Jedna od tačaka dnevnog reda u kojoj su učešće uzele Biljana Pantić Pilja i Dunja Simonović Bratić bila je razmatranje informativne beleške izvestioca Dore Bakojanis povodom Statutarnog mišljenja o zahtevu za članstvo iznetom u pismu 12. maja 2022. godine upućeno generalnom sekretaru Saveta Evrope, u skladu sa Statutarnom rezolucijom 51(30). Povodom aplikacije tzv. Kosova za članstvo u Savet Evrope, Dora Bakojanis je na početku svog izlaganja istakla da su se radnje kojima se marginalizuje srpska zajednica na severu Kosova intenzivirale početkom ove godine, usled objave da Centralna banka tzv. Kosova usvaja nov propis kojim se za transakcije zabranjuju sve valute osim evra. S obzirom na to da Vlada Srbije finansijski podržava ključne zdravstvene i obrazovne ustanove na severu KiM, ta uredba se percipira kao uperena protiv opstanka srpske zajednice u tom regionu.

Podvukla da postoji određena demokratska granica ispod koje nijedan kandidat ne bi trebalo da bude primljen u SE, a u ovom konkretnom slučaju specifični zahtevi su jasni. Prvi se tiče neizvršenja presude Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani, u kojoj je Ustavni Sud potvrdio zakonito vlasništvo manastira nad 24 hektara zemlje, ali do danas odluka suda nije sprovedena, i naišla je na oštre kritike prištinskih vlasti. ''Iako je tačno da ni predsednik ni premijer ne mogu da se mešaju u sudski postupak, institucije su odgovorne za sprovođenje sudskih odluka'', navela je Bakojanis, kao i da pravni stručnjaci, uključujući one u Savetu Evrope, insistiraju na sprovođenju odluke, i da bi svaki pokušaj da se preispita takva odluka rezultirao oppštom klimom pravne nesigurnosti. Drugi uslov je osnivanje Zajednica srpskih opština, za koje je istakla da predstavlja međunarodnu obavezu i najkonkretniji način da se obezbedi delotvorna zaštita srpske zajednice u severnim opštinama. Treće je eksproprijacija zemljišta u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.

Šef srpske delegacije u PSSE Biljana Pantić Pilja naglasila je da tzv. Kosovo nije međunarodno priznata država od strane UN. Ocenila je informativnu belešku kao veoma objektivnu i dodala da se osnivanje Zajednica srpskih opština smatra nužnim uslovom za efikasnu zaštitu ljudskih prava, što je i navedeno u tački 43. Informativne beleške. U pitanju je međunarodna obaveza na koju Srbija čeka više od 10 godina.

Pantić Pilja je navela da kada se govori o ljudskim pravima, ne spominje se pokušaj ubistva dva srpska dečaka prošlog Božića, za koje još uvek niko nije odgovoran. Kada se govori o nacionalnim manjinama, ne spominje se srpsko stanovništvo koje živi u užasnim uslovima na severu KiM. Istakla je da je 11% Srba napustilo svoje domove što podseća na masovni egzodus stanovništva.

Biljana Pantić Pilja je, pozivajući se na članove 3. i 4. statuta Saveta Evrope koji govore da samo država koja poštuje i prihvata principe vladavine prava i poštovanje ljudskih prava može biti član SE, što ovde nije slučaj, jer Kosovo i Metohija nisu država, već entitet, a i nema reči o poštovanju ljudskih prava.

Narodna poslanica Dunja Simonović Bratić istakla je da se Srbija po prvi put se susreće objektivnošću i pozvala se na tačku 35. Informativne beleške ( ...To je prvi put u istoriji Organizacije da je, u okviru razmatranja zahteva za pristupanje, utvrđena direktna veza sa političkim procesom uz posredovanje druge međunarodne organizacije). Podvukla je da Savet Evrope nije geopolitička alijansa, i da je tzv. Kosovo bilo, jeste i biće deo Republike Srbije. Dodala je da prištinske vlasti očekuju podršku, a sa druge strane ne ispunjavaju svoje ugovorene obaveze i time ne ukazuju poštovanje evropskoj zajednici čiju podršku traže. Simonović Bratić postavila je pitanje članovima komiteta, istražujući razloge zbog kojih Kurti ima samopouzdanje i podršku, budući da u susret svojoj izbornoj kampanji vodi destruktivnu politiku koja se bazira na čišćenju srpske zajednice.

Na političkom komitetu učestvovala je i Elvira Kovač, kao izvestilac na temu ''Odnos parlamentarne većine i opozicije u demokratiji''.