Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / stenografske beleške / Poslanička pitanja u septembru
Poslanička pitanja u septembru
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
31/1TĐ/MP16.00 – 16.10
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne Skupštine.
Molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljena pitanja i naravno, kao i uvek redosled poslaničkih pitanja biće utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako da krećemo od narodnog poslanika Žarka Ristića.
Molim vas da se prijavite.
Onda narodni poslanik Života Starčević.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.
Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.
Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.
Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?
Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima ministar Jelena Žarić Kovačević.
JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Hvala puno predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi poslaniče, ja vam se zahvaljujem na pitanjima i što sam dobila priliku da malo govorim o radu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
31/2TĐ/MP
Najpre ću vam odgovoriti na pitanje koje je vezano za Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj zakon je pretrpeo određene promene 2021. godine i ono što mogu da istaknem kao dobro jeste dobra saradnja sa Poverenikom za informacije od javnog značaja. Međutim, tokom primene ovog zakona stvorili su se određeni uslovi, odnosno došlo je do određenih zloupotreba koje su nas sada navele na to da radimo na izmenama ovog zakona.
Pre dan ili dva mi smo formirali Radnu grupu koju, naravno, čine predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali i predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, naravno Uprave za zakonodavstvo itd. Ono što bih ja istakla kao pozitivno jeste što je u samoj Radnoj grupi i sam Poverenik za informacije od javnog značaja koji poseduje određenu statistiku. Statistika se tiče organa vlasti, državnih organa, institucija, informacija koje je prikupio, takođe, i on od organa koji sa teritorije lokala, dakle od jedinica lokalne samouprave.
32/1MO/CG16.10 – 16.20
Ta statistika ukazuje na zloupotrebe koje su se javile iz dva razloga. Prvi razlog je, da je 2021. godine prilikom izmene tog zakona izostavljen, odnosno brisan član 13. konkretnog zakona koji se ticao zloupotrebe prava. Sa druge strane upravni sud je zauzeo određeni stav koji je dao prostor za zloupotrebe koje se sada dešavaju.
Te zloupotrebe se odnose, odnosno tangiraju uglavnom budžete malih lokalnih samouprava, mesnih zajednica, podnose se zahtevi koji su neosnovani, odnosno s obzirom na stav upravnog suda i zakon koji važi u našoj zemlji sa te strane jesu osnovani, ali sa strane pravljenja troškova koji su jako veliki, a javljaju se u postupku po žalbi neosnovani su jer budžeti jedinica lokalnih samouprava koje su male izuzetno trpe, na kraju, krajeva zbog tih advokatskih troškova.
Ovde imam ispred sebe i neku statistiku koju smo pripremali kada smo na sastancima razgovarali sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, čućete sada i sami kakva je i zbog čega nas je to navelo da radimo izmene ovog zakona. Ja se nadam da će radna grupa u jednom kratkom roku efikasno raditi, ali sa druge strane da ćemo imati i kvalitetan predlog nama, sa kojim ćemo naravno izaći i pred javnost, upoznati javnost sa svim razlozima iz kojih mi krećemo u izmene ovog zakona.
Želim da pozovem sve zainteresovane aktere koji žele da se priključe postupku izmene ovog zakona da nam se u tom smislu jave. Zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave će vrlo rado primiti predloge i razmotriti ih posle predstavljanja tog zakona javnosti.
Od početka primene novog zakona, posle 2021. godine, pa sve do 23. septembra 2024. godine Poverenik je ukupno primio 33.234 žalbe od koga je čak 32.086 žalbi podneto po novom zakonu. Podneto je 19.219 žalbi podneto preko punomoćnika i njih su prepoznali u kabinetu Poverenika za informacije od javnog značaja kao pokušaj zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Istovremeno bi trebalo da istaknemo da imamo i podnosioce koji podnose žalbe bez punomoćnika ali su takođe prepoznate od strane Poverenika kao pokušaj zloupotrebe, kao što su grupe određenih struktura koje na jedan vrlo tendenciozan način podnose zahteve kako bi pokretali postupke po žalbi i na taj način se bogatili, naravno na račun budžeta, kao što sam već rekla ili malih opština kojima to predstavlja problem ili mesnih zajednica, što na kraju, krajeva tereti i budžet Republike Srbije.
Od svih podnetih žalbi po tom novom zakonu čak 5.194 žalbe su podnete protiv gradskih i opštinskih organa mesnih zajednica, dakle oko 17% svih postupaka se vodi i tangira upravo budžete opštinskih organa i mesnih zajednica, pri čemu je preko punomoćnika čak 43% postupaka, što jasno govori o zloupotrebama i o tome da se izmene koje su učinjene 2021. godine i stav upravnog suda vrlo svesno zloupotrebljavaju od strane određenih struktura.
Poverenik je postupao u skladu sa zakonom. Svojim rešenjima je naložio gradskim i opštinskim organima i mesnim zajednicama da plate troškove advokatima u iznosu koji je oko 10 miliona i 200.000 dinara samo za ove postupke o kojima govorimo. Naravno, poverenik je ponovo postupajući u skladu sa zakonom bio prinuđen da ima više od 240 slučajeva u kojima su izdati prekršajni nalozi protiv odgovornog lica odnosno ovlašćenog lica lokalne samouprave.
Zapravo zaposleni koji rade u lokalnim samoupravama ili zaposleni koji je zaposlen u opštinskoj upravi ili u gradskoj upravi ali se trenutno nalazi u mesnoj zajednici ukoliko nije odgovorio na zahteve koji su čak išli dotle da su tipa koliko imate sijalica u mesnoj zajednici ili koliko ste kafe popili u proteklih godinu dana,
32/2MO/CG
ili podrazumevaju dostavljanje određene dokumentacije za koju je njima potrebno ili mnogo vremena ili mnogo sredstava kojima oni ne raspolažu, dovodimo zaposlene u opštinskim i gradskim upravama u situaciju da čak moraju da plaćaju i kazne.
To su bili razlozi za formiranje radne grupe. Ne bih prejudicirala i ne bih unapred govorila o rezultatima koje ćemo dobiti od same radne grupe i kako će taj nacrt izgledati. U svakom slučaju posle toga nas čeka javna rasprava i nadam se da ćemo od svih koji su zainteresovani za taj zakon na kraju krajeva i dobiti pozitivne kritike da tako kažem, jer želimo da zaštitimo i budžet opština, budžet gradova, na kraju krajeva i budžet Republike Srbije, što negde i jeste normalno za očekivati od jednog ministra u Vladi Republike Srbije.
Ono što ste još spomenuli jeste kampanja „Obilazak upravnih okruga“. Mi smo u ministarstvu pokrenuli kampanju „Obilazak upravnih okruga“ od samog početka mandata, dakle, od 2. maja. Za sada smo obišli pet upravnih okruga, s tim što želim da naglasim da na sastancima u upravnim okruzima su sada prisutni i gradonačelnici, odnosno predsednici opština iz tih okruga u kojima imamo sastanak. Ono što je dobro je da su se do sada svi odazvali, da smo svi razgovarali o izazovima sa kojima se oni susreću, o problemima, o rešenjima, o projektima, o novim idejama koje oni imaju da predlože Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Do sada smo samo na sastancima upravnih okruga razgovarali sa 35 gradonačelnika, predsednika opština, odnosno predstavnika jedinica lokalne samouprave.
Ono što ministarstvo ima u planu jeste svakako dalji obilazak upravnih okruga. Mi ćemo obići sve upravne okruge, posle čega ćemo u formi izveštaja moći da imamo na jednom mestu koji su zajednički problemi sa kojima se oni susreću, zajednički izazovi, šta to eventualno nedostaje, kako u funkcionisanju samih upravnih okruga, tako i kao što ste i sami postavili pitanje možda u nadležnostima koje bi trebalo proširiti u skladu sa intencijom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a to je da želimo da upravni okrug bude mesto koje će povezivati predstavnike jedinica lokalne samouprave sa Vladom Republike Srbije kao jedna spona između državnih organa, samo na različitim nivoima.
U svakom slučaju, razgovarali smo na sastancima i o njihovim nadležnostima. Smatram da bi ministarstvo trebalo da se pozabavi i time da osim što da na takav način da kažem, kontroliše funkcionisanje organa i zaposlenih u upravnim okruzima, možda može da se malo više pozabavi i pitanjem njihovog funkcionisanja u smislu neke pomoći. Da li će to biti pomoć u vidu pružanja neke stručne pomoći, u vidu obuka koje možemo da ponudimo. U svakom slučaju i sa SUKOM i sa Nacionalnom agencijom za javnu upravu, videćemo, u svakom slučaju njima je potrebna pomoć u vidu neke opreme, pa ćemo razgovarati o nekim budućim projektima koji će možda moći da se rade na nivou upravnih okruga, a da onda obuhvatimo i neke manje jedinice lokalne samouprave koje možda nemaju sredstava ili nemaju dovoljno stručnog kadra kako bi mogli da konkurišu sa nekim projektima bilo ka Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ili ka nekim drugim fondovima iz kojih će oni potraživati sredstva koja će moći da koriste u tom smislu.
Želim u tom smislu i da pomenem budžetski fond za 2024. godinu koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Dakle, ukupno je izvojeno 418 miliona dinara i u okviru budžetskog fonda podržano je 29 projekata u ukupno 27 jedinica lokalne samouprave. Mi smo pre jedno mesec dana izmenili Pravilnik o načinu i kriterijumima dodele sredstava zato što smo prepoznali potrebu lokalnih samouprava da se udružuju i da kroz međuopštinsku saradnju, naročito manje lokalne
32/3MO/CG
samouprave mogu da konkurišu sa nekim projektima, kao što sam već rekla ili ka ministarstvu ili ka drugim ministarstvima ili ka nekim fondovima. Tako da smo dodeli i petu mogućnost, odnosno način na koji jedinice lokalnih samouprava mogu da konkurišu, a to je upravo međuopštinska saradnja.
33/1MZ/LjL16.20-16.30
Ono što želim da kažem jeste da se mi trudimo u ovom trenutku da ove godine bude raspisan još jedan javni poziv, pored ovog javnog poziva, za dodelu sredstava iz budžetskog fonda jedinicama lokalne samouprave. Ja se nadam da će rebalans budžeta biti usvojen, jer je to jedan od uslova da mi raspišemo taj javni poziv i da će se steći i drugi uslovi da mi do kraja godine, sa mnogo manjim sredstvima od 418 miliona dinara, raspišemo javni poziv za lokalne samouprave koje će moći da koriste ta sredstva iz one prve mogućnosti koju im nudimo, a to je ako su im možda potrebna nedostajuća sredstva, kako bi završili neki započeti projekat ili kako bi neki projekat doveli do kraja, bez obzira na to da li se finansira iz budžetskog fonda Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ili iz nekog drugog ministarstva.
U svakom slučaju, taj postupak sprovođenja javnog poziva će biti javan i transparentan, kao što je to i sada bilo. Lokalne samouprave će znati za koja sredstva mogu da konkurišu, odnosno opredeliće projekte onako kako je to njima potrebno i komisija će sagledati sve te projekte i nadam se da ćemo moći da pomognemo, naročito manjim ili manje razvijenim jedinicama lokalne samouprave da završe neke započete projekte.
Ono što sam još želela da istaknem u smislu pomoći lokalnim samoupravama i na koji način mi možemo možda da pomognemo sa budžetom ili sa nekom finansijskom pomoći, to je svakako program koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a to je partnerstvo za lokalni razvoj. Partnerstvo za lokalni razvoj je projekat koji će se završiti do kraja avgusta 2025. godine. Kredit koji smo mi tražili i dobili od Evropske investicione banke za implementaciju ovog projekta iznosi 20 miliona evra, s tim što je učešće opština i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave osam miliona evra. Mi te projekte sada dovodimo do kraja, rekla bih jako uspešno.
Ono što se mi nadamo jeste da ćemo završiti uspešno i te nove pregovore koje smo započeli za novi zajam, u istom tom iznosu. Naravno, biće potrebno ponovo nacionalno kofinansiranje kao i u ovom prvom slučaju. Fokus bi za taj novi projekat eventualno bio na sanaciji i revitalizaciji objekata u nadležnosti jedinica lokalne samouprave u svetlu zahteva koje nam postavlja energetska efikasnost. Evropska investiciona banka nas je obavestila da su zainteresovani da nastave saradnju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, što znači da je saradnja sa nama bila na zadovoljavajućem nivou.
U tom smislu mi pomažemo jedinicama lokalne samouprave da saradnja i sa njima bude ocenjena kao saradnja koja je na zavidnom nivou, ali ne samo saradnja koja se tiče pukog konkurisanja sa tim projektima, već smo se mi sad odvažili i na korak dalje, a to je da lokalnim samoupravama pomognemo u tom prethodnom postupku, da tako kažem, a to je jedan postupak koji jako dugo traje, nažalost, vrlo često i do godinu dana, a to je prikupljanje papirologije i dokumentacije koja je opštinama potrebna da bi uopšte mogli da konkurišu sa projektom iako, recimo, imaju jako dobro, izvodljivo i kvalitetno idejno rešenje.
Sa druge strane, na koji način još možemo da pomognemo jedinicama lokalne samouprave, između ostalog, sarađujemo jako dobro i sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Želim da vam kažem da, recimo, na primeru Niša, upravo u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, oni su dobili opremu u visini od milion i 250 hiljada dinara za IKT opremu. Dakle, oni su se javili na konkurs, oni su na tom konkursu izabrani za efikasnu i delotvornu upravu, koja ima funkcionalni sistem za komunikaciju sa građanima. Ovaj projekat je podržala vlada Švajcarske i to je na kraju rezultiralo da grad Niš dobije milion i 250 hiljada dinara koje će moći da opredeli
33/2MZ/LjL
za IKT opremu i da zapravo da priliku svim onim merama koje sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave a koje se odnose na kampanju koju sada sprovodimo a koja se zove "Država na dugme". Kampanja se tiče elektronske uprave, uvođenja e-pisarnice i koja će na kraju rezultirati time da građani dobiju efikasne usluge, kvalitetne usluge od organa državne uprave i da budu zadovoljni praktično uslugom koja im se pruža.
Kad sam već pomenula Niš, želim da iskoristim i priliku da kažem i da akcentujem jednu vest koju sam i sama malo pre videla, a to je da je gradonačelnik Niša saopštio na konferenciji za novinare da će konačno biti isplaćene zaostale plate zaposlenima niških društvenih firmi, koje će biti isplaćene u četiri jednake godišnje rate. Svi se sećamo kakav gigant je fabrički Niš bio, i sa elektronskom i sa mašinskom industrijom i, nažalost, desilo se da su zaposleni koji su ostali bez posla mnogo godina tražili zarade koje im nisu bile isplaćene. Radi se oko 6.000 građana Niša koji će iz budžeta grada Niša dobiti čak 2,1 milijardu dinara. Oni će podnositi zahteve gradu, dakle, komunikacija se vrši između gradske uprave i zaposlenih iz tih firmi, kojih je čak u Nišu bilo mislim 57, koje nisu uspele da isplate zarade zaposlenima. Oni čak imaju i pravosnažne i izvršne presude i o tim iznosima ne bih govorila, sasvim sam sigurna da će oni u zahtevima navesti svoja potraživanja i da će im grad Niš izaći u susret.
Apsolutno podržavam odluku da se već na narednoj sednici Skupštine grada Niša donese odluka na Skupštini grada Niša, koja će sadržati i program za isplatu zaostalih plata i eto prilike da ta odluka, ja ih sve pozivam, sve odbornike Skupštine grada Niša, bude jednoglasna i da zapravo svi odbornici, i vlasti i opozicije, pokažu jednu visoku dozu odgovornosti kada se radi o zaostalim zaradama i da ovo reše i daju podršku rešavanju jednog problema koji je dugo trajao. Hvala najlepše.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Još jednom želim da zamolim članove Vlade da pokušamo da budemo efikasniji, da bi više narodnih poslanika stiglo da postavi pitanje.
Ministar Lončar ima reč. Izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Poštovana predsednice, narodni poslanici, poslaniče, zahvaljujem na temi koju ste delegirali. Mislim da je jedna od najozbiljnijih tema, ako iole želimo dobro Srbiji, ako iole želimo građanima Srbije.
Preventivni pregledi rade se iz jednog jedinog razloga, a to je da mislim da svima treba da je cilj da imamo zdravu Srbiju. Zdravu Srbiju ne možemo da imamo i to se ne podrazumeva i neće doći samo od sebe ako ne promenimo neke navike, ako ne napravimo sa građanima Srbije jedan dogovor, ako im ne skrenemo pažnju šta je neophodno da uradimo da bi pomogli i sebi, a i drugima. To je jedini razlog zašto se rade preventivni pregledi. Oni se rade nedeljom, kada smatramo da građani koji rade na poslovima gde ne mogu da izostanu u toku radnih dana ili imaju neke druge obaveze, da je to period kada bi najpre mogli da nađu vreme i da odu da prekontrolišu svoje zdravlje.
Moram da vam kažem da je jedan ozbiljan broj građana to shvatio. Do sada nešto manje od 200.000 građana Srbije se odazvalo toj akciji i pregledano je. Više stotina njih je na tim preventivnim pregledima dijagnostikovano kao hitna stanja, koji su istog momenta zadržani u bolnici i najveći broj njih izlečen, preko 98% njih je izlečeno. Nisu znali da imaju problem, niti koji problem imaju, odmah su ostavljeni u bolnici, započeta je terapija i oni se sada nalaze kod kuće. Pričamo o akutnim stanjima. To je njih više stotina. Izaći ćemo sa tačnim brojevima.
34/1JJ/MT16.30 – 16.40
Više hiljada bez ikakvih tegoba dijagnostifikovano je, na žalost, da imaju karcinom. Urađena je dodatna dijagnostika, neki od njih su već započeli terapiju. Da nije bilo preventivnih pregleda ni ti ljudi koji su hitni, ni ljudi koji nisu imali nikakve simptome ni dan danas ne bi znali da imaju ili karcinom ili da imaju neko akutno oboljenje koje bi za vrlo kratak period dovelo do letalnoh ishoda.
Da ništa drugo nismo uradili za tih par nedelja pregleda hiljade i hiljade građana Srbije je spašeno. Samo želim da to znate, ali mi ne želimo da stanemo tu. Hajde da nastavimo to, hajde da spasimo sve ljude koje je to moguće i koji to žele jer to je nas posao, to je naša obaveza.
Kada otkrijemo karcinom na vreme tom pacijentu ima pomoći, može da se izleči, najnormalnije da živi. Ako ne otkrijemo na vreme, ako se kasno javi lekaru imamo problem za njega, za samog pacijenta, problem za njegovu porodicu, problem za njegovo okruženje, za zdravstveni sistem i sve to je mnogo komplikovanije nego ovako kad se otkrije na vreme. Da ne ulazimo koliko je skuplje, koliko je to teško za članove porodice i sve one koji su usmereni ka tom pacijentu.
Prema tome, molim vas, shvatite to najozbiljnije. Na tim pregledima radimo svake nedelje tumor markere i svake nedelje menjamo specijalnosti koje se urade.
Uvešćemo, ono što želim da vam najavim, radimo na tome da uvedemo jednu novu analizu gde možemo da utvrdimo da li neko je dijabetičar ili nije ili da li će postati, jer i sami znate koliko ljudi poznaju da imaju dijabet da su kasno saznali, da je došlo do oštećenja nekih organa. Ali to može ako na vreme se utvrdi da se drži apsolutno pod kontrolom i ti ljudi najnormalnije da žive.
Želim da vas obavestim da će sada u nedelju od 08 do 17 časova da će raditi na nivou cele Srbije svi državni stomatolozi u svim državnim ustanovama. Obaveštavam građane Srbije.
Želim da podsetim da sve naše trudnice i sve naše porodilje do godinu dana imaju pravo na besplatnu popravku zuba i rešavanje svih stomatoloških problema. Pozivam ih, ako nisu znale, da iskoriste to u nedelju, da odu i da iskoriste tu uslugu.
Pozivam svu decu do 18 godina, sve redovne studente do 26 godina, isto važi za njih, da odu i da dobiju uslugu.
Naravno, ovo isto važi za sve naše građane koji su stariji od 65 godina. To je sada u nedelju u svim našim zdravstvenim ustanovama koje imaju stomatologe.
Da li je ovo nekad bilo u Srbiji? Da li su se ovakve stvari dešavale, razmilite pa recite, ali pozivam ljude da se odazovu.
Što se tiče, skratiću, predsednice, izvinjavam se, što se tiče lista čekanja sazrelo je vreme da možemo da ih rešavamo. Ljudi zaborave, pre korone mi smo za preko 50%, 60%, nešto manje od 60% smanjili liste čekanja. Došla je korona, vratilo se sve na staro, vratilo se na još gore, ali zahvaljujući ulaganjima pre svega u ljude, pre svega u specijalizaciju, zapošljavanje ljudi, a onda i kupovinom aparata, skenera, magnetnih rezonanci, angio sala i svega onoga što je neophodno, ultrazvukova i svega drugog sazrelo je vreme da možemo da rešavamo te liste čekanja. Listu čekanja za skener više nemamo, biće još lista, odnosno oblasti gde neće biti lista čekanja, a biće oblasti gde će one biti krajnje redukovane. Samo molim za malo discipline.
Ovom prilikom zahvaljujem svim zdravstvenim radnicima koji su učestvovali i koji rade u zdravstvenom sistemu, posebno onima koji su radili prethodni vikend i učestvovali u istorijskom poduhvatu da Srbija nema listu čekanja za skener. Zahvaljujem svim građanima koji su se odazvali pozivu. Molim građane samo za malo ozbiljnosti. Svi snimci sa skenera su opisani. Molim vas kao Boga, samo dođite,
34/2JJ/MT
podignite svoj snimak. Zovemo vas da dođete, da vidite da li trebate još nešto da uradite ili ne. Ne možemo da vas nađemo, ja mislim da bismo išli do kuća da donesemo, nemojte samo biti neozbiljni, molim vas dođite, podignite svoj snimak, odnosno opis, opis vašeg snimka.
Želim da uverim građane Srbije, nastavićemo dalje sa tim ma ko god šta o tome pričao.
Da, čekam Vučića da se vrati, da sednemo, da se dogovorimo, da napravimo dinamiku kako ćemo rešavati te stvari.
Gospodo, sve to košta, a taj novac se ne izvlači iz ćupa. On ne stoji, pa ga vi izvučete i to, nego morate da rasporedite.
Ako hoćete da skinete listu čekanja za kukove i za kolena morate da kupite dodatne proteze, i kukove i kolena, morate da angažujete ljude da rade dodatno, morate sve to da platite, morate sve druge lekove, sav materijal koji učestvuje u tome, to su sve dodatni troškovi.
Takođe, i za sočiva da se kupe. Takođe za potrošni materijal koji ide i za dijagnostiku i za sve. Tako će biti. Dok smo mi tu nama će na prvom mestu biti zdrava Srbija.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Poslaniče, samo se prijavite, molim vas.
Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Zahvaljujem, ministre.
Pored svega što ste naveli mislim da je jedan od vrlo važnih efekata preventivnih zdravstvenih pregleda koje radite taj što se kod građana stvara navika da odlaze na te preventivne zdravstvene preglede i mislim da je to sastavni deo, danas u 21. veku, sastavni deo opšte kulture i mislim da je to takođe vrlo važan efekat svih ovih pregleda.
Hteo bih ovom prilikom da postavim pitanje ministru Đorđu Milićeviću, zaduženom za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom. Poštovani ministre, mi iz JS smatramo saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu veoma važnom i pridajemo joj posebnu pažnju, pre svega zato što dolazim iz Pomoravlja gde imamo jako puno ljudi koji su rodom iz Pomoravlja, koji žive i rade u inostranstvu. Mi dugi niz godina održavamo veze i sarađujemo sa njima i nastavimo da svoju dijasporu uključimo u razvoj Jagodine i celog Pomoravlja.
Drugi važan razlog je strateški interes naše zemlje da se što više poveže sa dijasporom kako bi se i tamo van granica Srbije sačuvali običaji, tradicija, kultura i pre svega srpski jezik i ćirilica, što čini najvažnije elemente našeg nacionalnog identiteta, ali i da bi pripadnici dijaspore znali da su poštovani u svojoj zemlji matici.
Naš predsednik Dragan Marković Palma, poznato je, afirmiše te veze. Zahvaljujuće njemu Jagodina je postala značajan karika te saradnje i na državnom nivou. Zato želimo da pohvalimo sve napore države da se dijaspora i Srbija još čvršće i dugoročnije povežu, a ciljeve države potvrđuje i osnivanje vašeg kabineta koji već dva mandata predano radi na ostvarivanju strateških ciljeva sa porodicom.
Moje pitanje vama jeste, polazeći od značaja jačanja veza srpske dijaspore i matice koje su sve konkretne aktivnosti vašeg kabineta i osnovni pravci daljeg rada vašeg kabineta zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom? To bi bila moja pitanja za danas. Hvala.
34/3JJ/MT
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Izvolite, ministre.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Starčeviću zahvaljujem na pitanju i hvala vam što gospodin Marković i vi pre svega kao predstavnici lokalne samouprave sagledavate važnosti, značaj ove teme i ne kažem to slučajno.
35/1VS/LŽ16.40 – 16.50
Upoznat sam jako dobro sa aktivnostima koje sprovodite, sa aktivnostima i partnerskim odnosom koji smo imali kada je reč o realizaciji konkretnih projekata letnjih kampova. Inače, reći ću vam na samom početku, dakle, i vi ste to rekli između ostalog, postavljajući pitanje, jasna je odlučnost i opredeljenost predsednika Republike, predsednika Vlade, čitave Vlade Republike Srbije kada je reč o onome što je ste suštinski najvažnije, a to je jačanje postojećih i stvaranje još čvršćih veza između matice i naših sunarodnika koji žive van Srbije.
Nemojte se ljutiti, formalno pravno jeste ispravan termin dijaspora, ali verujte, ja ga retko koristim, bilo da razgovaram sa Srbima u regioni, ili sa našim sunarodnicima koji žive van regiona, za meni su oni svi Srbi koji u ovom trenutku žive van Srbije, ili naši sunarodnici koji žive van Srbije.
U realizaciji ovog ključnog cilja, jako je važno pre svega, ostvariti dvosmernu komunikaciju. Ta dvosmerna komunikacija podrazumeva, da mi u Srbiji u svakom trenutku kroz intenzivan i kontinuirani dijalog znamo šta je to što su potrebe naših sunarodnika koji žive van Srbije, da naši sunarodnici znaju šta je to šta se dešava u Srbiji, šta je to što neophodno Srbiji, a onda da zajednički sagledamo šta je to što možemo učiniti za ono što jeste naš zajednički imenitelj, a to je naša država Srbija.
Važno je da taj dijalog bude zasnovan na razumevanju, poštovanju, uvažavanju, pre svega zbog period koji dolaze. Da bi došli do realizacije ovog cilja, nekako smo definisali tri ključna koraka. Prvi korak jeste svakako, da nastavimo da Srbiju približavamo našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak jeste da umrežavamo udruženja i krovne organizacije koje okupljaju naše sunarodnike, dakle, koje okupljaju Srbe van Srbije i teći korak koji je jako važan jeste, da mi u Srbiji razgovaramo o ovoj temi. Jako je važno da aktuelizujemo ovu temu, i jako je važno da unutar gradova, unutar opština razgovaramo o ovome. Zato smo razgovarali sa gospodinom Markovićem i sa brojnim gradonačelnicima, predsednicima opština, da bi na pravi način, pre svega, sagledali zajedno potencijale dijaspore. Svaki grad, svaka opština, nažalost, ima svoje sugrađane koji žive, da li u regionu, da li van regiona.
Jako je važno da pokušamo da napravimo zajednički bazu podataka za svaku lokalnu samoupravu, a onda da uspostavimo kontakt sa tim ljudima. Različitim poslovima se oni bave.
Znate, kada govorimo o našim sunarodnicima koji žive van Srbije i ja, verujte mi pre svega, sebi nikada nisam dozvolio, a to je doznake jesu jako važan prihod za Srbiju, ali nemojte naše sunarodnike koji žive van Srbije da sagledavamo samo kroz doznake, koji ponavljam, jesu veoma važan i značajan prihod, da ih sagledavamo kao velike humanitarce. Oni to svakako jesu, i oni su tu uvek bili za Srbiju, sećate se perioda poplava. Hajde da ih sagledavamo pre svega, kao nekog ko ima i finansijski, ali i ljudski kapital, i ko je kao i vi i ja i svi članovi Vlade ravnopravan patriota i voli svoju državu i voli svoju trobojku i želi nešto da učini za svoju državu i želi nešto da učini za svoju trobojku. Dakle, da na pravi način sagledamo potencijale dijaspore. To su neka tri koraka.
Znate, Svesrpski sabor događaj od istorijske važnosti i značaja koji je održan na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, je pre svega, definisao nacionalne interese srpskog naroda u 21. veku. Neću da širim, pokušaću da budem konkretan, ali Svesrpski sabor, ja to sa ponosom ističem, je iznedrio jedan memorandum koji sam imao prilike da potpišem sa svojim kolegom iz Republike Srpske, ministrom Vlade Republike Srpske, zaduženom za međunarodne odnose i Evropske integracije,
35/2VS/LŽ
gospodinom Klokićem, kako bi zajednički definisali i ojačali mehanizam u realizaciji cilja a to je da uspostavimo saradnju i još jače veze sa našim sunarodnicima koji žive van matice.
Odmah da razjasnimo, nikada građani Republike Srbije u Republici Srpskoj ne mogu biti dijaspora, niti građani Republike Srpske u republici Srbiji mogu biti dijaspora, mi smo isti narod i ja sam to mnogo puta istakao i Drina nikada nije bila reka koja nas razdvaja već kičma koja spaja, jedan isti narod koji živi u Republici Srpskoj i Republici Srbiji.
Zašto sam govorio o ovome? Dakle, taj memorandum koji smo potpisali zajedno sa kolegom iz Republike Srpske, jasno definiše korake koje ćemo zajedno da preduzimamo u narednom vremenskom periodu. Tu pre svega mislim na važne i značajne datume, obeležavamo kako u Srbiji, tako i sa našim sunarodnicima van Srbije.
Dakle, 28. jun je Vidovdan, ali 28. jun je i datum dijaspore. I već postaj tradicija i ponosan sam na to, druga godina zaredom organizujemo veliko okupljanje naših udruženja naših organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, upravo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovaramo o onome što jeste sfera njihovog interesovanja. Ove godine preko 250 udruženja i krovnih organizacija iz 33 države i 20 država koje je pratilo čitav događaj i učestvovali u događaju putem zum aplikacije, jasno definisali stavove, trasirali put kojim ćemo zajedno ići u narednom vremenskom periodu.
Dalje, 15. septembar je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, obeležavamo ga u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, ali ga obeležavamo i sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i to nije za nas običan datum u kalendaru, to jeste simbol prošlosti i sadašnjosti, i budućnosti i pre svega uvek podseća na hrabrost naših predaka , ali nas podstiče da nastavimo da vodimo kao i do sada mudru i racionalnu politiku upravo zarad potomaka koji dolaze. I da pokušam da koliko znate, toliko i pričate, da znate pokazatelje, drugačije bi pričali i uvek imate priliku da se javite i da odgovorite na pitanja.
Evo ja ću skratiti, hvala još jednom. Dakle, gde god da odete van Srbije i da razgovarate sa našim sunarodnicima, oni će uvek insistirati na podršci u jednom, a to je ono o čemu ste maločas govorili, jezik ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. To su simboli jednog naroda. Koliko znate, toliko i pričate, ali neznanje nije greh, pitajte ako ne znate, pa ćete dobiti odgovor.
Dakle, uvek se na tome insistira i to su simboli jednog naroda, ako nema simbola, nema ni našeg naroda ma gde on živeo i u tom smislu, jako je važna realizacija projekta, govorimo o jeziku i ćirilici. Jako je važna realizacija projekta dopunskih škola, koje organizuje Ministarstvo prosvete i mi smo u tome samo uz dogovor sa Ministarstvom prosvete sagledali kakvu ulogu i kako možemo da pomognemo u realizaciji tog projekta kada vidimo da broj zainteresovanih učenika ide uzlaznom putanjom. Ministarstvo prosvete organizuje nastavu, a mi smo evo drugu godinu zaredom za svakog prvaka obezbedili besplatan bukvar, za više razrede lektire, 500 biblioteka pokušavamo da opremimo sa neophodnom literaturom, i prema našoj analizi u ovom trenutku ima 500 biblioteka kada govorimo o regionu i državama van regiona gde žive naši sunarodnici.
I da završim sa jednim važnim projektom koji smo zajedno realizovali i to postaje tradicija, evo druga godina zaredom, pokušali smo i lično smatram da akcenat treba staviti na predstavnike te treće generacije, na mlade sunarodnike koji žive van Srbije, da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji da njihovom srcu još više približimo Srbiju i pokušali smo da napravimo projekat koji će ih usmeriti ka tome.
35/3VS/LŽ
Mislim da uspevamo već drugu godinu zaredom kroz organizaciju letnjih tematskih kampova, vi znate tri tematske celine, važno je da se bave temom i ja im nikada u Srbiji nisam poželeo dobrodošlicu, jer oni kada dođu ovde su svoj na svome, mi smo predstavnici istog naroda, samo sam ih uvek molio jedno, a to je da čuvaju jezik , ćirilicu i da znaju da je simbol okupljanja i jedinstva uvek srpska država i srpska trobojka.
Prošle godine, tri i po hiljade mališana je boravilo u Srbiji , a ove godine pet hiljada i trudićemo se da iz godine u godinu taj broj bude što veći. Ja ne sumnjam i ubeđen sam, oni će potpuno svakako, srednje škole i fakultete završiti u državama gde trenutno žive, ali jako je važno da ih podstaknemo da razmišljaju o Srbiji, da onog trenutka kada završe srednje škole i fakultete upravo to znanje iskoriste ovde u Srbiji, a mi uvek da ih čekamo raširenih ruku. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Tatjana Macura.
36/1GD/SČ16.50 – 17.00
TATJANA MACURA: Zahvaljujem, predsedavajuća.
Mislim da je veoma važno pitanje koje je postavio poslanik Starčević, pa se nadam da mi ne zamerate što želim da dopunim, odnosno želim da dopunim izlaganje koje je imao ministar Lončar, jer su podaci koje želim da podelim sa vama i sa građanima Srbije, čini mi se, značajniji od toga da možda nekome ukrademo koji minut više.
Dakle, ja sam nedavno u sklopu svojih aktivnosti obišla Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu i sve informacije koje dolaze u vezi sa smanjenjem liste čekanja mislim da su značajne da ih čuju građani, kako u stvari stvari funkcionišu na terenu.
U tom smislu, recimo, Odeljenje radiologije koje funkcioniše u okviru Kliničkog centra u Kragujevcu je apsolutno smanjilo, odnosno ne postoji lista čekanja za onkološke pacijente. Dakle, skeneri rade bezprekorno. Oni imaju i novu magnetnu rezonancu.
Zašto mi je bilo važno da se javim? Mislim da je veoma važna ova informacija za žene koje su u velikom riziku od nastanka karcinoma dojke ili reproduktivnih organa i mislim da je važno da podstaknemo i motivišemo žene da se u okviru preventivnih pregleda koje organizuje Ministarstvo zdravlja jave, zakažu svoje preglede i da u svakom smislu i ostvare.
Takođe, u ovoj poseti obišla sam i odeljenje na kojem se održava trudnoća i obišla sam odeljenje bio medicinski potpomognute oplodnje.
Mislim da je ovo značajna informacija, jer veoma često se, kada je u pitanju tema bio medicinski potpomognute oplodnje, u stvari, Beograd posmatra kao mesto, što je i logično, jer se radi o glavnom gradu, kao mestu u kome se radi jako veliki broj ovih zahvata. Međutim i Kragujevac beleži sjajne rezultate. Dakle, oni su drugi po redu Univerzitetski klinički centar koji se bavi ovim postupcima i uspešnost kod žena do 40 godina je čak 37%. Ja mislim da je to rezultat zaista vredan svake pažnje.
Druga stvar, želim da podsetim da Ministarstvo zdravlja i u prethodnim mandatima, a i u ovom, naravno, odvaja određena sredstva, i to ne mala, za bio medicinski potpomognutu oplodnju koja je u Srbiji na toliko visokom nivou da čak ni zemlje koje se nalaze na zapadu Evrope, mnogo uređenije, možda ekonomski jače u odnosu na Srbiju, nemaju toliko liberalan pristup ovoj temi.
Takođe, imala sam priliku da razgovaram i sa dekanom medicinskog fakulteta i možda jedna od najvažnijih informacija danas kada je u pitanju odnos između pacijenata i zdravstvenih radnika, a to je na početku svog mandata ministar Lončar jasno istakao da će se posvećeno raditi na poboljšanju komunikacije na relaciji pacijenti i zdravstveni radnici.
Dakle, jedini fakultet u Srbiji trenutno medicinski koji ima „veštinu komunikacije“ kao predmet koji je obavezan jeste Medicinski fakultet u Kragujevcu. Dakle, to je na drugim fakultetima izborni predmet i ja ovaj put koristim i ovu poziciju da pozovem i druge medicinske fakultete da ovo uvrste u svoj program, jer ja bih rekla da danas je veoma česta pojava da nezadovoljstvo pacijenata možda dolazi samo od toga što nemaju možda neku relaksiranu komunikaciju sa svojim izabranim lekarima.
Posebno mi je drago iz ugla žena i posebno onih koje su, recimo, u prilici da održavaju trudnoću ili prolaze kroz porodiljske, porođajne muke, da ih tako nazovem, da će ovo pitanje biti visoko na lestvici prioriteta.
Treću stvar koju želim da podelim sa vama, ja sam sa ministrom Lončarom imala jedan izuzetan sastanak i mislim da je važna informacija i za vas da smo došli do jednog visokog razumevanja kada je u pitanju položaj trudnica koje samostalno obavljaju delatnost i mislim da ćemo u skorijem periodu imati prilike da vas
36/2GD/SČ
obradujemo sa još jednom dobrom vešću, a to je da će se položaj žena koje održavaju trudnoću, a samostalno obavljaju delatnost, izjednačiti sa položajem žena koje su pod nekim drugim ugovorima radnim i u tom smislu nadam se da ćemo uskoro imati prilike da razgovaramo i o izmenama Zakona i zdravstvenom osiguranju.
Kada je u pitanju politička volja, nemojte da sumnjate. Dakle, sva ova pitanja koja sam imala želju da podelim sa vama kako izgleda situacija na terenu, dakle, postoji visoka politička volja, ali ne samo volja, zaista se to i realizuje u praksi.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Hvala svim ministrima.
Ministre Miličeviću, i lično sam imao priliku da se uverim koliko kampovi koje je vaše ministarstvo organizovalo znače deci na primeru kampa koji ste organizovali u Jagodini. Deca iz dijaspore upoznaju zemlju Srbiju, upoznaju svoje drugare ovde i to je zaista od velikog značaja.
Pomenuli ste doznake. Zaista, doznake koliko god da su velike nisu od najvećeg značaja za saradnju sa dijasporom, u kontekstu Deklaracije Svesrpskog sabora koju smo usvojili nedavno i ovde u parlamentu. Identitetska pitanja su takođe važna koja ste spomenuli i tu vidim i ulogu vašeg ministarstva i Ministarstva prosvete u očuvanju ćiriličnog pisma, srpskog jezika i drugih nacionalnih obeležja i identiteta.
Međutim, ono što je jako važno i ono što ste i vi pomenuli, mi iz Jedinstvene Srbije jako puno polažemo, jeste održavanje tih relacija i konekcija sa našim ljudima u inostranstvu, jer mi imamo jako puno uticajnih ljudi u inostranstvu.
Imamo članove parlamenata bogatih ljudi. Jednostavno, Dragan Marković Palma veliki deo svog političkog delovanja je usmerio u tom pravcu jačanja tih veza i konekcija i mislim da tu treba da poradimo više.
Prosto, da citiram, ti ljudi imaju dosta kapitala. Srbija je zemlja koja je trenutno sa najviše direktnih stranih investicija u regionu i mislim da i naši ljudi koji su stekli kapital vreme je da prestanu da budu gasterbajteri u inostranstvu, kako kaže Dragan Marković Palma, već da budu poslodavci u svojoj državi.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Izvolite.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Zdravo živo, Vlado Ria Tinta.
Pitanje je za gospođu Đedović.
Upravo sam završio razgovor sa meštanima sela Slatina, koji su vas puno pozdravili. Čukaru Peki, jedan kroz jedan, vlasništvo „Zijin Mininga“, rudnik koji ste poklonili Kinezima, koji godišnje proizvede dve i po tone zlata sa tendencijom da to svake godine bude i više, proizvede 120.000 tona bakra.
Šta se desilo sa dvadesetak porodica iz sela Slatina? Pre četiri godine upadaju Kinezi, ide Zakon o eksproprijaciji… Da bi narod znao kako to izgleda, to je kada te proteraju sa svoje zemlje. Upadaju Kinezi na njihove posede. Metla. Sledi Zakon o eksproprijaciji, sledi priča o poreskoj upravi koja propisuje minimalnu cenu zemljišta, a ta minimalna cena na koju su oni morali da pristanu, taj novac još nisu dobili. Dakle, ostali su i bez zemlje i bez para. Pet godina se sude sa kineskom firmom „Zijin Mining“. Zašto? Zato što gospođa Đedović i svi vi patriote koji ste smislili, osim što ste dali zlato Kinezima, od koga imamo pet posto rudne rente, da date i zemlju.
36/3GD/SČ
Dakle, kineska kompanija „Zijin“ je upisana u katastar kao trajni vlasnik naše zemlje. Kom to patrioti je palo na pamet?
Dakle, pitaju vas meštani Slatine kada će oni dobiti svoje pare. Sve što traže jeste njihov novac. Sa zemlje ste ih proterali. Sada traže naknadu za ono što je njihovo, njihova dedovina.
Ostavili ste ih, bre, bez dedovine. To isto sledi i ljudima iz Gornjih Nedeljica, tamo gde je ova vlast nameračila da ono malo ljudi što je ostalo da živi u ovoj zemlji, koji nas hrane, u selu koji proizvede milion litara mleka, sruši i nestane tako što će Rio Tinto, kao što piše u Projektu „Jadar“ za potrebe budućeg rudnika morati da raseli naše stanovništvo. Toliko o tome.
Gospodine Lončar, za vas je sledeće pitanje.
Vi ste vrlo oštro krenuli prema lekarima zbog liste čekanja 70.000 ljudi koji čekaju na operaciju kukova i veštačkih kolena. Da li ste vi svesni kakav ste vi pritisak sada dodatni izvršili na medicinske radnike koji su i ovako pod velikim pritiskom građana zato što sistem ne funkcioniše? Da li treba svaki put…
Molim vas ako možete ovog da utišate?
Dakle, vi ste izvršili pritisak i ovako besnih građana koji čekaju decenijama na operacije kukova i veštačkih kolena, jer ste optužili lekare da su oni krivi zbog toga i sada čekamo Vučića da dođe iz Njujorka sa čarobnim štapićem. To je vaša politika.
37/1BN/JG17.00 – 17.10
PREDSEDNIK: Isteklo vam je vreme, imate tri minuta.
Posle imate još dva minuta.
Hvala vam.
Reč ima ministar Lončar.
ZLATIBOR LONČAR: Ja sada vas nisam najbolje razumeo da li se vi zalažete da se reše liste čekanja ili da se ne reše?
Znate šta, ja poštujem građane koji su glasali za vas i imam veliko poštovanje prema njima, ali što se tiče vašeg mišljenja posle svega šta radite, šta pričate, meni stvarno to malo znači. Vi u roku od tri sata promenite pet mišljenja i onda ne mogu da stignem da to sve...
Što se tiče Vučića, kada ga pominjete, trebalo bi da ustanete. Vi da živite još sedam života, ne možete da napravite rezultate koje on napravi za mesec dana. Prema tome, to bi trebali da imate na umu.
Što se tiče liste čekanja, dragi građani Srbije, uvažavam vas koji ste glasali za njega i vama želim da kažem da su sazreli uslovi da se reše liste čekanja. Svaki medicinski radnik, lekar, sestra, tehničar, nemedicinski, koji učestvuje u tome i to se dešava van radnog vremena, to se dešava vikendom, biće plaćen. Ali, postoji norma koja mora da se odradi u toku radnog vremena. Ne možete da mi kažete da neki klinički centar, kliničko-bolnički centar ili jedna ozbiljna bolnica da je normalno da uradi tri operacije kuka za nedelju dana. I da dođe gospodin Tuta da ih brani da oni ne treba da rade. Razumete li?
Prema tome, sledeći put razmislite kome dajete glas.
Mi se zalažemo za zdravu Srbiju, zalažemo se za rešavanje liste čekanja i zalažemo se da na vreme otkrijemo sve probleme, da bi mogli da ih rešimo. Vi odlučite za šta ste? Mi vam to nudimo. Ako želite što vam gospodin Tuta nudi, prihvatite to. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.
ADRIJANA MESAROVIĆ: Izvinjavam se koleginici Đedović, obzirom da se i ona javila za reč.
Ja ću kratko, a vezano za privatizaciju RTV Bora, čuvenoj kineskoj kompaniji „Zijin Mining Group“. Pa, nakon neuspešne privatizacije koju ste vi sproveli 2007. godine i nakon što tadašnji kupac nije ispoštovao nijednu od ugovornih obaveza, morali smo da raskinemo, odnosno raskinuli ste ugovor za neadekvatno sprovedenu privatizaciju, a mi smo našli jednog solventnog, jednu od najvećih kompanija na svetu koja se bavi ovom delatnošću koja je investirala 1,26 milijardi dolara u ovu kompaniju, podigla Bor na noge, podigla ovu kompaniju na noge i danas zapošljava preko 6.000 zaposlenih, na ponos svih nas.
Ja sam pre nekih mesec dana boravila i u Sjamenu i posetila rudnik „Zijin Mining Group“ i ove kompanije i razgovarali o budućim ulaganjima. Ono što je najvažnije istaći da pored toga što zapošljavaju preko 6.000 građana u našem Boru i što je životni standard naših građana u Boru potpuno drugačiji i na jednom daleko višem nivou i što grad Bor prihoduje po osnovu svih taksi i poreza, poreza od zarada za sve ove zaposlene, ovo je promenilo i ekonomsku sliku Srbije, imajući u vidu da je „Zijin Mining Group“ jedan od najvećih izvoznika, a očekuju se svakako u bližoj budućnosti i nova velika ulaganja koja će se takođe odraziti i na ekonomsku sliku Srbije i svakako na nas BDP. Hvala.
37/2BN/JG
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministarka Dubravka Đedović Handanović.
DUBRAVKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Hvala.
Ja bih samo da se nadovežem što se tiče uopšte partnerstva koje Srbija ima sa grupom „Ziđin“.
Pre svega, Srbija je strateški partner u tom projektu sa 37% vlasništva, što ne smemo da zaboravimo.
Molila bih narodne poslanike da ne dobacuju, nego da imaju toliko strpljenja da saslušaju i da ne šire agresiju u ovom parlamentu.
Ono što je zasigurno, a čuli smo ovde i prethodnih dana da su procenjene vrednosti rezervi upravo u rudniku koji je pomenut 14 miliona tona bakra ili 300 tona zlata, što apsolutno nije tačno. Iznose se po ko zna koji put netačni i neistiniti podaci. Rezerve su za sada overene tri ili četiri puta manje, tačnije tri i po miliona tona bakra i 110 tona zlata, što je svakako značajno.
Ono što nije jasno nikom ovde da li se opozicija zapravo zalaže za tu eksploataciju ili ne zalaže, pošto s jedne strane priča koliko se proizvodi i kako to tobož nije dobro, a s druge strane kolike su rezerve.
Moram da naglasim da na pet ležišta overenih rezervi upravo je kompanija gde je Srbija strateški partner, a na samo jednom ležištu overenih rezervi je kompanija gde Srbija nije strateški partner.
Ono što želim takođe da naglasim da se rudarske aktivnosti, u skladu sa zakonom, izvode na zemlji za koju mora biti završena eksproprijacija i to je proces koji je apsolutno transparentno vođen i u kompaniji gde država ima udeo, apsolutno nikakva zemlja niti je poklanjana, niti će biti poklanjana bilo kome.
Što se tiče privatnika koji su svojom voljom prodavali svoje parcele, to je nešto apsolutno na šta država nije, niti može da utiče. Volja dve strane da neko nešto proda, da neko nešto kupi, apsolutno je volja dve ugovorne strane. Ali, to možda narodni poslanik koji postavlja pitanje vrlo dobro zna, a pominje Gornje Nedeljice, jer je upravo on dao na poklon gospodinu Kokanoviću deo zemlje, pa onda su tobož postali…
(Aleksandar Jovanović: Obrnuto je.)
Vi se dogovorite da li je na jednu stranu ili na drugu stranu. U svakom slučaju, kad niste mogli da se dogovorite sa kompanijom Rio Tinto, onda ste počeli tobož da se zalažete za životnu sredinu, isto kao što je vaš veliki saučesnik profesor Ristić počeo da se zalaže protiv malih hidroelektrana nakon što je u Komisiji za reviziju dao odobrenje za izgradnju desetine takvih.
Tako da, dogovorite se šta je princip i da li uopšte imate bilo koje principe, a mislim da građani Srbije vrlo dobro vide da od tih principa nema ništa.
Pričate o nekom raseljavanju u dolini Jadra, apsolutno raseljavanja nikakvog nema. Sva zemlja koja je bila potrebna, u smislu gde su ljudi živeli i naseljeni, je stavljena na raspolaganje, odnosno prodata. Znači, raseljavanja nema, nemojte da plašite ljude, nemojte da zastrašujete ljude i nemojte da širite neistine.
To se dogovorite, ko je želeo da proda zemlju, pa nije uspeo ili nije došao do zadovoljavajuće cene, pa onda postao najveći protivnik ovog projekta.
Tako da, mislim da je veoma jasno, a to je i građanima jasno, da imamo 2.200 dodatnih zaposlenih u Boru i Majdanpeku, da su budžeti lokalnih samouprava povećani nekoliko puta, to je neosporno i to građani apsolutno vrlo dobro znaju, da plata ide i do 144 hiljade dinara, što je takođe činjenica, da isto tako i poljoprivrednici imaju
37/3BN/JG
koristi upravo od te velike kompanije, jer prodaju svoje proizvode, između ostalog, i svima onima koji su dodatno zaposleni, ali i kompaniji da može da apsolutno u okviru svog rada iskoristi i određene lokalne proizvode koji se proizvode u tom delu Srbije. Tako da, mislim da bi bilo bolje da se informišete, bili biste više kredibilni i apsolutno bi vam građani barem malo više verovali. Hvala vam.
38/1TĐ/MJ17.10 – 17.20
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vesić.
Izvolite.
GORAN VESIĆ: Slušali smo od ministarke Handanović o tome kako postoje dvostruki aršini, o tome kako oni koji izdaju dozvole za mini hidrocentrale posle se bune protiv njih, o tome kako oni koji apliciraju za dozvole za mini hidrocentrale, kada ih ne dobiju, postaju njihovi najveći protivnici. Imaćemo priliku verovatno da pričamo, da vidimo kako oni koji predlažu zakon, koji se bune i koji građane ubeđuju kako nigde u Srbiji ne treba kopati bilo šta što ima veze sa rudarstvom na kraju predlaže zakon, kako samo nekih 140 hektara treba kopati, a sve drugo je dozvoljeno i to kažu onda privremeno dok oni ne dođu na vlast, jer i onda će i to biti u redu.
Čuli smo i ministra Lončara o pregledima, o tome kako izgleda ne treba da se ljudi pregledaju preventivno. Najbolje da se onda niko ne pregleda i to smo čuli, ali nismo dobili ni odgovor ni na jedno pitanje. Ljudi, a šta je sa Mišom Ćuskijom? Ja postavih pitanje ovde pre nekoliko meseci - šta je sa Miroslavom Kovačevićem, zvanim Miša Ćuskija, kumom gospodina Jovanovića, koji je posekao usred Beograda, pored parka Šumice, 461 stablo? Pokazivao sam slike kako je to izgledalo pre gradnje, kako to izgleda sada. Videli smo i one bazene na vrhu zgrade i videli smo sve kako to sad izgleda, i to je primer, i to je ono čemu ne treba da se čudi moja koleginica Handanović zašto imaju dvostruke aršine.
Znači, kum gospodina Jovanović može da seče stabla, to nije nikakav problem, ne jedno, već 461 stablo, može da uništava zelenilo, a gospodin Jovanović se sad ne buni, sad ćuti, tada zaista ćuti i opravdava svoj nadimak i tada nema ni jedne reči, ne čujemo da se neko vezivao za drveće, ne čujemo da se neko bunio, ne čujemo da je neko izdavao saopštenja, da je neko pretio, upadao u Skupštinu grada, u Skupštinu opštine Voždovac, pričao kako je to skandal, kako je to ekocid. Ne čujemo ništa od toga. Tamo gde je kum tamo može, a tamo gde neko drugi radi, ako nije kum ili ako nije prijatelj ili finansijer, tada ne može i zato ne treba da se čudite što imaju dvostruke aršine, što jedno rade, pa to posle toga napadaju i to je nešto što se redovno dešava.
Danas tokom rasprave smo čuli priču o tome kako je izgrađeno više autoputeva od 2000. do 2012. godine, nego posle 2012. godine. Nisam bio tu danas, jer sam imao obaveze, ali da vam kažem od 1976. godine do 2012. godine u Srbiji, znači za 48 godina, izgrađeno je 596 kilometara autoputeva, a od čega najveći deo do 1990. godine. Ne najveći deo, već više od tri četvrtine, do 1990. godine za vreme postojanja Jugoslavije.
Od 2012. godine do danas, do ovog trenutka, izgrađeno je 468 kilometara puteva i sasvim sigurno će do kraja ove godine biti završeno još 129 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica što je 597. Znači, za 12 godina, do kraja ove godine, imaćemo 597 kilometara izgrađenih autoputeva i brzih saobraćajnica, a pre toga za 48 godina, od kojih je najveći deo izgrađen do 1990. godine, imali smo ukupno 596. Znači, četiri puta brže, 48 podeljeno sa 12 je četiri, što samo govori o tome koliko se sada više gradi, a do kraja 2026. godine, računajući i ovih 129 za kraj ove godine, biće izgrđeno skoro 460 kilometara autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno skoro 460 kilometara autoputa i brzih saobraćajnica.
I dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno za vreme Jugoslavije, jer tada se nešto i gradilo, ali nemojmo da poredimo vreme kada se nije gradilo sa vremenom kada se gradi i nikada se više nije radilo i nikada se više ne gradi, što ne znači da ne poštujemo ono što je građeno iz 1976, 1980. i 1981. godine, i to je uvek tako.
38/2TĐ/MJ
Čuli smo pre neki dan u Skupštini kako ne priznaju da su izgrađeni putevi. Čuli smo da kažu – sve što kažete da se gradi to je u futuru. Opet da ponovim 25. novembra biće puštena u saobraćaj brza pruga između Novog Sada i Subotice, dužine 108 kilometara. Ko ne veruje, i to sam obećao javno, i to ću uraditi, poslaću svim poslanicima kartu za tu prvu vožnju, pa ko ne veruje može valjda sam da se uveri, pa kada vidi da ide voz, kada vidi da ta pruga radi, onda će valjda da poveruje da ta pruga stvarno postoji. Ja ne znam šta drugačije da uradimo.
Možemo do 15. decembra da pošaljemo, da organizujemo i autobus, može da bude panoramski, kakav hoćete, ako bude lepo vreme, pa da se provozamo od Koševa, Koševi su mesto posle Kruševca, prvo do Trstenika, skoro 20 kilometara, 19 kilometara 950 metara, i posle dodatnih devet kilometara 860 metara od Trstenika do Vrnjačke banje, pa da vidimo, ljudi, da ima autoput i do Vrnjačke Banje. Ne znam kako drugačije da ubedimo ljude.
Oni ljudi ne veruju da se to dešava, pa možemo da organizujemo autobus, isto će biti sredinom decembra, da se provozamo 54 kilometra brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, pa da prođemo kroz sva ona mesta, pa da vidimo da će biti izgrađena ta saobraćajnica. Tu su poslanici iz tog kraja. Tu je i Nataša, i Kena, pa mogu da kažu da smo u poslednje dve godine rekonstruisali Carigradski drum koji nije rekonstruisan 50 godina, a koji je inače bio jedini put vekovima od Beograda prema Carigradu dok nije izgrađen autoput.
Možemo već u oktobru mesecu da dođemo do Valjeva, 5,8 kilometara biće završeno od petlje Divci, pa možemo do Gornjem Milanovca, 9,5 kilometra, i to se završava već u oktobru. Ko ne veruje, ljudi, ne znam da li postoji neki doktor, da pitamo ministra Lončara da ljude koji ne veruju ubedi da nešto postoji. Ne znam da li je to za ove preglede ili ne, ali da vidimo, ljudi, stvarno da pokušamo da objasnimo ljudima da se nešto dešava. Ne kažem da se sve radi najbolje, možda ima i nekih grešaka, možda se i zakasni, ima sigurno i mesta kritici, ali hajde da to nekako rešimo jednom za uvek.
To su isti dvostruki aršini koji postoje kao u slučaju gospodina Miše Ćuskije. Znači, ovde imamo isti problem, problem da nas ubeđuju da postoji zelenilo tamo gde ne postoji. Znači, ubeđuje nas da nema zgrade, da nema onih bazena na vrhu zgrade, da čovek nije izgradio zgradu, zatvorio park, tu je odmah i škola, da je deci oteto igralište i ubeđuje nas da postoji zelenilo i mi dođemo i vidimo zgradu. Ja ne znam šta da radimo. Jedino da organizujemo jednu ekskurziju i da posetimo te zgrade Miše Ćuskije i da ljudi vide da je zaista tu kum od gospodina Jovanovića posekao 461 stablo. Ja ne znam, zaista, možda to nije za gospodina Lončara. Ne znam, ali moramo da nađemo kako da ove ljude ubedimo da se nešto zaista uradilo.
Mi smo čuli priče i da autoput Miloš Veliki ne postoji. Hajmo samo da pričamo realno ono što jeste. Dakle, i time bih da završim, ja mislim da je vreme da mi saznamo zašto dvostruki aršini. Ako se neko zalaže za ekologiju, onda treba da se zalaže za ekologiju i kada je njegov kum u pitanju i kada je neko drugi u pitanju. Da li se sećate protesta koji je tokom avgusta organizovan upravo od ovih koji sada predlažu zakon gde kažu – može svuda da se kopa u Srbiji, ali ne može samo u Jadru, a sve drugo može, a pričali su da ne može nigde. I to što ne može, ne može privremeno. Znači, i to će jednog dana da može i oni kažu – mi smo protiv napretka. Znači, ovo jeste napredak, o tome pričamo, ali napredak ne sad, nego ako može za godinu, dve.
39/1MO/MP17.20 – 17.30
E, sada da pričamo o tome, videli ste kada se desio taj proces da su ti lažni ekolozi blokirali stanicu „Prokop“ i najekološkiji vid prevoza, voz, koji ne zagađuje životnu sredinu. Znači, od svega što su mogli da urade u Beogradu, a sve što su uradili bilo je protivzakonito, kao što vidite, sve je tolerisano dok nije međunarodna pruga blokirana i dok nije put međunarodni blokiran, oni su izabrali da blokiraju najekološkiji vid prevoza, voz. I to električni voz. E, to vam govori o tome. E, to su ti dvostruki aršini koje slušamo, tako da je vreme zaista da čujemo odgovore i na ta pitanja i da čujemo kako je moguće da kum gospodina, lažnog ekologa Jovanovića, može da poseče 461 stablo, da uništi šumu, da uništi deo pored parka Šumice, da otme deci igralište, a kako je moguće da neki drugi ljudi to ne mogu i da vidimo kako to da rešimo. Posle možemo da rešavamo ove stvari kako da vide ono što se izgradilo, da ubedimo ljude da nešto zaista postoji. Da kada hodaju po putu zaista veruju da to nije 3D put, nego stvarno postoji put i da je to tako.
Tako da ja bih voleo da mi dobijemo odgovore i na ta pitanja. Tačno je da je ovo vreme kada poslanici postavljaju pitanja, mi slušamo sa pažnjom pitanja, kao što vidite, ministri odgovaraju sa velikom pažnjom, ali sa druge strane mislim da je vreme da oni koji postavljaju pitanja takođe odgovore i da to pokazuje kakav je kredibilitet njihovih pitanja. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Ministar Martinović, izvolite.
ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već više puta izneo svoj stav da Republika Srbija, kao i svaka druga država na svetu treba da iskoristi svoja rudna bogatstva, treba da iskoristi svoje mineralne sirovine, da to rade sve razvijene države sveta i da nema razloga da to ne radimo i mi.
Sticajem okolnosti na teritoriji Republike Srbije pronađena je jedna mineralna sirovina koja se zove jadarit. Iz tog jadarita može da se ekstrahuje litijum, od litijuma se prave litijumske baterije za mobilne telefone, za električne automobile.
Rekao sam pre neki dan u načelnoj raspravi o rebalansu budžeta, danas postoji na stotine kompanija u svetu koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, koje se bave proizvodnjom električnih automobila, a sa druge strane zasipaju nas svakoga dana neistinama, da ne kažem lažima, kako nigde na kugli zemaljskoj ne postoji rudnik litijuma.
Doduše, čuli smo od narodnog poslanika koji je postavio pitanje da ipak negde postoji rudnik litijuma, ali kaže u Čileu, u pustinji i samo tu postoji. Kada bi to tako bilo onda bi to praktično značilo da je Čile otprilike država čija je površina polovina zemaljske kugle, jer nemoguće da Čile, pošto samo tamo navodno postoji rudnik litijuma, budući da samo tamo postoji rudnik litijuma, sve svetske kompanije koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, električnih automobila, taj litijum dobijaju samo iz Čilea.
Koliko je to besmisleno, mislim da je jasno i deci u osnovnoj školi. Dakle, postoje rudnici litijuma u svetu, ali ovde postoji potreba da se Republika Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju tako što se građani Srbije konstantno plaše zasipanjem različitih dezinformacija kako će zbog toga što ćemo da eksploatišemo naša rudna bogatstva i naše mineralne sirovine, da uništimo zdravlje ljudi, da će hiljade i hiljade ljudi biti kako oni kažu proterano a svojih ognjišta, kako ćemo da uništimo vazduh, reke, jezera, poljoprivredno zemljište i kako ćemo od cele Srbije da napravimo jednu pustu zemlju samo zbog toga što smo mi navodno, članovi Vlade
39/2MO/MP
Republike Srbije plaćenici Rio Tinta. Dakle, oni koji su stvarno plaćenici i koji su plaćeni da plaše građane Srbije potrebom da Republika Srbija iskoristi sve svoje mineralne sirovine kažu za nas da smo plaćenici.
Zašto je važno da Republika Srbija iskoristi sve svoje potencijale, uključujući i mineralne sirovine, uključujući na kraju krajeva i taj litijum? Zato što nijedna ekonomija na svetu ne može da bude snažna, jaka, nema budućnost ako nema snažnu industriju. Snažne industrije između ostalog nema bez razvijenog rudarskog sektora. Srbija se bavila rudarenjem još u srednjem veku. Nemanjići su dovodili nemačke rudare, Sase, između ostalog u rudnik Novo Brdo na KiM i od tih vremena, pa do dan danas srpski narod, Srbija, na kraju krajeva i ona velika Jugoslavija ima zaista dugu, dugu tradiciju rudarenja. Da nije bilo rudnika zamislite šta bi bilo sa, ako govorimo o sadašnjoj Republici Srbiji, sa pojedinim beogradskim opštinama kao što je Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac, šta bi bilo sa Borom, sa Majdanpekom, da ne govorimo o rudnicima u BiH koji su takođe intenzivno eksploatisani u bivšoj Jugoslaviji. Šta bi bilo recimo sa jednom Zenicom itd.?
Kada imate jaku industriju, onda imate i snažnu poljoprivredu. Kada imate jaku industriju, onda imate veći budžet. Kada imate veći budžet, onda možete i više novca da izdvajate između ostalog za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Zato sam se javio za reč. Da ljudi shvate da je sve ovo jako povezano jedno sa drugim. Industrija, rudarstvo, poljoprivreda i da su to i te kako kompementarne delatnosti.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predstavnika opozicije kako država Srbija ne vodi računa o poljoprivrednim proizvođačima iako smo im više puta pokušavali da objasnimo, ali to su ljudi kojima nije baš jednostavno da se neke stvari objasne, da imamo nikad veći agrarni budžet. Dakle, sa ovim rebalansom budžeta naš agrarni budžet, a kada kažem agrarni budžet, to su samo mere podsticaja za naše poljoprivredne proizvođače, iznosi 100.581.000.000 dinara. Ako krenemo sa eksploatacijom litijuma, a verujem da hoćemo, evo imam pravo da to iznesem kao svoj lični stav, ako se pokaže da je to bezbedno po život i zdravlje ljudi, po životnu sredinu, onda možete da zamislite koliko će da poraste naš BDP, koliko ćemo da imamo veći budžet, a samim tim koliko ćemo novca moći više da izdvajamo i za poljoprivredne proizvođače, i za ratare, i za stočare, i za voćare, i za vinogradare, i za pčelare, i za ljude koji poseduju ribnjake itd.
40/1MZ/CG17.30-17.40
Gospodin Aleksić, koga ne vidim danas u sali, odnosno ne vidim ga sada u sali kada se postavljaju poslanička pitanja i kada članovi Vlade odgovaraju na poslanička pitanja, rekao mi je pre pauze u 15.00 časova da Srbija ne izdvaja dovoljno za poljoprivredne proizvođače, zašto se ne ugledamo na pojedine zemlje EU koje izdvajaju mnogo više, pominjao je svinjske glave, kako ih mi nemamo, a Vučić ih je navodno izmislio, itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je fer kada neko tako nešto kaže da građani Srbije znaju koliko je taj neko…
(_____________: Sram vas bilo.)
Pa sram vas bilo. Sada ću da vam kažem i zašto treba da vas bude sramota. Zato što s jedne strane kažete kako ne izdvajamo dovoljno, samo polako, nemojte da budete nervozni. Što bi rekao predsednik Hrvatske Zoran Milanović – hiperventilirate. Polako, smanjite malo taj vaš naboj. Sve ću da vam objasnim.
(_____________: Ko si bre ti da nam objasniš?)
Ja sam ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pričam o pitanju koje ste postavili, a koje je povezano, između ostalog, i sa resorom koji trenutno vodim.
Dakle, gospodin Aleksić je izrazio svoje nezadovoljstvo agrarnom politikom Republike Srbije i kritikovao je Vladu Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede da ne izdvajamo dovoljno novca za podsticaje za naše seljake, za naše farmere.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao, pošteno je kada neko tako nešto kaže, da istovremeno kaže koliko je on…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
PREDSEDNIK: Ministre, možete li samo jedan sekund? Ja vas molim, vi ste pomenuli poljoprivredu.
(Aleksandar Jovanović: Ne, nisam.)
Da, da. Citiraću: „Gornje Nedeljice proizvodi milion litara mleka“. Sada ovi ljudi ovde kao Vlada Republike Srbije i ovi ljudi ovde kao većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije žele valjda sve to da unište da bi imali rudnik litijuma. Ja mislim da je vrlo relevantno da ministar poljoprivrede odgovori i na to pitanje. Ja vas molim samo za malo strpljenja. Zaista vas molim samo za malo strpljenja. Hvala vam.
Nastavite, ministre.
ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Mislim da je pošteno kada neko kritikuje Vladu i Ministarstvo da ne vodimo dobro agrarnu politiku, a zna koliko je dobio novca, da to javno i kaže. Pošto gospodin Aleksić neće to da kaže, evo, dozvolite da vam kažem koliko je ta loša, korumpirana Vlada koju je sastavio Aleksandar Vučić od nas krpa, neznalica, ovakvih, onakvih, da, ušatih, ružnih, glupih itd, koliko je ta zla Vlada, odnosno koliko su sve te zle vlade izdvojile novca za poljoprivrednu proizvodnju kojom se bavi gospodin Miroslav Aleksić i njegov brat Ivan Aleksić.
Građani Srbije to treba da znaju. Ne zadirem ni u čiju privatnost. Rekao sam i gospodinu Aleksiću pre pauze – drago mi je što je dobio ovaj novac. Što se mene tiče, neka ga dobije još. I dobiće ga. Samo neka povede računa da mu dokumentacija bude uredna. Dobiće novac, kao što je dobijao svih prethodnih godina. Sada, koliko je dobijao?
(Aleksandar Jovanović: Šta je ovo? O čemu govori? Prekinite ovo.)
Godine 2015. za protivgradnu mrežu sa nosačima dobio je 440.153 dinara. Za poljoprivrednu mašinu, Keno, ti znaš o čemu se radi, „atomizer“, za „atomizer“ je
40/2MZ/CG
2016. godine, pazite, 2016. godine predsednik Vlade je bio baš taj Aleksandar Vučić, koga Miroslav Aleksić toliko ne voli, dobio je 88.666 dinara. Godine 2017. za traktor, za novi traktor država Srbija mu je dala 893.833 dinara, skoro pa milion dinara. Za nosače za protivgradnu mrežu 2017. godine, to je bila Vlada gospođe Ane Brnabić koju su napadali i dan-danas je napadaju, vređaju, da je ovakva, da je onakva, da je zastupnik interesa ove ili one kompanije, dakle Vlada gospođe Ane Brnabić gospodinu Miroslavu Aleksiću za nosače za protivgradnu mrežu izdvaja 385.451 dinar. Godine 2022. takođe Vlada gospođe Ane Brnabić za protivgradnu mrežu gospodinu Aleksiću izdvaja 655.461 dinar.
Sad pazite, ima jedan mali detalj. Tadašnja ministarka poljoprivrede je bila toliko korektna, ja sam proverio dokumentaciju, da je zahtev gospodina Miroslava Aleksića za podsticaje ove od 655.000 dinara, 2022. godine, zahtev je prihvaćen, iako je zadocnio sa podnošenjem zahteva, pa mu je upućen dopis da dopuni dokumentaciju, iako to nismo morali da radimo, da dopuni dokumentaciju i da mimo zakonom propisanog roka tu dokumentaciju dostavi. On je to uradio. Ministarstvo mu je isplatilo 2022. godine tih 655.461 dinar. Godine 2023. za zasade jabuka dobio je 1.121.298 dinara. Za podsticaje po hektaru 2023. godine…
(Slavica Radovanović: Jel možete da prekinete ovo? Nema smisla.)
A zašto da građani Srbije ne znaju koliko je jedan narodni poslanik koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom dobio podsticaja od svoje države? Pa meni je drago što je dobio. Meni je drago što je dobio. Objasniću vam zašto je važno da razgovaramo…
PREDSEDNIK: Izvinite samo još jedan sekund, ministre, samo da kažem.
Ja vas molim da sednete.
ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Ne pričam ništa ružno.
PREDSEDNIK: Molim vas da sednete. Hvala vam što ste seli. Još narodni poslanik Jovanović da sedne i da sačeka još svojih dodatnih dva plus dva minuta i biće sve okej. Da vam kažem, da vam objasnim, ja ovaj Poslovnik koji treba da poštujem i primenjujemo niti sam pisala, niti sam učestvovala u njegovom pisanju, niti je bilo ko od ovih ljudi ovde učestvovao u pisanju. Demokratska norma je da smo nastavili da primenjujemo onaj Poslovnik koji je davno neka druga većina, a koju ste vi pravili, pisala, iz nekog razloga. Pretpostavljam zato da dozvole ministrima da kažu ono što misle da je relevantno. Ne vidim da govori bilo šta uvredljivo, ne vidim da govori ministar bilo šta od onih podataka koji su tajni.
(Slavica Radovanović: Ovo nije na dnevnom redu!)
(Ana Jakovljević: To su neistine!)
E sad, ako su neistine, vama to ide naruku, ako su ovo neistine, ide vam naruku, divno onda ako ministar priča neistine, koliko večeras će se oglasiti Miroslav Aleksić, reći da to nije tačno, tužiti ministra i taman ministar da izgubi kredibilitet.
41/1JJ/LjL17.40-17.50
U svakom slučaju, po ovom Poslovniku koji ja moram da primenjujem, zato što je ovo demokratska institucija i najviša od svih demokratskih institucija, ministar ima pravo da priča.
Ministre, ja vas molim da privodite kraju, da bi nastavio gospodin Jovanović, pa svi ostali narodni poslanici. Izvolite.
ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, sad pazite koliko su ovi koji nam stalno dobacuju licemerni. Juče je lider opozicije i vlasnik mandata svih ovih ljudi Dragan Đilas iznosio koliko koštaju odela, košulje, farmerke, predsednika Republike Aleksandra Vučića. Pa je onda pokazivao - evo, pogledajte, farmerke koštaju 2.000 evra ili 2.000 dolara, evo, pogledajte, patike koštaju toliko i toliko, evo, pogledajte, odelo košta toliko i toliko. E, sad, kad kažete koliko je država Srbija dala iz budžeta para svih građana Srbije jednom narodnom poslaniku iz opozicije koji se bavi poljoprivredom, to je jeres, ne smete o tome da govorite, to je zadiranje u privatnost. Ali, zato Aleksandar Vučić nema pravo na privatnost, on nema pravo da nosi pantalone, nema pravo da nosi odela, nema pravo da nosi košulje, ali zato gospodin Aleksić ima sva prava.
Da ja nastavim dalje, dovoljno sam dugo u ovom parlamentu da znate jako dobro da ne možete da me dekoncentrišete, tako da vi samo nastavite dalje da dobacujete, 2023. godine…
(Ana Jakovljević: To je sramota koliko si u parlamentu.)
Tako je narod hteo, šta ja da vam radim.
Narod koji je glasao za liste na kojima sam bio.
Dakle, 2023. godine gospodin Aleksić je dobio za mere podsticaja u biljnoj proizvodnji 54.000 dinara i u ovoj godini, 2024. godini, 80.206 dinara. Suma sumarum, od 2015. do 2024. godine tri miliona 719 hiljada 158 dinara. Ali nije tu kraj.
Brat Miroslava Aleksića, Ivan Aleksić, samo polako, sad ću da vam objasnim zašto ovo spominjem, kad budemo koristili sve naše mineralne sirovine, Miroslav Aleksić će dobijati dva, tri, pet puta više. To je u njegovom interesu. Ja to pokušavam da vam objasnim, a vi ste toliko nervozni.
PREDSEDNIK: Ministre, molim vas da ne spominjete ničijeg brata. Molim vas. Ako postoji jedna stvar gde je crvena linija, to je svakako crvena linija.
ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Isto je dobio skoro milion dinara od države Srbije, neću da navodim zašto i zbog čega, ima destileriju.
Hoću da vam kažem sledeće. Ljudi koji kritikuju Vladu Srbije i kažu da vodimo lošu agrarnu politiku, koji nam kažu da ne treba da kopamo litijum, koji kažu da treba sve da stane, da ne treba da pravimo auto-puteve, da ne treba da pravimo železnice, da ništa u Srbiji ne treba da se radi, istovremeno od te države Srbije redovno naplaćuju sva prava koja im po zakonu pripadaju.
Ja protiv toga nemam ništa, samo želim da građani Srbije znaju koliko se država Srbija brine o našoj poljoprivrednoj proizvodnji, o našim domaćim proizvođačima i da ne vodimo uopšte računa o tome da li je neko poslanik vlasti, opozicije, da li se bavi politikom ili ne.
Kad budemo još više koristili naše mineralne sirovine, još više koristili naša rudna bogatstva, gospodin Miroslav Aleksić i svi drugi poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji dobijaće još mnogo, mnogo više novca da bi unapredili svoju poljoprivrednu proizvodnju, da bi kupili nove traktore, nove priključne mašine itd.
41/2JJ/LjL
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Sada imate dva minuta, pa onda imate još dva minuta.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Samo polako.
Ja ne znam da li ste vi ovde čuli za film koji se zove "Kako sam sistematski uništen od idiota"? Verovatno ste čuli.
Da se obratim ovom lepotanu ovde, ministru građevinarstva. Gospodine Vesiću, jel vidite ovo? Ovo su "Šumice", snimak je od pre nekoliko dana, ortofoto snimak. Nemojte da lažete da je bilo ko posekao 468 stabala. Znate šta znači poseći 468 stabala? Napravite pustinju. A vi ste poznati po tome da kad god vidite drvo, hvatate se ko tasmanijski đavo za motornu testeru. Gurnuli ste Rakitsku reku u cev. Vi ćete da robijate za svaku nestalu reku. A sada ću da nastavim dalje.
Gospodine Lončar, vi meni kažete da stojim mirno kad pomenete Aleksandra Vučića. Evo, ja vama sad kažem pred svima - vama bi bilo bolje da prestanete da klečite. Kad se pojavi Aleksandar Vučić, vi kleknete. Budite čovek, imate li vi dostojanstva, imate li vi svoje mišljenje?
Ja sam vam samo rekao - šta ste izazvali time što ste optužili lekare zbog toga što sistem ne valja? A za to sam dobio uvrede. To je vaš stil.
Gospođo Đedović Hajdanović, da vam kažem nešto Čukaru Pek je jedan kroz jedan vlasništvo Kineza. Ja sam samo to rekao i zbog toga su ljudi koji su do sada živeli svojim normalnim životom od poljoprivrede ostali bez svoje zemlje, zahvaljujući tome što ste vi Kinezima tu zemlju poklonili, a to nije vaše. Sada pitanje za vas, čiju to zemlju poklanjate bre? Čiji to Beograd vi poklanjate Vesiću? Ofšor kompanijama? Čije je ovo zlato? Šta mi imamo od toga? Imamo raseljavanje i trovačnicu, 15.000 mrtvih, gospodine Lončar godišnje od posledica zagađenja vazduha, Svetska zdravstvena organizacija, a vi se bavite Jadrom, gde će sve biti uništeno kao što ste sve i uništili.
A vi gospođo Brnabić, niste mi odgovorili na pitanje, koliko košta Jovankina vila koja je sada vaše privatno vlasništvo? Odakle vam bre milioni za tu vilu? Hajde, odgovorite sada da svi čujemo to. Pravite se blesavi, vi ste sistematski uništili i ljude i zemlju i prirodu, od vas beže i ptice i ribe i ljudi. To ste vi. Vi ste neprijatelji ove zemlje.
PREDSEDNIK: Moja greška, izvinite, gospodine Jovanović, imate još vremena, moja greška, imate do tri minuta, minut vam još dajem. Izvinite, molim vas.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Vi mi dajete minut? Znači, vi ste mi dali sada minut? A ko ste vi da mi dajete bilo šta? Pa, niste vi ovde tu da dajete bilo kome šta, gospođo Brnabić?
PREDSEDNIK: Po Poslovniku. Izvinite, Poslovnik vam je dao još dodatni minut.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Poslovnik mi je dao. A ko je vama dao vilu gore Jovankinu? I, odakle vam pare za tu vilu? Koliko košta? Hajde, recite mi koliko košta ta vila i bazen? Sram vas bre bilo, ko vas je skrpio takve. E, imate li vi bre ljudsko dostojanstvo? Klečite pred Vučićem svi i mislite da će neko da vam ćuti.
Budite sigurni, nećete kopati jadarit u Gornjim Nedeljicama, gore u Gornjim Nedeljicama mora da se nastavi, to je sve što tražimo.
A građanima da poručim, evo beže od sednice. Nemamo pojam, kada ste planirali da pričamo o litijumu? Šta je, pojela maca jezik? Bežite od svega, sve što znate jeste da se bogatite, ekipa sa Dedinja, ne zna šta će sa parama dok narodu nudi dva jaja dnevno. Sram vas bilo, to ste vi.
41/3JJ/LjL
PREDSEDNIK: Sad vam je isteklo vreme.
Poslaniče ja vas još jednom molim da pročitate Poslovnik. Dakle, imate tri minuta vi za postavljanje pitanja, pa onda članovi Vlade odgovaraju, pa vi onda imate još tri minuta za postavljanje pitanja, ne dam vam ja, mislim ja mogu da vam da i ja bih vam dala 30 minuta.
(Aleksandar Jovanović: Mnogo ste jaki svi, imate pare. Sram vas bilo.)
Molim vas nemojte da psujete. Onda vi imate još dva minuta za zaključak. Tako da to je nekako tako.
Onda kada pitate nešto retorički, pa onda kažete ministrima - maca pojela jezik, znate, vi dok pričate ta tri minuta, oni ne mogu da odgovaraju. Dakle, sad nije ovo dijalog.
42/1VS/MT17.50 – 18.00
E sad, što se tiče vile, evo recite vi meni, narodni poslaniče, evo pred svim građanima Republike Srbije pošto nas svi gledaju, a ovo već treći put iznosite tu laž, recite mi – kada se pokaže da nisam kupila tu vilu jer, pod jedan, ja takve novce verovatno nikad u životu neću imati, ni ja, ni moja porodica, ne bih imala ni pojma koliko košta, a pod dva, znate ovo nije takva ni Vlada, ni državna administracija da bi otuđila bilo šta državno. Upravo suprotno, sređivali su i sređivali smo sve ono što je bilo uništeno, ruinirano da bi ostavili budućim generacijama u ovoj zemlji.
Sad vi meni recite – kada pokažem, sutra ujutru, da sam lagali svih ovih dana da sam kupila vilu, šta onda? Hoćete li mi se izviniti? Hoćete li mi uputiti izvinjenje makar? (Hoćete.)
Važi, dogovoreno. Hvala vam.
Reč ima Zlatibor Lončar.
Izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Mislim da je sada ovo bila ozbiljna ponuda, predsednice, videćemo sutra šta će biti ujutru, nije daleko.
Imam izuzetno poštovanje prema građanima Srbije koji su glasali za gospodina. Ko god da je glasao izuzetno poštovanje i što se tiče njega rekao sam, ali evo samo o tome o čemu pričamo.
Malopre ja se zahvaljujem zdravstvenim radnicima, čestitam im na onome šta su radili, kako su radili, on čovek sad izađe i kaže da ja njih ne znam šta, ne znam šta im radim.
Znači, morate samo da odlučite za šta ste, da li ste da postoji sistem, da funkcioniše, da se radi ili niste za to. Znači, samo se to odlučite. Ja mislim da je to krajnje jednostavno. Samo ovo kažem zbog građana Srbije koji su glasali za vas.
Ali, gospodine, Tuto, vi sad kažete da ne trebaju da operišu. Znači, odlučite se šta hoćete, da ne operišu, a da ne bude 70.000 ljudi.
Vi morate da vidite sami sa sobom šta hoćete, ja tu ne mogu da vam pomognem, na žalost.
(Aleksandar Jovanović: Čekaš Vučića da ti kaže šta da kažeš.)
Što se tiče Aleksandra Vučića, razmislite zašto vam je on tolika opsesija. Zašto morate na svaki…
Ali, ja ću…
Gospodine Tuto, molim vas. Molim vas.
Molim vas, nemojte da ste nervozni.
Ja ću čekati Vučića koliko god je potrebno. Za razliku od vas taj Vučić je napravio i uradio što vi, Tuto, nećete uraditi u 18 života. Jel znate?
(Aleksandar Jovanović: Tako možeš svojoj ženi da kažeš, obrati pažnju kako se izražavaš.)
Gospodine Tuto, obratite pažnju na ponašanje. Nemojte da pominjete porodicu jer preći ćete liniju, a ja vam to ne preporučujem, znate.
(Aleksandar Jovanović: Ti njega čekaš za sve u životu, ne možeš ništa bez njega.)
Znači, porodicu ne pominjite.
Ja ti kažem.
Prema tome, odluči se šta hoćeš i siguran sam – možeš ti to mnogo bolje. Možeš i bolje i jače i brže, siguran sam.
Međutim, da se obratim građanima Srbije i glasačima, pošto Šolakovi mediji podržavaju sve ovo što se radi i unose dezinformacije među ljude da opisi skenera nisu urađeni i da neće biti urađeni nedeljama.
42/2VS/MT
Građani Srbije, urađeni su svi opisi, ali jedan broj građana nije došao da uzme svoj opis skenera. Molim, najljubaznije, sve građane – dođite, uzmite svoje opise skenera, i zbog vas i zbog nas, da možemo da idemo dalje, ako trebamo da nastavimo dijagnostiku da bi je radili i da bi to što pre uradili.
Poruka građani Srbije – kod nas su stalno neki izbori i biće izbora, imajte sve ovo na umu. Mnogo toga se radi, ali pogledajte kolika neozbiljnost. Ako ne budemo shvatili, ako se budemo igrali sve ovo može da se sruši kao kula od karata. Mogu da dođu ovakvi ljudi i znate šta će biti. Imajte to na umu.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Goran Vesić.
Izvolite.
GORAN VESIĆ: Dobro. Dobro smo počeli, znači priznali smo da je kum izgradio zgradu, samo se sporimo da li je bilo 461 stablo ili 430, kako reče poslanik. Ja sam video da je 461, možda 430, možda 480, ja mislim da je i jedno mnogo, jedno stablo mnogo, ali ajde, oko toga se sporimo.
Znači, sad smo utvrdili da je kum sagradio zgradu, a ko ne veruje, pošto smo pričali o tome da se ne vidi, ljudi neće da priznaju, evo ovde sad sam pričao sa nekim kolegama ministrima koji žive u tom kraju, svi znaju gde je ta zgrada, zove se park Šumice, odmah pored Osme gimnazije, tako da tu možemo zaista da napravimo, ja zaista mislim da treba da proverimo to, da ta zgrada postoji. Ona se nalazi, ne daj bože, poslanik nam reče, pokaza nam sliku Šumica, nije ušao u Šumice, pa ne daj bože da je ušao, još je trebao da poseče i Šumice da biste vi bili srećni. Prema tome, znamo da zgrada postoji, znamo da je posečeno 461 ili kako vi rekoste 430 stabala, znamo i to smo utvrdili i znamo da je kum i da postoje dvostruki aršini. I još nismo samo utvrdili, ubeđuje nas čovek da nema zgrade.
Dobro je, i to ćemo da je utvrdimo, evo da pokažemo zgradu, slikaćemo zgradu, kao što nas ubeđuju da nema puta, da nema pruge, e sad nas ubeđuje da nema zgrade, ima zgrade i svi znaju koji žive tamo i te kako ima, lepa ekskluzivna zgrada,nikakv problem sa tim i zaista je čovek dobio dozvolu za to. Samo da vidimo kako je moguće da nestane zelenilo, pošto postoji satelitski snimak pre nego što je sagrađena zgrada gde se vidi zelenilo i postoji satelitski snimak posle i kako je moguće da nema zelenila i kako je moguće, jer i neki drugi ljudi su imali dozvole. Ja moram da vas podsetim da na Banovom brdu je čovek imao regularnu građevinsku dozvolu pa su se bunili stanari, pa su uputili poziv, pa je na kraju čovek odustao od regularne građevinske dozvole, kao tu je nekad bio park i na kraju su prihvatili zahtev svih tih ljudi koji su se bunili i nije to prvi put.
Bilo je i u bloku 37, regularna građevinska dozvola, pa isto tako su se vezivali za drveće, pa kako se ovde niko nije vezivao, kako ovde da nestane 461 stablo. Prema tome, to smo utvrdili i to je dobro što smo utvrdili i što ste priznali i to je dobar put da na kraju priznate šta se desilo.
Mi nismo rekli da vi imate veze sa tim, samo smo rekli da imate dvostruke aršine da vašeg kuma ne prozivate, a druge ne prozivate. Ništa drugo i to nije lepo, nije u redu.
Jednostavno ako želite, ako svoju politiku zasnivate, sad da vam dam jedan savet kao neko ko se bavi duže politikom, ako svoju politiku zasnivate na ekologiji, onda morate da budete dosledni prema svima, onda ne može kum da seče a neko drugi da ne seče, jednostavno, onda morate da mu kažete kume, nemoj, stani kume, šta to radiš kume, ej, sečeš drva kume i to tako funkcioniše jednostavno.
42/3VS/MT
Na kraju kada smo kod stajanja pred predsednikom Vučićem, znate predsednik Vučić je dobio najviše glasova u istoriji Srbije na direktnim izborima i naravno da je svakome od nas ponos da stanemo pred predsednika Vučića, a video sam kako ste vi u Pirotu stajali pred njega i čekali ga da dobijete mini hidroelektranu.
Prema tome kada ste mislili da ćete dobiti mini hidroelektranu, nije vam bio problem da stojite i da čekate. Hvala.
43/1GD/LŽ18.00 – 18.10
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.
DUBRAVKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Hvala.
Samo bih da pojasnim još jednom da niko nikom ne otima nikakvu zemlju, niti je otimao. Zemlja za koju je izvršena eksproprijacija je uredno plaćena. Neko može da tvrdi suprotno ili da bude nezadovoljan nakon što je to uradio i pristao i dogovorio verovatno isto onako kao što je gospodin Kokanović što nije uspeo da proda svoju zemlju, ali to nije razlog da pričamo sa toliko laži i dezinformacija kada je u pitanju strateško partnerstvo Srbije i „Zijin Group“.
Naime, godišnja proizvodnja suvog koncentrata bakra na nivou kompanije „Serbia Zijin Coper“, gde je Republika Srbija strateški partner je 520 hiljada tona, a prošle godine, dok nije bila završena topionica, proizvedeno je 74 hiljade tona katodnog bakra, što se povećalo i povećaće se u ovoj godini negde na dva i po puta više. Znači, očekivanja su da ćemo doći na 200 hiljada tona proizvodnje katodnog bakra, a sav koncentrat koji je proizveden u „Serbia Zijin Coper“, gde je Republika Srbija strateški partner, dalje se prerađuje upravo u toj topionici i gde dobijamo finalni proizvod, što Srbiju dovodi na drugo mesto u Evropi po proizvodnji katodnog bakra i mislim da je to jedna zavidna pozicija na koju treba da budemo ponosni i o kojoj treba da pričamo.
Kada pričamo o stablima, za informaciju narodnog poslanika koji sa mnogo neistine iznosi činjenice po pitanju kompanije „Zijin“, zaboravlja da kaže kao ekološki aktivista da je od početka godine posađeno 230 hiljada sadnica drveća, ali verovatno to nije bitno, zato što nisu u pitanju kumovi i prijatelji, pa onda zaboravljamo da li se nešto seče ili se sadi ili je bitno ili nebitno ili ko kome poklanja zemlju da bi se onda borio protiv, recimo, projekta „Jadar“.
Takođe se zaboravlja, kada pričamo o cevima u rekama, pošto nakaradno pričamo o svemu, pa rudarenje zovemo kopanjem, a male hidroelektrane zovemo stavljanje cevi u reke, a nažalost ili na sreću, pošto smo od 2020. godine sprečili izgradnju u zaštićenim područjima, što moram da priznam da nijedna zemlja EU nije uradila, ali gospodin narodni poslanik zaboravlja da je sam tražio dozvolu za izgradnju hidroelektrane i to na Staroj planini 2016. godine, pa verovatno od tada, od kada mu to nije pošlo za rukom, je postao izričit protivnik takvih projekata, ali, opet, to su dupli aršini.
Ono što moram da pohvalim je da smo bar naučili koliko je rudna renta za mineralne sirovine, pa je tačno da je ona 5%. Napredujemo, pošto u Predlogu zakona za zabranu iskopavanja litijuma stoji da je ona 3%.
Samo bih podsetila na činjenicu svih onih koji se zalažu da se apsolutno svako rudarenje prekine, ne samo što bi u tom slučaju ostali i bez građevinskog materijala i bez pijaće vode, da je rudna renta 2012. godine bila 3,7 milijardi dinara, a da je 2023. godine iznosila 16,8 milijardi dinara, znači, četiri puta više, a da je samo u prvih šest meseci 2024. godine dostigla 15 milijardi dinara.
Možda to nisu velika sredstva za narodnog poslanika koji priča negativno o svim mogućim aktivnostima kada je rudarstvo u pitanju, ali mislim da dokazuje, pre svega, i pokazuje rast ovog sektora, rast na zdravim nogama i rast koji želimo da nastavimo da promovišemo.
Drago mi je da smo čuli bar jedan tačan podatak, a u gomili laži i neistina.
Naravno, o duplim aršinima bolje da i ne govorim više.
Hvala vam.
43/2GD/LŽ
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.
ADRIJANA MESAROVIĆ: Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, samo kratko da se nadovežem na ove dvostruke aršine. Trebala sam to možda učiniti u prvom delu izlaganja, a vezano za postupke privatizacije, odnosno za postupak privatizacije RTB „Bora“ i strateškog partnerstva sa „Zijin Mining Group“.
Godine 2007. kada je pokušana privatizacija u bukvalnom smislu reči privatizacija, ne strateško partnerstvo, ovog preduzeća, tada je bio pokušaj zaključenja ugovora o sto posto prodaji imovine, ali i zaključenje ugovora o prenosu, o odobrenju za eksploataciju takođe 100% rude kojom raspolaže RTB „Bor“. Naravno, raskinuto je. „Kuprom International“ d.o.o Beograd je bio potencijalni kupac. Nije ispunio nijednu obavezu, a Republika Srbija je nakon konsolidacije ovog preduzeća ušla u strateško partnerstvo gde i dalje ima vlasnički udeo u ovom preduzeću, i dalje ima apsolutnu kontrolu nad poslovanjem ovog preduzeća. Kao što je koleginica Đedović rekla, danas ovo preduzeće ima preko 6.000 zaposlenih.
Kada pričamo o dvostrukim aršinima, moramo našim građanima da pomenemo da je 2007. godine taj aršin važio i bio takav da je tada bilo u redu prodati sto posto imovine ovog preduzeća i da je tada bilo u redu zaključiti ugovor o odobrenju eksploatacije ove rude.
Kada sam već uzela reč, volela bih sa građanima Republike Srbije i sa uvaženim narodnim poslanicima i, svakako, sa kolegama ministrima da podelim nekoliko podataka koji se tiču privatizacije i uopšte postupka privatizacije preduzeća koja su u vlasništvu Republike Srbije.
U periodu od 2011. do 2012. godine zaključeno je 2.286 privatizacionih ugovora za preduzeća koja su u tom momentu zapošljavala preko 257.000 radnika. Od tih 2.286 ugovora, raskinuto je u tom periodu 670 privatizacionih ugovora, odnosno čak 30% privatizacionih ugovora u istom periodu kada su zaključeni zato što se prodavalo braći, kumovima, drugarima, prijateljima koji te ugovorne obaveze nisu mogli da ispune.
Dragi i uvaženi narodni poslanici, dragi građani, u periodu od 2013. do 2024. godine zaključeno je ukupno 79 privatizacionih ugovora, od čega je 19 raskinuto, a od tih 19, 12 ugovora je raskinuto koji su zaključeni u periodu od 2001. do 2012. godine.
I ja sam jedna od onih koja stoji mirno pred Aleksandrom Vučićem dok se u Njujorku bori za Republiku Srbiju. I ja sam jedna od onih koja stoji mirno pred Aleksandrom Vučićem zato što sam 2012. godine ostala bez posla u Razvojnoj banci Vojvodine, koju je žuti režim rasturio, gde je 1000 ljudi ostalo bez posla i na ulicama i zato što sam verovala u politiku Aleksandra Vučića i zato što moji prijatelji i moja rodbina i ja danas imamo gde da radimo, u jednoj ekonomski i politički snažnoj zemlji.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Poslanik Jovanović nije više tu.
Imao je pravo na još dva minuta.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Žarko Ristić.
Izvolite.
43/3GD/LŽ
ŽARKO RISTIĆ: Poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, slušajući već četiri dana razne analize o rebalansu budžeta, shvatam da je sve ovo samo jedna predstava u kojoj vlast reklamira da je mnogo postigla, a opozicija reklamira kako je to propast. U stvari, pravi cilj je vratiti sve ovo u Skupštinu i nezadovoljne ljude sa ulice pomeriti u male ekrane.
Međutim, mene interesuje zašto nije ništa opredeljeno ovim rebalansom budžeta za predstojeće izbore na Kosovu i Metohiji. Svi treba da znate da su tamo izbori raspisani. Kampanja je u punom jeku.
Ako ste mogli da pomognete Hilari Klinton sa pet miliona dolara, ako ste poslali i ministra Starovića kao najdirektniju podršku kampanji Kamale Haris u sred Čikaga, što sigurno nije jeftino i puno košta građane Srbije, da li planirate da sa nekim novcima i Srbe na Kosovu i Metohiji pomognete u kampanji?
Hvala.
44/1BN/SČ18.10 – 18.20
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslaniče, nisam sigurna da članovi Vlade znaju kome ste uputili pitanje, zato što, na kraju krajeva, i to što ste rekli nije istina, pa ne znam ko bi mogao da demantuje neistinu. Taj novac neki, ja ne znam, ali vi morate da kažete kome upućujete pitanje.
Hajde ponovo, imate sada još tri minuta.
ŽARKO RISTIĆ: Hvala.
Pa pitanje je upućeno celom ovom parlamentu, Skupštini – da li znate da su raspisani izbori na teritoriji Kosova i Metohije i kako će se vi odnositi prema tome? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – ako ste dali podršku i direktno učestvovali u izbornoj kampanji prema Hilari Klinton i dali pet miliona dolara, da li možete da odvojite deo novaca za Srbe na Kosovu i Metohiji?
PREDSEDNIK: Jel to sve?
ŽARKO RISTIĆ: Da.
PREDSEDNIK: Dobro.
Ministar Nemanja Starović ima reč.
NEMANjA STAROVIĆ : S obzirom da je uvaženi narodni poslanik izneo tvrdnju da sam kao ministar u Vladi Republike Srbije, kako reče, podržao jednog od kandidata na američkim predsedničkim izborima, želeo bih da naravno objasnim da se radi o neistini i da pružim adekvatno objašnjenje.
Kao što znate, dakle, mi se ne opredeljujemo kada su u pitanju izbori u stranim državama, a ja sam lično bio gost na konvenciji Demokratske partije u SAD-u, kao što su i drugi predstavnici iz naše države prisustvovali konvencijama i skupovima i druge velike političke partije u SAD-u.
Gostujući i na toj konvenciji u Čikagu, ja sam vrlo jasno istakao više puta, o tome su izveštavali i naši mediji, da se mi ne opredeljujemo o američkoj predsedničkoj izbornoj trci, već da želimo da našim prisustvom ukažemo na to kakvi su stavovi naše države i sa kakvim problemima se naš narod suočava, pogotovo, na prostoru Kosova i Metohije, a takva velika konvencija, uz prisustvo ne samo više desetina hiljada ljudi, već sa značajnim brojem onih koji čine politički establišment u SAD, uvek predstavlja dobru priliku za tako nešto.
Što se tiče vaše tvrdnje da mi ne znamo da su zakazani izbori za pokrajinski parlament unutar sistema privremenih institucija samoupravo za početak februara meseca, ni to nije tačno, ali nisam razumeo do kraja ono što vi sugerišete u vašem pitanju da mi treba da izdvojimo nekakav novac ili budžetska sredstva za održavanje tih i takvih izbora.
Da li će srpski narod i nealbansko stanovništvo koje je lojalno Republici Srbiji učestvovati na tim izborima, to je odluka koju će oni sami preko svojih legitimnih političkih predstavnika da donesu u vremenu koje je pred nama, a mi ćemo, kao što je to i do sada uvek bio slučaj, podržati onu i onakvu odluku koju oni donesu.
Međutim, optuživati Vladu Republike Srbije da nema senzibilitet za probleme sa kojima se naši sunarodnici suočavaju na prostoru naše južne pokrajine, nije fer i ne odgovara istini. Pa, evo, pre svega pre nekoliko dana smo na posebnoj sednici Vlade Srbije usvojili zaključak čiji sastavni deo jeste i operativni plan koji predviđa izdvajanje veoma zamašnih budžetskih sredstava za pomoć našem narodu na Kosovu i Metohiji, uz sve ono što se, naravno, i do sada izdvajalo, govori se o paketu koji je u vrednosti od više desetina miliona evra, naravno, u dinarskoj protivvrednosti.
44/2BN/SČ
Naš paket mera je sveobuhvatan, usudio bih se da kažem da je najsveobuhvatniji u poslednjih 25 godina. S jedne strane on podrazumeva one jasne i dobro zasnovane i utemeljene zahteve upućene prema Međunarodnoj zajednici, koji podrazumevaju povratak na status kvo ante, odnosno na period pre nego što je Aljbin Kurti uništio i urušio Briselski sporazum.
A kada govorimo o našem paketu mera, on ima svoju pravno-političku i svoju socio-ekonomsku dimenziju. Kada govorimo o pravno-političkoj dimenziji, to znači da mi proglašavamo sve one institucije, organe koji su u Prištini formirani nakon februara 2008. godine i čine jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije za nepostojeće ukoliko su u suprotnosti sa ishodima briselskih pregovora.
Takođe, biće formirano specijalno tužilaštvo koje će imati zadatak da procesuira krivična dela na području Kosova i Metohije sa posebnom pažnjom na krivična dela protivu bezbednosti naših građana, čime se popunjava postojeći pravni vakuum.
Kada govorimo pak o socijalno-ekonomskim merama i njihovoj sveobuhvatnosti, mi ćemo kroz te mere obezbediti i građevinski materijal za izgradnju kuća, pomoćnih objekata, njihovu sanaciju, dodatnu pomoć za mikro i mala preduzeća, za naše poljoprivrednike. Obezbedićemo za 300 nezaposlenih lica dodatnu naknadu od 60.000 dinara, za pet hiljada nezaposlenih lica u stanju socijalne potrebe naknadu od 20.000 dinara. Uvodi se tzv. užinski dinar za svu decu koja idu u vrtiće, osnovne i srednje škole u visini od 5.000 dinara mesečno, besplatni paketi udžbenika u vrednosti od 20.000 dinara itd.
Naravno da većina tih mera kreće sa primenom i pre kraja ove godine ili sa početkom 2025. godine.
Mislim da su naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji i te kako dobro upoznati sa ovim merama i povratne informacije koje dobijamo iz naših opština sa samog terena su izvanredno pozitivne i još jednom potvrđuju da postoji jedna veoma visoka mera uzajamnosti i poverenja između našeg naroda koji živi na prostoru Kosova i Metohije i državnog rukovodstva Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, prvo pitanje upućujem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću i odnosi se na nastavak radova na izgradnji Moravskog koridora.
Za pohvalu je što je u funkciji već deonica od Pojata do Kruševca i drago mi je da je Moravski koridor taj koji se gradi po najvišim standardima i što će biti prvi koridor sa kompletnom optičkom infrastrukturom.
Vi ste, gospodine Vesiću, malopre se i dotakli te teme i rekli ste da možemo do kraja godine da očekujemo otvaranje deonice i do Vrnjačke Banje, do Trstenika, do Vrnjačke Banje. Interesuje me i pretpostavljam da ćemo moći uskoro da očekujemo otvaranje deonice do Mrčajevaca, ali ono što je veoma značajno i što najviše zanima građane Kraljeva, kada možemo da očekujemo otvaranje deonice od Preljine do Kraljeva, jer je to veoma važno za građane koji se nalaze u ovom delu Srbije?
Drugo pitanje takođe odnosi se na deonicu, odnosno na projekat koji je u početnoj fazi. Interesuje me kako će teći njegova realizacija, a to je brza saobraćajnica između Kraljeva i Novog Pazara? Koliko je ta deonica važna za građane Novog Pazara,
44/3BN/SČ
podjednako je važna i za građane Kraljeva. Ona je, pre svega, važna za turistički potencijal ovog dela Srbije.
Ono što nas, takođe, interesuje jeste deonica kuda će prolaziti. Ono što je važno zbog građana da znamo, dobro, već razumemo da to neće biti proširenje postojećeg puta koji se odnosi na Ibarsku magistralu, pa bi bilo dobro i da nam obrazložite i detaljnije objasnite kuda će ići taj put?
45/1TĐ/JG18.20 – 18.30
Drugo pitanje, odnosno drugi deo pitanja želim da postavim ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević. Mi smo ovde u maju mesecu, kao rezultat međustranačkog kompromisa i međustranačkog dijaloga, doneli izmene zakona da građani mogu da glasaju samo na biračkim mestima na kojima su u tom trenutku bili prijavljeni do 3. jula 2023. godine.
Ono što me interesuje je kako teče proces sada ažuriranja biračkog spiska, da ova tema ne bi ostala na tom nivou kakva je i bila u maju mesecu, i šta se dešava sa onim građanima koji su upisani u birački spisak i morali zapravo da budu vraćeni u birački spisak do 3. jula 2020. godine na adresama na kojima su bili prijavljeni, jer je zaista ova tema, odnosno to vraćanje u birački spisak unela negde zabunu i kako će dalje biti tretirani ti birači? Hvala za sada.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Hvala vam mnogo na postavljenom pitanju.
Verovatno ste se od ovolikih priča o dvostrukim aršinima setili i biračkog spiska kog se sada opozicija ne seća, ali hvala što ste nas vratili na teren izbornog zakonodavstva i teme biračkog spiska od pre nekoliko meseci, jer ono što je tada bilo u žiži javnosti plasirano od strane opozicije - zapravo ideja kako birački spisak nije dobar i kako treba učiniti određene izmene. Mi se svi sećamo dijaloga na kojima su učestvovali predstavnici vlasti, predstavnici opozicije, to se dešavalo godinama unazad, uvek smo bili tu da pomognemo svima i da učinimo sve da unapredimo naše izborno zakonodavstvo i onda je, kada smo unapredili izborno zakonodavstvo, opozicija rešila da birački spisak nije dobar. Kao što se kaže kod nas - ko gubi ima pravo da se ljuti, oni su se mnogo ljutili, pa su onda pričali kako Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ne postupa sa biračkim spiskom na zakonom utvrđeni način i onda su došli u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i uverili se da zapravo sa biračkim spiskom apsolutno ne postoji nikakav problem.
Ono što želim da kažem jeste da se svi sećamo da je formirana Radna grupa za unapređenje izbornog procesa ovde u okviru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ta Radna grupa počela sa poslom onako kako je počela. Mislim da je počela loše. I upravo da bi mogla da vrši kontrolu, odnosno nadzor za šta je i formirana, ja sam bila ta koja je sazvala sastanak u Vladi Srbije sa članovima Radne grupe i zamolila da dolaze kao Radna grupa koja je formirana u okviru Skupštine Srbije, a ne da dolaze samostalno, jer su ranije i dolazili samostalno. Izašli smo im u susret maksimalno sa svim njihovim zahtevima koji su bili postavljeni pred nas, bez obzira na to što su tada zaposleni u Ministarstvu danonoćno radili da bismo došli do onoga što se zvalo primena zakona koji smo usvojili. Nemam ništa protiv i uvek ćemo primenjivati zakone koje je usvojila Narodna skupština, ali jedna od negativnih posledica je bila ta što smo morali da više od 52.000 ljudi vratimo na prethodne adrese, a druga negativna posledica je bila ta što više od 12.500 ljudi nije moglo da glasa na izborima juna meseca ove godine, jer su glasali na adresama na koje smo ih vratili decembra meseca prošle godine.
Smatram da to nije dobra stvar, nije u duhu demokratskih principa koje su propagirali naročito iz Radne grupe za unapređenje izbornih procesa, ali onda smo shvatili da su sve lokalne samouprave, odnosno sve gradske i opštinske uprave uradile svoj posao, da su donele rešenje, da su svi ljudi vraćeni i sada imamo više od 60.000 ljudi koje treba vratiti tamo na mesto gde treba da budu u tom biračkom spisku, a upravo kao rezultat primene Zakona, u izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje je Narodna skupština usvojila.
45/2TĐ/JG
Mi smo ovih proteklih meseci radili jednu analizu posle sprovođenja čitavog izbornog postupka i kada smo sve to završili, mi smo radili analizu u Ministarstvu, prosto razmišljali smo o tome na koji način mi možemo efikasno da vratimo te ljude, ali da to uradimo na jedan kvalitetan način da ne bi bilo grešaka, jer nam se obraćaju i fizička lica sa dopisima i sa pitanjima - gde sada ja glasam, kad ću moći, kako, gde ću sledeći put moći da glasam, na kojoj adresi sam ja sad, kako, gde se nalazim u biračkom spisku?
Zapravo, jako je kompleksna situacija zato što je birački spisak evidencija koja je oličenje svih drugih evidencija koje se vode u Republici Srbiji. Mi smo dosta sarađivali, jako dobro sarađivali sa MUP-om koje nam je davalo potrebne informacije. Imali smo sastanak sa ODIHR-om juče i razgovarali smo o procesu ažuriranja biračkog spiska, o procesu neke reforme biračkog spiska. To je jedno vrlo škakljivo i vrlo delikatno pitanje koje podrazumeva mnogo različitih stvari. U to su uključeni i pravnici, informatičari itd. Jedino što mogu da vam kažem jeste da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave se potruditi da ponovo bez greške uradi posao.
Ono što želim da kažem građanima Srbije je da mogu da imaju apsolutno poverenje u ono što radi naše ministarstvo, da mogu da imaju apsolutno poverenje u birački spisak u kome se svi nalazimo, jer i sa pritiscima i bez ikakvih pritisaka birački spisak je nešto što se vodi na takav način kako se vodi. Mi smo tu da te postupke unapređujemo i to ćemo i činiti. Hvala vam na pitanju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Goran Vesić.
GORAN VESIĆ: Hvala.
Hvala na tom pitanju. Taj put je veoma značajan i vi znate da na potezu Moravskog koridora živi 500 hiljada ljudi. Kao što sam rekao malopre, mi ćemo do kraja ove godine završiti ukupno skoro 30 kilometara, znači prvih 19 kilometara 950 metara od Koševa do Trstenika, sa petljom Trstenik, a potom ćemo završiti dodatnih devet kilometara 860 metara od petlje Trstenik do petlje Vrnjačka Banja. Znači, to kada saberete malo je preko 30 kilometara i to je ono što ćemo završiti.
Inače, planirano je bilo ove godine da se radi samo od Trstenika, a da se radi tamo od Preljine prema Adranima. Međutim, znate da je bilo protesta građana. Na kraju je sve to rešeno i omogućeno je investitoru, odnosno izvođaču da radi, tako da sada radimo punom parom čitav taj deo. Očekujem, iskreno govoreći, do 1. juna da završimo deo od Preljine do Adrana, uključujući Mrčajevce, petlja Mrčajevci je pre toga, kao što sami znate, i tako ćemo završiti, odnosno skoro spojiti Kraljevo. Ja sam iz tog kraja, kao i vi, pa jako dobro znate o čemu pričate. Neće biti Kraljevo bukvalno potpuno na autoputu, ali prva petlja će biti spojena. Ostaje taj deo da se završi između petlje Adrani i petlje Vrnjačka Banja, a ja očekujem, skoro sam siguran da je moguće to završiti do kraja naredne godine.
To znači da mi možemo do kraja naredne godine da imamo kompletan autoput, 112 kilometara, da spojimo dva autoputa, Miloš Veliki i autoput Beograd - Niš, i da na taj način uspešno završimo sve što nam je važno za Moravski koridor.
Veoma sam srećan što ste me to pitali zato što je to, kažem, znate i sami, možda jedna od naših najvažnijih saobraćajnica, a sigurno najvažnija u tom kraju. Ako gledamo, videli ste sada da predsednik Vučić govori o tome da gradimo gore "Osmeh Vojvodine", da radimo Banatski autoput, da ćemo raditi u budućnosti prema Vršcu. To je nešto što se sada projektuje i to ćemo videti kada je moguće, ali će se jednom raditi. Tu ostaje suštinski da se pokrije ovaj deo Srbije, Šumadija i zato je važna brza saobraćajnica Karađorđe, zato će to pokriti i Mladenovac, i Aranđelovac, i Topolu, i izaći tamo na autoput Miloš Veliki, kod Čibutkovice, tamo kod Lazarevca.
45/3TĐ/JG
Važan je ovaj Moravski koridor, jer ćemo na taj način suštinski premrežiti Šumadiju mrežom autoputeva i brzih saobraćajnica i omogućiti zaista da naši ljudi mogu u tom kraju da žive, u jednom mestu da žive, da rade u drugom mestu i zaista omogućiti nove investicije i razvoj turizma i sve ostalo.
Kada pričamo o samom autoputu, odnosno brzoj saobraćajnici Kraljevo - Novi Pazar, ona se tek projektuje i mi ćemo tek u drugoj polovini 2026. godine završiti projekat. Naravno, kada će se raditi, zavisi od toga kada će biti novca, ali je važno da radimo projekat, važno je da sada usvajamo plan posebne namene koji reguliše taj put i to znači da ćemo u nekoj budućnosti početi da radimo i taj put.
46/1MO/MJ18.30 – 18.40
Zašto je taj put važan?
Prvo, ne samo da povezuje Kraljevo i Novi Pazar i Rašku, naravno, koja je tu na putu, već taj put ima 94,7 kilometara, suštinski 83,4 kilometra deonica između Kraljeva i Novog Pazara i imamo dodatnih 11,3 kilometra koji vodi do Jarinja. Znači, tu takođe radimo brzu saobraćajnicu, tako da će to za naše sunarodnike koji žive na severu KiM značiti da će biti od administrativne granice povezani brzom saobraćajnicom sa svim mestima u Srbiji i to je posebno za nas značajno.
E, sad, pošto sam rekao da se trenutno radi plan, ta brza saobraćajnica se uključuje na petlju Jadrane, tamo iznad Kraljeva kad krenete prema Čačku, znači tu se uključuje i onda obuhvata na teritoriji opštine Kraljevo, katastarska opština Jadran i Bare, i Bogutovac, i Bresnik, i Brezna, i Vrdila, i Drakčiće, i Jarčujak i Konarevo, Maglič, Mrsać, zatim Mataruge, Uške, Zamčanje i Cerje. To su te katastarske opštine na teritoriji opštine Kraljevo. Izvinjavam se, ja sam iz Kraljeva, pa znam malo ove opštine šta sve tamo ima od sela.
Znači, ono što je važno neće svuda ići postojećim putem, delom će ići, dvadesetak kilometara, jer nije moguće, tamo nije moguće širiti, ali ćemo koristiti naravno, taj put će ostati kao lokalni put.
Mi sad, kao što znate, Ministarstvo kulture je uradilo, rekonstruisalo Maglič, sad ćemo raditi most prema Malgiču i realno će ta brza saobraćajnica otvoriti, recimo Maglič koji će postati prava turistička atrakcija.
E, sad, kad smo u Raškoj, to su Baljevac, Bela Stena i Beoci, i Biljanovac, pričamo o katastarskim opštinama, i Varevo, i Draganići, Žutice, Korvaće, Kućane, Matkovice, Nosane, Povlica, Manoviće, Paskanja, Pobrđe, sama Raška, Revati i Supnje. Tu završavamo samu Rašku, tu katastarsku opštinu i onda nam ostaje u Novom Pazaru Batnik, Koprivnica, Postanje, Požežina i Rudnica i to su vam katastarske opštine kroz koje će prolaziti ta brza saobraćajnica.
Naravno da ćemo mi u narednom periodu imati jednu prezentaciju, videćemo da li će biti Novi Pazar, Raška, jedna od te dve opštine sigurno, gde ćemo pozvati sve mesne zajednice, gde će ljudi videti gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Čućemo i šta ljudi predlažu, predsednici mesnih zajednica, predsednici opština ili grada, pošto je Novi Pazar grad, i Kraljevo je takođe grad, kako bismo mogli da napravimo najoptimalniju opciju.
Ono što je važno i to želim da vam kažem, mi ćemo time našu srpsku kraljevsku dolinu, dolinu Ibra, gde se nalazi najveći deo svega što imamo iz srednjeg veka, potpuno otvoriti i omogućiti ljudima to da vide, a tu su nam i Žiča, i Studenica, Tuznanje , imamo Deževu i Petrovu crkvu, imamo i Gradac, zadužbinu Jelene Anžujske. Imamo dve Pavlice, Staru Pavlicu, Novu Pavlicu. Stara Parlica koja zaslužuje da bude rekonstruisana, jer je to možda jedna od naših najstarijih crkava, iz ranog Vizantijskog perioda iz vremena pre nego što su Sloveni došli na Balkan. Nova Pavlica je zadužbina viteza Musića, braće Musić, koji su bili vitezovi kneza Lazara, koji su posvetili to svojoj majci.
Imamo tu Maglič o kome sam pričao. Imamo još ruševine, dva grada koje takođe treba da otvorimo za turiste, to su Brvenik prema Kopaoniku i Jelača. Imamo takođe u Novom Pazaru spomenike kulture. Zato je osim samog razvoja tog kraja, važno da se izgradi ta brza saobraćajnica, jer kada se izgradi brza saobraćajnica sve će to postati dostupno i svaka ekskurzija može da poseti taj kraj.
Mi inače, trenutno sa EU radimo na projektu i završavamo to, pošto radimo projektovanje pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica. To je pruga koja će takođe ući u rekonstrukciju i ono što je važno i što treba da znaju oni koji žive u Novom Pazaru da
46/2MO/MJ
projektujemo dvadesetak kilometara pruge od Raške do Novog Pazara, pošto Novi Pazar nije povezan na prugu i oni treba da budu povezani na prugu, jer su veliki industrijski centar i veliki su centar i to će rasteretiti puteve i sve ostalo. Ono što takođe treba da znaju ljudi iz Novog Pazara, istovremeno sa izgradnjom ove brze saobraćajnice planiramo i obilaznicu oko Pazara koja je počinjana, obećavana i ne znam šta se sve nije radilo. U međuvremenu je pitanje, jer jedan deo trase ne može više da se koristi, tako da ćemo uraditi i samu obilaznicu oko Pazara.
Tako da radimo na toj brzoj saobraćajnici. Ona je veoma važna i kažem, kada bude završeno projektovanje, trenutno se projektuje, to će biti druga polovina 2026. godine, mi ćemo tada biti spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija sednemo i da vidimo kada ćemo imati finansijska sredstva. To ne zavisi samo od nas, mi svi radimo zajedno, dotle će se i neki drugi projekti završiti, pa ćemo onda moći da izađemo pred građane da kažemo kada će se zaista ta brza saobraćajnica i graditi.
Hvala na ovom pitanju. To je pitanje zaista značajno. Kažem vam, sada su ljudi čuli gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Znam taj kraj pa sam se bavio svakim od ovih sela, ali ćemo napraviti jednu prezentaciju, pa ćemo razgovarati o tome i sa građanima i sa predstavnicima mesnih zajednica da svi vide kuda će ići brza saobraćajnica. To će značiti život za taj kraj. Videćete koliko će se brže stizati, ne samo iz Novog Pazara, već i iz Severne Mitrovice. Koliko će se brzo stizati do Beograda, do bilo kog drugog dela Srbije i to znači nove investicije, razvoj turizma, razvoj lokalnih biznisa. To je ono što nam je potrebno za taj kraj koji je zaista bio dugo, dugo zapostavljen.
PREDSEDAVAJUĆA (Elvira Kovač): Zahvaljujem se ministru Vesiću.
Pošto nemamo nikog drugog od ministara, članova Vlade u sistemu, Branimir Jovanović želi dodatnih tri minuta, podpitanje. Izvolite.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala.
Imam još dva podpitanja za gospodina Vesića. Takođe se odnosi na deo Srbije iz koga dolazim, iz Kraljeva. To je put prema Goču.
Znam da je rekonstruisano nešto više od 16 km puta prema Goču i zaista je odličan put, mnogo bezbedniji nego što je bio. Znam da se sada radi kilometar i po, obezbeđena su sredstva za to i ostalo je još osam i po kilometara puta da bi taj put bio potpuno rekonstruisan. Dakle, kada možemo da očekujemo da počnu radovi, odnosno da se obezbede sredstva za tih osam i po kilometara puta ka Goču?
Drugo podpitanje – bili ste možda malo više od dva meseca sa predsednikom Vučićem u Kragujevcu na početku izgradnje obilaznice i znate i sami, govorili ste o tome ovde koliko je to važno, ne samo za razvoj Kragujevca, već i ovog dela Srbije i za privredu i za saobraćaj, za izbegavanje saobraćajne gužve. Sličan problem postoji kada govorim o saobraćajnoj gužvi u Kraljevu, vrlo dobro znate o kojoj lokaciji govorim. To je potencijalni kružni tok kod Male pijace, da li ministarstvo vaše može da podrži izgradnju tog kružnog toga obzirom da znam da je projekat za izvođenje radova gotov i da su ispunjeni svi uslovi za početak gradnje. Jednostavno, znate da je Ulica Dimitrija Tucovića državni put, da je Ulica Vojvode Stepe pristupni put Ibarskoj magistrali i to bi u značajnoj meri smanjilo gužbu u ovom delu grada. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.
Ministar Vesić, izvolite.
GORAN VESIĆ: Da vam kažem odgovor na drugo pitanje – može, ali nije fer. Nije fer zato što mnogo lokalnih puteva je uradila država koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Često odlazim u Kraljevo i kada pričam sa mojim drugarima iz
46/3MO/MJ
škole i kažem im sve je to uredu, uvek ima zahteva, kada pričamo sada i o Goču, ali manja dobija izlaz na autoput, a neke druge opštine to nemaju. Znači, moramo malo da rasporedimo da uradimo u svim opštinama, a zahteva ima zaista puno.
Tako da sigurno osim ovih kilometar i po koji se već rade, ovo neće biti rađeno ove godine. Da li ćemo moći sledeće godine, to je sada nešto o čemu ćemo pričati, ali u svakom slučaju, znate kada se već nešto započne ono se manje-više i završi.
Važno je da Goč bude dobro povezan zato što je to planina koja naprosto može da se razvija turistički i to je nešto što je dobro. Tamo će se raditi gondola iz banje, tako da će to tek otvoriti Goč. To je važno, Goč je lepa planina i ona je zaista nepoznata ljudima koji žive van tog kraja. U tom smislu je taj put važan, ali kažem vam, sami ste rekli da je najveći deo tog puta urađen.
Što se tiče te kružne saobraćajnice pošto me to stalno pitaju iz Kraljeva, da vam kažem, sada kada odem u neku lokalnu samoupravu i kada tamo počnu da mi traže puteve, pitam koliko ste vi uložili iz svog budžeta u puteve. Razumem da oni ne mogu da poprave sve puteve i razumem da svaka lokalna samouprava nema dovoljno veliki budžet, da su potrebe velike, da se mnogo dugo nije radilo, ali država zaista ulaže ogroman novac u rekonstrukciju lokalnih puteva.
Čuli ste predsednika Vučića, čuli ste i ministra Malog, mi planiramo za sledeću godinu da odvojimo novac koji je predsednik Vučić najavio za rekonstrukciju skoro 2.000 kilometara lokalnih puteva, jer za 200 do 250 miliona može da se uradi 2.000 kilometara lokalnih puteva. To se nikada u Srbiji nije uradilo. To znači da će biti novca da se radi dosta tih lokalnih puteva.
Potpuno razumem, jer je važan autoput i brza saobraćajnica, ali lokalni put do nekog mesta gde ljudi žive je komfor i pokazuje da zemlja napreduje i to je život za te ljude.
47/1MZ/MP18.40 – 18.50
Ali moraju i lokalne samouprave da odvoje malo više svog budžeta za lokalne puteve. Često se dešava da čujem na terenu da kažu – pa evo, oni su nam rekli: „Čekamo da nam jave iz Vlade“. Onda hajde da ne postoje, onda nemaju nikakav budžet. Ja moram da vas podsetim da su lokalni putevi, taj kružni tok je na državnom putu. To je tačno. Ali, ima mnogo lokalnih puteva drugih koje smo uradili na teritoriji opštine Kraljevo koji nisu državni, pa je država uradila. Nije zabranjeno da radi i lokalna samouprava, ako hoće. Daćemo mi saglasnost za to.
Prema tome, to je nešto što mislim da je važno da kažem. Na kraju krajeva, Kraljevo će u junu imati vezu do Adrana. Već sada kada se uradi Vrnjačka Banja, Vrnjačka Banja – Kraljevo je 26 kilometara. Prema tome, kada se uradi Vrnjačka Banja, Kraljevo je maltene na auto-putu. Mislim, fer je da podržimo i neke opštine u kojima nije tako puno rađeno. I u tom smislu kažem, sada će krenuti taj projekat sa rekonstrukcijom lokalnih puteva, ali bi morale lokalne samouprave da deo svog budžeta makar usmere na atarske puteve i na lokalne puteve. Ne može za sve da se čeka Vlada, jer oni su odgovorni za to.
Ima opština koje rade, ne mogu da kažem. Recimo, Šabac je dobar primer. Ne znam da li ima poslanika ovde iz Šapca, Šabac je odličan primer. Oni su uradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta. I to je primer opštine koja sama, naravno, nisu sve uradili. Evo, sada radimo Šabac-Tekeriš, to radi Vlada, znači ne mogu sve da urade, ali su dosta uradili i to, naravno, od kada je otišao onaj bivši poslanik Zelenović. Dok je on bio, on je uzimao, znate šta je radio, ode u selo i kaže ljudima – trećinu vi da date, a dve trećine da da opština. Onda uzme tu jednu trećinu i onda napravi put. E, ono kao u onom crtanom filmu – jedna tebi, jedna meni i to je tako funkcionisalo. A ovi su ljudi odradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta.
Evo pitajte, može Kena da vam kaže šta se u Smederevskoj Palanci uradilo, šta se u Velikoj Plani uradilo. Znači, koliko puteva je urađeno, samo put koji smo rekonstruisali između Smederevske Palanke i Mladenovca, pa taj put je život i za jedne i za druge. Ima dosta toga što još treba da se uradi, ali u svakom slučaju kažem vam, ne bi bilo fer da sada uradimo baš i taj kružni tok, znam da je važan, pošto sam iz Kraljeva, ali ispašće da ja baš insistiram na tome, onda bih morao da radim, još da širim put tamo i Lomnicu odakle su moji kod Kruševca, tako da bolje da prvo uradimo ove delove.
Kažem, ima opština koje ne dobijaju izlaz na auto-put. Recimo, ove godine će Požarevac dobiti izlaz na auto-put, dobiće Vrnjačka Banja, dobiće Trstenik, ili brzu saobraćajnicu, dobiće Loznica. Sledeće godine će dobiti i Kraljevo. Znači, ima opština gde treba zaista još da se uradi toga. Imate Banat, koji je potpuno zapostavljen. Mi pričamo, sada će Banat potpuno procvetati kada budemo radili rekonstrukciju pruge od Pančeva gore prema Subotici, sa onim delom prema Kikindi i prema rumunskoj granici i to kada se bude uradilo i ovaj auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i onaj gore „Smajli“, znači koji takođe prolazi delom kroz Banat. Mora posle da se radi i veza, onaj most kod Dunava zato što moramo da povežemo Braničevo sa južnim Banatom, jer Bela Crkva je potpuno zapostavljena, a predivna je, neverovatan potencijal ima. I to su nam dve najurgentnije tačke, taj deo Šumadije, još Banat i tu zaista onda možemo da kažemo, ne može baš i do svakog grada da ide auto-put i nema ni potrebe.
Tako da, s te strane kažem, biće, ne može da bude ove godine. Ali biće sigurno. Hvala.
47/2MZ/MP
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, izvolite. Još dva minuta.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala.
Raduju me najave da izgradnja celokupne infrastrukture ide uglavnom po planu i veoma je važno da nastavimo ovim tempom i da razvijamo Srbiju ravnomerno i to direktno znači i razvoj privrede, malih i srednjih preduzeća.
Kada govorim o Moravskom koridoru, posebno je bitan, jer povezuje nekoliko gradovo i spaja Koridor 10 i Koridor 11. Važan je i zbog razvoja turizma, a sveukupno, naravno, za bolji životni standard građana u ovom delu Srbije.
Hvala i ministarki Jeleni Žarić Kovačević. Mislim da je važno da nastavimo da se bavimo ovom temom i da vraćamo poverenje građana i u birački spisak, kao osnov svega, a naravno i samim tim u birački proces. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Prelazimo dalje na pitanja poslanika.
Samo sam želela da zamolim sve narodne poslanike da u 19 časova kada završimo samo ostanemo na par minuta da potvrdimo mandat novom narodnom poslaniku i da prisustvujemo polaganju zakletve i onda završavamo radni dan za danas.
Sada reč ima narodni poslanik Emeše Uri.
Izvolite.
EMEŠE URI: Hvala.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministri, ja bih ovom prilikom postavila pitanje ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru, a tiče se daljih planova Ministarstva zdravlja što se tiče organizovanja primarne zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama.
Naime, poznato je da rad u malim seoskim ambulantama nije popularan među mladim lekarima, tako da svi domovi zdravlja imaju problem da nađu lekara za rad u tim malim sredinama. Razlog je s jedne strane da je ograničena mogućnost za specijalizacije, znači nemamo širok asortiman mogućih specijalizacija za te lekare, a s druge strane i manja eventualna mogućnost zarade za te lekare. Što se tiče realne situacije, s druge strane, postoji velika realna potreba za lekarima u tim sredinama, pošto su uglavnom samačka i staračka domaćinstva.
U svetu postoji već definicija tzv. zdravstvene pustinje, gde potreba stanovništva prevazilazi mogućnosti zdravstvenog sistema i što se tiče opreme i što se tiče kadra. Organizacija u ovim slučajevima može da bude dvosmerna, ili centrifugalna ili centripetalna, pa me interesuje koji su planovi Ministarstva.
Kod centrifugalne organizacije ide se u pravcu formiranja mobilnih timova koji imaju opremu za minimalnu dijagnostiku na terenu: EKG, merenje pritiska, mini-laboratorija, ultrazvučne aparate, spirometrija. Na taj način bi se zapravo završila ta prvobitna dijagnostika na terenu i negde bi se rasteretile specijalističke ambulante, bolnice, a i sami domovi zdravlja. Ono što je problem, odnosno izazov u tim organizacijama načina rada su dodatni izdaci što se tiče same opreme, vozila i edukacija kadra, odnosno nadoknada za rad tih timova.
Drugi način je centripetalan, kada koristimo postojeću infrastrukturu ambulanti, domova zdravlja, bolnica, a dovozimo pacijente na preglede, odnosno na lečenja sa mikrobusevima ili kako god. Prednost ovog načina zapravo je korišćenje postojećih resursa, međutim, dodatni izdaci su sigurno oko vozila i po meni je veća opterećenost postojećih ambulanti. Tako da onda treba povećati broj specijalizacija. Hvala.
47/3MZ/MP
PREDSEDNIK: Hvala.
Ministre Lončar, izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Zahvaljujem na pitanju.
Ozbiljno se bavimo tom temom jer je veliki problem. Postoje sredine sa malo porodica, a tu se nalaze obično stariji naši sugrađani koji nisu u prilici da odu kod lekara i teško je doći do njih. Radili smo i analizu, nije odlučujuća, da oni ne mogu dovoljno da zarade tu. Tu smo nudili razne beneficije i lokalne samouprave i svi da dobiju na korišćenje i kuću i znate i sami koliko bi im ljudi izašli u susret, ne bi morali da razmišljaju o mnogim stvarima, ali nažalost ne želi niko od današnje generacije da radi u tim sredinama i toga moramo da budemo svesni.
Ono za šta smo se mi odlučili i želim da vas obavestim da smo napravili dogovor sa Svetskom bankom, a to je – mi ćemo ići po principu mobilnih ambulanti i mobilnih apoteka. Znači, svi naši domovi zdravlja imaće najsavremenije mobilne ambulante u kojima ćete imati i mini-laboratoriju i oni će imati raspored koliko je potrebno, dva puta nedeljno, tri puta nedeljno odlaziti do tih ljudi sa lekarima. Da li će to biti lekari, ne moraju da budu samo iz doma zdravlja, mogu da budu iz bolnice, jer smo zato i napravili zdravstvene centre, da ne postoji razlika da li će da ide i da se oni ne bi delili između sebe, jer jednostavno nema razloga, moramo da udružimo kapacitete, da napravimo rasporede.
48/1JJ/CG18.50 – 19.00
Hoćemo da obiđemo sve te ljude. Ne samo da ih obiđemo, nego da ih pregledamo, da pratimo njihovo zdravstveno stanje. Ono što smo videli to već u sledećoj godini biti realizovano. Hoćemo da dođemo do svakog našeg građanina, gde god da živi, da priđemo mi njemu, da ga pregledamo, da se odredi terapija, sat, dva, tri posle završetka pregleda u istom tom mestu će doći mobilna apoteka. Ti građani će moći da sve ono što je prepisano, oni će to imati u sistemu, a i sve drugo što žele moći će da uzmu i da bez ikakvog pokreta, angažovanja da idu na neko drugo mesto. U jednom danu će završiti sve.
Za građane Srbije, za one koji žive u tim područjima da znaju šta je dogovorila država Srbija za njih. Biće odvojen novac od Svetske banke za to i u sledećoj godini raspisujemo te neophodne procedure da nabavimo ta vozila i ambulante i apoteke i pravimo raspored naših lekara i sestara koji će ići.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Samo se prijavite za reč.
EMEŠE URI: Hvala na iscrpnom odgovoru.
Pre sledećeg pitanja bih pohvalila preventivne preglede koji se organizuju svake nedelje, sa malom sugestijom da bi bilo nama zaposlenima, a bogami i stanovništvu negde korisnije kada bismo znali raspored sledećih pregleda unapred barem nekoliko nedelja, da bismo mogli baš radi tih pacijenata koji stanuju u ruralnim područjima mogli organizovati neki vid pregleda.
Da li ćemo mi dislocirati naše ambulante u datom vremenu ili ćemo organizovati da nekako njima pomognemo da dođu do naših ambulanti?
Moje sledeće pitanje se odnosi na planove Ministarstva zdravlja u cilju povećanja obima, obuhvata skrining pregleda koji postoje i to za rano otkrivanje hroničnih nezaraznih bolesti, znači karcinoma debelog creva, raka grlića materice i raka dojke, pošto i dalje postoji relativno mali odaziv stanovnika na ove preglede.
Možda bi trebalo razmišljati o animiranju građana preko medija od strane ne samo estradnih ličnosti nego i sportista, a bogami i političara, da nekako svesno delujemo na to da je vrlo bitan izlazak na preventivne preglede i na skrining preglede. Na taj način bismo možda povećali, da popularizujemo taj vid pregleda.
Sa druge strane možda se može poraditi nešto i u školama. Da se negde poveća u toku nastave da se deca nauče koliko je bitno da se izlazi na preventivne preglede, pa bi oni mogli svoje roditelje, svoje deke, bake, tetke da usmere u tom pravcu. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Ministar Lončar.
ZLATIBOR LONČAR: Slažem se. Mislim da ste u pravu da unapred kažemo. Rekao sam, stomatolozi će biti sada. Evo mogu da najavim za sledeću nedelju. Kako mi to gledamo? Mi gledamo u sistemu zahteve građana u kojoj specijalnosti imamo najviše zahteva u tom momentu. Za sledeću nedelju mogu da kažem da će biti specijalisti urologije. Znači, urolozi i kardiolozi. Trenutno nam je to nešto gde imamo najviše zahteva i za onu tamo nedelju mogu da planiraju da će ti specijalisti biti pored tumor markera koji će se raditi.
Jedan od razloga zašto smo uveli da radimo svim građanima tumor marker. Nismo mogli da dođemo do građana i da ih ubedimo da se odazovu na skrining. Građani Srbije treba da znaju. Trideset do 38%, ne više od toga je samo onih koji se odazovu da dođu na skrining preglede. To je naša realnost, da ne kažemo da nam je neko drugi kriv. Saglasan sam za sve akcije koje mogu da se sprovedu.
48/2JJ/CG
Ono što smo uspeli da smislimo, a to je da pokušamo da ih animiramo, pošto smo videli da ne žele da odu na skrining pregled, bar da iskoristimo te prednosti koje mogu da daju tumor markeri kada se urade. Ako je nešto povišeno onda da insistiramo na tim pregledima na koje oni nisu želeli da odu. Sve što mislite da može i što se uklapa u to da zajedno sa građanima uradimo mi smo na raspolaganju. Da li su glumci, da li su to sportisti, da li bilo šta.
Pogledajte šta smo sve pokušali sa transplatacijom i ko se sve nije uključio. Ja moram da vam kažem zadnjih sedam razgovora završilo se sa ne. Sedam razgovora računajte minimum po pet, šest života bi po jednom, da bi bilo spašeno. Svi ti isti ljudi, njih oko 2.000 koji čekaju doći će da kažu, zašto nam niste pomogli. Mi ne možemo da pomognemo ako nema donora. Moramo da shvatimo to. Moramo svi da širimo to. Razgovaramo sa crkvom, pokušavamo da dobijemo njihovu, jer ti ljudi, mi njima u crkvi kažemo, pa, ti ljudi idu u crkvu, mole se da se pojavi donor da bi oni preživeli, ne postoji druga šansa. Hajde, ljudi zajedno da radimo na tome. U redu, svi će se skloniti kada oni nezadovoljni dođu, kažu u drugim zemljama, što ne idemo u druge zemlje da tamo radimo, ali ni tamo nema dovoljno, niko ne može da vam da organ kad njihov građanin čeka isto to.
Hajte, molim vas da se uozbiljimo, da budemo samo, odnosno da imamo osećanja prema drugima, jer jedino tako možemo da napravimo rezultat i da ne gubimo vreme na neke stvari od kojih niko ništa nema. Hajde da spašavamo ljude. Hajde da poboljšamo njihovo zdravlje. Hajde da pobedi dobrota. Hajde da pobedi briga za tim ljudima i da pokazuju rezultati, a ne ko je glasniji, ko je jači, ko priča više gluposti.
Jedino tako mislim da možemo da uspemo, a i da pokažemo drugima da nam je stvarno nebitno te stvari koje pričaju, da hoćemo da se bavimo suštinom, da hoćemo da se bavimo onim stvarima koji će pomoći konkretno ljudima i stvarima koje će biti bolje za našu decu i koja će ostati iza nas.
Mislim da ako svi budemo radili tako ili bar velika većina, ovi ljudi koji samo gledaju da to spreče, kojima ništa nije bitno i da će građani to shvatiti, oni žele dođu na vlast, jer pun je budžet da uzmu za sebe. Ako to objasnimo svim građanima i dođemo do njih, imaćemo rezultat i biće bolje našoj deci i biće bolje Srbiji sigurno. Hvala vam.
49/1VS/LjL19.00-19.05
PREDSEDNIK: Hvala vam ministre. Sada, pošto je 19 časova.
Narodni poslanik je potpuno u pravu, izvolite još dva minuta vaših.
Ne, ne Stefane, nego Emeše Uri.
EMEŠE URI: Hvala vam. Ja se zahvaljujem ispred SVM na ovom iscrpnom odgovoru, naročito što ova tema nije samo tema za manjinu, za Mađarsku nacionalnu manjinu, nego za celu državu. Iskoristila bih momenat, kada smo kod skrininga, može se razmišljati, dermatoskopije, još nekih načina koje možemo uvesti, skrinig za proširenje aorte, masnu jetru, za suženje krvnih sudova nogu. To su neki programi koji bi bili prihvatljivi, a opet mi bismo svi trebali da iskoristimo svoj autoritet i da svi damo primer odlazeći na taj skrinig, na akcije i na preventivne preglede, u državne zdravstvene ustanove, prvenstveno, da pokažemo primer građanima da koristimo isto ono što na žalost oni koji su siromašni, moraju da koriste da je to kvalitetno i da se može meriti sa onima što dobijate u privatnim klinikama.
Hvala vam na odgovoru i želim vam dobro zdravlje svima.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Pošto je sada 19.00 časova, završavamo rad u ovom delu sednice.
Članovi Vlade mogu da napuste salu.
Molim narodne poslanike da potvrdimo mandat.
Molim vas, samo još par minuta strpljenja.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku, radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini, kao i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu Rešenja RIK i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Mineli Kalender.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
Poštovani narodni poslaniče, molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim narodnog poslanika da pristupi potpisivanju teksta zakletve.
Želim da vam čestitam na izboru za narodnog poslanika.
Nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.
(Sednica je prekinuta u 19.05 časova.)
četvrtak, 5. mart
-
12.00 - sastanak predsednika Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava sa predstavnicima Asocijacije budžetskih računovođa i ekonomista Republike Srbije (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 3)
-
13.00 - sastanak predsednika Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava sa Zaštitnikom građana (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 3)
-
19.00 - otvaranje izložbe „Retrospektiva“ autora Brace Azarića (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, centralni hol)
Aktivnosti
Četvrtak, 5. mart 2026.
Predsednica Narodne skupštine sastala se sa generalnim sekretarom Saveta Evrope
Četvrtak, 5. mart 2026.
