Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / Poslanička pitanja u februaru
Poslanička pitanja u februaru
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
30/1JJ/CG16.15 – 16.25
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Dame i gospodo narodni poslanici pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Kao što znate kao i u raspravi najpre će dobijati reč narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Želim da pozdravim premijerku Anu Brnabić i članove Vlade Republike Srbije i da se zahvalim na već uspostavljenoj praksi da i ona i veliki broj članova Vlade prisustvuju ovoj značajnom instrumentu za postavljanje pitanja i na neki način i kontrolu i nadzor nad radom Vlade Republike Srbije.
Pošto su se poslaničke grupe već prijavile idemo redom.
Prvi ima reč, Vladan Glišić.
VLADAN GLIŠIĆ: Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege, moje pitanje se tiče „Rio Tinta“ pošto ne vidim da je tu ministarka nadležna za rudarstvo. Očekujem možda premijer na to odgovori.
Pre svega pitanje je zašto je izostala javna rasprava u vezi sa promenom prostornog plana posebne namene, jer je u prethodnom planu bilo predviđeno da Rio Tinto svoje deponije drži na brdima, a ne u dolini reke Jadra. Dolina reke Jadra je vodoplavno područje. Znamo da smo imali 2014. godine poplave koje su napravile veliki problem sa rudnicima koji su tamo mnogo manje opasni nego rudnik Rio Tinta. U situaciji smo da jalovina koja će tamo biti, a to su bukvalno milioni tona jalovina, nije obična jalovina, obična zemlja i glina već je to nus proizvod tretiran sumpornom kiselinom visokog koncentrata.
Čuo sam od predsednika „Rio Tinta“ da će oni uložiti 100 miliona evra u ekološku zaštitu, međutim u trenutku kada oni dobijaju godišnje 551 milion evra od onoga što će izvlačiti, litijuma i bora, a država Srbija dobija samo 7,6 miliona od toga i u trenutku kada su njihovi službenici rekli kad krene rudnik da radi samo 700 ljudi biti tamo zaposleno.
Postavlja se pitanje da li je to opravdano rizikovati tako veliku ekološku katastrofu koja može da se desi? To je veliko pitanje da li je javni interes, jer interes „Rio Titna“ je jasan. Koji je naš interes kada to može da zagadi ceo taj kraj i da nam uništi ono što smo mogli na poljoprivredi, organskoj hrani, svemu tome dobijemo u toj količini.
30/2JJ/CG
Mislim da bi morali po pitanju multinacionalnih korporacija stranih koje dolaze ovde da imamo posebnu opreznost, jer je jasno i sada posle 30 godina divlje tranzicije u celom svetu, jasno je da multinacionalne korporacije nemaju interes da se razvija država u koju dolaze, da recimo Srbija koja ima rudnu rentu samo 4% za razliku od evropskih zemalja koje imaju do 20% rudnu rentu se na neki način kandiduje kao jeftina zemlja za njih.
Koliko je meni poznato od svih tih elaborata kojima mi možemo da utvrdimo kolike su stvarne zalihe to je patentirano od „Rio Tinta“ i kada su ekološki aktivisti tražili da vide uvid dobili su osenčene sve bitne pozicije i o zalihama i o svemu tome, tako da su to sve signali da moramo da budemo oprezni kada su oni u pitanju.
S druge strane, koliko znam ako je tačno da mi od rudarskih inspektora, imamo nekih pet službenika ili malo više. Kako će oni uopšte biti u stanju da kontrolišu „Rio Tinto“, jer na taj način mi njima mnogo verujemo, a kakav su trag ostavili u Papua Novoj Gvineji i Australiji, to govori o tome da moramo da budemo vrlo oprezni. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Premijer Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče želim da vam zahvalim na pitanju.
Mislim da je izuzetno važna tema. Važna je tema i za naše građane i u oblasti životne sredine, važna je tema i za privredu Republike Srbije i za našu sveukupnu privrednu transformaciju. Izuzetno važna tema za našu budućnost i hvala vam što ste pokrenuli ovde ovom poštovanom domu, zato što mislim da je važno da razgovaramo o ovome što više, što otvorenije, što transparentnije, zato što se barata poluinformacijama ili dezinformacijama, a zaista je izuzetno važna tema. Tako da nema boljeg mesta od ovoga da razgovaramo o tome.
Čak sam razmišljala da u okviru Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog pokrenemo jednu debatu na ovu temu. Hoću pre svega vama i svim građanima Republike Srbije, a posebno građanima i stanovnicima Loznice i zapadne Srbije da kažem da će najveća pažnja biti poklonjena elaboratu o zaštiti životne sredine, da će kao i do sada od „Rio Titna“ biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda i da ćemo nastaviti na tome da radimo sa njima.
Što se tiče javne rasprave o prostornom planu. Koliko ja znam ona je održana, što ne znači da se neće o tome dodatno razgovarati. Oni su u postupku izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Opet koliko ja znam, a često razgovaramo sa njima, u to vas uveravam, i pratim ovaj projekat do detalja. Oni su u postupku, znači izrade studija uticaja na životnu sredinu koja treba da se završi do juna ove godine. Naravno dok se studija uticaja na životnu sredinu ne završi, dok se ne završi javna rasprava o toj studiji uticaja neće biti donete nikakve finalne odluke o daljem toku tog projekta.
Nekoliko puta sam razgovarala sa ljudima iz „Rio Tinta“, oni me uveravaju da oni imaju zaista izuzetno dobru i stalnu komunikaciju sa lokalnom zajednicom, ne samo sa gradom Loznicom već upravo sa ljudima koji su na terenu. Dakle, tamo gde će biti taj rudnik, odnosno gde je potencijalno moguće gde će biti rudnik.
Još jednom želim da napomenem za sve one koji ne razumeju da je to podzemni rudnik, da taj rudnik u tom smislu neće nikako ugroziti obradive površine, poljoprivredno zemljište ili bilo šta drugo. Dakle, to je najmoderniji podzemni
30/3JJ/CG
rudnik. Razgovara se o dve lokacije za tu tzv. deponiju ali obe lokacije su i dalje u opticaju, razgovara se i o jednoj i o drugoj. Na kraju krajeva, biće onako kao što bude utvrđeno studijom uticaja na životnu sredinu, ali će naravno o svemu tome najveći glas imati i lokalno stanovništvo u Loznici ali i u Krupnju.
Važno je napomenuti da oni takođe rade na najmodernijoj tehnologiji za obradu tog svog otpada, tako da to ima najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. Koliko razumem to će biti sada neki čvrsti otpad, koji neće nikako ugroziti ni životnu sredinu, a ne daj bože reku, ali zaista mislim da svi mi zajedno treba da nastavimo da razgovaramo o tome, da sve to mora da bude u potpunosti i apsolutno transparentno. Na kraju krajeva, ja sam otvorena da razgovaram sa lokalnim stanovništvom.
31/1JI/MT16.25 – 16.35
Gde je tu javni interes? Reći ću vam nekoliko stvari, pričala sam, na kraju krajeva, i u ekspozeu o ovom projektu. Javni interes je u tome što je to ukupna investicija od preko milijardu i pet stotina miliona evra u Republici Srbiji, odnosno u Loznici, dakle svakako nezanemarljiva.
Pored toga, po svemu što mi imamo u ovom trenutku od podataka ovo je ležište koje Republici Srbiji obezbeđuje oko 10% svetskih rezervi litijuma i apsolutno najveće ležište litijuma u Evropi, ležište koje može da se meri sa Čileom, Argentinom, Australijom, dakle zaista jedno ogromno bogatstvo.
To bogatstvo nikada neće biti bogatstvo bilo koje kompanije, pa ni „Rio Tinta“, to je naše bogatstvo. Oni dobijaju pravo na eksploataciju, ali je to naše bogatstvo. Pri tome, mi zaista sa „Rio Tintom“ imamo odličnu komunikaciju u odnosu na sve ostale investicione ugovore, tako da smo mi rekli – apsolutno će biti nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu već mi moramo u Srbiji da pravimo polu proizvod ili finalni proizvod da bi ukupna naša ekonomija na osnovu toga mogla da se razvija.
Oni su bili otvoreni i razgovarali su i pomagali, na kraju krajeva, nama da razgovaramo sa svim proizvođačima baterija, električnih vozila i svega ostalog.
Ja mislim da će građani Republike Srbije moći u narednom periodu da vide i neke prve ugovore, a opet od svega toga imaju najveću moguću korist građani Republike Srbije, naša privreda, naša ekonomija, prosečne plate, budžet, penzije, dakle zaista jedan ogroman resurs.
Tako da, između te dve stvari, između toga da mi postanemo evropski centar za proizvodnju baterija, za proizvodnju električnih automobila, za proizvodnju nekih drugih stvari od litijuma, da sve to bude u Republici Srbiji, i sama investicija „Rio Tinta“ od preko milijardu i pet stotina miliona evra, uz naravno, što ne moram ni da govorim, dakle maksimalno poštovanje svih životnih standarda, mislim da je to jedna stvar i jedan prilika za Srbiju koju mi ne smemo i ne možemo da propustimo.
Kažem vam, dve osnovne stvari – poštovanje životne sredine i druga stvar – nećemo dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina, zato što je to naše bogatstvo, bogatstvo Republike Srbije.
Hvala vam na pitanju. Tu sam da nastavimo da razgovaramo. Možete da dođete kod mene u kancelariju da nastavimo da razgovaramo o ovome. Zaista mislim da u ovom trenutku teško da postoji neko bitnije pitanje, sveobuhvatno, i za privredu i za životnu sredinu.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Dobar je podatak da neće litijum biti izvožen iz naše zemlje, to je dobra činjenica i mislim da je to pravi put.
Ono što je zanimljivo jeste pitanje te naše rudne rente koja je na četiri i nešto posto. U drugim evropskim zemljama ona ide mnogo više, od 10% do 20%, a sa drugim pripadajućim taksama, jedna od njih je ta za slučaj da se minerali izvoze, pošto se ovde neće izvoziti nije ni normalno da je naplaćujemo, ali imaju ekološke takse i imaju takse raznog nivoa, vezano za iskopavanje zemljišta. One idu u nekim zemljama čak do 50%.
Ne mora, naravno, Srbija koja se bori za industrijski i ekonomski razvoj da ide u tom pravcu, ali mislim da bi bilo dobro da se razmišlja u pravcu podizanja te rudne rente.
31/2JI/MT
Nešto što je isto pitanje tiče se mog kraja, Aranđelovca, koji ima mineralnu vodu. Koliko sam obavešten, mi nemamo baš nikakvu naknadu za mineralnu vodu koja se iskopava. Ona, za razliku od rudne rente, nije obuhvaćena i to je isto veliki problem.
Tako da, u svakom slučaju ova investicija jeste značajna i na taj način može da se opravda taj javni interes.
Međutim, s druge strane, kada pogledate da su sve te tehnologije patentirane, kojima oni to rade, mi moramo da im verujemo na reč da će one biti takve da će to biti jalovina koja moguće da se skladišti da ne izazove ekološku katastrofu.
Međutim, dosta ljudi iz ekološkog nevladinog sektora, neki drugi stručnjaci kažu da tu postoji problem jer su dva modela. Jedan je sa koncentrisanom sumpornom kiselinom da se spira ta ruda. Tu treba velika količina vode. Veliko je pitanje kako će to posle biti skladišteno.
Takođe, kako sam razumeo taj proces aktivira i na temperaturama od 250 stepeni Celzijusa. To je ogromna količina energije koju na taj način moramo da dovedemo nekim novim termoelektranama gde će se koristi ili fosilna goriva, što znači, opet, sekundarno dovodi do situacije neke moguće ekološke i zagađenosti i problema.
Sve to opet vraća na to koliko mi u državi imamo organa koji to mogu da kontrolišu i koliko će moći da kontrolišu „Rio Tinta“. Mi znamo da imamo problem sa stranim investitorima i po pitanju inspekcija rada i po pitanju svega, pre svega što nemamo brojčano dovoljno ljudi koji bi mogli da vrše tu kontrolu.
Sve su to pitanja koja se nadovezuju na ovo. Hvala vam na pozivu. Biću slobodan da odgovorim na vaš poziv. Voleo bih ako bih mogao da dođem u pratnji ekoloških aktivista, da i oni postave neka pitanja. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Poštovani narodni poslaniče, dogovorili smo se za sastanak, tako da biće mi zaista najveće zadovoljstvo. Želim da svi mi zajedno učestvujemo u ovome, zato što ovo nije zaista stvar partikularnih interesa i da shvatimo ovo na najozbiljniji mogući način, da imamo sve informacije ispred sebe kada donosimo odluku i da to bude naša zajednička odluka i da zajedno stojimo iza nje.
Ono što je, takođe, izuzetno važno, ja mislim da svi građani Republike Srbije razumeju i svi mi ovde, a to je da nismo samo mi ti koji kontrolišu ceo proces, i ako su naši standardi prilično visoki, mi ćemo se kao vlada truditi da ih dodatno i unapredimo i povećamo.
Ono što je važno da se razume, a što će nama biti poseban izazov u budućnosti kao zemlje, je što se čitava ta industrija promenila. Dakle, vi danas ukoliko želite da, recimo, iskoristite litijum za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih vozila, što je ogromna industrija, ogromno potencijalno bogatstvo za Republiku Srbiju i za naše građane, fenomenalni poslovi odličnog kvaliteta, odlično plaćeni poslovi, ali ono što će biti svakako izazov i što, na kraju krajeva, „Rio Tinto“ mora da poštuje, a to je da vi imate proizvod koji je čitavim svojim lancem čist.
Dakle, kada i „Rio Tinto“ bude prodavao, na kraju krajeva, taj „Battery grade lithium“, odnosno litijum koji je dobar za proizvodnju baterija, oni će morati da dokažu da su poštovali sve standarde životne sredine, jer neki proizvođači električnih vozila, među kojima su „Volkswagen“, „Mercedes“, „Daimler Chrysler“, generalno, neće kupovati to ako nemaju potvrdu da su se svi standardi životne sredine u tom smislu ispunili.
31/3JI/MT
To gde je izazov za Republiku Srbiju je što je i dalje kod nas mahom proizvodnja električne energije iz termoelektrana, 70% iz termoelektrana, a nekih 30% iz obnovljivih izvora energije.
U tom smislu mi imamo ono što se zove prljava mreža. Tako da je to naš najveći izazov da dovedemo te ljude. Mi ćemo moći te ljude da dovedemo da proizvede, recimo, električna vozila ili baterije u Republici Srbiji tek kada im pokažemo da i mi krećemo u našu energetsku tranziciju tako da će oni imati čistu energiju iz koje će vući, koje će koristiti za svoju proizvodnju.
Tako da je to sve zajedno jedna zelena ekonomija kojom se teži, pa u tom smislu nećemo biti jedini koji ćemo kontrolisati čitav taj proces proizvodnje, ali će i od nas zahtevati da imamo energetsku tranziciju, za koju mi mislimo da je dobra, i kao vlada smo tome posvećeni.
Ali, sa druge strane, mi moramo da vodimo računa o životnom standardu naših građana, da cene električne energije, jer ne rastu suviše brzo, dakle da ne rastu pre nego što rastu naše prosečne plate i penzije, da sačuvamo i poboljšamo životni standard građana. Tako da, ja moram priznati da je to jedan zaista kompleksan zadatak koji je ispred Vlade Republike Srbije.
Ja sam razgovarala nekoliko puta i sa stalnom konferencijom gradova i opština i sa lokalnim samoupravama oko naknada za sirovine koje se koriste od strane lokalnih samouprava i evo, obećavam da ću sesti sa ministrom finansija i ministarkom Obradović, da vidimo kako možemo da rešimo taj problem, ali sam lično za to da, makar, jedan deo tih naknada ide lokalnim samoupravama, mislim da bi to bilo više nego fer.
32/1GD/LŽ16.35 – 16.45
Što se tiče pitanja rudne rente, to je takođe kompleksno pitanje, gde vi gledate da ta rudna renta ne bude visoka, da obeshrabri investitore, a opet da ne bude niska, pa da mi nemamo prihod za budžet Republike Srbije, odnosno za sve građane Republike Srbije.
Znate da je i ministarka Mihajlović pokrenula to pitanje, razmišljamo o tome, ali gledamo da u svakom slučaju imamo negde stabilan okvir za investitore, da znaju zašto mogu da računaju u Republici Srbiji, da bi nastavili sa ovim trendom dovođenja i stranih direktnih investicija, ali imamo sve više i sektoru rudarstva lokalnih kompanija, što posebno ohrabruje i da ohrabrimo i njih da investiraju više.
Završila bih zaista još jednom sa skretanjem pažnje na poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića danas za sve građane Valjeva za novu investiciju u Valjevu, gde ćemo kamen temeljac postaviti ovo leto. Još jedna velika važna stvar za Valjevo, novih 500 radnih mesta i pregovori sa još jednim nemačkim investitorom, tako da guramo dalje, ali sve to ne bi moglo da nemamo zaista potpuno stabilno poslovno okruženje. Važno je da to čuvamo, ali i da brinemo o interesima našeg naroda, naših građana, naše privrede, ali i naših rudnih bogatstava i svih ostalih sirovina.
Uputiću vam poziv, pa se vidimo ovih dana kod mene.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.
JAHJA FEHRATOVIĆ: Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.
Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.
Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.
Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?
Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima premijerka Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče pitanja „Balkanskog toka“, odnosno gasovoda, zaista izuzetno važno pitanje u nekoliko segmenata za sve građane Republike Srbije.
Prvo, izuzetno sam srećna i jako ponosna što smo mi uspeli da završimo izgradnju „Balkanskog toka“ u rekordnom vremenu i što smo mi to pustili 1. januara ove godine.
32/2GD/LŽ
„Balkanski tok“ za Republiku Srbiju znači dve velike stvari. Znači da imamo još jedna izvor gasa, znači da imamo veće količine gasa u Republici Srbiji i samim tim znači mnogo veću energetsku bezbednost i stabilnost. To takođe znači da ćemo moći da obezbedimo jedan zaista važan energent za budući dalji rad privrede, ali i izuzetno važan energent za dalju našu transformaciju u oblasti zaštite životne sredine, jer već do kraja ove godine mi planiramo da u nekim od najzagađenijih gradova zamenimo sisteme za centralno grejanje, odnosno kotlarnice tamo gde su na mazut i gde su na ugalj da dovedemo gas i to će značiti zaista neopisivo mnogo za građane tih gradova. Jedan od prvih gradova gde ćemo to uraditi je Kragujevac i to će biti jedna od najvećih stvari i mislim koju ćemo generalno i uraditi u mandatu ove Vlade.
Zaista, ako nešto možete da uradite za građane, a da je vidljivo, da je važno za građane danas, za budućnost, to će biti zamena ove kotlarnice i to nam sve omogućava ovaj „Balkanski tok“.
Pored toga, jedna velika stvar o kojoj možda ne pričamo dovoljno, „Balkanski tok“ za nas znači da mi postajemo iz zemlje koja kupuje gas i plaća tranzitne takse u tranzitnu zemlju, odnosno zemlju kojoj neko plaća tranzitne takse i to je potpuna promena perspektive i za našu energetsku bezbednost i, na kraju krajeva, za prihode za budžet Republike Srbije. Dakle, mi postajemo tranzitna zemlja za gas. Velika stvar.
Politički nije bilo ovo lako izgurati. Velika zahvalnost predsedniku Vučiću zato što je uspeo, na kraju krajeva, i zato što sa njegovim insistiranjem i njegovom saradnjom sa partnerima iz Ruske Federacije smo uspeli to da završimo u ovom rekordnom roku. To nam je značilo mnogo i za naš BDP i 2019. godine i ove teške 2020. godine, tako da u ovom trenutku mi već jesmo nekako potpuno drugačije pozicionirani sa ovom energetskom bezbednošću.
Šta sad to dalje stavlja pred nas kao zadatke? Pa, to da vidimo kuda dalje širimo gasovodnu mrežu, koliko brzo i kako prioritizujemo tako da bi mogli da obezbedimo da se privreda još brže razvija i da posebno tamo gde nemamo trenutno dovoljno investicija dovedemo gas kako bi mogli da privučemo investitore i u industrijske zone.
Veliki posao je tu urađen i od strane Ministarstva privrede. Ja se tu zahvaljujem i Anđi na svemu što je uradila kao ministar privrede. Nastavljamo sa izgradnjom i opremanjem, potpunim komunalnim opremanjem industrijskih zona širom Republike Srbije i nadam se da ću skoro moći da posetim i Trstenik. Tamo smo uradili jednu modernu industrijsku zonu. Dakle, dalje „Balkanski tok“ nama omogućava da širimo gasovodnu mrežu širom Republike Srbije.
Što se tiče beogradskog metroa, mi već potpisali predgovore sa nekim kineskim kompanijama, sa nekim francuskim kompanijama. Budžetirali smo u 2021. godini za početak izgradnje metroa, za studiju izvodljivosti, za sve one studije koje su nam potrebne za početak izrade projektno-tehničke dokumentacije i sada sa najvećom izvesnošću mogu da kažem da ćemo mi do kraja ove godine krenuti u izgradnju beogradskog metroa.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Momirović.
Izvolite.
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Dobar dan.
Poštovani predsedniče Vlade, poštovana predsednice, dragi narodni poslanici, dragi članovi kolege Vlade, pre svega, ako mi dozvolite, pošto je ovo prvi put da se obraćam u ovom domu Narodne skupštine, osnovno mesto u našem političkom
32/3GD/LŽ
sistemu, samo bih želeo da kažem kolika je ovo čast za mene i privilegija i zaista ću se truditi kao član Vlade i pred vama kao narodnim poslanicima da opravdam poverenje da zajedničkim snagama učinimo dosta toga u korist Republike Srbije.
Još jednom želim da istaknem da mi je veliko zadovoljstvo što kao član Vlade imamo tako jaku podršku narodnih poslanika.
Pre nego što odgovorim na pitanje, voleo bih samo još da dodam da zaista imam malu tremu kada govorim pred ljudima koje sam u prošlosti jako puno slušao u Narodnoj skupštini, od kojih sam mnogo toga naučio, od kojih sam jako učio i o politici i o društvenom sistemu i o ekonomiji i o socijalnoj organizaciji društva i sada, u ovoj situaciji kada ja treba da se obraćam kao član Vlade, ne mogu da kažem da mi je svejedno.
Zaista bih voleo da to istaknem kao jedan reper ove političke organizacije koja vodi ovu zemlju skoro deset godina na čelu sa predsednikom Republike, koje smo svi mi zajedno deo i koji sam uveren da smo napravili zajedničkim snagama neverovatne korake u prethodnom periodu i uveren sam da ćemo u ovo najteže vreme u poslednjim decenijama, u uslovima korona krize uspeti da izvučemo zemlju i da ostvarimo neverovatne rezultate, u najmanju ruku kakve smo napravili prošle godine, kada smo prva zemlja po rastu BDP-a u Evropi.
33/1BD/MP16.45 – 16.55
Ja se izvinjavam, sebi dajem preveliki uvid, ali ne mogu da ne kažem još jednu stvar. I u prethodnom periodu i kao član Vlade i malo pre toga sam zaista slušao i moje kolege narodne poslanike koji su prvi put ovde. Ja sam se iskreno osećao ponosno dok sam njih slušao. Mislim da su imali sjajna izlaganja. Mislim da su se pokazali kao pravi borci i normalno je da su svi oni koji nikada, verovatno, neće biti njihovoj poziciji pokušali da ih omalovaže.
Nemojte da se obazirete na to. Ja ne želim da se obazirem na to. Mi smo ovde zato što smo pobednici. Mi smo ovde zato što vodimo ovu zemlju odgovorno, zajednički i molim vas da nastavite zajedno, da svi mi nastavimo zajedno, da pobedimo. Ovde se, pre svega, obraćam mlađim kolegama koji su pokazali snagu, znanje, umeće, nekad možda kao ja izvesnu tremu, pa su se možda nekada i zbrzali, napravili neku grešku.
Da li je to strašno? Ne. Pokušaće da vas ismeju, pokušaće da vas stave iza. Ne obazirite se na to, gurajte napred, to dugujete i vi ovoj zemlji, to dugujemo i mi ovoj zemlji. Samo zajedničkim snagama možemo da pobedimo i da ovu zemlju izvučemo i da nadoknadimo sve ono što je decenijama propušteno.
Zaboravite, nije 2012. godine ovoj političkoj organizaciji i, pre svega, predsedniku Republike, a onda i svima vama, ova zemlja data u najboljem mogućem stanju. Plate su bile male, nezaposlenost je bila preko 25%. Danas mi o tome više ne govorimo.
Ja se zaista izvinjavam, ne bih želeo previše da širim o ovome, ali mislim da su ovo jako važne stvari da kao neko ko se prvi put obraća, još jednom pomenem.
Pitanje - beogradski metro. Da li bih mogao da se nadovežem na sve ovo što sam rekao? Da li iko, ako ozbiljno se zamisli, ozbiljno može da poveruje da mi pričamo o beogradskom metrou kao nečemu što je realan projekat, koji ćemo mi realno prvo vrlo brzo prvo krenuti da radimo do kraja ove godine, konkretno u novembru na depou, a onda sledeće godini na prvoj liniji, koja će ići od Železnika do Mirijeva, za dve godine posle krećemo drugu liniju od Zemuna do Mirijeva? Da li je iko pre samo 10 godina mogao o tome da priča?
Ne zaboravite, o beogradskom metrou se priča od sedamdesete godine. Mnoge administracije su o tome pričale. Da li je nešto urađeno pre nego što je ova politička organizacija došla, na čelu sa predsednikom Republike? Ne da se nije odmaklo, nije urađeno ništa.
Ovaj najkompleksniji projekat, koji je projektovana vrednost oko 4,4 milijarde za prve dve linije, a podsećam, naš cilj je da izgradimo tri linije, je najveća investicija u istoriji Beograda. Mi ćemo to vrlo brzo krenuti da radimo. Do kraja ove godine kreću radovi na depou, dve godine posle toga, tj. sledeće godine kreću radovi na liniji dva, 2028. godine završavamo prvu liniju, 2030. godine završavamo drugu liniju.
Ne bih želeo da vas previše opterećujem tehničkim detaljima oko kojih smo dosta pričali i mogao bih stvarno o tome mnogo da pričam. Voleo bih ovde da pomenem, pre svega za građane Beograda i sve koji gravitiraju Beogradu, izgradnja beogradskog metroa ne može da se gleda izolovano za sebe. Paralelno sa izgradnjom beogradskog metroa mi krećemo u investicije u Beogradski voz, lokalnu saobraćajnicu, krećemo da investiramo, krećemo drugu kolosečnu trasu da radimo ka Batajnici, da spojimo sa aerodromom, sa druge strane sa Obrenovcem. Jednostavno, saobraćaj u Beogradu je deo jedne celine. Mi moramo tako da ga posmatramo. Zato paralelno pregovaramo sa ljudima koji će nam pomoći da organizacija saobraćaja bude i u narednom periodu adekvatna.
Ne bih želeo zaista i kao, da kažem, najmlađi član ove Vlade i kao neko ko prvi put priča, da previše uzimam reč, mogao bih posle još dosta toga da kažem. Voleo
33/2BD/MP
bih samo kratko da se osvrnem na gasovod i na Balkanski tok, iako je to u principu primarno polje energetike.
Investicije u Balkanski tok su oko 1,5 milijardi evra, u BDP-u one čine malo više od 3,3%, 3,4%. One su jako značajne za građevinu Srbije. U prethodnom periodu, prethodnih mesec dana zaista smo naporno radili na izmeni pravilnika vezano za priključke za gasovod i tu bih zaista želeo da se zahvalim koleginici Ireni Vujović, ljudima iz Srbijagasa. Naporno smo pokušavali da to rešimo kako bi smanjili cenu za priključke ljudi na gasovod.
Dakle, 95% korisnika gasovoda su mala domaćinstva i mali potrošači do 400 kvadratnih metara. Mi moramo njima da omogućimo da se lako prikače na gasovod, da krenu da koriste taj ekološki perfektan energent i, naravno, kao što je rekla predsednica Vlade, nema industrije bez gasovoda.
Mi smo tu napravili velike korake. U narednom periodu ćemo napraviti još veće korake.
Ako mi dozvolite, uz izvinjenje zašto kasnim ovde, da se izvinim i predsednici Vlade i svima vama, bio sam na trasi puta Lajkovac-Valjevo. Velike investicije, predsednik Republike i ljudi iz njegovog kabineta velike investicije dovode u Valjevo i zaista smo pod pritiskom da tu saobraćajnicu maksimalno brzo uradimo. Ona deluje dosta jednostavno. Pričamo o 18 kilometara. Međutim, imaju dva mosta ukupne dužine od 2600 metara.
Zaista ćemo dati sve od sebe da Valjevo prikačimo na "Miloš Veliki", odnosno da izgradimo tu brzu saobraćajnicu, kako bi i te investicije i sve druge još brže dolazile u taj grad. Hvala još jednom i prijatno.
PREDSEDNIK: Hvala.
Da li poslanik Fehratović želi ponovo reč?
Izvolite.
JAHJA FEHRATOVIĆ: Zahvaljujem se na odgovorima.
Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.
Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.
Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.
Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.
Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke.
33/3BD/MP
Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.
Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.
34/1TĐ/IR16.55 – 17.05
ANA BRNABIĆ: Znam za taj problem. Svestan je tog problema i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović. Ono što jeste problem tu je što je to kupoprodajni odnos između dve strane i tu malo šta država može da učini. Dakle, moraju da se umešaju, pretpostavljam, pravosudni organi i da vide šta može da se učini, ali ja vam još jednom obećavam ovde da ću videti sa ministrom Nedimovićem da li postoji bilo šta što možemo da uradimo, pa ćemo biti u kontaktu.
Pored toga, želim još jednom da zamolim sve naše proizvođače prehrambenih proizvoda da pogledaju šta su uradili naši pčelari, da uče iz primera Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji su se ujedinili, izašli, došli kod Vlade sa jednim fenomenalnim projektom gde su tražili da oni izgrade svoj pogon, da sami pčelari imaju svoj pogon za prikupljanje i pakovanje i plasman meda, gde smo i mi dali finansijsku podršku.
Opština Rača dala je najbolje uslove. Taj pogon je izgrađen danas. Zahvaljujući tom pogonu, cena meda, odnosno prodajna cena meda je skočila između 100% i 250%. Taj med se donosi u njihov pogon. To je pogon Pčelarske organizacije Srbije, plasira. Mi smo kao Vlada pomogli tu i sa još nekom opremom, pomogli smo i sa marketinškom kampanjom, sa pakovanjem. Taj med se skoro u potpunosti izvozi. Sve se plaća avansno. Pčelari, mislim, nikad nikada nisu bili zadovoljniji. Imate pčelare iz čitavog regiona, iz Hrvatske, iz BiH, koji pokazuju to kao primer i govore - pa kako to ne može kod nas.
Dakle, zaista jedan neverovatan projekat, ali ugledajte se na njih, organizujte se, ljudi, nemojte da zavisite od veletrgovaca samo. Negde ima smisla, ali ako vidite da možete sami da postignete cenu, organizujte se zajedno, dođite kod nas, pokušajte da sami plasirate to na tržište i imate svoju bezbednost, svoju sigurnost, dobićete sigurno najbolje cene, a mi smo tu da vam pomognemo.
Zaista, to što smo uradili, pozivam sve da odu u pogon pčelara u Raču, da vide kako je to urađeno. To je zaista na ponos Vlade Republike Srbije, naših pčelara, čitave Republike Srbije, i to je nešto što smo uspeli da uradimo, verujte, za 18 meseci. Dakle, brzo, efikasno, sa jako motivisanim pčelarima. Nemojte da dolazite u ovakvu situaciju, a ja obećavam, evo, još jednom, da ćemo sa ministrom Nedimovićem pogledati ovo, videti koliko god možemo da pomognemo tim ljudima i da nastavimo da se borimo zajedno. Toliko. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Fehratović.
Izvolite.
JAHJA FEHRATOVIĆ: Zahvaljujem se, uvaženoj premijerki.
Vrlo je važno da građani, a posebno oni ljudi koji se bave ovim porodičnim biznisom čuju ovakve poruke ohrabrenja i ono što bi država trebala uraditi, što verujem da će uraditi, jeste barem da ima ovu pravnu pomoć u svakom smislu obezbedi, a naravno da nađe i mehanizme, načine da sa njima nekako nadoknadi štetu, jer od toga zavisi njihov dalji rad, od toga zavisi budućnost njihovih porodica.
Ja sam danas ova pitanja postavljao iz razloga što smo kao poslanici Stranke pravde i pomirenja svesni da ovi kapitalni projekti jesu zalog za budućnost države Srbije i svih koji žive na njenom prostoru. Naravno, oni su utemeljeni u Sporazumu Stranke pravde i pomirenja i SNS, kao osnova, kao baza na kojoj smo se mi susreli i za koju ćemo se boriti u narednom periodu, u svakom smislu, da zažive maksimalno i zato je vrlo važno što smo čuli danas sve ove poruke. Vrlo je važno da ovi kapitalni projekti ne zaobilaze ni jedan deo države Srbije, da su za sve podjednako pristupačni, podjednako će svi građani osetiti benefite svih ovih projekata. Zato nas
34/2TĐ/IR
raduje dalji angažman na svim ovim projektima, kao i da će se realizovati sve ono što je u Sporazumu između Stranke pravde i pomirenja i SNS, kao glavnog i vodećeg nosioca izvršne vlasti u Republici Srbiji, biti implementirano i na prostoru Sandžaka, ali i na prostoru celokupne teritorije države Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Samo želim da još jednom podsetim predstavnike Vlade, naročito one koji do sada nisu bili u Vladi, a ni u Skupštini. Kada se ovako postavljaju pitanja, kada se po treći put javi narodni poslanik, on se u stvari izjašnjava o odgovoru u trajanju od dva minuta. Znači, posle tog njegovog trećeg izlaganja nema više javljanja predstavnika Vlade.
Ako imate nešto da odgovorite, nađite neku proceduralnu mogućnost da odgovorite drugima. Da vas malo podučim, da ne bi kršili Poslovnik.
Idemo dalje.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.
NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ: Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću.
Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, postavljam pitanje ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović. Pitanje se odnosi na podršku Ministarstva jedinicama lokalne samouprave.
Naime, rekli ste, kada ste preuzeli odgovornost za rad ovog resora u ovom mandatu, da će jedan od prioriteta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave biti upravo podrška jedinicama lokalne samouprave, i to ne samo kroz budžetske fondove, već i na druge razne načine i kroz druge vidove podrške i saradnje.
Zanima me šta ste do sada uradili po tom pitanju i na čemu tačno u ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo, hvala vam što ste u ovako velikom broju prisutni u sali Skupštine Srbije, jer je veoma važno da građani Srbije vide koliko su poslanici zainteresovanje za korišćenje ovog mehanizma kontrole nad radom Vlade Srbije, i to zaista pokazuje koliko smo ozbiljni kao društvo i koliko želimo da budemo prisutni, informisani o svim procesima koji se u državi dešavaju i ovde u ovom zakonodavnom telu, a svakako i u okviru Vlade Srbije.
Gospođo Vacić, hvala na ovom pitanju. Mi ne dolazimo iz iste političke stranke i pomalo ste me iznenadili što je pitanje upućeno baš meni, ali u svakom slučaju to pokazuje da ste jako zainteresovani za ono što se dešava širom Srbije u gradovima i opštinama. Ono na čemu stranka iz koje vi dolazite insistira na terenu jeste dobra saradnja sa predstavnicima SNS u gradovima i opštinama, i to je nešto na šta smo zaista ponosni, jer građani treba da vide svakodnevno to jedinstvo političkih stranaka koje pokušavaju u ovom teškom trenutku da naprave nešto što je za Srbiju dobro, u ovom teškom trenutku kada se borimo i sa kovidom, a istovremeno pokušavajući da održimo neki tempo ekonomskih reformi.
Važno je da građani vide kada je potrebno da smo jedinstveni, da mi to zaista jesmo i utoliko mi je važnije što ste mi zapravo vi postavili ovo pitanje.
34/3TĐ/IR
Ja sam ga nekako shvatila, iako je upitno, kao podršku onome što radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jer se mi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave trudimo da budemo roditeljska kuća gradovima i opštinama. Mi nismo na prvom mestu Ministarstvo koje ima veliki budžet i zahvaljujući čijim fondovima ćemo moći značajno da pomognemo gradovima i opštinama i ne možemo da se merimo sa Ministarstvom privrede, građevine, energetike, ekologije. Svakako to nije red veličina naših fondova.
35/1DJ/MJ17.05-17.15
Ali, ono što jeste naša snaga i naša prednost, to je svakodnevna komunikacija sa gradovima i opštinama, jedinicama lokalne samouprave, gde pokušavamo da svakodnevno pomognemo u komunikaciji sa ostalim ministarstvima, sa drugim institucijama i ovde su sada i poslanici koji zaista dolaze redovno u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokušavajući da pomognu svojim gradovima i opštinama.
Mi u Ministarstvu četvrtkom od 14.00 časova, pa ponekad ostanemo i do 22.00 časa uveče jer se smenjuje po nekoliko gradova, pokušavamo da vidimo koji su to projekti gde možemo da pomognemo i upravo je pre nekoliko dana završen poziv za sredstva iz budžetskog fonda gde se dodeljuju sredstva i za neke infrastrukturne projekte, ali i za finansiranje unapređenja „e-uprave“, unapređenja rada opštinske uprave, pomažemo oko unapređenja i uvođenja e-parlamenata, finansiramo različite manifestacije, sportske, kulturne.
Ono što jeste tradicija na lokalu i ono što je za mene izuzetno zanimljivo je da je ovaj budžet u vrednosti od 460 miliona dinara. Mi smo dobili 225 prijava u Srbiji sa ukupnom sumom od 2,5 milijarde dinara, što znači da preko puta više nego što smo u prilici da dodelimo sredstva. Šta to pokazuje? Da gradovi i opštine više nego ikada imaju projekte koje žele da finansiramo, da su se probudili gradovi i opštine i da zaista žele da na što bolji način iskoriste sredstva u republičkom budžetu. I ono što jeste takođe dobro mi ne finansiramo u potpunosti, rekoh nema tu mnogo novca, ali mi često finansiramo jedan deo novca za koji lokalna samouprava nema dovoljno novca ili radimo nešto u saradnji sa drugim ministarstvima.
Tu je i ministarka kulture, gospođa Gojković, koja će sigurno da posvedoči da ima dosta projekata gde mi zajedno finansiramo, posebno kada su recimo neki objekti kulture, neki značajni muzeji, neke druge ustanove kulture, nešto što je zaista blago u gradovima i opštinama, a to je neka velika količina novca, suma novca pravilnije rečeno, i zaista Ministarstvo kulture ozbiljno radi, čini mi se, kroz program „Gradovi u fokusu“, u pravu sam da.
Tako da, jako je dobro što su se gradovi i opštine probudili, što su shvatili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kao roditeljsku kuću, pa ako i nema dovoljno novca da pomognemo u saradnji sa drugim ministarstvima, institucijama da zaista se to i realizuje.
Želim da pohvalim mnogo novih gradonačelnika, posebno žena gradonačelnica i predsednica opština. Žena ima 15 koje su prvi put na rukovodećem mestu u gradovima i opštinama, inače ih ima 20 žena, ali želim da pohvalim i muške kolege koji su prvi put na tom mestu i čini mi se da to što imaju novu energiju, novu snagu, što su prvi put na tom mestu može da bude njima otežavajuća okolnost, ali ta nova energija koju oni donose, ta posvećenost da zaista u svom gradu nešto urade, neka to bude i početni zanos, ali u svakom slučaju rezultira, barem kada su projekti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u pitanju.
Dakle, sve vrste pohvala posebno za te mlade ljude koji su prvi put na mestu gradonačelnika, a njih ima oko 60 u Srbiji, novih gradonačelnika koji nikada nisu bili ranije na toj poziciji.
Dakle, osim ovih sredstava, gde ćemo uskoro poslati odgovore gradovima i opštinama ko je prošao na tom konkursu, mi imamo jedinstveno upravno mesto. To je, čini mi se, omiljeni projekat gradova i opština kada je naše Ministarstvo u pitanju.
35/2DJ/MJ
Otvaranje jedinstvenog upravnog mesta je zapravo formiranje iz nekadašnjih uslužnih centara, tako je to popularno nazvano u jedinicama lokalne samouprave, to prerasta u jedinstveno upravno mesto gde vi u jednoj šalterskoj sali zapravo na nekoliko šaltera možete da pronađete sve one informacije zbog kojih ste ranije lutali kroz nekoliko službi u okviru opštine sada se to nalazi na jednom mestu, elektronski objedinjeno gde su različite službene evidencije, gde vi vrlo brzo za kratko vreme štedite novac i vreme i dobijete informaciju koja vam je potrebna ili završite neki svoj predmet za koji je trebalo ranije mnogo više vremena.
Bez obzira da li je to neki predmet ili tematika koja se tiče urbanizma ili nešto što se tiče lokalne poreske administracije ili neki podatak iz matične službe ili su to neka davanja za dečiji dodatak, za materinski dodatak ili nešto od boračkih invalidnina, nešto slično tome. Dakle, sada rešavate na jednom mestu za kratko vreme.
U Srbiji postoji 14 jedinstvenih upravnih mesta, za sada otvorenih. Ovo je projekat koji funkcioniše od 2018. godine i u ovoj godini potpisali smo i ugovor sa Paraćinom, Topolom i Kosjerićem, a u toku je poziv. I eto, to je zanimljivo, da posetimo gradove i opštine, da na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave mogu da pronađu informaciju kako se prijaviti za jedinstveno upravno mesto. Imamo 40 miliona dinara, to je otprilike za šest do sedam gradova ili opština gde možemo otvoriti nova, jedinstvena, upravna mesta.
Osim jedinstvenog upravnog mesta ono što je za mene bilo izuzetno pozitivno, to je obilazeći u Šapcu jedinstveno upravno mesto pre neki dan, bila sam u prilici da se sretnem sa jednim mladim čovekom za koga je Uprava u Gradu Šapcu odlučila da mu da ugovor o stalnom radnom mestu. Šta je zanimljivo? Taj mladi čovek je zapravo, nažalost, u svojoj 19. godini se razboleo, inače je informatičar programer, u svojoj 19. godini je počeo da gubi vid i sada je u 30. godini potpuno slep, ali taj mladi čovek je napravio takvu aplikaciju koja sada pomaže u jedinstvenom upravnom mestu građanima da oni brže završe svoj posao.
Za mene je bilo izuzetno važno to što je gradska uprava prepoznala da jedan mlad čovek, uprkos svom invaliditetu, je toliko aktivan, posvećen, energičan i mi treba da zamolimo sve gradove i opštine koji prepoznaju takve ljude, koji su možda sprečeni nekom vrstom invaliditeta, da zapravo postanu potpuno ravnopravni građani, kao i svi mi koji nemamo neku vrstu invaliditeta, a rekla bih da tu vrstu energije koju smo tada prepoznali kod tog mladića u Šapcu je nešto što zaista, ja sam tog dana rekla i to je negde preneto u medijima, to zaista treba da zvoni Srbijom, ta njegova energija i posvećenost, da uprkos tome što je sprečen zbog invaliditeta, nije odustao od daljeg usavršavanja, obrazovanja i profesionalne karijere. Sve pohvale gradu Šapcu, svakako treba da bude primer za celu Srbiju.
Odužila sam, ali ću samo u dve rečenice uputiti još jedan apel. Dakle, osim toga da se prijave za poziv za jedinstveno upravno mesto, ja bih zamolila gradove i opštine u Srbiji, jer upravo pripremajući se za ovo zasedanje, pitanja poslanika, zatražila sam podatke od svojih saradnika o „Adresnom registru“. To je nešto što je jako zanimljiv projekat koji je pokrenula gospođa Ana Brnabić i sada je on izdvojen, zapravo, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali mi i dalje snažno to podržavamo, pomažemo, dajemo logistiku oko cele priče.
„Adresni registar“ je projekat koji je vredan dva miliona evra. Dakle, Vlada Srbije je izdvojila dva miliona evra kako bi smo mi imenovali one ulice koje za sada u Srbiji nisu imenovane, nemaju svoje ime i obeležili zgrade i kuće, objekte koji nemaju brojeve, redne brojeve.
35/3DJ/MJ
Složićete se da je vrlo teško i to ljudi dobro znaju, kada pozovu hitnu pomoć, vatrogasce, policiju, pa na kraju i poštare, koliko se ti ljudi sreću sa problemima što nemamo dobro označene ulice i kućne brojeve. Nećete verovati, u Srbiji, u 21. veku mi imamo 67.300 ulica koje nisu obeležene i upravo tome služi „Adresni registar“. To je projekat, dakle, koji postoji poslednjih nekoliko godina, ali nam je ostalo još 67.000 hiljada ulica da obeležeimo.
Ja bih pozvala 33 gradova i opština, oni dobro znaju koji su, nisu se ozbiljno posvetili ovom pitanju i ja molim te gradove i opštine da zaista, jer mi samo na njihov predlog možemo da damo saglasnost kao ministarstvo, da zapravo pošalju predloge za nazive ulica, a Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave daće saglasnost na te nazive. Mi zaista imamo jedan registar, jedan predlog imena kako da se zovu te ulice ako građani, odnosno gradovi i opštine nemaju predlog kako da nazovu određene ulice, zaseoke. Mogu da nas kontaktiraju i iz tog predloga, iz te baze imena koja se inače koriste u Srbiji, možemo da damo predlog.
36/1MJ/IĆ17.15 – 17.25
Mislim da je vrlo važno da budu obeležene sve ulice, da sve kuće i objekti imaju svoje redne brojeve, kućni broj i oznaku i ono što jeste važno za građane, kad se menjaju i nazivi ulica i kada se postavljaju novi nazivi ulica, građani obično pitaju – pa, to će sad značiti da ja moram da promenim lična dokumenta, ja ću imati dodatni trošak, to je nešto na šta građani uvek loše reaguju, što je normalno. Treba da znaju da u ovoj zameni ličnih dokumenata, posebno ličnih karata nema troškova. Dakle, MUP, odnosno država će snositi sve troškove oko zamene ličnih dokumenata prilikom promene naziva ulica.
Toliko u ovom trenutku. Ima mnogo stvari koje radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali sve pohvale za gradove i opštine, zaista, izuzetno su aktivni, četvrtkom je 60 gradova i opština već došlo kod nas, samo za ova tri meseca. Svakako da očekujem da svih 145 gradova i opština dođu i pomognu. Posebno sam sad na konsultacijama dok pretresamo ove projekte šta je to što je prošlo što može Ministarstvo da finansira.
Hoću samo još jednu stvar i evo završavam. Izvinjavam se svima zbog suviše oduzetog vremena. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pomaže organizaciju vakcinacije širom gradova i opština, posebno za organizaciju vakcinalnih punktova.
U ovom trenutku mi u Srbiji imamo oko 319 punktova gde se organizuje vakcinacija. Sve pohvale, poseban pozdrav za medicinsko osoblje, ali i za ono administrativno osoblje i volontere koji pomažu na terenu u svim gradovima i opštinama i evo, neka poslednja cifra, od 15.30 u Srbiji je vakcinisano 866.563 čoveka prvi put, 497.310 revakcinisanih u Srbiji.
Hvala vam. Izvinjavam se što sam oduzela ovoliko vremena.
PREDSEDNIK: Hvala.
Nataša, izvolite.
NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ: Zahvaljujem se, gospođo Obradović, na veoma iscrpnom odgovoru.
Mi imamo vremena, što reče kolega Obradović, do 19.00 o Poslovniku brigu vodi predsednik parlamenta i predsedavajući.
Ono što hoću da vam kažem, ne treba da vas čudi što pitanje dolazi iz naše poslaničke grupe. Socijaldemokratska partija Srbije naravno podržava rad ne samo vašeg ministarstva, nego rad cele Vlade. Kao manjinski ali veoma posvećen i konstruktivni koalicioni partner ima interes da zajednički ostvarimo što bolji rezultat i građanima što je moguće pre isporučimo i bolji život i ono što oni osećaju u svom svakodnevnom životu i funkcionisanju kao izuzetnu olakšicu.
To je rezultat zbog kog su nam građani i dali poverenje i glasali za nas na izborima i mi preuzeli odgovornost da im što je moguće pre isporučimo bolji život, unapređenje životnih uslova, u što je moguće kraćem roku i to nam je svima svakako cilj.
Dobro je što ste pomenuli adresni registar, jer da niste to bi bilo moje dopunsko pitanje.
Ukoliko premijerka, budući da ste pomenuli da je to izdvojeno iz vašeg resora i nadležnosti, ukoliko premijerka želi da dopuni, jer smatram da je to pitanje od izuzetne važnosti, čuli smo već podatke da ne ponavljam koliko, naime, kuća nema uopšte brojeve, nema ulice, to nije obeleženo.
Mislim da je adresni registar takođe, ta mala razlika koja će napraviti ogromnu razliku u svakodnevnom kvalitetu života ljudi u malim sredinama širom naše zemlje.
36/2MJ/IĆ
PREDSEDNIK: Hvala.
Premijerka Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Ministarka Obradović je to zaista dobro objasnila.
Tačno je, mi smo to pokrenuli još 2016. godine. Bio je izuzetno, izuzetno kompleksan proces, ali to je jedan od onih procesa kojima smo mi svi zajedno uvodili nekako zdrav razum i red u državnoj upravi i u našoj državi, jer je bilo zaista sramotno imati zemlju u kojoj preko 50% stanovništva nema adekvatnu adresu i to je, nekako tada kad pomislite 2015. – 2016. godine zaista bilo, čini mi se, jedan od najboljih pokazatelja toga koliko su naši prethodnici, bivša vlast, danas vrla opozicija koliko ih je baš bilo briga za ono šta se u zemlji dešava, kako ljudi žive, pa OK, kažeš, ako ne mogu baš da ti napravim radno mesto, da dovedem investitora, da dam podršku domaćem investitoru, onda mogu makar da sredim da svaka ulica ima svoje ime, ali ni toliko ih nije bilo briga za to.
Ja se sećam, mi smo tada 2016. godine ukrstili podatke iz MUP-a i Pošte Srbije i ideja je bila u stvari da mi počnemo da koristimo elektronsku upravu da bi ljudima na kuću slali neke informacije, podatke, vozačku dozvolu, zdravstvenu knjižicu itd. tako smo krenuli da radimo na tome. Onda smo videli da nemamo u stvari kućne adrese pa smo krenuli da radimo adresni registar, mada je to tako kompleksno pitanje da se zaista svi mi kao Vlada i javna preduzeća bave tim pitanjem.
To pitanje je bilo izmešteno u Ministarstvo građevine kada smo pravili Zakon o adresnom registru, koji je uz veliku podršku Narodne skupštine u prethodnom sazivu dobio pomoć, odnosno izglasali ste taj zakon, tako da je to sada u tom resoru.
Bez obzira na to, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi sa lokalnim samoupravama i budžetiralo je u stvari da se obeleže konačno i sve te ulice i svi ti kućni brojevi. Tako da završavamo sa tim.
Ove nedelje smo imali i sastanak sa resornim ministrom, doduše sa javnim preduzećima kako bi javna preduzeća počela da preuzimaju podatke iz tog adresnog registra. Ono što će u stvari biti nekako rezultat na kraju krajeva svega toga, pored svega ovoga o čemu ste vi pričali, a to je jedno veliko olakšanje i privredi i građanima Republike Srbije da recimo kada se presele ne moraju svaki pojedinačno organ u okviru Republike Srbije i lokalne samouprave da obaveštavaju, već obaveste jedan organ i mi svi onda podelimo to između sebe.
Do sada, pa čak i dan danas dok ne završimo taj posao, građani moraju svakog pojedinačno da obevaštavaju da su se preselili ili privreda da je promenila adresu, jer to više neće biti slučaj, tako da nastavljamo da radimo u interesu građana i da zaista budemo svi zajedno njihov servis. Hvala na tom pitanju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Nataša, izvolite.
NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ: Zahvaljujem se i zaista jeste to izuzetno važno pitanje koje kao što rekoh može da napravi onu malu razliku koja će napraviti veliku razliku kada govorimo o kvalitetima života i uštedi vremena, u krajnjoj liniji, imajući u vidu sve ovo što ste na kraju spomenuli, da neće morati građani pojedinačno da obaveštavaju svaki organ državni da su se preselili, nego će to sve biti već i u nekom jedinstvenom registru i to jeste izuzetno važno. Dobro je što bez obzira što to pitanje više nije u resoru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dobro je i može da posluži kao primer dobre prakse, saradnje međuresorne, jer zapravo ta sinergija ministarstava čini rezultat Vlade još vidljivijim i napredak još bržim.
36/3MJ/IĆ
Zato sve pohvale i svaka čast na toj podršci koju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pruća. U krajnjoj liniji, to je namenjeno isključivo građanima zbog kojih mi i sedimo ovde i vi sedite tu gde sedite. Tako da je to zaista za svaku pohvalu.
Imala bih još dodatno pitanje, raduje me što se pojavila i ministarka Čomić.
PREDSEDNIK: Nataša, pošto si ti dugogodišnji poslanik, valjda znaš da nema dodatnog pitanja.
NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ: Znam, htela sam da iskoristim trenutak nepažnje predsedavajući….
PREDSEDNIK: Pa iskoristi drugi put. Hvala.
Zamalo da prođe, ali idemo dalje.
Sledeći narodni poslanik Života Starčević.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje sam želeo da postavim ministru Selakoviću. Obzirom da uvaženi ministar nije trenutno tu, postaviću pitanje predsednici Vlade.
Naime, juče na Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojen je Izveštaj o Kosovu i izvestilac za Kosovo, gospođa Viola fon Kramon zatražila je od Saveta EU i pozvala da se da zeleno svetlo za viznu liberalizaciju građana Kosova i apel je uputila zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost naše južne srpske pokrajine.
37/1BM/CG17.25 – 17.35
Obzirom na stavove pomenute gospođe siguran sam da taj predlog za viznu liberalizaciju nije proizašao iz poštovanja Ustava Republike Srbije u kome stoji da su građani KiM u stvari građani Republike Srbije, pa je želela da ispravi nepravdu EU, pa da tom drugom delu naših građana da istu viznu liberalizaciju kakvu imamo mi u ovim drugim delovima naše zemlje.
Očigledno je da se vrši, odnosno da se stvara atmosfera pritiska ne samo na Republiku Srbiju, već i na evropske institucije i na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Moje pitanje ide u pravcu – da li će naša diplomatija krenuti u jedan ofanzivni nastup u svim važnim i relevantnim evropskim institucijama i svetskim institucijama da objasni kako su ovakvi neodgovorni i loši potezi, izjave i odluke ne samo odstupanje od proklamovane statusne neutralnosti EU pregovaračkom procesu već direktno narušavaju sam pregovarački proces i negde, kako bih rekao, narušavaju i mir i stabilnost regionu. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje bih postavio gospodinu Lončaru. Naime, za neki dan navršiće se punih godinu dana od prvog slučaja zaražavanja kovidom 19 u Srbiji. Za proteklih godinu dana videli smo jednu divovsku borbu lekara, medicinskih sestara, nemedicinskog osoblja, protiv pošasti koja je zahvatila čitav svet, ne samo Srbiju. Država, ali i svi mi pojedinačno moramo i činimo sve da se nekako zahvalimo tim herojima današnjice za rešenost, odlučnost, postojanost u toj borbi.
Pre neki dan je u ovom visokom domu, recimo Dragan Marković Palma predsednik Jedinstvene Srbije rekao da će organizovati odlazak 1.100 radnika u Grčku i da je za to pribavio sredstva od donatora. To je svakako jedan mali jest pažnje o ljudima koji nesebično vode brigu o zdravlju naših građana.
Međutim, ovih dana u medijima možemo videti najavu pojedinih članova Kriznog štaba koji govore o neophodnosti pooštravanja mera za borbu protiv trenutne epidemiološke situacije, a usled povećanja broja zaraženih od korone. U ovim izjavama se pominje zatvaranje kafića, restorana i ugostiteljskih objekata koji u najvećoj meri poštuju propisane epidemiološke mere. Sa druge strane možemo videti, rekao bih neshvatljive prizore na Kopaoniku, na Zlatiboru, kao i tajne korona žurke u pojedinim noćnim klubovima.
Moje pitanje je – može li Krizni štab doneti mere koje će malo preciznije gađati glavne izvore zaraze, mere koje će biti malo više konkretizovane, a malo manje generalizovane i opšte? Naime, ugostiteljski objekti koji poštuju sve propisane epidemiološke mere postaju u neku ruku žrtve neodgovornog ponašanja na onim mestima koje svi mi danas prepoznajemo kao glavne izvore zaraze. Imam utisak da ako bi krizni štab donosio malo preciznije mere da bi rezultati u borbi bili još uspešniji, a da bi građani bili zadovoljniji.
PREDSEDNIK: Premijerka Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Odgovoriću umesto ministra Selakovića, ali takođe može i ministarka Joksimović da pojasni još neke stvari u vezi funkcionisanja Evropskog parlamenta, ko koga to tamo predstavlja, kako onda oni brane svoje stavove, koliko ti stavovi u stvari imaju veze sa samom statusnom opredeljenošću ako pričamo o AP KiM sa statusnom neutralnošću EU, sa politikom Evropske komisije. Zaista ne mora da korespondira jedno sa drugim, pa kao, na kraju krajeva i u našem parlamentu svako od narodnih poslanika može da proklamuje neke stavove koji nisu stavovi ove Vlade, kao što i u Evropskom parlamentu neko od evropskih poslanika može da proklamuje neke stavove, zastupa neke stavove, poziva na neke stvari iza kojih ne stoji ili ne može da stoji Evropska komisija.
37/2BM/CG
Dakle, Viola fon Kramon je svakako u svakom slučaju jedan, rekla bih, živopisan lik, zaista njena objektivnost nije neupitna rekla bih, ona je stopostotno neobjektivna, žena koja je čini mi se daleko odmakla od bilo kakvih diplomatskih protokola, diplomatskog ponašanja i otvoreno žena neprijateljski žena raspoložena prema Republici Srbiji.
Mogu samo da kažem da je meni drago što ona tako otvoreno neprijateljski raspoložena, zato što da je bilo kako drugačije možda bi neko mogao da dovede u pitanje njenu objektivnost. Ali, za Violu fon Kramon zaista to je neupitno.
Dakle, kao takva, njeni stavovi na koje ona naravno žena ima pravo, svakako nisu stavovi EU i ne mogu biti stavovi Evropske komisije. Evropska komisija je, opet da pojasnimo i pojednostavimo za građane Republike Srbije, i Jadranka će me ispraviti ako grešim, praktično Vlada EU, kao Vlada EU ona mora da poštuje stavove država članica EU. U tom smislu pošto postoji čak pet država članica EU koje ne priznaju jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova ili tzv. Kosova Prištine ili grupe ljudi u Prištini koja nije proistekla čak ni iz referenduma, rekla bih kao minimum minimuma demokratskog ponašanja, demokratske pristojnosti. Dakle, Evropska komisija mora da poštuje njihove stavove zbog toga je EU, Evropska komisija statusno apsolutno neutralna.
Sada, Viola fon Kramon koja je predstavnik, ako se ne varam, zelenih u Evropskom parlamentu, zastupa stavove, na kraju krajeva, sebe, zelenih, možda i zemlje iz koje dolazi, ali svakako ne EU. Ali, vidite, u ovome što je ona tražila viznu liberalizaciju za građane KiM, rekla bih da smo se našli možda na jedinstvenom stavu. Mi takođe podržavamo viznu liberalizaciju. Kada to čuje možda će odustati od te vizne liberalizacije zato što ona generalno ne deli nikakve stavove sa nama, pa čak ni kada su oni dobri, pošteni, ispravni, u skladu sa međunarodnim pravom, normama, aktima, istinom. Tako da, moguće da sada odustane od te vizne liberalizacije.
Mi se zdušno zalažemo za viznu liberalizaciju za sve građane KiM. To je svakako u interesu Republike Srbije, na kraju krajeva, oni su i naši građani. Pozivamo na to i pozivali smo na to. Verujem da to toga neće lako doći, ako mogu da kažem verujem i da zato što većina zemalja zapadne Evrope, odnosno onih država članica EU zapadne Evrope zna da bi mnogi onda građani sa teritorije AP KiM, pre svega albanske nacionalnosti, verovatno napostili tu teritoriju i preselili se u ove druge zemlje. Tako da, nažalost ja mislim da do toga neće brzo doći, ali naravno u tome zdušno podržavamo gospođu fon Kramon.
Što se tiče toga da se time narušava pregovarački proces. Pa, sve što ona radi narušava pregovarački proces i čini mi se da to dovoljno govori o tome koliko ona, na kraju krajeva, kao izvestilac u Evropskom parlamentu za tzv. Kosovo poštuje taj pregovarački proces i samim tim poštuje i Evropsku komisiju i moderiranje Evropske komisije, odnosno ukoliko ne poštuje mislim da je baš briga za pregovarački proces. Žao mi je zbog toga. Mislim da to najviše šteti upravo svim građanima KiM zato što oni bez dogovora sa Beogradom nemaju nikakvu, a po najmanje evropsku perspektivu. Tako da mislim da Viola fon Kramon ne radi u njihovom interesu, ali opet to je između njih i gospođe fon Kramon.
Mi ćemo se boriti za naše interese, a naši interesi između ostalog i regionalna stabilnost i radna mesta i zapošljavanje i strukturna povezanost i šta sve ne samo da region bude bezbedniji, stabilniji i da mi svi zajedno bolje živimo. Mislim da tu nismo saveznici sa gospođom fon Kramon. Ali, kako je tako je, nama je, kao što sam rekla u prethodnom, da guramo dalje i da se borimo. Hvala vam.
38/1MZ/MT17.35 – 17.45
PREDSEDNIK: Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi samo, pre nego što nastavimo dalje, da nekoliko minuta pažnje ukradem od ove teme.
Juče smo, a i danas spominjali više puta i aktuelnu političku situaciju, ali i reakcije koje su u javnosti s jedne strane izuzetno emotivne, a sa druge strane i izrazito propagandističke protiv tog filma bile o filmu „Dara iz Jasenovca“.
Imajući u vidu da smo svi mi govorili o tome da je za kolektivno sećanje našeg naroda, koji je narod Jasenovca i ostalih stradališta, izuzetno potresno, ali i potrebno bilo da se posle više decenija o ovome snimi barem jedan film.
Imajući u vidu da smo to spominjali, pošto je danas u poseti Narodnoj skupštini bio Predrag Gaga Antonijević koji je režiser i producent tog filma, ja sam ga zamolio da bude na galeriji trenutno u ovom momentu. Hteo bih da vas zamolim da ga pozdravite.
(Aplauz)
Hvala puno.
Hvala gospodinu Antonijeviću, ali isto tako želim da se zahvalim i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta.
(Aplauz)
Odnos prema žrtvama nije političko pitanje, to je moralno pitanje, a izuzetno je nemoralno što se srpski narod odnosio ignorantski prema sopstvenim žrtvama svih ovih decenija.
Zato još jednom ponavljam, hvala svima koji su u ovom projektu učestvovali u ime ne samo Narodne skupštine Republike Srbije nego i u ime celog naroda, odnosno građana Srbije i srpskog naroda u celini.
Hvala puno.
Hvala gospodinu Antonijeviću.
Izvinjavam se što smo uzeli nekoliko minuta od ove teme, ali smatrao sam da je to izuzetno važno.
Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.
Izvolite.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.
Naravno, tema kojom ste prekinuli ovo je vrlo važna. Samo bih se nadovezala, to je zaista najbolja opomena nepažnji zaborava i kulture, nažalost zaborava, koja nadam se da će se ovim zaista prekinuti i u našoj zemlji. To je velika stvar. Zaista, daleko od toga da treba da se izvinjavate što ste ovom temom prekinuli moj odgovor.
Što se tiče samog pitanja, uglavnom je premijerka dosta dobro to zaista obrazložila i nema ni potrebe mi toliko da se bavimo analizom onoga što je izvestilac za tzv. Kosovo iz Evropskog parlamenta, ali je važno politički, naravno, pitanje i razumem vaše pitanje.
Znate, Evropski parlament je jedan forum za debatu najrazličitijih političkih stranaka, od liberala, Zelenih, Evropske narodne partije, čak i ekstremne desnice, dakle, i tu se čuje svašta. Može se zaista čuti svašta, ali princip rada Evropskog parlamenta je na kraju donekle sličan i nacionalnim parlamentima, ali u nekim stvarima i znatno različit i svaki amandman koji se usvaja na predlog rezolucije, na primer o Srbiji ili o bilo kojoj drugoj zemlji u procesu, mora da bude rezultat kompromisnih amandmana, znači, da se postigne otprilike neki dogovorni tekst koji će svi prihvatiti.
38/2MZ/MT
Ja sam više puta u razgovoru i sa evropskim poslanicima i sa izvestiocem za Srbiju Bilčikom apelovala na to da se jako kritični amandmani ostave u izvornoj formi, da bismo videli koje to tačno političke grupacije u Evropskom parlamentu imaju tako izrazito negativan narativ na primer o Srbiji i da se ne podvode i neki drugi koji navodno kažu da možda i ne bi glasali za takve amandmane, da prosto vidimo kakav bi njihov bio stav i kakvi bi ti amandmani onda bili.
Međutim, praksa Evropskog parlamenta jeste usaglašavanje, ja to razumem, i onda zaista vrlo često kroz te navodno kompromisne amandmane prolaze formulacije i prolaze tekstovi koji zaista nisu ono što zvanična Evropska unija u smislu institucije i Evropske komisije može da stoji iza toga. Ali Evropski parlament je vrlo važan debatni forum i on utiče znatno na kreiranje javnog mnjenja i to je ono što, kao i naš parlament, kao i svi ovde poslanici.
Međutim, ono što je važno to je da kažemo, jer se svake godine kada dođe tema predloga rezolucija, a sad da definišemo, nije usvojena rezolucija u Srbiji, nego su usvojeni amandmani na spoljnopolitičkom odboru, a sama rezolucija bi trebalo oko 24. marta mislim na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta da bude, pa će tada biti dovoljno vremena da sve izanaliziramo i da sve komentarišemo.
Što se tiče izvestioca za tzv. Kosovo gospođe Fon Kramon, ona jeste predstavnik nemačkih Zelenih, dakle, partije Zelenih, i koja zaista pokazuje kontinuitet u jednoj vrlo kritičnoj intonaciji prema svemu u Srbiji, dakle, od onoga što smo već navikli od vladavine prava, već i do zaista nekih oštrijih formulacija koje uopšte nisu primerene Evropskom parlamentu, ali na kraju su možda i primereni. Jer znate, oni izražavaju svoje političke opcije, ali to nije ono što je politika zvanična Evropske komisije koja mora da bude statusno neutralna. Ona mora da bude statusno neutralna jer pet članica Evropske unije ne priznaje nezavisno Kosovo. Zato tzv. nezavisno Kosovo nije moglo da potpiše uobičajeni format Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji je inače najviši domet njihovih u ovom trenutku evrointegracionih procesa zato što taj sporazum da bi bio potpun bi morao da bude ratifikovan u svim parlamentima država članica. Naravno da ne bi bio ratifikovan u ovih pet država članica. U tom smislu važno je da građani razumeju da nekada stvari koji dolaze iz Evropskog parlamenta jesu odraz različitih političkih viđenja, različitih političkih grupacija širom Evrope, širom evropskih država, ali nisu ono što je zaista zvaničan stav kakav mora da bude u ovom trenutku i Evropske komisije.
Evo, mislim da je i portparol Evropske komisije Stano danas rekao, kao zvaničnik Evropske komisije, demantovao da se spremaju neki pritisci oko priznanja. Naravno, mi znamo šta su stavovi pojedinih uticajnih država članica i o tome nema dvojbe, ali oni moraju da zadrže tu vrstu statusne neutralnosti i u tom smislu, kažem, ponekada mi se čini da, iako je dobro dati na značaju pre svega Evropskom parlamentu, kao važnom forumu, da bismo videli kakve sve politike u Evropi postoje i kakve sve percepcije u Srbiji postoje. Imajte uvek na umu da su nekada amandmani koje predlažu određene poslaničke grupe zaista vrlo politički intonirane, jer su to političke stranke, kao i ovde parlamentu, koje zastupaju neke svoje interese. S druge strane, usaglašavanje znači da nekad prođe nešto što mislim da je prekritično, nekad opet prođe nešto što je možda prepozitivno za nekoga.
U svakom slučaju, biće dovoljno vremena da analiziramo rezoluciju onda kada bude usvojena u plenumu parlamenta, a to će biti krajem marta. Hvala.
38/3MZ/MT
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar.
Izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslaniče, tačno je da prolazi godinu dana od pojave korona virusa i borbe celog sveta sa virusom i naravno svih u Srbiji, posebno zdravstvenih radnika.
39/1JJ/LŽ17.45 – 17.55
Ovu priliku još jednom koristim da zahvalim svim zdravstvenim radnicima, svima onima koji rade u sektoru zdravstva i koji su nemedicinski radnici i svima onima koji su na druge načine pomogli da se borimo sa ovom pandemijom i da dođemo dovde dokle smo došli. Naravno, nije kraj, nismo još na zadovoljavajućem nivou na kom bi želeli, ali to nije niko na svetu postigao. Tako da, ne možemo ni da predvidimo koliko će to još da traje, možemo samo da se nadamo da ćemo se što pre vakcinisati, što više ljudi, i da ćemo tako uspeti da stavimo ovu pandemiju pod kontrolu.
Ne želim da dužim, sutra ujutru je sednica Kriznog štaba. Apsolutno ste u pravu, zato ovoliko i merimo već dva tri dana, da oni koji krše i gde je najveći problem, da ciljano idemo na njih, a da ne kažnjavamo one ljude koji se pridržavaju mera. Apsolutno ste u pravu, ovi brojevi koje sada imamo to je posledica ponašanja i onoga što se desilo i na Kopaoniku i na Zlatiboru, i u drugim centrima, možda nekim banjama, ili gde već. Ti ljudi su se vratili, možda oni koji su mlađi su bolje prošle, ali su bili prenosioci, zarazili su druge, ti drugi su završili u bolnici, neki i od onih koji su bili gore. Plus, imali smo tu neke događaje gde je bilo više ljudi, gde se nisu poštovale mere, i sada je ta cena koja je došla na naplatu. Sve ćemo uraditi da te stvari regulišemo.
Ono što imamo saznanja da su svi kapaciteti popunjeni i dalje na tim planinama. Očigledno je da ljudi ne mogu da odu u inostranstvo ili negde drugde, skoncentrisani su da odu ovde, vremenske prilike im idu na ruku. Siguran sam da će sutra Krizni štab doneti takve mere da sprečimo dalje širenje, odnosno da idemo tamo gde je tačno epicentar i gde je izvor širenja virusa, a da ne diramo one ljude koji sprovode sve te mere. Sigurno su inspekcije i Ministarstva turizma i Ministarstva zdrava na terenu, biće rigorozna kontrola.
Još jednom apelujem na sve ljude ako žele, i ako se toliko zahvaljujemo zdravstvenim radnicima, da imaju samo na umu kada se povećava ovaj broj, mi one ljude koje smo poslali na zasluženi odmor, koji su bili u crvenoj zoni i radili u kovidu, mi sada moramo da vraćamo sa odmora, jer nam se proširuju kapaciteti u crvenoj zoni. Otvaramo nove intenzivne nege, otvaramo nova mesta, i sve te ljude koje smo mislili da malo odmorimo, pa eventualno da rade vakcinaciju, ili nešto drugo, ili u nokovid sistemu, mi te ljude moramo opet da vratimo ili neke druge u kovid sistem, da prekidaju odmore da ne budu sa svojim porodicama.
Najveća zahvalnost svim tim ljudima koji učestvuju u toj borbi bila bi da se poštuju mere. To je jedina istina. Ono što zahtevam za sve one koji ne poštuju mere, i koji rade i organizuju te žurke, i organizuju sve to, moraju da znaj jednu stvar da direktno utiču na zdravlje građana Srbije, direktno, najdirektnije organizuju nešto što dovodi do širenja virusa, širenja zaraze i direktno dovodi ljude u bolnice i na respiratore i do smrtnih slučajeva. Posle su ti i najglasniji, pitaju zašto ovo, zašto ono. Neka imaju samo to na umu. Sigurno ćemo ih sve sankcionisati, to stvarno nećemo dopustiti.
Nemamo nikakav problem da neko ode da se skija, i da boravi u hotelu. Ljudi, imamo problem da sedite po kafićima jedan drugom na glavi, da dišete za vrat jedno drugome, da ste toliko blizu i da ne poštujete nikakve mere. Imamo problem kada organizujete žurke ovde u Beogradu ilegalne sa 700, 800, 1000 ljudi, 150, 250 ljudi. Kome vi prkosite? Šta pokazujete? Da ste jači od države, šta? Da ste pametniji od države? Da niko ne želi da se provodi, da izlazi i slično, nego ste samo vi toliko pametni. Sa tom vašom pameću mi imamo povećan broj obolelih i povećan broj ljudi koji su u bolnici.
39/2JJ/LŽ
Onda, sve što radimo, da nabavimo vakcine, da vakcinišemo što više ljudi, mi to kompromitujemo, jer imamo jedan deo ljudi koji se opusti posle prve doze vakcine. Još jednom apelujem, posle prve doze nema tog imuniteta koji može 100% da vas zaštiti. Mora da dođe do revakcine i mora i od revakcine da prođe par nedelja, tek tada ste maksimalno zaštićeni. Hajde, jednom da se pridržavamo onoga što se kaže. Imamo šansu, šteta da ne iskoristimo ovu šansu da stavimo stvar pod kontrolu i da budemo među prvima koji će izaći i staviti koronu pod kontrolu, koliko je to moguće al ne možemo mi da je stavimo jer imamo situaciju u okruženju i u okolini da imamo mnogo zaraženih i da tamo nije stvar pod kontrolom. To je suština svega.
Još jednom, ako želite dobro zdravstvenim radnicima, ako ste im zahvalni, ispoštujte mere na kojima oni insistiraju i nećemo imati nikakav problem. Još malo nam treba, hajde da budemo jedinstveni, hajde ovo da rešimo da bi mogli da idemo letos i na more i da se organizujemo i sve ono što nismo mogli do sada. Hvala svima.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Poslanik Starčević. Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Poštovani ministre Lončar, nadam se da će sutra Krizni štab doneti jednu mudru odluku koja će voditi računa o svim aspektima kako zdravstvenim, tako i o životu ljudi, radu i tako dalje.
Što se tiče JS borba za očuvanje teritorijalnog integriteta jeste jedan od najvažnijih borbi koju naša država vodi danas, naravno, uz podizanje ekonomije i očuvanja zdravlja ljudi. Znamo da nije usvojen izveštaj za Srbiju, ali smo pričali o izveštaju koji je juče usvojen za Kosovo gde su provučene neke stvari koje su neprihvatljive za Republiku Srbiju.
Postavio bih ovde pitanje ministru Ružiću. Naš obrazovni sistem je u prethodnih godinu dana bio pred velikim izazovom, izazovom funkcionisanja tog jako obimnog sistema u uslovima pandemije. Smatram da je taj sistem pokazao da je žilav. Taj sistem je pokazao da je adaptivan, prilagodljiv i da uz sve probleme naše škole postižu one proklamovane obrazovne ishode i ciljeve, a da naše škole nisu prepoznate kao mesta velikog rizika od zaražavanja. To je vrlo važno.
Ono što je trenutno veliki posao Ministarstva prosvete, pretpostavljam sada je vreme za to, to je priprema obrazovnog sistema za izvođenje završnog ispita, naravno i prijemnih ispita na fakultet, odnosno upis učenika u srednje škole i na fakultete. Moje pitanje prema vama jeste – u kojoj fazi je taj proces i šta Ministarstvo radi po tim pitanjima?
Kratko bih samo za ministarku privrede, gospođu Atanasković, kao iskusni privrednik, dugogodišnji, jako uspešan privrednik, imam jedno pitanje za vas. Holding fabrika kablova u Jagodini je već tri godine u procesu tzv. UPPR i fabrika kablova, znate da je decenijama bila zamajac razvoja ne samo Jagodine, Pomoravlja već čitave Srbije, baš kao što je to i „Prva petoletka“. Moje pitanje prema vama i vašem ministarstvu jeste – da li vaše ministarstvo prati situaciju vezano za trenutno stanje u fabrici kablova i da li postoji mogućnost pomoći za revitalizaciju te fabrike? Fabrika kablova i danas ima veliki potencijal, ima i dobar proizvodni program, ima nekoliko stotina zaposlenih ljudi.
Javnost u Jagodini je jako zainteresovana, jer nema stanovnika Jagodine kome neko ili ne radi ili nije radio u fabrici kablova. U tom smislu znamo da je fabrici likvidnost najveći problem i da li se radi na nekom od modela. Da li je to neki investicioni fond? Da li je to neka druga vrsta investiranja ili partnerstva kako bi se ta fabrika ponovo vratila na onaj put na kome je nekada bila. Hvala vam.
39/3JJ/LŽ
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Ministar, odnosno prvi potpredsednik ministar Ružić. Izvolite.
BRANKO RUŽIĆ: Hvala predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na ovom veoma značajnom pitanju od strane narodnog poslanika Živote Starčevića. Mislim da je obrazovni sistem i u ovoj godini i u prethodnoj godini pokazao jedan visok stepen, kao što ste i vi rekli adaptabilnosti ali i rezistentnosti prema transmisiji virusa Kovid-19.
40/1JI/MP17.55 – 18.05
Sve brojke i svi brojevi govore o tome da obrazovni sistem nije mesto gde dolazi do transmisije virusa. To je, pre svega, zahvaljujući odgovornosti i predanosti, kako nastavnog, tako i vannastavnog osoblja, ali naravno, pre svega, onih krajnjih korisnika, a to su naša deca, dakle, učenici koji pohađaju nastavu, neki po tradicionalnom, neki po kombinovanom modelu, ali od samih predškolskih ustanova, preko osnovnog, dakle prvog ciklusa, drugog i naravno srednjih škola i svakako visokoškolskih ustanova.
Podsetiću, zbog javnosti, da se tu radi o 1. 250.000 naših građana, mladih građana, nečije dece i da je to najsenzitivnije pitanje o kome mi govorimo.
Što se tiče ovog pitanja koje ste postavili naš cilj je da u svim segmentima završimo ovu školsku godinu i da je uspešno okončamo uz realizaciju svih planiranih i predviđenih aktivnosti. Tu mislim na probni i završni ispit i na prijemne ispite za specijalizovana odeljenja umetničkim školama i gimnazijama, takođe, i završni ispit na kraju osnovne škole, odnosno onu tzv. kolokvijalno nazvanu, malu maturu i naravno sve ostalo što je vezano za upis u srednje škole.
Ovaj probni završni ispit će biti održan 26. i 27. marta. Prvog dana će se polagati matematika, drugog dana srpski jezik ili maternji jezik. Mislim da je taj probni završni ispit i da je taj rok koji smo postavili sasvim dovoljan da se deca pripreme, da se upoznaju sa procedurama i načinom polaganja, i da nakon ovog probnog završnog ispita urade neko fino podešavanje i pripreme se za završni ispit, jer će svakako taj probni završni ispit biti po kriterijumu kao i uvek do sada malo teži, prosto da motiviše i decu i roditelje, nego što će to biti sam završni ispit.
Ono što je, takođe, važno to je da deca mogu i imala su zaista dovoljno vremena da pristupe, kako sticanju znanja, zahvaljujući upravo nastavnom osoblju, ali i da pristupe samouvereno polaganju tog probnog završnog ispita.
Ono što jeste najznačajnije za njihov nastavak školovanja jeste taj završni ispit koji će biti održan 23, 24. i 25. juna. Prvog dana će polagati deca test iz srpskog jezika ili maternjeg jezika, drugog dana test iz matematike i poslednjeg dana će rešavati pitanja iz kombinovanog testa.
Mi smo danas bili u Zavodu za vrednovanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja. Obišli Zavod koji je infrastrukturno, pre svega, kao institucija opremljen, da, evo, već drugu godinu za redom pripremi ovaj završni test i mogu samo da iskažem visok stepen zadovoljstva tim povodom, jer je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo pomoglo da se i Kancelarija za informacione tehnologije da se ovaj Zavod osposobi da na jedan bezbedan i kvalitetan način pristupimo sprovođenju svih procedura koje se tiču ovog završnog testa. Mislim da je to veoma važno.
Dakle, ono što je bilo nejasno do danas ili je nekima bilo nejasno, ovaj završni test ili završni ispit će biti održan na tradicionalan način, dakle srpski ili maternji jezik, matematika i kombinovani test.
Ono što je, takođe, veoma značajno na tragu onoga što smo čuli ovde i mislim da je velika čast da smo imali ovde i producenta Gagu Antonijevića. Smatram da je obaveza i nas u Vladi i mislim da će se i predsednica Vlade složiti da iznađemo model i način da od septembra, dakle, od nove školske godine 2021/2022 uvedemo, ne kao imperativ ili obavezu, ali naravno, uz svu saglasnost roditelja, ako ništa drugo barem za srednjoškolce emitovanje filma „Dara iz Jasenovca“, jer mislim da bi to bilo značajno da upravo zbog onih koji ovih dana govore o tome da naš kurikulum tako nešto ne poznaje, ne predviđa, a pri tom ni na koji način nije tačno, čak, neki govore da se to pominje u jednoj rečenici, a i to nije tačno, jer imamo osam ili devet strana koje tretiraju, upravo pitanje onoga što se dešavalo u Jasenovcu.
40/2JI/MP
Mislim da bi bilo dobro da iznađemo jedan model koji je utemeljen u normama, kako bi upravo na taj način edukovali našu, hajde da kažemo, srednjoškolsku omladinu, kako to ne bi otišlo u zapećak i kako bi jedno, rekao bih, umetničko delo iskoristili upravo u funkciji dalje edukacije.
Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Hvala na iscrpljenim i temeljnim odgovorima. Četiri pitanja koja sam postavio, otprilike, pokazuju i četiri najveća izazova u kojima se u ovom trenutku nalazi država Srbija, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i ta naša pravedna borba koju vodimo i koja je, naravno, pod velikim iskušenjima, ali je to borba koju moramo da nastavimo da vodimo i za šta se mi iz Jedinstvene Srbije jako puno zalažemo.
Druga stvar je, naravno, očuvanje zdravlja nacije i nalaženje tog optimalnog balansa između mera koje su neophodne da se sprovode kako bi očuvali zdravlje stanovništva i one druge stvari koja se zove normalni život, ekonomija, privreda i tako dalje.
Treća stvar koja je jako važna jeste, naravno, obrazovanje, koje je takođe bilo pod velikim izazovima u vreme kovida i mislim da smo uspešno prošli ovu godinu i da obrazovanje, jednostavno, nije smelo, hajde da kažem laički, pasti, iz prostog razloga što bi tada oštetili čitave generacije i mislim da smo i taj posao dobro obavili.
Naravno, četvrta važna stvar je i privreda i razvoj privrede i ekonomije. Mislim da su to prioriteti za koje će, naravno, država i od Jedinstvene Srbije dobiti maksimalnu podršku.
Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Daniel Đivanović.
Izvolite.
DANIEL ĐIVANOVIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici.
U ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pripremio sam za danas dve grupe pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Želeo bih u prvom obraćanju da pokrenem ova pitanja kako bismo imali vremena i mogućnosti adekvatno raspraviti obe teme.
Pitanja su povezana i veoma su važna, posebno za građane koje mi zastupamo iz SVM, ovde u Narodnoj skupštini.
Prvo pitanje se odnosi na brzu prugu Beograd - Budimpešta, a drugo se odnosi na rekonstrukciju, odnosno, modernizaciju pruge Subotica - Segedin.
Raduje nas to što danas ovde možemo da govorimo o tako velikim i važnim projektima i mislim da ne moram posebno naglašavati koliko je ovo značajno u sveobuhvatnoj saradnji dve zemlje, Mađarske i Srbije, ali i šire.
Brza pruga Beograd - Budimpešta, koja će na određenim deonicama omogućiti brzino do čak 200 kilometara na čas, od strateškog je značaja u povezivanju ove dve zemlje, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom pogledu.
Ova pruga se sastoji iz tri deonice na teritoriji Republike Srbije. Prva deonica je Beograd centar - Stara Pazova, druga je Stara Pazova - Novi Sad, a treća je Novi Sad - Subotica, odnosno državna granica sa Republikom Mađarskom.
41/1GD/IR18.05 – 18.15
Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedni, želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za vojvođanske Mađare. Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli da definišemo ovaj projekat, da ga stavimo u svoje okvire, kao i u Koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, kao i da obezbedimo deo sredstava u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.
Ova deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa naše zemlje, naročito za one koji, recimo, rade u Segedinu i okolini, a žive u Republici Srbiji. Pitanje za ovu deonicu bih postavio u sledećem obraćanju, a pitanje vezano za brzu prugu Beograd – Budimpešta glase: da li se radovi odvijaju u skladu sa dinamičkim planom; koji su rokovi za završetak prve, odnosno druge deonice i za kada je planiran početak radova na trećoj deonici između Novog Sada i Subotice? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Momirović.
Izvolite.
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Poštovani gospodine Đivanoviću, hvala vam zaista na pitanju i što ste ga postavili iz jednog drugog ugla, o kojem se ne priča mnogo. Mi smo navikli da u poslednje vreme zaista puno pričamo o deonici od Beograda do Novog Sada.
Ta deonica nije nešto što se dugo čeka, jer do pre 10 godina ja potpisujem da niko u ovoj zemlji nije mogao ni da zamisli da ćemo mi u Srbiji imati najmoderniju prugu i najmodernije vozove u istočnoj Evropi. Danas to više nije projekat koji se priprema za realizaciju, to je projekat koji se završava. To je projekat koji je u završnoj fazi. Prošle nedelje je raspisan tender za nabavku kompozicija voznih koje mogu da idu 200 kilometara na sat.
Samo bih vas malo ispravio, on će na celoj našoj deonici od Beograda do Subotice, kada se završe obe te deonice ili hajde da kažem tri deonice, kako ste vi rekli ispravnije, i moći će da ide 200 kilometara na sat. Mi tako projektujemo, mi tako radimo i izvodimo.
Kada imate tako složene radove, tehnološki zahtevne, nešto što u ovoj zemlji nije nikada pre izvedeno, budimo svesni, investicije u železnici su mnogo kompleksnije od investicija u putevima. No, to su potpuno drugačije investicije i naravno da je bilo puno problema. U jednom trenutku je čak bilo neophodno, zaista, i da se predsednik Republike uključi svojim autoritetom, jer mi tu radimo i sa našim kineskim partnerima i ruskim partnerima, odličnim kompanijama, koji drže odličnu dinamiku, ali ono što mi postavljamo ne samo na tom projektu, nego bilo gde drugde, to su rokovi koji idu ispred ugovornih rokova.
Mi jednostavno kao, hajde da kažem, politički sistem, kao Vlada Republike Srbije smo svesni da mi više nemamo vremena za gubljenje. Decenijama smo gubili vreme. Prvo, naravno, u objektivnim okolnostima usled ratova i sankcija, a onda kasnije, kada smo svi očekivali promene, došli smo do toga da je u mnogo aspekata vreme možda bilo i teže nego u najteže vreme, devedesetih.
Budite uvereni, ponoviću ovo po ko zna koji put, predsednik je jasno to rekao, dao nam je precizne zadatke da deonica, odnosno dve deonice od Beograda do Novog Sada će biti završeno do kraja ove godine. To će sigurno biti ispunjeno.
Paralelno sa tim mi smo počeli da radimo pripremne radove na deonici od Novog Sada do Subotice, jer, kao što ste vi rekli, to je u suštini jedan koridor koji povezuje Beograd i Budimpeštu. To su za nas strateški pravci, kao što je na jugu dole strateški pravac da mi izađemo na jadransko more ili da izgradimo komplet železničku infrastrukturu dole do Preševa, da jednostavno vi od kad uđete železnicom gore na
41/2GD/IR
Horgošu, dole do Preševa imate potpuno modernizovanu prugu u kojoj će se 80% deonice voziti ili moći da se vozi 200 kilometara na sat, jer ne možete da vozite 200 kilometara na sat ako imate blizu stanice. Pokušavam plastično da objasnim da bi ljudi razumeli, ne želim da opterećujem sa previše informacija.
Beograd – Novi Sad biće završeno od sledeće godine, Novi Sad – Subotica krećemo na leto i vrlo brzo ćemo i tu imati punu dinamiku i ići ćemo, budite uvereni, i ispred roka.
Treću deonicu koju ste vi, takođe… U stvari, ne bih nazvao deonicu, nego je to paralelan krak, jer, nadovezaću se, pričamo o Beogradu – Budimpešti kao celom Koridoru, da bismo mi mogli da otvorimo radove kod naših mađarskih partnera, jer nije nikakva tajna da je Mađarska naš glavni partner u EU, stabilan oslonac i mi njoj naravno na Balkanu, zajednički ulazimo u ovako veliku, kompleksnu investiciju, da bi mi njima mogli da otvorimo njihove radove koji idu od Budimpešte do Segedina, mi moramo njima da otvorimo alternativu koja ide od Segedina prema Subotici, da bi mogli oni da blokiraju te radove. Naravno, vi ste uglavnom svesni, ali i građani treba da budu da je železnica jedan veliki prevoznik u smislu kargo saobraćaja i, jednostavno, niko ne može da dozvoli sebi da tako dugo drži blokiranu prugu, odnosno zatvorenu.
Naš pravac, mi smo već daleko odmakli u tom smislu. Na leto, u avgustu je proglašen projektom od posebnog značaja. Formirana je radna grupa. Mi vrlo brzo ulazimo u pregovore o izboru za strateškog partnera. U budžetu Republike Srbije izdvojeno je 60 miliona evra za investicije u ovoj godini, što je i više nego dovoljno.
Ono što je važno da i vi i svi građani znaju jeste da je nama poslednji rok za završetak ove deonici, znači, pričam o Subotici ka Segedinu, koja prolazi kroz našu zemlju, čija je vrednost ukupna 110 miliona evra, leto 2022. godine, da bismo mogli našim partnerima da otvorimo, da radove rade u punom kapacitetu. To je to što bih mogao da vam kažem vezano za ovo. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima poslanik Đivanović.
Izvolite.
DANIEL ĐIVANOVIĆ: Uvaženi ministre, zahvaljujem se na odgovorima.
Jasno je da je ovo ogroman i sveobuhvatan projekat i siguran sam da se svakog dana pojavljuju novi izazovi, ali sam takođe siguran da ćemo zajedničkim snagama moći da ih prevaziđemo i da završimo ovaj projekat.
Da se vratim malo na ovu deonicu Subotica – Segedin. Ovde sam pripremio već nekoliko pitanja na koje sam već i dobio odgovor, tako da bih ta pitanja preskočio. Samo bih hteo da ponovim kako nam je važno, odnosno za naše građane na severu zemlje zbog putovanja na posao i nazad da se ta pruga što pre završi i da će ta pruga u velikoj meri doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojoj porodici u Srbiji, a pri tome da ne čekaju i ne gube dragoceno vreme u kilometarskim redovima u kolonama na granici.
Korist će, naravno, imati ceo region. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture, ako dobro znam, oko pruge, uključujući i železničke stanice, što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice cele.
Dozvolite mi da se osvrnem još kratko na javnu nabavku koja je objavljena 8. februara. Tiče se nabavke tri nove četvorodelne vozne garniture za brzine 200 kilometara na čas. Da li će kineska kompanija moći da proizvede vozove u skladu sa standardima EU ili ćemo biti primorani da tražimo druge, možda skuplje dobavljače, odnosno da li ćemo morati raspisati novu javnu nabavku ili odložiti uopšte nabavku?
41/3GD/IR
Zahvaljujem se, dobio sam odgovore na ovu trasu Suboticu – Segedin, samo bih dodao pitanje na kraju: kada možemo očekivati realizaciju drugog dela ovog projekta, modernizaciju pruge Subotica – Baja, koja će povezati Segedin sa Bajom, ali preko Subotice i doneti mnogobrojne prednosti Subotici, ali i Srbiji.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Momirović.
Izvolite.
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Hvala vam na još jednom pitanju.
Voleo bih i ja, eto, da se nadovežem, ako bi to bio odgovor. Nisam siguran. U potpunosti vladate materijom i znate o čemu pričate. Kao što znate, u Ministarstvu imamo koleginicu državnu sekretarku Emeše Lalić, koja je zaista stabilan partner, odličan inženjer sa velikim iskustvom i ona je direktno uključena u sve te projekte i meni je kao ministru mnogo lakše kada imam takve partnere u svom resoru da sprovodim ovako zahtevne projekte.
Pričali smo o ovoj deonici kao alternativi puta Beograd – Budimpešta, ali mi smo apsolutno svesni da se ne radi samo o alternativi. Subotica i Segedin su vrlo važna dva grada, tako da ta pruga u koju mi sada investiramo njen zadatak nije samo da bude alternativa. Njen zadatak je i da jače i bliže povezuje Suboticu i Segedin i mi smo toga apsolutno svesni i o tome jako pažljivo razmišljamo.
42/1BD/MJ18.15 – 18.25
Generalno, kada razmišljamo i to je, ja mislim, nekako obris naše politike koju vodimo, odnosno koju predsednik Republike personifikuje, hajde da kažem, koji je na čelu ovog političkog sistema, koji je naš zaista politički lider.
Ostao sam, čini mi se, dužan odgovor i po prethodnom pitanju, da li je u pitanju Horgoš, Subotica, da li je u pitanju Novi Pazar, Tutin, mi investiramo svuda podjednako, želimo da sve integrišemo. Želimo da cela Republika ima mnogo kvalitetnije infrastrukture. Ja sam prošle nedelje ili pre desetak dana možda obišao radove Novi Pazar-Tutin. Mi zaista imamo veliki napredak u infrastrukturi koji nije decenijama građen.
Znači, zaista jako pažljivo razmišljamo o investicijama na teritoriji cele Republike Srbije i u tom duhu ćemo napraviti izuzetno kvalitetnu prugu koja će spojiti Suboticu i Segedin.
Što se tiče nabavke vozova, mi smo raspisali jedan javni tender koji je potpuno transparentan, potpuno jasan i ono što je osnovna karakteristika, ne samo vezano za vozove, ne samo vezano za prugu, ne samo vezano za puteve, ne samo vezano za bilo šta gde Republika Srbija investira, to je da želimo poslednje evropske standarde. Želimo našim građanima da obezbedimo najkvalitetniju infrastrukturu, poslednju tehnologiju po optimalnom ceni. Ako mogu Kinezi to da obezbede, odlično, ako mogu Austrijanci, Španci, Rusi, Amerikanci, mi želimo najbolje za naše građane, mi želimo najjeftinije, najracionalnije. Mi nismo bahata administracija, mi smo administracija koja pažljivo vodi, ali ne želimo da naši građani više konzumiraju, ni u ovom segmentu, nešto što je prevaziđeno više decenija.
Zato smo se odlučili i jasno opredelili da pruga Beograd-Budimpešta, odnosno sada Beograd-Novi Sad, sutra Novi Sad-Subotica, bude najbolja u istočnoj Evropi. To je ono što građani zapadne Evrope trenutno imaju, to je ono što će vrlo brzo imati i građani Srbije.
Još jednom, hvala vam na pažnji i brzo će zaista svi projekti biti završeni.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đivanović. Izvolite.
DANIEL ĐIVANOVIĆ: Poštovani ministre, hvala na jasnim i konstruktivnim odgovorima.
Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koju je izazvala ova pandemija, srpska ekonomija čvrsto stoji na nogama i raduje nas to što ulaganja u infrastrukturu nisu prekinuta, a posebno nas raduje to što je projekat te rekonstrukcije pruge Subotica-Segedin u junu prošle godine proglašen projektom od posebnog značaja i kao što ste rekli, da je formirana radna grupa i siguran sam da će ova Vlada obezbediti sve uslove za početak rada. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Idemo dalje.
Pre nego što pređemo na sledećeg poslanika, samo da vas podsetim da smo se dogovorili da neposredno posle završetka ove sednice, odnosno dela sednice postavljanja pitanja, bude dan, odnosno vreme za glasanje. Tako da, sve podsećam da se slučajno ko ne bi udaljio.
Poslanik Hadži Milorad Stošić ima reč. Izvolite.
HADžI MILORAD STOŠIĆ: Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.
42/2BD/MJ
Poštovani gospodine ministre, nakon izbora nove Vlade Republike Srbije i formiranja Ministarstva za brigu o selu, tema sela je značajno predstavljena u medijima Srbije i svakako približena našim građanima širom Srbije.
Nakon vaših odgovora i objašnjenja datih na moja pitanja postavljena na prošloj sednici Skupštine Republike Srbije, pitanja Vladi, dobio sam veliki broj poziva, mejlova, i imao puno direktnih ličnih kontakata sa podrškom da se nastave aktivnosti koje je preduzelo Ministarstvo za brigu o selu uz podršku Vlade Republike Srbije.
Nema poslanika u ovoj Skupštini, ni pojedinca u Srbiji, koji ne želi ili koji deli mišljenje vaše i akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Vlade Republike Srbije, normalno, i predsednika Republike Srbije, da je verovatno ovo poslednji momenat da se preduzmu ozbiljne mere za poboljšanje pozicije sela u sistemu Republike Srbije i poboljšanje položaja stanovnika Srbije.
U tim razgovorima osetio sam i optimizam kod stanovnika sela da će Republika Srbija kroz započete aktivnosti zaista dosledno uraditi sve što je realno i moguće za poboljšanje pozicije sela i stanovnika sela. Ali, uočio sam, s druge strane, i ozbiljnu brigu o dosadašnjem njihovom uključivanju u odlučivanju njihovih lokalnih samouprava u delu brige o selu.
Zbog toga vas pitam da li je po pitanju Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakona o lokalnoj samoupravi, vaše Ministarstvo preduzelo neke aktivnosti, odnosno definisalo modele koji bi omogućili bolji položaj selima Srbije?
Takođe, kakva iskustva zemalja EU možemo iskoristiti, te posebno kakva su iskustva bivših jugoslovenskih republika u odnosu prema ruralnom području, seoskim sredinama i specifičnim područjima, kao što su naša brdsko-planinska i pogranična područja?
Primera radi, Srbija ima 170 gradova i opština. Sa druge strane, Hrvatska ima 128 gradova i 428 opština, Slovenija, takođe mnogo manja od Srbije, ima 211 gradova i opština. Da li bi nova teritorijalna organizacija, ili da tako kažem, reorganizacija, bila u skladu sa ovim nekim standardima evropskih zemalja?
Takođe, da li postoje neke ideje da se donesu neki novi zakoni kojima bi se na bolji način tretirali pojedini regioni ili delovi Srbije?
PREDSEDNIK: Hvala, pošto je isteklo već tri i po minute.
HADžI MILORAD STOŠIĆ: Izvinite, gospodine predsedniče, morate ipak biti realni. Ako nekom dozvolite da postavlja pitanja od tri minuta, pet minuta, da meni uskraćujete, mislim da nije korektno.
PREDSEDNIK: Ne, nisam uskratio. Ja samo kažem da završavate, pošto imate još dva javljanja.
HADžI MILORAD STOŠIĆ: Ovde bih ponovo uporedio…
PREDSEDNIK: Mislim, morate da se svi navikavate na to koliko to traje. U drugim parlamentima to funkcioniše tako što se jednostavno isključi mikrofon, ali ja to nikome nisam uradio. Zato poštujte Poslovnik, ništa drugo.
HADžI MILORAD STOŠIĆ: Ponovo bih se osvrnuo na neke zakone koje je donela Hrvatska, pre svega zakon o otocima, zakon o posebnim područjima, gde mi takođe imamo potrebu da donesemo neke zakone koji bi taj regionalni nivo na neki bolji način regulisali.
Pitam vas da li bi eventualno teritorijalna organizacija Srbije išla u tom pravcu? Za sada toliko. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Milan Krkobabić. Izvolite.
42/3BD/MJ
MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine Dačiću, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici i građani Republike Srbije, gospodine Stošiću, to vreme koje ste dobili je znak da se glas sela ipak čuje. Nemojte sad da očekujete da ćete imati ne znam kakvo vreme. Vreme sela tek dolazi, gospodine Stošiću. Vi ste mlad čovek. Pred vama je budućnost.
Ali, hajde da budemo malo ozbiljniji. Na početku ove sednice čuli smo uvaženog narodnog poslanika i definisao je jedno, za mene, ozbiljno pitanje malina i duga koji ljudi imaju prema malinarima. Nisam hteo da odgovaram, sačekao sam, ali mislim da je upravo to pitanje ključno pitanje za taj ruralni deo Srbije.
Ljudi su proizveli maline, ustupili su ih, prodali su ih, ali došli su do onoga što je najteže – kako to naplatiti? Čuli smo da traže da neko urgira. Hoće da urgira jedan ministar, drugi ministar. Ali, mislim da svi skupa u ovoj sali i u ovoj zemlji moramo da definišemo sistemska rešenja. Ne vredi da urgira ovaj ili onaj. Moramo da znamo unapred pravila igre. Ako urgiramo, od tog posla nema ništa. To je moj odgovor za njega. To su taj komercijalni odnos, obligacioni odnos, ali ono što je interesantno, on kaže – ti ljudi, gospodo narodni poslanici, evo, ovo mi je ostalo u sećanju, kaže, nemaju novca za advokate. Znači, treba neko taj spor da finansira, da plati.
To je ujedno i odgovor na ovo vaše pitanje – šta činiti da pomirimo, izmirimo taj urbani deo i ruralni deo?
43/1TĐ/IĆ18.25 – 18.35
Gde je tu to evropsko partnerstvo ta dva dela? I gde je to partnerstvo koje je definisano u određene zakonske okvire? Gde je tu Lajpciška povelja decembra meseca iz prošle godine? To su stvari koje su pred nama. Gospođa predsednica Vlade je rekla i uputila mu jednu dobru poruku, rekla je – udružite se.
Šta su osnovni tu problemi? Mali posed, slab prinos i nemogućnost da se postane ozbiljni robni proizvođač. Odgovor je udružite se i naš je odgovor u tome. Poruka je za te ljude da formiraju zadruge specijalizovane, da ih povežu međusobno u više oblike, složene zadruge i da pokušaju da taj svoj proizvod plasiraju na tržištu.
Ja sam ubeđen da mi možemo to da uradimo, ne da sam ubeđen, nego pred nama ne postoji drugi put. Petstosedamdeset hiljada domaćinstava u Srbiji sa šest hektara zemljišta, ponavljam šest, dole na jugu to je čak i manje, negde oko tri hektara, ne omogućava tim ljudima da pristojno žive.
To je problem pred kojim se nalazimo. Uzroci su jasni i na nama je da ih otklanjamo. Ako krenemo redom, to je prvo edukacija tih ljudi, drugo, to je udruživanje i treće, ja bih rekao ključno, to je adekvatna finansijska podrška.
Država mora, ponavljam, država Srbija mora da se „meša“ u taj deo, ako želimo, to su i subvencije, a to je ono što sam ja prošli put rekao ovde i nagovestio u razgovoru sa ministrom Nedimovićem i od toga neću odustati. To je nešto što se zove garancijski fond za jedan niz bitnih, strateških proizvoda. Među njima je i malina.
Šta to znači? Hoćemo da unapred znamo cene za te ključne proizvode i ukoliko tržište kaže – da, cena je niža, mi kažemo – država Srbija će nadoknaditi taj iznos. Znači, to je nešto što je ključno za opstanak individualnih poljoprivrednih proizvođača.
Rekli smo – finansije. Imamo li mi danas, poštovani prijatelji, „Agrobanku“, poljoprivrednu banku ili bilo koju drugu banku koja je spremna da pruži uslugu poljoprivrednom proizvođaču? Bojim se da nemamo.
Evo jedan podatak, interesantan će biti za gospođu predsednicu i za ministra finansija, imamo podatke za devet meseci. Ja očekujem da će za prošlu godinu neto dobit poslovnih banaka u Srbiji biti blizu pola milijarde evra. U najtežoj krizi koju imamo, poslovne banke koje su uglavnom strane banke, inkasiraće pola milijarde evra.
Hajde, gospodo iz Centralne banke, hajde gospodo mi iz Vlade, hajde mi iz parlamenta da definišemo da deo te enormne zarade bude usmeren na adekvatan način i u agrar. To su neke ključne stvari koje će uticati da mi ovde otklonimo te ključne uzroke o kojima je bilo reči.
Istovremeno, kratak odgovor na vaše pitanje, da, nova teritorijalna organizacija. Ne da bismo imali više opština, ne da bi gospođa ministarka Obradović imala više kontakata, to nije cilj. Ne da imamo više činovnika, imamo elektronsku upravu, već da ljudi neposredno mogu u svojim sredinama da dogovaraju, da planiraju, da odlučuju, da imaju svoje budžete. Naravno, neko će reći, da uglavnom u tim opštinama ti budžeti su veoma mali. Onda će upravo država Srbija adekvatnim transferima da pomogne te opštine.
Istovremeno, pomenuli ste i set nekih regionalnih zakona za koje se ja zalažem, ići ćemo sa nekim predlozima. Moramo da izdvojimo neka posebna područja u Republici Srbiji i da ih tretiramo na osoben način, po principu nečeg što se i u ekonomiji zove pozitivna diskriminacija.
Hajde da vidimo da taj PDV u tim područjima bude niži. Hajde da oslobodimo ljude nekih poreza i doprinosa. Hajde da ih oslobodimo taksi i nameta, da stvorimo povoljnu klimu da ljudi koji žele da investiraju imaju mogućnosti, način da investiraju.
43/2TĐ/IĆ
Ovo su ključne stvari koje bi proizašle iz tog novog modela teritorijalne organizacije Srbije. Ja se za njega zalažem. Nagovestili smo predsednici Vlade tu ideju. Očekujem da će Ministarstvo za lokalnu samoupravu uzeti aktivno učešće. U krajnjoj liniji, to je njihov deo, ali ove ideje koje mi iznosimo one idu u pravcu da pomirimo ruralni i urbani deo. To je jedini način da nam sela, manja mesta danas, a sutra čak i veća, varošice ne ostanu prazne. Ne zaboravite, sad statistika je manje-više, 40,5% stanovnika Srbije živi u ruralnom delu. Oni to čekaju i ovo je prvi korak, taj zakonodavni, a onda slede ove ekonomske mere.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.
HADžI MILORAD STOŠIĆ: Hvala, gospodine ministre, na ovim odgovorima i vi ste u delu odgovora već načeli drugo pitanje koje želim da postavim, a iskoristio bih priliku da vas pitam za operativne, praktične korake za direktnu pomoć pojedincima koji upravo sada žive i rade na selu.
Pričali ste o potrebi udruživanja. Kada govorimo o tom pitanju, onda moramo da napomenemo da je u prethodnom periodu, po projektu „500 zadruga u 500 sela“, formiran veliki broj novih zadruga i to je, koliko imam nekih podataka, 804 zadruge. Sve one imale su mogućnosti da projektno konkurišu i dobiju određena sredstva za svoja rad. Po informacijama koje imam, 152 zadruge su dobile sredstva, i to 80 novih zadruga, 68 starih i četiri složene zadruge, a sredstva koje je Vlada, preko tada kabineta ministra Krkobabića, izdvojila i podelila tim zadrugama nisu ni malo mala. To je negde oko jedne milijarde i 700 miliona dinara.
Prema mojim saznanjima, ove godine se osnivaju nove zadruge za razliku od prethodnog perioda gde je bilo težište na poljoprivrednim zadrugama, a sada već imamo ideje za osnivanje novih socijalnih zadruga, zanatskih zadruga. Imamo u najavi formiranje turističkih zadruga, što bi posebno u ovim vremenima pandemije i ove bolesti mogle da dođu do punog izražaja.
Zbog toga bih vas pitao – da li je i ove godine u pripremi konkurs za podsticajna sredstva za podršku zadrugarstvu, kao jednom veoma bitnom elementu u Srbiji?
Takođe, naveli ste da će Ministarstvo za brigu o selu operativno pomoći lokalnim samoupravama pri adaptaciji i rekonstrukciji određenih seoskih domova, a znamo činjenicu da je u prethodnom periodu svako selo ili zaseok imalo takav prostor. Kroz to renoviranje ti bi objekti postali multifunkcionalni, mogli bi da budu neki elementi i za zdravstvo, i za druženje, i za poštanske usluge itd.
Poštovani ministre, možete li nam reći – kakve modele podrške ste u Ministarstvu još planirali kao direktnu operativnu pomoć stanovnicima sela?
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Krkobabić.
Izvolite.
44/1DJ/CG18.35-18.45
MILAN KRKOBABIĆ: Ovo je savršeno kada dobijete šansu od predsednika Skupštine da ne radite ništa. Hvala vam, predsedniče.
Odgovor, gospodine Stošiću, ide u pravcu da u prethodne tri godine pomogli smo razvoj 800 novih zadruga. To je impresivna cifra. Istovremeno, pomogli smo i 152 zadruge sredstvima od 1,7 milijardi. To je nešto što predstavlja, ja bih rekao, početak ozbiljne privredne aktivnosti za desetak hiljada zadrugara i kooperanata.
Istakao bih primer zadruge u Slankamenu voćarske koja ima ni manje ni više nego 500 hektara pod mrežom, sa navodnjavanjem kap po kap, sa svim onim što je neophodno, sa hladnjačom od 3.000 tona sa sortirkom. Ima takvih 152 primera, ali oni služe kao ilustracija.
Išli smo sa programom i usvojen je program od strane Vlade Srbije. Mi ćemo uskoro u narednom periodu raspisati javni poziv i očekujemo da ćemo u narednoj godini između 50 i 60 zadruga finansijski pomoći na adekvatan način. Koje su to zadruge? To su povrtarske, to su voćarske, to su pčelarske, to su stočarske, sa iznosima od 15 miliona dinara za stare zadruge i 7,5 miliona dinara za nove zadruge.
Jedno upozorenje koje je nužno, vi ste ga i nagovestili. Hoćemo da u ovom ciklusu pomognemo i neke poljoprivredne zadruge koje se bave seoskim turizmom. Istovremeno, hoćemo da pomognemo i one koje se bave nekim socijalnim aktivnostima. Pre svega one koje formiraju žene, koje su rešene da se bave zadrugarstvom. Imamo ih na desetine u ovoj zemlji. Znači, one su veoma uspešne, veoma dobre, ali to ne znači da i ostale, ajde da tako kažem, uslovno ranjive grupe koje se teško pronalaze na tržištu rada neće biti obuhvaćene.
Konkurs uskoro ide i biće vredan 500 miliona dinara. Istovremeno, nagoveštavam mogućnost o kojoj ste govorili. Ići ćemo sa programom otkupa sada napuštenih seoskih kuća, ali naravno kuća koje imaju svog vlasnika i da možemo da ih otkupimo. Takvih kuća po nekim podacima ima 150.000 u Srbiji. Pokušaćemo da određenim precizno utvrđenim reonima ih otkupimo u zajedničkoj saradnji sa lokalnim samoupravama i da ih ustupimo mladim poljoprivrednicima. Recimo, da tu ne bude zabune da znamo o čemu se radi.
Često danas tri generacije žive pod jednim krovom u selima. To ljudi dobro znaju. Hoćemo da ti najmlađi imaju mogućnost da se osamostale, a da istovremeno koriste mehanizaciju i sve ono što imaju u rodnoj kući.
Druga grupacija ljudi kojoj je ovo namenjeno su, ajde da kažemo, mladi stručnjaci, ljudi koji se nalaze na adresi Nacionalne službe za zapošljavanje. To su agronomi, veterinari, jednostavno ljudi čije je znanje neophodno da bi ceo ovaj posao mogli da pokrenemo. Znači, bez savremenog znanja, bez savremenih tehnologija i bez tih ljudi to nam ne vredi. Znači, namenićemo i njima.
Planiramo da te kuće grupišemo na jedan pametan način, ne da one budu razbacane širom Srbije, već da na takav način sa tim grupisanjem postignemo ove određene ciljeve koje smo zacrtali, da negde popravimo starosnu strukturu, populacionu, negde da pospešimo taj ekonomski razvitak, ali i negde da omogućimo taj transfer novih tehnologija i novih znanja.
To su te dve stvari, ali da bi ljudi na selu mogli da dođu do punog izražaja. Reći će vam oni, to je uobičajena stvar. Da, imamo siguran i redovan prihod, ako ga imamo, ponavljam, rekli smo na koji način. Imamo infrastrukturu, o čemu smo malo pre slušali, imamo puteve regionalne. Na nama je sada da radimo lokalne puteve, a pogotovo atarske puteve.
44/2DJ/CG
Pa će vam reći ako imamo i pijaću vodu, a mnogim selima je nemamo, ako imamo napon, ako imamo sve ono što savremeni čovek želi da ima, onda želi da ima i odgovarajuće sadržaje društvenog standarda i zdravstvenu zaštitu i obrazovanje i određene kulturne sadržaje.
Mogu da najavim, ovo će biti interesantno za građane Srbije da ćemo u određenom broju sela obnoviti, adaptirati određen broj domova kulture, kao multifunkcionalne objekte gde ćemo im omogućiti upravo ove sadržaje. Istovremeno ćemo pokušati da u narednom periodu i pospešimo ono što se zove kulturna, istorijska baština, da je zaštitimo, da je prezentujemo na adekvatan način.
Još jedna stvar, uvaženi narodni poslanici, kada smo usvajali budžet za ovu godinu, znamo tačno koliko i gde smo odredili sredstava. Sredstva koja smo namenili za razvoj sela su i mala i velika. Mala, kada navedete sve potrebe koje imamo, ali s druge strane i velika ako se zna da godinama, decenijama nikada ništa nije ulagano.
Ovo je početak rada, ovo je mukotrpan posao i očekujemo, korisno je da čujemo sve ove stvari i korisno je da svaki narodni poslanik ima svest o tome, pogotovu ako dolazi iz ruralnih područja, u narednoj debati o rebalansu ili o novom budžetu budu izdašniji, budu spremniji da iznose ove zahteve. Ne vredi naknadno pametovati, ne vredi se ni kajati. Naprosto imamo sredstava koliko ih imamo, trudimo se da ih maksimalno korisno utrošimo.
Ono što je glavno, to je da vi kao narodni poslanici imate pun uvid u sve to, da pratite šta radimo, kako radimo i kako trošimo taj novac. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Poslanik Stošić. Izvolite.
MILORAD STOŠIĆ: Zahvaljujem se, gospodine ministre, što ste nam dali ove veoma precizne odgovore i time omogućili našim sugrađanima koji žive na selu da imaju pravovremene i prave informacije, a tiču se upravo nekih programa koje Vlada usvaja ovih dana na predlog Ministarstva za brigu o selu.
Sama činjenica da tim projektima poboljšavamo statusni i materijalni položaj ljudi na selu, svakako nam daje novu snagu da, ono što vi rekoste, da pomirimo selo i grad, da na neki način, mada nisu sigurno posvađani, ali da približimo ako ništa drugo bar uslove na selu da možemo da omogućimo mladim ljudima da ostanu na svojim imanjima i da eventualno, kada govorite o otkupu ovih domaćinstava, odnosno kuća, da eventualno neke koji žele da se vrate na selo, da jednostavno imaju onu početnu neku pravu situaciju da bar mogu da se smeste.
Ja pozivam naše domaćine da iskoriste sve pogodnosti koje pruža država, a mislim da ne samo Ministarstvo za brigu o selu nego i druga ministarstva u određenim projektima mogu da doprinesu bolji taj statusni materijalni položaj, da se naši domaćini, a pre svega mladi ljudi, uz pomoć svoje lokalne samouprave i ministarstava sebi stvore neke bolje uslove.
Ja bih samo napomenuo i pozivam sve koji su zainteresovani da u prostorijama i ispred Kancelarije za KiM postoji jedna maketa koju treba da vidite. Ja sam na sreću imao priliku da se u praksi uverim da ta maketa nije samo proizvod nečije mašte, nego nešto se tako dešava sada i na KiM.
Pre desetak dana obilazio sam opštine Mitrovicu Severnu, obilazio sam Gračanicu i opštinu Zvečan. U Zvečanu se upravo po tom modelu te makete radi jedno moderno selo koje se zove „Sunčana dolina“ i ono je skoro 90% već završeno i koliko sam dobio informacije, da će to selo kroz konkurs dodeliti te kuće i stanove raseljenim licima i da će imati priliku da 28. juna na Vidovdan biti uručeni zvanično ključevi.
44/3DJ/CG
To je sada neka informacija koju ja imam, ali jednostavno možda bi bio jedan od modela da se i u Srbiji razmišlja o takvim nekim planiranim selima koji mogu da prihvate ljude. Hvala.
45/1MJ/MT18.45 – 18.55
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Uvažena premijerko, dame i gospodo ministri, pokušaću da budem relativno kratak i da omogućim i najvećoj poslaničkoj grupi da postavi pitanje i zato vas samo molim da produžite ovaj prvi deo, jer neću se drugi i treći put javljati, da bi i kolege imale priliku …
PREDSEDNIK: Pređi na stvar.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Prelazim odmah na stvar.
Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.
Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.
Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.
Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?
Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.
Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.
Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?
S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?
Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?
Molim ministre za kratak odgovor.
Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.
45/2MJ/MT
Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.
Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Tomislav Momirović.
Izvolite.
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Poštovani gospodine Milićeviću, zaista hvala na ovom pitanju.
Moje ministarstvo zaista pokriva jako veliki broj projekata, ali ako bih mogao da izaberem koji projekat, odnosno u koji projekat najviše unosim sebe i u kojem dajem ne maksimum, nego više od maksimuma, to bi sigurno bio projekat koji je započeo predsednik Republike, a odnosi se na stanove za pripadnike službe bezbednosti.
Ne verujem da je iko mogao da veruje da će ovaj projekat, kada je počeo pre nekoliko godina, dostići ove razmere i da će biti ovako uspešan. Ukupno je odvojeno, što ste me direktno pitali, za njega oko 210 miliona, to je tačno 210 miliona evra. Predviđena je izgradnja stanova u velikom broju gradova. Neki imaju više uspeha u realizaciji, neki manje.
Napomenuo bih samo da se u Beogradu trenutno gradi 1.000 stanova, razrađuju se još dve parcele za 2.200 stanova. U Novom Sadu u aprilu 500 stanova dodeljujemo svojim vlasnicima, u Kraljevu takođe u aprilu još 200 stanova, u Kragujevcu još 200 stanova. Imamo neke probleme u Nišu, u Sremskoj Mitrovici takođe. Trudimo se da sve projekte izvedemo maksimalno. Imajte na umu da mi gradimo oko 7.000 stanova. To je samo jedan deo mog ministarstva.
Verujte mi da zaista pokušavamo probleme koji su objektivni, kada imate tako veliki problem, da rešimo. Zaista budite uvereni da kao neko ko je ceo svoj život proveo u ovoj zemlji, ko je u najteže vreme u ovoj zemlji bio ovde, ko je duboko svestan, ko je ovu zemlju branio devedesetih godina i bio jako slabo plaćen, neko ko je srcem svojim bio tu za ovu zemlju, osećam duboku obavezu, ličnu, i kao član stranke, i kao član Vlade, i kao član ovog sistema, i ne samo vi, gospodine Milićeviću, nego svi vi narodni predstavnici, da ću se zaista truditi da ovaj projekat koji je pokrenuo predsednik, a čija je ambicija da u narednim godinama ni jedan pripadnik službi bezbednosti nema nerešeno stambeno pitanje.
Mi smo svesni da mi ne živimo u državi kao što je Luksemburg koja može da računa, ili kao Portugal koji je poslednji sukob imala pre mnogo vekova.
Mi znamo da smo mi stalno politički ugroženi, mi zaista želimo da ispravimo neku, uslovno rečeno nepravdu i da za sve pripadnike službe bezbednosti, da ne postoji nijedan pripadnik koji nema nerešeno stambeno pitanje.
To nas vodi i uveren sam da ćemo uspeti u tome.
Zaista još jednom vam hvala na ovom odgovoru. Hoću da budem koncizan, mogao bih dugo da pričam, svaku investiciju koja prati ovaj projekat ćemo završiti. Naravno i uz veliku podršku ljudi iz Kabineta predsednice Vlade, koji takođe predano radi na tome, projekat koji ima veliku sada efektivnost i koji će u perspektivi biti još ofanzivniji. Hvala vam puno.
PREDSEDNIK: Hvala ministre.
Pošto se po dogovoru Đorđe ne javlja za drugi, treći put, prelazimo na …
45/3MJ/MT
(Đorđe Milićević: Ostali su drugi ministri kojima sam postavio pitanje.)
Samo malo, jel se vi ministri javljate da odgovorite?
Izvolite Ružiću, nisam video da ste se javili.
Upozoravam vas da vodite računa da moramo da završavamo, a ima još jedna narodna poslanica. Budite džentlmeni.
BRANKO RUŽIĆ: Hvala predsedniče, razumem vaš šarm i želju da izađemo u susret narodnoj poslanici, ali mislim da je ovo što je narodni poslanik Milićević postavio, naravno neću ići u neku širu elaboraciju, ali je veoma značajno i za Vladu Republike Srbije.
Radi se o strategiji obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Dakle, jedan desetogodišnji period u kome obrađujemo sve veoma važne sektorske teme, od predškolskog, osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, dualnog obrazovanja, digitalizacije. Takođe, onoga što rade referentni zavodi za unapređenje vaspitanja i obrazovanja i vrednovanja kvaliteta vaspitanja i obrazovanja.
Mislim da je ako ništa drugo, neću zaista trošiti vreme, jer nemamo vremena za tako nešto, ali imamo vremena od sutra obzirom da je sutra prvi okrugli sto koji će biti u funkciji javne rasprave o ovoj strategiji. Sledeći je 2. marta i poslednji je 8. marta, tako da sva akademska i druga javnost koja je praktično zainteresovana za ovu strategiju je dobrodošla da iznese svoje konstruktivne kritike i da sagledamo šta je to što može da unapredi jedan ovako važan strateški dokument koji će nam biti orijentir i za mnoge akcione planove i za sve ono ostalo što ćemo u sledećih deset godina raditi.
Hvala vam i izvinjavam vam se ako sam oduzeo vreme narodnoj poslanici.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Novica Tončev.
Apelujem na vaše džentlmenstvo iz Surdulice.
NOVICA TONČEV: Poštovani predsedniče, poštovana predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, prioritet svih nas ovde u Vladi, počev i od predsednika države i nas ministara, kao i vas narodnih poslanika koji donosite zakone je kvalitetniji i bolji život svih naših građana, a posebno građana koji žive u nedovoljno razvijenim opštinama.
46/1BM/LŽ18.55 – 19.05
Naš cilj kao cele Vlade i mog ministarstva je da mladi koji žive i rade u svojim sredinama ostanu tu da žive i da rade. Uspeh Vlade će biti ako sprečimo iseljavanje mladih iz manje razvijenih opština u bogatije krajeve. Da bismo to uradili moramo da im obezbedimo bar približno iste uslove kao što imaju mladi koji žive i rade u bogatijim sredinama naše zemlje. Da ne bih dužio, to je naš posao, to ćemo mi da radimo. Moj kabinet je od 44 nerazvijenih opštine obišao 38, mi nećemo da sedimo u Beogradu da budemo u kancelariji, već ćemo da obiđemo svaku opštinu i da razgovaramo, ne samo sa predsednicima opština, već i sa građanima koji su njihovi problemi, a onda smo mi tu kao Vlada Srbije da ih rešavamo. Bio sam kratak. Predsedniče, hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Narodna poslanica Nevena Đurići. Molim vas slobodno, bez obzira što je ostalo još šest, sedam minuta, pošto smo mi malo kasnije počeli, slobodno možete da govorite u skladu sa Poslovnikom.
NEVENA ĐURIĆ: Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, poštovani članovi Vlade, iskoristila bih ovu priliku da postavim pitanje potpredsednici vlade, ministarki kulture i informisanja gospođi Maji Gojković, povodom, slobodno mogu reći lažne afere koja je odjeknula prethodnih dana u medijima i koja je plasirana od strane onih medija kojima nije za cilj da se zna istina, već da se na sve načine potisnu i vaši rezultati, rezultati vašeg rada, rezultati predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.
Naime, ovog puta je na meti bio Prirodnjački muzej u Beogradu. Kada je reč o toj temi imamo prosto dve kontradiktorne stvari, s jedne strane imamo te pompezne naslove bez ikakve suštine, praktično, a sa druge strane imamo nacrt zakona o muzejskoj delatnosti i javna rasprava koja je održana prethodnih dana kada je reč o tom nastanku zakona, jasno nam kaže da je Prirodnjački muzej u Beogradu republička ustanova kulture, taj status ima u ovom trenutku i da je to status koji će sutradan kada nacrt zakona prođe svu zakonsku proceduru i dođe u Skupštinu, da je predviđeno i tim nacrtom zakona da Prirodnjački muzej u Beogradu bude republička ustanova kulture.
U pojedinim naslovima se praktično pojavilo da Prirodnjačkom muzeju u Beogradu sledi gašenje u godini jubileja, da gubi svoj status republičke ustanove kulture i to su brže bolje dočekali pojedini opozicioni mediji pa su se brže bolje oglasili po toj temi. Išli su toliko daleko u svom neznanju i informisanosti da su jednu ustanovu kulture izjednačili sa pojedinim građevinskim objektima, ili kojekakvim zgradama. Vi ste se juče zvanično posle sastanka obratili saopštenjem, ali mislim da je jako bitno da zbog građana Republike Srbije još jednom iz prve ruke čujemo šta je praktično istina, kada je reč o ovoj temi, jer smo i jutros bili svedoci da se nije prestalo sa pisanjem i spinovanjem, kada je reč o ovoj temi.
Drugo pitanje se odnosi na premijerno emitovanje filma „Dara iz Jasenovca“, koji je, to još jednom moram da napomenem, snimljen uz veliku podršku i inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koji je imao i volje i želje i hrabrosti da se odluči na jedan takav potez, jer imajte na umu da do dolaska Aleksandra Vučića na vlast mi nismo govorili o svim ljudima koji su svoje živote dali za našu otadžbinu, i praktično, posle svih događaja u kojima su stradali Srbiji sećali u tišini. Mi do Aleksandra Vučića nismo govorili ni o Jasenovcu, ni Oluji, ni o Bljesku, ni o Paštriku, ni o Košarama, ni o NATO bombardovanju. To su teme o kojima se do dolaska Aleksandra Vučića nije govorilo.
46/2BM/LŽ
Danas sa ponosom i uzdignute glave govorimo o svim onim datumima i događajima koji su vezani za patnju i stradanje srpskog naroda. Iz tog razloga ovoj je samo jedan i te kako težak film, ali, koliko god da je težak on ima jednu snažnu poruku, to je da mi naše žrtve ni u jednom trenutku ne smemo zaboraviti, mi o našim žrtvama ne smemo ćutati, mi tuđe žrtve poštujemo, sa pijetetom se prema njima odnosimo, ali o našim žrtvama ni u jednom trenutku ne ćutimo.
Ovo je jedan važan napredak kada je reč o našoj filmskoj industriji, a podsetimo se još 2015. godine, sada predsednika, a tadašnji premijer je uveo velike podsticaje kada je reč o filmskoj industriji, pa je moje drugo pitanje vezano za to šta mi možemo u narednom periodu očekivati po tom pitanju. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministarka Gojković.
Izvolite.
MAJA GOJKOVIĆ: Hvala vam puno što ste postavili pitanje iz domena kulture, jer često se kod nas dešava da se o kulturi priča samo kada neko izmisli nekakav skandal, a ne priča se suštinski o tome.
Ne znam zaista kome je išlo na ruku da izmisli čitavu priču o ukidanju Prirodnjačkog muzeja. Pretpostavljam da je to ono što su želeli oni koji su juče komentarisali neku lažnu najavu o ukidanju Prirodnjačkog muzeja kao republičke ustanove kulture. Njihova tendencija da nastave ono što su oni radili, da zatvore na 15 godina Narodni muzej i da zatvore i nikad da ga ponovo ne otvore dok nije na vlast došla SNS i Aleksandar Vučić, Muzej savremene umetnosti. Pa su valjda hteli preko društvenih mreža da nam preporuče da mi ne ostavljamo ono što su oni radili, da zatvaramo uporno muzeje.
Naravno da to nije istina i to je lako bilo proveriti samo da je to neko hteo da uradi, jer se upravo završila javna rasprava o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Sada se čitaju primedbe koje će biti sigurno one koje su dobre, uvrštene u taj tekst. I, da je neko hteo uopšte da se suštinski pozabavi statusom Prirodnjačkog muzeja koji ima trajnost od 125 godina, ali nema zgradu i o tome nisu razmišljali očigledno do juče oni koji su vladali ovom zemljom od 2000. do 2012. godine, mogli bi da vide da je status nepromenjen. Mogli su i da analiziraju budžet Republike Srbije i da vide sredstva koja su opredeljena i za rad Prirodnjačkog muzeja, ali i za raspisivanje konkursa radi pronalaženja idejnog rešenja za zgradu Prirodnjačkog muzeja koja je odlukom grada Beograda 2019. ili 2020. godine lociran na deo na Novom Beogradu gde je predviđeno da prosto imamo njenu četvrt kulture u gradu Beogradu gde bi se nalazio u krugu i Beogradska filharmonija i zgrada Prirodnjačkog muzeja koja je nesumnjivo potrebna, uvek interesantna deci zbog obrazovanja, ali i mnogobrojnim turistima, jer se to dešava svuda u svetu.
Šta je moj problem? Moj je problem ako hoćete nešto da menjate, ako hoćete nešto da radite naravno da uvek imate neprijatelje. Neprijatelje koji su neradnici, koji se lako okupe samo kada treba da viču – ua i da protestvuju i da ne pruže podršku onom koji hoće nešto da menja i nešto da uradi. Naravno, u kulturi ima mnogo toga da se radi, to je zaista jedan zahtevan posao i ja se zahvaljujem predsedniku države, predsednici Vlade i svim svojim kolegama koji su u ovom mandati pokazali koliko imaju razumevanja za tu potrebu da kultura ponovo dobije svoj važan status u našoj državi.
Kažem da je zaista muzej vredan zbog ljudi koji rade tamo. Postoji 125 godina, ali dobiće zgradu, razgovaraću naravno i sa predsednicom Vlade koja uvek ima razumevanja za takve projekte. Oni koji pišu i vređaju ministre kulture i čitavu našu Vladu, juče su u velikoj brizi za budućnošću Prirodnjačkog muzeja se setili da treba
46/3BM/LŽ
sve da nas vređaju da smo, ne znam, svinjci, da gradimo svinjce po Beogradu i takve neke reči. Nisam htela da im odgovorim samo iz razloga pristojnosti. Ovde u sali sede pristojni ljudi, pristojni poslanici koji predstavljaju građane Srbije i mi ne treba da odgovaramo na takav prostakluk koji smo juče kao zabrinutost za status Prirodnjačkog muzeja morali da gledamo.
47/1MZ/MP19.05 – 19.15
Drago mi je da je direktor ovog muzeja juče je dao saopštenje kojim je demantovao sve, izvinio se i Vladi Republike Srbije i ministru, ali se izvinio i svim onim ljudima, kulturnim ustanovama i u državi i u svetu i prirodnjačkim muzejima koji su zbog lažne vesti koju su sami plasirali slali najednom telegrame i mejlove podrške, ne znajući u stvari da je to jedna lažna vest i da će se sigurno pokazati kome i zašto je trebalo da Prirodnjački muzej iskoristi u nekakve političke svrhe. Samo da im kažem, u tim statusima na društvenim mrežama su pokazali da uopšte ne znaju da Prirodnjački muzej nema svoju zgradu, a da na Kalemegdanu postoji mala jedna galerija u kojoj se nekako snalaze da prikažu neku svoju postavku, jer su juče pisali kako mi idemo na Kalemegdan da rušimo Prirodnjački muzej. Toliko o njima, ali hvala zaista onima koji su krenuli u kampanju, a rade u muzeju, što su smogli snage i dali jedno saopštenje u kome se govori da ni u Zakonu o muzejskoj delatnosti, u čijoj su izradi i oni učestvovali, nema takve namene, a da su i oni podlegli nečijim dobro i vešto režiranim lažnim vestima.
Što se tiče filma „Dara iz Jasenovca“, zahvaljujem se režiseru Gagi Antonijeviću što je danas bio ovde sa nama. Žao mi je što nije bila i žena koja je pisala scenario Nataša Drakulić koja je, moram to ovde da kažem, to nije poznata činjenica, dete koje je moralo da napusti Republiku Hrvatsku u onim ratnim dešavanjima, koja je došla ovde, koja je zahvalna što joj je Srbija pružila sve. Nedavno je dobila orden zasluge za pisanje scenarija za ovaj film od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i nije zaslužila da i ona bude napadana ovih dana na koji način i kada je ona napisala scenario i kako. Oni što su nju juče napadali pokazali su opet elementarno neznanje, navodili su rečenice koje su opštepoznate, koje svako od nas može da ponovi, reči čoveka koji je rekao kada su ga ustaše klale, udarale maljem i ubijale: „Neka, dete, samo ti radi svoj posao“. To nije napisao ni Lordan Zafranović, ni Nataša Drakulić, to je nešto što znamo svi mi.
Ovaj film je značajan zato što govori o Dari iz Jasenovca. Svi smo mi ovde pripadnici jednog naroda pomalo Dara iz Jasenovca, jer smo desetinama godina bili prinuđeni da ćutimo, da sami od sebe sakrivamo istinu, da neko od nas ima tu privilegiju da u kući nešto čuje, ali nikada u školama nismo učili o tome šta se dešavalo srpskom narodu u prošlosti pa skoro do juče, a i danas na Kosovu i Metohiji.
Zaista smo zahvalni što imamo predsednika države koji je odlučio, doneo odluku da mu je prioritet da razvijamo kulturu sećanja, jer onaj narod koji se trudi da zaboravi ono što mu se dešavalo u prošlosti – neće imati budućnost. I to je veličina. I oni kada napadaju režisere, kada napadaju scenario, kada napadaju glumce koji su bili briljantni, oni u stvari napadaju žrtve Jasenovca.
I ja ću reći, sve to što je prikazano – malo je, zato što kada gledam, prosto vapim da se govori o svim žrtvama u Jasenovcu i žao mi je zbog onoga što je čitava ekipa filma prolazila i što su bili žrtve jedne političke kampanje protiv filma koji je samo govorio o istini i golgoti kroz koju smo mi prolazili. I meni je deda ubijen u Jasenovcu.
Prema tome, nastavićemo tako, nastavićemo, naravno, i trudiću se da napravimo sporazum sa Ministarstvom obrazovanja, jer obrazovanje i kultura ne mogu da idu odvojeno i tako ćemo se mi kao dva ministra i kao čitava Vlada truditi da održimo tu kulturu sećanja koju smo počeli, da građenjem spomenika, snimanjem filmova o delovima naše istorije, pisanjem udžbenika o istoriji u kojima ništa neće biti sakriveno, jer nigde ni u jednoj državi u svetu ne postoje sakriveni delovi istorije, a pogotovo ne stradanje jednog naroda, da učinimo da ponovo budemo ponosni kao narod i da slika o nama ne bude lažna slika koju su pokušavali godinama da proture po svetu, a to da smo mi narod zločinaca. Ne. Mi smo narod žrtava. Hvala.
47/2MZ/MP
PREDSEDNIK: Hvala.
Pošto su poslanik Milićević i poslanica Đurić odustali od drugog i trećeg javljanja, ja im se zahvaljujem. Time smo iscrpeli listu prijavljenih, tako da, pošto je već i prošlo 19.00 sati, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Zahvaljujem Vladi Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabićem, i svim članovima Vlade na učešću.
Pošto mi kažu da sam napravio lapsus, želim da se izvinim, nisam to primetio, želim da se izvinim i još jednom da se zahvalim Vladi Republike Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, i svim članovima Vlade na tome što su bili ovde i što smo uvek imali puno prisustvo gotovo svih članova Vlade na ovako važnom zasedanju, odnosno da ova tema dobija na značaju samim tim što su svi oni prisutni ovde.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 25. februar 2021. godine, sa početkom u 19.13 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Kao što znate, pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Kao što znate, kvorum postoji u Danu za glasanje ako je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim poslanike da ubace identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim ove što pišu ove pripreme da malo prilagode jeziku, da svi mogu da vas razumeju.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 184 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja poslanika i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
ponedeljak, 9. jun
-
10.00 - sednica Odbora za zaštitu životne sredine (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 2)
-
10.00 - sednica Odbora za kulturu i informisanje (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 3)
-
11.00 - sastanak narodnog poslanika Miodraga Linte sa predstavnicima Zavičajnog udruženja Janjana i Udruženja građana Zmijanje iz Novog Sada (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 4)
-
13.00 - sednica Odbora za prava deteta (zgrada Narodne skupštine, Kralja Milana 14, zeleni salon)