Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Poslanička pitanja / Poslanička pitanja stenografske beleske / Poslanička pitanja u novembru

Aktivnosti

Poslanička pitanja u novembru

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

30/1MZ/IR16.10 – 16.20

(Posle pauze.)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika. 
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju najviše dva minuta. U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, primenjuju se odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
Pozdravljam predsednicu Vlade i članove Vlade.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi na spisku je narodni poslanik Vladan Glišić.
VLADAN GLIŠIĆ: Poštovani predsedniče Vlade gospođo Brnabić, moje pitanje se nadovezuje na raspravu koja traje u parlamentu već celu ovu nedelju, a na neki način je retoričko. To je pitanje – da li sve ovo što upravo sada radimo i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakon o eksproprijaciji, kao i ustavne promene u stvari služe tome da Vlada napravi što bolji ambijent za strane investitore u Srbiji?
Ovako rečeno naizgled je retoričko pitanje i može da se tumači i ovako i onako, ali kada ga pojasnim doći ćemo do toga da smatram da i Vlada Srbije, a i SNS i vladajuća koalicija u Srbiji ima pogrešan koncept razvoja zemlje, u smislu nastavljanja evroatlantskih integracija, na isti onaj način na koji je to zadnjih 40 godina u principu jedna napuštena ideologija od Margaret Tačer naovamo, koja podrazumeva da sve radite da država bude što slabija i što više da izlazi u susret krupnom kapitalu i da će to napraviti jedan dobar razvoj u društvu. 
Mislim da je ta teorija već završila svoje i da je krajnje vreme da se krene ka jednoj vrsti etatizacije, tj. jačanju države, koja mora i strani i domaći kapital da stavi pod kontrolu. Zašto to pričam? Kada pogledate ono što, recimo, moje kolege iz SNS stalno kritikuju – bivše režime koji su izvršili pljačkaške privatizacije, oni su to uradili zato što su takođe robovali toj ideji evroatlantskih integracija, jer pljačkaške privatizacije su posledica jedne brze i nepromišljene privatizacije i oni su izvršili privatizaciju privrede. 
U vreme vlasti SNS doživeli smo jednu vrstu privatizacije države. Kada to kažem, ne mislim u pežorativnom, već u činjeničnom smislu, jer recimo sama ideja o javno-privatnim partnerstvima, o svim tim stvarima gde javne službe dajete privatnim firmama, jeste jedna vrsta privatizacije države, po ideji slabe države, da ne bi opterećivali budžet. To konkretno kod nas se ogleda u notarijatu, koji je podrazumevao da sve ono što je nekada bilo, službe overe, koje su išle u budžet direktno države,  pretvoreno je u nešto što danas privatnici uzimaju kao svoj profit i vrlo su dignute takse i na taj način je malo i onemogućena država, tj. građani, da koriste pravdu.
S druge strane, tu su prinudni izvršitelji koji su takođe za vreme vlasti SNS aktivirani. To su takođe privatnici koji obavljaju posao sudskog izvršitelja, koji je nekada radila država. Tu je ova mučna situacija sa stranim bankama, koje i dan-danas pokušavaju da izbegnu svoju odgovornost za pljačkanje naroda kroz izmišljene usluge. To 
koristi kroz Vrhovni kasacioni sud i njegovo tumačenje zakona. Zatim, tu je ova priča sa
30/2MZ/IR

„Rio Tintom“, koji već radi kampanju preko RTS-a u Srbiji za pozitivno rešenje njegove želje da ovde kopa rudu, a s druge strane, isti taj RTS zabranjuje našim građanima da puste jedan drugi spot koji bi malo drugačije postavio sve to. 
Znači, sve to govori o tome da smo možda u pogrešnom konceptu. Ja lično takođe mislim da i kineske firme treba kontrolisati, jer ovo sa „Linglongom“ je  bio jedan veliki skandal, iz prostog razloga što, bez obzira koliko poštujem kinesku civilizacijsku alternativu, znam da je kapital, kako god da se zove, isti i da ga treba kontrolisati. 
Samo još jedna stvar, izvinite što sam probio malo termin, ja sam nekoliko puta pitao, a niko mi iz Vlade nije odgovorio, nisam siguran da li je tačno, ali bi bilo katastrofalno da jeste, da mi na nekih 300 rudarskih firmi koje rade u Srbiji imamo samo pet rudarskih inspektora koji bi to kontrolisali. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Dobar dan svima. 
Pre svega, moram nekako, to je čini mi se i meni i većini nas koji se bavimo politikom u Republici Srbiji danas obeležilo dan, da zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću na fenomenalno ispregovaranom dogovoru sa predsednikom Putinom. 
Rekla bih da smo svi mi dugo očekivali ovaj dan kada se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa predsednikom Putinom u vezi, između ostalog, i cene gasa i novog ugovora za Republiku Srbiju i sa strepnjom danas očekivali kako će to proći. Ovo što sam čula od predsednika Aleksandra Vučića, kao i svi, iz njegovog obraćanja iz Sočija je bolje nego što je bilo kod od nas ikada mogao da zamisli. 
Produžavamo, praktično aneksiramo postojeći ugovor za narednih šest meseci, za najteže zimske mesece, u trenutku kada je, evo danas, cena gasa 964 dolara, kada od dana do dana prelazi i 1.000 dolara cena gasa, da mi u najtežim mesecima imamo 270 dolara, dakle u narednih šest meseci, pod istim uslovima koje smo imali pre ove gasne, energetske krize je neverovatna stvar, neopisiva, nerealna stvar za Republiku Srbiju. 
Ako pomislite i na privredu i na naše građane, naše potrošače, ovo je sigurnost i stabilnost, ali ovo je takođe i pokazatelj koliko se Srbija dobro bori u najtežim situacijama. Za našu privredu ovo znači da po ceni gasa mi jesmo danas praktično skoro pet puta konkurentniji od bilo koga drugog na svetskom i evropskom tržištu. Neverovatne stvari. Veliko hvala. Hvala takođe i partnerima iz Ruske Federacije i predsedniku Putinu na svemu što su ovim velikim činom uradili i za naše građane i za našu privredu. 
Sada da se vratim na temu i pitanja uvaženog poslanika. 
Dakle, kada kažete da svim ovim što radimo ovde stvaramo što bolji ambijent za strane investitore, reći ću vam dve stvari. Pod jedan, kada stvaramo bolji ambijent za strane investitore, to ujedno znači da stvaramo bolji ambijent i za domaće investitore. U Republici Srbiji od 2015. godine ne postoji nikakva razlika između stranih i domaćih investitora. Pre toga je postojala velika razlika. U prvoj deceniji 2000-ih godina strani investitori su bili umnogome povlašćeni. 
Kada je promenjen Zakon o investicijama, ako se ne varam, to je bilo 2015. ili 2016. godine, možemo da proverimo, po tom novom zakonu koji je donela većina u Narodnoj skupštini, koju na kraju krajeva čini, okosnica je SNS, mi smo izjednačili domaće i strane investitore. Ispravili smo jednu veliku nepravdu. Tako da, kada se borimo da imamo dobar ambijent za investitore, što mislim da je dobro za našu zemlju i za građane Srbije i da ne postoji baš ništa loše u tome, borimo se za investitore, za domaće i za strane. 

31/1JJ/MJ16.20 – 16.30

Kada se borimo da imamo dobar ambijent za investitore, što mislim da je dobro za našu zemlju i za građane Srbije, i da ne postoji baš ništa loše u tome, borimo se za investitore, za domaće i za strane. 
Kada pitate, da li vi pravite dobar ambijent za strane investitore, vi me onda praktično pitate, da li se vi borite za još bolji ambijent za porodične firme u Republici Srbiji? Da li se borite za bolji ambijent za mikro, mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji? Da, borimo se. Ja ne vidim apsolutno ništa loše u tome. Ali, da li zakone koje ste pomenuli, pre svega izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji i Zakon o referendumu donosimo zbog investitora? Ne, nemaju nikakve veze sa investitorima, ni jedan, ni drugi zakon. Zakon o referendumu ima veze sa našom obavezom da taj zakon uskladimo sa Ustavom i samim tim da poštujemo Ustav Republike Srbije. Taj zakon je trebalo da bude promenjen do 2009. godine. Nažalost, nije promenjen. U tom smislu mi nismo poštovali Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije, koji se promenio, promenio neke odrednice koje su onda morale posledično da se menjaju i u Zakonu o referendumu, tako da u ovom trenutku moramo da menjamo Zakon o referendumu da bi poštovali Ustav Republike Srbije. 
Što se tiče Zakona o eksproprijaciji, kao što sam i pričala tokom rasprave o budžetu, Zakon o eksproprijaciji nikakve veze nema sa investitorima, ima sa kapitalnim investicionim projektima, ali pre svega kapitalnim projektima koje finansira i sprovodi i realizuje Vlada Republike Srbije kako bi život u Republici Srbiji bio još dodatno kvalitetniji, kako bi kapitalne projekte implementirali, realizovali efikasno ili efikasnije nego što ih u ovom trenutku realizujemo kako bi brže gradili i auto-puteve i pruge i slične, pre svega projekte linijske infrastrukture. 
Znate, mi smo danas, nažalost u Republici Srbiji izgubili još jedan život na Ibarskoj magistrali. Znate, koliko smo života izgubili na Ibarskoj magistrali dok nismo otvorili autoput do Čačka, Ibarskoj magistrali ili magistrali smrti, kako se zove nažalost u Republici Srbiji. Svaki dan koji smo mogli da brže izgradimo taj auto-put je vredeo jedan ili dva ili tri ljudska života. Tako i auto-put do Požege, recimo, i ja sam rekla, onaj dan kada sam bila da branimo budžet i da predstavimo budžet, da smo imali ovakav Zakon o eksproprijaciji mi bi za Svetog Nikolu otvorili auto-put do Požege. Nažalost, nismo, pa ćemo auto-put do Požege otvoriti tokom 2022. godine.
I, ponovo, dakle, nikakve veze nema sa stranim investitorima, nikakve veze nema ni sa domaćim investitorima, ovo je zaista sve u skladu sa najboljim interesima Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i tiče se boljeg kvaliteta građana, a ne boljeg ambijenta za strane investitore iako ponovo mislim da ne postoji ništa loše o tome da imamo uvek bolji ambijent za strane investitore zato što to znači bolji ambijent za domaće investitore. 
Pomenuli ste nekoliko puta u vašem izlaganju evroatlanske integracije, pa da vas ispravim i da vas podsetim jer meni je neverovatno da postoji narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije koji to još uvek ne zna, mi nismo na evroatlanskom putu, mi smo na evropskom putu. Mi težimo evropskim integracijama, a ne atlanskim integracijama. Mi ne želimo da budemo član NATO pakta, mi smo to rekli više puta, više puta ponovili. Poslednji put sam to jasno i glasno rekla upravo u Narodnoj skupštini Republike Srbije tokom jednog od sastanaka, sednice radnog sastanka upravo u prisustvu predstavnika NATO alijanse. Mi smo vojno neutralni, to je naša politika, to je na kraju krajeva želja i našeg naroda tako da vas ispravim pošto očigledno niste informisani u tom smislu nisu to evroatlanske integracije, to su evropske integracije. 

31/2JJ/MJ

Pošto ste spomenuli dosta stvari, nekako ću vam odgovoriti samo na neke. Što se tiče javno-privatnih partnerstava i toga da vi kažete da su javno-privatna partnerstva neka vrsta privatizacije. Apsolutno, stoprocentno netačno. Samo da vas ispravim i tu, javno-privatna partnerstva baš nikakve veze nemaju sa privatizacijom, kada nešto privatizujete nešto ste prodali nekome. To je njihovo, od sada zauvek, dok oni ne odluče eventualno nekad da prodaju, a država možda nekada odluči to ponovo da kupi, ali to je njihovo, na raspolaganju njima. Nikakve veze u tom smislu nema država Srbije više sa tim, sa vlasništvom nad nečim što je privatizovano. U javno-privatnim partnerstvima sa ili bez elemenata koncesije, vlasništvo ostaje Republike Srbije. Kada smo dali aerodrom pod koncesiju, to je naš aerodrom. Privatni partner upravlja tim aerodromom i investira u taj aerodrom zato što veruje da će iz toga naravno izvući neki profit. Izvući će neki profit samo ukoliko taj aerodrom daje profit s tim što jedan deo profita mora da plati Republici Srbiji i nakon 25 godina vraća aerodrom sa svom novom infrastrukturom Republici Srbiji. Kako je to neka vrsta privatizacije? To je velika zabluda u kojoj se vi nalazite. 
Tako da se razumemo, nikakve veze nema sa privatizacijom. Kada nešto privatizujete vi niste više vlasnik toga. Kada date nešto u javno-privatnom partnerstvo vi ste i dalje vlasnik toga i to se vama vraća. To je i dalje vlasništvo Republike Srbije. 
Konačno i ponovo Rio Tinto. Da li oni očekuju pozitivno rešenje za njihov, kako vi kažete, za njihov slučaj ili ne očekuju? Ja to zaista ne znam i to jeste samo njihov problem. Mi smo jasno, glasno, jednom, dva puta, sto puta, evo milioniti put da vam kažem, rekli, postoje dve stvari koje će odrediti da li će taj projekta biti implementiran ili neće biti implementiran. Da li će Rio Tinto biti u Srbiji ili neće biti u Srbiji. Jedna stvar, prva stvar, najvažnija stvar, sudija o proceni uticaja na životnu sredinu. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čitavog tog projekta, svakog njegovog dela pojedinačno i rudnika i deponije i tog postrojenja za preradu i kumulativni impakt sva ta tri projekta zajedno. Drugi blok, ili druga velika stvar koja je potrebna, ako studija o proceni uticaja životne sredine te tri stvari i kumulativnog impakta kaže da je u redu i druga stvar je šta će narod reći o tom projektu. Bez toga nema napred i nema projekta.
Potpuno jasno, potpuno transparentno, potpuno nedvosmisleno. To što neko to politizuje, zato što nema druge ideje šta da predstavi građanima Republike Srbije, to je njihov problem. Mislim da su nas građani Republike Srbije dobro čuli i jasno i glasno smo to govorili, a sada kažem to ponovo i da su to potpuno shvatili i uvažili.
Dakle, životna sredina i šta će narod da kaže o tome. Moguće da studija o proceni uticaja na životnu sredinu kaže da je odličan projekat i da neće imati negativan uticaj na životnu sredinu, ali da ljudi u Srbiji kažu ipak nećemo i onda će to biti ne. Dakle, bez ikakve nervoze oko toga, niko ništa neće uraditi preko noći. Nećemo mi raditi kao oni koji su 2004. godine dozvolili Rio Tintu, da ponovim, 2004. godine oni licemeri, koji danas protestvuju protiv Rio Tinta, su dali Rio Tintu devet dozvola, uključujući i dozvolu za bušenje bušotina velikog prečnika. 


32/1JD/IĆ16.30 - 16.40

Ti koji se danas usuđuju da ih gledamo koliki su licemeri, i mi političari i svi građani, da ih gledamo ispred ovog Doma ili ispred Vlade ili ispred Predsedništva, ti koji su potpisivali te dozvole „Rio Tintu“, koji su hvalili taj projekat. Imate pres kliping od tada, pogledajte šta su pričali o „Rio Tintu“, ti isti koji danas protestuju protiv „Rio Tinta“. Zato što, nažalost, nemaju nikakvu drugu agendu, nikakav drugi plan i ništa drugo da ponude građanima Republike Srbije, pa se hvataju za ovo. 
Da li se nadaju pozitivnom rešavanju ili ne, zavisiće zaista samo od ova dva faktora i ništa se neće raditi bez toga. 
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Poslanik Vladan Glišić ima reč.
VLADAN GLIŠIĆ: Vezano za javno-privatna partnerstva, da, ja pretpostavljam da vi znate da toliko poznajem i pravo i privredu i da znam da to nije situacija u kojoj neko privatizuje resurse jedne države. Baš su zato izmišljena javno-privatna partnerstva, da bi korporacije mogle da uđu u partnerski odnos sa državom i da koriste javne resurse, a da možda nemaju odgovornost za to šta će ostati posle njih. 
Pominjem to zato što imamo iskustva. Latino-američke države su imale iskustva i sa javno-privatnim partnerstvima u oblasti kanalizacije, vodovoda, vodoprivrede, gde su davali stranim korporacijama, tipa „Rio Tinto“ samo u toj oblasti upravljanja vodama da upravljaju tim vodama, a oni pošto su bili koncentrisani na profit su dolazili do toga da su smanjivali sve ono što je potrebno za održavanje sistema, pa kad je sistem pukao, onda su se jednostavno povukli, jer to nije bila njihova svojina. Izvukli su profit a svojina je ostala državama.
Znači, javno-privatno partnerstvo je jedan koncept koji se definitivno vezuje za ideju slabe države, jakog kapitala, pogotovo stranog koji je prisutan i države koja servisira strani kapital. Zato sam pomenuo javno-privatno partnerstvo kao jedan simboličan oblik svega toga, međutim, naglasak mi je bio na privatne izvršitelje koji prinudno izvršavaju sudske presude, na notare, na ponašanje stranih banaka u Srbiji, pa ponašanje i pravosuđa koje će uskoro biti oslobođeno od kontrole narodnih predstavnika i moći će da bude pod kontrolom nekih drugih centara moći domaćih i stranih.
Što se tiče vojne neutralnosti, da, ona je deklarativna i dok je možda stav ove vlasti biće deklarativna. Prava vojna neutralnost se postiže Zakonom o vojnoj neutralnosti koji neprekidno se izbegava da se donese i zahtevom nekoj od međunarodnih istanci najbolje bi bilo Savetu bezbednosti da garantuju tu vojnu neutralnost. Sve dok ne  ispunimo te formalno-pravne uslove nećemo prekinuti evroatlanske integracije. Zašto govorim o evroatlanskim integracijama. Zato što po SOFA sporazumima i sličnim sporazumima NATO vojnici potpuno bez ikakve potrebe da mi postanemo deo NATO pakta oni ovde vršljaju, imaju pravo da preleću preko našeg neba kad hoće i kako hoće, imaju sve moguće i nemoguće pogodnosti koje jedna neutralna država ne bi mogla da dozvoli jednoj takvoj alijansi da to koristi. Tako da, u tom smislu, tako da u tom smislu sam želeo da pojasnim ovo o čemu smo pričali.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Orlić): Hvala. 
Reč ima ministarka Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Htela sam nekoliko stvari da kažem budući da ste počeli u prethodnom izlaganju oko "Rio Tinta".


32/2JD/IĆ

Dve stvari. Prvo, da se malo vratimo u prošlost, a onda da damo i poruku građanima i građankama Srbije, ali pre svega ljudima koji žive u Jadru, Loznici, pre svega Mačvanskom Okrugu.
Dakle, prvo istraživanje, ali da ih baš lepo pobrojimo po godinama kada je to bilo. Dakle, prvo rešenje o istraživanju litijuma na teritoriji Jadra dato je prvo 2004. godine, pa je zatim dato 2005. godine, pa onda još jedanput krajem 2005. godine, pa potom 2007. godine, 2008. godine. To su sve godine kada Srpska napredna stranka nije bila na vlasti, niti Vučić, niti Brnabić, niti svi mi. Dakle, ponovo 2008, 2009. zatim april 2011, zatim decembar 2013. godine kada je potvrđeno rešenje kada više, prosto je to moralo da se uradi.
Sad, šta je važno? To jesu rešenja o istraživanju, nisu ni prva ni poslednja i dešavaju se na teritoriji Republike Srbije, ne samo za litijum nego i za neke druge vrlo važne kritične minerale koji jesu važni u našoj zemlji, ali poruka ove Vlade i poruka predsednika, i pre svega poruka Vlade Republike Srbije jeste da Vlada Republike Srbije prvo nije dala nikakvo rešenje o eksploataciji litijuma na teritoriji Jadra. 
Drugo, Vlada Republike Srbije nije potpisala nijedan ugovor sa kompanijom "Rio Tinto", apsolutno nijedan. Bez obzira što svaki dan slušamo na nekim medijima ili na nekim televizijama da mora ipak da je neki ugovor negde potpisan. Ne, ništa nije potpisano, zato što kako mi radimo jeste pregledno i transparentno. 
Onda kada budemo i ako budemo bilo šta od toga radili javnost Srbije će biti upoznata sa svim onim šta znači uopšte eksploatacija litijuma, kako to izgleda i kakav je uticaj na životnu sredinu, pa ako građani budu odlučili da to radimo, onda ćemo raditi, opet javno i opet transparentno.
Poruka građanima, pošto svaki dan slušamo, nije važno sad da li su samo protesti ili su to određene televizije, određene emisije, određene novine koje nam stavljaju svakojake slike iz nekih delova sveta i koji nam govore da će tako izgledati Jadar i tako izgledati Srbija, neki nadri ekolozi, nadri stručnjaci koji nam objašnjavaju kako će nestati Jadar, kako će presušiti Drina, kako će se uništiti Drina, pa će ta voda, odnosno loša voda, nekvalitetna voda, zagađena voda doći do Beograda, pa Beograd neće imati vodu, itd. 
To su sve neke apokaliptične priče koje mi slušamo svaki dan. Ali, tamo ljudi žive i slušaju to, to ništa nije tačno. Svako danas u Srbiji ko izlazi u javnost i govori ove stvari govori laži zato što niko danas u ovom trenutku ne zna kako će izgledati uticaj na životnu sredinu zato što studije o proceni uticaja na životnu sredinu potencijalno eksploatacije litijuma na teritoriji Jadrana nisu završene. 
Dakle, sve drugo jeste nadi priča, sve drugo je teorija. Prema tome, šta god da čujete, da će nestati Jadar, da će svi nestati iz Jadra, da mi kao država nećemo postojati su laž. Kada budu studije bile gotove onda ćemo svi da ih gledamo i svi ćemo o njima da pričamo, pa kad studije budu završene i kad ljudi budu znali tačno kako to utiče na njihov voćnjak, na vodu, na njihovu kuću, na buduće generacije, onda ćemo donositi odluke.
Prema tome, verujete u svoju državu i u svoju Vladu, to je poruka građanima. Dakle, kada studije budu gotove informacije će biti dostupne svima. 
Hvala.  
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. 
Reč ima ministarka Anđelka Atanasković.
Izvolite. 


32/3JD/IĆ

ANĐELKA ATANASKOVIĆ: Zahvaljujem.
Htela sam samo gospodinu Glišiću da odgovorim na početak njegovog pitanja koji se odnosi na investicije i na privredu, pošto sam trenutno u privredi, a i ceo život sam provela u privredi i dobro pamtim vremena koja su bila kada je prethodna vlast vodila ovu zemlju. 
Tako da, mogu reći da fabrike koje su uništene u to vreme sve su zatvorene. Na primer, naša fabrika je primala umesto plate karton jaja, ili pomorandže, ili suhomesnate proizvode i da ne nabrajam takve gluposti. Znači, plate nije bilo, niti se radilo. Uglavnom su bile sve zatvorene kao što se i vidi danas. To što neko ne voli da dođe stranac, nažalost, moraćemo i mora da dođu investitori zato što su naše industrije uništene. Naše industrije nisu tada bile pomagane iz ministarstva, iz države, kao što se sada to radi pri Vladi Aleksandra Vučića. Svaka privredna delatnost je opomognuta od Ministarstva privrede kroz razne vrste projekata i od svih ministarstava, ne samo od Ministarstva privrede.
Dakle, gospodine, moraćemo da primamo strance, da naše ljude upošljavamo, da naši ljudi žive, da mogu da školuju decu i da nastavimo da živimo i da ova zemlja može da živi. 
To što se nekome ne sviđa, žao nam je, ali meni je drago da danas imamo ovakav BDP, da imamo ovakvu situaciju u svetu gde nas stvarno cene svi i svaki ambasador koji je došao barem do mene je uvek bio pohvalno izražen. 
Tako da, i dalje ćemo raditi sa investitorima iz inostranstva i otvarati fabrike svakog dana ako treba.
Hvala. 
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Gospodine Glišiću, da li želite da date komentar? 
(Vladan Glišić: Da.) 
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite. 

33/1GD/MT16.40 – 16.50

VLADAN GLIŠIĆ: Jeste komentar. Očigledno je da imamo različite koncepte i to je i normalno. Vi ste vlast, ja sam opozicija, ali kada je neko opozicioni poslanik i opozicija nekada koristi i neke prejake izraze i prejake slike, a pošto ne želim stvarno da budem demagog, a koristim to u javnosti često kao argument kada govorim o situaciji sa slabom državom i jakim stranim korporacijama, voleo bih da mi stvarno odgovorite koliko mi rudarskih inspektora imamo? Da li je tačno da imamo samo pet funkcionalnih, a da preko 300 rudarskih firmi radi u Srbiji? Bilo bi dobro da čuje i javnost, a i ja da znam da ne koristim pogrešan podatak, ako je pogrešan.
PREDSEDAVAJUĆI: Dobro.
Da bismo čuli ove odgovore, prvo moramo da čujemo narodnog poslanika Samira Tandira koji je sledeći prijavljeni. 
Izvolite. 
SAMIR TANDIR: Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani potpredsednici Vlade, poštovane ministarke i ministri, moje prvo pitanje je upućeno predsednici Vlade. 
Prvo, čestitam na usvojenom budžetu, koji smo mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji, podržali. 
Prošli put niste bili ovde, kada je bila i kalendarska godišnjica Vlade i to pitanje koje sam tada hteo da vam postavim postaviću sada. Znači,  imamo godinu i nešto malo više od konstituisanja vaše Vlade. Šta je to po čemu ste vi, po kojim rezultatima ste vi najzadovoljniji i da li ima nešto što smo možda propustili, što ste vi kao Vlada propustili? Da li ima nešto za čim žalite?
Zašto ovo pitanje postavljam? Ja mislim da Vlada, a i mi kao poslanici koji smo glasali za vašu Vladu dovoljno ne predstavljamo rezultate rada ove Vlade. Dobar primer ste spomenuli - Ibarska magistrala i auto-put. Auto-put jedanput otvorite i onda građanke i građani, koji su uvek u pravu, znate, to se podrazumeva, i obilaznica i rešavanje deponije i niko više ne spominje da je to problem koji je trajao 60 godina. Jednostavno, mislim da o rezultatima, a moja stranka i ja, mi poslanici koji smo glasali za vašu Vladu zaista želimo da čujemo i da predstavimo te rezultate i naprosto da se ponosimo tim rezultatima.
Drugo pitanje koje ja želim vama kao predsednici Vlade da uputim jeste situacija oko pandemije virusom Kovid 19. Znači, kakva je situacija, kakve su projekcije? Da li možemo očekivati neke nove mere, da li će doći do popuštanja? 
Ovo, između ostalog, želim ne samo zbog naših građana, već i zbog naše dijaspore. Znači, ulazimo u dane kada se bliže praznici. Vrlo verovatno će doći veliki broj naše dijaspore. 
Ja dolazim iz kraja naše zemlje Sandžaka i moj narod ima zaista veliku dijasporu. Doći će ljudi usled novogodišnjih praznika, usled božićnih praznika, koji malo ranije nastupaju u Evropi. Da li tu možemo očekivati neke nove mere?
Takođe, uputiću pitanje ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović – dokle se stiglo sa zamenom visokonaponske i niskonaponske mreže na prostoru sandžačkih opština?
Bili ste skoro u Priboju. Ono što ja imam kao neki datum, do 1. septembra 2022. godine treba da bude pušten gasovod ka Novom Pazaru i Tutinu. Imamo problem oko eksproprijacije zemljišta. Ja želim da to građani u Novom Pazaru i Tutinu čuju šta su problemi i kada će krenuti izgradnja gasovoda prema Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši.
Hvala vam.
33/2GD/MT
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite. 
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Što se tiče najvećih uspeha Vlade i stvari na koje sam najponosnija i kao predsednica Vlade u toku ovih prvih godinu dana, moram da krenem sa Kovidom. 
Nažalost, pandemija korona virusa se nastavila. Mi smo i u ekspozeu rekli da će to biti jedan od glavnih prioriteta Vlade, da se uspešno borimo protiv pandemije, da sačuvamo zdravlje i živote građana i da probamo, koliko god možemo, da zaštitimo naš zdravstveni sistem. 
Ono što smo mi uspeli, da podsetim, tokom prvih godinu dana rada Vlade to je da prvi u kontinentalnoj Evropi nabavimo vakcine protiv korona virusa i to čak četiri različite vrste vakcina u tom trenutku. Danas ih već imamo pet, zato što nam je u međuvremenu stigla i „Moderna“, ali to ne ulazi u ovih prvih godinu dana rada Vlade, i da napravimo jedan sistem u kome zaista jako lako, prilično efikasno možete da se prijavite za vakcinu, da se vakcinišete u bilo kom gradu ili opštini na čitavoj teritoriji Republike Srbije sa bilo kom vakcinom kojom želite i onda da vas mi podsetimo da je došlo vreme i za revakcinu, da vas podsetimo i da je došlo vreme i za treću ili buster dozu, tako da to je nešto što je, čini mi se, jedna od najvažnijih stvari. 
Takođe, obećali smo da ćemo uraditi sve, a otvorili smo dodatno, u skladu sa tim obećanjem, čak tri potpuno nove bolnice sa preko 2.000 kreveta za ljude obolele od Kovida. Tri bolnice, jednu u Beogradu, u Batajnici, jednu u Kruševcu, jednu u Novom Sadu i kada Kovid prođe te bolnice će služiti u okviru našeg zdravstvenog sistema da pružaju dodatnu zdravstvenu zaštitu i negu svim našim građanima. 
Posebno je, čini mi se, važna ova u Novom Sadu, jer će to u stvari biti nešto o čemu je Novi Sad dugo sanjao i dugo očekivao opravdano, a to je Opšta bolnica za Novi Sad koju taj grad nije imao, već je imao samo Klinički centar, ali to je kao da kažete da u Beogradu nema opšte bolnice ili bilo koje druge bolnice osim Kliničkog centra koji je Klinički centar Srbije. Tako je za Novi Sad Klinički centar Vojvodine. 
Takođe, ekonomski rezultati. U okviru kovida mi smo pokrenuli proizvodnju dve vakcine u Republici Srbiji i ruske vakcine „Sputnjik“ i kineske vakcine „Sinofarm“. Takođe, nešto što će u svakom smislu značiti mnogo veću bezbednost, rekla bih čak i nacionalnu bezbednost zato što će ovakve pretnje, kao što je ova pandemija, biti nešto što je verovatno da će se ponavljati u decenijama pred nama, tako da ćemo imati nove resurse pomoću kojih ćemo kao zemlja moći mnogo bolje da se branimo u budućnosti i mnogo spremnije da dočekamo bilo kakvu sličnu situaciju. 
Ekonomski rezultati, kao što znaju svi naši građani, imamo neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi i u ovako teškim okolnostima u 2020. godini ekonomski pad BDP-a od samo 0,9% i ove godine mnogo brži rast i dinamičniji oporavak nego što smo prognozirali i očekivali i imaćemo rast od preko 7%. 
Mi smo u poslednjih 12 meseci otvorili 60.000 radnih mesta. To su sve stvari kojima se sa pravom ponosi ova Vlada Republike Srbije i kontinuirani rast plata i penzija, uključujući i minimalac koji je prošle godine, uprkos ekonomskom padu i pandemiji, ipak rastao 6,6% i ove godine dodatnih 9,4% i oko 500 evra ukupno jednokratna pomoć svim našim penzionerima. Sve su to stvari koje smo uspeli zajedno da izvučemo. Na kraju krajeva, zahvaljujući tome što smo kroz tri ekonomska paketa mere podrške privrede i građanima uložili preko osam  milijardi evra u našu privredu i privreda koja je pokazala vanrednu žilavost i otpornost, tako da čini mi se da svi mi i svi naši građani treba da se ponosimo svim onim što smo uspeli da postignemo. 
33/3GD/MT

Imam jednu lepu vest za vas i za Tutin. Opet, znam da ste i vi pokojni poslanik Muamer Zukorlić stalno pričali i stalo ste pitali o tome. Mi smo danas, pa sam se setila toga, jer smo danas imali u 13.00 časova redovnu sednicu Vlade, i usvojili smo predlog Ministarstva privrede za mere podsticaja za jednu investiciju ESB „Pellets“ za Tutin. Podsticaj za 50 novih radnih mesta, tako da evo jedna lepa vest i za Tutin. 

34/1DJ/LŽ16.50 – 17.00

Što se tiče trenutne situacije i novih mera, situacija, kao što možete da vidite, je mnogo bolja nego što je bila, popravlja se kontinuirano. Da li će se tako nastaviti zavisi od mnogo faktora. Zavisi od toga ne ako će, nego kada će,i ta Delta plus varijanta stići u Srbiju. Vidimo da je svuda, na kraju krajeva, i u okruženju. Vidimo i u svim zemljama okruženja, Hrvatska, Mađarska, BiH, Austrija, brojeve koji su najgori od početka pandemije u smislu novozaraženih, tako da ćemo videti kako će to biti u Srbiji. 
Još jednom molim i apelujem svako ko se nije vakcinisao da se vakciniše, od toga nam mnogo zavisi. Ali je bolja situacija, nadam se da će se tako i nastaviti. 
Mi u ovom trenutku imamo skoro tri miliona 100 hiljada ljudi vakcinisanih prvom dozom. Dakle, tačno 3.094.514 osoba što je 57,3% punoletne populacije, dakle, punoletna populacija. Ako gledate populaciju od 12 godina starosti, tu smo na nekih otprilike 50%, 49,7%. Revakcinisano 55% punoletnog stanovništva i treću dozu je primilo 26,6% punoletnog stanovništva ili 1.437.253 osobe. 
Ono što brine, naravno, vakcinacija mladih. Stalno o tome pričamo, između 18 i 30 godina starosti u toj populaciji, odnosno u starosnoj grupi od 18-30 godina imamo svega 28,1% vakcinisanih, a u starosnoj populaciji od 12-17 godina samo 3,27%. 
Najbolje stojimo u centralnoj gradskoj opštini Beograd, Stari Grad, gde imamo već 83,6% vakcinisanih, Savski venac sa 82%. Onda je treći, više nije Vračar, već Preševo, dakle, Preševo sa 77,7% vakcinisanih, pa onda ide Vračar, pa Novi Beograd. Ukupno imamo pet lokalnih samouprava koje su iznad 70%. Tako da, zaista ljudi moramo mnogo, mnogo bolje da bi bili bezbedni. 
Što se tiče novih mera, održala sam juče konsultacije sa medicinskim delom Kriznog štaba. Oni su i dalje za to da u Srbiji treba da se uvedu kovid propusnice 24 časa u svim zatvorenim objektima, tako da smo o tome pričali. 
Pričali smo takođe o mogućnosti uvođenja kovid propusnica na skijalištima i sa ski-pasovima, to je takođe bila preporuka medicinskog dela Kriznog štaba. Sada vam govorim potpuno otvoreno, potpuno transparentno, šta je ono što su lekari tražili, i da raspust počne od 20 decembra i traje do 10. januara. 
Mi i dalje o tome razgovaramo, razmišljamo o tim stvarima. Nažalost, nismo stigli da održimo sednicu Kriznog štaba ove nedelje, ali imamo stalne konsultacije, kao što vidite. Tako da, imaćemo uskoro i sednicu Kriznog štaba, ali to su teme o kojima se razgovara zato što je to ono što su tražili lekari iz Kriznog štaba. To je nešto što je trenutno na stolu. 
Nisam sigurna da li je sve od ovoga potrebno u ovom trenutku, ali to će sve zavisiti kako nam idu brojevi u narednim danima. Ali, potpuno jasno i transparentno, to je ono što lekari traže. Naravno, nastaviću sa njima konsultacije kao i ministri, a pre svega ministar Lončar. 
Videćemo i kakvo je stanje u bolnicama. U ovom trenutku imamo svakim danom više otpuštenih iz bolnice, nego hospitalizovanih. Dakle, polako se smanjuje taj pritisak na bolnice. Ali, razumem lekare da žele preventivno zbog toga Delta plus soja mi uradimo nešto da bi bili što duže bezbedniji, posebno zato što ulazimo u ove zimske mesece koji su i najgori i najproblematičniji u odnosu na ovakvu pandemiju. 
Tako da, videćemo u narednim danima, ali za sada ide sve bolje i to je pozitivna vest. Hvala. 
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. 
Reč ima ministarka Mihajlović. 

34/2DJ/LŽ

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Što se tiče gasovoda ka Prijepolju, za sada je potpuno sigurno da krajem februara radovi počinju. Vlada Republike Srbije je pre nešto malo više od mesec dana usvojila izveštaj o ovom projektu.
Dakle, radovi će početi u februaru. Po planu bi trebalo da se završe za godinu i dva meseca i veruje da tu neće biti nikakvih odstupanja, imajući u vidu koliko je taj gasovod značajan.
Kada govorimo inače o visokonaponskoj, uopšte distributivnoj mreži i visokonaponskoj distributivnoj u tom delu Srbije, moram da priznam da je veliki novac izdvojen i u budžetu ove godine i „Elektromreže Srbije“, ali i novo preduzeće, distributivno preduzeće Srbije. Nama treba sigurno nekoliko godina da u određenim delovima Srbije učinimo, odnosno napravimo, stvorimo uslove za pravu energetsku bezbednost kada govorimo o napajanju električnom energijom. To ljudi koji žive u određenim delovima Srbije jako dobro znaju, pogotovo kada dođe zima ili dođe rano proleće, onda stalno imamo probleme sa ispadima.
U svakom slučaju, novac je obezbeđen, projekti se rade, tako da narednih godinu ili dve verujem da nećemo uopšte više pričati o tome da li je sve spremno u distributivnoj mreži.
Što se tiče rudarstva, moram da se nadovežem na pitanje prethodnog poslanika. Mislim, prvo moramo da budemo svesni da je Srbija zaista i rudarska država i da smo mi danas u ovom svetu ogromnih globalnih promena, borbe protiv klimatskih promena, moramo biti svesni da je Srbija između ostalog zemlja koja je bogata kritičnim mineralima.
Dakle, to su oni minerali koji će biti potrebni ili koji jesu potrebni za sprovođenje zelene tranzicije, odnosno zelene agende. To nije samo litijum, litijum je samo jedan od njih, ali to je bakar, to je zlato, to je antimon. Svega toga ima na teritoriji Republike Srbije i to ne u malim količinama. 
Srbija je zemlja koja je nedavno otvorila rudnik „Čukaru Peki“ u Boru, koji će sasvim sigurno svojom proizvodnjom učiniti da Srbija bude druga u Evropi ne samo po proizvodnji bakra, nego i po proizvodnji zlata i to samo eksploatacijom donjeg ležišta, dakle donje zone tog rudnika.
Kreće se takođe u istraživanje gornje zone rudnika i mi verujemo da ćemo biti prvi u Evropi. Hoću da kažem, dakle, da ne treba da se stidimo toga šta sve imamo na teritoriji Republike Srbije i da mislimo da je rudarstvo nešto što nije dobro. Jeste dobro ukoliko se sprovodi po svim principima i standardima ekološkim i energetskim.
Što se tiče kontrola i rudarskih inspektora, njih u Ministarstvu rudarstva i energetike ima dovoljno, što pokazuje da je u ovoj godini napravljeno 230 inspekcijskih nalaza samo u oblasti rudarstva, da je prošle godine načinjeno negde oko 160 inspekcijskih nalaza, da kada bi smo statistički to posmatrali na kraju ove godine, to je 30% više nego nekih prethodnih godina.
Dakle, nemojte da brinete o kontroli. Ono što je važno, to je da budemo svesni da nije strašno kada se vrše istraživanja u rudarstvu, da ta istraživanja mogu da traju godinama, da kroz ta istraživanja mi saznajemo prvo šta imamo uopšte na našoj teritoriji.
Treba da znamo da na teritoriji Republike Srbije vrednost dokazanih mineralnih resursa, dakle dokazanih mineralnih rezervi je 250 milijardi evra. Dakle, to je ono što mi imamo pod zemljom. Da li ćemo, kako ćemo, na koji način, da li će to pomoći našem privrednom razvoju zavisi pre svega od nas samih, odnosno od poštovanja svih evropskih standarda. Hvala.
34/3DJ/LŽ

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Gospodine Tandir, izvolite.
SAMIR TANDIR: Zahvaljujem predsednici Vlade na odgovoru.
Zaista je to jedna radosna vest za sve građanke i građane u našoj zemlji, u Sandžaku, a posebno u Tutinu. Rahmetli akademik Zukorlić je zaista imao san da dovedemo po jednu veliku, minimum, investiciju u svaki sandžački grad. Zaista mi je drago što ćemo krenuti sa Tutinom i ta subvencija i 50 novih radnih mesta, sigurno će njima puno značiti, svim građankama i građanima u Tutinu.
Međutim, želim da svi znaju da u Tutinu 98% građanki i građana su bošnjačke nacionalnosti, a lokalna samouprava nije našla za shodno da dan kada je Zukorlić preminuo, preselio na Ahiret, proglasi danom žalosti. Tako da ono što je iza tog, to govori o njima, a ono što iza nas ostaje su naša dela. Po tome će nas generacije posle nas pamtiti. 


35/1AL/VZ17.00 – 17.10

Hvala i ministarki na odgovoru. Ono što je moje sledeće pitanje, jeste i predsednici Vlade, ali i ministru za demografiju, gospodinu Dmitroviću. Debatovali smo prošli put ovde, oko demografije. Istakli smo koliko je to veliki problem, pogotovo za deo zemlje odakle ja dolazim. 
Ono što je sve nas svakako obradovalo jeste najava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o setu mera kada je u pitanju demografija i kada je u pitanju zaustavljanje tog negativnog trenda. 
Ono što bih ja vas pitao jeste neka dinamika sprovođenja mera i šta mi koji živimo u tim rubnim opštinama ili ljudi koji žive u unutrašnjosti mogu da očekuju od tih najavljenih mera i kada možemo očekivati da ih vaše ministarstvo počne sprovoditi? 
Pitanje moje sledeće je za ministra bez portfelja, ministra Tončeva. Znači, usvojen je budžet. Šta je glavni cilj vašeg ministarstva u narednoj godini? 
Vaša dva ministarstva su jako važna za deo države, odakle ja dolazim i zaista puno od vas očekujemo. 
Želim da pohvalim inicijativu vašeg ministarstva kada je u pitanju sajam „Etno hrane“, koji se sada održava. Imamo mi veliki broj sajmova. Međutim, zaista i zakup štandova i prostor i marketing jako puno košta. Ono što je dobra stvar koju vaše ministarstvo sprovodi, jeste da je to potpuno besplatno za devastirane opštine kao što je opština Prijepolje i sve sandžačke opštine. To jako puno znači, a hrana je resurs u koji mi zaista se uzdamo i nešto što imamo da ponudimo i što može da učini tu prekretnicu kada je u pitanju privredni razvoj. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. 
Reč ima ministar Tončev.
NOVICA TONČEV: Poštovana predsednice Vlade, poštovane kolege ministri, predsedavajući Skupštine, dragi poslanici, hvala vam na ovom pitanju i ja mogu da vam kažem da u vašem kraju Vlada Srbije preko mog ministarstva, koje je formirala, a i sami možete da vidite da formiranje ovakvog ministarstva da predsednik države, Aleksandar Vučić i naša kompletna Vlada, vodi računa, odnosno hoće da i devastirane opštine, odnosno naše siromašne krajeve da ubrza da bi pristigli ove razvijene opštine i gradove, da ne kažem, kao što je Beograd.
Evo kod vas, dole, Raška je dobila sedam miliona, izgradila je jedan lift u domu zdravlja, Sjenica je dobila adaptaciju Sjeničke kuće od šest miliona i 900 dinara, Tutin je dobio radnu mašinu od sedam miliona dinara, Prijepolje kanalizaciju od šest miliona i 900 dinara, Nova Varoš je dobila novi rendgen aparat od 6,5 miliona dinara i Priboj je uradio trotoare za sedam miliona dinara. 
Mi smo kao ministarstvo odgovorni i raspisali smo i tendere, odnosno dali novac za projektnu dokumentaciju. Tako da je Nova Varoš dobila milion i 700 hiljada dinara za projekat uređenje trga, Sjenica - plan generalne regulacije milion i po dinara, Prijepolje – rekonstrukcija ulica dva miliona dinara.
Za 2022. godinu povećan je budžet. Ja nisam baš zadovoljan. Razgovarao sam sa ministrom finansija i dobili smo oko 40 miliona više para od prošle godine, što ste i vi videli kada se usvajali budžet opštine. Raspisaćemo konkurs u januaru isto za izradu infrastrukture kao i za izradu projekte dokumentacije. Ove godine su sve 44 opštine dobili skoro podjednako novca iz ovog ministarstva i očekujemo da nastavimo i dalje da razvijamo te nerazvijene opštine.



35/2AL/VZ

Što se tiče sajma, mi smo platili štandove, kompletne troškove sve kako bi zemljoradnici, odnosno proizvođači i hrane i rakije i pića mogli da izlože svoje proizvode, odnosno da Srbija i Beograd vide šta se sve proizvodi u ovim ruralnim sredinama. Znate šta, moramo da čuvamo te mlade ljude, moramo da čuvamo te sredine jer život mora da se živi u Srbiji i van Beograda. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Htela sam da pričam oko mera populacione politike, ali Ratko će o tome.
PREDSEDAVAJUĆI: Ministar Dmitrović, izvolite.
RADOMIR DMITROVIĆ: Gospodine Tandir, vi ste jedan od ljudi koji pokazuje veliko interesovanje inače za sferu demografije, što je vrlo dobro i hvala vam na tome i razgovarao sam, a sada koristim i priliku da i vama, a i da prenesete porodici preminulog našeg, mogu da kažem prijatelja, koji više nije sa nama, a koji je često sa mnom razgovarao na tu temu, takođe pokazujući veliko interesovanje, Muamer Zukorlić. O njemu je reč.
Mere koje ste spomenuli i koje je predsednik Vučić pre dva dana izneo u javnost su u stvari nagoveštaj jednog paketa koji bi trebao da se usvoji relativno brzo. Dakle, da ga usaglasimo, tu ima još nekoliko mera značajnih vrlo, u toku decembra meseca i da on startuje već od početka januara, najkasnije zaključno sa januarom. Naravno, radi se o merama koje se odnose na sve. Nikakvih izuzetaka nema. Odnose se i na kraj iz koga vi dolazite i u tim obilascima i mojim ličnim i mojih saradnika, koji su već prešli stotinu opština, bili smo i kod vas i snimili smo situaciju, videli smo šta su karakteristike, šta tu može konkretno da se pomogne dodatno, što je specifikum tog prostora.
Tu ćemo da vrlo brzo nešto uradimo, ali ove mere, ponavljam, vrlo su stimulativne i na lokalu takođe i to nema veze sa ovim merama – ljudi preduzimaju nešto i svesni su ogromnog problema sa kojim se suočavamo i kao država i kao narod i kao svi građani koji ovde žive. Nadam se što pre da ćemo ponovo da razgovaramo na istom ovom mestu o tome.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Gospodine Tandir, da li želite dva minuta za komentar?
Izvolite.
SAMIR TANDIR: Hvala uvaženim ministrima na odgovorima. 
Vaša dva ministarstva su jako važna. Možda medijski ne zauzimaju dovoljno pažnje koliko bi trebalo, ali uz Ministarstvo za selo za sve nerazvijene opštine zaista polažemo veliku nadu da možemo da ove stvari pomerimo u pravom smeru i da građanke i građani sve osete jedan boljitak. 
Želim da se zahvalim predsednici Vlade i ljudima iz njenog kabineta koji su zaista predani poslu i danonoćno rade da bi sve građanke i građani ovu zemlju osetili kao svoj dom. Rahmetli akademik Muamer Zukorlić je trasirao politiku pomirenja. Mi poslanici i funkcioneri, članovi, simpatizeri Stranke pravde i pomirenja nastavićemo da je permanentno u narednom periodu sprovodimo.
Ono što hoću da kažem jeste da je on bio beskompromisni borac protiv kriminala, korupcije, narko bandi i brana ekstremizmu. Žao mi je što ministar policije danas nije ovde. To je nešto što kao temu moramo da otvorimo. Ne smemo da dozvolimo da se na bilo kom prostoru ove zemlje, a ne mene naravno najviše zanima kraj odakle dolazim, da gubitak jednog takvog čoveka neko vidi kao šansu da destabiliše određeni deo ove zemlje i da na bilo koji način politički profitira.
35/3AL/VZ

U narednom periodu očekujem da u tom smeru pokrenemo razgovore, pogotovo kada je u pitanju bezbedonosna situacija i u Sjenici, i u Novom Pazaru i u Prijepolju, da na najbolji mogući način obezbedimo bezbednost za sve naše građane, a kada imamo bezbednost imaćemo i investicije i nova radna mesta. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala potpredsedniče.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.
Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

36/1MV/IR17.10 – 17.20

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno. 
Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma. 
Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo. 
Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala. 
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. 
Reč ima predsednica Vlade. 
ANA BRNABIĆ: Hvala. 
Vi ste prilično dobro identifikovali problem, mislim i problem roditelja.  
Dakle, ja sam rekla, mislim da je i ministar Ružić o tome pričao, mi smo čini mi se na najbolji mogući način sproveli onlajn nastavu. Mi smo bili ja mislim jedina zemlja koja nije u 2020. godini izgubila nijedan jedini dan nastave, zato što smo od 2018. godine krenuli da uvodimo digitalne učionice, digitalni i nastavni sadržaj itd. Tako da, bili smo spremniji nego mnoge druge države. Mi smo to radili, naravno, iz nekih drugih pobuda, iz nekih drugih razloga. Mi smo to radili da bi modernizovali naše obrazovanje, da bi napravili obrazovanje interesantnijim i prijemčivijim, da bi opet i nastavnicima, učiteljima o profesorima olakšali malo itd. To je jedan pravac digitalizacije obrazovanja koji smo mi pokrenuli još 2017. godine, ali nam je pomogao mnogo tokom pandemije. 
Kako god, ta nastava se ne može porediti sa fizičkim odlaskom u školu i nastavom. Zbog toga i mi u okviru Kriznog štaba uvek pokušavamo nekako da nađemo balans između toga šta je, naravno, najbolje od protivepidemijskih mera da zaštitimo životi zdravlje građana i, ponovo kažem, zdravstveni sistem i naše medicinske radnike, do toga kako da generacije koje su trenutno u školi ne izgube previše. To su uvek teške odluke. 
Jedan od razloga zašto u ovom trenutku razgovaramo i razmišljamo o tome da li da idemo na raspust 20. decembra ili ne je upravo zato. To je jedan razlog. Drugi razlog je to što u velikom broju škola nije završeno ocenjivanje, pa će onda i đaci i profesori i nastavnici imati problem.

36/2MV/IR

Treći razlog za obazrivost i razmišljanje o tome da li da tako uradimo kao što su lekari preporučili je, takođe, što ne znamo kakva će biti epidemijska situacija tokom januara, februara ili marta, pa je onda možda bolje da sačuvamo to vreme kao rezervu da ukoliko opet počnu brojevi da rastu tada imamo vremena, a opet da deca što više idu u školu. 
Tako da, sve su to teške odluke i velika je odgovornost na nama. Kako god bilo, Ministarstvo prosvete će gledati i sa sindikatima i sa roditeljima šta je najbolje da uradimo. Garantujem vam da ćemo naći najbolje moguće rešenje i za prijemne ispite i za upis, imajući u vidu sve ovo što se dešavalo od marta 2020. godine. Mislim da tu nema razloga za brigu, ali mi jesmo zabrinuti zato što postoje generacije dece koja praktično od marta 2020, odnosno u aprilu 2021. godine će biti dve godine kako ne idu normalno u školu. Tačnije godinu dana, izvinite. Dakle, 6. marta smo imali prvi slučaj, u aprilu, ako se ne varam, smo prešli na onlajn nastavu. Dakle, april 2021. godine je godinu dana. Praktično, dve akademske, dve školske godine koje su potpuno vanredne. 
Tako da, imaćemo to u vidu i naći ćemo najbolje rešenje. Hvala vam. 
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. 
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala. 
Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade. 
Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu. 
Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova. 
Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida. 
Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.
U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike. 
Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala. 



36/3MV/IR

PRDSEDAVAJUĆI: Hvala. 
Reč ima predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Brz i jednostavan odgovor – da. Kao što smo i obećali, mi ćemo raditi na tome da ovo proširimo svakako i na mlade bračne parove, da proširimo na radnike u zdravstvu i eventualno razmišljamo i na radnike u prosveti. Na tome trenutno radimo, da definišemo tačno kategorije i kako to na najbolji mogući način da uradimo.   
 

37/1MJ/MJ17.20 – 17.30

Meni je drago što smo završili stanove za pripadnike službi bezbednosti u Kraljevu onu prvu fazu. Tu nisu svi stanovi još uvek prodati tako da mi planiramo uskoro i novi poziv sa nešto izmenjenim kriterijumima tako da ne bude samo prijava, zainteresovanost i brzi prsti, već u skladu i sa onim što nam je zamerio i predsednik Aleksandar Vučić i rekao da to bude malo sofisticiranije napravljeno i da se posebno obrati pažnja, kao na mlade, naravno koji tek treba da stvaraju porodice, pa im trebaju ti stanovi i koje želimo da zadržimo u službi, da ipak imamo jasnije kriterijume za ljude sa višegodišnjim stažom u bezbednosnim službama. Tako da mi u ovom trenutku komisija pravi te nove kriterijume i ja verujem da ćemo mi u narednih nekoliko nedelja objaviti novi poziv sa novim kriterijumima za stanove za službe bezbednosti. Radimo takođe na proširenju kategorija. 
Želim takođe da kažem da onda kada sam ja zamerila gradonačelniku kada smo bili u Kraljevu, da mi je drago što smo završili prvu fazu stanova za porodice pogođene zemljotresom u Dositejevoj ulici i da sad krećemo u drugu fazu i da smo naučili, nadam se, iz grešaka koje smo tada pravili, ona kašnjenja koja smo imali, pa će druga, treća i četvrta faza, ukupno ima četiri faze, ići mnogo brže. Tako da se nadam i očekujem da uskoro posetim ponovo Kraljevo. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima Branimir Jovanović.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala. 
Ja se nadam da ćete uskoro doći u Kraljevo sličnim povodom. 
Kada ste govorili sada na kraju o tim zgradama koje su oštećene u zemljotresu, rešavamo jedno pitanje koje godinama nije bilo rešeno, koje mnogo znači ljudima koji su ostali bez krova nad glavom i mislim da ćemo uskoro završiti. Četvrtina projekta je završena, jedna zgrada, mislim da će uskoro biti završene i preostale tri i da će ljudi moći da se usele u njih.
Takođe, za pohvalu je i odgovoran odnos Vlade pre svega prema mladima. Kada ste govorili malopre o obrazovanju, moramo da mislimo i na zdravlje i naših prosvetnih radnika i dece, ali naravno i da usvoje određen nivo znanja. Naročito da pohvalim ovaj odgovoran odnos kada govorimo o svim kategorijama koje su zaposlene u javnom sektoru i o zdravstvu, i o prosveti, pre svega o mladima, i to je jedna odgovorna politika. 
Videli smo juče po merama koje su najavljene da će biti donete, koje se tiču populacione politike i mislim da ćemo za nekoliko godina moći svi zajedno da budemo zadovoljni takvim merama i da ćemo imati konkretne rezultate. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima doktor Emeše Uri.
Izvolite.
EMEŠE URI: Hvala. 
Poštovana premijerko, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, ja bih prvo pozdravila ovaj novi program demografskih mera koje je Vlada Srbije donela. Raduje me da se prepoznaju neke naše sugestije iz Saveza vojvođanskih Mađara da se ide u pravcu, da se prepoznaju potrebe mladih ljudi, mladih majki i budućih majki i apsolutno dobija više novčane pomoći za prvo rođeno dete, nego što je to ranije bilo. 
Benefit mladih roditelja, studenata i tu se otvara mogućnost koja može stvarno da poboljša natalitet i apsolutno pomoć pri kupovini prvog stana za mlade roditelje je nešto što je možda od najvećeg značaja. 
Moje pitanje bi se odnosilo na dalje korake, da li se eventualno razmišlja o nekim benefitima prvenstveno za poslodavce, ako će zapošljavati buduće mlade majke, odnosno mlade žene bez obzira da su fakultetski obrazovane ili čak sa osnovnom 
37/2MJ/MJ

školom, jer trenutno imamo situaciju da se mnogi poslodavci čim vide žensku osobu koja konkuriše za radno mesto imaju pred sobom budući strah da će ona vrlo brzo otići na trudničko bolovanje. Po nama bi tu možda trebalo razmišljati prvenstveno iz aspekta poslodavca koje bi mogli benefite da imaju ako zapošljavaju mlade žene, buduće majke. 
Drugo, mi smo i ranije imali neke predloge u vezi toga da se poboljša organizovana ishrana dece po školama koja isto oslobađa straha roditelje od toga kako će se organizovati oko dnevnih aktivnosti u vezi deteta. Zatim, isto je značajna organizovana ishrana pri fabrikama, pri velikim ustanovama gde radi više žena mladih majki, koje bi isto tako na taj način mogle te svoje potrebe da zadovolje. Po nama je vrlo bitno organizovanje dodatne nastave pri školama, besplatne ako je moguće i produžen boravak gde bi nastavnici, učitelji mogli da savladaju sve domaće zadatke sa decom i majke ne bi morale to da rade dodatno. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala za pitanje, to jeste bez daljnjeg, čini mi se u ovom trenutku apsolutno najvažnija tema i apsolutni prioritet. 
Drago mi je što je juče predsednik Aleksandar Vučić govorio malo o novim merama podrške populacionoj politici. Na kraju krajeva i on je kao predsednik republike neko ko stalno insistira da Vlada više radi na tome, da o tome razmišlja, da vidimo šta je još dodatno moguće i u smislu zakona i koje zakone treba menjati, kao što smo onda radili izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i rekli da to nisu finalne izmene, već da je to stalno nešto na čemu će se kontinuirano raditi da bi ispravljali stvari kada vidimo da u praksi one mogu da funkcionišu bolje ili ne funkcionišu dovoljno dobro. Mi se toga držimo.
Mi ćemo zaista dalje menjati Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da redefinišemo neke stvari. Takođe, predsednik gleda u odnosu na ukupan budžet i finansije šta je to što mi kao Vlada možemo da uradimo da bi dali veću podršku.
Dakle, da ponovim ono što je predsednik rekao, što smo već dogovorili, to je da ćemo do 1. januara za prvo dete umesto 100.000 dinara odmah isplaćivati 300.000 dinara od države. Za sada nismo menjali pomoć koju smo uveli za drugo, treće i četvrto dete. Ona je ostala na onom nivou koji smo imali, a to je za drugo dete po 10.000 mesečno dve godine, za treće dete 12.000 dinara mesečno deset godina i za četvrto dete 10 godina po 18.000 dinara mesečno. Gledamo i tu šta možemo da uradimo. Dakle, radi se samo o tome da izračunamo finansijske efekte i da razumemo šta je to što bez ikakvog problema možemo da uradimo zato što su ovo obaveze koje i građani to razumeju, koje mi dugoročno preuzimamo i moramo da obezbedimo da dugoročno možemo bez ikakvih problema da isplaćujemo. Tako da na tome u ovom trenutku radimo i tu možemo da očekujemo još neke dodatne izmene.

38/1BM/IĆ17.30 – 17.40

Kao što ste i vi rekli, dakle, kako bi se mladi ljudi podstakli i motivisali da stvaraju porodice zato što je opet jedan od problema koje mi imamo, ne samo mi, koje imaju i druge evropske zemlje, SAD, naprednije zemlje, rekla bih, generalno uopšteno imaju taj problem, a to je da u starijim godinama dobijate dete, dakle 30 plus, tako da praktično gubite jednu generaciju.
Dakle, kao posebne mere podrške mladim ljudima da dobijaju decu su da ukoliko žene zatrudne tokom studija da ne važe ispitni rokovi, isto tako naravno i za buduće očeve, ukoliko su studenti. Da imamo rokove da za sve fakultete koji moraju da završe do 26 godine života, medicinski do 28 godine života, tako da im u tom smislu olakšamo, a i da vide da je to, ne samo nešto što je prihvatljivo u našem društvu, nego što je dobrodošlo u našem društvu i nešto što je ipak izuzetno iznimno važno za našu zemlju.
Takođe, nova mera kao pomoć u osamostaljivanju, odnosno u kupovini stanova gde će država davati između 10.000 i 20.000 evra praktično na poklon, sa ciljem motivisanja mladih da izađu iz roditeljskih domova i da počnu samostalni život i u tom slučaju pravo svojine na tim stanom ide na majku.
Ono o čemu dalje razmišljamo je, kao što sam rekla, dodatne izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i da ćemo bolje da definišemo status majki preduzetnica, jer to je ostalo nedovoljno dobro definisano i ja mislim da se svi u Vladi slažemo da majkama preduzetnicama treba dodatno da potpomognemo i da ih podržimo zato što mi želimo da ojačamo i osnažimo i ohrabrimo preduzetničku kulturu u Republici Srbiji, a to u ovom zakonu, kako ga trenutno imamo, nismo uradili ipak na najbolji mogući način, tako da je to ono što sada radimo i o čemu razmišljamo, uz veliki broj organizacija koje se bave tim pitanjima, kojima bih volela da se zahvalim i ovom prilikom, zato što nam tu daju zaista konkretno stručnu pomoć i podršku.
Takođe smo koliko prošle nedelje ministar Lončar i ja razgovarali. Razgovarala sam o tome i sa predsednikom Vučićem da dodatno unapredimo naše zakone ukoliko je potrebno da donesemo nove zakone koji se tiču medicinski potpomognute oplodnje, tako da, praktično, žene iz Srbije koje trenutno moraju da idu u inostranstvo to mogu da urade i u Srbiji. Dakle, imamo žene koje idu odavde, idu za Skoplje, idu za Solun, idu za Istanbul, za Prag, moraju da imaju mogućnosti da urade i u svojoj zemlji.
Tako da smo ministar Lončar i ja juče se dogovorili da napravimo jednu radnu grupu koja će to u najkraćem mogućem roku završiti. Molim vas takođe da nam vi dostavite vaše predloge. Ovo za poslodavce je dobra ideja, da nam dostavite vaše predloge da uzmemo i to u obzir, jer to se stvarno tiče svih nas i najbolje je da svi zajedno radimo na tome, tako da nekako svakim danom i kontinuirano čitavu tu oblast unapređujemo.
Hvala. 
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Dmitrović.
RADOMIR DMITROVIĆ: Samo da dodam nekoliko rečenica.
Dakle, to što ste spomenuli, to se ispostavlja kao veoma veliki problem kod mladih žena, kada se susretnu prvi put sa poslodavcem i kada na tom intervjuu neznajući uglavnom budu iskrene pa kažu da bi želele porodicu, da bi želele decu, njihova mogućnost da dobiju posao je vrlo mala ili kada to prećute, a dođu pa mu kažu da su u drugom stanju, tu počinje vrlo težak period za njih.



38/2BM/IĆ

E, sad, ova mera koju smo predložili i koja će sigurno da stupi na snagu da može da se studira i da se uzmu, ko to želi, može da rodi, dvoje dece i onda dolazi pred opet, da figurativan budem, pred tog poslodavca i prema njemu imamo nekakvih ideja kako da to sprečimo i videćemo u sledećih mesec dana, e onda je on drugačija priča, onda je to neko ima 26 godina, 27 i ima iza sebe ostvareno i materinstvo, uzmimo jedno ili dvoje dece, i drugačiji je i put i mogućnosti i sve što se pred takvom ženom pruža. Dakle, išli smo tu maksimalno da damo te mogućnosti.
Hvala vam na interesovanju.
PREDSEDAVAJUĆI: Ministarka Mihajlović izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Vezano za poslodavce, mi smo nedavno usvojili Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Dugo se pričalo o tome, tačnije, usvojili smo jedan moderan Zakon o rodnoj ravnopravnosti i unutar tog zakona postoji jedan čitav odeljak upravo o tome da je zabranjeno, dakle, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, da vas poslodavac pita bilo koje pitanje vezano za vaš status ili za potencijalna pitanja da li jeste ili niste, da li želite da imate porodicu ili ne. Kažem – kažnjivo, to znači da će postojati inspekcije, da se to može prijaviti, da će takvi poslodavci sigurno snositi sankcije.
Znači, mi smo to uredili kroz zakon. Sada u narednih godinu, odnosno dve dana kada se formiraju inspekcije, to će početi i na delu da se dešava, ali prosto moramo da znamo da to više nije dozvoljeno. Nije dozvoljeno da vam traže sliku, nije dozvoljeno da vas pitaju da li imate ili nemate decu, nije dozvoljeno da vas pitaju da li želite da ih imate, nije dozvoljeno da vas pitaju ni jedno jedino pitanje vezano za vaš privatni život. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Sledeće pitanje, dr Emeše Uri.
EMEŠE URI: Hvala vam na iscrpnom odgovoru i na dobrim smernicama. Mislim da postoji interaktivna saradnja nas poslanika sa postavljenim pitanjima i predlozima i ministarstva.
Drugo moje pitanje bih postavila ministru Lončaru u vezi velikog broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama kao pomoćnih radnika koji imaju najniže koeficijente, a s tim zajedno i najniže zarade. 
Povukla bih paralelu da nije svejedno, naročito sa današnjim iskustvom nakon pandemije i usred pandemije, nije svejedno da li jedan vozač vozi, bez uvrede, cement, krompir, kupus ili živog čoveka čiji je život ugrožen, teško pokretan, gde treba pomoći i da se unese taj pacijent u vozilo i da se iznese iz vozila što se tiče vozača. Isto tako, higijeničarke, spremačice, kuvarice koje obezbeđuju ishranu teško obolelim pacijentima koji su u prvom kontaktnu najčešće sa infektivnim pacijentima isto dobijaju praktično istu zaradu, odnosno imaju isti koeficijent, najniže koeficijente, jer imaju i najnižu školsku spremu kao spremačice u nekim kancelarijama javnih ustanova.
Da li se razmišlja da se ti koeficijenti negde koriguju? Da li da se uvede možda kontakt sa pacijentima kao jedan faktor koji povećava njihovu zaradu? Što se tiče samih vozača u hitnoj medicinskoj pomoći, odnosno službi hitne medicinske pomoći, mislim da svi sada imamo jako puno iskustva sa hitnim intervencijama baš tih službi i znamo da vozači u tim službama ravnopravno skoro negde učestvuju u pružanju hitne medicinske pomoći, a nisu prepoznati po tim koeficijentima da pružaju tu pomoć.


38/3BM/IĆ

Verujem da je za ovo potrebno vreme da se napravi nova skala tih koeficijenata, ali bi vredelo razmišljati, jer zdravlje praktično danas, u današnjem svetu je najosnovnije pravo svakog čoveka i bez kvalitetno pruženih usluga u zdravstvenom sistemu niko neće imati osećaj da je uvažena ta njihova potreba. 
Mi svi imamo sada ili ličnog iskustva, ili je neko od naših najbližih bio u kontaktu sa zdravstvenim ustanovama, primećujemo da li su one čiste, da li se dobro održavaju, kakvi su ljudi koji nam pomažu da dođemo do tih zdravstvenih ustanova, kakvi su ti vozači, kakva je hrana. Tako da, negde je taj materijalni njihov dohodak možda i motivišući da bude ta zdravstvena usluga bolja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Lončar.

39/1MZ/MT17.40 – 17.50

ZLATIBOR LONČAR: Što se tiče vozača, apsolutno ste u pravu, ne želim nikoga da potcenjujem, niti bilo šta. Izuzetno težak i odgovoran posao, a posebno vozača hitne pomoći koji prevoze bolesne i povređene pacijente. 
Ono što mi sada radimo, radimo jedan nacrt da to regulišemo i da ti vozači budu jedna posebna kategorija, da izvrednujemo samo ono što oni zaslužuju i što rade. U međuvremenu, mi na sve načine pokušavamo sa upravama tih ustanova u kojima rade da oni dobiju određene stimulacije, sve ono što je moguće u okviru sadašnjeg zakona i pravilnika da dobiju i da im se nadoknadi to što rade. 
Smatram da je konačno i veći deo građana, nažalost, imao priliku da se upozna sa svim tim i da, sem ove korone koja je bila i što su češće bili u kontaktu,  kad vide, kada dolaze i na intervenciju povodom bilo kog drugog pitanja, da ti vozači nesebično pomažu i rade druge stvari koje ne rade ostali vozači u drugim kategorijama. Radimo na tome da to bude vrednovano. 
Što se tiče radnika spremača, videli smo da je to ozbiljan problem. Iz kog razloga? Jednostavno, zdravstvene ustanove dolaze u situaciju da po sistematizaciji imaju dovoljan broj spremača, međutim, ti spremači posle određenog vremena kada dobiju posao za stalno idu na bolovanja, kreću na ekspertize i dobijaju ekspertize da ne mogu više da rade taj posao. Onda vi morate za njih da nađete rešenje, da rade nešto drugo, da nije to, a ograničeni ste, s druge strane, po sistematizaciji da zaposlite, jer vama izlazi da ima dovoljan broj. Tu se onda vrtite ukrug, a najviše trpi zdravstvena ustanova, odnosno pacijenti, jer njih to ne interesuje kako ćete vi da nađete sve to da funkcioniše. Naravno, da li su razlog plate, da li težak posao, da li sve to. 
Ono što smo zaključili, već smo krenuli, a to ćemo morati da idemo sve više, da idemo na autsorsing. Jednostavno, to se pokazalo kao najbolje rešenje. Već se otvaraju, a nadam se da će se otvoriti još više specijalizovanih firmi, kompanija, ili kako već da se zovu, koje će se baviti samo time, koje će imati te licence da mogu da rade u zdravstvenim ustanovama, bolnicama, kliničkim centrima, domovima zdravlja i da će ispunjavati uslove da održavaju higijenu i sve ono što je neophodno u tome. 
Onda više nećemo imati taj problem, jer će oni morati sve to sami da regulišu, onda vi nećete doći jednog dana na posao i da vam kažu – evo, 10, 15 spremačica nije došlo danas, na bolovanju su i slično, ili ovi su dobili ekspertizu, pa ne mogu da rade. Vi to ne možete da nađete danas na tržištu, da dođete i da zaposlite. To nije realno, to građani treba da znaju. 
Već smo, kažem, krenuli. To se pokazalo i u Batajnici, to se pokazalo i u Kruševcu, mislim da to sad radi i u Novom Sadu. Ima još dosta bolnica koje to koriste. Za sada nemamo nikakvih problema. Oni rade od čišćenja, pranja veša, negde spremanja hrane, znači, sve te stvari koje su neophodne. Jednostavno, vi sklopite ugovor, oni imaju zadatak i uslove koje moraju da ispune, koji kvalitet čišćenja mora da bude, čime se čisti medicinska ustanova, kako se radi. Za hranu dobiju tačno koliko mora kalorija i čega da bude, koji kvalitet pranja veša, jer to je veš koji se pere bukvalno na svakih par sati. Toliko vam traje i čaršaf i pidžame i sve ostalo u bolnici. Tako da, u tom pravcu idemo i to je za sada rešenje.
Što se tiče vozača, to ćemo ispraviti, jer stvarno mislim da su se svi uverili da je to neophodno. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima dr Emeše Uri.
Izvolite. 
EMEŠE URI: Hvala, ministre, na odgovoru.
Sad bih iskoristila šansu prvo da pohvalim opet naš zdravstveni sistem. Bio je tu jedan kratak period kad se učinilo da mi zaostajemo nešto za svetom, ali opet 
39/2MZ/MT

smo mi još uvek i otvoreni i jedino neko ograničenje su zapravo te kovid propusnice koje svaki naš građanin može da dobije tako što je primio vakcinu ili je prelažao bolest ili će se testirati, a opet imamo mogućnost i da izlazimo, nismo u lokdaunu, kao što su mnogo naprednije zemlje.
Isto tako bih se zahvalila i premijerki ispred SVM na vrlo dobroj, kao što sam malopre rekla, interaktivnoj saradnji. Znači, da se naše neke sugestije primećuju i ako su dobre, onda se negde i ugrađuju u neke odluke. Praktično, sve ministre svih ministarstava bih pohvalila za izuzetnu saradnju sa našom grupom poslanika. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite. 
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Poštovani članovi Vlade, danas je 25. novembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Drago mi je što su većina prisutnih članova Vlade u stvari dame. Mislim da ćemo imati dobre sagovornike za ovo što ja želim da kažem i da pitam. 
Prosto, postoji jedna velika svetska akcija – 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama. Mi iz Jedinstvene Srbije, naravno, kao što sam siguran i čitava Vlada Republike Srbije, smatramo da ta borba protiv nasilja nad ženama mora da traje 365 dana u godini, odnosno treba da bude permanentna i stalna. Svedoci smo da nasilje nad ženama je prisutno i u našem društvu. Svakodnevno imamo primere, raznorazne primere u našoj štampi i medijima. 
Tako da ovo pitanje mogu da postavim premijerki, ali mogu i potpredsednici Vlade, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, kao i ministarki Kisić, čiji je deo verovatno nadležnosti i njenog ministarstva, ali i svim ministarkama prisutnim ovde. Prosto, koji je plan Vlade u borbi protiv nasilja nad ženama? 
Svedoci smo da imamo primere i ljudi koji plediraju da budu lideri jednog dela građana Republike Srbije, koji se predstavljaju kao vođe određenih političkih opcija, grupacija, koji su takođe osvedočeni nasilnici nad ženama, za koje postoji službena beleška u policijskoj stanici na Vračaru da je tukao svoju ženu, da je tukao i njenog oca pred decom. Radi se o Draganu Đilasu. To nije novo, ali smatramo da ta matrica ponašanja od strane nekog ko pledira da bude javna ličnost, ko pledira da bude bitan i uticajan u našem društvu, zaista pruža jedan loš primer i treba ga stalno isticati i ponavljati svuda i na svakom mestu i da je to takođe jedan svojevrstan vid borbe protiv nasilja nad ženama.
Naravno, moje pitanje jeste ono koje sam vam postavljao i u ranijim prilikama. Šta su uradile institucije sistema sa tim slučajem? Gde je zapelo u procesu istrage nasilja nad suprugom koje je izvršio Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, ako se tako zove njegova stranka, i gde se stalo sa tim slučajem i zašto institucije sistema ne rešavaju to? 
Mi iz Jedinstvene Srbije zaista smatramo da nasilje nad ženama jeste krivično delo koje ne zastareva. Mogao je Dragan Đilas da se nagodi sa suprugom, mi tu ženu zaista razumemo, samohrana majka, ali jednostavno institucije ne mogu da se nagode sa bilo kim kada je u pitanju krivično delo, a ovo jeste krivično delo za koje postoje svedoci, za koje postoji službena beleška i za koje postoje svi mogući dokazi. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović.

39/3MZ/MT

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Hvala vam što ste rekli da je danas Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Slažem se sa vama i svi se slažemo u Vladi Republike Srbije i verujem velika većina ovde, odnosno svi poslanici i poslanice, da svaki dan treba da se borimo protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Mislim da je stav Vlade Republike Srbije, i nekoliko puta smo ga izneli, nulta tolerancija na nasilje, nulta tolerancija nasilja nad ženama, nulta tolerancija nasilja nad devojčicama. Normativno i zakonodavno država Srbija je donela sve što je potrebno od zakona, podzakonskih akata, svih strategija akcionih planova. 


40/1JJ/LŽ17.50 – 18.00

Ono što je jako važno, jako dobro su povezani i policija i socijalne ustanove i Ministarstvo pravde, i to je jako važno kada uopšte pričamo o borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama. 
Ali, pošto ste nas s početka opomenuli, da su ovde uglavnom, naravno predsednica vlade i ministarke, sve je to lepo, ali da bismo se zaista borili protiv nasilja nad ženama i devojčicama, potrebno je da se bore i muškarci i žene to ne mogu samo da rade žene, i ukoliko postoji mogućnost da još doradimo dodatno naše zakone, mi ćemo to raditi. 
Mi takođe razmišljamo ukoliko postoji mogućnost da još doradimo dodatno naše zakone, mi ćemo to raditi. Mi takođe razmišljamo i o tome da se nekoliko zakona, od Krivičnog zakona, pa do Porodičnog zakona, dodatno menjaju u delu koji se tiče ranih brakova. Mi smatramo da su rani brakovi, a ima ih jako mnogo, ne samo u romskoj populaciji, oni rastu i u opštoj populaciji, dakle, devojčice koje ulaze u brakove i pre 15, i pre 18 godine, predstavlja jednu vrstu trgovine ljudima. Dakle, to su neke stvari koje su ispred nas koje će se menjati. A da bismo zaista istinski se borili protiv nasilja nad ženama i devojčicama onda to moramo da radimo od malih nogu, onda se  to radi iz porodice, obdaništa, škola. Ovih 16 dana aktivizma koji počinju danas u celom svetu, ne samo u Srbiji, 16 dana u decembru se borimo, odnosno pokušavamo da objasnimo koliko je to važno celom svetu, počelo je u Srbiji aktivno da se dešava tek negde od 2014. godine. Od  te godine mi obeležavamo svake godine 16 dana aktivizma. 
Što se tiče konkretnog slučaja sigurno je da institucije sistema treba da rade svoj posao. Ne znam tačno gde je to zapelo, ali bez obzira na to mislim da je jako važno da su javne ličnosti, političari, upravo ti koji daju svojim primerom kakvi su. Dakle, daju svoj primer celom građanstvu, svim građanima i građankama Srbije kako se ponašaju. U odnosu na to njihovo ponašanje prema svojim najbližim, nije važno da li je neko sa vama sada, ili je vaša bivša žena, govori o tome kako će se onda ponašati na vlasti ukoliko bi došli na vlast. 
Javne ličnosti su mnogo odgovornije od svih ostalih u jednom društvu, pogotovo kada govorimo o tome o borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Prema tome, poziv naravno, da se svi zajedno borimo i da omogućimo zdraviji  i bolji život svim ženama i devojčicama u našem društvu. 
PREDSEDAVAJUĆI: Narodni poslanik Života Starčević. 
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Razumem vas kao predstavnike izvršne vlasti, da ne želite da komentarišete rad institucija koje su nezavisne od izvršne vlasti, ali ja kao narodni poslanik te institucije koje su nezavisne od izvršne vlasti nekako polažu računa Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa sebi dajem za pravo da to komentarišem. Prosto, takvi slučajevi nasilja nad ženama, ne vidim reakciju tih zaštitnika građana i ostali nezavisnih institucija, koje najviše što umeju to je da potenciraju tu svoju nezavisnost od izvršne vlasti. 
Zašto ovo kažem? Imali smo nedavno jednu situaciju da je inspekcija Poverenika za informacije od javnog značaja, išla u inspekcijski nadzor vinarije u kojoj, eto, slučajnoj, radi i zaposlen je sin predsednika Republike. U toj inspekciji, kasnije, istraživački novinari su otkrili da je jedan od članova te inspekcije, u stvari i član jedne opozicione stranke, i da je bila kandidat na lokalnim izborima te iste opozicione stranke. 
Sada postavljam vama pitanje, da li su te nezavisne institucije nezavisne samo i isključivo od izvršne vlasti, od Narodne skupštine Srbije, od države Republike Srbije, a nisu nezavisne od opozicije i opozicionih političkih stranaka? 

40/2JJ/LŽ

Prosto je čudno i simptomatično to da nezavisne institucije mešaju lične i privatne političke afinitete sa poslom koji rade. Postavljam pitanje, da li je moguće da neko ko je politički aktivista, i angažovan politički, radi u tim nezavisnim institucijama i kako se boriti protiv toga?
Drugo pitanje je ujedno i pohvala, mi smo mogli čuti od predsednika Republike juče da je napravljen novi program podsticaja za povećanje prirodnog priraštaja u Republici Srbiji. Znamo da je to jedan od najvećih problema naše zemlje i da je država rešena da se bori sa tom situacijom. Takođe, smo imali i podatak da je negde oko 53 hiljade ljudi za godinu dana manje u državi Srbiji nego što je bilo prethodne godine. Ta situacija naravno iziskuje reakciju države i raduje sama činjenica da će, kako je predsednik Republike rekao, da će se za svako prvo rođeno dete izdvajati oko 300 hiljada dinara ili nešto preko 2.500 evra, da će mladi bračni parovi imati čak i neku stimulaciju vezanu za kupovinu stanova. 
Ono što je moje pitanje, jeste da li, verovatno ćete celovit program izneti narednih dana, ali da li recimo, država razmatra dodatne olakšice za trudnice i porodilje i za njihov radno-pravni status kada je u pitanju rađanje i stimulacija priraštaja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade. 
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Pre svega što se tiče ovog poslednjeg pitanja, kao što sam rekla, mi i dalje razmišljamo o tome koje još dodatne podsticaje možemo da damo. Otvoreni smo za sve predloge. Ko god ima neki predlog može da nam pošalje u Vladu, jer ovo je pitanje opet svih nas i budućnost naše zemlje, kakve sve podsticaje možemo da damo, da li ti podsticaji treba da idu direktno porodicama, da li ti podsticaji treba da idu eventualno, kao što je narodna poslanica pomenula ranije možda poslodavcima ukoliko zapošljavaju mlade žene. 
Tako da ako imate bilo kakve predloge pošaljite, sa zadovoljstvo ćemo ih razmotriti i gledaćemo da dodatno odvojimo značajna sredstva po ovom pitanju i kao investiciju u ovu oblast zato što to jeste naša budućnost. To jeste, na kraju krajeva nešto za šta treba da radite, zato što i sve puteve koje gradite, i sve pruge koje gradite, i sve škole koje gradite, i sve investicije koje dovodite iz inostranstva i koje podstičete domaće ovde u Srbiji, radna mesta koja otvarate, ništa to ne vredi, ako nemate budućnost u smislu ljudi. 
Tako da jeste ovo u ovom trenutku najvažniji prioritet, ne samo Vlade Republike Srbije, znam i da je najveći prioritet predsednika Republike i najveća briga predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Tako da ćemo dalje raditi na tome.
Što se tiče nezavisnih institucija, one su u principu nezavisne od izvršne vlasti, dakle, nezavisne od Vlade Republike Srbije, ali one odgovaraju Narodnoj skupštini to jest vama. One Narodnoj skupštini podnose izveštaje o radu, one moraju da odgovaraju na pitanja Narodne skupštine i da budu tu daju sva dodatna objašnjenja Narodnoj skupštini. Narodna skupština Republike Srbije i bira ljude koji vode te nezavisne institucije. 
Ja kao predsednica Vlade ne mogu da se mešam, teško da mogu da i komentarišem, ali ću ponoviti ono što sam jednom već rekla, što se tiče ovog pitanja. Inspekcije koje je Kancelarija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, kontrolu koju je imala nad vinarijom u kojoj radi Danilo Vučić, stariji sin predsednika Aleksandra Vučića. Znate, ako smo mi došli dotle da 

40/3JJ/LŽ

kontrolišemo prodavnice i vinarije, zato što imaju, ne znam, koliko sam razumela internet prodaju, pa da vidimo da li i na koji način obrađuju podatke o ličnosti, u redu, ali onda istovremeno recite i da smo svetski prvaci u tome. Recite da je sve ostalo odlično urađeno u zemlji, da je sve tako dobro i tako savršeno da sada možemo da idemo i da kontrolišemo rad prodavnica, jer to je fer. Ako smo postigli takve standarde da nezavisne institucija koja kontroliše podatke o ličnosti ide po prodavnicama i vinarijama zato što imaju onlajn prodaju ili ne znam šta drugo, dakle, ne mogu da zamislim da imaju bilo šta drugo nego bilo koji običan Maksi, onda to treba jasno i glasno reći, da je Republika Srbija dostigla takve standarde u poštovanju informacija, transparentnosti, poštovanju informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti da sada nam je ostalo samo da imamo redovan nadzor i kontrolu nad prodavnicama. 

41/1JD/VZ18.00 – 18.10

Opet ako nismo dostigli te standarde, onda zašto kontrolišemo prodavnice? Ali, nezavisne institucije moraju takve stvari i takve informacije da pružaju Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno vama. Ne bih se dalje mešala u to. 
Konačno, nekako uvek i slučajno neko nezavisan nabasa na Danila Vučića, nezavisni mediji, nezavisni analitičari, nezavisne institucije, građani koji slučajno naiđu i uvek sa nekim neverovatnim informacijama i podacima, koji se na kraju ispostave da nisu tačne i nikada do sada nismo čuli – izvini, i nikada do sada nismo čuli ni objašnjenje, samo umesto toga novi napad. 
Svaki od tih napada je napad na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, svaki, na politiku koju on predvodi, na politiku SNS, i konačno samim tim na sve one rezultate koje mi svi zajedno imamo. Ali, kada kažem svi zajedno, mislim zajedno i sa građanima Republike Srbije zbog podrške koju mi kao Vlada imamo ovde u Narodnoj skupštini od vas narodnih poslanika, koji ste direktni predstavnici građana Republike Srbije. 
Dakle, to je tako i to je jedina logika i to neće proći. Mi ćemo se protiv toga boriti, ne samo zato što štitimo predsednika Republike Srbije i predsednika naše stranke, nego zato što time štitimo istinu, time štitimo i rezultate, time štitimo i porodicu, i time štitimo i podsećamo na one crvene linije u politici koje nikada ranije nisu pređene, dok ovi što su danas u opoziciji nisu postali opozicija. 
Nikada u Srbiji vi niste znali, da li neko ko je na vlasti ima brata ili sestru, da li ima decu i kako se ta deca zovu i čime se bave. To je bila crvena linija. To se nikada nije napadalo. Nažalost, današnja opozicija, ova grupisana oko Đilasa i njegovih kompanjona, rekla bih u stranci s tim što je lakše objasniti to time što su oni svih zaposleni u njegovoj kompaniji. Dakle, nije to stranka, pa ih vezuje ideologija ili ideja, oni su ljudi svi do jednog zaposleni u Multikom grupi. Za sve što kažu, za sve što rade dobijaju mesečnu platu, kao što neko drugi radi u nekoj drugoj kompaniji, pa mora da radi šta mu je posao i za šta je plaćen, e tako ti ljudi ovo što rade rade za mesečnu platu. I mi protiv toga moramo da se borimo. 
Dakle, želim još jednom i u tom smislu da kažem, a da ne ulazim zaista u rad nezavisnih institucija, nije moje da se u to mešam, niti smem, niti svakako mogu, niti imam ovlašćenja da bilo kakve takve napade mi nećemo dozvoliti i koliko god je potrebno mi ćemo se protiv toga boriti. Ako je to svaki dan, nije nikakav problem svaki dan. Mi istinu moramo da zaštitimo. Neke crvene linije moraju da se znaju. Neka politička kultura mora da se zna i neko mora da zaštiti tu političku kulturu i stalno na nju da podseća. 
Psovanje nečije majke, nije politička kultura, nije ni bilo kakav aktivizam, nije ni lepo, ni smešno, ni zabavno. Psovanje i pretnje nečijoj deci, nije politička kultura, nije ni lepo, ni smešno, ni zabavno. Mi ćemo se protiv toga boriti i nećemo stati i nećemo se predati. 
Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Starčeviću, izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Samo kratko. 
Zahvaljujem na odgovoru. 
Ovo nije prvi put da se zloupotrebljava pozicija u nekom od nezavisnih tela. Setite se prethodnog zaštitnika građana koji je sa tog mesta krenuo u svoju političku kampanju. Ono što mi iz JS, a siguran sam i svih 250 poslanika ovde ne mogu da podrže jeste da to postane jedan manir ponašanja, matrica i praksa.

41/2JD/VZ

Drago mi je i siguran sam da ćemo se svi kao poslanici boriti protiv takve pojave i drago mi je što čujem da ste rešeni i vi kao Vlada da se borite i da nećete stati na tom putu da se borite protiv takvih, situacija, prosto nije prirodno da imate energiju pojedinih nezavisnih tela i opozicionih stranaka, prosto to nije ni normalno, nije ni tekovina Evrope, nije ni srpska tekovina, nije nikakva tekovina i jednostavno moramo se boriti protiv toga. Drago mi je da ćemo svi zajedno rešiti takve situacije, zapravo siguran sam. 
Ono što je bitno i što želim da kažem je to da mi iz JS, zaista podržavamo i ovaj program stimulacije rađanja, odnosno podrške pronatalitenoj politici, jer zaista jedna od važnih stavki i našeg programa jeste borba protiv bele kuge, kako se to narodski kaže, odnosno disbalansa između nataliteta i mortaliteta. 
Tako da svaka podrška u tom smislu i tom projektu povećanja prirodnog priraštaja u našoj zemlji. 
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Sledeći pitanje postavlja, narodni poslanik Radovan Arežina.
Izvolite. 
RADOVAN AREŽINA: Zahvaljujem, predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, narodne poslanice, poštovana premijerko Ana Brnabić, sa ministarkama i ministrima, želim prvo da iskoristim ovu priliku i da kažem da sam ja od letos poslanik, prosto ono što gledaju građani Republike Srbije i što veoma poštuju to je ovaj dan zadnji u mesecu četvrtak, kada Vlada odgovara svojim narodnim poslanicima na određena pitanja i to je nešto što je prihvaćeno među građanima kao ozbiljna demokratska kategorija i to trebamo da nastavimo.
Posebno želim vama da se zahvalim, jer prateći, vi ste na svakoj sednici ovde prisutni, odgovarate svima i na svakakva pitanja. Tako da, to je nešto što je pozitivno. 
Smatram da mnogi od nas koji dolaze iz malih mesta imamo tada priliku da postavimo određeno pitanje, koje nas tangira i koje tangira građane i koji bi trebali da dobiju odgovor.
Moje današnje konkretno pitanje se ne odnosi samo na opštinu Kladovo, odnosi se na mnoge opštine koje su na obali Dunava. Vidim da je tu i poštovana ministarka, odnosno potpredsednica Vlade Ministarstva i energetike Zorana Mihajlović, tako da ćete me razumeti. Ja danas od vas ne očekujem kompletan odgovor, samo da znate, ja samo želim da vam ovo stavim kao jednu konstataciju koju kao Vlada Republike Srbije koja se brine o građanima, koja se brine o razvoju, što je evidentno i po putevima u Istočnoj Srbiji i po svemu onome što činite, smatram da ovo uzmete u razmatranje jer su neke prethodne vlade nama napravile jedan veliki problem koji mi imamo kao Kladovo, kao opština Negotin i druge.
To se odnosi na sledeće. Skupštine Srbije 1990. godine, donela je propis kojim se nadoknađuju štete prouzrokovane usporom voda izazvanim izgradnjom akumulacije hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“, i podizanju nivoa podzemnih voda, plavljenjem i menjanjem prirodnog režima voda, šteta na zemljištu i tako dalje. Posebnom odlukom Skupštine tada je predviđena naknada za korišćenje dobara od posebnog interesa koja je pripadala opštinama na području uspora stvorenih izgradnjom hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Naknada se zvala Fond rente. Naknada renta se izdvajala iz cene proizvedenih kilovat sati na generatoru u svim hidroelektranama. 


41/3JD/VZ

Iz ovih sredstava su opštine na plavnom području rešavale probleme nastale plavljenjem, odnošenje zemljišta, obrušavanjem, propadanjem puteva, potapanje i druge komunalne probleme. 
Zbog čestih promena nivoa voda u akumulaciji izazvanih režimom eksploatacije vodenih potencijala za proizvodnju hidroelektrične energije u elektranama štete su svake godine sve veće. 
Najveći deo opštine Kladovo pogođen je izgradnjom hidroelektranom „Đerdap 2“. Tada novonastalo jezero „Đerdap 2“ topi određene delove, pa i cela sela, odnosno mesne zajednice koje su gravitirale i gravitiraju na obali Dunava nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 1“. 
Na primer, kada se u Kladovu šetate kejom ili sednete u nekom od restorana, bašte koje gledaju na Dunav, vi u stvari ne gledate u Dunav, vi gledate u Đerdapsko jezero 2. 


42/1GD/IR18.10 – 18.20

U pitanju su konkretno mesne zajednice Novi Sip, Davidovac, Kladušnica, Kladovo, Kostol, Mala Vrbica, Velika Vrbica, Rtkovo, Korborvo, Vajuga, Milutinovac, Velesnica, Ljubičevac, Grabovica, Brza Palanka i Tekija, koja je izgradnjom HE Đerdap I relocirana, kao što je to i Brza Palanka i Vajuga itd. 
Nesretnim Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine ukinut je fond rente i to, čini mi se, predzadnjim članom Zakona o rudarstvu. Renta koju smo mi koristili nesretnim imenom, nema sigurno nikakve veze sa Zakonom o rudarstvu i predzadnjim članom, tako da smatramo i svi znamo da je taj vid rente tržišna kategorija, pa molim Vladu Republike Srbije i vas, gospođo premijerka, na čelu Vlade i sve ostale… i molim Orlića da mi oprosti za ovih pola minuta, neću onih dva minuta koristiti zato što je to jedinstveno pitanje, da u narednom periodu, to nije obaveza, da sagledamo mogućnosti da se Kladovu i drugim opštinama to na neki način nadomesti od strane Hidroelektrane Đerdap I i II. 
Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, gospodine Arežina. 
Reč ima ministarka Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Sami ste rekli, devedesete godine je donet zakon i sve što ste do sada rekli, trajalo je neko vreme, ali to ne znači, da ljudi ne bi ovde pogrešno shvatili, da je sve to tako ostalo i da se ništa nije uradilo na putevima, na problemima koji su postojali, koji se generalno dešavaju kada imamo velike hidroelektrane u pitanju. 
Dakle, država je i te kako radila i popravljala. Sami gradovi i lokalne samouprave to nisu mogle da rade. Radila je, pre svega, država i nastavila to da radi. 
Nisam sigurna da to sad tako može tek da se vrati, ali ono što mislim da možda bi bilo dobro, ukoliko postoji bilo kakav potreba za dodatnom podrškom od strane "Elektroprivrede Srbije" i Ministarstva rudarstva, molim, obratite se Ministarstvu da vidimo šta je to još ostalo da nije urađeno, a da je problematično u tim opštinama ili nekim njihovim delovima, mesnim zajednicama i mi ćemo to pogledati.
Dakle, nije stanje da se ništa nije uradilo. Nekad je to bilo tako. Država je preuzela na sebe sve one obaveze koje suštinski su bile jednim delom vezane i sam EPS. 
PREDSEDAVAJUĆI: Naredno pitanje narodni poslanik Radovan Arežina. 
RADOVAN AREŽINA: Gospođo ministarka Zorana Mihajlović, pa ja nisam uopšte rekao da država ništa nije uradila, niti to imam nameru. Država je mnogo uradila u našem kraju i ovde sam u prethodnim, vi niste dolazili, ali ja sam ovde u svakoj diskusiji i pomenuo ono što predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i ova Skupština na čelu sa predsednikom Skupštine čini u donošenju zakona i svi mi ovde prisutni u rešavanju mnogih problema. 
Ja samo želim da vam kažem da su dok god postoji Đerdap I i Đerdap II, dok god postoje akumulaciona jezera Đerdap I, Đerdap II, problema će biti i problemi su konstantni dok oni postoje i tu nema zbora. To govori i struka i nauka, a i građani. 
Građani uopšte nisu nezadovoljni. Nezadovoljni smo mi kao oni koji su nekada vodili opštinu i današnji ljudi koji vode opštinu, jer to je ozbiljan prihod koji smo mi izgubili 2006. godine, koji je u toj godini iznosio 60 miliona dinara, što je neka vrednost od milion evra. 
Mi smo 2006. godine do danas izgubili preko dve i po milijarde dinara kroz razna davanja koje smo imali od Đerdapa. Mi danas Đerdapu, znate da ne možemo, a da prosto moramo da se obraćamo bilo kome, jer moje pitanje je konkretno, da mi iznađemo načine. 
42/2GD/IR

Vi ste tu u onom drugom delu gde ste pomenuli i veoma sjajno rekli da se obratimo Ministarstvu i da zajedno Vlada Republike Srbije sa Ministarstvom iznađe određene modalitete i sa EPS-om da to pitanje, što se tiče opštine Kladovo… Verujte, 2.200 hektara je potopljeno izgradom Đerdapa II, od toga 1.100 hektara najplodnijih oranica. 
Da vam kažem nešto, fond rente kao takav nije koristila samo opština Kladovo, manjim delom koristila je i opština Negotin, koristila je opština Majdanpek, Golubac, Požarevac, Smederevo, Kovin, čak i Beograd i Novi Sad i to nisu za njih izdvojena sredstva kao za Kladovo, jer kod njih su manji ti problemi bili. Zbog toga vam kažem u najboljoj nameri, jer vidim i dobru volju kod vas da iznađemo to. Niste vi krivi, niti smo mi krivi, a ako ćemo istorijski, mi smo i  devedesete godine doneli rentu. 
Nažalost, 2006. godine neko je nesretno to našao način i modus da ukine. Mi sada na najbolji način, poruka svih građana, bez obzira na koju političku opciju, je da vidimo, jer mislim da strateški položaj Kladova i građani opštine Kladova to zaslužuju, posebno i onih 1.100 naših građana koji su u Velikom ratu uložili svoje kosti u državnost današnje Srbije. 
Hvala vam. 
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministarka Mihajlović. 
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Davno je izgrađen Đerdap I i Đerdap II. 
Nemam ništa protiv da se vidimo u Ministarstvu, ali isto tako nisam sigurna da je realno da sada se vraćamo unazad i da to što vi sada hoćete isplaćujemo, jer je u pitanju novac, ali sam za to da sednemo da vidimo koji su sada tačno problemi koje vi imate od funkcionisanja hidroelektrana Đerdap I i Đerdap II, zajedno sa "Elektroprivredom Srbije", budući da možda u narednom periodu će biti i izgradnja novog kapaciteta Đerdap III, tako da vrata ministarstva su za vas otvorena, za vas i, naravno, vaše kolege iz Kladova i svih drugih mesta. 
Hvala. 
PREDSEDAVAJUĆI: Predomislili ste se za ona dva minuta? 
Izvolite. 
RADOVAN AREŽINA: Samo da se zahvalim ministarki. Već smo spustili tonus sa odgovorima i vidim da ćemo sigurno nešto rešiti, a to je veoma značajno za nas i sigurno će to biti na dobrobit svih građana. 
Otvorili smo temu. Slažem se da ni mi, ni vi nismo krivi za to. To je neko uradio. Slažem se da ne možemo retroaktivno da vraćamo, ali vidimo šta možemo u narednoj godini da pomognemo ovim opštinama, odnosno opštini Kladovo. 
Zahvaljujem i Vladi i vama, gospođo ministarka, na razumevanju i  na pozivu u ministarstvo. 
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite. 
MILIMIR VUJADINOVIĆ: Hvala, potpredsedniče Orliću. 
Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom. 
Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke. 
Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija. 
42/3GD/IR

Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog. 
Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države. 
Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu. 
Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić. 
Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona. 
Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac. 



43/1DJ/MJ18.20-18.30

Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije. 
U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?
Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. 
Pretpostavljam i vi ste koristili deo vremena za završni komentar.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Pre svega, poštovani narodni poslaniče, ja želim vama lično da se zahvalim na pozivu i organizaciji moje posete Nevesinju, Prebilovcima i Mostaru u vreme mog mandata kao predsednice Vlade ili od kada sam ušla u Vladu Republike Srbije. To mi je jedan od najlepših dana koje sam imala, takođe i jedan od najemotivnijih dana koje sam imala, posebno poseta Prebilovcima i stojim pri onome što sam tada rekla, a to je da ćemo učiniti sve što možemo da kvalitet života ljudi, Srba koji su tamo ostali uprkos svemu onome što se desilo u poslednjih, pa otprilike, 100 godina.
Uprkos svemu tome, oni su ostali tamo i mi ćemo učiniti sve što možemo da pomognemo da podržimo, finansiramo projekte lokalne infrastrukture, izgradnju naših crkava, pomoć našim kulturnim društvima, kulturno-umetničkim društvima, školama, prosveti, itd.
Pozdravite molim vas još jednom od mene mnogo oca Radivoja Krulja i recite da sam pričala i sa predsednikom Vučićem o njemu i o SPC i o hramu u Mostaru i da vidimo kako možemo da pomognemo da se i taj veliki važan i velelepni objekat završi. 
Što se tiče cene gasa, još jednom, počela sam sa tim, to mi je svakako obeležilo dan, ali je obeležilo i nekako poslednja dva meseca. Danas nam je zahvaljujući dogovoru između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Putina, danas nam je skinut veliki teret sa leđa, ogroman teret sa leđa. Čini mi se da je 100 tona skinuto sa naših leđa.
Mi smo danas dobili, ako pogledate samo u odnosu na današnju cenu gasa, još jednom samo da razumete koliko je to veliko i važno, tri i po puta jeftiniji gas. To je nama život u narednih šest meseci, ali onda prolazi zima i kako god bilo stabilizovaće se nekako tržište i znaćemo šta je to što nas očekuje dugoročno, pa će samim tim i biti mnogo lakše i predvidivije pregovarati dalje sa Ruskom Federacijom oko novih dugoročnih ugovora. 
Veliku stvar je za Srbiju i za sve naše građane i za celu našu privredu izvojevao predsednik Aleksandar Vučić danas. Hvala mu još jednom na tome i još jednom hvala predsedniku Putinu na svom razumevanju i svom prijateljstvu i svoj podršci koju je on danas pružio Srbiji. Velike stvari su danas završene, važne stvari za Srbiju.

43/2DJ/MJ

Što se tiče toga kako će biti investiran taj novac, znate, mi smo danas ovim uštedeli mnogo novca, ali to će nama omogućiti da nastavimo nesmetano sve one projekte koje smo planirali i ambiciozno budžetom za 2022. godinu pomoći će nam u našoj dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji u tome da u 2022. godini polako, kao što smo planirali, smanjujemo taj deficit i da nam to samo po sebi bude mnogo lakše i javni dug i da nam to bude lakše.
Tako da donosi tu stabilnost i sigurnost u narednim mesecima koja je toliko važna i, kažem, koja će nama toliko olakšati realizaciju i implementaciju svih onih projekata koje smo planirali. Možda da pre nego što smo planirali počnemo neke nove, važne projekte za sve nas u Srbiji, za čitav naš narod.
Da li ćemo nastaviti da podržavamo Republiku Srpsku i projekte u susednim državama, u onim opštinama i na onim mestima gde živi srpski narod? Apsolutno. Jaka Srbija za njih znači da ćemo imati više novca da finansiramo i u njihov kvalitetni život kroz podršku projektima lokalne infrastrukture, izgradnju vrtića, škola, bolnica, domova zdravlja, kupovinu medicinske opreme itd.
Dakle, apsolutno nastavljamo sa onom politikom koju je započeo Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije 2014. godine i kada smo krenuli u takvu vrstu podrške Republici Srpskoj, bez obzira na to ili uprkos tome što smo mi tada bili u periodu fiskalne konsolidacije, što smo se borili protiv posledica poplava, što smo se borili protiv migrantske krize ili se suočavali sa migrantskom krizom, ipak našli sredstva tada da pomognemo i Republici Srpskoj, mala u odnosu na ono što smo kasnije davali kada smo mi finansijski i ekonomski ojačali, ali opet je to bio važan znak solidarnosti u tada teškim vremenima.
Mi naše projekte nastavljamo. Vi ste potpuno precizno naveli one najvažnije projekte, aerodrom Trebinje, za koji mislim da se završava projektno-tehnička dokumentacija i eksproprijacija zemljišta. Auto-put do Bijeljine, mi nastavljamo da gradimo taj pravac na teritoriji Republike Srbije. Dakle, auto-put Sremska Rača – Kuzmin i to dobro napreduje i most preko Save, za koji mi kompletno snosimo sve troškove i dogovaramo za 90% finansiranja auto-puta na teritoriji BiH, odnosno Republike Srpske, 90% finansiranja auto-puta do Bijeljine.
Tako da ja očekujem, koliko znam, iz Republike Srpske, oni su kompletno završili projektno-tehničku dokumentaciju, izdavanje dozvola, pa da krenemo i sa tim projektom u 2022. godini kada krene građevinska sezona.
Što se tiče projekta izgradnje hidrocentrale Buk Bijela, sa tim nastavljamo. Bilo je tu mnogo spekulacija da ćemo morati da pauziramo. Mi ne pauziramo, nemamo nikakvu odluku Ustavnog suda u BiH, tako da mi nastavljamo.

44/1AL/IĆ18.30 – 18.40

Kao što sam rekla, mi smo uradili kompletnu pravnu analizu kao odgovorni investitori, tu pre svega mislim na Elektroprivredu Srbije, na EPS, uradili kompletnu pravnu analizu. Mi ne vidimo nijedan jedini razlog, ukoliko se govori samo naravno o zakonima i pravu, da bilo ko pauzira ili stopira taj projekat. Ništa ne isključujem ali ja zaista ne očekujem, zato što bi takva jedna odluka bi stvorila kompletnu pravnu nesigurnost za sve investicije u Bosni i Hercegovini, tako da mi očekujemo da se prema nama kao investitorima, odnosno EPS-u, Bosna i Hercegovina ponaša kao i prema bilo kom drugom investitoru. Ako je bio nemački investitor dobrodošao u jednoj otvorenoj privredi i srpski investitor je valjda dobrodošao.
U tom duhu mi nastavljamo taj projekat koji je izuzetno važan ne samo za Srbiju, Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu, već za čitavu energetsku stabilnost i bezbednost regiona i samo je jedan u seriji projekata malih i srednjih hidroelektrana na Drini koje možemo zajedno da gradimo i ja očekujem da ćemo ih, valjda, kao odgovorni ljudi i graditi u budućnosti.
Tako da je zbog korone nešto kasnilo sa izradom projektno-tehničke dokumentacije, eksproprijacijom. Ja sam se nadala da ćemo ove projekte krenuti da radimo sve u 2021. godini. Započeli smo samo Buk – Bjela, aerodrom Trebinje krećemo 2022. godine i, naravno, sa naše strane, završavamo 2022. godine tu deonicu do granice sa Bosnom i Hercegovinom sa naše strane i krećemo onda izgradnju autoputa do Bjeljine koji će, kako sam rekla, 90% biti finansiran, odnosno od ukupnog iznosa 90% će pokriti Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije.
Hvala vam i mnogo pozdrava našoj braći, prijateljima u Republici Srpskoj.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Vujadinović.
MILIMIR VUJADINOVIĆ: Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica. 
Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.
Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.
Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.
Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?
Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na 

44/2AL/IĆ

teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.
Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome.Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu. 
Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.
Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Potpredsednik i ministar Ružić ima reč.
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.
Samo jedna mala dopuna. Kolega Vujadinović kao posvećeni narodni poslanik i upravo neko ko afirmiše to zajedništvo između, i specijalne veze, Republike Srpske i Republike Srbije spomenuo je jednu veoma značajnu temu koja se tiče tzv. identitetskih udžbenika i ono što ja mogu da kažem i u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svakako i u ime mojih kolega iz Republike Srpske i dva nadležna zavoda i dva ministarstva su već održala seriju sastanaka. Dogovorili smo se upravo oko onoga što je temelj zajedništva i u pogledu udžbenika. To su takođe afirmisali i član Predsedništva BiH, gospodin Dodik i predsednik Republike, gospodin Vučić i čitav taj proces i procedura je u toku i mislim da to i jeste pre svega nešto što imanentno i potrebno našem narodu ili našim sunarodnicima ma gde oni živeli i ovo je, rekao bih, u kontekstu svih zakonodavnih aktivnosti, kao što je na primer bio Zakon o, popularno nazvan, o zaštiti ćiriličnog pisma, samo jedan delić jednog uspešnog mozaika koji demonstrira upravo to zajedništvo i izuzetno mi je drago da je ovo pitanje spomenuto. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Poslanik Vujadinović ima reč.
MILIMIR VUJADINOVIĆ: Hvala predsedniče. 
Sreća pa je otišao potpredsednik. Još mi je rekao da se odreknem mojih dva minuta. Šalim se naravno. Trebalo bi mnogo više od ova dva minuta. 
 Iz svega onoga što smo mi danas u ovo kratko vreme mogli da čujemo i da vidimo možemo zaključiti da je Vlada i predsednik pre svega posvećeni boljitku i građana Republike Srbije tj. onih koji žive u njenim granicama, ali i onih koji žive van njenih granica. 

45/1MJ/MT18.40 – 18.50

Malo ću skratiti sada, uvažena premijerka, samo ću da vam kažem - vama, srpskom predsedniku, srpskoj Vladi velika zahvalnost nas poslanika SNS, pre svega, za sve ono što činite kada je u pitanju naš narod i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, ali i sve ono što činite kada su u pitanju naši ljudi koji žive širom Balkana, i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i u Mađarskoj. 
Ne postoji ni jedna država u okruženju u kojoj smo obavili razgovore, mi kao narodni poslanici predstavnici zakonodavne vlasti, gde naši politički predstavnici ili predstavnici udruženja građana ne pokazuju veliko zadovoljstvo i ne izražavaju veliku podršku politikama na čijem čelu stoji današnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Mi, poslanici SNS, ćemo svakako ostati verni toj politici, ostaćemo oni koji ćemo biti pomoć i vama i predsedniku, ostaćemo neko ko podržava takvu vrstu politike, ali verujte mi, najvažnije od svega toga, ostaće to naš narod u Srbiji i okruženju. 
Apropo toga, siguran sam da će biti teško i siguran sam da će na izborima koji su sada već pred nama, stotinak i nešto dana, naš narod znati da oceni ovu politiku i da pruži podršku onome ko je zemlju i naš narod doveo u ovo stanje, u stanje u kojem Srbija može da napreduje i da pomaže onima koji se na nju oslanjaju.
Još jednom ponavljam – biće to težak zadatak, obzirom na silu sa kojom se politika predsednika države danas sudara, obzirom na novac, na politički uticaj stranih centara, na krimogene strukture koje su logistička podrška takvim politikama, ali sam siguran da će narod na kraju pobediti. 
Hvala vam još jednom što ste saslušali nas poslanike u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala vam na ovom što činite za naš narod u Srbiji i van nje. 
Na kraju – živela Srbija i živeo naš narod na Balkanu. 
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite. 
MILIJA MILETIĆ: Hvala, predsedniče. 
Uvažena predsednice Vlade, članovi Vlade, ja bih vas pozdravio kao čovek koji dolazi sa jugoistoka Srbije, iz opštine Svrljig. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. 
Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu. 
Pošto smo sada čuli mog kolegu Milimira Vujadinovića, čoveka koji je stvarno i veliki Srbin, a i mi smo svi tu i mislimo u najvećem delu isto, ja ću vama postaviti nekoliko pitanja. Kao prvo vama, a posle bih postavio pitanja i našem ministru koji dolazi sa juga Srbije, Tončevu.
Prvo ću vama postaviti pitanje. Konkretno, moram to da kažem, da se pohvalim zato što je juče bio kod nas ministar Momirović gde smo kao opština dobili sredstva za izgradnju kanalizacije, za izgradnju fabrike za otpadne vode. To će biti veliki posao za našu opštinu, to će biti velika šansa za razvoj naše opštine u delu turizma zato što je tu blizu Stara planina, zato što je tu velika šansa za turizam. 
Moje pitanje jeste – da li će postojati mogućnost da se u okviru mogućnosti naše Vlade, budžeta za 2022. godinu, pošto smo mi pripremili i napravili kao opština svu propratnu dokumentaciju, a to je za promenu azbestnih cevi. Naš vodovod je odrađen, jedan deo je šezdesetih godina, drugi deo je rađen sedamdesetih godina. 
45/2MJ/MT

Mi smo kao opština uspeli najveći deo da rekonstruišemo, ali mislim da je ostalo 40% tog našeg vodovoda od izvorišta, pa do Svrljiga. Da li će biti mogućnosti da se to u narednoj godini radi? To bi bila za nas velika potreba, jer imamo dobro i zdravo izvorište, zdravu vodu, ali o delu oko azbestnih cevi se više govori. Bilo bi dobro da se to reši. 
Znam da je u planu da se to radi kroz Program 2025, koji je najavio naš predsednik Vučić, i ja očekujem da ćemo to u narednoj godini uraditi zato što smo pripremili projektnu dokumentaciju i predali smo je, ja mislim, Kancelariji za ulaganje. To ćemo sigurno uraditi. To je jedno pitanje. 
Drugo pitanje – pošto znam da smo usvojili budžet juče, gde u okviru budžeta je u okviru budžeta odvojeno više sredstva za razvoj privrede, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdravstva, za nova zapošljavanja, za sport, što je velika i odlična stvar. 
Ja ovo govorim uskogrudo zato što dolazim iz Svrljiga, tamo živim i moram to da pitam zbog mojih sugrađana. 
Mi smo započeli našu sportsku fiskulturnu salu davne devedeset i neke godine. Godine 2017. smo dobili sredstva iz Kancelarije za ulaganje i sada bi to trebalo da se konačno finišira, odnosno da se završi. To je potreba za našu malu decu, za one mlade ljude koji se bave sportom. Voleo bih da čujem da li postoji mogućnost u okviru budžeta za 2022. godinu to da se uradi? 
Za ministra Tončeva samo jedno pitanje i neću više. 
Za ministra Tončeva pitanje, za njegovo ministarstvo koje je naklonjeno ka nama, ovim nerazvijenim opštinama – da li će u budžetu za 2022. godinu imati mogućnosti da one stvari koje smo sada aplicirali, a nisu završene da to bude odrađeno naredne godine?
Hvala još jednom.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka  Brnabić.
Izvolite. 
ANA BRNABIĆ: Dobro, ja mogu da vam obećam da ću proveriti i sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima i sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture u vezi toga ko je planiran za kompletnu rekonstrukciju i dogradnju vodovodne mreže u Republici Srbiji u 2022. godini. Mi tu imamo nekoliko izvora finansira, između ostalog i nemački „KfW“, pa ćemo biti u kontaktu oko toga. 
Ako imate projekat, tehničku dokumentaciju spremnu, završenu, to je onda olakšavajuća okolnost zato što su nam uvek potrebni spremni projekti, ali treba videti da se sinhronizuju svi ti projekti. Dakle, ako već radimo u 2022. godini kanalizaciju, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da li tehnički sada možemo odmah da radimo i vodovod i kako to utiče na život u Svrljigu. Proverićemo.
Što se tiče fiskulturne sale, to ste mi spomenuli kada sam poslednji put bila u Svrljigu, videćemo sa Ministarstvom omladine i sporta, sa ministrom Udovičićem, ali i sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima. Važno je da se dobro definišu prioriteti, da uradimo prve one stvari koje su najvažnije za ljude u Svrljigu zato što su opet svuda izuzetno velike potrebe i važno je definisati prioritete. Da li su to, koliko se sećam, tada su mi u Svrljigu pričali ljudi da im je važno da završimo atarske puteve, opet to je nešto što je do lokalne samouprave. Ako lokalna samouprava nema dovoljno sredstava da to završimo, da vidimo da li je bolje da pomognemo u tome ili u fiskulturnoj sali, ali samo da vidimo šta su tačni prioriteti. 

45/3MJ/MT
U svakom slučaju, dobro je što radimo kanalizacionu mrežu i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, obećavam da ćemo videti za ove ostale projekte šta možemo da uradimo u 2022. godini. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Tončev.
NOVICA TONČEV: Poštovani narodni poslanici, moj druže Miletiću, mi smo zajedno u isto vreme, kada ste bili predsednik Opštine Svrljig, ja sam bio predsednik opštine Surdulica, to su dve nerazvijene opštine. Bili smo zajedno i narodni poslanici ovde. Sada vodim jedno ministarstvo koje je zaduženo baš za ovakve lokalne sredine.
Što se tiče opštine Svrljig, iz mog Ministarstva je ove godine dato 5.700.000 dinara za izradu sportskog terena. Takođe je dato dva i po miliona za izradu projektne dokumentacije za projekte koji će biti finansirani u 2022. godini. Za jedno udruženje smo kupili jedan kombi, tako da smo pomogli opštinu Svrljig i nastavićemo.
Mogu da vam obećam pred predsednicom Vlade i pred mojim kolegama ministrima da nećete dobiti mala sredstva, već će biti više sredstava i za vašu opštinu i za ostale opštine u narednoj godini. Radite projekte, tu smo da pomognemo. Hvala. 

46/1BM/LŽ18.50 – 19.00
PREDSEDNIK: Hvala. 
Izvolite. 
MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem se. 
Ovo što pitam, to se tiče malih sredina, nerazvijenih opština, brdsko-planinskih područja. Moje pitanje ministarki za rad i socijalnu politiku vezano je konkretno, pošto veliki broj tih naših malih sredina imaju problema sa starom populacijom ljudi, vezano za našu geronto službu, jer u okviru vašeg ministarstva sva ta naša udruženja ili te institucije koje su licencirane, dobijaju sredstva i rade ispomoć našim domovima zdravlja. 
Moje pitanje, da li će i u narednom periodu imati mogućnost da se ta geronto služba osposobi da može da funkcioniše, da obiđe kada je najteže svakog čoveka, da li on živi u centru te opštine ili u nekom selu na kraju te opštine? Ovo pitanje se tiče velikog broja naših opština koje su nerazvijene, koje su brdsko-planinske, koje su razuđene i imaju veliku teritoriju. To je za naše opštine veoma bitno, zato što domovi zdravlja, i mogu da pohvalim ministra zdravlja i Ministarstvo zdravlja koje je u okviru prethodne godine i prethodnih godina dosta urađeno vezano za upošljavanje novih radnika i za potrebe kojima se rešavaju problemi ambulanti u našim selima. Tako da, geronto služba je veoma bitna i to moramo zajedno raditi. 
Jedna od veoma bitnih stvari za naše sredine to je pitanje za ministarku Atanasković, vezano za zapošljavanje ljudi, pošto veliki broj opština, kao i opština iz koje ja dolazim, a takve su četvrta i peta grupa, ima ih preko 40, upošljavanje kroz programe koje daje ministarstvo, daje Vlada preko vašeg ministarstva, a moje pitanje je da li će imati još investicija kao što je bilo prethodne godine i ove godine za jugoistok Srbije za upošljavanje i dovođenje nekih novih investicija na teritoriji konkretno Nišavskog okruga? To važi za naš Nišavski okrug zato što je preka potreba upošljavanja ljudi i da se na taj način obezbedila radna mesta kako bi mladi ljudi ostali tu da rade, funkcionišu i da stvaraju porodice, jer bez rada i bez radnog mesta sigurno neće niko ostati ni u Srvljigu, ni u Belu Palanku, ni u Gadžin Han, neće ostati ni u Nišu, jer je najbitnija stvar da se radna mesta osposobe. 
Znam da je vaše ministarstvo koje vodite veoma aktivno. Mi smo kao lokalna samouprava dobili određena sredstva za jedan projekat koji je bitan za izgradnju, konkretno za razvoj turizma. Ali, privreda i zapošljavanje ljudi u okviru ministarstva za 2022. godinu, koliko znam, u budžetu je odvojeno dosta sredstava, da li će imati mogućnost da direktno dođe kod nas na teritoriji jugoistoka Srbije, odnosno Niškog okruga. Hvala još jednom
PREDSEDNIK: Hvala. 
Ministarka Kisić Tepavčević.
DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ: Hvala vam na pitanju koje ste postavili, koje jeste direktno vezano i za fenomen starenja populacije sa kojim se susrećemo i sa takođe jednim značajnim problemom u onim delovima naše zemlje koji imaju nešto lošiju pristupačnost i takođe u direktnoj vezi sa starijom populacijom koja je često ostala u seoskoj sredini. 
Kada su u pitanju geronto domaćice to je jedna od usluga u zajednici, i kao što znate svake godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdvaja namenske transfere za slabije razvijene opštine u našoj zemlji koje upravo imaju za cilj da na nivou lokalnih samouprava da se raspolaže tim novcem u skladu sa potrebama. U svakom slučaju potreba geronto domaćica i potreba za odgovarajućom brigom za najstarije stanovništvo jeste nešto što je jedno od prioriteta. 

46/2BM/LŽ

Tako da, opet napominjem da na nivou ministarstva izdvajaju se finansijska sredstva i upućuju na nivo lokalne samouprave koja u zavisnosti od toga kakva je potreba na njenom terenu raspolaže tim novcem. Svake godine je sve veća količina novca koja je izdvojena za tu svrhu, tako da se nadamo da ćemo sa takvim trendom nastaviti i u narednom vremenskom periodu.
Napominjem, nadam se da će ovaj trend starenja populacije i ovakvih potreba da bude sve manji i da ćemo ovakvom populacionom politikom zaustaviti trend starenja u populaciji i nadam se da ćemo ostvariti ono za čim svi težimo, a jeste da nas bude više. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministarka Atanasković.
ANĐELKA ATANASKOVIĆ: Što se tiče privrede, vi znate da je bio u planu moj dolazak u Svrljig, međutim bolest me je sprečila u tome, što ne znači da neću sada u narednom periodu to da odradim.
Investicije nisu manje samo su veće, znači novac koji je odvojen za direktne investicije su veće u ovoj narednoj godini i predsednik sam je na toj liniji da što više investicija dovedemo baš u nerazvijene krajeve. Normalno, mora da se odradi infrastruktura, ono što smo pričali kada ste bili kod nas tamo, da se pripremi teren za investitore. 
Imate kolegu pored sebe iz Priboja koji je to odlično odradio, ja kada sam bila oduševila sam se, imaju slobodnu zonu i kompletnu infrastrukturu, tako da svaki investitor želi da dođe i već im je skoro i popunjeno. Tako da možete od njih isto mnogo da naučite i da vas posavetuju kako to da odradite najbolje da biste sutradan investitora privukli da dođe u takve krajeve.
Sami znate da je to mnogo teže nego što su razvijeni krajevi, ali se trudimo svi zajedno da to stvarno odradimo ravnomerno po celoj Srbiji.
Videćemo se u Svrljigu uskoro nadam se.
PREDSEDNIK: Hvala.
Poslanik Milija Miletić.
MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, ja mogu kao narodni poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ovde u Skupštini, koji je izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, biti zadovoljan radom naše Vlade i kao čovek mislim da je ova Vlada i prethodna Vlada, a i prethodna Vlada koju je vodio naš predsednik bila veoma jaka, da je tendencija bila razvoj. To se sve vidi, radi se na putevima, izgradnji svega ostalog.
Inače, sada ću, danas je Međunarodni dan borbe nasilja nad ženama, u tom planu moramo raditi. Svi smo mi tu prisutni, želimo da bude što manje nasilja, a oni koji su nasilnici za to moraju da odgovaraju.
Još jednom, uvažena predsednice Vlade, poštovane kolege poslanici, ministri, vi tako nastavite, mi ćemo zajedno sa vama raditi da svaka opština, svako selo dobije ono što je potrebno da mogu tamo ljudi da žive. Hvala još jednom.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Pošto imamo još dva minuta, ali iscrpeli smo listu govornika, želim da zahvalim predsednici Vlade, Ani Brnabić i članovima Vlade na prisustvu.
Dozvolite mi samo na kraju još uz njihovo prisustvo da napomenem da je danas Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Žene su naše najveće blago i ja želim u ime Narodne skupštine da damo maksimalnu podršku suzbijanju nasilja nad ženama. 
46/3BM/LŽ

Drugo, dozvolite mi da u ime Narodne skupštine Republike Srbije još jednom ponovim ono što je rekla predsednica Vlade, Ana Brnabić na početku, da pozdravimo dogovor predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Vladimira Putina o garantovanim cenama i količinama isporuke gasa u narednim veoma važnim mesecima. To je još jedan dokaz prijateljskih odnosa između Ruske Federacije i Srbije i izvanrednih ličnih odnosa između predsednika Putina i Vučića.
U ime Narodne skupštine, još jednom čestitke.
Zahvaljujem se svima na pažnji, zahvaljujem se predstavnicima Vlade, a mi moramo da nastavimo dalje.

Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
28 29 30 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 1
petak, 2. decembar

Ceo kalendar dogadjaja

Budite u toku

Aktivnosti

Petak, 2. decembar 2022.

Sastanak predsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa ambasadorom Ruske Federacije

Petak, 2. decembar 2022.

Četvrta sednica Odbora za evropske integracije

Petak, 2. decembar 2022.

Sedma sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo