Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine

Subotica

Ponedeljak, 6. novembar 2017.

13. седница Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова

На седници одржаној 6. новембра у Градској кући у Суботици, чланови Одбора разматрали су питања миграција, азила и основних људских права.


6. новембар 2017. 13. седница Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова

6. новембар 2017. 13. седница Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова

Председник Одбора Мехо Омеровић на почетку је нагласио да је Србија, транзитна земља која не представља крајњу дестинацију миграната, чији су циљ земље Западне Европе. Како је навео, Влада РС приступа проактивно и показује спремност да у складу са својим могућностима, мигрантима током боравка у Србији, пружи најадекватнију здравствену заштиту, помоћ у храни и лековима, као и привремени смештај, али и све потребне информације у случају тражења азила. Такође, Омеровић је истакао да се активно ради на заштити државних граница, спречавању илегалних миграција и трговине људима. Председник Одбора је додао да тренутно у Србији борави 3882 мигранта, од којих је 2771 смештен у транзитно-прихватним центрима, док је остатак смештен у центрима за азил, као и да је од тог броја 56,5 одсто лица избеглих из Авганистана, 16,5 одсто из Ирака, 13 одсто из Пакистана, 4,77 одсто из Ирана и 2,4 одсто из Сирије, што имплицира да се у највећем броју ради о економским мигрантима. Омеровић је закључио да држава Србија нема финансијских капацитета да решава проблем мигрантске кризе и да је помоћ Европске уније кроз програм MADAD од изузетног значаја за Србију.

Градоначелник Суботице Богдан Лабан истакао је да је Суботица град у коме живи 20 различитих националности и конфесија и да је то град у коме се у потпуности поштује законска регулатива и мањинска права. Градоначелник је истакао да се Суботица још од 2012. године суочава са мигрантском кризом и у том смислу, да је предузела мере попут формирања Савета за миграције и Радне групе за територију Града Суботице, који у координацији са Владом РС и невладиним сектором ради на решавању овог питања и као таква, представља поузданог партнера. Такође, отворено је и прихватилиште за децу Дом „Колевка”, које је прво и једино на „балканској рути”, како је истакао Лабан.

Председник Општине Димитровград Владица Димитров нагласио је да је Димитровград најисточнија тачка кроз који је крајем 2015. и у 2016. години прошло чак 20 000 миграната. Тренутно у Димитровграду борави 81 мигрант, а углавном се ради о породицама са децом. Дванаесторо деце се прикључило деци у основној, док је осморо њих интегрисано у средње школе.

Председник Радне групе за миграције у Суботици и народни посланик Милимир Вујадиновић истакао је да је 1500 људи на дневном нивоу пролазило кроз Суботицу у јеку мигрантске кризе, а да тренутно у прихватном центру у Суботици борави 96 људи.

Ненад Иванишевић истакао је да Србија није имала дилему по питању хуманости у вођењу мигрантске политике. Говорећи о безбедносној ситуацији, истакао је да су надлежни органи спроводили детаљну евиденцију лица која уђу на територију Србије и нагласио да тренутно најмањи број миграната борави у Србији, за разлику од Турске у којој тренутно борави 2 милиона и Немачке у којој борави 880 000 миграната.

Чланови Одбора истакли су да Србија чини велике напоре да мигрантима омогући услове за привремени или трајни боравак, уз поштовање међународно загарантованих права, али и забринутост због неопходности едукације о култури српског народа и интеграције у друштво. Такође, интересовали су се за локалне акционе планове и изразили сумњу у неопходност финансирања плана интеграције из локалних извора прихода.

Седници је председавао председник Одбора Мехо Омеровић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова: Љибушка Лакатош, Милена Турк, Љиљана Малушић, Оливера Огњановић, Марјана Мараш, Марија Јањушевић, Ружица Николић, Олена Папуга, Томислав Жигманов и народна посланица Десанка Репац, а поред чланова присуствовали су и представници Полицијске управе, Центра за социјални рад, Дома здравља, Црвеног крста и Савета за миграције Града Суботице , као и представници невладиних организација.

Седница је организована у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.


Video (1)

Ponedeljak, 6. novembar 2017. | 13. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova 06.11.2017.

Subotica: Foto galerija

Ostale sednice ovog odbora

Petak, 15. novembar 2019. 24. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Pančevo Ima fotografija Ima video snimaka
Ponedeljak, 6. novembar 2017. 13. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Subotica Ima fotografija Ima video snimaka
Četvrtak, 10. decembar 2015. 38. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Novi Sad Ima fotografija
Petak, 27. novembar 2015. 36. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Zrenjanin
Petak, 19. jun 2015. 33. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Dimitrovgrad
Četvrtak, 23. april 2015. 26. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Sjenica
Utorak, 18. novembar 2014. 15. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Vrnjacka Banja Ima fotografija Ima video snimaka
Ponedeljak, 20. septembar 2010. Dvadeset šesta sednica Odbora za ravnopravnost polova Žitište Ima fotografija
Ponedeljak, 28. septembar 2009. Trinaesta sednica Odbora za ravnopravnost polova Niš
Subota, 13. oktobar 2007. Peta sednica Odbora za međunacionalne odnose Kikinda Ima fotografija

Obratite se odboru Narodne skupštine

Popunite formular i pošaljite poruku

Ukoliko želite da se obratite nekom od odobra Narodne skupštine, popunite formular prikazan ispod sa neophodnim podacima i kliknite na dugme Pošalji.

**Od tri ponuđena kontakta (telefon, adresa i e-mail) obavezno je popuniti bar jedan.

Poruka može imati maksimalno 1000 karaktera.

Polja obeležena zvezdicom (*) su neophodna da biste poslali formular.

Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine se organizuju i ova podstrana je izrađena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.
Stavovi i sadržaj na ovoj podstrani ne predstavljaju nužno stanovište UNDP i SDC.