Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / Poslanička pitanja u novembru
Poslanička pitanja u novembru
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
32/1AL/LjL16.05 - 16.15
(Posle pauze)
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine, koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta, član 204. stav 4. Poslovnika.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Pre nego što pređemo na postavljanje pitanja, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 26. novembar 2020. godine, sa početkom u 19.05 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Pozdravljam predsednicu Vlade i članove Vlade.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik i potpredsednik Skupštine, Muamer Zukorlić.
MUAMER ZUKORLIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, sve vas pozdravljam.
Moje pitanje se, sasvim logično, odnosi i vezano je za stanje u kome se nalazimo, a konkretno za ono što se dešavalo na području Sandžaka, tačnije Novog Pazara, Tutina i Sjenice tokom jula meseca, kada smo imali teško stanje vezano za Kovid 19 i izuzetno teške posledice po građane ovog prostora. Naime, tada, prema našim podacima, na prostoru te tri opštine, od posledica kovida umrlo je preko 300 ljudi. Po tome, a shodno broju stanovnika, bili smo tačka sa rekordnom smrtnošću u tom mesecu.
Bilo je i do sada zahteva sa više strana, a moje pitanje se odnosi – šta će Vlada, a pre svega nadležno ministarstvo, preduzeti u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ovakvo stanje?
Svakako da postoji jedan aspekt koji je moguće opravdati objektivnim okolnostima, ali ne sve to što se dešavalo, jer je jako mnogo pokazatelja da je stanje u medicinskom centru u Novom Pazaru izuzetno loše, bez obzira što su u tom trenutku, i to treba istaći, i Vlada Republike Srbije i sam državni vrh preduzeli sve što je bilo potrebno i, hvala bogu, to je dalo rezultate, pogotovo intervencija i vojne bolnice i svi ostali kapaciteti. Isto tako, treba istaći i činjenicu da su mnogi ljudi pokazali svoju solidarnost, lekari širom Šumadije i ostalih delova Srbije, iz drugih medicinskih centara, kao i iz Bosne i Hercegovine. To su bile sve pozitivne strane.
32/2AL/LjL
Ali, sve te pozitivne strane solidarnosti ljudskog odnosa ne bi nam smele zaseniti ono što treba da bude naša odgovornost u državnim organima, a to je pojedinačna odgovornost ljudi u medicinskom centru u Novom Pazaru, jer imamo situaciju da se za proteklih 15 godina dva lica, dva čoveka, smenjuju na čelu medicinskog centra, još su članovi iste porodice, u bliskim rodbinskim odnosima i takmiče se ko će više ostvariti ličnih privilegija i profita.
Nažalost, i sada, taj isti direktor Medicinskog centra se nalazi na toj poziciji, uprkos brojnim zahtevima i unutar centra i izvan centra. To je nešto što ostavlja određenu senku i građani koji su nas birali očekuju odgovor, a evo mi, u ime njih, postavljamo pitanje nadležnima u Vladi. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Pre svega, dobar dan svima, drago mi je što sam danas ovde da pokrenemo i taj dijalog između Vlade i Narodne skupštine, odnosno da mi ovde kao odgovorni vama budemo svakog poslednjeg četvrta u mesecu i da odgovaramo na pitanja narodnih poslanika, da vam podnosimo izveštaje o svemu što radimo i da, na kraju krajeva, zabeležimo one teme na kojima bi trebali više da radimo, odnosno na koje nam vi ukažete da treba da stavimo veći fokus u našem radu.
Što se tiče situacije u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru, ona je zaista i bila, kao što svi znamo, izuzetno, izuzetno teška, tokom jula meseca posebno i donekle avgusta. Mi smo učinili sve što je u našoj moći da, kao što ste i vi, hvala vam na tome, prepoznali, pružimo svu moguću dodatnu pomoć i podršku bolnici u Novom Pazaru i svim stanovnicima Novog Pazara, ali, isto tako, i Tutina i Sjenice i mislim da smo u datim okolnostima uradili dobar posao, ili najbolji mogući.
Vi znate da sam ja bila u Novom Pazaru, zajedno sa ministrom zdravlja, Zlatiborom Lončarom, a da je pre toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Novi Pazar i sam odneo dodatnu opremu, respiratore, zaštitnu opremu i sve ono što je potrebno našim zdravstvenim radnicima da se uspešno bore protiv korona virusa.
Što se tiče lične odgovornosti, imam tu dva odgovora. Jedan je da niko od nas u sistemu ne beži od lične odgovornosti, nikada nije bežao i nikada neće bežati, pa ni u ovim, ne teškim trenucima, već najtežim trenucima za sve zemlje Evrope, ali i sveta od Drugog svetskog rata. Dakle, tu smo, da podnesemo i ličnu odgovornost i da kažemo šta smo uradili i kako smo radili i da smo svi zajedno u svakom trenutku u tim užasnim okolnostima radili i radimo u interesu građana Republike Srbije, i to svih građana Republike Srbije.
Druga stvar koju želim da vam kažem, a to je da mi se čini da svačija lična odgovornost treba da se traži tek kada sve ovo bude iza nas i kada sve ovo prođe i kada mi izađemo iz ovoga kao pobednici, a znam da ćemo izaći kao pobednici, i da onda imamo vremena da sednemo i da vidimo ličnu odgovornost svakoga i kako je svako pojedinačno činilac u ovom društvu doprineo ovoj borbi, koja je borba čitavog društva i svakog pojedinca za čitavo društvo, ili odmogao ovoj borbi, a bilo je i toga.
Dakle, nadležni ograni i nadležne institucije neka rade svoj posao, a ja vas pozivam da nastavljamo ovu našu borbu zajedno, a da onda o odgovornosti svakog pojedinačno razgovaramo kada sve ovo bude iza nas. U svakom slučaju mogu da garantujem da je svako od nas, i u Vladi Republike Srbije u resornom ministarstvu, dao sve od sebe da svi građani Republike Srbije u svakom trenutku budu zbrinuti najbolje moguće, da svima zaštitimo život koliko god je moguće u ovoj užasnoj situaciji i da smo u tome, bez obzira koliko bilo teško.
33/1MJ/MP16.15 – 16.25
U Novom Pazaru je zaista bilo teško, u svakom trenutku smo bili među malobrojnim brojem zemalja koje su uvek mogle da zbrinu sve one koji su zaraženi od korona virusa, da obezbede sve lekove koliko god skupi oni bili, dovoljno respiratora, da ne bi morali da isključujemo neke ljude koji možda imaju manje šanse, da bi dali šansu nekima koji imaju veće šanse za život, već da svima obezbedimo apsolutno sve da ozdrave, prežive i da mi kao društvo nastavimo dalje.
Tako da, svakako to je moj odgovor i znam šta smo uradili za Novi Pazar i kako smo to uradili i koliko smo radili, kao i za bilo koji drugi grad i opštinu u Republici Srbiji. Ponosim se tom borbom. Ona i dalje traje, teže je verovatno u ovom trenutku nego ikada i biće teško sigurno još neko vreme, biće teško dok ne dođe do vakcine. Mi ćemo to garantujem, to je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, biti među onim zemljama koje će prve na svetu dobiti ili među prvima na svetu dobiti vakcinu protiv korona virusa. Za to nećemo štedeti resurse, nećemo štedeti ni novac, ni političke veze, ni šta god je potrebno da dođemo do tih vakcina da bi mogli konačno da krenemo u period oporavka i ozdravljenja. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Muamer Zukorlić ima pravo da komentariše. Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Zahvaljujem na odgovoru i logično je da punu odgovornost ne možemo imati dok se kompletno stanje ne okonča. Ali, pošto smo u borbi protiv korone za one ljude za koje se pokaže da su destruktivni u toj borbi, odnosno da su odgovorni za određene pojave u Medicinskom centru, loše ih je držati do kraja bitke, jer onda bitka može biti neuspešna. To je ono što zapravo građani od vas očekuju, a mi evo ovde prenosimo.
Znači, prenosimo detaljnu istragu i da se ne odustane. Svi oni koji su krivi neka odgovaraju. Potpuno smo svesni osetljivosti i ni na koji način ne želim ovo politizirati, politički iskoristiti te emocije, ali ovo je nešto što smo dužni građanima i na čemu ćemo insistirati.
Dopunsko pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala. Obradovani smo najavom novog talasa borbe protiv organizovanog kriminala, mafije i svih oblika kriminala. Samo opet želimo insistirati da to ne ostane samo na nivou velikih centara poput Beograda.
Obradovala nas je činjenica da su određena lica odgovorna za pljačku imovine građana u Novom Pazaru, privedena zakonu, uhapšena, procesuirana, ali se u Novom Pazaru pojavila informacija da je to hapšenje bilo pripremljeno još u decembru prošle godine. Molim vas odgovorite nam da li je to tačno da kažemo građanima? Da li je to tačno da je to hapšenje odgođeno zbog izbora ili nije?
Želimo da to znamo, iako pozdravljamo tu akciju, istina, u pitanju su sitnije ribe što bi se kazalo u političkom sistemu, a znate dobro da sam upravo u ovom časnom domu više puta govorio o sprezi organizovanog kriminala i kriminala uopšte i politike. Želimo da vas u tome podržimo, da se nastavi sa tim. Svako ko je stavio ruke u pare građana mora da odgovara i to je dobar prvi korak, ali je jako bitno dati ova pojašnjenja.
Isto tako proteklih dana imamo nervozu kriminalaca u Sjenici, gde jedan ozloglašeni kriminalac, tamo poznati, da mu ne pominjem ime ovde, ne zaslužuje to, dakle sa svog mobilnog telefona sa svog zvaničnog broja pretio aktivistima suprotne političke stranke, predsedniku opštine i onima koji zapravo raskrinkavaju sav taj kriminal, potrebna je reakcija MUP-a i nadležnih državnih organa.
33/2MJ/MP
Pitanje za Ministarstvo finansija – kako je moguće da sedam godina predstavnici Revizorske institucije ne dođu u kontrolu budžeta Sjenica. Došli su tek na naš zahtev pre dva meseca i otkrili takve zloupotrebe, preko 260 miliona samo u prvoj kontroli. Naravno pozdravljamo sada ovu akciju, ali želimo odgovor, za tih sedam godina mora neko biti odgovoran zašto je to bilo prepušteno ljudima u opštinskoj vlasti? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Zukorliću.
Predsednica Vlade, izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Vratiću se još jednom na odgovornost. Dakle, možemo sada da raspravljamo o ličnoj odgovornosti i da mislimo da je neko kriv ili nije kriv, da je nešto dobro uradio ili nije dobro uradio, ali ovo zaista nije pravi trenutak. Zato što čini mi se mi ili niko u svetu u ovom trenutku i dalje ne zna tačno sa čime se mi suočavamo kada govorimo o ovom virusu, niti zna koje su prave i pravovremene mere da bi se reagovalo na ovaj virus.
Tako da, čini mi se da je najbolji trenutak da kada sve prođe pogledamo svi zajedno šta smo uradili, kako smo uradili, kako smo balansirali i mere i život ljudi, i ekonomiju od koje na kraju krajeva žive ti ljudi i te porodice i da vidimo šta smo uradili. Tako i u Novom Pazaru. Mislim da bi sada svako pozivanje na ličnu odgovornost i pretpostavka da je neko u bolnici u Novom Pazaru dobro ili loše radio svoj posao, bila preuranjena, da ne bi bila objektivna i da to ne bi izašlo sve ukupno na dobro.
Mi vidimo na kraju krajeva i na republičkom nivou ljude koji svaki dan nam spočitavaju šta radimo i pričaju sve suprotne stvari. Danas vidimo ne ljude koji su prekinuli aplauz lekarima koji je bio u osam časova uveče, lupanjem o šerpe, gelendere, uznemiravanjem ljudi zato što smo imali restriktivne mere, svi ti ljudi danas kritikuju nas zato što nemamo restriktivnije mere ili zato što smo tobože zakasnili sa nekim merama, pa je onda uvek pitanje u stvari da slušamo te ljude dokle bi došli? Jel smo tada trebali da popuštamo mere, a valjda sada treba da ih stežemo i uvodimo policijski čas zato što oni tako kažu iako imaju obraza nešto da kažu, pošto su već kritikovali te mere tada u martu i aprilu, u tom trenutku kada su mislili da korona valjda ne postoji i da mi zatvaramo ljude u kućama samo zato što smo diktatori, tirani i sadisti.
Ali, dobro, tako je bilo. Na kraju krajeva ako postoji jedna pozitivna stvar ove strašne pošasti onda je to da je svako od nas pokazao svoje pravo lice i pokazao se kakav je u najtežim okolnostima i koliko su važni ili ne važni životi ljudi u odnosu na jeftine političke poene.
Tako da, stojim pri tome da mislim da o odgovornosti treba da razgovaramo kada se sve ovo završi i pogledamo šta smo uradili, kako smo uradili, kako smo prošli i da vidimo onda ko je radio dobro, a ko je radio loše i uz to naravno niko od nas, ni u jednom trenutku neće bežati od odgovornosti.
Takođe, želim još jednom da se zahvalim medicinskom osoblju iz Kruševca, iz Kragujeca koji su odmah otišli da pomognu Novom Pazaru i zaista u najvećoj mogućoj meri tamo uspeli da uspostave svu kontrolu i red. Videli smo nažalost, kao što smo to viđali od marta, kada je identifikovan prvi slučaj korona virusa u Srbiji, mnogo lažnih vesti i u trenucima kada je bilo najteže u Novom Pazaru, a meni je drago da
33/3MJ/MP
kažem da je danas dosta dobra situacija u Novom Pazaru iako naravno je teška kao i svuda širom Republike Srbije, opet imamo u poslednjih 24 časa 20 novozaraženih, nije samo ali je mnogo bolje nego što je u većini drugih gradova u Republici Srbiji i zahvaljujem se Novopazarcima na odgovornom i disciplinovanom ponašanju zato što ne bi to moglo da bude tako da oni nisu disciplinovani i da poštuju u velikoj meri epidemiološke mere.
34/1MZ/IR16.25 - 16.35
Ali i tada smo videli, kao što sam počela da pričam, lažne vesti oko toga da nema vitamina C, da nema zaštitne opreme, da nema lekova, ispostavilo se da je sve to laž, i da je bilo i vitamina, i zaštitne opreme, i lekova. E, takve lažne vesti imamo u svakom trenutku, najviše verovatno i tokom tih najtežih situacija, političkih kampanja i izbora, pa je tako i lažna vest da su bilo kakva hapšenja odlagana zbog izbora. To je apsolutna laž.
Mi nikada nismo stavljali izbore na prvo mesto, odnosno pre svega onoga što smo morali da uradimo za građane Republike Srbije, koliko god to lako ili teško bilo. Dakle, kategorično tvrdim da nikakva hapšenja nisu odlagana i da smo sve sprovodili maksimalno efikasno u trenucima kada smo imali informacije i kada smo prikupili dokaze i kada smo bili spremni da takve akcije implementiramo.
Konačno, što se tiče revizora, Državna revizorska institucija je nezavisna, ona odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ni ja ni ministar finansija ne možemo da utičemo na njihov rad, ne možemo da ih pošaljemo negde, ali to svakako možete vi. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Gospodin Zukorlić se javlja, pošto ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od dva minuta.
Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Hvala vam na odgovorima, posebno na ovoj informaciji vezano za revizore. Dakle, gonićemo ih sa ove pozicije, zato smo ovde, naravno, zajedno sa vama koji ćete nam dati i dodatne informacije, jer ste u prilici da sve to pratite, jer uloga naša jeste zapravo, pored toga što smo članovi najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela, istovremeno smo i članovi najvišeg nadzornog organa u zemlji, to je Narodna skupština.
Što se tiče insistiranja na odgovornosti vezano za kovid u Novom Pazaru, ne odnosi se samo na vreme akcije protiv kovida. Kazao sam tu šta se sve činilo sa nivoa državnih organa, dakle, to je sasvim jasno, ali haos određeni koji je nastao je zapravo bio posledica odgovornosti od pre, u pogledu lošeg vođenja, lošeg kadrovanja, zapošljavanja po raznim osnovama, korupcija, to je ono. Zato sada treba podstaći one odluke koje bi olakšale dalju borbu. Ono što mi tražimo, odnosno građani, jeste da se formira posebna komisija sa nivoa ministarstva ili Vlade, da ispita sve to do kraja.
Svakako ovo vezano za borbu protiv organizovanog kriminala, to je nešto na čemu ćemo nastaviti insistirati zaista, posebno u opštinama Tutin i Sjenica. To su crne rupe u pogledu legalnosti. Sada nakon što je promenjena vlast u Sjenici, to se jednostavno otkriva. Znači, evo, zadnja informacija, 10 miliona je uplaćeno prošle godine od Ministarstva za turizam i trgovinu, za ski centar, gubi im se svaki trag, prosto ih nema, ne samo nenamenski, jednostavno ih nema. To je tamo bila uobičajena pojava. Zato pozivam i Vladu i nadležno ministarstvo da pomognu onima koji sada žele da stvari postave na zdrave osnove. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.
ŠAIP KAMBERI: Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.
34/2MZ/IR
Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.
Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.
Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.
I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.
Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.
Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Ja vas molim da, kao što svi znate, tolerancija je na najvišem mogućem nivou, ali vas molim da poštujete Poslovnik. Nije dozvoljeno unošenje bilo čega što nije deo skupštinskog materijala, a naročito isticanje zastava drugih zemalja.
Zamolio bih vas da sklonite zastavu Albanije, zato što to nije zastava albanske nacionalne manjine u našoj zemlji. Ako to ne želite, onda ćemo zaista da napravimo pauzu.
Gospodine Kamberi, izvolite.
34/3MZ/IR
ŠAIP KAMBERI: Samo bih vas zamolio da pogledate Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji opisuje način na koji se može upotrebiti zastava drugih država, član 8, član 33, član 30, član 41. U skladu sa tim, ja sam ovo primenio.
PREDSEDNIK: Pošto to nije u skladu sa Poslovnikom…
ŠAIP KAMBERI: Ukoliko nema tolike tolerancije…
PREDSEDNIK: Ja bih vas zamolio, nemamo toleranciju za kršenje Poslovnika i tražim od vas da sklonite zastavu. Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Gordana Čomić. Izvolite.
GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, predlog za izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima podneće nakon dijaloga koji će biti organizovan u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a na inicijativu samih nacionalnih saveta.
35/1JJ/MJ16.35 – 16.45
Na sastanku održanom sa svim predstavnicima svih nacionalnih saveta u Republici Srbiji tako je dogovoreno. Nije Vlada ta koja treba da kaže pripadnicima nacionalnih manjina šta je za njih dobro, nego je obrnuto. Na nacionalne manjine kroz dijalog u eks-post analizi, a na osnovu Zakona o planskom sistemu o primeni Zakona o nacionalnim savetima u saradnji sa civilnim društvom, sa predstavnicima akademske zajednice, sa predstavnicima Vlade, na kojoj se direktno odnose primedbe koje imate, da se formiraju predlozi izmena i dopuna o kojima onda razgovaramo kada budemo pripremali konačnu verziju nacrta, odnosno Predloga izmena i dopuna.
Predstavnici nacionalnih saveta saglasili su se da je to jedini način da zaista primenjujemo ono što je zapisano u zakonima koji štite ljudska i manjinska prava, kao i da će u okviru svojih nadležnosti, a zbog popisa koji će biti održan sledeće godine dati predloge na koji način da učestvuju i predstavnici nacionalnih saveta u procesu popisa da sve bude usklađeno sa okvirnom konvencijom o pravima manjina i poslednja, a možda ne i poslednja, a važna stvar je, da se uz Predlog u izmene i dopune zakona o popisu da čujemo i njihove stavove o tome na koji način su pripadnici nacionalnih manjina pretrpeli i šta su pretrpeli od pandemije koja nas je pogodila sve, ali da li ima nešto specifično.
Bilo je govora i o tome kako se upotrebljava i službeni jezik i pismo i simboli i nije to jedini problem koji postoji ima dosta primedbi na službenu upotrebu jezika i pisma od strane predstavnika raznih nacionalnih manjina i to će biti tema dijaloga.
To je zaključak sa sastanka do 15. decembra biće održan još jedan i ja na takav sastanak pozivam ne samo vas kao uvaženog narodnog poslanika, nego i druge narodne poslanike zainteresovane da direktno od izabranih predstavnika nacionalnih manjina u dijalogu čuju šta su njihovi zahtevi, šta su njihove potrebe, šta su njihove primedbe i da se čujemo i da se saslušamo i da jedni drugima pružimo dobrobit sumnje da zajedno radimo za bolje stanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. To uključuje i teme koje ste imali u članu zakona u kojem se opisuje upotreba simbola nacionalnih, kao i kasnije upotreba jezika. Ja bih volela da način na koji ćemo dalje voditi dijalog bude da budemo fokusirani na zaštitu svojih prava, jer vi imate prava na sve ono što je zapisano u Ustavu i zakonu bez obzira da li bilo ko, bilo gde na planeti ima neka prava.
Država Srbija garantuje prava manjinama na osnovu onoga što je zapisano i ima obavezu da sluša manjine ako ono što je zapisano niko neće da primenjuje ili želi da zanemari tako da čekamo Ministarstvo i vas i sve druge zainteresovane da zajedno radimo na zaštiti prava nacionalnih manjina.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Narodni poslanik Šaip Kamberi ima pravo da komentariše odgovor.
ŠAIP KAMBERI: Zahvaljujem na odgovoru.
Nadam se da će barem proces evrointegracija u kojoj se Srbija nalazi doprineti tome da se podrazumevaju osetljiva pitanja koja znače identitet jedne manjine i da taj proces pomogne da se ovo pitanje reši. Ja se nadam da taj proces koji ste vi sa nacionalnim savetima pokrenuli prekjuče dati konkretne rezultate iako do sada nije bilo naročite volje da se ovo pitanje reši. Evo, vidimo i po reakciji kolega narodnih poslanika.
A ja vas samo podsećam na Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije koji u članu 8. kaže – da grb, odnosno zastava strane države mogu se isticati u Republici Srbiji samo uz grb, odnosno zastavu Republike Srbije. Što sam i učinio.
35/2JJ/MJ
Član 30. – ako se zastava Republike Srbije ističe u Republici Srbiji zajedno sa drugim domaćim ili stranim zastavama zavisno od načina postavljanja tih zastava., pa stav 4. istog člana kaže – na prvom mestu uvrsti, odnosno sa leve strane spreda gledano ako su zastave poređane u vrstu. I kada je zabranjeno da se ona ističe jeste, ne sme biti izložena da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija. Zastavom se ne mogu prikrivati vozila ili drugi predmeti niti se mogu ukrašavati konferencijski stolovi ili govornice, osim u formi stone zastavice.
Dakle, vi meni uskraćujete pravo da ovo koristim. Na neki način pokušavate uvesti monopol i cenzuru nad slobodnom rečju. Ako neće ministarstvo sigurno će naša poslanička grupa da pokrene inicijativu za izmenu tog člana u vrlo bliskoj budućnosti. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Naravno da vas najljubaznije molim da poštujete Poslovnik Narodne skupštine kao i odluku o unutrašnjem redu u Narodnoj skupštini u kojoj jasno piše da u prostorijama zgrade Narodne skupštine je zabranjeno isticanje simbola i obeležja političke stranke i strane države osim u prostorijama koje su poslaničkim grupama dodeljene na korišćenje.
Ne znam šta piše i da li piše i kako piše u drugim zakonima, ali je jasno šta se može i šta se sme u ovoj sali gde se održavaju sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Shodno tome vas zaista najljubaznije molim da se ponašate u skladu sa tim.
Reč ima, predsednica Vlade, Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Pre svega ću reći da se ja zaista kao građanka Republike Srbije izuzetno ponosim time šta Republike Srbije radi za predstavnike svih nacionalnih manjina, koliko smo otvoreno društvo i kakva prava predstavnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji uživaju.
Kao predsednica Vlade, ja sam takođe i predsednica republičkog Saveta za nacionalne manjine koji okuplja sva resorna ministarstva, relevantna ministarstva i čak 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, da razgovaramo jednom zaista regularnom i redovnom dijalogu o tome šta još dodatno možemo da uradimo za predstavnike nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
U Republici Srbiji, za one koji nisu znali, a mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, mi imamo čak 11 različitih jezika nacionalnih manjina koji su u zvaničnoj upotrebi u 42 lokalne samouprave i u 49 mesta. Imamo 44 hiljade 70 učenika koji pohađaju školu na jednom od osam jezika nacionalnih manjina. To je 5,4% broja učenika u Republici Srbiji.
Mi smo, ako govorimo, recimo o Nacionalnom savetu Albanske nacionalne manjine, ukupno u prethodnih šest godina dali podršku od nešto od preko jedan milion evra za nacionalni savet. To samo za nacionalni savet, dakle, ne pričamo uopšte o svemu onome što dajemo kao podršku učenicima i studentima u Preševu ili u Bujanovcu kroz Ministarstvo kulture i informisanja za različite kulturne programe, medijske programe, informisanje na jeziku nacionalne manjine, o svemu onome što dajemo dodatno kao Vlada Republike Srbije, odnosno svi građani Republike Srbije kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, za podršku i mladima i ekonomiji i malim i srednjim preduzećima.
36/1VS/CG16.45-16.55
Posebno mi je drago što upravo danas mi u Bujanovcu imamo dodelu bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća gde smo dodelili 30 miliona dinara na 13 preduzeća, a za period osam godina prethodnih dodeli više od 300 miliona dinara za mala i srednja preduzeća iz tih opština.
Osim redovnog budžeta opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa svake godine od države Srbije dobiju i dodatnu finansijsku pomoć za redovno funkcionisanje u ukupnom iznosu oko dva miliona evra. Otvorili smo tamo i fakultet, a i kroz Koordinaciono telo dajemo podršku, odnosno stipendije za školsku 2019/2020. Stipendije je dobilo 300 učenika u ukupnom iznosu od 16,2 miliona dinara. Uz to je stipendirano pet generacija studenata, njih 68 koji su upisali fakultete u Novom Sadu, iznos stipendije od 45.000 dinara. Još od 2009. godine đaci prvaci svakog 1. septembra dobiju na poklon školski pribor i rančeve.
Tokom kovid virusa smo zbog potreba domova zdravlja zaposlili 21 zdravstvenog radnika u Bujanovcu i 25 zdravstvenih radnika u Preševu. Dakle, sve u svemu, zaista mi se čini da nacionalni savet nacionalnih manjina i generalno nacionalne manjine u Republici Srbiji imaju u Vladi Republike Srbije i u Republici Srbiji dobrog partnera, partnera koji je uvek bio otvoren da sasluša koje su sve dodatne potrebe i šta je sve dodatno potrebno da uradimo.
Kao predsednica Vlade i građanka Republike Srbije znam koliko bih srećna bila da sve ovo imaju predstavnici Srba u drugim zemljama regiona. Da mogu da se školuju na srpskom jeziku, da dobijaju ovoliko novca od vlada tih država, da bi sačuvali svoju kulturu, tradiciju, svoje pismo, svoj jezik, da imaju programe na svom jeziku i da se u svakom smislu na ovaj način podržavaju i uvažavaju. To na žalost nije slučaj i mi ovo ne radimo zbog reciprociteta već zato što zaista verujemo u to da Srbija jeste zemljama svih svojih građana. Ponosimo se sa raznolikošću koju imamo, a imamo u Republici Srbiji preko 26 nacionalnih manjina, odnosno pripadnike, preko 26 nacionalnih manjina.
Kada govorimo, to moram takođe da kažem, o tim nesrećnim 90-tim u kojima je Srbija toliko puta optužena za agresora, nekako je neverovatno pogledati istini u oči i videti da su sve ostale države u tim ratovima u kojima je Srbija bila agresor postale etnički čiste, a Srbija zadržala svoj status i svoju poziciju kao zemlje sa jednim od najvećih broja nacionalnih manjina u čitavoj Evropi. To je nešto čime se svi ponosimo i to je nešto, ja mislim, što nama daje osnovu i za dalje razgovore.
Kao što sam rekla i u prvom našem razgovoru poštovani narodni poslaniče, zaista bi možda volela da govorimo o nekim konkretnijim stvarima koje su važne za kvalitet života građana, ala ja to ne mogu da odredim. Ako vi mislite da je činjenica da vi imate pravo na sopstvenu zastavu, zastavu nacionalnog saveta vaše nacionalne manjine za koju vi određujete kako će izgledati, da je potrebno da razgovaramo o nekoj drugoj zastavi, neke druge države. Pa dobro, onda to dovoljno govori i o tome koliko vi mislite da postoje realni problemi za albanske stanovnike u Preševu i u Bujanovcu. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Poslanik Kamberi ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše dva minuta.
ŠAIP KAMBERI: Što se tiče pomoći Koordinacionog tela mislim da to nije neki pokloni koji se daje već je to obaveza Republike Srbije na osnovu programa tadašnje savezne i republičke vlade iz 2001. godine koja traje i danas.
36/2VS/CG
Što se tiče činjenice da se danas deli u Bujanovcu 30 miliona za malu privredu. U redu je to, to pozdravljam. Ja sam kao član predsedništva Koordinacionog tela to podržavao i na moju inicijativu je taj deo u budžet ušao.
Međutim, istovremeno imamo pre nekoliko dana, pre nedelju dana smo iz budžeta naših opština skinuli po 20 miliona, baš iz tog Koordinacionog tela, što za opštine kao što je Preševo, Bujanovac i Medveđa zaista znači mnogo. Ako je, kako vi kažete, kordinacija saveta nacionalnih manjina u jednom partnerstvu sa Vladom onda ne znam zašto je zadnji sastanak pre godinu dana održan. Takvo partnerstvo nije garancija nekom uspehu. Onda bi trebalo što češće da se sastanete sa predstavnicima saveta nacionalnih manjina kako biste saslušali njihove probleme i imali razumevanje.
Ja ne znam gospodo predsednice ima li važnijeg pitanja za čoveka od svog identiteta. Možemo mi imati i pare, možemo imati i zaposlenje, ako nemamo identitet, a bez identiteta, rekao sam, uz jezik, nacionalni simbol predstavlja deo identiteta albanskog naroda.
Da se razumemo, zastava koju Albanci koriste nije iz 2012. godine, to je zastava koju Albanci koriste od 1443. godine i ona je više narodna zastava, nego što je državna zastava. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Ja želim samo da zamolim gospodina Kamberija, kao što vidite želja nam je da svako ima pravo da kaže šta misli, čak i ako se većina naravno ne slaže sa onim što neki poslanik misli, isto tako da se diskusija i polemika obavlja slobodno, a samo bih zamolio da svi budete svesni, pa i gospodin Kamberi da ste vi narodni poslanik u Narodnoj skupštine Republike Srbije, da niste poslanik strane države i da u tom smislu morate da se ponašate u skladu sa Poslovnikom i ostalim aktima koje uređuju rad u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.
U tom smislu, ako postoje inicijative za određene promene zakona, dijalog sa Vladom, čuli ste i od premijerke, od ministarke, o tome može slobodno da se razgovara.
Naravno da mi je drago što ste istakli zastavu Srbije, što ne radite tako često, a sa druge strane i pored svega što ste istakli zastavu Albanije, moram da kažem da mi je lakše, jer niste istakli zastavu Kosova, jer to ipak kazuje da ste i vi svesni da kada u Gračanici se vije srpska zastava, da to nije zastava strane države, nego ove države Srbije.
Ovo sam rekao bez bilo kakve zluradosti i želje da zaista na najbolji mogući način vodimo dijalog i o najtežim i najsloženijim temama.
Idemo dalje, dr Muamer Bačevac iz SDPS.
MUAMER BAČEVAC: Mi u SDPS Rasima Ljajića veliku pažnju pridajemo energetskoj efikasnosti i zdravom i čistom vazduhu.
37/1GD/MT16.55 – 17.05
S druge strane, mi smo zemlja koja, nažalost, najveći deo svoje energije dobija sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva.
Vlada je u januaru usvojila Predlog pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene u kojoj je definisana promena kursa energetske politike sa oslanjanjem, pre svega, na obnovljive izvore energije.
Naravno, ne možemo kao neke zapadne evropske zemlje, na primer kao Nemačka, da potpuno ukinemo ugalj kao osnovni resurs za dobijanje električne energije, ali svakako naš fokus mora da bude na odsumporavanju, odnosno na pročišćavanju dima iz naših termoelektrana i toplana.
Moram da pohvalim to što je u martu ove godine u Ministarstvu energetike potpisan jedan ugovor o izgradnji nove toplane u Novom Pazaru na biomasu. To je ugovor vredan 5,8 miliona evra, čime će Novi Pazar dobiti jednu modernu toplanu.
Podsećam da danas u Novom Pazaru toplana je u samom centru grada i da koristi mazut, koji zaista mnogo zagađuje vazduh građana Novog Pazara.
Ova toplana će imati ekološku proizvodnju i cena grejanja će biti znatno niža, a obezbeđivaće duplo veću količinu energije.
Ono što je jako bitno za građane mog kraja jeste da se trenutno razvija projekat razvodnog gasovoda od Aleksandrovca koji će povezivati Kopaonik, Novi Pazar i Tutin. Gasifikacijom se otvara mogućnost da se toplani doda još jedan toplotni kotao sa četiri megavata, što će Novom Pazaru omogućiti potpunu energetsku sigurnost.
U Tutinu i Novom Pazaru je započeto sa procesom eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda koji prolazi kroz ove opštine. U Novom Pazaru je predviđeno da oko 810 parcela bude eksproprisano, odnosno neki njeni delovi. U gradskoj upravi su već za više od 300 uradili projektnu dokumentaciju.
Obzirom da ovde nije ministarka rudarstva i energetike, želim da, pre svega, apelujem na predsednicu Vlade, koja je ipak glava ove kuće, da što pre započne sa izgradnjom ovog gasovoda. On je nužan i neophodan i omogućiće da se smanji zagađenje gradova, kao što je Novi Pazar.
Vi znate da je Novi Pazar u jednoj kotlini, da je zagađenje izuzetno veliko obzirom da se apsolutno svi greju na fosilna goriva, na drvo, na ugalj, na mazut. Lokalna samouprava je učinila puno, čini i na tome da i toplana dobije novi izvor energije, ali…
PREDSEDNIK: Gospodine Bačevac, molim vas da završavate.
MUAMER BAČEVAC: Ali, naglašavam, izuzetno je bitno da se ovaj gasovod završi i za Kopaonik, koji je turistički centar, kome je to preko potrebno, a, Boga mi, i za Novi Pazar, koji je centar kompletnog regiona tog dela naše zemlje.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Obećavam da ću da se postaram da idemo u ovaj projekat i da ga završim što pre, ali u stvari sam želela da vam kažem jednu izuzetno važnu stvar o kojoj sam pričala sa ministarkom za zaštitu životne sredine, a to je da smo konačno u budžetu za 2021. godinu budžetirali za kompletno rešavanje deponije u Prijepolju, odnosno deponije Stanjevine.
Sećam se da ste mi u prethodnom mandatu nekoliko puta postavljali to pitanje, i meni i tadašnjem ministru Trivanu. Znamo koliki je to problem.
Kada smo Irena i ja razgovarale, moram da vam kažem da sam bila zaista pozitivno iznenađena i radosna zato što je ministarka Vujović odmah to uzela kao jedan
37/2GD/MT
od prioriteta za rešavanje, tako da smo razvili plan, budžetirali. Zatvorićemo deponiju Stanjevine. Mi ćemo voziti đubre na sanitarnu deponiju, verovatno u Priboj, Irena će me ispraviti, ako se ne varam. Napravićemo jednu transfer stanicu u Novoj Varoši dok ne proširimo sanitarnu deponiju Užice.
Budžetirali smo i za proširenje sanitarne deponije u Užicu, ali ovo je jedna stvar za koju smo se dogovorili. Ako postoji jedna stvar koju ćemo uraditi, onda ćemo uradi ovu.
Znam koliki je problem. Hvala vama zato što ste nam kao narodni poslanik skrenuli pažnju na ovaj problem da smo ga zaista i zapamtili i rešili da se pozabavimo i da ovo rešimo i da to bude nekako simboličan početak rešavanja preko 3,5 hiljade ovakvih deponija širom Srbije. Tako da, završavamo ovo i biće mi drago da uskoro posetimo zajedno Prijepolje i da krenemo da radimo na ovom problemu.
Za gasifikaciju, zapisala sam, to ću vam javiti dodatno. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.
MUAMER BAČEVAC: Meni je jako drago što ona politika koju ja zastupam, a to je rešavanje osnovnih problema građana u ovoj državi, bez obzira koje su nacionalnosti, iako sam ja Bošnjak, daje rezultate i rešavamo svakodnevne probleme ljudima.
Uopšte nije upitno da je identitet važan, ali gradimo ga sami. U crti mog identiteta možda je najvažnije što sam lekar, u crti nečijeg drugo identiteta je možda najvažnije to što je verski pripadnik određene organizacije ili određenog verovanja, ali politika koju SDP jeste najteži put, politički put, borba za građane, borba za gasifikaciju, borba za uklanjanje deponije. Hvala vam.
Verujte mi da Novi Pazar i Valjevo i Bor biju istu bitku i da su jako zagađeni u određenim trenucima u zimskom periodu. Gasifikacija je jedino rešenje, apsolutno jedino rešenje. To pričam za Novi Pazar, ali se borim i za Kopaonik. Boriću se i za Goliju. To je sve ono na čemu insistira ova politika.
Naravno da raduje zaista Stanjevine. Nekako sa imenovanjem nove ministarke došla je i nekakva nova energija, ali i sa imenovanjem novog rukovodstva u samoj opštini Prijepolje. To su časni ljudi, novi ljudi puni nove energije koju čine, slobodno ću reći, SDP i SNS, isto preslikana koalicija, kao i na državnom nivou, dala je jednu novu energiju sa novom ministarkom i, evo, ja sam zaista prezadovoljan što će se rešiti ovaj višedecenijski problem. Jedna ekološka bomba će biti praktično sanirana, a taj kraj će zasijati u svom punom kapacitetu i turistički i ekonomski i u proizvodnji zdrave hrane itd.
Hvala još jednom.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan D. Marković.
Izvolite.
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Poštovani članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti malo o koroni, a juče sam govorio o dr Konu, koga izuzetno dobro cenim i rekao sam da neću više da ga slušam, jer sam to video od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.
Dr Kon je rekao maja meseca da juna, jula i avgusta nestaće korona u Srbiji zato što će biti velika temperatura. Aleksandar Vučić nije ga slušao, pa krenuo da pravi kliniku, adaptacija drugih kliničkih centara, nabavka onog što se zove medicinska oprema itd.
37/3GD/MT
Čak ga nije slušao ni Ivica Dačić, koji je otišao u Kinu, kada je Kina bila jedina država sa najvećim brojem zaraženih na svetu i za taj vremenski period obišla još nekoliko afričkih država, gde su dve afričke države povukle priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije.
Ja molim Vladu i predsednicu Vlade da smanjimo doziranje, medicinskim rečnikom rečeno, trovanja ljudi od strane nekih stručnjaka. Preko televizije da mi drže konferencije po dva sata. Ajde da oni doktori koji leče narod, koji se nalaze u opremi koja se zove sauna i medicinske sestre da pričaju o koroni i šta je to što je preventiva i zašto je neko otišao na respirator - zato što je imao sedam dana temperaturu, a nije se javio.
Statistika po ovom pitanju u medicini ne postoji i ne postoji medicinska praksa, jer mi nismo imali koronu 2019. i ranijih godina, tako da niko ne može na osnovu medicinske prakse… Može on da bude ne znam koji stručnjak.
Zašto je to radio Aleksandar Vučić? Pa, zato, dame i gospodo, što sve bolnice u Beogradu su postale kovid ambulante i treba nam neki novi smeštaj, da se leče oni drugi koji imaju upute za te specijalne klinike. Da li znate koliko bolesnih ljudi ne mogu da uđu u te bolnice?
38/1DJ/LŽ17.05 – 17.15
Takvih ljudi, garantujem vam, u Srbiji ima preko dve-tri hiljade, da se ne desi da nam više umru oni drugi zato što nisu mogli da idu na operaciju, od ovih koji se leče od korona virusa.
Takođe, dame i gospodo, škole, roditelji treba da daju saglasnost da li će deca da im idu u škole, a ne da mi da saglasnost neko ko se zove struka. Juče ta struka rekla - e, pola tima struke su predložili nešto, a druga polovina politička nije prihvatila. Pazi, Boga ti. Nije prihvatila. Ko je svu tu opremu nabavljao, iz kojih para, ko raspolaže sa tim parama?
Druga strana, ta politička, ne verujem tu odnos 50:50 u broju članova, mora da se bori za svakog čoveka, naravno i za decu, ali mora da se radi ljudi. Korona mora bude sastavni deo života i ko zna dokle će trajati ta korona. Niko živi ne zna kako se prenosi korona.
PREDSEDNIK: Gospodine Markoviću, ja nisam doktor Kon da se plašite, ali…
DRAGAN MARKOVIĆ: Samo još jedno pitanje imam. Niko ne priča o vojnom oruđu i naoružanju Vojske, samo o koroni, niko ne priča da Zvezda večeras igra. Samo o koroni. Ljudi, psihički ćemo da uništimo naciju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Predsednice imate neki odgovor ili je ovo retorsko pitanje koje ne zahteva odgovor?
ANA BRNABIĆ: Mislim, teško mi je da dam odgovor. U principu se slažem sa vama. Mislim da je ljudima dosta više korone, dosta slušanja o koroni, ali nažalost, s druge strane, mislim da je izuzetno važno da stalno ponavljamo da ljudi moraju da budu odgovorni, da moraju da poštuju mere, da moraju biti disciplinovani. Na kraju krajeva, ne samo ni zbog nas samih, nego zbog tih naših neverovatnih zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih sestara, njihovih timova, nemedicinskog osoblja, koje čitave ove godine naporno radi, da vidimo da njima olakšamo.
Ti brojevi su zaista užasni. Oni nisu nažalost, neočekivani, kada pogledate šta se dešava širom Evrope, širom regiona. Ja i dalje stojim pri tome da se mi odlično borimo.
Apelujem i sada na ljude, da, nekako znam da je svima dosta svega, znam da ljudi nemaju više strpljenja, znam da ovo sve postaje užasno teško psihički da se iznese. Verujte, isto i meni koja čitave godine ležem i budim se sa tim brojevima, to je poslednje na šta pomislim kada krenem da spavam, prvo na šta pomislim kada se probudim ujutru ili tokom noći.
Moramo da izdržimo. Nadam se da je vakcina blizu i nadam se da ćemo onda polako da se vraćamo u normalan život.
Vi ste u pravu, ova utakmica večeras je izuzetno važna i ja želim takođe sve najbolje našoj Crvenoj Zvezdi. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
(Dragan Marković: Imao sam mi pitanje za vojnog ministra.)
Potpredsednik Vlade i ministar, Nebojša Stefanović.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Ja sam čuo ovaj prvi deo pitanja, možda ću imati priliku da odgovorim i na taj drugi, nisam znao da ćete imati neko pitanje za mene, ali pošto ste pomenuli vojno naoružanje, pre svega hteo bih da iskoristim ovu priliku da se zahvalim onim lekarima i medicinskom osoblju, naravno u celoj zemlji, ali posebno onima koji rade u vojnom sistemu, kao ministar odbrane, i kako onima koji rade u Kovid sistemu, tako i onim ljudima koji rade u redovnom sistemu zdravstva.
38/2DJ/LŽ
Nekad mi se čini da možda zaboravimo da ogroman broj medicinskog osoblja radi u sistemu i leči ljude od svih onih drugih bolesti, zbog svih onih drugih potreba zbog kojih ljudi idu u bolnice i kao što znate, recimo VMA danas je bolnica koja radi 24 časa za svakog građanina ove zemlje, za svakog. Dakle, ne samo za vojno osoblje, već i za svakog čoveka u našoj zemlji. Apsolutno posvećeno radi.
Imao sam prilike nekoliko puta da odem da ih obiđem, da im dam ohrabrenje, da vidimo šta je to što možemo da uradimo mi za njih. Mislim da je ovo ključno pitanje koje se povezuje sa vašim pitanjem.
Naravno da je to psihički teško, ali ovo je trenutak da mi pitamo te ljude šta mi možemo da uradimo da njima olakšamo, šta možemo da uradimo da kroz jedan dobar pristup kakav mislim da Republika Srbija ima mi pokažemo tim ljudima da ih poštujemo, ne da to izgovorimo i da to bude floskula i rečenica, već da zaista poštujemo to što padaju od umora.
Imao sam prilike da vidim i bore se ti ljudi. Evo, u sistemu vojnog zdravstva zaista disciplinovan, čeličnom disciplinom, ne idu, ne kukaju. Ne možete mnogo da ih vidite ni da negde nešto pričaju ni da kažu. Oni obično kažu onako vojnički, odsečno ono što ih pitate i nastave da rade. Primaju ljude, bore se sa tim, rizikuju svoje zdravlje.
Znate, vi nekad imate nekog ko asimptomatski može da prenese Kovid koji je došao zbog drugih bolesti. Imamo pacijente koji nam, ljudi su bili strpljivi, čekali da ovo prođe i teško je naravno prognozirati kada će to biti, odlagali neke druge preglede čekajući za to i onda kada ti pregledi više ne mogu da se odlažu, dolaze kod lekara, imamo i pritisak u celom sistemu zdravstva. Siguran sam da je tako u celom sistemu, ono što ja mogu da sagledam, mogu da sagledam u vojnom delu koji to radi.
I pored vojnih bolnica koje su pretvorene u Kovid gde ljudi stvarno ogromnom disciplinom rade i pomažu da kroz, jer to je pored onih delova koji se vežu za lečenje, vojni sistem može da se pohvali, da kažem, ono što je nekada komparativna prednost vojnog sistema, to su organizacije discipline. Kroz organizaciju discipline, kroz jednu čvrstu hijerarhiju vojničkog života, pomažu da u taj sistem kada ljudi dođu brzo i efikasno dobiju pomoć i da im se izađe u susret, da se organizuje njihov život u jednim novim okolnostima kakve vladaju u Kovid bolnicama, jer zaista dolaze teški pacijenti, pa i u onim privremenim Kovid bolnicama gde su nešto lakši pacijenti, a koje smo napravili od sportskih hala, od dvorana gde nije namenjeno da neko provodi toliko vreme.
Zaista velika zahvalnost svim tim ljudima.
Što se tiče ovog drugog dela, želim da vam kažem da apsolutno i predsednik kao i vrhovni komandant vojske i svi mi koji radimo u sistemu odbrane veoma dobro razumemo da je ovo samo jedna faza.
Ja podržavam, gospodine Markoviću, ono što je rekao. Dakle, naravno tu očekujem kao i uvek podršku Narodne skupštine zato što naša vojska kao najjači i najsnažniji garant bezbednosti naše zemlje i kao neko ko garantuje stabilnost, rekao bih u čitavom regionu, kada je Srbija snažna i stabilna, onda su i svi drugi stabilni u regionu.
Mi moramo da nastavimo opremanje naše vojske. Moramo da razmišljamo o standardu, ja sam o tome razgovarao sa predsednikom, ja verujem da će on sagledati sve ono o čemu smo pričali i da će zajedno sa Vladom, sa premijerkom pronaći rešenje da u narednom periodu vojska bude i u tom smislu bolja, da ima više podrške zato što vojnici moraju imati bolja primanja.
38/3DJ/LŽ
Isto tako, da nastavimo sistem opremanja koji smo imali u prethodnom periodu još intenzivnije, još jače zato što takva čvrsta vojska i čvrsto vojno zdravstvo kakvo se i pokazalo sada kada vidite, iako i ono naravno ima velike potrebe za investicijama i za opremanjem, pokazuju da je ovaj dobar, zdrav deo sistema naše zemlje i te kako ume da bude na liniji sa narodom, da bude uz svoj narod i da podrži u onim teškim vremenima kada malo kome imate da se obratite i kada malo ko može da vam izađe u susret sa nekim vrlo složenim zahtevima.
Tako da, ja vas molim da podržite svoju vojsku, svoju armiju kada dođe za to trenutak, naravno i kada budemo razgovarali o nekim budućim vremenima. I te kako će vojni sistem umeti to da vrati.
PREDSEDNIK: Gospodin Dragan Marković.
DRAGAN MARKOVIĆ: Da nema nikog od lekara tu, ne znam, možda je neko od vas i lekar, ali ja tražim odgovor od Vlade, pošto ste tu da vam ne pišem, da li će biti smanjena doza pojavljivanja lekara u medijima i da sada paralelno kupuju se lekovi za temperaturu sa onim drugim lekovima koji se zovu sredstva za smirenje? To je jedno.
Drugo, vi treba da kažete, dame i gospodo, tom stručnom delu Kriznog štaba, da smo mi država na osnovu broja stanovnika koja ima najmanje zaraženih, najmanje umrlih i mi imamo isti problem kao što ima Italija, Amerika, Austrija itd, kod njih je virus na osnovu broja stanovnika mnogo veći nego kod nas, a paralelno Srbija ekonomski raste.
39/1AL/LjL17.15 - 17.25
Zamislite u ovom vremenskom periodu Srbija se nalazi na Londonskoj berzi. Ti, Siniša Mali, to treba da pričaš stalno. Time treba da se hvali i Siniša i Vlada. Znate šta to znači, kada se Srbija vratila tamo gde su kursne liste svih drugih jakih država. Narod ne zna šta znači i ne zna ovde 90% poslanika šta znači naći se na Londonskoj berzi. To treba da se objasni gledaocima koji gledaju, da kažu – ljudi, imamo budućnost u ekonomskom smislu.
Zašto se brakovi rastaju? Zato što smatraju da ne postoji budućnost u Srbiji, nema posla, male plate, itd. A kada mi kažemo da postoje kriterijumi, neko ko ocenjuje taj naš rad i da je Srbija u samom vrhu, onda će ti ljudi malo da sačekaju. Ništa se ne dešava preko noći.
Dalje, ovaj Nogo, Srđan Nogo, on preti celoj porodici Aleksandra Vučića. Ljudi, ja nisam za to da mi na sedeljkama pričamo o tome, da sprovodimo zakone. Jel tu ministar policije? Nije. On istog trenutka mora da bude uhapšen. Zamislite za vreme Tita da je smelo tako nešto da se radi! Ali, za vreme Tita niste trebali da zaključate vrata, crveni pasoš je imao otvorena vrata gde god da se nađete, bila je sigurnost za svakog čoveka. Nemojte više da gledate šta će da nam kažu oni sa strane.
Kako su policajci u Francuskoj pretukli one koji su nosili žute prsluke? Kako? Šta, oni će da me kritikuju? Šta se dešava u Nemačkoj? Kako se Angela Merkel ponaša kada se desi neki incident?
Neko će da kaže. Šta me briga što će da kaže…
(Predsednik: Gospodine Markoviću, tri munuta.)
Hoću da živimo u bezbednoj državi. Primenite zakon. Hoću da mi odgovori neko na to.
PREDSEDNIK: Hvala.
Pošto nema odgovora…
(Dragan D. Marković: Kako nema? Zašto ste došli ministri?)
Šalim se.
Reč ima Nebojša Stefanović.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Naravno da će biti odgovora.
Poštovani gospodine Markoviću, naravno da se slažemo da zakon mora da bude poštovan. Ja sam jedan od onih koji se uvek zalagao za najoštrije mere prema svima koji krše zakon i zalažem se i danas.
Očekujem da reaguju tužilaštva koja smo ovlastili zakonima od 2013. godine. Podsećam uvek da od oktobra 2013. godine istrage u Srbiji vode tužilaštva, policiji su čak oduzete tada bilo kakve istražne mogućnosti. Policija nije više organ istrage, policija je suštinski pomoćni organ tužilaštva. Dakle, policija postupa po nalozima tužilaštva za prikupljanje obaveštenja i te dokaze koje prikupi u svom radu može dati tužiocima, a tužilac ne mora uopšte da traži to od policije, može samostalno da prikupi dokaze i samostalno prikupljene dokaze da preda sudu, da podiže optužne predloge, optužnice i da traži dalje krivično gonjenje svih učinilaca dela.
Ovde imamo jednu brutalnu stvar i nije prvi put, nažalost, od istog čoveka. I nije samo on. Mi imamo, nažalost, jednu pojavu na koju sam mnogo puta upozoravao, a to je da se i porodici Aleksandra Vučića, čak i njegovom maloletnom detetu Vukanu, preti na jedan vrlo brutalan način. I šta je tu sad opasnost? Opasnost su ne samo pretnje, nego što ti ljudi koji to rade pokušavaju da učine da to bude normalna stvar. To je najopasnija stvar, taj tihi pokušaj kriminalizacije čak i malenog deteta i svih drugih članova porodice Vučić.
39/2AL/LjL
Onda pošaljete poruku – kada to mogu da urade našem predsedniku, kada to mogu da urade članovima njegove porodice, kome to sve dalje mogu da urade?
Zato tražimo, i tu vas potpuno podržavam, nemam šta da dodam na reči koje ste vi izgovorili, nemam ništa da dodam na to, potpuno podržavam to što ste vi izgovorili, stroga, oštra, hitra reakcija nadležnog tužilaštva koje je nadležno da ove slučajeve procesuira. Ovo nije pritisak na tužioca. Tužilac to treba sam da prouči i da vidi da li u tome ima, ja sam uveren iako nisam tužilac, neću ja da kvalifikujem, ali ovde se sigurno stiču obeležja krivičnog dela, jer kad nekom pretite fizički, tu nema sumnji da li se radi o delu ili ne, ali tužilac to treba da sagleda, ne mi koji smo političari. Mi možemo da damo svoje preporuke, ali je posao tužioca da to sagleda i da traži postupanje i da privede poznaniju zakona, kako bi pravnici rekli, onog ko ovakvo delo učini. Onda ćemo biti država koja potpuno poštuje svoje zakone. Verujem da ovo gledaju ti tužioci i vreme je da uzmu te stvari u svoje ruke.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Ovo nije prvi put da se dešava pretnja porodici Aleksandra Vučića.
Pošto je tu ministarka pravde, nisam je nikad video ni čuo, a mislim da je to njen opis posla, želim da čujem kad ćemo da presečemo tu praksu i da kažemo – tužilaštvo neće. Ko u tužilaštvu neće? Ako postoje svedoci i materijalni dokaz za neko delo, kako može da neće? Ima nešto što se zove izuzeće sudija kad neko vrši neki proces, jel tako ministarka? Ima nešto ako neko ne obavlja posao i čita samo izveštaje, pa, nije on ćata, nije ministar pravde ćata i nismo vas izabrali da budete ćata. Ako ne štitite predsednika države, šta ćete onda sa običnim čovekom, običnom porodicom koja živi na selu i čuo neko da taj ima 20 bikova, prodao je, on će sutra da ide da ga opljačka i da mu uzme taj novac.
Hajde da čuju građani ministarku pravde da jednom presečemo i da li je ovo poslednji put i šta ste vi uradili i šta ćete raditi u narednom vremenskom periodu?
PREDSEDNIK: Gospodine Markoviću, ne može da vam odgovori ministarka pravde.
(Dragan D. Marković: Zašto?)
Zato što po Poslovniku, Poslovnik važi za sve, pa i za vas, a to znači sledeće – imate pravo tri puta da kažete šta imate. Treći put kada kažete to je pravo da se izjasnite o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta, a predstavnici Vlade na to nemaju pravo da reaguju.
Idemo dalje.
Arpad Fremond ima reč.
Izvolite.
ARPAD FREMOND: Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.
Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.
Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno
39/3AL/LjL
interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.
Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?
Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.
40/1MJ/MP17.25 – 17.35
Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Ministar Siniša Mali, izvolite.
SINIŠA MALI: Hvala puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što ste ponovo pokrenuli ovu temu. Ja sam imao tu priliku i zadovoljstvo sa vama da razmenim mišljenje oko toga kada smo govorili o rebalansu budžeta. Meni je veoma važno da vidite koliko smo posvećeni rešavanju svih nasleđenih problema iz prošlosti. I rekao sam i tada da možda i najveći problem koji je ostao da se reši su upravo penzije poljoprivrednih proizvođača, odnosno doprinosi koji se plaćaju PIO Fondu.
Da bi građani Srbije znali ono što ste vi rekli, dakle da ogroman je dug. Dug se meri u milijardama evra, dakle to je negde oko dve milijarde evra duga. Probani su i razni reprogrami itd., ali sve su to bili pokušaji koji nisu davali sistemsko rešenje. Jedno na čemu mi sada radimo u radnoj grupi, kao što sam rekao sa ministrom Nedimovićem, dakle radimo na sistemskom rešenju. Želimo da nađemo meru da svi poljoprivredni proizvođači mogu da plaćaju poreze i doprinose upravo srazmerno prihodima koje ostvaruju.
Dakle, nažalost prihodi i jesu vezani za veličinu parcele koju obrađuju, tako da tu mora da se napravi direktna veza. Ja sam obećao da nećemo izlaziti u javnost pre nego što takvo jedno rešenje podelimo i sa vama i sa stručnom javnosti, dakle onima koji su stručni u tome, kako ne bi napravili grešku, jer ovaj pristup malo pažljivije analize pre nego što izađemo sa konkretnim rešenjem po meni je potreban. Ne želim da napravim grešku i ne želim da izađem sa rešenjem koje ćemo morati godinu ili dve dana nakon toga da menjamo.
Dakle, želim da napravimo sistemsko rešenje isto kao što je to želja ministra Nedimovića. Kada smo razgovarali sa predsednicom Vlade, dakle ako već nalazite rešenje, rešite i stare dugove, rešite i način na koji će poljoprivredni proizvođači da svoje obaveze vrše u budućnosti, ali tako da bude fer i da bude održivo.
Tako da sa te strane što bi se reklo, kucate na otvorena vrata. Mi ćemo vrlo brzo izaći sa nekim predlogom. Ne bih želeo da prejudiciram kada, da ne bi neke rokove probili, ali to je prvi kvartal naredne godine sigurno, dakle nema potrebe da čekamo, to naredne godine moramo da rešimo. Sve ostale probleme smo u principu i kada je PIO fond i kada je RFZO u pitanju rešili.
Ja ću vam samo dati informaciju da uprkos Kovidu 19, dakle uprkos najvećoj pandemiji krize na svetu po podacima koje trenutno imamo i PIO Fond i RFZO će biti u suficitu, odnosno neće imati gubitke usled smanjenih doprinosa i poreza zbog onog programa Vlade Republike Srbije koju smo napravili za pomoć, odnosno odlaganje poreza svim zaposlenima, pogotovo u privatnom sektoru.
To su sve dobre stvari. Dakle, ti sistemi su sada na stabilnim nogama, dakle stabilno posluju, ali rešenje koje ostaje za poljoprivrednike da, mora da se nađe i od te teme ne bežimo, tu temu ćemo rešiti, dakle, brzo nakon rebalansa, ako se ne varam, nakon budžeta imamo još dvadesetak i nešto zakona koji su veoma važni. Nakon toga jedini prioritet koji ću ja imati su poljoprivredne penzije, odnosno uplate koje su vezane za porez i doprinose.
40/2MJ/MP
Ono što bih iskoristio priliku sada kada sam dobio reč, takođe imao sam jednu lepu vest juče za vas kada smo pričali o potpisivanju ugovora i početku izgradnje autoputa „Mira“ dakle, prvih 33 kilometra od Niša do Pločnika. Obezbeđeno je finansiranje, krećemo polovinom naredne godine u izgradnju. Ono što je lepa i nova vest za sve građane Srbije i za vas, danas smo potpisali i sporazum sa Vladom Francuske republike, Sporazum o izgradnji i saradnji na realizaciji prioritetnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji.
Ovde se to odnosi i u tom sporazumu se konkretno odnosi na dva projekta, izgradnje metroa u Beogradu i unapređenje, odnosno podizanje efikasnosti elektroenergetske mreže u našoj zemlji. Vrednost tog sporazuma je 581 miliona evra i to nam je osnova da krenemo da realizujemo projekat na koji čekamo decenijama, a to je projekat izgradnje prve linije metroa u Beogradu.
Kao što znate, ono što je predsednik Vučić obećao i predstavio krajem prošle godine, program „Srbija 20-25“, deo tog programa podrazumeva i početak izgradnje metroa. Inače sam program je, kao što znate u iznosu od 14 milijardi evra. Novac koji dodatno ulažemo na budžet, kako bi do 2025. godine i plate prosečne u Srbiji bile 900 evra i prosečna penzija bila 430 evra. Ono što je možda i važnije od toga, kako bismo u potpunosti završili mrežu autoputeva kroz našu zemlju, kako bismo u potpunosti završili nedostajuću kanalizacionu i vodovodnu mrežu, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, kako bismo potpuno rehabilitovali naše pruge još niz škola, vrtića i zdravstvenih ustanova.
Sa te strane, još jedno obećanje koje smo dali, dakle, krećemo sa realizacijom, do kraja naredne godine očekujemo i početak izgradnje prve linije metroa u Beogradu i upravo ovaj sporazum je bliže ka ostvarenju tog cilja. Naravno, ono što je posebno važno i što je vama takođe poznato, Srbija je lider kada je rast ekonomije u pitanju ove godine u Evropi. Dakle, prvi smo u Evropi po podacima koje imamo sada i za novembar mesec. Dakle, tu nemamo nikakve sumnje. Ono što je izazov za nas, to je 2021, 2022. godina. Po projekcijama i Evropske komisije i MMF, Srbija će održati tu lidersku poziciju, ali naravno, mi moramo da tražimo te izvore rasta, nove projekte, nove investicije, da otvaramo fabrike, da otvaramo nova gradilišta kako bismo tu stopu rasta održali. Nadam se naravno i da imamo veći rast nego što je planiran.
Upravo je i projekat metroa i projekat unapređenja elektrodistributivne mreže projekat koji treba da pokrene dodatno našu ekonomiju, da da još jedan jak inpuls razvoju naše privrede. Možete sami da zamislite kaka krene da se gradi jedan metro, da povlači sa sobom čitav niz privrednih grana, čitav niz preduzeća koja će svoju ulogu imati u tome. Jednostavno pokreće našu ekonomiju u celini i to je velika vest za građane Srbije.
Ono što nas očekuje u narednih desetak dana ovde sa vama, to je rasprava o budžetu za narednu godinu. Videćete, osim povećanja plata, penzija, minimalne zarade od prvog januara, veoma je važno da ćemo u budžetu imati rekordan iznos kapitalnih investicija. Dakle, 5,5% od našeg BDP. Nikada toliko nije bilo, 5,2% je bila projekcija za ovu godinu, a 4,9% je bilo 2019. godine. Dakle, idemo sa investicijama i kada budemo o njima pričali, videćete u budžetu i nove autoputeve i nove regionalne pute i puteve koje ćemo rehabilitovati, pruge koje ćemo izgraditi i bolnice, zdravstvene ustanove koje ćemo napraviti.
Tako da sa te strane, Srbija ide napred i svi ovi sporazumi, eto i taj koji smo juče potpisali i ove koje smo danas potpisali govore u prilog tome. Dakle, borimo
40/3MJ/MP
se i na frontu smo sa jednom pandemijom koja se zove Kovid 19 i to je borba koju vodimo za zdravlje građana Srbije. Sa druge strane, borimo se i za našu ekonomiju. Na oba fronta vodimo tu borbu i nećemo odustati dok ne pobedimo. Hvala puno.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Arpad Fremond.
ARPAD FREMOND: Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.
Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.
41/1MZ/IR17.35 – 17.45
Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?
Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Ministre, samo da vam skrenem pažnju, videli ste, a i premijerka je videla kada je držala govor prilikom ekspozea, da je ovaj sistem iz prošlog veka, mislim informacioni sistem, tako da imate to u vidu prilikom pravljenja nekog novog budžeta.
SINIŠA MALI: Hvala puno.
Nisam dobro čuo, recite.
PREDSEDNIK: Mogu ja da ponovim, nije problem.
SINIŠA MALI: Dobro.
Samo da odgovorim uvaženom poslaniku. Dakle, sami ste nabrojali sedam, osam, devet, deset stvari koje treba rešiti, dakle, nagomilalo se godinama unazad. Nema šta, to je izazov za sve nas. Ali, verujte mi, potpuno ćemo posvećeno pristupiti tom problemu, na kraju krajeva, već radimo na tome. Samo bih vas molio jednu stvar, uvek kada pričate o Poreskoj upravi, svi da budemo nekako puniji razumevanja. Ti ljudi samo rade svoj posao. Nije jednostavno ni njima, nije jednostavno nikome, ali i oni će biti deo sveobuhvatnog rešenja, jer vam kažem i to je moj stav, ne možete parcijalno ovako veliki problem da rešavate, ovo mora da bude sistemsko rešenje, sveobuhvatno rešenje, rešenje koje će biti održivo narednih decenija. Hvala puno.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Fremond.
ARPAD FREMOND: Gospodine predsedniče, gospodine ministre, želim još jednom da vam se zahvalim na datim odgovorima.
Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara apsolutno podržavamo napore Vlade Republike Srbije u rešavanju ovog pitanja. Važno je da napravimo red, i to što pre, u ovom sistemu, važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva, neka da oslobodimo plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Naravno, ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednicima na terenu, ne samo u mojoj opštini u Bačkoj Topoli, nego u nekim drugim opštinama gde su poljoprivredni proizvođači jako zainteresovani za rešavanje ovog problema.
41/2MZ/IR
Hvala vam još jednom na datim odgovorima i naravno mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara stojimo vam na raspolaganju oko rešavanja ovog problema. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege i koleginice, najpre pitanje za ministarku pravde. Optužnica protiv bivših pripadnika OVK, koliko je meni poznato, ima 70 strana i nije u potpunosti i u celosti objavljena. Lista svedoka je takođe zatamnjena, sva imena su precrtana. Kada će biti obnarodovano i jedno i drugo i kada to bude učinjeno, šta je plan Ministarstva, da li postoji plan Ministarstva i Vlade Republike Srbije da preduzme nešto u vezi zaštite svedoka i eventualnog pojačanja dokaza? Cilj je, naravno, da se podrži sud, da se ne ponovi slučaj Haradinaj, svedoci su pobijeni, nije to moja konstatacija, to je i sudsko veće potvrdilo. Da li Vlada razmatra mogućnost da formira neku grupu ili tim koji će time da se bavi, jer je javnost veoma zainteresovana? Mi smo kao država pokazali spremnost za saradnju, valjda zauzvrat možemo očekivati pravdu i istinu, a to je konačno da bude sankcionisana ta vrhuška, jer očigledno se ne ide u dubinu.
Uz to, molim vas da, evo, dajem vam priliku, maločas niste imali mogućnost, da odgovorite na pitanje koje je postavio gospodin Marković – kada će tužilaštvo konkretno reagovati?
Sledeće pitanje vrlo konkretno za ministra prosvete – da li Ministarstvo prosvete vrši analizu usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja i koliko ova vanredna situacija izazvana kovidom utiče na kvalitet obrazovanja? Još jedno, po meni, izuzetno važno pitanje – kakav, po vašem mišljenju, može biti uticaj onlajn nastave na socijalizaciju dece?
Treće pitanje za novog ministra koji je dobio zaduženje da se bavi pitanjem problema nedovoljno razvijenih opština u Srbiji – da li će Vlada doneti novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština, koji će sprovoditi vaš kabinet? Drugo pitanje, opet vezano za prvo – da li vi kao ministar zadužen za razvoj nerazvijenih područja već imate projekte za zaustavljanje devastacije malih sredina i za obezbeđenje boljih uslova života u nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji?
Nastaviću u narednih tri minuta. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Popović. Ja vam se izvinjavam što malopre nije bilo poslovničkih mogućnosti, tako da iskoristite priliku da imate u vidu i ono što vas je pitao i gospodin Dragan Marković.
Izvolite.
MAJA POPOVIĆ: Hvala, predsedniče.
Hoću da kažem da će Ministarstvo pravde učiniti sve da dođe do osuđujućih presuda ljudi koji su radili ratne zločine. U konkretnom slučaju, Vlada je napravila već radnu grupu koja će se pozabaviti tom temom. Iskreno se nadam da će do takvih presuda i doći. U prošlom nekom periodu nismo imali takve slučajeve, baš imajući u vidu da su svedoci pobijeni, nestajali dokazi, ali mi ćemo kao Ministarstvo i kao Vlada učiniti sve da dođemo do neke osuđujuće presude. Naravno, u okviru je nadležnosti suda da presuđuje i sudi.
41/3MZ/IR
Upravo bih iskoristila ovu priliku da odgovorim i poslaniku Palmi da su pretnje koje su izrečene ne samo od poslanika Noga nego na mnogim drugim sajber mrežama i medijima zaista brutalne i neverovatne. Smatram da tužilaštvo mora da reaguje u ovom konkretnom slučaju. Izuzetno sam upoznata sa činjenicama da je apsolutno urađeno sve u tom predmetu i da je taj predmet procesuiran. Ministarstvo pravde ne može da naredi tužilaštvu šta da radi, ono može samo da radi nadzor, da se raspita šta se događa u tom predmetu.
Postoji trenutno 11 predmeta koji su živi predmeti na sudu, gde se vode postupci za ugrožavanje sigurnosti i predsednika i njegove porodice i sigurna sam da će to biti osuđujuće presude, imajući u vidu da su već neki prvostepeni postupci završeni. Ministarstvo će, naravno, dati svu podršku i sudovima i tužilaštvima da se brutalno sankcioniše svaki napad i ugrožavanje sigurnosti svakog lica, a posebno predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Branko Ružić.
42/1JJ/MJ17.45 – 17.55
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani poslaniče, imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije na osnovu preporuke Kriznog štaba, pre svega zdravstvenog dela Kriznog štaba danas donela uredbu koja tretira pitanje prelaska na nastavu na daljinu ili na onlajn nastavu koja se tiče starijih razreda u osnovnim školama. Dakle, od petog do osmog razreda, takođe srednjih škola uz preporuku da to urade visokoškolske ustanove ne zadirući naravno u autonomiju univerziteta. Mislim da je važno zbog javnosti, i hvala vam na tom pitanju, da prosto znamo da čitav obrazovni sadržaj, taj vaspitno-obrazovni proces ni na koji način neće biti doveden u pitanje.
Podsetiću vas, da je i pre otpočinjanja školske godine ostavljena mogućnost roditeljima da se opredele da li žele da njihova deca pohađaju nastavu na daljinu, odnosno onlajn nastavu ili na jedan konvencijonalan način, neposredno u vaspitno-obrazovnim ustanovama. U septembru i oktobru mesecu taj procenat je bio negde između 2,5 do 3,5%, sada nakon ove donete odluke naravno da su svi sadržaji spremni da na tome rade i prosvetni savetnici i referentni eksperti Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Tako da u tom smislu obrazovni sistem, kao što je pokazao jedan visok stepen vitalnosti u otporu ovom Kovid-19 virusu, tako je vrlo vitalan i u delu koji se tiče procesa sticanja znanja. U tom smislu očekujemo da do raspusta, koji je takođe kalendarski usklađen na teritoriji čitave Republike Srbije, imajući u vidu da smo imali dva različita kalendara za AP Vojvodinu i ostatak Srbije praktično od 21. decembra, ako se ne varam, do 15. januara trajaće raspust, a do tog raspusta ovi stariji razredi i srednjoškolci i uz preporuku naravno i visokoškolci će nastavu pohađati onlajn i ni na koji način sam proces sticanja znanja neće biti ugrožen.
Mi ćemo jednim konkretnim uputstvom, koje ćemo sutra poslati školskim upravama, definisati one situacije iznimno kada i ukoliko dođe do potrebe da đaci, ukoliko izraze želju da poprave neku ocenu, da to urade i u neposrednom kontaktu u školama, ali to će svakako sutra biti objavljeno.
Ono što svakako dugujemo kao veliku zahvalnost, to je zahvalnost prosvetnim radnicima, vannastavnom osoblju, pre svega deci i učenicima, studentima koji su pokazali taj visok stepen odgovornosti i pokazali na koji način je potrebno da se ponašamo kao odgovorni građani i građanke ove države kako se ova pošast ne bi razvijala na način na koji se nažalost razvija u poslednje vreme. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Tončev. Izvolite.
NOVICA TONČEV: Poštovani predsedniče, s obzirom, da je ovo moje prvo javljanje i obraćanje ovom domu kao članu Vlade Srbije, ja moram na početku da zahvalim predsedniku najveće partije, odnosno partiji koja ima najviše poslanika u Skupštini, što je prepoznao i prihvatio da zajedno i SPS sa JS može da doprinese da Srbija bude jedna savremena, moderna država, država članica EU i ja sam mu na tome zahvalan.
Zahvalan sam onda i mojoj partiji i predsedniku moje partije i mojim drugovima i drugaricama koji su mene izabrali da predstavljam SPS u ovoj Vladi Srbije, a znamo da SPS je partija sloboda, socijalne pravde i jednakosti, i onda sam zahvalan i našoj premijerki koja mi je dala ovaj zadatak da se bavim sa nedovoljno razvijenim opštinama, namerno neću da kažem nerazvijenim, nego nedovoljno razvijenim opština.
Moje ministarstvo će zajedno sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu, zajedno sa Ministarstvom za selo, zajedno sa Ministarstvom za finansije, sa prosvetom,
42/2JJ/MJ
zdravstvom, onda sa Kancelarijom za javna ulaganja, sa stalnom Konferencijom gradova, a i kao tim Vlade da učini sve da smanjimo broj nerazvijenih opština, posebno ovih devastiranih opština kojih u Srbiji ima 19.
S obzirom, da sam bio predsednik jedne takve opštine od 2008. do 2014. godine znam sve probleme koje imamo u takvim opštinama, a i u to vreme i u toj Vladi bez obzira što je moja partija bila tad član i te Vlade, teško je bilo nama predsednicima takvih opština da uopšte dođemo do nekog ministra i da dođemo da kažemo neki problem u Vladi Srbije tako da će ovo moje Ministarstvo zajedno za mojim kolegama uraditi što više projekata, što više zadataka, a glavna stvar je da što više smanjimo razliku između nerazvijenih i razvijenih opština u Srbiji.
Prvi koraci kabinete ministra bez portfelja, odnosno mog ministarstva za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština biće analiza trenutne situacije i identifikacija problema i potreba nedovoljno razvijenih opština. Glavni zadata pružanje podrške u sagledavanju problema i potreba nedovoljno razvijenih opština kao njihovo rešavanje kako bi opštine bile osposobljene za kvalitetno i efikasno funkcionisanje.
Različiti su nam izazovi sa kojima se danas susreću lokalne samouprave od nedovoljno obučenih kadrova do nedostatka sredstava za značajne projekte. O oblasti delovanja kabinete neću sada ovaj dom da obaveštavam već trenutno sagledavamo situaciju u svim opštinama. Hoću samo da obavestim javnost Srbije da imamo 48 opština u Srbiji kao treću grupu to je stepen razvijenosti od 60 do 80% republičkog proseka. Imamo četvrtu grupu 44 opštine sa stepenom razvijenosti ispod 60% i na kraju imamo devastirana područja, a to je 19 opština gde je prosek razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.
Ovom prilikom moram da zahvalim i ministru finansija koji su stvarno odobrili budžet da možemo da razvijamo projekte ove godine, a onda smo dogovorili da kao tim odaberemo za iduću godinu koje projekte ćemo da realizujemo, ali glavna stvar je obučiti kadrove da sami pišu projekte, a mi ćemo im kao Vlada pomoći da ih realizuju.
Ako imate još neko pitanje. Hoću još da kažem da ima dosta ovde poslanika koji dolaze iz nerazvijenih opština, može svako da dođe kod mene u kabinet i u Vladu Srbije i možete da kažete vašim građanima da Vlada Srbije stoji iza svakog građanina bez obzira da li žive u razvijenim ili nerazvijenim delovima naše zemlje. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala, ministre.
Reč ima Đorđe Milićević. Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Gospodin Tončev je u odgovoru na pitanje pomenuo EU, a to je nešto što me brine u ovom trenutku i tim povodom želim da postavim pitanje predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova. Naime, šef diplomatije EU, gospodin Borele je izjavio da od Srbije očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU kako naša evropska perspektiva ne bi bila narušena.
Ako sam ovu izjavu dobro razumeo, ona se odnosi na spoljno političke partnere Srbije, odnosno na neki način ovo sam razumeo i kao uslovljavanja Srbije da se opredeli za jednu stranu, za EU ako želi da postane punopravan član. Ova izjava se može smatrati i zadatim uslovom koji moramo da ispunimo. Srbija je slobodna i nezavisna država, samostalna država, vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.
43/1VS/CG17.55-18.05
Srbija svakako ima cilj da postane punopravan član EU, ali Srbija želi da zadrži i tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i SAD i sa Kinom i sa Rusijom, jer period kovida je pokazao da kada je teško možete da računate na dve stabilne i sigurne stvari, a to su najpre sopstveni resursi, a onda odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.
U vezi sa ovim konstatacijama pitanje bih postavio predsednici Vlade, a tu je i ministar spoljnih poslova. Dakle, imajući u vidu poziciju Srbije u Evropi i svetu s jedne strane i naš državni nacionalni interes, s druge strane da li smatrate da se nekako prepliću interesi i ciljevi koji se žele postići između EU koja poseduje po pitanju Kosova i Metohije u dijalogu i recimo nove američke administracije? Da li očekujete, da li se po vašem mišljenju može desiti da nova američka administracija promeni diskurs svoje spoljne politike prema Srbiji?
Mi znamo i to je predsednik Srbije vrlo jasno rekao nakon izbora novog predsednika SAD da mi želimo da zadržimo dobre odnose sa SAD, da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum. Postavlja se pitanje da li je prištinska strana spremna na to.
PREDSEDNIK: Predsednica Vlade. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Pre svega, kao što sam rekla i u ekspozeu ovde pred vama. Ovo je evropska Vlada, to je Vlada koja vodi Srbiju dalje ka EU. Evropske integracije su naš strateški prioritet i u smislu naše spoljne politike, ali i svakako. Srbija pripada Evropi ili EU, treba i mesto joj je u toj porodici evropskih naroda.
Mi izvozimo između 65 i 70% naših proizvoda na tržište EU. Drugo najvažnije, naše tržište je regionalno tržište. Zbog toga je važna ona tzv. mini šeng inicijativa koju je pokrenu Aleksandar Vučić, jer to je zaista važno i politički i ekonomski.
Sa druge strane oko 70% ukupnih stranih direktnih investicija u Republici Srbiji dolazi iz zemalja članica EU. Ekonomski mi smo praktično već deo te unije. Politički i na svaki drugi način mi prolazimo kroz proces integracije, pregovaranja sa EU. Do sada smo otvorili 18 poglavlja, dva privremeno zatvorili. Da li će se otvoriti još neko poglavlje do kraja godine, ne znam. Mi se trudimo. Ja verujem da smo zaslužili.
Imala sam juče sastanak sa ambasadorima iz zemalja članica EU, kao i sa ambasadorom EU u Srbiji i njihovom delegacijom, da razgovaramo o tim stvarima kao i o izveštaju o napretku.
Fokus ove Vlade na evropskom putu, ali i zbog građana Republike Srbije i naše privrede biće pre svega na vladavini prava. Ja očekujemo da ćemo 2021. godinu iskoristi na najbolji mogući način za dodatno približavanje. Ali, kao što ste i vi rekli, ja sam to rekla u ekspozeu, mi stojimo na tom stanovištu i to jeste naša politika potpuno otvorena, iskrena i transparentna, a to je da ćemo mi čuvati i poštovati naša tradicionalna prijateljstva i tu pre svega mislim na Narodnu Republiku Kinu, Rusku Federaciju, na ostale zemlje, kao što su recimo Ujedinjeni Arapski Emirati ili Indija, Turska i da ćemo se truditi i na mnoge, ali ovo su nekako naši bliski partneri i da ćemo nastaviti da se trudimo da dalje produbljujemo i jačamo odnose sa SAD.
Na tom evropskom putu Srbija svakako postepeno treba da usaglašava našu spoljnu politiku i stavove te spoljne politike sa politikom EU. To ne znači da Srbija neće ili ne može da zadrži svoje razmišljanje, tradicionalno partnerstvo i svoju sopstvenu politiku. Kada to kažem zaista to nije nikako u suprotnosti sa našim
43/2VS/CG
evropskim integracijama. Vi imate i zemlje članice EU koje imaju dobre odnose, dobra prijateljstva sa npr. Ruskom Federacijom ili Narodnom Republikom Kinom. Odnos između EU i SAD je u poslednje vreme bio dosta dinamičan, ako mogu tako da kažem, da budem politički korektna, zbog čega smo i mi trpeli.
Recimo trgovinski rat između SAD i EU u odnosu na čelik je značio da EU uvodi kvote na čelik za sve tzv. treće zemlje, uključujući i nas zbog čega se mi već preko 18 meseci zaista izuzetno teško borimo za našu Železaru i za održavanje proizvodnje u Železari. To nam polazi za rukom, ali nije ni malo lako. Mene kao predsednicu Vlade raduje ukoliko bi mogli da se poboljšaju odnosi između SAD i EU, da se prekinu ti trgovinski ratovi, zato što će to značiti dobre stvari i za našu privredu.
Kada vidite da u mehanizmu 17+1 u inicijativi „Pojas i put“ predsednika Narodne Republike Kine, Si Đipinga učestvuje i nekoliko članica EU, Srbija je tu ponosna članica tog mehanizma, zemlja sa najviše potpisanih ugovora koja je na najbolji način iskoristila to partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, pre svega za izgradnju naše infrastrukture, ali i za programe u oblasti zaštite životne sredine, onda vidite da su jedno političke floskule, a drugo je suština i život.
Dakle, možete biti članica EU i imati takve odnose sa nekim zemljama za koje bi rekli na prvu loptu da EU nema dobre odnose sa njima. Takođe je slična situacija ako uzmete primer turskog toka gde takođe u njemu učestvuju i taj program guraju i zemlje članice EU.
To neće biti lako, ali nije ni nemoguće. Ono što ja mislim da je najvažnije i to je naša politika i kao što sam toliko puta rekla, mislim da je to politika koju je u Republiku Srbiju doveo i uveo Aleksandar Vučić, a koja je hrabra i pametna, a to je da vi uvek imate iskren, potpuno otvoren i transparentan odnos sa svim svojim partnerima i da tako gradite svoj kredibilitet kao predvidivog i pouzdanog partnera i da isto pričate u Briselu, Berlinu i Parizu, kao što pričate u Vašingtonu, Pekingu ili Moskvi i mi to radimo.
Kažem, to nije nekada najlakša politika, ali jeste apsolutno najbolja i građanima Republike Srbije i privredi Republike Srbije je donela mnogo toga dobrog, tako da mi nastavljamo na tom putu, nastavljamo predano da radimo na našim evropskim integracijama.
Rekla sam, skoro potpuno novi fokus na oblast vladavine prava, i videćete u prvih 100 dana rada Vlade velike pomake u toj oblasti. Ceo moj tim već zaista predano radi na tome, tako da ja očekujem na kraju krajeva i da naši partneri iz EU to pozdrave i prepoznaju otvaranjem novih poglavlja.
Nadam se da će se to desiti, a ako se ne desi, EU ima svoje interne izazove. Nama je važno da na tome dalje radimo, pre svega zato što je to u interesu naših građana, naše privrede, naše zemlje, a onda i zato što će to doprineti našim bržim integracijama.
Što se tiče nove američke administracije, mi ćemo se truditi da radimo kao što smo radili do sada, a to je da pokušavamo da dalje produbljujemo odnose sa SAD, da gradimo to jako partnerstvo.
44/1GD/MT18.05 – 18.15
Juče sam imala sastanak i sa ambasadorom SAD, Entonijom Godfrijem. Imali smo dobar sastanak, razgovarali dalje o implementaciji Vašingtonskog sporazuma.
Srbija je ozbiljna država sa ozbiljnim državnicima. Mi stojimo iza sporazuma koji smo potpisali. Nismo kao neki koji ih potpisuju zato što im to politički odgovara u tom trenutku, bez ikakve namere da ih u stvari implementiraju. Ne, mi smo pouzdani, kredibilan partner i stojimo iza toga. Nastavićemo da radimo na tome i pokušaćemo i da sa novom administracijom u SAD održimo makar isti nivo komunikacije.
Nastavljamo da ulažemo u to partnerstvo i svakako očekujem sa pravom, ipak su SAD jedan ozbiljan partner, da ne menjaju oni baš toliko radikalno svoju politiku i da sve ono što smo uradili u poslednje otprilike četiri godine da će nastaviti da daje rezultate i sa novom administracijom. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Selaković.
Izvolite.
NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, predsednice i uvažene kolege članovi Vlade, pitanje da li se prepliću interesi EU i nove američke administracije mislim da je sa jedne strane i suvišno.
Interesi EU i interesi stare i nove američke administracije su odavno isprepletani, kada je u pitanju područje zapadnog Balkana, Balkana uopšte, a naročito Republike Srbije. Razlikuju se viđenja, razlikuju se pristupi u rešavanju nekih problema, a da li će nova američka administracija promeniti svoj pristup u odnosu na prethodnu, to ćemo videti. Veliki brodovi teško menjaju svoj kurs, malo da, ali ono što je na ponos svih građana Srbije, svakog našeg čoveka jeste da smo jednom ozbiljnom, odgovornom, mudrom, državnom i spoljnom politikom u prethodnom periodu uspeli velikima u svetu, koji su kumovali nekim teškim događajima iz naše prošlosti od pre dve decenije, da otvorimo oči i pokušamo da njihovu pažnju skrenemo na nas i na naše probleme na neki malo drugačiji način.
Sada to već izgleda kao da je davno bilo, ali te 2013. godine, kada je postignut prvi Briselski sporazum o normalizaciji, kada su tadašnju Vladu, u kojoj sam bio, mnogi osuđivali i napadali, tadašnji njen prvi potpredsednik, a današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao je – doći će vreme kada ćemo se pozivati i mi držati tog dogovora i tog sporazuma, a oni za koje se u tom trenutku mislilo da slave zbog toga, bežati od njega i gledati kako da izbegnu njegovo ispunjenje.
Rekao bih da nije to samo spoljna politika. Sve što Republika Srbija čini i na spoljnom i na unutrašnjem političkom planu, ali apsolutno sve, svedoči ozbiljnost, odgovornost i posvećenost očuvanju mira i stabilnosti ne samo u Srbiji, u Srbiji na prvom mestu, ali i u čitavom regionu.
Nećete naići ni na jednu jedinu izjavu našeg državnog vrha, od predsednika Republike, predsednice Vlade, predsednika Narodne skupštine, ministara u Vladi, koja može da bude faktor nestabilnosti. Ono u šta sam siguran jeste da se takvo ponašanje, takva ozbiljnost, takva odgovornost, takva istinska posvećenost ovim vrednostima, koji su od značaja za čitav region, pažljivo i marljivo osluškuje u svakoj prestonici u kojoj se nekada sa nestrpljenjem čekalo na svaku našu oštru reč, nepromišljen potez ili grešku.
Danas, kada toga nema, Srbija je ocenjena kao ozbiljna i odgovorna država, kao država sa kojom kada se nešto dogovorite znate da će to biti ispunjeno. Dugi niz
44/2GD/MT
godina za nama Srbija je tom ozbiljnom i odgovornom politikom, na prvom mestu onom koju vodi predsednik Vučić, uspela da izgradi svoj novi ugled i svoj novi kredibilitet. Zato mi danas nismo tačka koja se zaobilazi u redovnim okolnostima, ne govorim o ovim teškim okolnostima pandemije, nego smo tačka koja se obavezno posećuje kada se ide kroz ovaj deo Evrope.
Zaštita naših nacionalnih interesa i rad, ozbiljan i posvećen rad na realizaciji naših nacionalnih ciljeva i ciljeva ove Vlade, jeste nešto što je apsolutni prioritet. Predsednica je već ukazala na to. Parafraziraću taj deo njenog ekspozea u kome ona kaže – evropski put Srbije, ali i očuvanje tradicionalnih prijateljstava sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, svim drugim prijateljima i izgradnja i uzdizanje na neki novi, kvalitetniji nivo naših odnosa sa SAD.
Naročito želim da istaknem ono što je predsednica pomenula, a što smatram za jedan od važnih ciljeva naše spoljne politike, to jeste da posvetimo više pažnje i onim državama članicama EU koje su nas podržale u pitanju koje je za nas najvažnije i najbolnije. To su naši istinski, pravi prijatelji - i Kipar i Grčka i Rumunija i Slovačka i Španija. To nikad ne smemo da zaboravimo. Naravno da ćemo ekonomski da sarađujemo sa svima onima koji mogu da nam pomognu da uzdignemo našu ekonomiju.
Samo Srbija koja je ozbiljan faktor mira i stabilnosti u regionu, ne Srbija koja seje razdor i sukobe, već Srbija koja ozbiljno vodi računa o svakoj svojoj reči i svakom svom potezu, takva Srbija je bolja kuća za svakog svog građanina, ali takva jaka Srbija, koja se razvija, kao što rekoh, i ekonomski i tehnološki i naučno i kulturno, takva jaka Srbija znači i jakog Srbina, ma gde on živeo, od Kosova i Metohije do Crne Gore, Republike Srpske, Federacije BiH, Hrvatske, Severne Makedonije i bilo gde drugo u svetu. Mi baš zato što smo toliko razasuti po celom Balkanu, baš zato što smo prošli ono što smo prošli, naučili smo lekciju iz prošlosti, vodimo računa o svakoj svojoj reči, a prema velikima, kao što su SAD, kao što je EU, ali i kao što su naši veliki tradicionalni prijatelji, Ruska Federacija i Narodna Republika Kina, ozbiljno unapređeni odnosi sa jednom Indijom i više drugih regionalnih sila, da ne govorim posebno o zemljama Afrike i arapskog sveta, to su oni koji cene takvu odgovornost, cene takvu politiku, cene takav pristup.
Činjenica da je predsednik Vučić došao u priliku da u Beloj kući razgovara sa predsednikom SAD, da se naš glas kao države čuje, je ništa drugo nego potvrda takvoj odgovornoj i dobroj politici. Takvi faktori, to sam apsolutno uveren, na duge staze utiču i na velike. Da li oni utiču presudno, da li oni utiču na promenu politike za 180 stepeni, sumnjam, to je nemoguće. Nekada nisu hteli ni da nas saslušaju, nekada nisu hteli ni da obraćaju pažnju na nas, nekada nisu hteli da dolaze u Srbiju, u Beograd, a već danas vidimo da je to drugačije. Ako nastavimo tako ozbiljno da radimo, ja sam uveren da ćemo doći u priliku da postignemo mnogo više.
Da li je lako? Daleko je od lakog. Apsolutno sam uveren da nas čekaju teški trenuci, teška vremena. Zato je važno da budemo jedinstveni, kao što jesmo ovde. Zato je važno da budemo jedan glas po onim stvarima i po onim pitanjima po kojima ne smemo nikako da se razlikujemo, da kažemo popu pop, a bobu bob, da iznad očuvanja naše otadžbine, našeg naroda, prava i interesa svih građana Republike Srbije nema i ne sme da bude veće i važnije svetinje i dužnosti.
Hvala puno.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, uvaženi ministre.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
45/1DJ/LŽ18.15 – 18.25
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Predsednice Vlade, u potpunosti se slažem sa vama kada kažete da Srbija….
(Isključen mikrofon)
Sad moram ponovo. Iskoristiću svoja dva minuta. Vratite mi vreme.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Orlić): Imate predviđeno vreme. Ispočetka.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Skratiću.
Još jednom najpre da zahvalim predsednici Vlade Republike Srbije i da ponovim da se u potpunosti slažem sa njom kada kaže da Srbija treba da nastavi putem koji je trasirao predsednik Republike Srbije, a to je iskren odnos sa partnerima.
Druga stvar koju sam maločas rekao, da se takođe u potpunosti slažem kada govorite o važnosti i značaju jednog vizionarskog projekta predsednika Republike, a to je „Mini šengen“, i rekao sam da je to nešto što je lekovito za čitav region, i ako postoji jedan deo opozicije koji to ne shvata, ali ne treba gubiti vreme na to.
Ministre spoljnih poslova, u pravu ste kada kažete, Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i jeste faktor stabilnosti. I mir i stabilnost u regionu i prosperitet, dobrosusedski odnosi, to jeste prioritet trenutno, kada govorimo o regionalnoj saradnji. To je jasno, to je vidljivo i prepoznatljivo.
Takođe, u potpunosti ste u pravu i to je takođe veoma važno, da danas Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera. Rekli ste, i u pravu ste, nekada nismo mogli sa velikima da razgovaramo. Kada dođete u SAD, vi ne možete da razgovarate. Recimo, 2011. ili 2012. godine niste mogli da razgovarate o suštinskim političkim pitanjima, kada govorimo o nacionalnim i državnim interesima. Možete, ali sa „staferima“. Mi smo danas u 2020. godini u situaciji da predsednik Srbije je razgovarao sa predsednikom SAD i potpisao bilateralni sporazum, ne trilateralni, bilateralni sporazum između dve države.
Zahvaljujem na odgovorima, zahvaljujem na spremnosti Vlade da danas bude u parlamentu i potpuno sam ubeđen da će zadržati ovako odgovoran i ozbiljan odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.
Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliki broj medija u Srbiji je danas objavio informacije o ogromnom bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, Gojka Đilasa, a koje se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina. Dakle, stanovima, lokalima i garažama u samom centru grada, ali i u širem centru Beograda, a čija se vrednost meri u milionima evra.
S toga, postavljam nekoliko pitanja predsedniku Vlade, gospođi Brnabić, ministru unutrašnjih poslova, i ako nije tu, ministru pravde, takođe. Kako je Đilasov brat, kako je bilo ko u Srbiji, ali u ovom slučaju Đilasov brat, stekao toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, lokala i garaža u centru Beograda?
Na koje načine je zaradio stanove poput stana u Siminoj ulici u Beogradu od 91 kvadrata, zatim stana u Beogradskoj ulici, takođe čak pet stanova u jednoj zgradi u ulici Velisava Vulovića od po 127 kvadrata svaki stan? U pitanju je Savski Venac, jedna od centralnih beogradskih opština. Zatim, stan u Gospodar Jevremovoj ulici od 143 kvadrata. Gospodar Jevremova, sam centar Beograda, i još mnogo nekretnina, kao što sam rekao, 29 ukupno čija je ukupna kvadratura 1.726 kvadrata.
45/2DJ/LŽ
Znate li koliko godina je potrebno da čitava porodica radi da bi zaradila jedan ovakav stan, a ne skoro 30, koliko godina je potrebno za to? Pedeset prosečnih porodica u Srbiji, ukupno 50 porodica nema ove nekretnine ili ovoliko nekretnina koliko ima samo jedan čovek, brat Dragana Đilasa, Gojko Đilas.
S tim u vezi pitam, kako je to moguće i da li će biti istraženo poslovanje firmi, pogotovo ofšor kompanija u kojima Đilasov brat ima upravljačka prava?
Smatram, gospođo predsedniče Vlade, da je potrebno detaljno istražiti sve ove navode, jer je to idealna prilika da vidimo kako su se pojedini tajkuni decenijama bogatili do enormnih granica na račun građana Srbije, dolazili do nenormalnog kapitala i bogatstva i to u vreme kada su građani Srbije rapidno siromašili. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam na ovom pitanju. Ja se nadam da će ponovo nadležne institucije reagovati, da će ispitati ove navode koje, ja moram priznati, zvuče neverovatno, da neko nagomila toliko bogatstvo a da to nije sve i to nije samo to što smo mi sada mogli da vidimo. Naravno, nadležne institucije treba da kažu da li je to istina, već imate svo ono ostalo bogatstvo koje ima i samo gospodin Đilas.
Mislim da je zaista jedino što možemo svi mi da tražimo i da očekujemo, a vi kao Narodna skupština, pre svega, da nadležne institucije rade svoj posao, da se ne plaše nikoga koliko god finansijski i medijski moćan bio, da istraže ovo i da pokrenu određene postupke, ukoliko za to postoji osnova.
Da bi svi bivši funkcioneri, svi sadašnji funkcioneri i njihovi bliski ljudi bili zaista čisti i odgovorni pred građanima Republike Srbije, Vlada Republike Srbije u prethodnom mandatu predložila je Zakon o poreklu imovine, Narodna skupština Republike Srbije ga je usvojila i ja očekujem da krene primena Zakona o poreklu imovine.
Ako je istina da i gospodin Đilas i njegov brat imaju svu ovu imovinu, ja bih zaista izuzetno volela da vidim koje je poreklo te imovine. Kako je moguće steći toliku imovinu, ne u tako kratkom roku, ma i u dužem roku? Posebno, pošto je jedan lično 10 godina politički funkcioner, politički funkcioneri nemaju realno neka velika primanja, i sve ovo je povod za ozbiljnu istragu.
Bilo kakav izostanak ozbiljne istrage, nedostatak reakcije nadležnih institucija značiće da su oni jači od države samo zato što poseduju takvo bogatstvo i samo zato što su toliko medijski moćni, a medijski moćni su naravno zato što poseduju toliko bogatstvo i da nisu svi građani Republike Srbije isti pred zakonom i pred ovom državom.
Ja ne mogu da se mešam u rad sudstva i tužilaštva, mogu da se mešam u rad MUP i sprovođenja istraga, ali zaista mislim da ovo prevazilazi nešto što običan građanin Republike Srbije uopšte može da shvati, kakvo i koliko je to bogatstvo.
Mislim da je red da se ispita i da se objasni poreklo. Hvala vam.
46/1AL/LjL18.25 - 18.35
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Narodni poslanik Aleksandar Marković ima reč.
ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem i vama, gospođo Brnabić, na odgovoru.
Želeo bih samo da kažem da se, kada govorim o toj temi, vrhunac licemerja tog dela opozicije upravo vidi u hajci i kampanji koju vode protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, konkretno brata, koga uporno napadaju za razne kvadrate, imovinu, zemljišta, itd. Naravno, uvek se ispostavi da su u pitanju gole laži, besmislice i izmišljotine, a oni su upravo ti koji poseduju nenormalno bogatstvo, dokazano, prijavljeno. Upravo u tome se vidi suština njihovog licemerja.
Iskoristio bih priliku da postavim i neka pitanja kada je reč o Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Gospođo Obradović, nedavno ste pozvali građane da provere svoje podatke u Centralnom registru stanovništva na portalu e-uprave, pa me zanima kakve su prve reakcije građana? Imate li podatke da li građani uopšte koriste Centralni registar stanovništva?
Drugo pitanje za gospođu Obradović je sledeće. U medijima se spominje da odbornici SO Bujanovac žele da proglase počasnim građaninom ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaja. Da li je u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave stigla zvanično ta inicijativa?
Treće pitanje – pre nekoliko dana Nacionalna akademija je započela obuku za nove gradonačelnike, odnosno predsednike opština. Kakav je odziv i kakve efekte očekujete od ove obuke? Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Prvo reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Nema tu mnogo šta da se kaže, svakako dok nadležne institucije ne urade svoj posao. Ali ću vam reći jednu stvar, koju je meni lično rekao predsednik Vučić, a rekao je nekoliko puta i u javnosti. Ta jedna rečenica zaista sve objašnjava, a posebno sada, kada vidite i ove podatke koje smo mogli da vidimo u medijima danas. Ta rečenica glasi – Oni kad pričaju o nama, oni pričaju o sebi. I to je to.
Dakle, te stvari koje oni insinuiraju za nas, verujte, to niko pri zdravoj pameti koji je ovde i bavi se ovim poslom iz ljubavi prema svojoj zemlji, da uradi nešto za svoju zemlju i svoje građane, ne bi mogao da pomisli, da vi nameštate milionske poslove nekome iz svoje porodice. Zašto? Zato što su ljudi nesposobni pa ne mogu sami za sebe da zarade normalno da žive oni i njihove porodice? Da namešta neko da kupuje neku zemlju, restorane, kafiće? To je zaista van pameti, bilo kome ko se prihvatio uloge odgovornosti za to kako se živi u ovoj zemlji, ne zato što želi lično bogatstvo, nego zato što želi da pomogne ovoj zemlji, ne može ni da zamisli stvari za koje su oni nas optuživali.
Oni nas optužuju zato što su sve te stvari oni radili. Sve te stvari su oni radili na način kako nas optužuju, i mnogo gore. To pokazuju sve ove stvari koje sada možemo da vidimo.
Kako su samo vodili lokalne samouprave? Evo, sada vidimo u Šapcu da su lokalne samouprave vodili tako što su svi ili pola beogradskih tzv. novinara ili tzv. intelektualaca radili za jedno ili drugo šabačko komunalno preduzeće. Dakle, ti građani Šapca su plaćali ljude u beogradskim medijima da bi napadali Aleksandra Vučića.
46/2AL/LjL
Imamo čoveka koji je jedan od tih viđenijih kolumnista u „Danas“, ima svoju emisiju na Nova S ili nekom tom njihovom kanalu, koji je ni manje ni više nego portparol šabačkog vodovoda. Zamislite vi kakva je to sprdnja sa građanima Šapca! Zamislite vi šta su građani Šapca plaćali! I takvi ljudi imaju obraz da kažu nama bilo šta! A koliko je to malo u odnosu na to šta je radio prvi među njima, a to je svakako Dragan Đilas! I sve što oni pričaju o nama, to oni u stvari pričaju o sebi.
Kada pričaju o krađi i bogatstvu, oni pričaju o svojim krađama, šta su oni sve radili, kakve su oni sve mehanizme imali i koje bogatstvo oni imaju. Kada pričaju o Jovanjici, narko-dilerima, ili kokama u Moroviću, pričaju oni čiji su najbolji prijatelji narko-dileri. I sve što kažu za nas, ljudi samo pričaju o sebi. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala predsedavajući.
Čini mi se da sam u nekoj specifičnoj situaciji i želim posebno da pozdravim kolege poslanike. Do pre mesec dana ja sam sedela u tim istim klupama i želim da pored tog ličnog osećaja koji je mnogo manje važan da podsetim građane Srbije da poslednjeg četvrtka u mesecu od 16 do 19 časova se realizuje taj vrlo važan kontrolni mehanizam parlamenta nad radom Vlade Srbije i nova Vlada Srbije gotovo da nije sastavila 30 dana, mi smo 29. formirani, nema ni 30 dana a mi se nalazimo već pred poslanicima Skupštine Srbije, gde odgovaramo na aktuelna pitanja o aktuelnim dešavanjima.
Volela bih da građani Srbije budu svesni da je ovo veliki broj poslanika koji se nalazi u skupštinskoj sali za ovo prvo propitivanje Vlade. Vrlo je važno što je i veliki broj poslanika opozicije sada u sali. U ovom trenutku nema predstavnika albanskih partija. Poslanik Marković je postavio pitanja koja se tiču upravo njih i dešavanja u Bujanovcu, ali je tu kolega Mitrović iz Bujanovca koji može da adekvatno odgovori i proprati moj odgovor.
Volela bih da i ubuduće građani Srbije znaju da pitanja koja se postavljaju ministrima Vlade Srbije su rezultat komunikacije poslanika sa građanima Srbije i dobijala sam kao poslanica od 2012. godine, poslednjih osam godina, a sada znam da to rade i poslanici SNS, da ovde pitam ono što pitaju građani Srbije.
Dobila sam tri, moram vam reći, opširna pitanja. Trudiću se da budem koncizna u odgovorima, ali bih volela da taj poslednji četvrtak u mesecu bude najgledaniji program u Srbiji na Drugom programu RTS jer ovde treba da nas propitaju građani Srbije kroz glas poslanika Skupštine Srbije. To je vrlo važan kontrolni mehanizam kako bismo proverili da li mi ministri, potpuno i Vlada Srbije radimo svoj posao kako treba.
Idemo jedno po jedno pitanje. Trudiću se da budem što kraća, ali je tema jako opširna. Centralni registar stanovništva. Hvala kolega Markoviću što ste spomenuli tu temu. Mi smo 1. septembra 2020. godine, pre neka tri meseca, uspostavili, krenula je da radi ta jedinstvena, centralna, vrlo pouzdana državna baza podataka. Šta znači Centralni registar stanovništva? Trinaest najvažnijih evidencija u ovom trenutku, rekla bih, osnovnih evidencija u državi sa podacima o stanovništvu, o građanima. Zašto je važan taj Centralni registar i zašto sam pozvala građane da provere svoje podatke u tom registru? Neću da vas zamaram da je inicijativa jako duga, da je ono što je premijerka Brnabić, a tada ministarka državne uprave i lokalne samouprave na tome insistirala, na toj ideji pa i ljudi koji su bili posle nje razrađivali tu ideju i realizovali je, pa smo mi sada 1. septembra krenuli sa tim.
47/1MJ/MP18.35 – 18.45
Kada pričamo o 13 različitim evidencijama koje su ovde spojile svoje podatke, to su registar matičnih knjiga, to je evidencija o državljanstvu, evidencija o matičnim brojevima građana, prebivališta, boravišta, evidencija o ličnim kartama, putnim ispravama, centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, evidencije poreskih obveznika, evidencija o različitim kategorijama stranaca, izbeglim licima, adresni registar, dakle to su oni osnovni podaci o građanima Srbije i ovaj Registar treba da posluži institucijama u Srbiji da mi više ne idemo po šalterima kao pojedinci, kao građani, nego da institucije potražuju iz tog Centralnog registra sve neophodne podatke.
Šta je dobro osim uštede u vremenu? Mi ćemo uštedeti i dosta novca i biće sve praktičnije, brže, modernije. To je suština i glavna poruka e-uprave, elektronske uprave. To je nešto na čemu je premijerka Brnabić insistirala sve vreme, čini mi se kako je stupila u Vladu Srbije, bez obzira na kojoj se poziciji nalazi i sada uz snažnu podršku premijerkinog kabineta i ovo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i dalje nastoji da realizuje te zadatke.
U nekoliko obraćanja javnosti, a nije ih bilo mnogo od kada sam na ovoj poziciji insistiram na tome da moramo da budemo efikasniji servis građana i volela bih da svakodnevno da me ljudi sreću na ulici, a i gde god ima na različite druge kanale komunikacije zapravo traže da bude još efikasniji. Znam da je to rak rana svake državne uprave na svetu, da budemo što efikasniji, brži, moderniji, da što manje zamaramo građanina, a da on proba iz fotelje sa svog mobilnog telefona, ispred svog računara, zapravo reši sve svoje administrativne probleme.
Dakle, svi upravni procesi koji se sprovode, sva potraživanja dokumenata sada će biti skraćeno, tako što ćete vi poslati svoj zahtev elektronski instituciji da započnete bilo koji proces za od izdavanja putnih isprava, ličnih karata do dostavljanja poreskih rešenja, ali o svemu tome pričaću u više navrata, jer ceo sistem e-uprave i različitih elektronskih servisa i uspostavljanja e-sandučeta, zapravo treba sve nas da natera da mi budemo e-građani, dakle da koristimo elektronsku upravu.
Znam da nam je potrebno vremena, znam da nažalost u našem stanovništvu postoji i veliki procenat ljudi koji nisu završili ni osnovnu školu, a kako ćemo očekivati od tih ljudi da budu informatički pismeni i da mogu da koriste tu e-upravu?
O svemu tome smo razmišljali, ali je važno da u ovom trenutku krenemo u skladu sa onim što su evropske vrednosti u regionu i u svetu, da probamo da uspostavimo sistem i zato sam pozvala građane da na portalu e-uprave oni koji mogu i kojima je dostupno, a naravno ostavili smo rok od nekoliko meseci da provere svoje podatke.
Dakle, gde to možete da učinite na portalu e-uprave, a za one kojima više odgovara da to lično urade mogu da urade na šalterima pošta i na tzv. šalterima, poreskim šalterima u vašim opštinama, dakle u lokalnim poreskim administracijama. Na ta dva mesta, na tim šalterima i na šalterima pošta su posebno obučeni radnici i posebno su obeleženi šalteri na kojima piše da će vam pomoći u priključivanju e-upravi, odnosno da postanete e-građanin, dođite, zatražite, oni su posebno obučeni da vam pomognu. Ne možete to sami uraditi potpuno od kuće. Pristupićete e-portalu, ali će vam tražiti određene parametre i to se jako specifično zove. Ja mislim da je jako teško za prvi susret građanstva sa ovom uslugom da vam pričam o dvofaktorskoj autentifikaciji ili slično tome.
47/2MJ/MP
To nama ne treba u ovom trenutku. Važno je da na šalterima pošta i šalterima poreskim potražite parametre, da se priključite, pogledate šta pod vašim imenom država ima u evidenciji, kažete nije u redu, odmah ćete na tom portalu ili tu u pošti da štiklirate i kažete ovo nije tačan podatak o meni. Započinje se proces gde će u okviru centralnog registra stanovništva biti potraženo i vi ćete biti obavešteni da li je ispravljen podatak o vama. Treba nam vremena, treba strpljenja, ali molim vas da nas podržite da budete partner državi u ovome, da uspostavimo centralni registar stanovništva koji će svima nama značajno olakšati život.
Ako vas mrzi da to radite u ovom trenutku za sebe zato što je to promena ponašanja, maltene promena mentaliteta, razmišljajte o svojoj deci kojima će već biti ponuđen mnogo uredniji sistem administracije i lokalne samouprave i državne uprave ubuduće.
Pričaću o tome i drugi put, ali ste me pitali o efektima centralnog registra. Dakle, pored mog poziva da se uključite i da to proverite, ja ću vam reći da od 20. oktobra od kada smo zvanično pustili potpuno u rad centralni registar da mogu ljudi da proveravaju svoje podatke, do 26. novembra 2.072 građanina su proverila svoje podatke. Od nešto više od 2.000 ljudi mi imamo 254 zahteva da se isprave neispravni podaci. To je dakle, neki prvi ja mislim onako lično dobar podatak. Još uvek građani nisu dovoljno ni čuli o svemu ovome ali je naš zadatak da pričamo stalno o tome. Ne samo naše ministarstvo, nego i kancelarija za IT i svakako u kabinetu premijerke ljudi koji su zaduženi za to. To je što se tiče centrlanog registra.
Kada je opština Bujanovac u pitanju, upotrebiću jednu finu reč, i speficična odluka da bude proglašen počasnim građaninom Gent Cakaj, koji je vršio dužnosti ministra za Evropu i spoljne poslove Albanije. U bujanovcu je 26 odbornika, od ukupno 41 koliko ih ima u Bujanovcu, predložio da on bude počasni građanin Bujanovca. Ja ću vam sada samo reći i vi ćete reći u redu, 26 od 41, imaju većinu sasvim legalno. Oni jesu poslali predlog da on bude počasni građanin i to je poslato 20. novembra ministarstvu na čijem sam čelu i trebalo bi da potpišemo odluku koja se slaže sa tim.
To je bio prošli petak, danas je četvrtak, ja sam danas potpisala odluku u kojoj se odbija njihov predlog. Obrazložiću zašto. Žao mi je što nisu tu predstavnici, posebno Šaip Kamberi koji je bio aktivista za ljudska prava, koji je sada predsednik opštine Bujanovac, mislila sam da će ga zanimati taj odgovor zbog čega je odbijen taj njihov predlog.
Oni su u svom predlogu zaista naveli neke stvari za koje ne mogu reći da nisu istina, ali znate kako, kada nećete da kažete istinu, a ne želite da slažete vi onda zaobiđete neke stvari i prećutite. Upravo su tu prećutali. Da taj gospodin Gent Cakaj sa kojim smo mi više puta u spoljnoj politici imali susreta, to i Nikola Selaković ministar svakako može, i kao savetnik predsednika Vučića, sretao se sa tim izjavama gospodina Genta Cakaja, taj isti čovek za koga su predložili da bude počasni građanin Bujanovca je rekao tokom sukoba na KiM da je Srbija ta koja je odgovorna za ubistvo više od nekoliko hiljada Albanaca, za masovnu deportaciju, više od milion ljudi, milione dolara štete i da to nisu pojedinačni slučajevi, već da je direktno to radila srpska država.
Treba li da potpišem odluku u kojoj želim da bude počasni građanin jedne od opština u Srbiji neko ko kaže da smo mi odgovorni za masovnu deportaciju milion ljudi? Ne radi se ovde o ličnom stavu, radi se o zdravom razumu. Treba li taj čovek da bude počasni građanin Bujanovca? I to nije prvi put, ovo je samo nastavak političkih provokacija, predstavnika Albanaca u Srbiji.
47/3MJ/MP
Ne želim da niko ovo shvati kao bilo kakvo podsticanje netrpeljivosti između Srba i Albanaca i ovo moje obraćanje. Ono što želim to je da vam kažem jednu vrlo važnu stvar i treba da je znate. Ne znam koliko vas zaista prati kakav je odnos u višeetničkim optinama i gradovima. U Bujanovcu od 41 odbornika, 26 su Albanci, formirali su vlast, ono do broja 41, tih 15 ljudi, nigde se ne spominju. Vi ćete reći, dobro, opozicija, nema ih, u redu, imaju pravo Albanci da formiraju vlast u Bujanovcu.
48/1MZ/IR18.45 – 18.55
Ali, jednu stvar zaboravljate, 42% stanovništva u Bujanovcu je nealbansko stanovništvo, Srbi, Romi. Jel se ne računa 42% ljudi u opštini? E, o tome treba da pričamo. Neću netrpeljivost, neću zastavu jednu, drugu, treću, dajte da razmišljamo o brojkama, hajde da pričamo o političkoj zastupljenosti.
Gent Cakaj, uznemirena sam kada odgovorim o ovoj temi kada nešto nije fer, Gent Cakaj jeste mnogo učinio za Albance, jeste ih ujedinio, jeste im pomogao da prvi put se ne sukobljavaju, i kada je bila borba za nacionalne savete među Albancima, među njihovim predstavnicima, jeste im mnogo pomogao. On za njih jeste počasni građanin, ali neka to bude tamo negde na drugom mestu. Čovek koji želi da bude počasni građanin opštine u Srbiji, koji želi da nastavi cepanje, ono što je uspeo da uradi na Kosovu i Metohiji, i da se bori da Srbi ne dobiju ono što im pripada, ne mogu da dozvolim da to sad čini i u Bujanovcu. Ne znam šta je sledeće, ne ja lično. Ja vas pozivam da podržite ovu ideju i da samo racionalno razmišljamo o ljudima koji su otvoreno protiv Srbije. Treba li takvog čoveka nazvati počasnim građaninom? Razmišljajte o tome.
Još jedno vrlo važna tema, možda je trebalo da je vežem za onaj centralni registar kada smo govorili, ali svejedno, jer je više administrativna tema i teško je posle ovakvih teških političkih tema vratiti se ponovo na ovu administraciju, ali samo kratko i o tome ću više govoriti u narednih nekoliko dana.
Pitali ste, poslaniče Markoviću, za Nacionalnu akademiju za javnu upravu. To je takođe još jedan od događaja koje je podržao kabinet premijerke i premijerka lično i to je ideja takođe na kojoj je premijerka radila. Nacionalna akademija za javnu upravu je institucija koja je formirana kako bismo unapredili kapacitete i državnih službenika i funkcionera. Dakle, funkcioneri i u državnim organima, zaposleni u državnim organima, funkcioneri i zaposleni u lokalnim samoupravama imaju instituciju gde mogu potpuno da ojačaju svoje kapacitete, da se upoznaju sa obavezama pozicije na koju su došli.
Narodskim jezikom rečeno, u Srbiji imate posle ovih lokalnih izbora 60 novih gradonačelnika, novih ljudi, novopostavljenih, dobar deo njih, zapravo 60 ljudi nije nikada bilo na tim pozicijama, nije se sretalo sa tom vrstom odgovornosti gradonačelnika ili predsednika opštine, odnosno gradonačelnice ili predsednice opštine, i mi smo kroz Nacionalnu akademiju napravili obuku kako da im pomognemo. Spremili smo programe koji su njihova svakodnevica. Morate da razmišljate i o tome da ljudi koji imaju političku moć da dobiju glasove na lokalu često budu ljudi koji nisu bili okrenuti politici, često sportisti, često ugledni lekari, pravnici, advokati, koji u malim sredinama imaju veliko poverenje i uživaju ugled građana, dobiju pravo i dobiju šansu da vode svoje gradove i opštine. Ne možemo da budemo ljuti na te ljude zato što ne poznaju sistem javnih nabavki, finansijskog uređenja grada ili opštine, saradnje sa privredom, način inkluzije mladih i Roma u sve programe na lokalu. Ne možemo da se ljutimo na te ljude, ali moramo da budemo spremni da im pružimo obuku. To je Nacionalna akademija.
Nacionalnu akademiju od pre desetak dana pohađa 44 novih gradonačelnika i predsednika opštine, od tih 60 novih, izuzetno su pokazali da su im korisna znanja. Ovog puta pozivam i ostale gradonačelnike i rukovodioce sa lokala, dakle, iz lokalnih samouprava da nam se obrate, pre svega našem ministarstvu, a onda i Nacionalnoj akademiji, da probamo da unapredimo vaše kapacitete, da bi građani bili zadovoljniji. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Gospodin Orlić mi je rekao da gospodin Marković neće koristiti treću mogućnost. Hvala.
48/2MZ/IR
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
SAMIR TANDIR: Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, moje pitanje je upućeno ministarki za zaštitu životne sredine, a pošto ona nije tu može predsednica Vlade da mi odgovori.
Danas ste već spomenuli, moje pitanje se odnosi na uklanjanje nesanitarne deponije Stanjevine u opštini Prijepolje. Znam delimično dokle se stiglo, međutim, to je jedan generacijski problem što se tiče Prijepolja i tog dela Srbije. Taj problem ima manje-više svaka opština u Srbiji. On je izražen i u Prijepolju i u Priboju i u Novoj Varoši i u Sjenici i Novom Pazaru itd, znači deo Srbije odakle ja dolazim, manje-više sve sandžačke opštine. Taj problem datira od polovine prošlog veka, od 1965. godine, i sve vlade do ovog mandata su pokušavale da reše taj problem.
Ja sada ne govorim kao političar, kao poslanik, već govorim kao građanin opštine Prijepolje. Želim da se zahvalim ovom mandatu, želim da se zahvalim vama kao predsednici Vlade, želim da se zahvalim resornoj ministarki Ireni Vujović, jer to je problem koji se tiče svih građanki i građana opštine Prijepolje i Srbije. Znači, ne postoji građanin koji je putovao magistralom ka moru, kada prođe kroz Prijepolje da nije zapamtio tu sliku. Nema razvoja opštine Prijepolje dok se nesanitarna deponija Stanjevine ne ukloni za sva vremena.
Zaista vam hvala. Želim da istaknem veliki doprinos, da maknemo politikanstvo i zaista govorim kao građanin opštine Prijepolje, ljudima kojima to utiče na zdravlje, utiče na razvoj, ne možemo da pričamo o razvoju turizma, iako imamo jednu od najlepših reka u Srbiji, iako možemo da radimo na razvoju verskog turizma, jer se najveće svetinje srpskog naroda nalaze u Prijepolju. Velika kulturna baština islamske kulture i civilizacije nalazi se u Prijepolju, čak imamo i katoličke bogomolje i ne možemo da se bavimo razvojem ni privrede ni turizma dok to ne uklonimo.
Želim da istaknem veliki doprinos kolege narodnog poslanika Krsta Janjuševića, koji je zaista bio, iako nije iz Prijepolja, pravi lobista, da se taj problem reši, jer on ima, kao što sam rekao, regionalni karakter i naravno da se zahvalim i predsedniku opštine gospodinu Vladimiru Babiću koji je takođe tek stupio na dužnost, a dao je ogroman doprinos.
Moje pitanje, osim Stanjevina, tiče se toga šta ćemo sa Banjicom. Da li je to transfer stanica, regionalna deponija, regionalni sabirni centar? Hvala.
PREDSEDNIK: Samire, hvala.
Predsednice Vlade, izvolite.
ANA BRNABIĆ: Kao što sam rekla, mi ćemo krenuti od deponije Stanjevine zato što, kao što i vi kažete, to stvarno jeste jedan primer nebrige višedecenijski i mi smo mislili da je to simbolično dobar način da počnemo da uklanjamo brojne tzv. privremene deponije, koje su tu decenijama i decenijama i divlje deponije po Srbiji kojih ima preko 3.500.
Uskoro ću zajedno sa Irenom Vujović posetiti Prijepolje, da razgovaramo malo sa ljudima, ali i da na licu mesta vidimo kakav je plan i predstavimo taj plan. Dakle, ono što ja znam, iz mog sastanka sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kada smo prolazili kroz njihove prioritete i planove, a to je da ćemo krenuti u zatvaranje deponije Stanjevine, da ćemo odatle voziti đubre na sanitarnu deponiju u Priboju, da ćemo praviti transfer stanicu u Novoj Varoši, dok ne proširimo sanitarnu deponiju u Užicu, koja takođe već čeka godinama na proširenje, a mi smo evo sada budžetirali u 2021. godini sredstva i za proširenje te sanitarne deponije. Neće to svakako ići ni brzo ni lako, ali mogu da vam garantujem da ćemo mi taj posao završiti.
48/3MZ/IR
Za sve ostale pojedinosti oko svih ostalih planova možemo i da se vidimo u Prijepolju i da razgovaramo i da se konsultujemo o tome što je najbolje i najpametnije učiniti. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Samir Tandir.
49/1JJ/MJ18.55 – 19.05
SAMIR TANDIR: Želim da se zahvalim predsednici Vlade na odgovoru, na trudu.
Moje sledeće pitanje se tiče, ono je upućeno ministru unutrašnjih poslova gospodinu Aleksandru Vulinu ili predsednici Vlade ili nekom ko može da odgovori ili u pisanoj formi.
Znači, blizu opštine Prijepolje imamo naseljeno mesto koje je udaljeno 18 kilometara i koje se zove Brodarevo. Znači, pre desetak godina je napravljena vatrogasna stanica, vatrogasni dom koji do dana današnjeg nije pušten u rad. Mene zanima, to je jedan zaista gorući problem običnog građanina, dok vatrogasni automobil, kola za gašenje požara dođe od Prijepolja do Brodareva vrlo često dešavaju se štete. U letnjim mesecima to je planinski kraj jako razuđen dešavaju se požari u šumama, na poljoprivrednim dobrima, domaćinstva itd.
Zanima me kada ćemo krenuti u realizaciju ovog projekta? Ujedno da ukažemo da je jako važno da nasleđene probleme koje imamo iz prošlosti, a tiče se procentualne zastupljenosti Bošnjaka u državnim institucijama iskoristimo da izbalansiramo kada je u pitanju i vatrogasno, kada je u pitanju policija, sud, tužilaštvo, javna preduzeća itd.
Takođe, pitanje za ministra zdravlja šta se dešava sa novom šemom zdravstvenih ustanova i da li je predviđeno da opšta bolnica u Prijepolju bude subregionalni centar i za opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i takođe zanima me odgovor, imali smo znači sednicu Kriznog štaba Vlade, gde se izašlo sa novim merama kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje prema školama, a onda imamo naslov u medijima, jednog od članova Kriznog štaba, doktora Kona koji kaže – zakasnili smo. Malo to izgleda kontradiktorno, pa mislim da je važno da čujemo obrazloženje. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Što se tiče vatrogasnog doma u Brodarevu, ja ću proveriti sa ministrom Vulinom kako stoje stvari, da li može da počne da radi, šta je potrebno da bi počeo da radi, kakve su takođe sveukupne potrebe i kada budem posetila Prijepolje možemo da odemo zajedno i do Brodareva i da pogledamo to, a dugujem vam tačno odgovor o čemu se radi.
Ovo što se tiče zdravstva može svako da odgovori ministar Lončar.
Što se tiče toga da li smo zakasnili sa nekim merama, pa dobro to je svakako stvar shvatanja, sada ja mislim da nismo zakasnili ni sa jednom merom. Mislim da je situacija kompleksna, pa je kompleksna, bilo bi kompleksno vidimo i zemlje koje su mnogo ranije imale i mnogo restriktivnije mere, pa imaju katastrofalne brojeve i novoobolelih i preminulih. Nažalost taj virus je takav u ovo doba godine svi smo znali, od početka pričali da će jesen i zima biti izuzetno, izuzetno teške. To je sada došlo i kao što uvek kažem, kao predsednica Vlade i neko ko vodi Krizni štab uvek sam se trudila i trudim se da pokušam da nađem najbolju moguću meru između epidemioloških mera, života i ekonomije.
Drugačije bi to bilo da ovaj virus nije bio prisutan čitave godine. Mi smo se u martu borili izuzetno restriktivnim merama, ali onda vidite da ni ljudi ne mogu to da izdrže, a tek privreda ne može da izdrži. Trudili smo se da neke stvari držimo otvorene i da rade za koje ne smatramo da postoje naročito epidemiološki rizik zato što ti ljudi od nečega moraju da žive i da hrane svoje porodice.
49/2JJ/MJ
Reći ću vam potpuno iskreno jedno od preporuka jednog dela stručnog dela Kriznog štaba je bilo da mi u 17.00 časova zatvorimo i sve ono što se zove saloni lepote, frizerski saloni, kozmetički saloni i sve ono ostalo. Šta bi uradili onda ti ljudi koji drže te salone, od čega bi živeli, kako bi prehranili svoju decu? Da li je to mesto koje je naročito rizično. Da li ima razlike da li idete tamo u 15.00 časova popodne ili u 19.00 časova uveče. Nije to isto kao kafići ili restorani.
Tako da sam se borila koliko god sam mogla i ako sam pogrešila neću se libiti da to priznam i da preuzmem ličnu odgovornost za to. Zaista sam se trudila da razmišljamo i o životima ljudi i njihovih porodica, kako da održe svoje poslove, svoje male firme, kako da prehrane svoju decu, zato što je pri tom nemoguće da vi iz budžeta Republike Srbije od svih građana Republike Srbije paralelno kada se borite sa korona virusom i dajete zaista enormne novce i na zaštitnu opremu i na testove. Mi dnevno sada oko 22.000 testova i za sve ostalo, ne možete da date zaista toliku podršku privrede ako ih samo jednostavno zatvorite.
Mislim i ne bih zaista bila ovde da ne mislim tako niti bih tako radila da ne mislim tako, da smo mi do sada uspeli da nađemo najbolji mogući balans. Da li smo mogli sve da zatvorimo i da sve bude mnogo bezbednije sa te epidemiološke strane? Pa, da. Ali da li bi to bilo najbolje za živote ljudi, za njihovu psihu, za čitave porodice koje treba da nastave da žive, da rade? Ne.
Kao što sam rekla na i na početku, kada prođe sve ovo, verovatno 2021/2022. godine, biće tada moguće podvući crtu, svesti račune i reći da li je neko dobro radio ili je loše radio. Mislim da mi za sada bijemo najbolju moguću bitku, imamo najbolje moguće rezultate koliko god je moguće u ovako teškim okolnostima i zdravstvene ali i ekonomske.
Tako da nastavljamo dalje i još jednom velika molba, apel svim građanima da zajedno bijemo ovu bitku zato što ova bitka ne može da se dobije samo od strane mera koje usvaja Vlada Republike Srbije ili Krizni štab ili na kraju krajeva, ni zakona koje usvaja Narodna skupština Republike Srbije, ovo je zaista po prvi put u poslednjih sto godina ja mislim, bitka koju dobija samo svaki pojedinac za čitavo naše društvo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Pošto je predviđena sednica od 16,00 do 19,00 sati, ovim smo završili, s tim što je ministar Lončar se javio, pa ako se slažete da ga saslušamo. Ministre, molim vas samo kratko.
ZLATIBOR LONČAR: Hvala vam.
Najkraće moguće, Prijepolje ide, biće zdravstveni centar, znači, imaće bolnicu i dom zdravlja i to je nešto što ćemo uraditi. Mi smo krenuli u taj proces, međutim korona se desila, a u ovom momentu to apsolutno nije bitno, zdravstveni sistem mora da funkcioniše kao jedna, kao jedinstven. Sve snage su na raspolaganju, tako da je to tema koju ćemo raditi, kojom ćemo se baviti čim prođe korona, ali to je pravac kojim idemo.
Još jednom molim za jedinstvo. Molim za slogu i da se zajedno izborimo sa ovom koronom kako u Prijepolju, tako i u celoj Srbiji. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pošto je sada već prošlo 19,00 časova, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja. Zahvaljujem se svima na učešću. Zahvaljujem se predsednici Vlade, Ani Brnabić i članovima Vlade.
49/3JJ/MJ
Želim samo da kažem da je od 24 članova Vlade, 18 bilo prisutno na sednici. Želim da se zahvalim na tome i na jednom odgovornom odnosu prema ovom delu rada Narodne skupštine Republike Srbije koji je povezan sa aktivnošću i Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem se na prisustvu i odgovorima i bićemo i dalje ovde, gotovo svake nedelje. Hvala vam puno.
četvrtak, 25. april
Aktivnosti
Sreda, 24. april 2024.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić održala sastanak sa ambasadorom Kraljevine Maroko
Utorak, 23. april 2024.
Saopštenje
Utorak, 23. april 2024.