Narodni poslanici se biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.

Izbore sprovode Republička izborna komisija i birački odbori.

Članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju se na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore.

Pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika ima poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji je navršio 18 godina života i ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji.

Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

Izborne liste kandidata za narodne poslanike mogu da podnesu registrovane političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana.

Na izbornoj listi može da bude najviše 250 kandidata, koliko se narodnih poslanika i bira.

Među svaka tri kandidata po redosledu na izbornoj listi (prva tri mesta, druga tri i tako do kraja liste) mora da bude najmanje po jedan kandidat – pripadnik manje zastupljenog pola na listi, što znači da će na izbornim listama morati da bude najmanje 33% kandidata manje zastupljenog pola (na listi).

Izborna lista se dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora.

Uz izbornu listu dostavlja se i najmanje 10.000 sudski overenih izjava birača da svojim potpisom podržavaju izbornu listu.

Svakom biraču obavezno se, najkasnije pet dana pre dana održavanja izbora, dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz biračkog spiska.
Na dan izbora biračka mesta se otvaraju u 7.00 časova, a zatvaraju u 20.00 časova. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.

Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića. Glasa se zaokruženjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.

Rezultate izbora objavljuje Republička izborna komisija u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.

U raspodeli poslaničkih mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.

Izuzetak su izborne liste političkih stranaka nacionalnih manjina, koje u raspodeli poslaničkih mandata učestvuju bez obzira na broj glasova koje su dobile.

Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. D`Ontov sistem), i to tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.

Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih.

Poslanički mandati se dodeljuju kandidatima sa izborne liste prema njihovom redosledu, počev od prvog kandidata sa liste.

Republička izborna komisija dodeljuje poslaničke mandate najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, nakon čega sačinjava izveštaj o sprovedenim izborima, koji podnosi Narodnoj skupštini.

Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, verifikacija mandata narodnih poslanijka vrši se na prvoj sednici Narodne skupštine, koju zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.

Potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika, konstituisan je nov saziv Narodne skupštine, čime prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupštine.

Narodna skupština se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu, a može da bude raspuštena ukoliko to predsedniku Republike predloži Vlada.

Vlada ne može da predloži raspuštanje Narodne skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.

Narodna skupština ne može da bude raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima određenim Ustavom.

Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

Za više informacija posetite sajt Republičke izborne komisije.