Predsednica PGP založila se za unapređenje saradnje srpskog i nemačkog parlamenta, koja je intenzivirana prethodnih godina. Marković je istakla da je saradnja parlamenata od izuzetne važnosti za oblast evropskih integracija Srbije, imajući u vidu da parlamenti zemalja članica odlučuju o otvaranju poglavlja u pregovaračkom procesu, ali i o samom prijemu novih članica u EU. Ona je dodala da je ekonomska i politička saradnja dveju zemalja dobra, jer je Nemačka, odmah posle Italije, druga zemlja po vrednosti investicija u Srbiji, a njena preduzeća zapošljavaju oko 55 hiljada radnika.

Marković je u razgovoru istakla da su pregovori Srbije sa EU specifični, jer se Poglavlje 35 odnosi na pregovore Beograda i Prištine.

„Ne želimo da svi napori koje ulažemo na putu ka članstvu budu u senci odnosa sa Prištinom i da to bude jedino merilo za ulazak Srbije u EU. EU je garant dijaloga Beograda i Prištine, međutim, na primeru uvođenja taksi na robu iz Srbije i BiH vidimo slabosti EU, pa i manjak autoriteta da se utiče na Prištinu da takvu odluku promeni“, poručila je Marković.

Iako je danas pitanje proširenja nepopularna tema u EU, pitanje je kakav će odnos prema proširenju EU imati nakon izbora, istakla je Marković i dodala da je migrantska kriza, koja je još jedna nepopularna tema, pokazala da je proširenje važno za stabilnost našeg regiona, ali i stabilnost same EU.

Nemački poslanici Armin-Paulus Hampel (Armin-Paulus Hampel), dr Roland Hartvig (dr Roland Hartwig), Petr Bistron (Petr Bystron), Nader Amin-Salehi (Nader Amin-Salehi) i Matias Šikorski (Matthias Schikorski), koji su prvi put u poseti Srbiji, pozdravili su pragmatičan stav Srbije u pogledu rešavanja pitanja KiM i založili se za ukidanje taksi od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH. Oni su ponovili podršku procesu evropskih integracija Srbije i nastavku dijaloga Beograda i Prištine. Oni su predsednicu PGP sa Nemačkom upoznali i sa svojim stavovima o EU i načinu na koji ona u budućnosti treba da bude uređena, posebno pre daljeg proširenja.

Takođe, u razgovoru je bilo reči i o efektima Bregzita i migrantskoj krizi.