33/1BD/CG16.25 – 16.35

Da li u strategijama Vlade Republike Srbije postoji plan za asfaltiranje magistralnog puta koji bi povezao Sjenicu i Prijepolje?

Poslednje pitanje upućeno je premijerki. Vi ste, premijerka, bili u Priboju, imali susret sa muslimanima Priboja koji su vam izneli problem vezano za izdavanje građevinske dozvole za početak izgradnje džamije u Novom Priboju. U Novom Priboju ima veliki broj muslimana koji nisu u mogućnosti da ispune svoja verska prava jer nemaju džamiju, a Stari Priboj im je ipak udaljen. Da li je po tom pitanju bilo šta preduzeto?

Vi ste im tada rekli da će Vlada Republike Srbije da uradi šta bude u njenoj moći da reši taj problem, koji je malo kompleksan. Eto, dobio sam insistiranje od građana Priboja da postavim ovo pitanje, jer je ono od veoma velike važnosti. Hvala.

PREDSEDNIK: Predsednica Vlade ima reč. Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Ja ću vam odgovoriti na ovo drugo pitanje u vezi sa Pribojem, pa će onda ministar Vesić odgovoriti na pitanje u vezi sa magistralnim putem Sjenica-Prijepolje.

Što se tiče Priboja, tačno je, ja sam u toj poseti obećala da ćemo to rešiti. Pre tačno 48 sati su mi mejlom poslali i građani Priboja to pitanje. U ovom trenutku proveravam sa Republičkom direkcijom za imovinu dokle se stiglo, šta su oni uradili. Republička direkcija za imovinu je trebala da reši deo imovinsko-pravnih problema, da ustupi deo zemljišta, tako da ću vam i na to odgovoriti. Da vam kažem da su i nama stigla direktno pitanja iz Priboja, tako da radimo na tome. Stigli su na moj kabinet.

PREDSEDNIK: Ministar Goran Vesić ima reč.

GORAN VESIĆ: Ono što mogu da vam kažem, vi dobro znate da postoji ideja o povezivanju Sjenice i Prijepolja u vezi prolaskom novog autoputa koji će se graditi od Požege prema Crnoj Gori. Pošto će taj autoput ići preko Peštera, onda postoji potreba da se građani Prijepolja povežu na taj autoput.

U ovom trenutku završava se projektovanje do Duge Poljane, potom se nastavlja projektovanje. U okviru projektovanja autoputa insistirali smo na tome da se urade projekti i za pristupne saobraćajnice, što se do sada nije radilo, kako bi na autoput bila povezana i susedna mesta. Znači, da, kroz projekat autoputa koji se radi prema Crnoj Gori biće planirano i povezivanje Prijepolja i Sjenice.

Inače, znate i sami da se taj projekat pominje prvi put još pedesetih godina prošlog veka. O tome se puno pričalo i to je bila nekakva vrsta zahteva opština Prijepolje i Sjenica i čitavog tog kraja još u socijalističkoj Jugoslaviji. To je put o kome se zaista puno govorilo.

Kad sam se već javio za reč, u vezi sa Novim Pazarom, vi znate da je bilo problema, da je petnaestogodišnja devojčica pre nekoliko meseci poginula na magistralnom putu u Novom Pazaru. Ja sam primio građane Lukara, Mura i Selakovca, razgovarao sam sa njima i postavili smo tih sedam platformi koje su tražili. Te platforme su postavljene u naseljima Lukare, Mur i tamo gde je škola, mislim „Avdo Međedović“ u Selakovcu. Tu smo postavili platforme sa trepćućim žutim svetlima.

Međutim, suština je u tome da moramo da završimo obilaznicu oko Novog Pazara. To će biti deo projekta nove brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar, koja se projektuje. Projektovanje je počelo pre mesec i po dana. Mi očekujemo da ćemo do proleća sledeće godine imati spremno završen projekat i da ćemo tada moći da radimo, naravno, zavisno od stanja u budžetu. Nedavno je to i predsednik najavio kada je bio u Novom Pazaru na samoj izgradnji te brze saobraćajnice.

33/2BD/CG

Izgradnja te brze saobraćajnice, njena dužina je negde oko 84 km. Značiće zaista. Ona kreće od Preljine, pa Adrani, Drakčići, Vrdilska Reka, pa ide Mataruška Banja, pre toga Konarevo, Bogutovačka banja, pa Maglič, pa Raška, pa prema Pazaru. Izgradnja te brze saobraćajnice suštinski znači povezivanje čitavog tog kraja, a pre sve građana Novog Pazara sa autoputem „Miloš Veliki“. To znači i više fabrika i više investicija.

U tom smislu, puno se radi kada su u pitanju putevi. Mislim da je najznačajnije da završimo brzu saobraćajnicu. Prilikom projektovanja autoputa vodimo računa i o povezivanju okolnih mesta koja nisu suštinski na samom autoputu.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Zukorliću, izvolite.

USAME ZUKORLIĆ: Hvala ministri i premijerko na odgovorima.

Zaista, nama jesu važni infrastrukturni projekti.

Ja želim istaći ovde da u dogovoru između SPP i SNS koji je oličen i u sporazumu između dve stranke, infrastrukturni projekti su nam krucijalno važni i naročito infrastrukturni projekti povezivanja autoputevima.

Autoput koji će proći kroz Sandžak nam je najbitniji projekat koji se radi. Naravno, on će inicirati te pristupne puteve i raduje me da on podrazumeva i povezivanje Prijepolja sa autoputem, što će istovremeno povezati Sjenicu. Takvi projekti su od važnosti za naš narod. Mi samo kroz takve projekte možemo zadržati ljude da se ne iseljavaju, da ne odu, jer mi bez naroda sutra ne možemo ni voditi politiku, niti ćemo imati bilo koga da predstavljamo ako nam narod ode trbuhom za kruhom u inostranstvo.

Ja se zaista nadam po pitanju korišćenja reka da taj projekat će realno da se realizuje. Ja sam bio uz porodice kojima su najmiliji stradali i imao prilike da vidim kako izgledaju te strahote kada neko iznenada pogine u bujici. Sve nekako može da se podnese do trenutka dok ljudi ne počnu gubiti živote.

Da se ne desi da opet na kraju godine dobijemo informacije da čekamo sledeću godinu za korišćenje reka Raške, Trnavice i Jošanice, jer su meštani zaista ugroženi.

Što se tiče graničnog prelaza, on se tiče poboljšanja ekonomskih prilika na Pešteru. Ja ću dostaviti informacije, kako je premijerka tražila, one koje posedujem vezano za taj projekat. Ako nije ništa inicirano, iniciraćemo ga. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Sledeći prijavljeni je Radomir Lazović.

RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala za reč, predsedavajući.

Moram da kažem da je ovo važna institucija postavljanja pitanja i da bi mi njoj doneli na značaju dodatno, mi smo pozvali građane da vam postave pitanja. Mi imamo preko 200 pitanja koja ćemo vam dostaviti što pisano, što na druge načine. To je do sada jedna od retkih stvari koja je dobro funkcionisala. Hvala svima što ste odgovarali i nadam se da ćete nastaviti.

Moram da vas pitam gospođo Dubravka Đedović, sve nas brinu ovi koraci ka privatizaciji EPS-a. Zbog čega ste iz statuta EPS-a uklonili član koji zabranjuje otuđivanje imovine EPS-a? Zar to nije uvod u privatizaciju?

U javnosti ste govorili da se EPS neće privatizovati, samo će se možda malo privatizovati. Bukvalno ste tako nešto rekli, pa bih vas molio da mi to objasnite. Slično je i gospođa Zorana Mihajlović govorila, pa je sada nema.

33/3BD/CG

Govorili ste u medijima da se transformacijama EPS-a želi smanjiti politički uticaj na rukovođenje ovim preduzećem. Da građani razumeju, ovim transformacijama koje ste sada napravili, skupštinu akcionara čini jedan član koga vi imenujete, odnosno vi.

Evo kako to izgleda. Ovo je fotografija sa današnje skupštine akcionara. Jedna osoba je tu. Kako se onda smanjuje politički uticaj, gospođo? Kako kad ste vi jedini na skupštini akcionara? A želite da nas uverite da SNS koji je postavio Milorada Grčića, vlasnika pečenjare, na ovako odgovorno mesto, sada želi da smanji politički uticaj na ovo preduzeće. Molim da pokaže režija.

Drugo pitanje postavljam Danici Grujičić. Ja sam pre 20 godina, dakle, među prvim ljudima sam zaveštao organe. To je učinila i moja koleginica Jelena Jerinić. To je učinio i budući gradonačelnik Beograda Dobrica Veselinović. I nas živo i politički i lično zanima zbog čega se u Srbiji 10 godina čeka na transplantaciju organa? Molim vas da mi odgovorite. Kada će biti regulisani sporni članovi zakona koji, u stvari, se čeka da bi ljudi mogli da dobiju organe koji su im neophodni? Oko 2.000 osoba je u pitanju, 30 dece.

34/1TĐ/SČ16.35 - 16.45

Pitanje za gospođu Anu Brnabić - kada će početi sa radom fabrika u Zrenjaninu, fabrika vode, jer 20 godina ovi ljudi nemaju vodu? Trećina stanovništva Srbije nema pijaću vodu, dve trećine stanovništva Vojvodine, šesto hiljada ljudi pije vodu neispravnu sa tragovima arsena.

Pitanje za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu - kada planirate da donesete uredbu o elektronskoj narodnoj inicijativi, s obzirom da je po zakonu ona trebalo da bude doneta još prošle godine? Ne znam koliko znate, ali ima puno problema sa nestankom inicijative za zabranu iskopavanja litijuma.

Za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture u kojoj fazi su radovi na kanalizaciji na levoj obali Dunava i kada će biti završeni? Kao nezvanični gradonačelnik Beograda obećavali ste, pa evo ništa od toga se ne dešava. Odgovorite da ljudi znaju, da se ne kupaju u fekalijama svaki put kad kiša malo veća padne. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednica Vlade.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam na pitanjima i hvala vam na korektnosti da kažete da jesmo do sada odgovarali na pitanja. Dakle, nastavićemo da odgovaramo na pitanja. Mi radimo svoj posao odgovorno, u interesu građana, tako da nemamo nikad problem da odgovaramo na konkretna pitanja i nastavićemo, kao što kažem, to da radimo.

Meni je drago, ali doduše malo čudno kako ste se vi sad odjednom toliko zabrinuli za EPS. Vi i baš vaša stranka. Otkud sad to? Otkud se sad vi odjednom brinete za rudare i njihov posao? Zar vi niste bili ti prvi koji su hteli da ostave te rudare bez posla? Zar vi niste bili ti prvi koji su organizovali proteste i peticiju da se praktično EPS ugasi? Kako je sada moguće da ste vi prvi koji ste na protestima, kao zabrinuti zbog rudara?

Ja zaista mislim, umesto što mi mašete rukom, ja zaista mislim da je ovo relevantno. Umesto što mi mašete, ja mislim da je ovo izuzetno relevantno i…

(Radomir Lazović: Odgovorite.)

Odgovoriću, naravno, zato što se mi brinemo za rudare, za razliku od vas koji rudare koje koristite u političke svrhe.

Kako vas nije sramota da idete na protest u Lazarevac, u Kolubaru koja bi bila, da se vi pitate, već ugašena? Svih tih 15 hiljada ljudi bi bilo na ulici.

Da vas podsetim, i ovo je dobro lice vas i konzistentnost i pricipijelnost vaše politike, "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh": Što brže ugasiti termoelektrane na ugalj. Jeste ovo vi? "Što brže ugasiti termoelektrane na ugalj". Ovo je 18. mart 2021. godine Ne davimo Beograd - za dobar grad, za termoelektrane na ugalj i zagađujuću industriju više nema mesta na Zapadnom Balkanu. Što niste ovo poneli da pokažete tamo u Lazarevcu i Kolubari? Zašto? Zašto vi to niste poneli tim rudarima da im pokažete? Vi potcenjujete njihovu inteligenciju, šta li? Pogledajte, ljudi, evo, Ne davimo Beograd - za termoelektrane na ugalj više nema mesta na Zapadnom Balkanu, ali zato onda kada dođe 18. april 2023. godine, evo, sad tek vidim isti dan, šta je sudbina, neverovatno, samo dve godine praktično kasnije, ovo je mart 2021, a ovo april 2023. godine, podrška protestu radnika EPS-a. Pogledajte ove dve stvari. Ista politička stranka, izvinite, niste imali snage da budete politička stranka, nego ste pokret, tako da izvinite, isti politički pokret, kako god.

Ovde smo za rudare da se izbace na ulicu i da se odmah ugase sve termoelektrane, da se odmah zatvore svi kopovi, a ovde smo na protestu zato što se brinemo za rudare. Nikakve to veze nema ni sa zelenim, ni sa životnom sredinom, ni sa vazduhom, a ponajmanje ima veze sa EPS-om. Ima samo veze sa tim da ste protiv nečega.

Dakle, daj da vidimo kako mi možemo da se priključimo bilo kakvom protestu, samo da protestvujemo protiv vlasti. Mi smo uvek protiv. Kad vlast hoće da

34/2TĐ/SČ

drži otvorene termoelektrane, mi idemo na protest protiv termoelektrana. Kad rudari kažu – e, vlast hoće da zatvori termoelektrane, mi idemo na protest da se ne zatvore termoelektrane. Svaka vam čast. Zaista, svaka vam čast.

Da vam kažem, obzirom da smo mi zaista zainteresovani za rudare, njihove sudbine, njihove porodice, njihova radna mesta, kao i energetsku stabilnost i sigurnost Srbije, to što govorite nije istina, a vi se, ja vas ko Boga molim, edukujte o tim stvarima zato što ipak treba da imate određenu ozbiljnost i težinu, pošto ste narodni poslanik. Evo, ja vam dajem jedan zadatak, molbu, pošto ne smem da vam dajem zadatke, jer ste vi iznad mene…

(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)

PREDSEDNIK: Nemojte da vičete sa mesta, Lazoviću.

ANA BRNABIĆ: Jedna molba da građani vide koliko ste ozbiljni.

(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)

Nemojte da se nervirate, sve je u redu. Zaista, sve je u redu, nemojte da se nervirate.

Pričamo o ozbiljnim stvarima, kao što je EPS.

(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)

Odgovoriću na sva pitanja.

PREDSEDNIK: Nemojte da vičete iz klupe.

ANA BRNABIĆ: Jel vi meni pretite tim prstom?

(Radomir Lazović: Odgovorite na pitanje.)

Jel mi pretite tim prstom? Vi spustite prst i nemojte tako da mi se obraćate zato što to gledaju svi naši građani, pa će sutra neko svojoj ženi isto ovako prstom da radi, a onda ćete vi da objašnjavate kakav vam je odnos prema ženama u Srbiji, a to ćete vi ovako, jel tako, a ovako sad? Dobro. Lep primer dajete, ali potpuno u skladu sa onim primerom kada ste policajca, pripadnika MUP-a Republike Srbije, kao narodni poslanik opsovali, kada ste ga opsovali. Dobro. Sada je to prstom prema ženama, ali u redu. To je vaš manir. Vaše kolege iz pokreta mogu da razmišljaju o tome šta to znači, kakav primer dajete i da li oni žele da učestvuju u tome ili ne, ali da se vratim na vaše pitanje.

Dakle, ja molim poštovanog narodnog poslanika, pošto je pitanje bilo – zašto smo iz Statuta EPS-a uklonili član koji se odnosio na zabranu otuđenja imovine? Jel tako? Jel to bilo pitanje? Narodni poslaniče, jel to bilo pitanje za mene? Izvolite, molim vas, nađite mi Statut EPS-a u kojem je bio taj član.

Da vam kažem, poštovani građani, to ne postoji. Nikada ni u jednom statutu EPS-a nije postojao taj član, čovek ne zna zato što ga je toliko briga za EPS da ni ne zna kako je izgledao prošli statut, ni pretprošli statut. Dakle, nikada poštovani građani, u Statutu EPS nije postojao član u kojem se zabranjuje otuđenje imovine, tako da nismo mogli taj član ni da uklonimo, ali to narodni poslanik Ne davimo Beograd, Zeleni, Moramo, ne moramo, hoćemo, nećemo, ne zna zato što mu je toliko stalo do EPS-a, što bi znao? Jel se njega tiče? Ne tiče ga se. Koristi rudare u političke svrhe, za političku borbu, baš ga briga i za rudare i za njihove porodice. Dakle, nikada takav član nije postojao, tako da nismo mogli ni da uklonimo.

Što se tiče akcionarskog društva, da, apsolutno mislimo da će EPS bolje funkcionisati kao akcionarsko društvo, a doduše biće višestruko zaštićena od zloupotreba određenih političkih elita. Tu su vaše kolege iz opozicije koje su, dok su bile na vlasti, oni ili njihovi koalicioni partneri, koristili EPS i upravo tu Kolubaru da izvlače novac iz Kolubare i oni su bili u Lazarevcu da se brinu za Kolubaru i ti su isto bili u Lazarevcu da se brinu za Kolubaru. Svakako to više neće biti moguće.

35/1DJ/MT16.45 – 16.55

Što se tiče privatizacije EPS, ne govorite neistinu. Nikada niko nije rekao bilo šta drugo od predstavnika Vlade, uključujući i resornu ministarku, već da se EPS neće privatizovati, da EPS nećemo privatizovati. Nemamo nameru. Dakle, EPS je nacionalno blago. Vi polazite od sebe i vaših koalicionih ili željenih koalicionih partnera koji su u svoje vreme privatizovali sve, od izvorišta vode do NIS-a. Mi nismo ni „Telekom“, ni EPS i nećemo.

Što se tiče Skupštine, još jednom da vam kažem koliko je to nepoznavanje materije i koliko je neznanja, kolika je, u stvari, na krajeva, kad podvučete crtu, nebriga. Kaže – ima jedan član u Skupštini. Pa, ima jedan osnivač i jedan vlasnik, samim tim ima i jedan član. Kao što je nekada bila Vlada, sada Vlada, da se ne bi bavila svakim pojedinačnim pitanjem je to prenela na svog ministra. Šta je tu tačno čudno? Šta je tačno čudno tu? Osnivač je to preneo na ovlašćeno lice. Šta to menja u odnosu na ono što je bilo ranije?

Da, biće profesionalizacija. Da, u velikoj meri smo uspeli da rešimo veliki deo problema u EPS-u. Ne bi ih rešili da je bilo po vama, zato što u tom trenutku ne bi više ni imali termoelektrane. Ne bi imali, otprilike, 65% sopstvene proizvodnje električne energije.

Važno je da su rudari videli koliko se brinete za njih i da su građani videli koliko poznajete materiju EPS, obzirom da ste me pitali – zašto smo uklonili član koji nikada u Statutu EPS nije ni postojao?

Hvala vam mnogo. Sada ja ostavljam ministrima da odgovore na sva ostala pitanja. Ja ću odgovoriti za Zrenjanin, ali neka oni odgovore prvo na ostalo.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministarka, dr Danica Grujičić.

DANICA GRUJIČIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, kada je u pitanju transplantacija trenutno 1.836 ljudi čeka na transplantaciju. Od toga 1.000 rožnjača, 736 bubrega, 68 jetri, 35 pacijenata kojima je neophodna transplantacija srca.

U prethodnom periodu, ne bih znala da odgovorim zašto, bilo je rešeno da postoji samo jedan transplantacioni centar, iako recimo za srce znamo da su potpuno spremni da to rade i „Dedinje“, i „Druga hirurška klinika“ u okviru KCS i „Institut za kardiovaskularne bolesti“ u Kamenici. Ministarstvo zdravlja je dalo dozvolu sada da oni rade srce.

Što se tiče bubrega, ja moram da pohvalim KCV, da je od nove godine uradio desetak transplantacija. Evo, da kažem, drugo srce, odnosno treće srce od nove godine je urađeno na „Klinici za kardiohirurgiju“ KCS, tako da se nešto pomaklo sa mrtve tačke.

Vi znate da su u KCS dolazile naše kolege iz inostranstva. To je imalo logike. Prvo godine, obično, ako nekoga hoćete da naučite u hirurgiji da nešto radi perete se zajedno sa njim. Druge godine ste tu, stojite mu iza leđa. Treće godine ste samo prisutni ako dođe do komplikacije i od četvrte godine ti koji uče su dužni da rade samostalno. To se, nažalost, u KCS, kada je jetra u pitanju, nije desilo, a u međuvremenu smo negde izgubili i bubrege. Kolika je odgovornost rukovodilaca odgovarajućih centara za transplantaciju, klinika, to ćemo videti.

U ovom trenutku za jetru je dobilo dozvolu VMA da bude centar za transplantacije. Ono što je dobro, deca će biti dalje upućivana i u Italiju, dok se mi ne budemo organizovali, i u Englesku. Profesorka Sandra Škodrić je bila u Londonu, razgovarala sa jednom od najboljih dečjih klinika. Zaista, mislim da tu neće biti nikakvog zastoja, da će oni jednim određenim redosledom ići.

35/2DJ/MT

Što se tiče odraslih, mi ćemo videti da potpišemo ugovore sa Mađarskom i sa Belorusijom, da dok se mi ne organizujemo da to ide nekim bržim tempom. Šta je problem? Problem je nedovoljna obaveštenost naših građana o tome šta je moždana smrt. Pred vama će se naći novi nacrt Zakona o transplantaciji ljudskih organa i tkiva. Tu je, u stvari, dodat samo jedan član, da će biti podrazumevana saglasnost za transplantaciju i da će postojati registar onih koji ne žele da daju svoje organa.

Međutim, mislim lično, i na tome sam insistirala, da odobrenje familije ostane bar još neko vreme, dok ne budemo dovoljno radili na obrazovanju našeg naroda da shvate da je moždana smrt zapravo prava smrt.

Mi moramo ljudima objašnjavati. Odlučili smo da u sve ove timove koji razgovaraju sa porodicama stavimo obavezno psihologe. Tako da će se to desiti u najkraćem vremenu i ja se nadam da ćemo ove godine imati bolje rezultate, već ih imamo, nego prošle kada je urađena samo jedna transplantacija.

Što se tiče KCS, tu će morati da dođe do određenih kadrovskih promena. Nadam se da će nakon toga doći, pošto imamo ljude koji znaju da rade, da ćemo zapravo njima dati mogućnost da to i rade.

Ako ima još pitanja? Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministar Goran Vesić.

GORAN VESIĆ : Javio sam se da odgovorim na pitanje, iako pitanje nema apsolutno nikakve veze sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali to je primer neznanja, nepoznavanja stvari i, moram da kažem, cinizma prema ljudima koji žive u tom delu Beograda.

Za informaciju poslaniku koji me je pitao, pošto očigledno ni to ne zna, grad Beograd, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište zajedno sa Evropskom investicionom bankom izabrala je pre 15, 20 dana izvođača za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda na levoj obali Dunava.To je tender koji je inače završen prošlog oktobra i do sada je ta evaluacija po pravilima Evropske investicione banke, o čemu poslanik koji je postavio pitanje očigledno ne zna ništa.

Pored toga, inače da vas obavestim, izabrana kompanija je iz Indije, kako su mene obavestili. Možda ćete i protiv toga imati nešto protiv, jer su pobedili na tenderu, jer obično ne volite kompanije sa strane, ali to vam je tako.

Što se tiče izgradnje 80 kilometara kanalizacije, takođe je grad Beograd završio tender zajedno sa Evropskom investicionom bankom. Izabrali su kompaniju iz Turske, koja je takođe pobedila na tenderu. Javile su se dve kompanije i sada je u toku potpisivanje, koliko znam, ugovora za izgradnju kanalizacije.

Inače, do koje mere je ovo pitanje cinizam prema ljudima koji žive tamo? Naselje na levoj obali Dunava sagrađeno je pre skoro, počelo je da se gradi pre skoro 50 godina. Građeno je i sada je uvek sve što je građeno, građeno ispod nivoa reke, za razliku od Novog Beograda, koji je propisno nasipan. Nikada nikome nije palo na pamet da gradi kanalizaciju na levoj obali Dunava, nikome. Ni onima koji sede pored poslanika koji je postavio to pitanje, jer ih nije interesovalo kako ti ljudi žive.

Nismo mi uništili kanalizaciju koja je postojala, pa obećali da gradimo novu, nego smo obezbedili 55 miliona evra da se izgradi kanalizacija na levoj obali Dunava. Prvi tender bio je raspisan 24. novembra 2021. godine. Opet da kažem, po pravilima Evropske investicione banke, koja je obezbedila 35 miliona evra od 55 miliona evra koliko treba da košta izgradnja kanalizacije i fabrike za preradu otpadnih voda. Niko se na tender nije javio i 14. marta je taj tender zaključen bezuspešno, pošto se ni jedna kompanija nije javila.

35/3DJ/MT

Ni jedna kompanija se nije javila jer su u međuvremenu porasle cene, s obzirom na sve što se dešavalo u Evropi, s obzirom na to da Evropska investiciona banka to naprosto nije predvidela. Jednostavno, jednoj kompaniji nije bilo isplativo da uđe u posao koji traje tri godine, ne znajući kakav će biti porast cena.

Zato se skoro devet meseci radilo na promeni pravila. U međuvremenu su uspeli da raspišu novi tender koji je raspisan takođe 2020. godine i završen je 18. oktobra 2022. godine.

Evropska investiciona banka ima svoja pravila. Ja znam da vi ne volite transparentnost i ne volite procedure, jer naučili ste drugačije da uzimate pare za svoje nevladine organizacije, obično da prevarite svoje, one koji vam daju novac za razne kampanje pa da uzmete za nevladinu organizaciju da to koristite za svoju političku stranku, po tome ste poznati, ali moraju da se poštuju pravila Evropske investicione banke. Završena je evaluacija i sada su izabrani izvođači.

36/1AL/LŽ16.55 – 17.05

U međuvremenu je Grad Beograd izgradio pet kilometara kanalizacione mreže iz svog budžeta u naselju Krnjača. Izgrdio je crpnu stanicu Krnjača 2, izgradio je skoro tri kilometra, tri koma nešto, kanalizacione mreže u naselju Braće Marić, i sada je u prilici Grad Beograd, s obzirom da je dobio izvođača da krene u izgradnju kanalizacione mreže i fabrike za preradu otpadnih voda.

Takođe, želim da vas obavestim da je Grad Beograd prilikom potpisivanja ugovora sa Evropskom investicionom bankom obezbedio grant, po kome će svako ko se bude priključio na novoizgrađenu kanalizaciju neće imati apsolutno nikakve troškove, jer će se raditi revizioni šaht o trošku iz granta Evropske investicione banke, zatim, cevi koje dovode do same kuće. Tako da će kanalizacija biti dovedena bukvalno do zida stana ili kuće, zavisi ko kakvu kuću ima.

To je inače jedini primer u Srbiji, ja ne znam za takav primer, da građani ne plaćaju čak ni tu što imaju da urade u svom dvorištu, što je inače ušteda između 800 i 1000 evra, u zavisnosti od toga koliko ko ima dvorište. To je takođe obezbedio taj isti Grad Beograd.

Prema tome, Grad Beograd će izgraditi kanalizaciju, to vam sada kažem na vašu veliku žalost, jer vi nećete imati još jednu temu o kojoj ćete moći da lažete ljude, kao što ste radili. Mi ćemo izgraditi kanalizaciju, kao što izgrađujemo kanalizaciju širom Srbije, kao što ulažemo 3,5 milijarde evra u projekat „Čista Srbija“, gde gradimo kanalizaciju u 67 opština, jer to je politika ove Vlade.

Prema tome, nemojte da brinete za građane leve obale Dunava. Nisu vas nikada interesovali, samo ste ih zloupotrebljavali, a mi smo jedina vlast i beogradska i republička koja je ikada razmišljala o tome da se izgradi kanalizacija na levoj obali Dunava. Nikada vam nije palo na pamet da to uradite, a ne verujem da biste ni bili sposobni.

Znači, građani će kanalizaciju dobiti na vašu veliku žalost, a vi ćete morati da pronađete neku drugu temu da ponovo lažete i da ponovo obmanjujete, jer jedino to znate da radite.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar dr Aleksandar Martinović.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Što se tiče pitanja vezano za Uredbu o elektronskoj narodnoj inicijativi želim da obavestim narodnog poslanika da je Ministarstvo države uprave i lokalne samouprave zajedno sa Ministarstvom za informisanje i telekomunikacije i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu praktično završilo nacrt te uredbe. Ostalo je da se dogovorimo oko nekih tehničkih detalja i ja verujem da ćemo vrlo brzo sa nacrtom te uredbe da izađemo pred Vladu Republike Srbije.

Što se tiče pitanja koje ste postavili vezano za vodovod u Zrenjaninu, izvinjavam se premijerki, znam da je rekla da će ona da odgovori na to pitanje, i verujem da ona ima više informacija, ali želim samo da kažem nekoliko rečenica.

Vaše pitanje vezano za vodovod u Zrenjaninu je politički legitimno, ali isto tako želim da kažem i da obavestim narodne poslanike i građane Republike Srbije da je narodni poslanik koji je postavio to pitanje, odnosno njegova koleginica dr Danijela Grujić dobila u pisanoj formi, dobili ste u pisanoj formi odgovor, da, da, dobili ste u pisanoj formi odgovor od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Inače, pitanje ste postavili, evo, ja sam se spremio malo pa imam, da, da, spremio sam se za ovu sednicu, znam o čemu govorim, pitanje je narodna poslanica postavila 17. februara 2023. godine i posle nekoliko dana dobila je odgovor na to poslaničko pitanje.

36/2AL/LŽ

Mi smo u međuvremenu da bismo imali što više informacija stupili u kontakt sa gradonačelnikom grada Zrenjanina i on nam je uputio jedan dopis iz koga se jasno vidi da se intenzivno radi na rešavanju problema pijaće vode u gradu Zrenjaninu. Naime, ugovorom koji je potpisan između kompanije iz UAE, grada Zrenjanina, JKP „Vodovod i kanalizacija Zrenjanin“ i kompanije „Panonija voter“ d.o.o. predviđeno je da se polovinom 2023. godine pusti voda za domaćinstvo bez boje, mirisa i ukusa, a da se u drugoj fazi, koja bi trebalo da se završi tokom 2024. godine, isporuči prečišćena voda za piće u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Inače, taj Pravilnik je objavljen u „Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije“, i to takođe znate i o tome ste obavešteni, br.42/98 i br.44/99, odnosno u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br.28/2019. godine.

Kompanija iz UAE i kompanija „Panonija voter“ d.o.o. su obavestile grad Zrenjanin, i o tome ste vi takođe obavešteni u pismenoj formi od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da su u toku radovi na izgradi elemenata za tzv. pred tretman sirove vode, što je u slučaju prethodnog investitora bio jedan od najvećih problema i zbog čega prethodna fabrika nije stavljena u funkciju. Inače, izrada ovih elemenata se obavlja u Španiji i prošli su prvu kontrolu kvaliteta.

Dakle, ja vam samo ponavljam ono što ste vi u pisanoj formi već dobili, odnosno koleginica, narodna poslanica, doktor Danijela Grujić koja je to pitanje postavila 17. februara 2023. godine, ali ja nemam nikakav problem. Znači, možete da ga postavite još 100 puta. Mi ćemo vam odgovoriti na svako vaše pitanje i kao što vidite vodimo veoma preciznu evidenciju o tome kada ste postavili određena poslanička pitanja, ko ih je postavio i strogo smo vodili računa da na postavljeno poslaničko pitanje dobijete odgovor u pisanoj formi koji ste i dobili, a koji iznosi 15 dana. Ako budete hteli ponovo da postavite isto pitanje, mi ćemo sa zadovoljstvo da na to pitanje odgovorimo.

(Miroslav Aleksić: Poslovnik.)

PREDSEDNIK: Nema ukazivanja na povrede Poslovnika.

Dobro.

Gospodin Lazović, tri minuta.

RADOMIR LAZOVIĆ: Dakle, ajde prvo da se osvrnem na ovu brigu o rudarima o kojoj se ovde govorilo. Dakle, evo da spustimo loptu, da pričamo normalnim tonom, da pričamo normalno, evo ja bih mogao da vam kažem da smo mi našu brigu prema rudarima pokazali tako što smo ih danas primili. Ne znam koliko znate, ljudi su došli ovde u dom, svoj dom, dom Narodne skupštine su došli da iskažu iste ove brige koje mi imamo, privatizaciji i o svojim radnim mestima i zamislite – mi smo ih primili, vi ste ih izbacili napolje. Jel to briga koju vi pokazujete?

Ajde da vidimo o brizi malo za građane kada je u pitanju struja. Mi se zalažemo da se pređe, tačno je, na obnovljive izvore energije, ali to ne znači otpuštanje radnika, privatizacija EPS-a, ali vi ste majstor da na neki način prevarite, da izokrenete tuđe reči pa da to tako ispadne. Znaju ljudi tamo, naravno da nisu glupi, znaju vrlo dobro ko se za njih brine, a građani znaju ko za njih brine, jer evo prva stvar koju ste uradili je poskupljenje struje. Jel to briga ili je briga nešto drugo ili je briga kada kažete – treba sačuvati ova radna mesta kao što mi govorimo, ali dobro.

Idemo dalje. Hteo bih da pohvalim gospođu Grujičić za ovakvu vrstu odgovora. To je odgovor koji sam tražio i to je odgovor koji sam dobio. Možda se meni ne sviđa on u svakom svom delu, ali ste mi lepo odgovorili. Ja mislim da ipak treba ostaviti onima koji imaju ovu kartu, kao ja i moje kolege, da je poenta te kartice da se ja odredim da želim da doniram organe, ali u redu. Dobio sa odgovor koji sam tražio.

37/1MJ/MĆ17.05 – 17.15

Ono što mi se postavilo pitanje, dakle vezano za ovu fabriku vode. Dakle, ja nisam postavio to pitanje o kojem govorite niti sam dobio taj odgovor, vi to vrlo dobro znate. Ja ne podsećam na koleginicu Danijelu, znači ja nisam nikakvu primedbu imao za odgovore koje su nama slali, hvala vam, iskoristio sam ih da bih pokazao drugo pitanje koje sam vam postavio a to je – kada ćete doneti ovu uredbu? Drago mi je da ste je završili, ali znate gospodine ministre mi ovde imamo problem sa 38 hiljada potpisa koji su nestali a koji vama trebali da budu upućeni da ih proverite. Potpisi koji su ljudi skupili da zabrani iskopavanje litijuma.

Ja sam se nadao da biste vi možda kao ministar mogli da okrenete barem telefonom gospodina Orlića koji je sada predsednik Skupštine ili gospodina Dačića koji je tada bio predsednik Skupštine, pa da pitate zašto ja, zašto moje ministarstvo nije dobilo na proveru potpise koje su ljudi prikupili? Gde su potpisi da se zabrani litijum? To je i vama namenjeno. Zašto se niste uključili za to? Ja se nadam da će ova elektronska narodna inicijativa moći da doprinese da se nikad više ne desi ovakva prevara kakva je ovde izvedena.

I ostalo mi je samo da pitam dopunsko pitanje za gospođu Grujičić. Koliko nam nedostaje lekara, specijalista i drugog osoblja da bismo mogli da unapredimo sistem, puno se toga govorilo u javnosti. Ja bih voleo da čujem od vas koliki je broj ljudi koji nedostaje u sistemu?

PREDSEDNIK: Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Lepo je što vi sada govorite o tome da spustimo loptu i lepo razgovaramo i ja takođe želim da lepo razgovaramo, mislim da je neprimereno da mi tu mašete prstom i da mi pretite prstom. Posebno neprimereno kada ovo gledaju građani i kada vide jednog narodnog poslanika koji se tako ponaša i samo ste meni mahali prstom.

Kada je govorio ministar Vesić i kada je govorio ministar Martinović niste smeli da dignete prst? Ali na mene ste digli prst jel? Tako da, zabavlja me, lepo je to što je vama zabavno, baš lepo što je to vama zabavno, ja sam mislila da je to naša zajednička odgovornost i da postoji nešto u ovoj zemlji što je zajednička odgovornost svih nas, bilo da su u vlast ili opoziciji. Ali, nažalost očigledno da ne postoji i da vi takvu odgovornost ne osećate. Jer da osećate, još jednom, kao narodni poslanik, svakako ne bi smeli da psujete organe reda i mira. Tako da, šta da se radi, takvi ste, kakvi ste. Ne mogu ja tu ništa, ali da svakako ja sam za lep razgovor, pristojan razgovor iznad svega a vi se možda naučite da ne pretite prstom bilo kome.

Dakle, ovako. Recite mi kako to izgleda kada kažete za termoelektrane na ugalj više nema mesta na zapadnom Balkanu i kažete što brže ugasiti termoelektrane na ugalj. U tom sistemu radi preko 20 hiljada ljudi samo u tom sistemu i kada zatvorite termoelektrane na ugalj, šta ćete da uradite sa tim ljudima? A pošto nema više prostora i nema više mesta, tako da ih odmah treba zatvoriti. Šta ćete uraditi? Vi se brinete za njihova radna mesta? To je takva demagogija, to je takva demagogija …

(Radomir Lazović: Odgovorite na pitanje.)

PREDSEDNIK: Lazoviću, nemojte da vičete.

ANA BRNABIĆ: To je takva, pustite sa prstom, razmisliće do sledećeg četvrtka poslednjeg u mesecu, pa će videti da li je to u redu ili ne, možda mu njegove koleginice nešto objasne, ali dobro. Svi živimo u nadi. Večnoj. U svakom slučaju to je takva demagogija – ej, mi ćemo što brže ugasiti termoelektrane na ugalj, ali znate šta? Mi se brinemo za rudare, a vi se ne brinete za rudare. Ne brine se Aleksandar Vučić koji je rekao – ej, neće moći. Neće moći tako. Da, i mi smo za zelenu tranziciju, da i mi smo za bolju životnu sredinu i mi smo za čistiji vazduh, ali nećemo moći tako. Nećemo

37/2MJ/MĆ

moći da ostanemo bez hleba i posla tih preko 20 hiljada porodica rudara i znate šta nećemo moći da ostanemo bez električne energije i da se oslanjamo samo na uvoz sve građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije. To je rekao Aleksandar Vučić. A vi ste rekli – što brže ugasiti termoelektrane na ugalj i sada se Aleksandar Vučić i mi ne brinemo za rudare a vi se brinete za rudare. Jel vi razumete o kakvoj demagogiji se radi? Ali, oni su danas primili rudare, pa dobro, vi ste išli na protest rudara. Vi koji ste govorili da treba oni svi da ostanu bez posla, vi ste se odjednom zabrinuli za te rudare. Čim ste mogli to politički da iskoristite, tako je, jeste i danas ste ih primali čim ste to mogli politički da iskoristite. Ja ništa tu ne sporim. Ja samo sporim i iskreno sumnjam u vašu nameru i vašu brigu za rudare, ne vidim je. Nisam je videla 2021. godine, ni 2022. godine, boga mi ni većim delom ni 2023. godine dok nije bio neki protest.

Onda ste se vi prvi tamo nacrtali. Izvinite, drugi. Prvi su se nacrtali oni koji brane „Kolubaru“ da bi mogli ponovo da uzimaju pare iz „Kolubare“ za svoje političke organizacije i pokrete. Vi ste bili drugi. Oni su bili prvi, onda ste se vi drugi nacrtali. I jedni i drugi su zabrinuti za EPS, odnosno i jedni i drugi ste zabrinuti za EPS i zabrinuti za rudare. Jedni su izvlačili ovac iz „Kolubare“ za svoje političke stranke i pokrete, a vi ste tražili da se ta „Kolubara“ ugasi, a onda ste potrčali da čuvate njihova radna mesta. Jel mislite da građani to ne vide? Jel mislite da to ti rudari ne vide?

Da vam kažem, znate mi ne moramo da reklamiramo baš svaku stvar koju radimo. U tom smislu se takođe razlikujemo. Sad ste vi primili rudare, kakvi ste dušebrižnici, na isti način kao što tu mašete tom karticom donorskom, pošto ste potpisali da imate karticu za donora organa. Šta mislite koliko ovde ljudi ima tu karticu, ovde među članovima Vlade? Pa jel smo jednom mahali tom karticom, ne. To je duboko lična stvar. Društvena odgovornost, ali vi morate i tom karticom da mašete. Vi tom karticom morate da mašete, kao što kada primite rudara vi sada morate tim rudarom da izađete svuda i da pokažete ja sam primio tog rudara. Ja sam sa tim rudarom razgovarala u nedelju uveče između devet i deset uveče telefonom, jel sam objavila saopštenje za medije o tome? Jel sam pričala nešto o tome? Šta, mi se ne brinemo, a vi se brinete. Vi se brinete kada možete politički da ih iskoristite i zloupotrebite i nije vas čak ni sramota za to. Ne možete sada ni da prihvatite, ni da priznate da ne znate šta piše u Statutu EPS-a.

Svakog bi politički iskoristili, od rudara, do donora za transplataciju organa. Svakog bi politički zloupotrebili i nimalo vas nije sramota. Ali mi je drago što sam danas ovde i molila sam da dođe Vlada konačno u Skupštinu zbog ovakvih stvari, da građani vide. Čovek maše karticom da je donor za transplataciju, zamislite molim vas. Zamislite šta čovek reklamira. Ovde ima, ja da znam, najmanje desetoro ljudi tu karticu, koji je nikad nisu pokazali. To su uradili, to je njihova odgovornost. Evo ga on, kao što maše rudarom, ja sam primio rudare. Pa šta, ja sam razgovarala sa tim rudarima sto puta, sa tim lično sam razgovarala u devet uveče u nedelju uveče telefonom.

Iz svakog sindikata kada su se podelili sindikata iz svakog sindikata smo primili po tri puta i razgovarali. I kada su bili zabrinuti oko energetske tranzicije i zelene energije, svakoga. Jel ste ih vi tada primili, kada su bili zabrinuti kada ste u martu 2021. godine potpisali proglas da odmah treba da se ugase termoelektrane, jel ste ih i tad primili, pošto su i tada oni protestovali, ako se sećate. Tada vas nisam videla tamo. Takođe su u „Kolubari“ protestovali. Baš tada i to mnogo veći broj, zabrinuti

37/3MJ/MĆ

zašto će se gasiti termoelektrane. Tada ih nisam videla na tom protestu, tada nisu bili zabrinuti, jer su protestovali protiv onoga što ste vi njima obećavali. Ali dobro, u redu.

Dakle, želim još jednom da kažem zarad rudara do kojih mi je zaista stalo i EPS-a do kojeg mi je zaista stalo, nećemo prodavati, ni privatizovati EPS. Nećemo.

38/1MZ/LjL17.15 – 17.25

Želimo da ga učinimo jačim i boljim. EPS je naše nacionalno blago. Da, ići ćemo ka zelenoj tranziciji, ali ćemo to raditi postepeno, kako bi se pobrinuli za svakog rudara, za svaku porodicu, za svakog zaposlenog u EPS-u. Upravo onako kao što smo radili u poslednjih deset godina, zahvaljujući čemu smo otvorili a ne zatvorili 500 hiljada radnih mesta.

Vaši koalicioni partneri ili željeni koalicioni partneri su zatvorili 500 hiljada radnih mesta. Vi bi nastavili tom putanjom. Mi smo otvorili 500 hiljada radnih mesta, brinućemo se o svakom rudaru i svakoj porodici, a EPS će biti još jači i ostaće da bude samo i isključivo u vlasništvu Republike Srbije. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima ministarka dr Danica Grujičić.

DANICA GRUJIČIĆ: Hvala, predsedavajući.

Poštovani poslanici, što se tiče potreba za lekarima i za medicinskim tehničarima i sestrama, mi smo pripremili sada zahtev za državne ustanove, ja mogu da govorim samo o njima, za 800 radnika koji treba da se zaposle uglavnom zato što veliki broj odlazi u penziju. Najveći broj među njima su medicinske sestre sa srednjim obrazovanjem. Nešto je manji broj lekara. 

Verovatno nećemo odmah, u prvom naletu, da tako kažem, dobiti svih 800 mesta, ali je činjenica da se sada prvi put posle dužeg vremena, a da ne kažem posle 1945. godine, pravi nekakav plan. 

Mi moramo kadrove planirati tako da kada znamo da određeni broj lekara, generacijski, nekada su se tako primali, odlazi u penziju u jednom trenutku za određene institucije povećamo kadrovski plan, da bi se ti mladi lekari obučili da rade i da se jednostavno nedostatak tih starijih koji odlaze u penziju ne bi osetio. Prema tome, u ovom trenutku ja ne mogu da vam kažem, vi imate neke zdravstvene ustanove koje su premašile kadrovski plan, imate zdravstvene ustanove koje imaju stalno otvorene konkurse ali se niko ne javlja. 

U Danskoj, na primer, kada student završi medicinu i dobije licencu, odradi staž, on izvlači lopticu na kojoj piše ime grada ili sela u koji on odlazi, gde će raditi narednih godinu dana. To kad bi se sada u Srbiji uradilo, ja mislim da bi me veliki broj ljudi napao. Ali, neko od njih ostane tamo, zato što mu se dopadne način rada.

Vi znate da je tendencija ovog ministarstva i Vlade da se pojača primarna zdravstvena zaštita, da se specijalisti spuste u domove zdravlja i da se lekari opšte prakse oslobode te, kako mi zovemo, kurative, tj. lečenje, odnosno da se najviše bave prevencijom. Odmah će nam uspeti i svi skrininzi, odmah ćemo imati pravi presek stanja zdravlja stanovništva.

Mi smo tražili 800, videćemo koliko ćemo dobiti. Masa ljudi odlazi u penziju, neka mesta su nepopunjena, i još jedan apel, molba mlađim kolegama da idu i u unutrašnjost. Mi ćemo gledati da i u narednom periodu, čim krene ovaj projekat „100 zdravstvenih stanica“, obezbedimo stanove i za medicinske sestre koje nisu iz kraja i za lekare koji ne žive tu. 

Jednostavno, organizacijom se niko duže vremena nije bavio. Verujte mi, od kako je napravljen sistem 1945. godine, nije. 

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima ministar dr Aleksandar Martinović.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Želim da se osvrnem na ovu konstantnu mistifikaciju vezanu za nekakvu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma u Republici Srbiji.

38/2MZ/LjL

Pre svega, predsednik Narodne skupštine, gospodin Vladimir Orlić, nikakvu odgovornost ne snosi ni u kom pogledu zato što on tu tzv. narodnu inicijativu o kojoj vi već mesecima govorite, nije ni video, kao što je nisam video ni ja, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Pitate - mi smo trebali da proveravamo navodne potpise koje ste nam vi dostavili a koji su sadržani u toj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma. Ja vam kažem da nikada, nikada, u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije ušla bilo kakva inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma niti bilo čega u Republici Srbiji. 

Takođe želim da vas obavestim da od pre izvesnog vremena funkcioniše tzv. E-pisarnica, odnosno elektronska pisarnica republičkih organa, tako da na vrlo jednostavan način možete da proverite, gospodine narodni poslaniče, da li je ikada u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ili u bilo koje drugo ministarstvo stigla na proveru bilo kakva inicijativa koja se odnosi na zabranu iskopavanja litijuma u Republici Srbiji.

Ovo želim da kažem zbog kolega narodnih poslanika i zbog građana Republike Srbije, jer se od strane jednog dela opozicije konstantno stvara jedna pogrešna predstava kod ljudi kako su oni navodno predali neku inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma a neko je tu inicijativu sakrio ili ju je uništio. 

Istina je potpuno drugačija. Tu njihovu inicijativu, navodnu inicijativu, u stvari niko nije ni video. Niti ju je video predsednik Narodne skupštine, niti sam je video ja, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i nikada ta vaša navodna inicijativa, odnosno potpisi nisu bili na proveri ni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, niti u bilo kom drugom ministarstvu.

Želim da kažem samo još nekoliko stvari. Mene u stvari čudi zašto vi uopšte postavljate poslaničko pitanje vezano za tu navodnu inicijativu. Zašto to kažem? Vaš kolega i politički saveznik Savo Manojlović je održao pre nekoliko dana, ako se ne varam, konferenciju ispred zgrade BIA i rekao je, to ste možda pratili, poštovani narodni poslanici, da je Aleksandar Vučić srušio ustavni poredak Republike Srbije zbog toga što Narodna skupština do današnjeg dana nije razmatrala navodnu, koju inače niko nije video, narodnu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma. Takođe, rekao je da on više nema šta da o tome razgovara ni sa Vladom Republike Srbije, dakle, ni sa ministrima, ni sa narodnim poslanicima, ni sa predsednikom Narodne skupštine, nego da on traži informaciju od BIA kakva je sudbina te navodne, nepostojeće inicijative za zabranu iskopavanja litijuma.

Ja vama predlažem da se vi lepo dogovorite sa vašim prijateljem Savom Manojlovićem šta vi u stvari želite. Da li želite da dobijete odgovor od Vlade Republike Srbije, od predsednika Narodne skupštine, od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji sam vam upravo dao, ili isključivo želite da komunicirate sa gospodinom Vulinom, kao direktorom BIA, jer je po njegovom mišljenju, a i po vašem, isključivo Aleksandar Vulin nadležan da ispita kakva je sudbina te inicijative, za koju vi kažete da smo mi nestavljanjem na dnevni red Narodne skupštine, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem oborili ustavni poredak Republike Srbije. Tako da, bilo bi dobro da se vi između sebe dogovorite od koga u stvari tražite odgovor. Ako tražite odgovor od nas, ja sam vam odgovor dao. Ako tražite odgovor od BIA, verujem da će vam i gospodin Vulin vrlo brzo, ako već nije, dati adekvatan odgovor. 

40/1GD/IR17.35 – 17.45

Ono o čemu smo takođe razgovarali, to je Subotica – Baja. To je pruga koja treba da se gradi. Međutim, za tu prugu, osim što smo je stavili i mi i oni u prioritete, vi znate da je veći deo suštinski tu na teritoriji Mađarske, još uvek nemamo obezbeđena sredstva, s tim što je Mađarska strana preuzela na sebe da proba da obezbedi sredstva i mislim da ćemo imati veoma brzo rezultate u tome.

Razgovarali smo o još nekoliko stvari kada su u pitanju granični prelazi. Mi ćemo u narednih nekoliko meseci potpisati, Ministarstvo finansija, kada budu, naravno, završeni pregovori oko izgradnje brze saobraćajnice Bački breg - Nakovo. To je, inače, veza između Mađarske i Rumunije kroz sever Vojvodine. Ta saobraćajnica ide od Bačkog brega, Sombor, Kula, Vrbas, Srbobran, jedan Bečej, drugi Bečej, Kikinda i na kraju do Nakova.

Zajedno sa Mađarima utvrdili smo kako će oni izgraditi sa svoje strane saobraćajnice. Oni sada rade most kod Mohača na Dunavu i rade proširenje svoje strane da bi taj veći broj putnika, koji će dolaziti na Bački breg, koji inače sada ne dolazi, mogao da, naprosto, primi i Mađarska strana, i radimo, iako smo mi završili projekat našeg graničnog prelaza, preprojektovaćemo ga u zajednički granični prelaz, integrisani granični prelaz.

S druge strane, Mađarska strana sada radi kompletnu infrastrukturu do Kelebije, a mi treba da uradimo onu drugu polovinu Ipsilon kraka, pošto je on sada u polu profilu, to je nekih 28, 30 kilometara, ali oni rade još jedan granični prelaz koji je pored postojećeg graničnog prelaza, tako će imati dva granična prelaza na Kelebiji, odnosno jedan koji će biti za teretni saobraćaj, a drugi za putnički saobraćaj.

Radimo zajedno sa Mađarima na tome da uvedemo e-tovarne listove. To znači da više neće proveravati carin,e nego da će skenirati bar kod kada dolaze i na taj način ćemo ubrzati prolaz kamiona.

Što se tiče samih pruga, ono što je takođe važno i što želim da vam kažem, vi znate da smo mi potpisali ugovor sa EU i Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj o izgradnji ovih 230 kilometara do Niša. Nas čeka u budućnosti 135 kilometara do Preševa i razgovarali smo, moj mađarski kolega i ja ćemo sazvati sastanak u junu sa ministrima transporta Grčke, Turske, Severne Makedonije, Bugarske i Albanije i, naravno, EU, jer želimo da se ta pruga proširi i produži kroz Makedoniju prema Grčkoj i prema Turskoj i prema Albaniji, jer ona tako ima smisla.

Nedavno me je poljske ambasador obavestio da postoji inicijativa u višegradskoj pruzi, koja bi išla od Varšave, Prag, jedan deo, jedan krak prema Bratislavi i do Budimpešte, što onda znači da ljudi koji žive u Subotici, Novom Sadu i Beogradu mogu da idu sutra i do Varšave i do Praga brzom prugom.

Eto, to je suština kada su u pitanju brze pruge i samo da vam kažem, mi treba 14. maja ili 15, nisam siguran, da potpišemo zajedno sa transportnom zajednicom, proširenje evropske mreže pruga i da sve naše regionalne pruge uđu u evropsku mrežu pruga. Zašto to radimo? Zato što kada uđemo u evropsku mrežu pruga možemo da povlačimo grantove. To se odnosi na prugu Vrbas – Sombor, gde sada projektujemo, koja će biti rekonstruisana, to se odnosi na prugu Pančevo – Orlovac – Zrenjanin – Kumane – Banatsko Miloševo – Čoka – Kanjiža i ovamo prema Novom Kneževcu. To će biti kargo pruge i one će ući u tu mrežu. To se odnosi na Ruma – Šabac – Loznica, to se odnosi na na Stalać - Kraljevo – Rudnica. Znači, to se odnosi na tu mrežu regionalnih pruga koja treba da omogući da imamo skoro 600 kilometara novih pruga.

40/2GD/IR

Uspeli smo da ubacimo u evropsku mrežu transportnih puteva sve luke na Dunavu, što znači da sutra možemo kroz projekat koji je pokrenula premijerka Brnabić „Zaplovimo Srbijom“ da tražimo grantove za luke, za marine i u celu mrežu regionalnih pruga na teritoriji Republike Srbije. To ćemo potpisati 15. maja i tada se stvaraju uslovi da uđemo u onu fazu EU gde do 2030. godine finansiraju pruge.

I, kao što možete da vidite, dosta se radi. Zaboravio sam da kažem da imamo projekat, i time ću završiti, za rekonstrukcije pruge Valjevo – Vrbnica. To je poslednji deo pruge Beograd – Bar. Urađena je Valjevo – Resnik već odavno. Time ćemo završiti naš deo pruge Beograd – Bar i zaista, pričao sam sa bugarskim potpredsednikom Vlade o tome da od Vidina radimo prugu koja će povezati Zaječar i Negotin sa Vidinom, što je dobro i za Bor, dobro da povežemo sa lukom Prahovo koja se sada rekonstruiše, odnosno treba da počne čim dobijemo da ima saglasnost na izbor izvođača, tako da s te strane zaista mnogo će se ulagati u pruge i mislim da je to zaista važno i ne samo za sever Vojvodine. Desilo se tako da u Vojvodini se trenutno najviše ulaže, ali, kao što vidite, i za čitavu Srbiju.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.

Kolega Ujhelji, plus tri minuta.

Izvolite.

AKOŠ UJHELjI: Hvala.

Moje drugo pitanje bih postavio ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III program prekogranične saradnje.

Prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba da, između ostalog, pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj.

IPA je osmišljena tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i poštovanju uslova za pristupanje.

IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU.

Zahvaljujući IPA programima u proteklim periodima godinama uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je na primer izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica - Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici i u Novom Kneževcu, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kibekhaza itd.

40/3GD/IR

Ako prevedemo gore navedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da je EU na svaki naš dinar dodala još oko sedam dinara. To nijedna zemlja nije uradila, osim EU.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesu evropskih integracija.

U kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III i da li imate informaciju kada će se raspisati konkurs i koje teme će finansijski podržati?

Hvala lepo.

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Tanja Miščević.

Izvolite.

TANjA MIŠČEVIĆ: Hvala vam najlepše.

Hvala vam, predsedavajuća.

Hvala vam na pitanju, poslaniče.

Odgovor na ovo pitanje je jako dug, opširan i sastoji se iz nekoliko elemenata.

Prvi i osnovni element jeste da mi danas govorimo o IPA III. To je, dakle, treća generacija instrumenta za pretpristupnu pomoć koja u velikoj meri menja svoj način korišćenja, odnosno način korišćenja od strane države kandidata kakva Srbija jeste. To zahteva posebnu akreditaciju sistema o kojoj sa Ministarstvom finansija i ministrom finansija vrlo ozbiljno razgovaramo, jer je ne samo potrebno imati dovoljan broj ljudi, već imati dovoljan broj obučenih ljudi koji mogu da prođu vrlo oštre zahteve potrebne akreditacije.

Naš plan ili plan je da do kraja maja meseca dobijemo posetu revizora koji bi trebao da pogleda naš prvi izgled strukture za korišćenje IPA III koja sada akcenat stavlja na direktno korišćenje, što podrazumeva da, zapravo, mi budemo oni koji će u najvećoj mogućoj meri, mi, institucije Republike Srbije, u najvećoj meri ih koristiti.

42/1TĐ/MP17.55 – 18.05

Gospodine ministre, ja znam vaš stav, a to je stav poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda da poljoprivredna proizvodnja nije jedina aktivnost, odnosno potreba žitelja sela. Potrebe žitelja sela su i svi ostali segmenti iz života i rada, obrazovanje i kultura, infrastruktura i ostalo, kao i potrebe žitelja grada.

U prilog ovog bih naglasio da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane, koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a ima ih preko 40% stanovništva Srbije, i sama činjenica da Ministarstvo za brigu o selu realizacijom više projekata daje puni doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte koje ste planirali i realizovali: podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica za mlade bračne parove, obezbeđivanje prevoza za seoska područja, organizacija tradicionalnih kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete i obuhvaćen je veliki broj korisnika, odnosno podnosioca zahteva za te projekte. Znam da će ovi projekti i ove godine biti realizovani i obuhvatiti dobar broj zainteresovanih naših sugrađana.

Za vas imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je da li Ministarstvo planira pokretanje novih projekata koji će upotpuniti i druge potrebe naših stanovnika sela, kao npr. pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu ili još neke druge projekte koji su veoma interesantni za naše sugrađane koji žive na selu, a imaju iste potrebe kao i ljudi koji žive u gradu. To je prvo pitanje, a drugo pitanje ću postaviti u drugom delu mog javljanja.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministar Milan Krkobabić.

MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine Stošiću, uvaženi gospodine Orliću, gospođo Brnabić, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, vaš uvod je bio više nego inspirativan kada dolazi od čoveka koji je provereni patriota, borac, dokazani pregalac da se problemi običnih ljudi rešavaju na pravi način.

Vi ste postavili ovde jedno pitanje, a dozvolite mi da dam neko pojašnjenje.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ne treba stavljati znak jednakosti između sela i poljoprivrede. Sociološki fenomen - selo je pre svega zajednica ljudi, a poljoprivreda, složićemo se, je jedna od privrednih grana i to izuzetno bitna za jedan deo stanovništva Republike Srbije, ali sveli ste pitanje na ono ključno. To je ravnomerni regionalni razvoj i odnos urbanog i ruralnog.

Gde smo mi to danas u Srbiji, gde je Evropa ka kojoj hoćemo da idemo? Kada govorimo o potiranju tih razlika ili ispravljanju dugogodišnje, decenijske neravnoteže, ja bih pošao od tri osnovne stvari.

Prva je neosporna politička volja. Ovo je bitno za građane Republike Srbije, za žitelje sela. Politička volja znači da i ovaj parlament i ovi narodni poslanici od kojih su možda neki nestrpljivi moraju da imaju jasan stav o tome da li hoćemo da se opredelimo da Srbiju gradimo na jedinstven, ali ravnomerni način.

Politička volja je neophodna i zbog toga da bi ovaj parlament prihvatio budući budžet Republike Srbije u kome ćemo izdvojiti mnogo veća sredstva za ove namene. Znači, rekao sam, politička volja, dosta novca i, naravno, ne smemo da zaboravimo ono što je veoma nužno, to je znanje. Znanje, profesore Atlagiću, znanje, moramo da ponovimo tri puta.

Kada govorimo o ovom praktično radu Ministarstva na čijem sam čelu, moram sa ponosom da istaknem da imamo izuzetnu saradnju sa SANU, sa Odborom za selo, na čelu sa akademikom Škorićem i da smo, više oni nego mi, odradili kapitalno delo. Ja bih pozvao sve da to pročitaju. Oni koji nemaju, potrudiću se da dobiju. To je putokaz, pravi putokaz kako i na koji način pristupiti preporodu sela Srbije.

42/2TĐ/MP

Naravno da ne gajimo iluziju. Postoji 4.700 sela. Da li možemo spasiti sva sela? To je iluzija, naravno. Moramo da se orijentišemo na ona koja predstavljaju gravitacione, ključne tačke. Mi ćemo se time baviti.

Kada govorimo o partnerstvu, mislim na to partnerstvo urbanog i ruralnog, zasnovanog na zakonu. Šta to sad zapravo znači? Evo, građani Srbije da obrate pažnju, prati oni ovo, imamo i ministra Vesića ovde, tu je predsednik Vlade, tu sam ja, želimo da lokalna zajednica odlučuje o svim bitnim pitanjima, da dogovara, da planira, odlučuje, ali i da dobija adekvatna sredstva. U praksi to znači da bilo koji stanovnik bilo kog sela ili bilo kog kraja nema potrebe da ima svog ministra, svog direktora javnog preduzeća ili svog poslanika koji je vešt, snažan, retorički osposobljen da izboksuje neku stvar za njega. Hajde, napravi mi 10 kilometara puta, vodu ili nešto slično. Ne. Želimo da te lokalne samouprave, te lokalne zajedno same dogovaraju, planiraju i odlučuju, a da naša državna blagajna, ministar finansija to planski pokriva.

To je jedan koncept koji je evropski koncept i on je definisan tzv. Lajpciškom poveljom koja precizno, ali savršeno precizno pozicionira ruralni deo i dovodi ga u ravan sa onim urbanim delom.

Vaše konkretno pitanje, uvaženi narodni poslaniče, planiramo pokretanje novih privrednih aktivnosti. To je izuzetno bitno i reći ću vam okvirno, vrlo kratko, biće to iznos do 10.000 evra namenjen, ponavljam sada, svim građanima Republike Srbije u svim selima, podrazumeva se, koji imaju određena znanja i veštine da mogu da obavljaju određene delatnosti, a delatnosti će biti one koje su neophodne žiteljima tih sela. Da li je to apoteka, da li je možda stomatološka ordinacija? Tu je i ministarka zdravlja, bio sam u Crnoj Travi i nema stomatologa, možda su ga dobili. Servis za poljoprivredne mašine, vulkanizerska radnja, prodavnica? Znači, izaći ćemo u susret svima onima koji žele istinski da krenu u obavljanje delatnosti.

Još jedna stvar, biće interesantno uvaženim kolegama iz opozicije. Mantra njihova je stalno – Vučiću, daješ pare stranim investitorima. Dao im je pare, ali te pare su vraćene kroz budžet Republike Srbije. Mi sada iz tih, što bi rekli Vojvođani, novaca hoćemo da damo direktno stanovnicima Republike Srbije, žiteljima sela po 10.000 evra. Sad čekam da vidim ko će da ospori jednu takvu ideju. Ima li ih? Ne. Ne verujem. Opozicija je dobronamerna i kada iziđu sa nekim stavovima, izlaze zato što možda ne barataju pravim činjenicama. U pitanju su predrasude, a predrasude dolaze kad nemate činjenice. Zbog toga sam ovde spreman da uvek iznesem činjenice i neposredno, evo, recimo, idem sutra u Knić. Imamo porodicu sa četvoro dece, biće upriličeno venčanje, došli su iz Raške oblasti, dobili su kuću. Videćemo, evo, pozivam i predstavnike opozicionih partija da mi se pridruže i da vidimo kako izgleda taj novi život u tim novim kućama. Ne, potpuno sam otvoren za sve.

43/1DJ/CG18.05-18.15

Želimo i imamo želju, ponavljam još jednom, da što je moguće više naših sela osposobimo, da ih prilagodimo životu 21. veka. Jedan interesantan podatak u celoj ovoj priči o dodeli kuća, gotovo za ne verovati je, 20% mladih ljudi, prosek godina ispod 30, 20% je prešlo iz gradova da živi u selima Srbije. To je jedan dobar znak, ohrabrujući znak, ali moramo istovremeno svi, ponavljam, u ovom poslu nema pozicije i nema opozicije, postoji interes Republike Srbije, postoje ciljevi ekonomski, populacioni i vojno-bezbednosni.

Možda će ovde biti pitanja oko Kosova i Metohije, ja to očekujem sigurno. Evo čeka, već se čovek oštri. To pitanje ne bi se danas postavljalo da naši neki preci nisu napustili tu teritoriju. Otišli su i mi rešavamo te probleme. Zato sada hoćemo da rubne delove Srbije, recimo Kuršumlija, koja je dugačka 90 km, bude naseljena, da nemamo prazne kuće. Ali ne želimo opstrukciju, hoćemo punu podršku, ovako snažan aplauz za svaku ideju koja se tiče opstanka srpskih sela.

Bez sela, poštovana gospodo, građani Srbije, neće biti, nije patetika, neće biti ni Srbije. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Gospodine Stošiću, izvolite.

HADžI MILORAD STOŠIĆ: Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.

Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.

Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?

Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima ministar Krkobabić.

MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine Stošiću pitanje zahteva temeljan odgovor. Ja gledam na sat. Moj odgovor će trajati 45 minuta. Toliko sam u stanju da pričam. Dakle, strpljivo, 45 minuta je mojih, jedan školski čas. Mala šala, uvaženi narodni poslanici.

43/2DJ/CG

Gospodine Stošiću niste me do kraja dobro shvatili. Ja ne mislim da vi i ja i ova strana mnogo više voli Srbiju od ove strane ovde. Svi je mi podjednako volimo. Ja ne verujem da ovde postoje ljudi koji su protiv ove zemlje i protiv njenih ključnih interesa. Možemo da se razlikujemo u pristupu, u metodologiji, ali ciljevi su nam isti.

Sada konkretan odgovor na ovo pitanje. Hoćemo da sprovodimo ove programe i na Kosovu i Metohiji. Reći ću vam, postoji jedna zadruga u Zubinom Potoku, pomogli smo je finansijski i interesantan je podatak da ta zadruga prerađuje voće. Dobila je savremenu opremu i omogućila da tamo 39 ljudi radi, da prima platu, pazite na Kosovu, da ima 236 kooperanata. To su impresivne stvari. Hoću da idem i da vidim. Da svakih pet, šest ljudi formira po jednu zadrugu. To su domaćini, to su ljudi koji tu žive. Nisam ja uvek siguran da li sva pomoć njima stiže kako treba. Usput ta pomoć može i da se zagubi, slažete se sa mnom.

Na ovaj način, omogućićemo formiranje zadruga, omogućićemo da ta domaćinstva funkcionišu, a onda druga mera, evo radimo na pitanju rešavanja mobilnosti sa Saobraćajnim fakultetom. Konkurisaće i oni, dobiće besplatne minibuseve za prevoz seoskog stanovništva. Ja sam ubeđen da će koncept koji ova Vlada i predsednik Republike budu definisali, omogućiti pravi transfer sredstava da se pokrije i gorivo, plate za vozače i da ti ljudi tamo dobiju besplatan prevoz, da mogu ići iz sela u selo ili iz sela u opštinsko mesto.

Istovremeno, ono što je veoma bitno, a treba naglasiti, za šta su oni zainteresovani, a i ja sam razmišljao mnogo o toj stvari, mi ćemo imati snažene pritiske, ljudi, tu nema nikakve dileme i mnogi ljudi će se i odlučivati da napuste svoje domaćinstvo. Moramo da idemo u susret tome. Naš program za kupovinu seoskih kuća mora da bude primenjen i na Kosovu i Metohiji. Samo naravno, tamo cifra od 10.000 evra će biti mala. Moramo da razmišljamo. To je jedan potpuno legitiman način da pomognemo našim ljudima. Oni nas sad slušaju i gledaju da dođu do praznih kuća iz kojih su se iselile komšije i da im omogućimo krov nad glavom, ali i nekim ljudima kojima je Kosovo i Metohija na srcu, a otišli su da se vrate. To je ta ideja.

Ako budemo imali jaku zajednicu naših ljudi, koja samostalno odlučuje i bude snažno pomognuta iz Beograda i centralne blagajne, onda pitanje Srba, ne samo Srba nego i drugih naših građana na Kosovu i Metohiji možemo da kažemo da dani koji su pred nama možemo da gledamo sa optimizmom.

Gospodine Stošiću, nadam se da sam vas zadovoljio, ali i da je uvažena opozicija takođe zadovoljna. Hvala.

PREDSEDNIK: I vi imate pravo na zaključna dva minuta.

HADžI MILORAD STOŠIĆ: Zahvaljujem se, gospodine ministre na svim ovim odgovorima i posebno mi je drago što ste iskazali želju da lično obiđete određene prostore na Kosovu i Metohiji i uverite se u stanje u tim selima ili opštinama. Evo, postoji jedna opština sa srpskom većinom Novo Brdo, koja ima izuzetno velike potrebe za dobijanjem, primera radi, jednog vozila koje bi, to je opština tipa brdsko-planinskog karaktera, koja bi imala potrebe za jedno vozilo, za jedan minibus koji bi, ako ništa drugo, bar vezivao škole određene koje su rasute po tom delu opština, a jedna je od najvećih teritorijalno na Kosovu i Metohiji, a srpska je većina.

Ja lično želim da kada budete išli, nudim se da budem u sastavu tog tima, da budem neko ko može da vam pomogne, jer znam i poznajem teritoriju Kosova i Metohije. Verujem da će se još i određeni broj narodnih poslanika javiti i koji će biti u toj delegaciji da obiđu, evo i gospodina, našeg Vranjanca, prijatelja, već se prijavio, ali verujem da će i drugi.

43/3DJ/CG

To bi bila poruka našim ljudima da je jedan ministar koji se brine o ravnomernom regionalnom razvoju, o ruralnom području da bude u poseti Kosovu i Metohiji, sa određenim brojem poslanika da li su iz opozicije ili pozicije, nije bitno, ali svakako bi bila dobra poruka za naš narod tamo da nisu zaboravljeni i da Srbija misli o njima. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Sada reč ima Boško Obradović. Tri minuta, izvolite.

44/1AL/SČ18.15-18.25

BOŠKO OBRADOVIĆ: Hvala predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo ministri, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja bih želeo da u ovoj zaista retkoj prilici da su ministri ovde u Narodnoj skupštini da odgovaraju na pitanja poslanika želeo bih da postavim nekoliko pitanja o kojima se Vlada uglavnom nije izjasnila, a postavljenih i u ime, nećete to možda poverovati, birača SNS i stranaka vladajuće koalicije.

Prvo pitanje glasi - šta Vlada misli o francusko-nemačkom sporazumu o priznanju lažne države Kosovo, s obzirom da se do dana današnjeg nije izjasnila o tome, a znamo da je predsednik Vučić još u septembru prošle godine rekao da je francusko-nemački sporazum za nas potpuno neprihvatljiv, da je Savet za nacionalnu bezbednost prošle godine odbacio francusko-nemački sporazum kao apsolutno neprihvatljiv? Da bi predsednik Vučić promenio mišljenje za Jovanjdan i nakon sastanka sa zapadnom diplomatskog petorkom prihvatio primenu francusko-nemačkog sporazuma, to zvanično prihvatio u Briselu 27. februara i potvrdio prihvatanjem aneksa 18. marta u Ohridu, a s obzirom da ispod 10% građana Srbije zna po najnovijem današnjem istraživanju šta je sadržaj francusko-nemačkog sporazuma, dozvolite da obavestim građane Srbije a vi mi demantujte ako nešto od ovoga nije tačno.

Član 1. - stranke će međusobno razvijati normalne dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava. Obe strane će međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinski pečat. Obe strane će rukovoditi svrhom i principima utvrđenim u Povelji UN, a posebno onim o suverenim pravima država o poštovanju njihovih nezavisnosti, autonomije, teritorijalnog integriteta i tako dalje. To je član 2. i član 4. - Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Poštovani građani Srbije, ovo je Aleksandar Vučić prihvatio u Briselu 27. februara.

Drugo pitanje za Vladu Srbije glasi - zašto je prekršen moratorijum na bilo koje zajedničke vojne vežbe sa bilo kojim partnerima sa istoka ili zapada? Zašto će od 16. do 30. juna u Srbiji biti organizovane zajedničke vojne vežbe sa vojskama NATO pakta koji nas je bombardovao? Da li ćemo Vidovdan dočekati tako što će NATO vojske da vežbaju u državi Srbiji na našoj teritoriji koju su bombardovali?

S obzirom da je i za to postojala odluka Saveta za nacionalnu bezbednost, ja onda postavljam opravdano pitanje. Prekršili ste odluku po pitanju KiM, prihvatili ste francusko-nemački sporazum, prekršili ste odluku Saveta za nacionalnu bezbednost po pitanju moratorijuma na zajedničke vojne vežbe, da li ćete na isti takav način prekršiti i odluku da nema sankcija Rusiji i zašto ste uveli sankcije prijateljskim zemljama Belorusiji i Siriji? Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednica Vlade.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Meni je moram priznati relevantnije šta o francusko-nemačkom sporazumu i priznanju, kažete, nezavisnosti Kosova, sporazum baš nikakve veze nema sa priznanjem nezavisnosti Kosova, nigde se čak ni ne pominje, misli vaš najbolji prijatelj i koalicioni partner, francuski državljanin, gospodin Miloš Jovanović. Ipak se on tog francuskog državljanstva i uprkos tom sporazumu nije odrekao. Drži ga se on. Nije za EU, odnosno da obrazložim, on nije da naš narod i naši građani budu u EU, ali jeste da on i njegova porodica budu u EU.

Tako da, eto, baš da čujemo šta on misli o tom francusko-nemačkom sporazumu i zašto iz protesta jer je toliko strašan i on je toliko protiv toga ne vrati

44/2AL/SČ

svoje francusko državljanstvo upravo baš zato što nema belgijsko, nego ima francusko. Ovo je francusko-nemački sporazum.

Tako da to je čini mi se možda zanimljivije pitanje, a i za vas, što ne pitate vašeg najboljeg prijatelja, najbližeg koalicionog partnera - što ne vrati to francusko državljanstvo? Ali dobro. To je za vas.

Dobro je i pitanje - šta vi mislite, pošto se vi, koliko se sećam, još 2005. godine rekli - Kosovo je defakto nezavisno. Priština i Albanci u Prištini su 2008. godine jednostrano proglasili nezavisnost. Tri godine pre toga je Boško Obradović proglasio nezavisnost Kosova. Ovo je bilo 2005. godine.

Tako da je od 2005. ako se ne varam, ispravite me slobodno, jel niste 2005. pričali da je Kosovo defakto nezavisno, dobro.

PREDSEDNIK: Samo nemojte da dobacujete iz klupa.

ANA BRNABIĆ: Ne znam sada što se vi sada odjednom brinete pošto je za vas od 2005. godine Kosovo nezavisno pre nego što je i za Prištinu postalo nezavisno, a bogami se sećam i 2019. godine kada se potpisivali onaj veliki i važan dokument tog velikog i važnog naziva - sporazum sa narodom, to je bio februar 2019. godine. Tamo je bilo, ne znam, sedam, osam, 10, 12 tačaka važnih za to šta će oni uraditi kada dođu na vlast. Bilo je sve, ja mislim, od legalizacije do licitacije, ali nije bilo ni reč o KiM, ni reč.

Mogli su ti velike patriote iz Dveri tada da ubace i KiM, ali znate šta - nisu hteli zato što su potpisivali taj sporazum sa svojim koalicionim partnerima, a za koje je, i to nisu krili u kampanji, Kosovo nezavisno. Tako da bi pokvarili koaliciju i svoje šanse da dođu na vlast, ali čak i šansa da dođete na vlast je mnogo važnija od toga da se izjasnite u predizbornoj kampanji o KiM.

Dakle, ako vam spušta šansu da dođete nekako da se domognete vlasti u jednoj velikoj koaliciji i sa ovima koji su za NATO pakt i sa ovima koji kažu da je Srebrenica genocid i sa ovima koji kažu da je Kosovo nezavisno i da treba da priznamo to, vi ćete taj sporazum potpisati samo da bi imali veliku koaliciju da bi nekako mogli da skupite jedan glas više, da budete na vlasti, a KiM šta da radite, nije joj bilo mesta u sporazumu sa narodom sa KiM.

Tako da što se vas tiče to je nezavisno od 2005. godine. Rekli ste, ima snimak.

Ja bih vas molila ipak da ne govorite neistine koje su baš izuzetno lako proverljive i sada ste upravo i u vašem izlaganju u ovih dva minuta, tri minuta, izvinite, bilo je toliko zanimljivo, izgledalo je kao 30 sekundi…

PREDSEDNIK: Samo bez dobacivanja iz klupa.

ANA BRNABIĆ: .. U tom samom izlaganju ste već rekli potpuno otvorenu laž. Proverljivu. Tako da to samo utiče na vaš kredibilitet i to mogu da vide sve građanke i svi građani Republike Srbije.

Rekli ste ovako - Aleksandar Vučić je prihvatio, priznao i implementiraće taj sporazum, a onda ste rekli u nekom članu - Srbija se neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Srbija je glasala protiv. Srbija je glasala protiv za Savet Evrope. Izvinite, kako možete u istoj rečenici da kažete da je Aleksandar Vučić prihvatio, implementiraće i da onda Srbija nakon toga pre dva dana glasa protiv. Što lažete? Što govorite neistinu oko tako lako proverljivih stvari? Pritom je Aleksandar Vučić ovde bio dva puta, a pet puta podvukao koje su naše crvene linije. Nikada priznanje nezavisnosti Kosova, nikada Kosovo u UN, pa je onda rekao - hoćete ponovo, pa hoćete

44/3AL/SČ

ponovo. Sećam se zato što jedino vi niste tapšali na to. Nije tu bilo aplauza, jer to vam ipak kvari sreću da ćete nekada doći na vlast, jer kako da vam kažem, lagali ste da će potpisati.

Jel bilo pre nego što je trebao da ode Aleksandar Vučić u Brisel - potpisaće. Pa to je Francuz Miloš pričao. Potpisaće, evo potpisaće. Idemo ljudi na ulicu, potpisaće izdaju. Izdajnik će potpisati izdaju i kada nije potpisao šta ste onda rekli - nikada nismo ni rekli da će potpisati. Tako je bilo.

45/1MJ/MT18.25 – 18.35

E sad, pošto nije potpisao, nije prihvatio, rekao tačno šta su naše crvene linije, i to onda Republika Srbija pokazala na glasanju u vezi sa Savetom Evrope, a šta sada želite? Jel ne vidite da vam je ta teza propala? Kako je Srbija to prihvatila? Kako je Aleksandar Vučić to prihvatio, a glasao protiv? Kako? Nikako. Nema veze. Niste smislili nešto bolje, nego, eto, tako.

Što se tiče sankcija Rusiji, još jednom da vas podsetim, to su vaši potencijalni ili željeni koalicioni partneri i u predizbornoj kampanji, a, bogami, odmah dan, dva nakon izbora su…

U stvari, u predizbornoj kampanji nisu, tu grešim, lagali su narod u predizbornoj kampanji. U predizbornoj kampanji su svi lagali. Svi su u predizbornoj kampanji govorili da nikada ne bi uveli sankcije Rusiji, a ko će uvesti sankcije Rusiji - Aleksandar Vučić. To je govorio NATO general Ponoš, i to da će uvesti 4. aprila. On zna, iz svojih diplomatskih izvora. Nije još došao taj 4. april kada smo mi uveli sankcije Rusiji, ali vaši koalicioni partneri danas nas svakodnevno jure da uvedemo te sankcije Rusiji.

Tako da, vi morate da se odlučite, ipak, tačno koji su vaši principi za koje se zalažete i šta bi vi to radili kada bi to mogli i kada bi vi imali principe. Ali, pošto je jedini princip kako tako doći na vlast, kako tako uspeti da sakupimo makar jednog više poslanika u Narodnoj skupštini kako bi imali većinu, kakvu takvu, iako smo u koaliciji, mi veliki, kvazi patriote, sa onima koji su za NATO, sa onima kojima je Srebrenica genocid, sa onima koji se javno zalažu za priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, jel, i Vlade Republike Srbije, i vi bi sa njima u koaliciji. Niste to krili ni nakon izbora. Ne znam zaista zašto nama postavljate to pitanje.

Mi smo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jedini u Evropi izdržali sve pritiske, uključujući i pritiske vaših koalicionih partnera koji svaki dan idu po tajkunskim medijima i pričaju zašto još niste uveli, a zašto još niste uveli. Ugrožavate Srbiju. Zašto niste uveli? Tako da, ne znam što nama upućujete to pitanje. Mi ćemo se držati naše politike.

Što se tiče vojnih vežbi, mi taj moratorijum ukinuli nismo. Imamo jednu vojnu vežbu. Ta vojna vežba verujemo da je u interesu našeg naroda, da je u interesu stabilnosti, pre svega, Srba na KiM. Tako da je to naša politika. I u tome smo, takođe, principijelni.

Žao mi je ako vi ne razumete šta su principi, a razumete samo šta je vlast.

Hvala.

PREDSEDNIK: Naredna tri minuta Boško Obradović.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Drago mi je da su građani Srbije imali priliku da vide kako izgleda kada vlast ne odgovori ni na jedno postavljeno pitanje i zato sledi set novih dodatnih pitanja koja se tiču, takođe, podjednako važnih tema.

Pre svega bih pitao ovde prisutnog ministra zdravlja – da li je normalno da ovako izgledaju obroci trudnica i porodilja u srpskim porodilištima?

Kao što vidite, dva parčeta hleba, dve salame sumnjivog kvaliteta i neki tragovi pavlake, nisam siguran ni da je to u pitanju.

Dakle, da li je normalno da tamo gde je početak borbe protiv bele kuge i demografskog nestajanja srpskog naroda imamo ovakav odnos prema trudnicama i porodiljama, a isti takav odnos je, nažalost, i kada su u pitanju higijena, materijalni uslovi, akušersko nasilje i sve ono što proživljavaju kao traume trudnice i porodilje u srpskim porodilištima, da određen ozbiljan procenat njih ne želi više da ostane u drugom stanju zbog svega onog negativnog što su doživeli u srpskim porodilištima.

45/2MJ/MT

Ovako izgledaju neki, recimo, obroci u drugim zemljama širom Evrope. Naveo sam samo neke primere iz Grčke, Švedske, Švajcarske, čisto da vidimo razliku kako izgleda odnos prema trudnicama i porodiljama.

Zato smo vam predali preporuke, Vladi Republike Srbije, da se uradi rebalans budžeta i da se sredstva od nacionalnog stadiona i drugih gubljenja vremena preusmere u renoviranje svih porodilišta u Srbiji, izgradnju nacionalnog centra za natalitet, da se humanizuje porodilište, da se na svaki način podrže upravo oni koji stvaraju i rađaju život u ovom narodu.

Drugo pitanje za gospođu ministra, koju izuzetno poštujem jeste – da li je tačno da je još 21. novembra, odlukom ministra za zdravlje, dr Danice Grujičić, doneta odluka o smeni direktora Klinike „dr Laza Lazarević“, Ivane Stašević Karličić, a da do dana današnjeg ona nije smenjena i to stoji negde u fioci Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije uprkos višemesečnom štrajku i napuštanju ove klinike od strane više od 50 lekara i medicinskih sestara?

Takođe, pitanje za ministra Martinovića – da li je normalno gospodine ministre da će od 1. septembra samo u Beogradu biti besplatni udžbenici, besplatni vrtići, besplatni udžbenici za sve đake u osnovnim, srednjim škola i vrtićima? Kakva je to diskriminacija u odnosu na sve građane Srbije koji žive van Beograda?

Zašto deca van Beograda neće imati od prvog septembra besplatne udžbenike, besplatne užine, besplatne vrtiće i sve ono što će imati beogradska deca? Može li se tu šta učiniti?

Na kraju za ministra Vesića jedno veoma praktično matematičko pitanje. Ako metro košta 4,6 milijardi evra koji će plaćati svi građani Srbije, dozvolite da završim gospodine predsedavajući, kratko je, koji će plaćati svi građani Srbije, bez obzira što ne žive u Beogradu, dakle Srbija će izgradi beogradski metro, to je uredu. Ili nije u redu, možemo da diskutujemo. Dakle, 4,6 milijardi, za polovinu tih sredstava, ima nešto malo manje od pola, za 2,8 milijardi može da se izgradi u 100 opština u Srbiji 500 kilometara novog asfalta u svakoj od tih opština i da li je to tačno?

PREDSEDNIK: Hvala.

Da pružimo priliku da ministri odgovore, a vićete imati još dva minuta nakon toga.

Prvo ministar dr Darija Kisić.

DARIJA KISIĆ: Hvala vam predsedavajući.

Iako niste direktno uputili pitanje meni, našla sam se prozvana pa je shodno da kažem par rečenica. Pre dva dana imali smo Odbor za zdravlje i porodicu i tri sata smo pričali, diskutovali, odnosno pokušala sam da pričam i diskutujem, ali očigledno tako nešto nije bilo moguće, pošto su poslanici opozicionih stranki imali neke papire sa unapred napisanim pitanjima. Svejedno šta kažemo, svejedno šta ćemo reći šta planiramo da uradimo, šta smo uradili i kakva nam je vizija.

Isto tako je jako bitno da smo rekli, obzirom da tim istim poslanicima su puna usta reči koliko im je bitna porodica, koliko su im bitna deca. Rekli smo da sve sugestije apsolutno ćemo da saslušam. Ako postoje i određene kritike i primedbe. Međutim, očigledno da nismo bili ni slušani, čak se nije ni primetilo da sam prilikom svog izlaganja dva izveštajna perioda spojila u jedan, obzirom da su izveštaji detaljne svi dobili, htela sam da imamo što više vremena za diskusiju, za razmenu mišljenja po pitanju u kojem treba da budemo svi ujedinjeni, a to je pitanje nataliteta, pitanje porodica i pitanje dece.

45/3MJ/MT

Bez obzira šta smo govorili i šta sam ja konkretno pričala, pitana su pitanja sa papira, evo i sada se gleda na te slične papire. Istim tim povodom su pokazivane iste slike iz porodilišta, sa istim pitanjima. Obzirom da sam bila zainteresovana, naravno i pitala gospodina Obradovića da je to verovatno njegovo iskustvo kada se poslednji put porađao, jer je sa velikim ushićenjem pokazivao o čemu se radi.

46/1MZ/LŽ18.35 – 18.45

Međutim, ako pogledamo ove slike, ako pogledamo slike sa zdravstvenog aspekta, mogu da kažem da je to jedan izbalansiran obrok, gde se, koliko god vama to ne izgledalo ukusno, znate, to je nešto što se upravo savetuje u prvim danima i satima nakon rođenja. Komad sira, znate, to je zbog kalcijuma, jaje zbog proteina, cvekla zbog potencijalne anemije. Da, nije baš mnogo ukusno, ali u tim momentima ni ne mislimo mnogo na takve stvari, bitno nam je da sve fiziološki ono što sledi posle toga ide u onom pravcu u kome želimo. To su najlepši dani, kada na svet donosimo novo dete i želimo da budemo i zdravi i dobri i svom detetu i svojoj okolini.

Što se tiče uslova higijensko-sanitarnih koje ste spominjali, i vi ste čuli da je i lično naš predsednik Aleksandar Vučić rekao da nam jedan od prioritet i jeste upravo obnova tih porodilišta. Tada smo pričali o tome, i ministarka Grujičić i ja, kao resorni ministar za brigu o porodici i demografiju, želimo da zajedno idemo u kampanju gde ćemo zaista učiniti sve da se poboljšaju i uslovi u porodilištima, tamo gde zaista postoji potreba za to.

Vi ste i tada i tom prilikom rekli – pa da, ali šta ako se i tako uradi? Vama je sve – pa šta ako. I ako se uradi, reći ćete da i to nije bitno. Posebno su vam bolni podaci kada se upoređujemo u odnosu na 2012. godinu. Vi onda kažete – pa dobro, šta nam stalno govorite i kako je smanjena stopa nezaposlenosti, i kako su povećane plate, šta nam pričate koliko je puteva izgrađeno, koliko bolnica, šta nam to pričate, kao da je to bitno, ali postoji i ovo i ovo. Pa da, vama ništa nije bitno. I kada se renoviraju ta porodilišta, i to vam neće biti bitno. Da, znamo da može i treba i više i bolje i upravo ka tome i težimo.

Tom prilikom kada smo pričali o izveštajima, želeći da čujem vaše komentare, želeći da čujem vaše sugestije, a opet nisam čula ništa, nisam vam napomenula ono što, evo, ovom prilikom ću ponovo da kažem – podrška porodici sa decom je nikada veća. Opet napominjem, da li može bolje, da li hoće bolje da bude? Da, hoće. Upravo sve što radimo, radimo zbog toga. Tako da, finansijska sredstva koja su usmerena konkretno Ministarstvu za brigu o porodici su samo jedan mali deo sredstava koji je usmeren ka dobrobiti porodice i dece. Sve što radimo, budžeti svih ministarstava, budžet čitave Vlade je upravo usmeren ka poboljšanju kvaliteta života svih građana, porodica i pre svega dece.

Ono što vam tom prilikom nisam rekla, a verovatno sam trebala, jeste da kada je u pitanju roditeljski dodatak i podrška roditeljima, da je ona najveća ikada. Godine 2012. bila je 31.000 dinara, sada je 11 puta veća, 345.000 dinara. Drugo dete bila je 124.000, sada je 422.000, treće dete bila je 223.000, sada je gotovo 2.000.000 dinara, kada je u pitanju četvrto dete bila je 298.000, sada je gotovo 3.000.000 dinara.

Nikada do sada nije postojala i podrška, subvencije za majke koje se ostvare kao roditelji, subvencija za stanove na majke, bez obzira na godine majke, bez obzira na redosled rođenja majke, bitno je samo da majka nije imala do sada nekretninu na području naše zemlje. Znači, čitav niz mera koje su usmerene na podršku porodice, na podršku porodica sa decom, u ukupnom iznosu od 87 milijardi dinara.

Međutim, očigledno da je pitanje dece i pitanje porodice nešto što se jako često zloupotrebljava, pogotovo predstavnici određenih opozicionih partija ovo pitanje, pogotovo pitanje dece gde smo svi najosetljiviji, koriste zbog nekih političkih obračuna, a pri tome iznoseći gnusne laži. Pre svega, najčešće se zloupotrebljavaju u tom smislu od strane opozicionih stranaka deca bez roditeljskog staranja. Igraju se sa sudbinama dece koja su najosetljivija i najugroženija. Pri tome se iznose laži, monstruozne laži, čak se montiraju i video-snimci, znači, ima se dovoljno vremena da se montiraju video-snimci i iznose takve laži, bez ijednog jedinog konkretnog dokaza.

46/2MZ/LŽ

Napomenula bih samo jedan detalj, a praktično ima ih svakodnevno. Mi nemamo vremena da se bavimo takvim stvarima, ni da demantujemo takve stvari, jer radimo konkretan posao. Naši rezultati su jasno vidljivi. Ali, recimo, jedan od najupečatljivijih podataka jeste jedna objava na „Tviteru“ Vuka Jeremića, gde je kompletno izrežiran jedan video-snimak i predstavljen u potpuno drugačijem kontekstu, kada je u pitanju bilo potencijalno usvojenje devojčice iz Loznice, gde su na snimku potpuno drugi usvojitelji, u pitanju je potpuno drugo dete. Ko je odgledao čitav video-snimak i reportažu sa švedske televizije mogao je da vidi o čemu se radi. Međutim, to je kompletno montirano, na način da se plasiraju laži, apsolutno ni jedna jedina istina nije iznesena, sve je montirano, iznošene su gnusne laži.

Na taj način se pripadnici opozicionih stranaka igraju sa dečjim sudbinama, dece bez roditeljskog staranja, koja nažalost nisu imala sreću kao većina nas da odrasta u svojoj biološkoj porodici i gde država ulaže zaista veliki trud i napore da pronađe porodicu koja će za njih da bude najbolje utočište, da im pruži ljubav, negu i da ostvare svoje pune kapacitete. To i uspeva. Ono što pokušava da se plasira zaista je nešto što kompromituje sve ove aktivnosti, ali na sreću, ova deca pronalaze svoje domove, pronalaze dobre humane ljude koji im pružaju ljubav, dom, mogućnosti za srećno i zdravo odrastanje.

Sve druge priče i laži koje se iznose, ja bih samo rekla jedno, svi koji pričaju o tome neka daju konkretne dokaze, nek se obrate svim nadležnim pravosudnim organima da rade svoj posao. Ovako pričaju u prazno, iznose laži, a ono, još jednom pominjem, čega su nam verovatno svima puna usta kada govorimo koliko volimo decu i koliko sve radimo za dobrobit dece, ovo jeste pitanje gde treba i možemo da se ujedinimo, pošto sam sigurna da je pitanje dece najznačajnije.

Da li možemo više? Da, možemo. Da li može svako od nas više da se posveti i svom detetu? Sigurno možemo. Ali ovo treba da bude pitanje nad svim pitanjima i apsolutno osuđujem svaku vrstu zloupotrebe i iznošenja laži.

PREDSEDNIK: Hvala.

Sada reč ima ministarka dr Danica Grujičić.

DANICA GRUJIČIĆ: Naravno da naše mlade mame, pa i starije mame treba da se porađaju u najboljim mogući uslovima, i tu nije ništa sporno, i pojedinačne ekscese koji se dešavaju, koji nisu pravila, ne možete praviti da su zaista pravila.

47/1JJ/MĆ18.45 – 18.55

U februaru mesecu sam imala sastanak sa predsednikom Vučićem, bio je prisutan i gospodin Siniša Mali, dobio je direktno naređenje da se sva porodilišta u Srbiji moraju srediti. Ono gde postoje već odobrena sredstva to Ginekološko-akušerska klinika u Narodnog fronta. Sledeće godine u drugoj polovini počinje izgradnja nove bolnice „Narodni front“, 900 miliona dinara je procena i toliko je odobreno da se renovira pod hitno Ginekološko-akušerska klinika u Nišu i naravno postoje ginekološko-akušerske klinike, odnosno odeljenja koja su odlična kao što je u Aranđelovcu u novoj bolnici, kao što je u Kragujevcu, kao što je u pojedinim mestima i u opštim bolnicama. 

Samo bih volela da vas podsetim da većina naših bolnica građena negde sedamdesetih godina, sve ostalo su bila samo puka održavanja. I evo, šta je urađeno u poslednjih deset godina. Znači, kompletna rekonstrukcija ili izgradnja, 86 objekata domova zdravlja i ambulanti na teritoriji 60 gradova i opština uključujući i ginekološka pojedina odeljenja. Završena je obnova i izgradnja 24 objekta ustanova sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite, znači bolnica i klinika. Nabavljena je medicinska oprema za 14 opštih bolnica i klinika, da vas samo podsetim da smo imali tri puta manje linearnih akceleratora pre samo sedam godina. Ukupno je realizovano do tada 124 ugovora, ukupna vrednost je 28,15 milijardi dinara. U toku je realizacija 13 ugovora čija je ukupna vrednost negde oko 23 milijarde, tri objekta primarne zdravstvene zaštite na tri grada i opštine gde ukupna ugovorena vrednost je oko 700 miliona. U toku je rekonstrukcija izgradnje objekata šest opštih bolnica, dva instituta, jedne klinike kao i objekta za Centar za radni razvoj dece i inkluziju. Nabavke koje su u toku, odnosno planirana i da su već opredeljena sredstva su četiri nabavke ukupne vrednosti od 2,21 milijarde dinara za rekonstrukciju i obnovu jednog doma zdravlja, jedne klinike. 

Znači, molim vas, 40 godina radim u zdravstvu i znam koju sam opremu imala 2012. godine, a koju imam danas. Koliko su pacijenti čekali na određenu vrstu intervencije i tada i danas. Mnogo je urađeno, naravno, uvek je dobra kritika i uvek može bolje, ali pojedinačne slučajeve nekorektnog ponašanja prema trudnicama i pojedinačnih slučajeva kako izgledaju određena porodilišta nisu pravila, ne danas u Srbiji, možda su nekada bila, ali danas u Srbiji nisu. 

Evo, prosto obećanje, jednostavno izvršenje naređenja da će bukvalno sva porodilišta biti sređena u najskorijem mogućem vremenu. Morate napraviti projekat, morate dobiti određene građevinske dozvole, ali to je nešto na čemu ćemo raditi i sigurno je da naše mame treba da budu u takvim uslovima porođene da požele da ponovo dođu u to isto porodilište. 

Što se tiče Klinike „Laza Lazarević“, mislim da je to bio peti ili šesti dan mandata mog kao ministra zdravlja, ja sam otišla u „Lazu Lazarević“ i razgovarala i sa direktorkom i sa štrajkačkim odborom, odnosno sindikatima u toj bolnici. Zamolila sam ih da sačekaju jedno dve nedelje, desetak dana, da jednostavno vidimo, da pokušamo da nađemo neko rešenje bez velikih potresa da se stanje stabilizuje, kao što je za očekivati kada su u pitanju ljudi koji su ipak visoko obrazovani lekari, itd. Direktora Doma zdravlja je javila jedno veliko nestrpljenje i nastavila je da postupa po svome, pozivajući se na nekakva mišljenja ranije koja je dobila, da li od Ministarstva zdravlja, da li od Ministarstva za rad i socijalnu politiku. 

U svakom slučaju videći njeno ponašanje i da nastavlja, najmanje rečeno nekorektan odnos prema zaposlenima, uz činjenicu da su 23 lekara od kada je ona postala direktor napustili tu ustanovu, negde oko pedesetak medicinskih sestara, ja sam dala predlog Vladi da se ona smeni i dogovorila se sa jednom profesorkom da privremeno zauzme mesto direktora da bismo smirili celu situaciju. Direktorka predložena se 

47/2JJ/MĆ

povukla posle toga i ostalo je samo na Vladi razrešenje gospođe Stošić-Karličić. Skoro smo, 11. aprila, ja mislim, dali predlog za imenovanje opet privremeno nove direktorke koja je lekar u toj ustanovi koja je dobila otkaz i kao što ste rekli to je sad na Vladi. Ja sam svoje mišljenje kao ministar rekla, kadrovska komisija Vlade će doneti odluku, ja se nadam uskoro. 

PREDSEDNIK: Hvala. 

Pošto imamo još deset minuta orijentaciono, a ima više prijavljenih zamolio bih samo do tri minuta, ako bude moguće. 

Ministar Goran Vesić. Izvolite. 

GORAN VESIĆ: Kad smo kod matematika, pola od 4,6 milijardi je 2,3, a ne 2,8 milijardi, a 2,8 milijardi puta dva to vam iznosi 5,6, ali toliko o matematici.

Hajmo sad na politiku. Uradili ste jednu vrlo opasnu stvar, pokušavate da delite građane Srbije, da delite na Beograđane, da, upravo vi, na Beograđane i Beograđanke i oni koji nisu iz Beograda i to je nešto što nije u redu da radite.

Rekli ste da Vlada plaća metro u Beogradu. Tačno, ali ta ista Vlada iz tog istog budžeta je radila i auto-put Miloš Veliki do Čačka. Pa, šta treba da kažu iz Zaječara da nije trebao da se radi auto-put do Čačka. Evo, u subotu će predsednik otvoriti prvi deo Moravskog koridora do Makeša, a to je skoro do Kruševca, u oktobru do Koševa. Pa, šta treba da kažu iz Subotice, da ne treba da se radi auto-put do Kruševca. Pa, da li je rađen auto-put do Dimitrovgrada i Pirota. Pa, šta treba da kažu građani iz Leskovca, da nije trebalo da plate auto-put do Pirota. Da li se radi Sremska Rača-Kuzmin? Da li se radi Ruma-Šabac? Loznica? Da li se radi Fruškogorski koridor? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Užica da ne treba da se radi Fruškogorski koridor, da Šabac ne treba da bude povezan sa Rumom. Da li se radi Iverak-Lajkova? Pa, šta treba da kažu ljudi koji nisu iz Valjeva, da ne treba da se plaća iz republičkog budžeta Iverak-Lajkovac. Da li se radi Niš-Beloljin? Da li se radi Požarevac-Veliko Gradište? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Bora, da ne treba da se radi Požarevac-Veliko Gradište? Da li će se raditi Kraljevo-Novi Pazar, preko Raške? Pa, šta treba da kažu oni koji žive u Prijepolju, da ne treba ni Novi Pazar, ni Kraljevo da dobiju brzu saobraćajnicu. 

Upravo ste to uradili i to što ste uradili nije u redu zato što se ulažu milijarde, mnogo više nego što se ulaže u metro u Beogradu, u brze pruge, u obnovu pruga i naravno u puteve. Do 2012. godine bilo je izgrađeno 596 kilometara puteva, od 2012. godine do danas izgrađeno je 381 kilometar, trenutno se gradi 412 kilometara, ne računajući smajli saobraćajnicu od Bačkog Brega do Nakova sa 175 kilometara i ne računajući ovo što ćemo raditi obilaznicu oko Kragujevca i vezu do Mrčajevaca, to je nekih 55 ili 56 kilometara. Ne računajući Kraljevo-Novi Pazar, ne računajući Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Šta treba da kažu ljudi iz drugih krajeva Srbije, pa da li treba da kažu ljudi iz Sombora da ne treba da se gradi brza pruga do Subotice, nego baš do Sombora. 

To ste upravo uradili i to nije u redu što ste uradili. Nemate pravo da delite građane Srbije. Nemate pravo da huškate druge građane Srbije na Beograd, jer u Beogradu živi formalno milion i 600 hiljada ljudi, i vi, i ja, i mnogi ovde i u Beogradu imate skoro dva miliona ljudi. Beograd je 40% BDP zemlje i ne ulaže se više u Beograda nego u druge gradove Srbije, to je naprosto tako. 

A što se tiče Beograda, ja ću vam reći, zahvaljujući Siniši Malom koji je bio tada ministar finansija, pre toga gradonačelnik Beograda, Beograd je dobio da se plati iz budžeta čitav metro, mnoge druge prestonice u svetu to nisu dobile. Kao što se iz budžeta plaća svaka brza saobraćajnica i svaki put. Hvala vam.

47/3JJ/MĆ

PREDSEDNIK: Hvala, gospodine ministre.

Reč ima, ministar doktor Aleksandar Martinović.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Da se nadovežem na diskusiju gospodina Vesića, narodni poslanik koji je postavio pitanje je u stvari imputirao Vladi Republike Srbije da diskriminiše građane Republike Srbije tako što odvaja građane iz Beograde, odnosno građane Republike Srbije koji žive u Beogradu od građana koji žive u drugim jedinicama lokalne samouprave. 

49/1BD/JG19.05 - 19.10

Tako da, to je u stvari pokazatelj ne samo pronatalitetnih mera, nego toga da se ljudi odlučuju da osnivaju porodicu ovde, da se osećaju bezbedno, da imaju posao, da njihove porodice imaju prosperitet, da nešto bolje žive, a još najviše ili ponajviše vera u sve bolju budućnost. 

Od te 2019. godine mi držimo tu stopu ukupnog fertiliteta iznad 1,5, trenutno je 1,52, što je užasno loše i ja ne kažem da mi treba da budemo zadovoljni time. Nama treba minimum 2,1. Ali, u ovom trenutku je ta stopa ukupnog fertiliteta najbolja u regionu. Bili smo najlošiji u regionu, svi su bili iznad toga. Danas smo najbolji. I Albanija pada i na teritoriji Kosova i Metohije opada natalitet…

(Boško Obradović: Pa, Kosovo je Srbija.)

Ili bi rekli vi, na teritoriji Kosova i Metohije, tako, tako sam i rekla, nisam rekla onako kao što ste vi rekli 2005. godine da je de fakto nezavisno, ja sam rekla na teritoriji Kosova i Metohije, tako da se ni u tome ne slažemo.

Za mene je Srbija, za vas je od 2005. godine nezavisno, a za Aljbina Kurtija tek od 2008. godine, tako da tri godine zaostaje za vama po tom pitanju. 

I sve ostale, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, tako da mi imamo još mnogo da radimo, ali idemo napred i ide sve bolje. 

Hvala vam mnogo i izvinite što sam produžila. Važna je tema.

PREDSEDNIK: Hvala vama.

Pošto je 19.07 časova, sada završavamo rad u ovom delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.

Zahvaljujem svima koji su učestvovali, predsednici Vlade i ministrima u Vladi Srbije što su pružili odgovore na pitanja.

Mi ćemo nastaviti raspravu u pojedinostima za 10 minuta.