Ovaj izveštaj daje pregled pristupa mladih u Evropi njihovim pravima i postojećih mehanizama za njihovu primenu. Zemlje članice pozvane su da istraže mogućnosti za izradu okvirne konvencije o pravima mladih, zasnovane na deset navedenih principa koji obuhvataju zajedničke indikatore kao sredstva za praćenje sprovođenja prava mladih, a to su ona prava koja omogućavaju mladima da uspešno naprave prelaz iz detnjstva u zrelog doba, i postanu informisani, nezavisni, samostalni, odgovorni i posvećeni građani.

Više se napora mora uložiti u cilju obezbeđivanja obrazovanja koje je univerzalno, besplatno i pristupačno. Štaviše, pored ekonomskih interesa obrazovanje treba ceniti kao sredstvo samoostvarenja i afirmacije kod mladih. Zemlje članice bi trebalo da usvoje mere koje bi omogućile akademsku pokretljivost mladih i uspostave procese nostrifikacije koji bi omogućili da njihova akademska dostignuća i profesionalne kvalifikacije postignute u nacionalnim obrazovnim sistemima budu priznati širom Evrope.

Najviša stopa nezaposlenosti danas u celoj Evropi je među mladima uključujući i one sa viskom stepenom kvalifikacija. Izuzetno je važno obezbediti posao i samostalnost mladima što je pre moguće. Prelazna faza iz obrazovnog sistema na tržište rada nije pravolinijska. Uključivanje u tržište rada je sve veći izazov i često obuhvata nekoliko faza kreatanja između studija, nezaposlenosti, neplaćenog radnog iskustva ili zaposlenosti sa niskom zaradom.

Mladi imaju prava na pristojno, pristupačno i kvalitetno stanovanje koje bi im omogućilo da postignu stabilnu sredinu za razvoj u zrele ljude i odnose sa zajednicom.

Zdravstvena edukacija mora biti deo svih nivoa obrazovanja. Takođe treba obezbediti seksualno i reproduktivno zdravstveno obrazovanje.

Kako bi mladi mogli da razumeju svoja prava, prihvate prateće odgovornosti i dobiju prilike da se izraze, od malih nogu moraju se podsticati na puno i delotvorno učešće u društvenom životu i donošenju odluka. Učešće mladih je presudan faktor koji omogućava društvenu koheziju i funckionisanje demokratije.

Politika mora da omogući mladima pristup kulturnim aktivnostima i razmenama, kao i pravo da očuvaju kulturni i lični identitet. Učenicima koji govore neki od jezika manjina treba ponuditi nastavu na datom jeziku. Takođe, treba ponuditi fakultativnu nastavu jezika i kulture manjina učenicima predstavnicima većinskog stanovništva. Mladima treba omogućiti da razvijaju svoje lične sposobnosti i identitete prema sopstvenim željama.

Neophodno je podići svest o postojanju prava mladih putem povećavanja, centralizacije i usklađivanja informacija dostupnix kreatorima politika i širokoj javnosti. Mladi treba da objave svoja prava. Neophodno je bolje priznavanje i primena prava mladih u Evropi.

U međuvremenu, Savet Evrope već godinama dokazuje da nedostatak zakonodavstva ne ometa primenu politike i programa za mlade na nacionalnom i međunarodnom nivou, u saradnji sa zemljama članicama i od nedavno Evropskom unijom. To možda dokazuje da zakonodavstvo nije presudno. Ipak, ne može se poreći da ja napredak ponekad spor i da ga je teško proceniti.

Prilikom pripreme ovog izveštaja, u nekoliko navrata sam se susrela sa organizacijama mladih putem mreže partnerskih nevladinih oragnizacija Saveta Evrope, posebno sa Evropskim forumom mladih. Održane su iscrpne diskusije sa predstavnicima mladih i vlade u Savetodavnom odboru i Zajedničkom odboru o mladima Saveta Evrope. Učestvovala sam u Svetskoj konferenciji mladih Ujedinjenih nacija koja mi je pružila značajan uvid u situaciju mladih u Evropi i van nje i politikama mladih koje se primenjuju. Takođe sam učestvovala u Generalnoj skupštini Evropskog foruma mladih kao i na godišnjem forumu Evropskog parlamenta mladih.

Mladi su ključni akteri razvoja naših društava i u stanju su da samostalno preuzmu sopstvena prava i slobode. Informisaniji su nego ikad do sada, ali dostupne informacije ne mogu da automatski osnaže mlade i obezbede sredstva kojima bi mogli da koriste postojeće okvire. Neophodno je podići svest o postojanju i zanačaju prava mladih povećanjem, centralizacijom i usklađivanjem informacija dostupnih kreatorima politika i odlučiocima i široj javnosti. Mlade u zemljama članicama Saveta Evrope treba dodatno podsticati i obezbediti im sredstva kako bi u potpunosti preuzeli ulogu aktera u svojim društvima i između njih.

Uprkos činjenici da su mnogi aspekti prava mladih ugrađeni u postojeće instrumente, ne može se poreći da postoje praznine u promovisanju ovih prava kao i raskorak između teorije i prakse. Stoga postoji izražena potreba za efikasnijom primenom postojećeg međunarodnog zakonodavstva i politika.

Razmotrivši stanje prava mladih u Evropi i mehanizama za njihovu primenu, iz navedenih razloga smatram da ideju o okrivnoj konvenciji Saveta Evrope za zaštitu prava mladih treba podrobnije proučiti. Deset principa pripojenih preporuci trebalo bi da budu vodič za sadržaj okvirne konvencije. Istovremeno, postojeće međunarodne instrumente, programe i politike treba sabrati u koherentan i sveobuhvatan „priručnik“ za mlade kao i vođe i organizacije mladih.