Komitetu su prisustvovale Biljana Pantić Pilja, šef srpske delegacije u PS SE, Dunja Simonović Bratić i Elvira Kovač.

Tema vanrednog Komiteta koji je održan u Parizu 27. marta bila je „Statutarno mišljenje o zahtevu za članstvo iznetom u pismu 12. maja 2022. godine upućeno generalnom sekretaru Saveta Evrope, u skladu sa Statutarnom rezolucijom 51(30)“. Komitet za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope dao je pozitivno mišljenje povodom zahteva tzv. Kosova da postane član ove organizacije. Na glasanju je 31 član glasao „za“, četiri su bila protiv, a jedan je bio uzdržan. Dva glasa protiv došla su od članova srpske delegacije, po jedan glas protiv iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, dok je grčki član Aleksis Cipras bio uzdržan.

Dora Bakojanis je istakla da je sprovođenje presude Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani „veliki iskorak” , dodajući da bi osnivanje Zajednica srpskih opština trebalo da bude „post-pristupna obaveza” za tzv. Kosovo koja bi pomogla da se obezbedi zaštita prava kosovskih Srba, kao i da bi pitanje eksproprijacije trebalo da se sprovodi „uz najstrože poštovanje zakona''.

Prisetimo se, na Komitetu za politička pitanja i demokratiju, održanom 5. marta 2024. godine, Bakojanis je podvukla da postoji određena demokratska granica ispod koje nijedan kandidat ne bi trebalo da bude primljen u SE, a u ovom konkretnom slučaju specifični zahtevi su jasni - sprovođenje odluke Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani, osnivanje Zajednica srpskih opština i rešavanje pitanja eksproprijacije zemljišta u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.

Šef srpske delegacije u PS SE Biljana Pantić Pilja istakla je da je procedura za pristupanje Savetu Evrope jasna - samo država koja prihvata principe vladavine prava, čiji svaki državljanin uživa ljudska prava i slobode može biti primljena u Savet Evrope, i da tzv. nezavisna država Kosovo nije država, već da je status južne srpske pokrajine jasno regulisan Rezolucijom UN 1244. Pantić Pilja je podvukla da se odlukom o prijemu tzv. Kosova koje nije država, i to po ubrzanoj proceduri, u Savet Evrope krše sve norme međunarodnog prava, a da se licemerno izbegava priča o teškom kršenju ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane prištinskih vlasti na Kosovu i Metohiji. Pantić Pilja je podvukla da je od tri uslova koje je izvestilac naveo za davanje pozitivnog mišljenja ikspunjen je samo jedan, čime je izvestilac prekršio svoju reč i pokazao da nema integritet. Neispunjavanje obaveze osnivanja Zajednice srpskih opština predviđene Briselskim sporazumom, i pozivanje na Ohridski sporazum čiji je uslov osnivanje ZSO i novi izbori na KiM, pokazuje primenu dvostrukih standarda jer prištinske vlasti svoje obaveze nisu ispunile a nagrađeni su liberalizacijom viznog režima i pristupom NATO i Savetu Evrope. Pantić Pilja čestitala je izvestiocu na ulasku u istoriju kao neko ko je kršio međunarodno pravo i sve norme i principe na kojima se Savet Evrope zasniva, jer je pokazano licemerstvo da se oni koje krše ljudska prava i slobode upravo pozivaju na iste. „Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i uvek će biti, a Srbija će razmotriti svoj odnos prema članstvu u Savetu Evrope, organizaciji koja najgrublje krši međunarodno pravo“, poručila je Biljana Pantić Pilja.

Narodna poslanica Dunja Simonović Bratić podsetila je članove komiteta na tri uslova koje je postavila Dora Bakojanis u vezi prijema tzv. Kosova u Savet Evrope, od kojih je ispoštovan samo jedan - sprovođenje odluke Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani, koji prema rečima izvestioca „ima simboličan značaj za pravoslavnu zajednicu, religiju i kulturu“. Simonović Bratić se složila da sprovođenje odluke Ustavnog suda jeste simbolična odluka, imajući u vidu da je osnivanje Zajednica srpskih opština najvažniji uslov na koji se čeka od potpisivanja Briselskog sporazuma, i dodala da je svođenje tri uslova na jedan sumrak međunarodnog prava. Izrazila je duboku zabrinutost zbog mogućnosti da prištinske vlasti, u svetlu ovih događaja, primene još oštrije mere prema Srbima, posmatrajući ih kao stimulans za takve akcije i kao nagradu. Simonović Bratić je dodala da, ukoliko Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvoji zahtev, konačna odluka će biti doneta na Komitetu ministara. Izrazila je nadu da članovi Komiteta ministara, ako su razumni, takvu odluku neće usvojiti. U suprotnom, Srbija će preispitati dalje učešće u radu organizacije.

Narodna poslanica Elvira Kovač istakla je da je izvestilac Dora Bakojani navela listu mera koje Priština treba da preduzme kao odgovor na preporuke iz izveštaja eminentnih pravnika koji uključuje i pozitivne korake ka inkluziji nacionalnih manjina. Jezik je često kamen temeljac identiteta ljudi i sprečavanje ljudi da uče i koriste svoj jezik može predstavljati kršenje njihovih individualnih prava; u isto vreme, može negativno uticati na zajednice u celini. Kovač je dodala da pored činjenice da su „albanski i srpski jezik i njihova pisma službeni jezici tzv. Kosova i da imaju ravnopravan status u kosovskim institucijama“ (kao što je navedeno u drugom članu Zakona o upotrebi jezika), 14. marta 2024. godine „Ministarstvo za infrastrukturu Kosova” otpočelo je proces uklanjanja postojećih jednojezičnih tabli na ćirilici i latinici na putevima na severu Kosova i njihove zamene novim dvojezičnim, prvo na albanskom, a zatim na srpskom na latiničnom pismu. Dalje, manastir Dečani nije jedini slučaj zloupotrebe imovine pripadnika nacionalne manjine od strane prištinskih vlasti. Od 2022. godine, u opštinama sa srpskom većinom Leposavić i Zubin Potok, prištinske vlasti su pokrenule slučajeve eksproprijacije zemljišta za 118 parcela. Međunarodne organizacije, uključujući EU, EULEKS, OEBS i SAD, izrazile su duboku zabrinutost zbog ovih odluka, ističući da postupak nije u skladu sa zakonima i propisima Prištine. Osnovno pitanje koje se mora rešiti, a koje je već dogovoreno u prošlosti, jeste formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Osnivanje ZSO je međunarodna obaveza i najkonkretniji način da se obezbedi efikasna zaštita srpske zajednice u severnim opštinama. ZSO bi trebalo da unapredi odnos Prištine sa manjinama na Kosovu do evropskog nivoa, rešavajući i druge probleme poput korišćenja dinara. Iako je nacrt statuta već pripremljen, Priština nije preduzela nikakve korake da ga uputi na razmatranje Ustavnom sudu. „Dora Bakojani je rekla da će se Kosovo pratiti u postmonitoringu da li ispunjava svoje obaveze. Koja je garancija da će vlasti u Prištini sprovesti obaveze kada je očigledno da ih ne sprovode već 11 godina od kada je dogovorena ZSO, a iza Briselskog sporazuma stoji EU kao garant. Takođe, kako se može verovati prištinskim vlastima da će sprovesti reforme u okviru vladavine prava, kada su u javnim izjavama Kurti i Osmanijeva rekli da vraćaju imovinu Dečanima samo zbog svog članstva u Savetu Evrope?!“ istakla je Kovač.