Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Poslanička pitanja / Poslanička pitanja stenografske beleske / Poslanička pitanja u maju
Poslanička pitanja u maju
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
24/1VS/LjL16.05 - 16.15
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Da još jednom samo podsetim da izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da izjasni odgovoru, u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju i odredbe Poslovnika s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Želeo bih da pozdravim članove Vlade Republike Srbije, na čelu sa predsednicom Anom Brnabić.
Prvi na spisku za postavljanje pitanja jeste narodni poslanik Vladan Glišić. Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Poštovana gospođo Brnabić, vama kao predsedniku Vlade bih postavio pitanje vezano za ove "non pejpere" koji su se pojavili prethodnih dana.
Jedan od njih, navodno, rusko-nemački, je predvideo vraćanje Kosova i Metohije u sastav Srbije na 99 godina, vraćanje kontingenta naših vojnika, saglasno Rezoluciji UN 1244 i to me je ponukalo da postavim pitanje da li naša Vlada u svim tim pregovorima koje vodi ima platformu o tome kako na mirni način reintegrisati Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije?
Do sada smo imali prilike da čujemo reagovanja na razne od tih nezvaničnih papira i nekako u našem stavu koji se razume da se zalažemo za ostanak KiM u sastavu Srbije nismo čuli predlog kako bi to izgledalo u slučaju mirne reintegracije. Jer, na kraju krajeva, to bi uz sve teške okolnosti koje danas imamo i u međunarodnom okruženju i u Srbiji moglo da se desi i svi se mi nadamo da će se desiti, naravno, na miran način.
Ovih dana je, recimo, Pokret za odbranu KiM u sastavu Srbije počeo da izlazi u javnost sa jednom takvom platformom, tako da pošto niko nije komentarisao iz sadašnje vlasti, kako razumem ovaj "non pejper", navodno rusko-nemački, mediji su preneli da ste samo vi komentarisali i da ste rekli da bi to ugrozilo stabilnost u regionu.
Ako je to tačno, ako su mediji tačno preneli vašu izjavu, zašto bi vraćanje Kosova i Metohije u sastav Srbije ugrozilo stabilnost u regionu, a ne sve ove ostale akcije, predlozi i, recimo, i to prekrajanje naših granica, kakvo se desilo, a kakvo je okruženje htelo da zaboravi, pokušavajući da objasni da granice ne treba prekrajati na Balkanu, a samo kada su u pitanju granice srpskog naroda onda mogu da se prekrajaju, dok u slučaju kada su granice koje graniče neke druge narode i neke druge projekcije koje nisu na međunarodnom pravu napravljene, onda su one nedodirljive.
U tom smislu, suštinsko pitanje je da li naša Vlada i uopšte naša vlast ima jasnu predstavu o tome kako će tražiti na toj pregovaračkoj platformi mirnu reintegraciju Kosova i Metohije u sastav Srbije i da li je potrebno da na neke "non pejpere" koji su nam naklonjeni u tom pravcu reagujemo blagonaklono a ne tako što ih odbacujemo?
24/2VS/LjL
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka, Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Mi imamo inflaciju nekih "non pejpera" i koliko se ja sećam i koliko ja znam, mi ni jednu od tih nismo podržali ili opovrgli, zato što to nije način na koji se mi bavimo politikom. Dakle, neformalne dokumente kao Vlada ili kao država ne komentarišemo, jer ne znamo ko su autori. Postoje samo spekulacije o njima i šta god da uradimo, mislim da bi otkrili neke svoje karte koje ne želimo da otkrivamo u ovom trenutku.
Što se prekrajanja granica tiče i stabilnosti u regionu, ne znam na šta referišete kada kažete na tu moju izjavu? Ja se oko prekrajanja granica sećam samo moje izjave da smo mi protiv prekrajanja granica i da smo generalno protiv promene granica, ali onih granica koje prihvataju UN. Tako da se u tom smislu mi slažemo sa svima onima koji kažu da su protiv prekrajanja granica.
Mislim da je tu predsednik Vučić dao jedan logičan argument koji apsolutno stoji, na koji ovi koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije nemaju adekvatan odgovor zato što ga nema, a to je - kako je moguće da vi pustite promenu granica i tokom 90-ih i 2000 i onima koji nikada nisu imali granice i koji su uvek bili u sastavu Republike Srbije, a onda samo jedan dan se probudite i kažete - e, nema više promene granica.
Mi se isto slažemo da bi svaka promena granica otvorila pitanje regionalne stabilnosti. Mi mislimo da oni koji su proglasili jednostrano proglašenu nezavisnost privremene institucije samouprave u Prištini, kao i oni koji su priznali tu tzv. državu, da su otvorili Pandorinu kutiju koju je izuzetno teško zatvoriti i da takve stvari direktno utiču ne samo na stabilnost u našem regionu, nego na stabilnost u Evropi i širom zemljine kugle. Na kraju krajeva, to smo videli i u Gruziji, videli smo posle to i u Španiji i to su posledice otvaranja Pandorine kutije koja je otvorena jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i priznanjem od nekih međunarodnih faktora te nezavisnosti.
25/1JI/LŽ16.15 – 16.25
Dakle, mi jesmo protiv promene granice, mi priznajemo granice koje prihvataju UN. Nismo reagovali ni na jedan „non-pejper“, ne vidim zašto bi reagovali na neformalne dokumente koje razne strane, iz različitih interesa objavljuju.
Što se tiče stabilnosti u regionu, naravno ona je nama izuzetno važna zato što sve ovo što smo do sada uspeli nakon fiskalnih reformi od 2014. godine, transformacije naše ekonomije, pokretanje naše privrede, može da opstane i dalje raste samo ukoliko imamo stabilan region. Tako da je to za nas životno važno i za sve građane Republike Srbije.
Konačno, da li imamo platformu? Da, naravno. Imamo platformu koja je usvojena i u ovom Domu, ali moramo da kažemo i da na kraju krajeva, od 2014. godine, mi moramo da se suočavamo sa nekom realnošću kojoj mi nismo kumovali, i da saniramo posledice neke neodgovorne i neozbiljne politike, pre 2014. godine, i da se borimo sa tim, kako znamo i umemo, najbolje što možemo.
Pokazali smo, pre svega Aleksandar Vučić, da umemo i da možemo, jer 2014. godine, pitanje KiM je bilo zatvoreno od strane najvećeg broja zapadnih država, stavljeno ad akta, i mnogo je rada uloženo da bi te zemlje koje su priznale tu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova rekle, konačno rešenje mora da se napravi kao rezultat dijaloga Beograda i Prištine.
To je neverovatan uspeh, to je zaista nešto što mislim da u tom trenutku niko ne bi pomislio da će to biti moguće, zato što je to bilo zatvoreno pitanje, na to pitanje je bila stavljena tačka.
E, pa, Aleksandar Vučić je onda svojom pametnom politikom, odgovornom politikom, uspeo to da promeni i preokrene, da sada, danas, apsolutno svi razumeju širom zemljine kugle, i oni koji su priznali, a svakako i oni koji nisu, tu tzv. republiku Kosovo, da bez Beograda, i saglasnosti Beograda, nema rešenja.
Tako da, mi nastavljamo da vodimo, rekla bih, mirnodopsku politiku regionalne saradnje, mira, stabilnosti, kako bi zaštiti interese Republike Srbije, Republike Srbije, naravno čija ja AP KiM, Srba koji žive na KiM, ali i mogućnosti za naš dalji prosperitet. Nije ni malo lako, verujem da ćemo uspeti u tome kao što smo to radili i do sada.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Razumem i poziciju naše Vlade, da ne može da otvori baš sve poteze koje će u pregovorima zahtevati. Razumem i to da je promenjena pozicija da bi se postiglo nešto u borbi za odbranu KiM u sastavu Srbije, ali u vezi sa tom proaktivnom politikom koja menja neke stvari, zebnju je unela vaša izjava, ako je tačno preneta iz medija, da ste na „Delfi“ forumu rekli da je Prespanski sporazum dobar okvir za dogovor između Prištine i Beograda.
Prespanski sporazum je sporazum između dve suverene zemlje i doveo je do promene makedonskog Ustava, koji je bio ne podržana od makedonskog naroda. Mi upravo sad ulazimo u jednu fazu promene Ustava za koji se nadamo da će biti vezana samo za pravosuđe, mada ja lično mislim da ni tu nije dobro, ali svejedno, nadamo se da neće biti dirana preambula Ustava.
U tom smislu bi voleo da mi samo pojasnite tu vašu izjavu, jer ona nije na FON-u odbrane Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, jer ako menjamo Ustav u tom pravcu, ako uradimo ono što su Makedonci uradili po pitanju ustupaka Grčkoj, to neće biti dobro za nas kao državu.
25/2JI/LŽ
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam za dve stvari. Prvo zato što ste dovoljno fer da kažete da je mnogo toga urađeno od kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Republike Srbije i od kad je Srpska napredna stranka i koalicija oko Srpske napredne stranke preuzela odgovornost za ovu zemlju i da smo ne samo pomerili stvari sa mrtve tačke koje se tiču Kosova i Metohije, već da smo zaista u potpunosti promenili situaciju koju smo imali na terenu i situaciju koju smo imali na stolu, a to je da zemlje kao što su, na primer, Sjedinjene Američke Države, zaista o tome više nisu želele da pričaju, to je za njih bila završena stvar.
Dakle, to je fer stav sa vaše strane i hvala vam na tome i na tome što ste me pitali da pojasnim ono što sam rekla na „Delfi“ forumu, ali ako ste pažljivo slušali ono što sam govorila u Atini na „Delfi“ forumu i postoji taj snimak, ja sam tamo potpuno direktno, nedvosmisleno, jasno rekla da je za Republiku Srbiju Kosovo i Metohija AP u sastavu naše zemlje i da se to za nas, apsolutno ne dovodi u pitanje, ali da smo uvek otvoreni za dijalog i da smo uvek spremni za dijalog, zato što je dijalog jedini način da očuvamo i sačuvamo regionalnu stabilnost, pre svega, da sačuvamo i makar donekle, garantujemo bezbednost svih Srba na KiM.
U tom smislu je okvir dijaloga, kakav je doveo do nekog kompromisnog rešenja u slučaju promene imena Makedonije, odnosno danas Severne Makedonije, meni deluje kao dobar okvir, zato što je to bio dijalog između dve strane kome je trebalo mnogo hrabrosti i mnogo odgovornosti i u kome su dve strane postigle međusobno prihvatljiv dogovor u koji se, onda treća strana nije mešala.
Podsetiću vas da je, što se tiče dijaloga i Prištine često postojalo i danas postoji to stanovište da, čak i ako dve strane postignu neki dogovor, a mi ne da nismo blizu tog dogovora, nego, čini mi se da možda nikada nismo bili dalje, zato što mi u Beogradu nemamo sa kim da pričamo u Prištini, zato što u Prištini ne postoje na taj način hrabri i odgovorni lideri, nažalost.
Dakle, čak i da se to desi, da onda postoje zemlje koje misle da one imaju pravo da prihvate ili ne prihvate takav dogovor, što je u najmanju ruku skandal.
Pozdravila sam to kao dijalog dve strane. Mislim da je dijalog uvek dobar, mislim da je dijalog u interesu Republike Srbije, Srba na Kosovu i Metohiji, ali i u interesu regionalne stabilnost. Ne vidim drugi put, osim dijaloga, zaista.
Nadam se da će politički lideri u Prištini koji predstavljaju privremene institucije lokalne samouprave u našoj AP i predstavljaju Albance u našoj AP, smoći hrabrosti i snage za taj dijalog koji je u interesu svih nas koji živimo u ovom regionu.
Mi smo tu uvek spremni na takav dijalog i uvek spremni da razgovaramo. To je jedini način da idemo napred.
Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Poštovana, hvala na pojašnjenju.
Pojasnio bih poziciju, jer očigledno je to zašto sam priznao da su neke stvari urađene, očigledno je da 19 zemalja koje je otpriznalo Kosovo veliki uspeh posle situacije koju ste zatekli kada ste preuzeli vlast. Očigledno je da su se neki vetrovi u geostrateškom i geopolitičkom smislu pomeraju i da mi dobijanjem i kupovinom vremena imamo sad bolju poziciju nego što smo nekad imali.
26/1GD/MĆ16.25 – 16.35
Međutim, ja ne podržavam politiku SNS i opozicija sam, zato što smatram da je Briselski sporazum bio pogrešan potez i da, zahvaljujući Briselskom sporazumu. mnogi elementi naše države i državne politike su napušteni i našeg suvereniteta na Kosovu i Metohiji.
Međutim, ako je to bilo kupovina vremena i ako sad imamo poziciju da ih smatramo nekredibilnim pregovaračem, ne samo Prištinu, već i njihove posrednike i zaštitnike, a to je EU, a to je neispunjavanje obaveze zajednice srpskih opština, onda je to dobar kapital, bez obzira što sam smatrao da je to loš put, ceo Briselski sporazum.
Ono što je vrlo bitno i što ja mislim da bi moglo da se uradi i što bi pozdravio od strane aktuelne vlasti, znam da to može imati svoju cenu, ali je bitno i zbog povraćaja našeg suvereniteta, jeste pitanje ako mi sa nekim pregovaramo toliko godina, ako neko garantuje za ispunjavanje tih obaveza i Srbija sve vreme ispunjava obaveze, a prištinska strana ne ispuni nijednu obavezu, mislim da je krajnje vreme da onome ko je posrednik se zahvalimo na posedovanju, jer se pokazao se kao nekredibilan. Tu, pre svega, mislim na Brisel, a znate i sami da kada suvereno se pregovara, onda ništa nije gotovo dok sve nije gotovo.
Mi smo tu poziciju napustili i tako smo oslabili svoju pregovaračku poziciju i u tom smislu smatram da bi zaokret Vlade u tom pravcu bilo nešto što bi bilo kredibilnije u skladu sa svim načelima koje je i Vlada i aktuelna vlast zastupala u odbrani Kosova i Metohije u sastavu Srbije, tako da u tom smislu dok se to ne desi nećete imati moju podršku. Ne kažem da sam u pravu, ali vreme će pokazati.
Izvinite, ali samo bih još nešto…
PREDSEDNIK: Nemojte više, nemate vremena.
VLADAN GLIŠIĆ: Samo jedan trenutak. Ovo je nešto što je bitno za Srbe sa Kosova i Metohije, a ja ću u pisanoj formi dostaviti imena ljudi.
Imamo dosta velike probleme sa ljudima koji su u Specijalnom zatvoru u Podujevu, koji su osuđeni od albanskih sudova potpuno bez osnove i u pisanoj formi ću dostaviti koji su to ljudi i voleo bih da se pozabavite njima.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.
MISALA PRAMENKOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana predsednice, članovi Vlade, ja svoje pitanje postavljam prvenstveno Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, a budući da, nažalost, resorni ministar, zbog bolesti, nije danas sa nama, iskoristiću svakako prisustvo premijerke i ostalih ministara.
Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je donet 2018. godine, Uredbom se određuje da žene, porodilje koje imaju pravo ostvarivati naknadu za porodiljsko po osnovi rođenja deteta i nege deteta, moraju uplaćivati obavezno osiguranje najmanje 18 meseci, dakle godinu i po dana, dok kod žena koje se bave poljoprivedom, koje rade na selu i po tom osnovu uplaćuju svoje doprinose, taj rok je nešto duži, ukupno dve godine, odnosno 24 meseca.
Budući da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom već krenuo, dakle u toj je nekoj početnoj fazi, smatram da bi neophodno bilo ispraviti ovu očito nepravdu, slobodno mogu reći i diskriminaciju, u pogledu ove kategorije žena i zato ne bismo smeli propustiti priliku.
Ja bih želela znati da li će izmena zakona podrazumevati ovu izmenu? Zbog čega? Pa, upravo žene koje rade na selu su žene koje žive i rade u specifičnim uvetima i njima dodatno treba pružiti podršku. To su, dakle, mlađe žene koje rađaju decu. Prema
26/2GD/MĆ
tome, bilo kakvom zakonskom uredbom ih ne smemo diskriminirati, već, naprotiv, podržati, subvencionisati, itd.
U tom smeru bih želela da se razmisli konkretno o ovoj zakonskoj odredbi, a mislim da je Ustavni sud u decembru protekle godine i doneo odluku da je ova odredba zakonska neustavna, što je još jedan od dodatih argumenata da se u ovom smislu poradi.
Moje drugo pitanje upućujem prevashodno Ministarstvu prosvete, ali svakako vama premijerka i celoj Vladi, a tiče se obrazovanja.
Naime, Grad Beograd je izdvojio sredstva za kupovinu tablet uređaja i to je jako veliki doprinos samoj digitalizaciji, razvoju obrazovanja, tako da će mlađi osnovci od prvog do četvrtog razreda dobiti tablet uređaje i od 1. septembra imati priliku da elektronski prate nastavu, da pristupe udžbenicima.
Moje pitanje je šta je sa ostalim delom zemlje, da li se konkretno radi na tome da se ova pozitivna praksa prenese na ostale gradove i zajednice, posebno kada imamo u vidu činjenicu da deca u seoskim područjima, ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogo većim izazovima? Ovo je, dakle, način da se na putu obrazovanja pokaže ravnomeran razvoj u pogledu odnosa prema svim sredinama.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam za oba pitanja. Oba su zaista izuzetno važna.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, one su završene. Dakle, ja očekujem da, evo, već moguće sledeće nedelje budu na sednici Vlade i da ih odmah uputimo u Skupštinu.
Ja mogu da vam kažem odmah da smo ovo upravo o čemu ste vi govorili ispravili. Dakle, mi smo to predviđenim izmenama i dopunama zakona, koje su prošle javnu raspravu, predvideli, tako da ćemo, u stvari, i za žene koje rade na selu, koje se bave poljoprivredom, smanjiti to vreme sa 24 meseca na 18 meseci.
Takođe smo tu predvideli izmene na koje je, na kraju krajeva, ukazao i Ustavni sud, a to je gde imamo brigu o deci sa posebnim potrebama, da neće biti ili, ili, da dobijate ili naknadu ili se vraćate na posao, nego će biti predviđene obe vrste podrške.
Imamo još neke stvari koje smo tu menjali za preduzetnice, žene koje nisu u stalnom radnom odnosu, ali smo na jedan način, videćete kako je to kada budemo poslali zakon u Skupštinu, u proceduru, na diskusiju i usvajanje, kako smo adresirali i onaj problem gde žene koje su imale najviše plate su dobijale naknadu u visini od tri prosečne plate, a ne kao ostale – pet prosečnih plata i tu smo zajedno sa Ministarstvom finansija našli određeno rešenje, tako da smo predložili da od 01. januara 2022. godine, kada i prođu svi ovi vanredni troškovi usled korona virusa, mi i tim ženama damo naknadu u visini od pet prosečnih plata, tako da je ovo ispravljeno.
Ja sam upravo poslala svom kabinetu poruku, da vidim kada će biti na sednici Vlade, ali mislim da je to već moguće sledeće nedelje.
Što se tiče obrazovanja, mi od 2017. godine se trudimo da olakšamo i roditeljima i deci, ali takođe da ih pripremimo za poslove 21. veka, zbog čega smo tada i krenuli u digitalizaciju škola, krenuli da povezujemo sve naše osnovne i srednje škole na brzi internet.
Mi ćemo to završiti do 1. septembra 2022. godine. Krenuli smo tada da uvodimo i digitalne učionice. Krenuli smo da uvodimo digitalne udžbenike i imali smo na umu dve stvari. Prvo, naravno, da osposobimo našu decu za poslove 21. veka.
26/3GD/MĆ
Drugo, da napravimo naše škole u skladu sa tehnologijama koje su danas mnogo prijamčivije mladima. Treće, naravno da dugoročno sa digitalnim udžbenicima Vlada preuzme na sebe, odnosno Ministarstvo prosvete preuzme na sebe trošak svih licenci za digitalne udžbenike, tako da na najbolji mogući način i održimo.
Nemamo više taj trošak kupovine udžbenika, što je jedini način da vi to uradite, umesto kao što neki neodgovorni i neozbiljni političari, kakav je, na primer Dragan Đilas, koji populističkim merama, besplatnim štampanim udžbenicima pokazuju da zaista nemaju nikakvu ideju o tome šta je u stvari budućnost prosvete i obrazovanja ne samo u Republici Srbiji, nego i u čitavoj Evropi i čitavom svetu. Mi smo otišli jedno pet koraka dalje od toga gde on stoji u svojoj viziji obrazovanja. Mi ćemo u tom trenutku preuzeti kupovinu licence za sve te digitalne udžbenike, tako da roditelji i porodice neće imati taj trošak na sebi.
27/1BD/VZ16.35 - 16.45
Onda je grad Beograd otišao korak dalje i već obećao da će oni kupovati tablete za sve osnovce, što je opet neka mogućnost koje same lokalne samouprave imaju. Ja bih pozdravila taj, zaista, čini mi se, značajan i odgovoran i dobar potez lokalne samouprave u Beogradu, ali jeste nešto gde mi gledamo kroz Vladinu Kancelariju za informacione tehnologije i eUpravu, koju smo ponovo mi osnovali 2017. godine. Gledaćemo da li postoji način da u budućnosti mi to uradimo za sve osnovne škole, a opet da napravimo neki strateški ugovor u kome bi stalno obnavljali tu IKT opremu koju učenici koriste u osnovnim, ali i u srednjim školama.
Ja to u ovom trenutku ne mogu da obećam, ali je svakako nešto o čemu mi razmišljamo i gledaćemo kako to da uradimo i u kom nekom vremenskom opsegu je to finansijski održivo da uradimo.
Na kraju krajeva, u sam projekat povezanih škola, digitalizacijom škola, mi smo, i vi ste to odobrili, mi smo sa Evropskom investicionom bankom potpisali sporazum, EIB, potpisali sporazum od 65 miliona evra samo za digitalizaciju škola, tako da zaista na najodgovorniji mogući način pristupamo tome.
Ali, evo, ja vam obećavam da ćemo pogledati to i da ćemo u najkraćem mogućem roku izaći sa nekim predlogom. Do tada, svaka lokalna samouprava, koja može da uradi ovo što je uradio grad Beograd, mislim, to su neke stvari koje lokalne samouprave neke mogu, neke ne mogu, ali volela bih da više ulažu, svakako, u obrazovanje i podršku najmlađima. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Misala Pramenković ima reč.
MISALA PRAMENKOVIĆ: Zahvaljujem se na odgovorima, poštovana premijerko. Zaista mi je drago da čujem da su sporne, zapravo zakonske odredbe, koje su bile u prethodnom zakonu, eliminirane na taj način.
Ujedno bih iskoristila priliku i da apelujem na lokalne samouprave, kako ste i sami rekli, da sve svoje resurse i kapacitete usmere prema poboljšanju kvaliteta obrazovanja i sa tog aspekta svi zajedno utičemo na poboljšanje obrazovnog sistema.
Sledeća dva pitanja bih uputila ministrici kulture, gospođi Maji Gojković.
Naime, iz medija smo saznali da je grad Beograd otkupio određeni broj umetničkih dela, prevashodno radi zaštite istih i kako bi umetnička dela ostala u vlasništvu grada, pa bih želela da nas malo više, podrobnije informišete o tome.
Drugo pitanje se, takođe, odnosi na Ministarstvo kulture. Naime, pitanje očuvanja kulturne baštine je jedno od ključnih pitanja za dalji razvoj kulture i zanima me šta Ministarstvo kulture konkretno radi na ovim polju, ukoliko bi ste nas mogli informirati o tome? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala.
Potpredsednica i ministarka Gojković ima reč.
MAJA GOJKOVIĆ: Izvinjavam se, mislila sam da je ovo već treće pitanje, odnosno vaš komentar, pa nisam pažljivo slušala.
Čini mi se da ste pitali nešto oko ove poslednje afere i događaja oko otkupa slika, koje je i grad Beograd, ali i Ministarstvo kulture i informisanja uspelo da spasi od jedne potpuno neobične, da ne budem grupa da kažem nezakonite i nelegalne aukcije.
Tragično je što je država za tako nešto saznala uz pomoć medija, da su mediji prvi dobili informaciju da se priprema prodaja 144 umetničkih dela i 25 umetničkih dela primenjene umesnosti, za nekih, očigledno, nameštenih 80 hiljada evra.
27/2BD/VZ
Kada smo videli popis slika, naravno, prvo smo morali uopšte da se prijavimo preko Muzeja grada Beograda, da bi nam dozvolili kao državi pristup. Slike su bile u vrlo lošem stanju, ali sama imena su govorila o tome šta se tu pripremalo, jer danas na tržištu jedan Mića Popović, slika Miće Popovića košta negde oko 300.000 evra, da ne kažem da je tu Milo Milunović, Zora Petrović, Lubarda, velika imena modernog slikarstva ili slikarstva 20. veka naše države.
Prvi put se u istoriji desilo, a tu se govori o zaštiti kulturnog nasleđa, jer to jeste naše kulturno nasleđe, desilo da zajedno grad Beograd, muzej, jedna ustanova kulture i Republika Srbija spreče krađu umetničkih dela.
Možemo samo da zamislimo danas šta se dešavalo od 2000. godine u ono vreme onih surovih, pljačkaških privatizacija, gde su društvene firme odlazile u ruke privatnika, ali nikada nismo saznali, niti ćemo izgleda saznati kome su pripala i na koji način umetnička dela koja su kupovana novcem države, jer nijedna od tih firmi nije bila privatna, pa da se tvrdi da u pitanju privatna kupovina.
Tragično je i sada da postoje ugovori gde ljudi zakupljuju određene poslovne prostore, velike poslovne prostore u kojima se nalaze značajna umetnička dela i oni samim tim smatraju, ako su sklopili ugovor, zaključili ugovor o zakupu nekog prostora, da oni postaju vlasnici i kulturnih umetničkih dela. I moraćemo i takvu bitku da vodimo u budućnosti.
Kažem hvala medijima što su nam skrenuli pažnju na ovu dobro pripremljenu licitaciju koju smo na kraju uspeli zajedničkim snagama da pokvarimo. Videli smo da jedna osoba veštački podiže cenu, znamo koju firmu je zastupala, ali mi smo bili odlučni da ovo bude prvi, ali ne i poslednji put da se odupremo ovakvom otimanju kulturnog blaga naše države. Završena je javna rasprava o Zakonu o kulturnom nasleđu. Sada pripremamo usvajanje primedbi i sugestija. Jedna od primedbi je bila, koju sigurno usvajamo, odnosno sugestija, da zabranimo ovakvu prodaju umetničkih dela stečajem i da pravo preče kupovine bude obavezno, jer sada se dosta, dakle, okreću glavu stečajni upravnici od prava preče kupovine, jer kada se neko proglasi već nacionalnim kulturnim dobrom, odmah država ima pravo preče kupovine u odnosu na druge za onu prvu početnu cenu.
Da je to poštovano, danas bi grad Beograd i Srbija bila vlasnik ovih umetničkih dela za samo 80.000 evra, ne trista i nešto, koliko smo morali da licitiramo. Ali, nastavljamo borbu sudskim putem, da bi dokazali da je prava cena tih dela 80.000.
Da se vratim na zakon. Ugradićemo ovo obavezno, da će morati stečajni upravnici državi da prijavljuju koja kulturna umetnička blaga se nalaze u posedu tih firmi koje se nalaze u stečaju, kako bi mogli mi da ih kupimo, a ne da ih kupe neka lica za koja su te aukcije očigledno bile i pripremljeno.
Ovde je bilo mnogo napada kada sam pripremila jednu izložbu koja se zvala "Umetnost koja čeka pravdu 2000. godine", uz ovu zgradu, uz glasačke listiće iz onog prvog kruga glasanja, kada su bili Milošević i Koštunica takmaci za predsedničko mesto, nestalo je stotinak slika izuzetne velike vrednosti. Napravila sam tu izložbu i katalog, ne bi li nam građani pomogli da nađemo ta kulturna dobra. Napali su me, jer su rekli da 5. oktobar poistovećujem sa krađom umetničkih dela. Nije mi to bila namera, ali kad bolje razmislim, možda i nisam nešto pogrešila.
Najvažnije je da od 2000. godine do današnjeg dana, osim delova nameštaja iz ovog parlamenta, nijedna slika nije pronađena, niti je proradila svest kod građana da to vrate, što znači da je to bila organizovana krađa umetničkih slika u ovom zdanju. Hvala vam zaista što ste postavili ovo pitanje.
28/1TĐ/IR16.45 – 16.55
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Samo da potvrdim da će na sledećoj redovnoj sednici Vlade, dakle, sledeći četvrtak, biti Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, tako da ćemo rešiti i te probleme. Samo sam htela da vam dam tu informaciju, jer sam ostala dužna. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministarka Joksimović.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.
Ja samo, u međuvremenu se konsultujući sa premijerkom, da dopunim jedan deo važnog odgovora oko digitalizacije i uopšte onoga što ste ispravno postavili kao pitanje. Jedno od suštinskih pitanja ravnomernog regionalnog razvoja, a to jeste jednako obrazovanje i dostupnost obrazovanja svima posebno deci u ruralnim područjima, a jedan od uslova savremenog obrazovanja jeste pristup internetu i upravo zbog toga Vlada Republike Srbije je konkurisala za veliki projekat u okviru ekonomsko-investicionog paketa za zapadni Balkan za uvođenje širokopojasnog interneta u svim ruralnim područjima. Ukupna vrednost će biti 76 miliona evra. Da bismo došli do toga mi smo prethodno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisali 1,7 miliona evra za pripremu dokumentacije, što znači da će biti obuhvaćeno oko 90.000 domaćinstava, oko 600 mesta ili naselja u Srbiji, što znači da će oko dve trećine naših građana kojima do sada nije bio dostupan internet, ne samo škole, već govorim ukupno i o domaćinstvima, imati priliku da u budućnosti dođu do onoga što je jedno od, čini mi se, osnovnih prava postalo, a to jeste pristup internetu, jer bez toga zaista nema ni konkurentne, ni privrede, ni obrazovnog sistema, a i te zelene i digitalne tranzicije za koju će se velika sredstva u budućnosti odvajati.
Hoću da kažem da je ovim zaista pokazana i dodatna odlučnost Vlade da svi građani u Srbiji bilo gde, na bilo kom mestu da žive, imaju to jedno važno pravo, posebno mladi, posebno deca, a to je pravo pristupa internetu i nadam se da će ovaj projekat već od iduće godine krenuti da se realizuje. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Misala Pramenković.
MISALA PRAMENKOVIĆ: Zahvaljujem zaista na odgovorima.
Držim da su ovo jako značajne informacije za sve nas narodne poslanike, ali i za same građane, jer se zaista radi o konkretnim stvarima, o vidljivom napretku i u to ime se i zahvaljujem, jer se zapravo vidi odlučnost same Vlade na čelu sa predsednikom države da sva područja koja su prioritetna u pogledu razvoja same države i društva, kao što je porodica, kao što je obrazovanje, kao što je kultura, ali i svaki drugi segment života, koji su prosto isprepletani, nemoguće je odvojiti jedno od drugog, u tom smislu, dakle, i odgovoran odnos prema javnoj svojini, da li iz oblasti kulturnog nasleđa, da li iz oblasti javnih finansija, je najbolji pokazatelj odgovornosti pri vođenju države. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala, predsedniče.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, postaviću dva pitanja i oba će biti upućena premijerki Ani Brnabić. Zapravo, prvo pitanje sam planirao da postavim ministru Tomislavu Momiroviću, ali pošto je on odsutan, postaviću vama.
28/2TĐ/IR
Nekoliko taksi udruženja iz unutrašnjosti Srbije me je kontaktiralo i oni imaju jedan konkretan problem, a to je da ne mogu da nađu adekvatne vozače za svoja taksi vozila. Naime, zakon je takav da je 2018. godine u novembru mesecu podvučena crta, pa su svi oni taksisti koji su do tada radili dobili licencu da mogu i dalje da obavljaju tu delatnost, odnosno da voze za taksi udruženja.
Oni koji se posle toga zapošljavaju moraju da ispune neke od uslova, odnosno tri uslova. Prvi uslov je da da imaju adekvatnu stručnu spremu, konkretno završenu saobraćajnu školu i pet godina radnog iskustva ili, drugi uslov, da imaju određene standarde koji važe za vozače koji rade u inostranstvu i, treći, da imaju sertifikat o stručnoj osposobljenosti, a taj sertifikat izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, ali ga ne izdaje za B kategoriju, nego za C, D i E kategorije.
Oni imaju taj problem što jednostavno ljudi odlaze u penziju i tek vide da će to biti problem. Odlaze u penziju, menjaju posao, nedostaju im vozači. On je naročito izražen u unutrašnjosti Srbije, po gradovima i opštinama koje imaju manji broj stanovnika, jer tamo važi drugačije pravilo – na jedno taksi vozilo idu obično dva vozača. U Beogradu je drugačije – na jedno taksi vozilo dođe jedan vozač i sad i oni kažu da nisu bili dovoljno uključeni u izradu zakona i potrebno je da pronađemo rešenje što pre. Ako ne iznađemo rešenje, oni će tek imati veći problem kako bude prolazilo vreme.
Drugo pitanje je u vezi sa krizom oko korona virusa i odnosi se na posledice koje svakodnevno vidimo. Mi vidimo zapravo da je situacija kod nas iz dana u dan sve bolja. Čini mi se da je danas 326 registrovanih pozitivnih od korone. Ohrabruju rezultati, naravno, da se zatvaraju kovid bolnice, da se one vraćaju u jedan uobičajeni režim i mislim da smo odlično sproveli i taj proces imunizacije.
Međutim, svuda u svetu je izražen jedan drugi problem, a biće sigurno i u Srbiji, a to je da se pogoršala demografska slika. Ono što me konkretno interesuje, znam da smo pre dve i po, tri godine usvojili mere koje podrazumevaju da podstičemo natalitet u Srbiji, ali s obzirom da se u svetu promenila situacija, da je promenjena slika realnosti zbog Kovida.
Šta će država kod nas konkretno učiniti da popravi eventualno tu demografsku sliku? Tu ne mislim samo na natalitet, nego mislim i na migracije stanovništva. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče vašeg prvog pitanja, reći ću vam, sećam se tačno tog zakonskog rešenja zato što sam lično, kao predsednica Vlade Republike Srbije, razgovarala i pregovarala tada sa taksi udruženjima oko izmena i dopuna zakona tadašnjeg. Tada su upravo taksi udruženja tražila ovakva rešenja za koje smo, ako se tačno sećam, mi u Vladi Republike Srbije i u resornom ministarstvu mislili da su suviše striktna. Oni su želeli takva rešenja da bi praktično zaštitili svoju profesiju od nefer konkurencije, svoja radna mesta i obezbedili, na kraju krajeva, što je i legitimno, da negde školovani vozači voze građane i bave se taksi prevozom.
Dakle, kao Vlada smo se trudili da to radimo u saradnji sa upravo ljudima kojih se taj zakon najviše i tiče. Mogu da razumem sada u potpunosti probleme koje imaju taksi udruženja u manjim sredinama i manjim opštinama, da je tu potpuno drugačija stvar od, recimo, onoga što mi imamo u Beogradu ili u Novom Sadu. Čini mi se da jedan zakon mora da bude za čitavu teritoriju Republike Srbije.
28/3TĐ/IR
U tom smislu nikada ne bežimo od toga da otvorimo dodatne konsultacije i ja ću preporučiti to ministru Momiroviću. Spremna sam i da lično uzmem učešće u tako nečemu, jer znam koliko su to osetljivi problemi. Ako mogu da nam daju konkretne predloge, ali pre toga da se i oni konkretno dogovore sa svojim kolegama iz drugih gradova i opština. To je nešto što bi nama, kao Vladi, olakšalo taj posao, a čini mi se da bi bilo najodgovornije prema građanima Republike Srbije.
Dakle, ne možete uvek svima ugoditi zato što su zakonska rešenja takva da moraju na sve da se primenjuju, ali smo spremni da otvorimo dodatne konsultacije. Samo uradite to. Neka to taksi udruženja urade prvo jedni sa drugima, pa nek nama kažu šta je to što bi bilo u njihovom najboljem interesu, u najboljem interesu svih ostalih građana, a mi ćemo zaista u svakom trenutku sesti ponovo sa njima za sto, pa da vidimo šta možemo da uradimo.
Što se tiče ovog drugog pitanja, reći ću da sam izuzetno zadovoljna time kakva je u ovom trenutku epidemiološka situacija u našoj zemlji. Ona je iz dana u dan sve bolja i sve stabilnija. Apsolutni brojevi padaju i procenat pozitivnih u odnosu na testirane pada. On je danas otprilike 3%, što je izuzetno dobro.
29/1MJ/MJ16.55 – 17.05
Mi u ovom trenutku imamo vakcinisanih dva miliona 464 hiljade 701 osobu što je otprilike 45,6% punoletnog stanovništva u Republici Srbiji. Revakcinisano skoro dva miliona ljudi, milion 963 hiljade 486, ja ponovo koristim i ovaj forum i ovo mesto da pozovem građane Republike Srbije, posebno one ispod 30 godina starosti, da se vakcinišu, da završimo sa Korona virusom. Mi u ovom trenutku imamo dovoljno vakcina da ni jednu dodatnu vakcinu ne dobijemo u Republici Srbiji, da vakcinišemo preko tri miliona 115 hiljada ljudi, a pri tom nam već danas stiže dodatnih 100 hiljada Sputnjik vakcina. Dakle, molim vas, imamo vakcine, dajte da iskoristim to. Svi žele da dođu u Republiku Srbiju da se vakcinišu. Molim naše građane da zaista budemo odgovorni do kraja i da stavimo tačku na ovu pandemiju.
Što se tiče demografske slike, vi ste potpuno u pravu, ona se pogoršava u čitavom svetu, šta mi možemo da uradimo? Pa, što se tiče nataliteta radimo ovo što smo već počeli da radimo i trudimo se da to poboljšavamo i kroz ove izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji će se naći na Vladi sledeće nedelje, pa odmah zatim i u skupštinskoj proceduri, vi ćete kao narodni poslanici moći da debatujete o njima, ali takođe i stalnim otvaranjem radnih mesta i sve kvalitetnijim radnim mestima.
Znate, mnogo ljudi se tokom Korona virusa i vratilo u Republiku Srbiju i to je velika šansa za nas, i to je velika šansa za dodatni pozitivni uticaj na našu demografsku sliku. Mi moramo njih da zadržimo u Republici Srbiji. To radimo, evo još jednom zahvalnost i predsedniku na svemu što on radi sa svojim timom i još 300 radnih mesta za Valjevo, evo samo juče je potpisan taj novi ugovor.
Prosečna plata koja je u ovom trenutku, dakle u martu 555 evra. Ja sam gledala, recimo poređenje sa regionom i koliko je to značajno reći ću vam da je Crna Gora, koja je nama značajno bežala do samo pre nekoliko godina, u martu je imala prosečnu zaradu od 526 evra, BiH 506 evra, Severna Makedonija 457 evra, Albanija 369 evra, to je ono što su imali u poslednjem kvartalu 2020. godine. Nemamo podatke za mart 2021. godine. Bugarska 580 evra, dakle to je ono što je nama aspiracija, da prestignemo Bugarsku u prosečnim platama do kraja ove godine i to je ono što na kraju krajeva radimo i za migracije. Za to da ljudi koji su se iz inostranstva vratili u Republiku Srbiju tokom Kovida, ostanu u Republici Srbiji, da nađu ovde radna mesta, a i da stvorimo visoko kvalitetna radna mesta da bi ljudi ostajali i da bi se ljudi vraćali u Srbiju.
Ja ću vam reći još jedan podatak, danas sam iznela taj podatak i na Kopaonik biznis kvorumu, izuzetno važan. Mislim da svi treba da se ponosimo time, a to je da je bečki Institut za međunarodno istraživanje ili međunarodnu saradnju, ne zamerite mi ne mogu da se setim tačno kako se zove, a i prilično sam umorna danas od svih aktivnosti koje imamo kao Vlada i kojima se zaista ponosim, pokazao je da je prvi put od 2015. godine do 2019. godine preokrenut trend odliva mozgova i da smo mi prvi put u ovom periodu imali neto priliv ljudi u Republiku Srbiju, a posebno mladih u starosnoj kategoriji u populaciji 24 do 29 godina, a u svim kategorijama visokoobrazovanih stanovnika.
Dakle, više se ljudi vratilo u Srbiju, nego što je otišlo iz Srbije. To je neverovatan podatak i taj podatak će, ja mogu to da garantujem, ne samo ostati takav, nego će taj neto priliv samo rasti i ja očekujem dodatni priliv iz inostranstva. Tako da je to sve ono što mi radimo da preokrenemo našu demografsku sliku, ali to je ogroman izazov i za mnogo bogatije zemlje. Zato Srbija treba da trči brže od svih ostalih i mi to radimo u ovom trenutku.
Uspeli smo to i u 2020. godini kada nam je bio, pa najmanji pad u Evropi ili među najmanjim stopama pada u Evropi. U ovoj godini kada se trudimo da bude najveći rast i time što je tokom 2020. godine pod onako izuzetno teškim okolnostima, kada je
29/2MJ/MJ
nezaposlenost rasla i u zemljama regiona i u zemljama Evrope, nama neto zaposlenost rasla.
Tako da je to velika borba i reći ću vam još ovaj podatak što se tiče stope nezaposlenosti. U Republici Srbiji u ovom trenutku je ona nešto iznad 9%, Crna Gora 21,2%, BiH 16,6%, Severna Makedonija 16,1%, Albanija 11,8%, tako da je to nešto čime se mi borimo za naše ljude i za naše ljude iz inostranstva da se vraćaju u Republiku Srbiju. Nastavljamo tu borbu na svakodnevnoj osnovi, ali će trebati još mnogo truda i rada. Želim da se zahvalim svim građanima Republike Srbije na podršci, na tome što su prepoznali tu hrabru i odgovornu politiku još 2014. godine i od tada je u sve većem broju podržavaju i vama poštovani narodni poslanici na tome što zaista i vi svakodnevno naporno radite na diskusiji oko zakonskih predloga koje Vlada Republike Srbije šalje. Na kraju krajeva, to nama svima pomaže da se brže menjamo i da brže menjamo uslove za poslovanje u Srbiji da se naši ljudi sve više vraćaju u Srbiju. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Branimir Jovanović:
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala vam na odgovorima. Veoma je važno što i vi kao predsednik Vlade pokazujete jednu otvorenost da razgovaramo o svim pitanjima i da rešavamo sve i što ste pozvali na razgovor da rešavamo te probleme koje imaju taksisti u unutrašnjosti. Nadam se da će i oni biti uključeni u narednom periodu u okviru radnih grupa na izmenama i dopunama zakona. Siguran sam da ćemo i mi ovde u Skupštini podržati sve one dobre predloge.
Takođe, veoma je važno i pravi je način što radimo da očuvamo radna mesta što se vidi po povećanju životnog standarda i po povećanju plata iz meseca u mesec, tako da neću postaviti dalja pitanja. Ovo će biti moj zaključak, naravno i zbog toga što po Poslovniku, najveće poslaničke grupe nekako uvek dobiju najmanje vremena da postave pitanja, tako da ću se odreći trećeg kruga postavljanja, odnosno zaključka. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre otprilike tri sada na svom fejsbuk profilu Marinika Tepić je postavila sledeće, citiram: „Dok čekamo privođenje Palme zbog podvođenja devojčica i žena, zašto novinari ne pitaju tužilaštvo šta radi, Dačića o blindama za dovoženje devojaka ili Vučića o druženjima u Bokeljki, umesto što prenose pomahnitalog Palmu. Tako se zatrpava ovo zlo“, kraj citata.
Dame i gospodo, da nije bolesno, ovo bi bilo smešno, a svakako je tužno. Možda je i dobro, jer je ova Đilasova seoska opajdara pokazala da jedino što zna jeste da širi podmukle laži po selu i ništa više od toga.
30/1JJ/IĆ17.05 – 17.15
Postavlja se pitanje dokle ide granica bestijalnosti, bezobrazluka i pokvarenosti ove žene? Koje je to dno koje ona ne može dosegnuti? Pa, mi jedva čekamo da se oglasi tužilaštvo, da konačno stavi tačku na sve laži koje je ovo zlo izgovorilo.
Ova žena se sprda sa institucijama, sa ljudima, njihovim porodicama, sa građanima Srbije. Ne postoji niko koga ovaj Đilasov Pinokio neće provući kroz svoje blato. Pa, ona je nedavno ispred Višeg tužilaštva u Kraljevu rekla da je zadovoljna njegovim radom, a sada, pre tri sata, vidimo pita se šta rade. Ona je to isto tužilaštvo naterala da demantuje njene laži izrečene ispred zgrade samog tog tužilaštva o obećanju da će slučaj biti premešten u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Jasno nam je da je lagala, da je htela da manipuliše Tužilaštvom u Kraljevu, da mu se naruga, da izvrši politički pritisak na ovu instituciju.
Ona podiže ulogu njenoj partiji pokera, jer su joj u rukama prazne karte. Nema svedoka, nema žrtava, jer je sve izmislila. Pri tome, ona nije tužila Dragana Markovića Palmu, jer zna da bi odgovarala za lažno prijavljivanje, već je Dragan Marković Palma reagujući na gnusne laži sam otišao u Tužilaštvo i tražio da se ispita istinitost njenih laži. Palma je tužio sve te lažove Đilasove i kriminalce i tražimo da institucije postupaju po tim tužbama.
Ova žena se kockarskim igrama ne kocka samo sa Draganom Markovićem Palmom, njegovom porodicom, ne kocka se samo sa emocijama i osećanjima građana Srbije koje je žestoko uznemirila svojim lažima, ona se kocka i sa ugledom naših institucija. Ona blati predsednika države, predsednika Narodne skupštine, ona blati svakog čoveka koji nije na Đilasovom platnom spisku i svakog od njih hoće da provuče kroz to svoje blato.
Moje pitanje vama, predsednice Vlade i vama gospođo Popović, kao ministarki pravde, jeste - da li postoje elementi krivičnog dela u ovoj njenoj izjavi na Fejsbuk profilu? Da li postoje elementi krivičnog dela u njenoj lažljivoj izjavi ispred Tužilaštva u Kraljevu? I, još jednom pitam, da li će nadležne državne institucije postupati po službenoj belešci iz decembra 2014. godine po prijavi Ive Đilas da je Dragan Đilas tukao nju i njenog oca? Ovde postoje žrtve, postoje svedoci, postoji krivac i to što su se oni nagodili, ako su se nagodili, ne oslobađa Dragana Đilasa krivice za porodično nasilje.
Postavljam i pitanje da li nadležni organi istražuju otkud Đilasu računi na egzotičnim destinacijama, da li je plaćao poreze i da li će mu ispitivati poreklo enormno stečene imovine? Mi iz JS smatramo da Đilasa nasilnika i tajkuna treba uhapsiti, da ne utiče na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo nasilja u porodici i treba mu oduzeti pasoš da ne bi otišao u države sa kojima nemamo sporazum o ekstradiciji a na kojima je pohranio svoje skrivene milione. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Vi se, poštovani narodni poslaniče, pitate dokle ovo što radi Marinika Tepić i govori Marinika Tepić ide i da li tu postoji kraj. Mogu da vam kažem da se i ja često isto to pitam. Moj odgovor na to pitanje je da verovatno ne postoji, dok god ne reaguju nadležne institucije.
Ja, kao predstavnica izvršne vlasti, ne mogu da utičem na te nadležne institucije, ali, ono što znam, znam i da sve to što Marinika Tepić radi ima na jedan, drugi ili treći način direktne implikacije na građane Republike Srbije i najčešće na samo zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije.
30/2JJ/IĆ
Sad ću vam reći samo nekoliko primera kako to što Marinika Tepić priča ima implikacije na zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije. To je ono što sam mogla da se setim, zaista, evo u 20 sekundi dok sam vas slušala, a da ne idem dalje u to.
Dakle, danas kada se borimo za što veći procenat vakcinisanih ljudi, da bi imali što veću zaštićenost svih građana Republike Srbije, da bi se vratili normalnom životu, i kada se borimo da to uradimo što pre, jer je brzina od ključne važnosti, ne znam, da bi se brže vratili a da virus ne bi mutirao i da bi brže bili zaštićeni kao nacija. Pričamo o osobi koja je javno na medijima pričala da je korona virus veštački napravljen, da vakcine nisu dovoljno ispitane i da nisu bezbedne i da vakcinacija mora da bude odluka na referendumu. Sada vi pitate koja je odgovornost i da li je iko pozvao tu osobu na odgovornost.
A da li je to što je ona rekla, direktno uticalo na bezbednost zdravlja, možda živote nekih od građana Republike Srbije? Bez ikakve sumnje, da. Kada će nadležne institucije da reaguju? Ne znam i ja se pitam jako često. To je osoba koja je tokom nekih od najtežih dana, pandemije korona virusa, na istom tom svom Tviter profilu postavljala postove da je Vlada Republike Srbije uvela mere koje štite živote i zdravlje građana Republike Srbije i sam zdravstveni sistem Republike Srbije time što smo ograničili kretanje, što su onda uradile i sve ostale zemlje sveta i Evrope i to na mnogo restriktivniji način nego Republika Srbija, da je Vlada Republike Srbije to uradila da bi naseljavala migrant u Srbiji i da svi znaju da mi autobusima naseljavamo migrante dok držimo građane Srbije zatvorene u kućama da bi to mogli da uradimo.
Da li je pozvana na odgovornost za to? Ne, niko je nije pozvao na odgovornost za to, time ona praktično direktno pozvala na kršenje mera zato što te mere nisu potrebne, zato što mi varamo građane Republike Srbije da bi naseljavali migrante, a pri tom nas je optužila da smo uzeli novac da naseljavamo migrante i time nas direktno optužila za trgovinu ljudima. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, niko. Pa, zašto onda ne bi lagala dalje, a zašto onda te laži ne bi postale sve monstruoznije i monstruoznije. Pa, zato što niko nikad ne reaguje na te laži. Ja ne mogu na to da utičem, nažalost, kao predstavnica izvršne vlasti. Ali, me frustrira svaki dan zato što takve laži uništavaju ovu zemlju, uništavaju je, uništavaju sve ono što mi radimo, podrivaju našu borbu za bezbednost zdravlja i život građana Republike Srbije u najtežim vremenima od Drugog svetskog rata.
To je osoba, da vas podsetim, koja je optužila Vojsku Republike Srbije da gaji marihuanu. Da li je neko pozvao na odgovornost. Ne, apsolutno niko, nikada. To je osoba koja je svom najboljem prijatelju, svom najbližem prijatelju, dileru droge, poznatom i osvedočenom kriminalcu naredila da iseli novinara iz Pančeva. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, nije. Ima obraza da priča o slobodi medija. Osoba gde imamo dokaz da je rekla da čoveka isele iz tog grada zato što smeta njoj.
31/1VS/CG17.15 – 17.25
To je osoba koja je tokom korona virusa, ali vidite ovo je sve u dvadeset minuta što sam mogla da se setim, tokom naše borbe protiv korona virusa, pored toga što je rekla da je virus veštački napravljen, da vakcine nisu ispitane, da vakcine nisu bezbedne, da je za vakcine potreban referendum, a onda potrčala da se među prvima vakciniše, rekla da smo mi vakcine uvozili preko privatne firme. To sve postoji napismeno na njenom tviter profilu.
Sve vakcine u Republiku Srbiju su uvezene preko Instituta „Torlak“, sve do jedne. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, niko, nikada. Onda nas je optužila u sred pandemije da smo privatnim laboratorijama dali dozvolu da rade PSR testove, ali onda je to u svoj njenoj intelektualnoj i svakoj drugoj licemernosti, nije smetalo da nas dva meseca posle toga optuži, zašto nismo dali privatnim firmama da rade PSR testove. Dakle, u roku od možda mesec ili dva meseca ona je stavila dijametralno suprotne stvari.
Za obe je optužila Vladu Republike Srbije, SNS, Aleksandra Vučića lično, da je on valjda odlučivao ko će da radi PSR testove i onda da smo dali i zašto smo dali i kome smo dali i onda bez ikakve sramote, zašto nismo dali privatnim firmama da rade PSR testove. Jel neko u jednom ili u drugom slučaju tu osobu pozvao na odgovornost? Ne, niko.
Dakle, da ponovim vaše pitanje sa početka. Dokle ovo ide? Evo i ja se pitam. Ne znam. Dok verovatno neko nekoga ne ubije, fizički ukloni zbog toga što ta osoba laže i optuži nekoga od nas.
E, onda će možda, a možda ne ni tada reagovati. Samo da se ne pravimo mislim ludi da se sve to nije desilo i da je ona taj svetionik slobode, iskrenosti, istinitosti i demokratičnosti u Srbiji, zato što koliko god taj tviter bio loš i god problema te društvene mreže pravile, znate šta je dobro u njima, što sve to ostaje zapisano i svako to jednog dana može da izvuče i da kaže – izvinite molim vas, jeste li ovo vi, ovo ste vi pričali. Da vas pitam – da li je to istina?
Nego, samo ajde da se nađu te institucije da pitaju jednom tu osobu od svega toga što je napisala da li je istina i ako nije, pa da odgovara, ljudi moji.
To je moja molba upućena sa ovog najvišeg mesta, hrama demokratije svake zemlje sveta, nadležnim institucijama naše sudske vlasti. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Ministarka Popović.
MAJA POPOVIĆ: Hvala vam na ovom pitanju.
Evo ja se po drugi put bavim u ovom damu pravnom kvalifikacijom dela Marinike Tepić, osobe koja je izašla iz tužilaštva i pet minuta nakon toga dala izjavu, slagala o onome o čemu je razgovarala sa tužiocem.
Ako može da laže o onome što je u toku sudskog postupka, krivičnog postupka razgovarala sa tužilaštvom, znam o čemu pričam, a to je da je navela da će slučaj „Palma“ preuzeti Tužilaštvo za organizovani kriminal, samim tim nanela štetu, ja ne znam o čemu drugom možemo da pričamo.
Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal bi trebalo izgleda da napravi jedno posebno odeljenje za Mariniku Tepić i da se samo bavi njenim slučajevima, jer ona apsolutno zatrpava tužilaštva svojim izjavama. Tu imamo širenje lažnih vesti, lažno prijavljivanje u jednom sticaju koji već traje duže od godinu dana, ako mogu da kažem, možda i duže. To bi bilo to. To bi bio odgovor na moje pitanje. To vam je pravna kvalifikacija njenih izjava za ovu nedelju. U svakom slučaju pravnu kvalifikaciju i njenu osudu može samo da izrekne samo sud u određenom postupku. Ja sam takođe deo izvršne vlasti. Samo mogu da dam svoje mišljenje kao pravnik. Hvala.
31/2VS/CG
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Slažem sa vama predsednice Vlade i sa vama gospođo Popović.
Granice nema i to nas uveravaju svakog dana svojim bezobrazlukom, drskošću i svojim gnusnim lažima, aferama koje plasira Marinika Tepić, ali koje osmišljava Dragan Đilas i koji to radi stalno i neprestano iz jednog prostog razloga što njemu i njemu sličnima ne odgovara snažna i stabilna Srbija, jer oni u toj Srbiji nemaju šta da traže u politici, u toj i takvoj Srbiji.
Njima odgovara Srbija koja je slaba, Srbija koja je na kolenima i oni čine sve da svojim lažima podrivaju institucije sistema, da podrivaju državu Srbiju, da narušavaju njen ugled u svetu, ne vodeći računa, da nanose štetu javnim preduzećima protiv otvoreno rade, a zarad zaštite svog kapitala, biznisa i profita. Znamo o čemu pričamo.
Ti ljudi ne prezaju od toga da čak stavljaju metu na čelo deci predsednika države, da idu na lično, da gađaju porodice odgovornih ljudi u Srbiji, funkcionera. I to je ono što je najgore. To je crvena linija koja je pređena, koju su oni prešli. Duboko se slažem sa vama i sa vašim pitanjima gde je tu kraj, kako će to završiti i jel treba, ono što ste rekli, da neko izgubi glavu zbog nečijih laži?
Šta je kraj i da li je cilj, dovoljno jak i dovoljno dobar da bismo tako završili, naravno da nije i naravno da postoje stvari koje se u politici ne rade, a oni ih uporno i stalno rade.
U ovom maniru političkog i štetočinskog delovanja, jednom za svagda se mora stati na put. Oni podrivaju ugled Srbije u svetu, koji Srbija mukotrpno gradi i stvara godinama unazad, jednom intenzivnom i jakom diplomatskom aktivnošću, na svim nivoima.
Postavlja se ono pitanje koje ste vi predsednice Vlade postavili, a to je zašto naše institucije tolerišu ovakvo njihovo ponašanje i da li je razlog to, da nam EU možda ne bi zamerila, da im diramo pulene, da nam ne bi zalepili etiketu vlasti, koji manjka demokratičnosti. Da li bi ovakvo ponašanje, pitam i postavljam i sebi i vama i svima pitanje, ovakvo ponašanje i ovakve laži prošle u Nemačkoj ili Francuskoj ili bilo gde drugde nekažnjeno?
Svakako ne bi. Oni juče prete medijima, novinarima, svim jadnim radnicima i svim glasačima stranaka na vlasti, prete im lustracijom.
Gospodo, Dragane Đilas i ljudi oko Dragana Đilasa, jedini koji može da vrši lustraciju jeste narod na izborima i niko više. Zato vas pitam predsednice Vlade i vas gospođo Popović, kao ministra pravde, zašto smo dekriminalizovali klevetu u našem krivičnom pravu, i dokle ćemo trpeti ovako destruktivno i štetočinsko ponašanje, kojim se podriva ugled države Srbije?Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Pa i o toj temi zašto smo u zakonu promenili ovo ili ono možemo da razgovaramo.
Znate šta, mislim da je svima i svakom građaninu Republike Srbije, više nego jasno da pravosuđe u ovom trenutku, kakav god zakon bio, ima više nego dovoljno mehanizama da pokrene neke postupke za ispitivanje ovih informacija, pa da vidimo da li su laži ili nisu.
Čak, da ne prejudiciramo, evo da vidimo i da, ako jesu laži, onda ta osoba koja je tako lagala, i time dovela direktno u opasnost zdravlje, bezbednost i živote građana Srbije, zato valjda i odgovara.
32/1JI/LŽ17.25 – 17.35
Tako da, to je bespredmetno. Postoji dovoljno osnova da pravosuđe reaguje. Zašto ne reaguje, ja ne bih zaista se usudila da na bilo koji način kažem nešto o tome, zato što bi to valjda bio pritisak na pravosuđe.
Znate kako, mogu i da razumem ljude, ne mogu da podržim to, mislim da je to kukavički, mogu da razumem ljude. Oni treba da ustanu protiv Dragana Đilasa i njegove ekipe, čije je deo naravno, Marinika Tepić, koja je, na kraju krajeva plaćena od strane firme Dragana Đilasa i radi, zaposlenik je Dragana Đilasa. Tamo neki mali čovek u tom pravosuđu, treba da ustane protiv najmoćnijih tajkuna, ne u ovoj zemlji, nego nekih najmoćnijih tajkuna u Evorpi, koji svojim parama, otvaraju medije, kupuju frekvencije, imaju kablovske kanale, za koje zna da imaju najmanje 600 miliona evra, da imaju šeme i bankovne račune po čitavoj zemljinoj kugli.
Sada, ustanite vi protiv njih, pa, potrebno je ozbiljno hrabra osoba, ali isto mislim osoba sa posebnim integritetom. Ja to očekujem od ljudi koji rade u interesu građana Republike Srbije, da budu i hrabri i da imaju integritet.
Ustanite, ljudi i recite, da li to tako sme, ili to ne sme. Tako da, mogu da ih razumem, i razumem njihov strah, ali to tako ne može. To ide direktno na štetu svih građana Republike Srbije.
Sada, onaj deo koji Vlada može da uradi i izvršna vlast i ima ingerencije nad tim, ja insistiram kao predsednica Vlade da Vlada to i radi, i to rade, Uprava za sprečavanje pranja novca, istražuje sve poslove Dragana Đilasa i svih njegovih firmi, a pre svega kompanije "Ascanius Limited".
To je ono što mi možemo da uradimo i obećavam građanima Srbije da ćemo završiti kako treba zato što je to njihov novac, novac koji su oni mogli da daju za školovanje svoje dece, novac koji mogli da uložimo za puteve, za bolnice, za plate zdravstvenih radnika, policije, vojske, zato što je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, dok je on zaradio za sebe, prisvojio, ne bih nazvala to zaradom, prisvojio 600 miliona evra, trange-frange kombinacijama, gde uzme sekunde od RTS, onda ih proda skupo. Fenomenalan menadžer, stvarno, svaka čast, pa, toga se baš niko ne bi setio. Velika umetnost, zaista veliko znanje ekonomije.
Dakle, ono što može da uradi izvršna vlast, izvršna vlast će uraditi i ja vam to obećavam. Za sve ono ostalo, ja mislim da svako od nas mora da insistira, da bi ova zemlja bila normalna zemlja, zemlja jakih institucija u kojoj su svi građani jednaki, bez obzira da li imaju šest dinara ili 600 miliona evra, moraju biti jednaki pred tim institucijama.
Dakle, uposlenici Dragana Đilasa ne smeju da budu slobodni da lažu na bilu koju temu, na bilo koju temu da kažu bilo šta što im padne na pamet, i koga briga, nema veze. Danas jedna laž, sutra druga laž, kakve veze ima šta su konsekvence tih laži.
Tako da, mi ćemo to što možemo uraditi kao izvršna vlast, ali na kraju krajeva, snaga jedne zemlje se ogleda u snazi svih grana vlasti.
Konačno, ja mislim da je zato važno što se ove teme diskutuju i u ovom Domu, kao u najvišem domu zakonodavne vlasti. Sad samo da vidimo da još neko smogne snage i da ne prejudiciram rešenje, nego samo da pita, evo, samo da pita, da pokrene neku istražnu radnju, pa da se zna ko laže. Pa, taj ko laže neka odgovara.
Ja sam prva, da odgovaram, ako ja lažem i ako smo za vreme vanrednog stanja naseljavali migrante. Evo, prva sam da odgovaram. Evo, prva ću da idem u zatvor ako smo naseljavali migrante, ali, ako nismo onda neka odgovara onaj koji nas je optuživao za to u vreme dok je naš zdravstveni sistem klecao u naletu korone.
32/2JI/LŽ
To je ta osoba koja nas je optuživala i baš je bilo briga i za zdravstvene radnike i za ljude koji mogu da se razbole i šta će sa njima biti i da li možemo njih da izlečimo.
Dakle, eto, toliko. Ne bih dužila dalje. Šta mi možemo da uradimo mi ćemo uraditi, kako bi ova zemlja bila jaka i demokratska i nećemo se plašiti.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Samo kratko.
Nećemo se plašiti, slažem se sa vama i ne plašimo se svakako tih, da citiram njih, opskurnih likova. Mi svi zajedno, pa i te famozne institucije države moramo shvatiti da to što radi Dragan Đilas sa svojom klikom nije opoziciono političko delovanje, već jedno otvoreno destruktivno delovanje, protiv interesa države Srbije, a zarad zaštite ličnog kapitala i profita.
To država Srbija ne sme tolerisati, ne sme biti taoc njihovog kapitala i profita i moraju te famozne institucije raditi svoj posao, jer je u pitanju interes države Srbije.
Jedinstvena Srbija će poslati pismo Evropskom parlamentu i dokumentovano objasniti ko su Dragan Đilas i Vuk Jeremić, odnosno ko su ljudi za čiju političku sudbinu su toliko zabrinuti i čije laži stavljaju kao činjenicu u svojim izveštajima u Srbiji.
To mora učiniti i država Srbija onako kako uspešno brani interese Srbije prema spolja, tako mora uspešno zaštiti interese Srbije od ovih štetočina koji svoje lične interese stavljaju ispred državnih i interesa građana Srbije.
Doveli su Srbiju do bankrota dok su bili na vlasti. Dok je Srbija slabila oni su se bogatili. Njima ne odgovara jaka i stabilna Srbija, jer njoj nemaju šta da traže.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Dodao bih, ako se sećate da je bila priča o tome da smo mi novcem uzetim od trgovaca oružja finansirali povlačenje priznanja lažne države Kosova itd.
Ovde, na kraju krajeva nije ni toliko bitno da li lično neko od nas je prozvan. Reč je o institucijama, i o državi Srbiji i o našim interesima. Niti blindirani automobili za to služe, niti "Bokeljka" kao službena rezidencija države Srbije za to služi, oni služe za druge, ozbiljne stvari.
Ovakvim manipulacijama se, u stvari ruži čitava država i čitav sistem. To je nešto što je najgore.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
Izvolite.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.
Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.
32/3JI/LŽ
Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.
33/1GD/MĆ17.35 – 17.45
Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.
Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.
Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.
Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.
Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?
Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?
U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.
Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Pokrenuću odmah inicijativu za otvaranje malograničnih prelaza.
Kao što znate, mi smo to regulisali, odnosno zatvorili prelaze, a nekima skratili radno vreme zbog bolje kontrole ulaska ljudi u Republiku Srbiju usled pandemije korona virusa, da bi zaštitili naše građane i naš zdravstveni sistem.
Sada, kada je situacija zaista stabilna u Republici Srbiji i očekujemo da će biti sve bolja, ali i u drugim zemljama Evrope, a svakako sa Mađarskom, kojoj zaista iskreno čestitam na neverovatno uspešnoj kampanji masovne vakcinacije, imunizacije stanovništva, ne postoji, kao što ste rekli, potpuno ste u pravu, bilo kakav razlog da ne otvorimo malogranične prelaze, tako da ću evo još večeras da pokrenem to pitanje, pa da to rešimo, da ljudi mogu normalno da žive, normalno da funkcionišu, normalno da rade.
Što se tiče međusobne saradnje, proveriću šta je sve tema sastanka, ali je svakako ta saradnja nikada bolja. Vi znate, i ekonomski i u smislu zajedničkih infrastrukturnih projekata, zajedničkih energetskih projekata, tako da videćemo. Tu su sam zadovoljna. Šta god možemo da uradimo zajedno, uvek je to lako dogovoriti sa Vladom Mađarske.
Ja se nadam da ćemo mi uskoro imati i sledeću našu zajedničku sednicu dve vlade. Sa Mađarskom smo imali apsolutno najveći broj zajedničkih sednica.
Konačno, što se tiče širenja graničnog prelaza Horgoš, to nam je izuzetno važno, ne samo za naše građane, već i za našu privredu.
33/2GD/MĆ
Mi smo 12. aprila ove godine objavili javni poziv za izbor strateškog partnera na realizaciji, rekonstrukciji, modernizaciji… Subotica – Segedin.
Mi smo završili projekat za građevinsku dozvolu. Očekujemo kontrolu projekta, izdavanje građevinske dozvole i početak radova na jesen 2021. godine. Tom dinamikom završetak projekta rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza 2023. godine.
Takođe, u okviru sednica Saveta za BDP zamolila Privrednu komoru Srbije da mi u konsultacijama sa privredom i sa našim kompanijama preda listu graničnih prelaza koju prioritetno moramo da širimo da bi omogućili veći izvoz robe iz Republike Srbije zato što imamo, hvala Bogu, sve više investitora. Industrija se brzo oporavlja, produktivnost raste i neophodno nam je sada već da uložimo dodatna sredstva u infrastrukturu naših graničnih prelaza, da ih širimo kako bi omogućili veći protok robe.
Prioritetni granični prelaz je Horgoš, tako da na jesen 2021. godine očekujemo početak radova.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Hvala, gospođo predsednice.
Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.
Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.
Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?
Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.
Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?
Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.
Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.
33/3GD/MĆ
Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.
Hvala vam.
34/1BD/VZ17.45 – 17.55
PREDSEDNIK: Hvala.
Premijerka Brnabić ima reč.
ANA BRNABIĆ: Ja ću na ovo drugo pitanje da odgovorim, pa ću pustiti ministra Momirovića da govori o infrastrukturnim projektima i pruzi Subotica – Segedin i pruzi do Baje.
Što se tiče Višegradske četvorke, dakle, mi smo pokrenuli zaista intenzivnu saradnju sa Višegradskom četvorkom. To je regionalni format koji nama, ne bih preterala ako kažem da nam služi kao inspiracija, jer smo videli kroz saradnju Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, koliko govoreći jednim jezikom i koliko oni kada stanu zajedno oko jedne poruke, mogu da budu i jesu jači nego kada govori svako za sebe.
Tako da je to nekako bila ideja kada je, na kraju krajeva, predsednik Aleksandar Vučić tada kao premijer pokrenuo kvadrilateralu Srbija, Grčka, Rumunija, Bugarska, kada smo sada pokrenuli trilateralu Srbija, Grčka, Kipar, ali i kada razmišljamo o mogućoj trilaterali Srbija, Grčka, Severna Makedonija.
Dakle, kada god smo razmišljali o regionalnoj saradnji, imali smo u vidu šta je sve Višegradska četvorka uspela da uradi zahvaljujući njihovoj saradnji i njihovoj povezanosti.
Mi smo onda nekako i na insistiranje Srbije krenuli u povezivanje na dva fronta, i Višegradska četvorka i Zapadni Balkan. Sada se na godišnjem nivou održavaju sastanci Višegradske četvorke i Zapadnog Balkana, kako na nivou predsednika Vlade, tako i ministara spoljnih poslova. I ja sam bila poslednji put na sastanku u Pragu, što je za nas bilo izuzetno korisno, kako za Srbiju, tako i za, čini mi se, i za čitav region, zato što je Višegradska četvorka ta grupa zemalja koja zaista aktivno promoviše agendu proširenja. I u tom smislu su oni nama savetovali šta je to na šta bi mi trebali da se fokusiramo kako bi ubrzali naše evropske integracije, zaista, praktične stvari, praktična rešenja, ali smo mi paralelno sa tim pokrenuli inicijativu mnogo bliže saradnje Višegradske četvorke i same Republike Srbije, u formatu V4 plus jedan.
Nažalost, korona se isprečila na tom putu. Ja verujem da bi mi u 2020. godini uradili mnogo više nego što smo uspeli, tako da očekujem da će do kraja 2021. godine i, naravno, 2022. godine, da će se videti rezultati tog rada i napora koji smo uložili tokom korona virusa, koji nije mogao da bude vidljiv, zato što jednostavno nismo mogli fizički da se sastajemo i imamo te sastanke i samite.
Paralelno sa tim, mi radimo na unapređenju bilateralnih veza sa svim ovim državama, i Mađarskom i Slovačkom i Češkom i Poljskom.
Ja bih još jednom ovde, u ovom domu, iskoristila priliku da zahvalim predsedniku Češke Republike, Milošu Zemanu, na njegovom izvinjenju, koji meni kao građanki Republike Srbije izuzetno mnogo znači i mislim da je upućeno u prisustvu osobe, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji najviše uradio na nikada bližim bilateralnim vezama i odnosima između Češke Republike i Republike Srbije, Zahvaljujući čemu je političar kalibra Miloša Zemana osetio ljudsku potrebu da se izvini svim građanima Republike Srbije i Republici Srbiji.
Mislim da je to hrabar čin, ljudski čin, za nas istorijski čin i da mnogo štošta menja u budućim razgovorima oko zločina koji je NATO pakt učinio nad Republikom Srbijom i svim građanima Republike Srbije, bez obzira da li su oni Srbi ili su neke druge nacionalnosti. Jednako su nas napali. Jednako su agresiju i zločin izvršili nad nama i jednako smo trpeli.
Tako da, svakako nastavljamo saradnju sa Višegradskom četvorkom, nešto što je nama u svakom smislu, i politički i ekonomski izuzetno važno.
34/2BD/VZ
Još jednom, hvala predsedniku Češke Republike na tome što je uradio. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Atanasković.
ANĐELKA ATANASKOVIĆ: Hvala.
Ja samo da dodam nešto u vezi saradnje sa Mađarskom, pošto sam kopredsedavajući sa Mađarskom. Moram reći da imamo odličnu saradnju sa državom Mađarske. Od 3. do 5. juna mi smo domaćini gospodinu Sijartu.
Iskoristiću priliku da ove teme predložim možda za naše razgovore na bilaterali, a ujedno moram reći da dovodi preko 60 privrednika koji će biti prisutni u Srbiji u toku tog vremena i imaće mogućnosti naši privrednici da se jave i da iskoriste priliku za saradnju. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Momirović. Izvolite.
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Hvala, gospodine Pastor. Hvala na pitanju.
Svakako, dali ste kroz pitanje nekako i odgovor koliko su napredovali i koliko su kvalitetni odnosi Mađarske i Srbije, ali nekako uvek prolazi ispod radara da mi sa Vladom Mađarske sprovodimo najveći železnički projekat u Istočnoj Evropi. To je ta brza pruga između Beograda i Budimpešte. Mi smo stalno fokusirani, pre svega, na ovaj deo od Beograda do Novog Sada, koji treba da završimo do kraja godine.
Krajem leta krećemo u investiciju od Novog Sada do Subotice. To će biti najbrža i najmodernija pruga u Istočnoj Evropi. I to je nešto što će zaista potpuno promeniti percepciju svih građana ove zemlje kada pričamo o železničkom saobraćaju. To je nešto što mi do sada nismo videli u Istočnoj Evropi, ne samo u Republici Srbiji, a pravi trijumf tog projekta će biti kada mi budemo mogli da idemo od Beograda do Budimpešte brzim vozom. Budimpešta i Beograd ili Budimpešta i Novi Sad, Budimpešta i Subotica će zaista biti nikada bliži. Naši uslovi za ekonomsku razmenu i za turističku, socijalnu i svaku drugu će biti još kvalitetniji i bolji i očekujem da će svi odnosi se dodatno popraviti, iako je, objektivno rečeno, to teško moguće da bude bolje.
Mi stvarno imamo istorijski najbolje odnose, čini mi se, sada, u istoriji naše zemlje. I u okviru tog projekta, mi smo se kao Vlada Republike Srbije na najvišem nivou, odnosno u razgovoru između predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Mađarske obavezali da rekonstruišemo deo pruge od Subotice do Segedina. U pitanju je jednokolosečna, neelektrificirana pruga. Iako Segedin i Subotica imaju veliku tradicionalnu ekonomsku razmenu, ta pruga je u jako lošem stanju. Neophodno je da mi nju završimo, da bi i Mađarska strana mogla da radi svoj deo brze pruge.
Mi smo sproveli jedan transparentan javni poziv za izbor strateškog partnera, koji je okončan 12. aprila. Sedmog maja smo izabrali strateškog partnera. Radi se o konzorcijumu tri srpske firme, jedne mađarske i jedne ruske. Očekujemo da ćemo vrlo brzo krenuti, odnosno prvo potpisati ugovor, krenuti u radove. Naša obaveza je da to završimo do sredine 2022. godine, kako bi omogućili mađarskoj Vladi da sprovede investicije u svom delu.
Kažem, mi očekukjemo za pet godina da završimo kompletnu brzu prugu od Beograda do Budimpešte. To će biti uspeh kakav do sada nije viđen u jugoistočnoj Evropi. Možda možemo samo da poredimo sa izgradnjom Đerdapa. To će biti revolucionarna investicija. To će biti nešto potpuno novo. To će zaista biti ponos za sve građane i Srbije, a i Mađarske.
34/3BD/VZ
Naravno, investicija Subotica – Baja, izrađena je tehnička dokumentacija, ona je kod Republičke revizione komisije i očekujem da ćemo i tu otvoriti prostor vrlo brzo za rad. Mislim, investicije koje postoje u železničkoj infrastrukturi, gde se, naravno, ovde pre svega govorim o brzim prugama u Vojvodini i o komunikaciji sa Mađarskom, to nije viđeno 50 godina.
35/1JJ/IR17.55 – 18.05
To je nešto što će promeniti potpunu komunikaciju naše dve zemlje. Ja sam zaista jako ponosan i zahvaljujem se naravno predsednici Vlade i celoj Vladi što ima mogućnost da budem deo ovih projekata koji će ostati zabeleženi u istoriji. Sami ste rekli, granični prelaz Horgoš nije dovoljan da izdrži sav priliv putnika, mi smo odvojili 520 miliona dinara, krećemo u realizaciju i proširenje tog graničnog prelaza posle turističke sezone, jel je bilo suludo da sada krenemo, samo bi napravili još veći problem, sledeće godine dodatno ulazimo u investicije.
U planu nam je da u naredne dve godine investiramo još dodatnih 1,9 milijardi dinara kako bi zaista omogućili još kvalitetniju komunikaciju između naše dve zemlje i mislim da je to nešto što svako mora da pozdravi u ovoj zemlji. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima, Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Hvala.
Zahvalio bih se gospođi predsednici Vlade, gospođi Anđelki Atanasković, ministarki privrede i gospodinu Momiroviću, ministru na ovim odgovorima. Zaista treba raditi na poboljšanju odnosa sa zemljama Višegradske grupe, to su naši prijateljski prijatelji u političkom i u ekonomskom smislu što je u više navrata dokazano.
Što se tiče ovih pruga i investicija u železničkoj infrastrukturi, da slažem se, revolucionarna investicija je pruga između Budimpešte i Beograda, ali nas, recimo u Subotici i okolini Subotice u istoj meri čini srećnim i ova druga investicija u prugu Subotica – Segedin zbog toga što će dovesti do maksimalne mobilnosti. Apsolutno će biti moguće da neko živi u nekom selu na području grada Subotice i da radi u Segedinu ili da tamo studira, ili obrnuto, znači, apsolutno će se otvoriti prostor. Desiće se ono što se desilo u zapadnoj Mađarskoj između zapadne Mađarske i Austrije početkom 90-ih, a još više nakon učlanjenja Mađarske u EU i to će svakako i u privrednom i u svakom drugom smislu uticati na standard građana.
Ono što sam u pređašnjem obraćanju rekao, želeo bih samo na samom kraju par podataka da iznesem u vezi ekonomske saradnje između Srbije i Mađarske. Tokom proteklih 10 godina vrednost robne razmene je povećana za 86% u relaciji Srbija – Mađarska. Trgovinska razmena dve zemlje je čak i prošloj godini koja je bila opterećena kovidom zabeležila rast i iznosila je skoro dve milijarde evra, a Mađarska je treći partner Srbije u ekonomskom smislu od članica EU.
Ono što bih još želeo da kažem u vezi zajedničke sednice Komisija za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske, za infrastrukturne projekte od februara 2018. godine, koji su određeni kao prioritetni, sa mađarske strane je opredeljeno 1,2 miliona evra grantova Republici Srbiji. Hvala vam još jednom na odgovorima.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Dragan M. Marković. Izvolite.
DRAGAN M. MARKOVIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću postaviti tri pitanja ministru Krkobabiću.
Prema podacima Odbora za preporod sela u zemlji Srbiji postoje 150.000 kuća koje imaju vlasnike, a koje se ne koriste i postoji 50.000 kuća koje nemaju vlasnike. Vi ste najavili da će vaše Ministarstvo otkupiti deo tih kuća i da će ih podeliti mladima, te s toga bih vas zamolio da nam pojasnite i date više informacija o načinu i kriterijumima podeli tih kuća.
35/2JJ/IR
Što se tiče mladih oni su svesni, znaju da je ova država dosta uložila u infrastrukturu o kojima su sada i kolege pričali i ministri, i znaju da je to, da kažem na neki način, sela postaju daleko bliža gradovima i daleko lakše živeti u selima pogotovo infrastruktura koja se najavljuje, pre svega, mislim komunalna kao i ovaj deo što je spomenula ministarka Joksimović da će internet biti pristupan maltene u svakom selu. Ali, mladi stručnjaci postavljaju pitanje da li mogu imati neke benefite, poput beneficiranog radnog staža ili uvećane zarade ukoliko se vrate da žive i rade u selima. Pa, otuda i moje pitanje da li se uopšte razmatra tako neka mogućnost da se u nekom narednom periodu i njima izađe u susret?
Što se tiče trećeg pitanja sa migracijama ne susreće se samo Srbija, već se susreće evropske zemlje i one su preuzele određene korake da zaustavi iseljavanje i da vrate mlade stručnjake u ruralna područja. U Nemačkoj, recimo je slična situacija kao i što vi želite ovde da radite, naime lokalne samouprave daju bespovratna sredstva mladim stručnjacima za kupovinu kuća i za obnovu tih kuća. U Italije je, da kažem, možda to i najviše je i urađeno, naime tu je i država i privatne kompanije i da kažem mladi poljoprivrednici, stručnjaci su se nekako udružili, pre svega, oko etno turizma gde su razvili da kažem sve ono što je potrebno za jedan život gde faktički, da kažem, od mladih stručnjaka, lekara, inženjera, vaspitača žive u tim selima, rade i obitavaju.
Stoga moje je pitanje da li razmatrate mogućnost pokretanja dijaloga u kome bi učestvovale i privredni subjekti, kako bi se i oni uključili u obnovu sela? Toliko, hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Ministre, izvolite.
MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanik je postavi tri pitanje, ali ako mi dozvoli ja bih sažeto govorio o sva ta tri pitanja da ne bih oduzimao vreme.
Pre njega, narodni poslanici su upravo isto postavljali pitanja i ona su se ticala poziciji i poboljšanja kvaliteta života ljudi na selu, a posebno žena. Čuli smo od predsednice Vlade ohrabrujuće stvari u vezi novih zakonskih rešenja koja su usmerena ka određenim davanjima za žene na selu, pogotovo mlade žene, da se izjednačavaju u tim svojim pravima sa onima u gradu. Istovremeno me i raduje, ali to znači jednu i finansijsku obavezu ali i našu obavezu da to realizujemo, proširenje interneta i mobilnog signala, ako sam dobro čuo ovde na nekih 600 naselja u Srbiji. To je bitan i snažan iskorak.
Kada govorimo o kvalitetu života ljudi na selu, pogotovo žena, moramo da imamo na umu jednu prostu činjenicu, da danas u Srbiji upravo te žene na selu su najugroženije. One nemaju redovnu i sigurnu zaradu, nisu gotovo obuhvaćene penzijskih i invalidskim sistemom, a i socijalna davanja koja su usmerena ka njima su vrlo restriktivna. S pravom kada idemo Srbijom, kada razgovaram susrećemo se upravo sa ovakvim pitanjima.
Kvalitet života, poštovani narodni poslanici i građani Srbije podrazumeva redovnu i sigurnu zaradu, ali zaradu koja omogućuje pristojan života. Kvalitet života podrazumeva za veliki broj ljudi i redovnu i sigurnu penziju, ali penziju koja omogućuje takođe pristojan život. Ništa manje nije bitan ni taj krov nad glavom, o kome ste vi govorili, ali i infrastruktura. Kvalitet života znači i putnu mrežu i vodovodnu mrežu i kanalizacionu mrežu i napon struje.
35/3JJ/IR
Kvalitet života podrazumeva i obrazovanje, podrazumeva zdravstvenu zaštitu, ali i negovanje kulturnih tradicija. To je međusobno izuzetno povezano i uslovljeno. Sve to skupa zahteva dobro osmišljen pristup, mislim da ga imamo, iz ovoga što smo mogli da čujemo, i zahteva mnogo novca. Moramo da budemo realni, da promene, krupne promene koje idu u pravcu da se anuliraju razlike između urbanog i ruralnog dela zahtevaju izuzetno velika sredstva.
36/1TĐ/MJ18.05 – 18.15
Da li je država Srbija spremna? Biće spremna onoliko koliko smo spremni da ova privredna aktivnost nastavi da ide ovim tempom. Ako govorimo o ovim stopama od šest i više posto, onda možemo da računamo i da onaj investicioni plan predsednika, koji je vrlo ambiciozan, od 15 milijardi evra bude realizovan.
Zašto govorim? Spomenuli ste, odmah se vraćam na temu, lokalne puteve. Tim planom je predviđeno 5.000 kilometara lokalnih puteva. Predviđeno je tri milijarde evra za vodovod i kanalizaciju za 80 lokalnih samouprava južno od Save i Dunava. To su izuzetno velika ulaganja. Da bismo do njih stigli, stopa rasta mora da bude adekvatna, ali krenimo redom.
Imamo magistralne puteve, ministar je tu, on je to govorio, pojašnjavao. Da li je to istorijsko ili ne, pokazaće vreme. Mene na terenu uglavnom ljudi zaustavljaju i pitaju za ove lokalne puteve, za pristupne puteve, pitaju me za atarske puteve. To je muka koja ih muči i tu posebnu pažnju moramo da posvetimo.
Istovremeno, kod koncepta kuća koji ste spomenuli, tu je zabrinjavajuće, po meni, izuzetno zabrinjavajući podatak koji je izneo Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Šta kažu ti ljudi? Skoro 200.000 kuća je prazno u Srbiji, 150.000 kuća ima vlasnike, ali nema žitelje, a 50.000 kuća se i ne zna ko su vlasnici. Polako, ali sigurno kuće se prazne u rubnim delovima, i to je onaj odgovor na ono treće pitanje.
Bezbednosni aspekt je izuzetno bitan i u narednom periodu, dajemo sad jedan pravni odgovor na to, učinićemo napor da te prazne kuće u različitim delovima Srbije budu dostupne, pre svega, kroz jedan program pomoći za otkup takvih kuća.
Ovo će biti interesantno upravo tim ljudima koji će učestvovati na tom javnom pozivu. Na koga računamo? To su pre svega mladi poljoprivrednici, mladi bračni parovi do 45 godina starosti koji žive u zajedničkim domaćinstvima na selu. Ovo je šansa da dobiju svoj krov nad glavom.
Istovremeno, ovo je poziv i za samce. Još jedan podatak koji će biti interesantan za građane Srbije. Opet podatak Akademijskog odbora da 250.000 mladića, uslovno rečeno, do 45 godina i 100.000 devojaka, opet uslovno, do 45 godina je neoženjeno. Ovo će biti šansa da i oni pokušaju da zasnuju svoja domaćinstva. To je prva grupa ljudi kojima namenjujemo ove kuće.
Druga grupa ljudi, to su ljudi znanja, ljudi veština, ljudi koji žele da krenu na selo, a to su ljudi medicinske, veterinarske struke, tehnolozi, agronomi, ali rekao sam i ljudi veština i određenih zanata. To je druga grupa.
Treća grupa ljudi, na koju računamo, to je grupa ljudi koji trenutno žive u gradovima, a imaju nameru da odu na selo da se bave nekim osnovnim zanimanjima vezanim za selo, ali ja ću ovde nešto malo to proširiti. Ovo je usmereno i na mlade ljude koji danas rade u Beogradu, Nišu, u velikim gradovima i bave se tzv. poslom od kuće. Da ih ne nabrajam - programeri, pa nadalje. Pokušaćemo da i tim ljudima ponudimo te kuće da ih nasele i da iz tih kuća odrađuju ove svoje poslove.
Projekat je ambiciozan, vredan je pola milijarde dinara i on će uskoro biti pred Vladom Srbije. Očekujemo da ćemo zajedno svi skupa učiniti da te prve kuće dobiju i prve stanare.
U ovom prvom ciklusu računamo na nekih od 500 do 1.000 kuća. Vrednost, i ovo je veoma bitno da napomenemo tim ljudima, vrednost tih kuća će biti negde do milion i 200 hiljada dinara. Naravno, to su sredstva koja su dovoljna da najveći broj kuća koji je trenutno u Srbiji bude otkupljen.
Što se tiče drugog dela pitanja, poslaniče Markoviću, koje ste vi naveli, a sa pravom ste se dotakli njega, na koji način u pogranična, u rubna područja dovesti
36/2TĐ/MJ
mlade, kvalitetne ljude? Naravno, redovna, sigurna zarada, i to dobra zarada. Moramo da poštujemo neka iskustva iz Evrope, da omogućimo tim ljudima da ta zarada bude dvostruka ili čak i više.
Istovremeno, očekujem da ćemo u nekim razgovorima sa Ministarstvom finansija otvoriti priču o tzv. sistemu pozitivne diskriminacije, da utičemo na određene mere fiskalne politike, da idemo na određena oslobođenja tih ljudi taksi, firmarina, svih onih stvari koje dodatno opterećuju poslovanje i omogućiti tim ljudima da mogu, ako žele pod povoljnijim uslovima da obavljaju svoju delatnost.
Set svih tih mera o kojima ja danas govorim zahteva da budemo opredeljeni, ponavljam, organizaciono, da imamo precizno utvrđene planove. Kada govorimo o infrastrukturi, zalažem se za formiranje fonda za infrastrukturu da bismo imali mapiranu Srbiju, gde bismo imali precizne agende za realizaciju tih stvari. Treći deo toga svega su finansijska sredstva koja moraju, ponavljam, biti izuzetno velika.
To je jedini način da poboljšamo kvalitet života na selu, da koliko toliko usporimo migracije selo-grad, da nam ovi moćni putevi koje smo napravili ne budu putevi u jednom smeru, nego da budu dvosmerni. Želim da ovim velikim putevima ne idu ljudi iz sela u gradove i u inostranstvo. Želim da se tim putevima ljudi iz Evrope, ono što je govorila predsednica Vlade, vraćaju u Srbiju, u svoja mesta i da neki ljudi koji žive sada u velikim gradovima reše da se vrate u unutrašnjost Srbije.
To je posao koji podrazumeva precizno zakonom utvrđeno partnerstvo urbanog i ruralnog dela Srbije. Veliki, krupan posao pred državom Srbijom zahteva, rekao bih, konsenzus, jer malo je pitanja u državi Srbiji oko kojih treba da postignemo konsenzus kao o ovom pitanju. Toliko.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Dragan Marković.
DRAGAN M. MARKOVIĆ: Hvala, ministre, na odgovoru.
Pored svih ovih stvari o kojima smo govorili, ako se desi i ako država bude imala sredstava da plate budu uvećane, siguran sam da će ove migracije o kojima ste govorili i predsednica Vlade biti sada od grada prema selu, mladih ljudi, stručnjaka. Sigurno će imati motivaciju da rade u nekoj maloj sredini za duplo veću platu. Ako uzmemo u obzir svu ovu infrastrukturu o kojoj pričamo, sigurno će im život biti lak i dostupno da dođu do grada ako budu želeli da zadovolje neke potrebe koje ne budu imali tamo. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Dragane, vi nećete dalje postavljati? Da li je tako?
(Dragan M. Marković: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Justina Pupin Košćal.
JUSTINA PUPIN KOŠĆAL: Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
Uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje postavljam ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću.
S obzirom na činjenicu da se deca danas neuporedivo manje kreću, što ostavlja trajne posledice na njihov razvoj, zdravlje i radnu sposobnost, da li postoji mogućnost da se fond časova fizičkog vaspitanja poveća u nižim razredima osnovne škole, od prvog do četvrtog, na pet puta nedeljno, kao i to da sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, pored učitelja, nastavu vode i profesori fizičkog vaspitanja zato što je jako bitno da sa najmlađima radi najstručniji kadar?
36/3TĐ/MJ
O tome se već razgovaralo na nivou Saveza pedagoga fizičke kulture i Saveza učitelja Republike Srbije i postignuta je načelna saglasnost da je ideju moguće sprovesti u delo bez smanjivanja fonda časova učiteljima. Razgovori na ovu temu svojevremeno su vođeni i sa SANU. Fizička aktivnost ima veliki značaj za svakoga od nas, a za decu predškolskog, mlađeg, odnosno osnovno školskog uzrasta je od neprocenjivog značaja.
37/1MJ/IĆ18.15 – 18.25
A zašto? Zato što u razvoju deteta postoje periodi kada se razvijaju fizičke sposobnosti i to je tzv. senzitivni period. Taj senzitivni period traje do 12, odnosno 13. godine života, kada je za većinu sposobnosti neophodno svakodnevno fizičko vežbanje i ukoliko taj period propustimo šteta je nenadoknadiva. Pored biološkog, fizičko vežbanje pozitivno utiče i na psihološki, kao i na socijalni razvoj deteta, što je nauka odavno dokazala.
U skorijoj budućnosti država će imati veliki problem, s obzirom na to da su nam deca sve gojaznija, sve neaktivnija i sa sve većim procentom telesnih deformiteta, skolioza, kifoza, ravni tabani i ostali deformiteti, a taj problem će se ispoljavati kroz smanjenu radnu sposobnost, kako umnu, tako i fizičku, kao i kroz velike troškove za zdravstvo države.
Da je nekretanje osnovni uzrok dijabetesa tipa 2 kod dece pokazuju i najnovija istraživanja naučnika koji je za svoje otkriće u genetici dobio Nobelovu nagradu. Najbolji način za prevenciju za skoro sve bolesti, počevši od običnog gripa preko degenarativnih promena, povišenog holesterola, povišenog pritiska, dijabetesa, depresije, pa do srčanih i malignih oboljenja upravo je fizička aktivnost zato što ona doprinosi jačanju imuniteta kao i kvaliteta života. Korona nam je na najbolji način pokazala važnost jakog imunog sistema i to koliko je jaka naša potreba za kretanjem koje često nismo ni svesni.
Ako pogledamo zemlje u regionu, videćemo da je Mađarska uvela svakodnevno fizičko vežbanje i da su Mađari prva sportska nacija u svetu po broju osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika. Istorijska je odgovornost na nama da li ćemo stvoriti zdravu i radno sposobnu naciju i da li ćemo stvoriti sistem koji će to obezbediti. Što pre to uradimo, negativne posledice koje su sada već izuzetno vidljive biće neuporedivo manje. Jer, ovo nije privremeno pitanje, već trajno pitanje vitalnosti nacije. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, ministar Ružić.
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem, predsedniče.
Hvala na ovom veoma konstruktivnom pitanju i predlogu. Ono što je sa naše strane institucionalno važno to je da istaknem da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prilikom donošenja novih kurikuluma, dakle, novih programa nastave i učenja u okviru reforme obrazovanja i vaspitanja imalo u vidu zdravlje i pravilan razvoj dece i učenika i mislim da je to nešto što je prioritet u svakom smislu.
Fizičko i zdravstveno vaspitanje, kao obavezan predmet ima tradiciju koja usled novonastalih životnih navika menja svoje ciljeve, strukturu i sadržaj i o tome ste i vi, naravno, govorili vrlo sadržajno, ali je naš zadatak da učenik kroz obrazovanje i vaspitanje doživi taj mentalni pre svega ali i fizički napredak i postane što korisniji član društva. Jer, ono što nije, rekao bih, samo jedna rečenica ili parola, ali je činjenično tačno i mislim da je to naša intencija, a to je da je zdravo dete temelj zdrave države.
Kada pogledamo institucionalno šta radimo do sada i kakav je taj koncept koji je primenjen, dakle, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja na osnovu plana nastave učenja učenici imaju tri časa obaveznog predmeta, fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i taj predmet je pored srpskog jezika i matematike praktično sa najvećim nedeljnim brojem časova, pa samim tim i godišnjim fondom časova, što dolazi na nekih 100-108 časova. U okviru, naravno, vannastavnih aktivnosti postoje određeni oblici rada kao što su sportsko-rekreativne aktivnosti, nedelja školskog sporta, aktivnosti
37/2MJ/IĆ
u prirodi, poput kroseva, sportskih dana, letovanja i zimovanja i ono što je takođe važno to je da nastavnike pre svega usmerimo i edukujemo da, u ovom slučaju govorimo naravno o učiteljima koji su u okviru svog inicijalnog obrazovanja imali metodiku fizičkog vaspitanja, kroz redovnu nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja obezbede prosto redovnu fizičku aktivnost učenika.
Takođe i nastavnici razredne nastave, odnosno učitelji ostvaruju saradnju sa profesorima fizičkog, a sledeća 21/22 školska godina je četvrta godina primene novih programa nastave i učenja. Izvršićemo analizu i na osnovu dobijenih rezultata korigovaćemo plan i program u najboljem interesu učenika, jer ono što nas prati, to je činjenica, da pored te fizičke aktivnosti koja je nekada, a nadam se i sada bila prioritet, paralelno sa tim imamo i korišćenje raznih digitalnih sadržaja, posvećenost mnogim aparaturama, opremama, tabletima, lap-topovima, raznih igrama koje praktično oduzimaju vreme. Na neki način i degradiraju ono što je intencija jednog zdravog obrazovnog procesa. Zato se zaista zahvaljujem na ovom pitanju i svakako da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o ovome vodi izuzetno računa i da ćemo uvažiti i ovaj vaš predlog. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Justina Pupin Košćal.
JUSTINA PUPIN KOŠĆAL: Zahvaljujem se uvaženi ministre na vašem odgovoru. Naredna tri minuta bih iskoristila da sledeće pitanje uputim ministarki kulture, gospođi Maji Gojković.
U poslednje vreme smo svedoci prisvaja kulturne baštine Srbije u čemu prednjače predstavnici privremenih institucija u Prištini, koji su najpre skrnavili, palili i uništavali srpske manastire i crve širom KiM, a onda ih prisvajali, želeći da tako dokažu da su tu bili pre nas, da su u stvari oni gradili zadužbine srpskih vladara.
Toj vrsti pokušaja falsifikovanja kulture, a time i istorije, svakodnevno svedočimo, a to je udar na našu istoriju, poreklo, kulturu, nacionalni identitet. S
Sa druge strane, širom sveta je rasuto na hiljade srpskih relikvija, rukopisa i drugih primera kao nematerijalne i materijalne baštine iz različitih perioda naše istorije. Različiti su razlozi. Navela bih nekoliko primera.
Najpre, nestanak dva kovčega sa 56 najvrednijih srpskih rukopisa koje je do tada čuvala Narodna biblioteka u Beogradu. U Prvom svetskom ratu trebalo je da budu evakuisani, međutim nestali su na niškoj železničkoj stanici. Tu se nalazila i Hilandarska krisovulja, dva jedina zapisa rujanskog, četiri jevanđelja se nalaze u Pragu i Sankt Petersburgu. Zatim, Ilovički prepis, Zakonopravila Sv. Save iz 1262. godine u toku Drugog svetskog rata uzele su ustaše iz manastira Sv. Arhangela Mihaila na prevlaci i odnele u Zagreb, gde se i danas nalazi.
Malo je vremena da nabrajam sve primere, ali je potpuno jasno da sa nestankom kulturno-istorijskih dokumenata ne slučajno briše deo našeg identiteta i fakti o istoriji srpskog naroda, a to je priznaćemo, falsifikovanje naše istorije.
Iz tih razloga bih pitala ministarku kulture – da li Ministarstvo kulture planira aktivnosti kojima bi se obezbedilo vraćanje naših najvrednijih artefakata u Srbiju? Ranije je bilo reči da će se u Ministarstvu kulture formirati fond iz koga će se ta aktivnost finansirati. Da li Ministarstvo razmišlja o formiranju jedinstvenog registra materijalne i nematerijalne kulturne baštine
37/3MJ/IĆ
Srbije, kako bi se sprečilo falsifikovanje naše istorije i kulture i sačuvala ostavština naših predaka iz svih istorijskih perioda, kao i tragova kultura koje su na prostoru današnje Srbije postojale. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.
38/1VS/CG18.25 – 18.35
MAJA GOJKOVIĆ: Hvala vam zaista na ovom izuzetno važnom pitanju za Republiku Srbiju, pre svega za naš narod i za očuvanje našeg nacionalnog identiteta.
Da krenemo od toga da je ideja nekada bila da se formira fond u okviru Ministarstva kulture i informisanja koji bi koristili za otkup, onda kada već pronađemo neko naše delo iz zaostavštine koje se nalazi van granica Republike Srbije ili se nalazi u Srbiji, ali nije u rukama države nego se prodaje, kao što smo imali nedavno primer na ovim licitacijama stečajnih upravnika ili neko privatno lice želi da proda neko značajno delo.
Mislim da je možda to i prevaziđen oblik shvatanja zaštite kulturnog nasleđa, da ozbiljno razmislimo i formiramo komisiju na nacionalnom nivou, dakle, državnu komisiju onako kako to rade mnoge države koje su se našle i nalaze u sličnoj situaciji kao što je sada naša Komisija na nacionalnom nivou, za povraćaj i otkup važnih artefakata za istoriju našeg naroda.
To je nekada radila Melina Merkuri kada je bila ministar kulture Grčke, svojevremeno, kasnije i evropski komesar za kulturu. Ostala je upamćena po tome što se borila za povraćaj blaga Grčkog koje su razvlačili svi po Evropi, koji su otimali svojevremeno njihove artefakte. I danas se vodi ta bitka, da ne kažem rat za povraćaj grčkog blaga nazad u maticu. Mi samo možemo na tom pozitivnom primeru jedne od država koje su bliske nama, da naučimo nešto i stvarno da formiramo komisiju na nacionalnom nivou, državnu komisiju koja bi se bavila i povraćajem, ali i otkupom kulturnog nasleđa.
Spomenuli ste poslednje dešavanje i događaj i pokušaj privremene vlasti tzv. samoproglašene države Kosovo da ukradu deo našeg nacionalnog identiteta time što pišu pisma pojedinim državnicima, predsednicima država, uglavnom evropskih zemalja, ali pišu i čelnicima UNESKA i drugim međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom kulturnog blaga, tvrdeći da nešto što pripada Republici Srbiji ili pripada srpskom narodu, SPC, pre svega, i našem kulturnom nasleđu, pripada sada volšebno nekom od njih, lažno se predstavljajući i lažno predstavljajući da oni imaju nekakve ustanove kulture, brišući naše naziva ili prerogative srpsko.
Interesantno je veoma i tu se vidi jedna opasna namera da su oni u poslednjim pismima počeli da izostavljaju onaj prefiks srpski pravoslavni manastiri i počeli da koriste samo pravoslavni manastiri, što može da se vidi već, jer imali smo i takve prakse u našem regionu, da možda i pokušavaju ili imaju nameru da stvaraju nekakvu crkvu koja bi zamenila SPC na teritoriji naše južne Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Naravno, treba da delimo svi zabrinutost povodom ovog poslednjeg događaja jer vidimo iz dana u dan da su se ostrvili i bacili, da imaju neku novu taktiku i bave se samo kulturom, kulturnim nasleđem, njihovim pokušajima da izgrade nekakav identitet ili nacionalni i kulturni identitet kradući ono što svi znamo da vekovima pripada SPC i srpskom kulturnom nasleđu.
I predsednik države je dao takve izjave i predsednica Vlade, svi članovi Vlade, Ministarstvo kulture i informisanja. Na svaki takav njihov pokušaj jednako ćemo i još žešće odgovarati jer ne damo da neko, kada pokušava da nam ukrade deo teritorije, da sada dozvolimo da ukrade i SPC, da ukrade manastire, ukrade naše ikone, svetinje. Tu rade i pišu pisma po Evropi oni koji su 2004. godine u onom strašnom pogromu uništili na hiljade i hiljade naših relikvija. Niko od nas u Srbiji, dok god je živ zaboraviti onu scenu kada se neko od albanskih terorista i secesionista popeo na vrh SPC, jedne svetinje, manastire i pokušao da divljački skine onaj krst. To je ta briga o kojoj govore privremeni organi prištinski, kako oni navodno brinu o kulturnom nasleđu na teritoriji KiM.
38/2VS/CG
Oni nisu članice UNESKA, a pokušavaju da komuniciraju sa ovom važnom međunarodnom organizacijom. Pozivanje na Ahtisarijev plan može samo podsmeh kod nas da izazove, jer Ahtisarijev plan nikada nije ni usvojen. Moramo da ih podsetimo, da kada nešto pišu, evo ima nas koji živimo u istoj državi gde žive i oni u Republici Srbiji, koji znamo mnogo više od njih, pa možemo i da ih podučimo nečemu, a to je da im kažemo šta je usvojeno, a šta nije usvojeno od međunarodnih akata a odnosi se na našu, isključivo našu teritoriju u Republici Srbiji koje ima sada nekakav privremeni status.
Kažem, oni nisu država, nisu ni članice UNESKA, nalaze svi artefakti, kulturno nasleđe u zemlji porekla, nalaze se u Republici Srbiji. Prema tome, pukovniku nema ko da piše. Mislim da su potpuno promašili temu, ali mi moramo da budemo oprezni, jer nemoguće da ne postoji neka jača i veća namera politička od ovoga da oni sada u poslednje vreme, baš svaki dan imaju temu kultura i kulturno nasleđe Srbije koje se nalazi na teritoriji KiM. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Justina Pupin Košćal.
JUSTINA PUPIN KOŠĆAL: Ja bih se samo zahvalila i ministarki Maji Gojković, i ministru Branku Ružiću na odgovorima, i nadam se da će se i u jednom i u drugom Ministarstvu naći načina za sprovođenje onih ideja u delo koje su na dobrobit srpskog naroda.
PREDSEDNIK: I poslednji poslanik, narodna poslanica, Jelena Žarić Kovačević.
Ne znam da li sam napravio grešku, a verovatno jesam, nisam još dobio priručnik da li treba da kažem poslanik ili poslanica.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Hvala predsedniče Dačiću.
Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.
Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.
Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.
Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?
Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?
Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?
39/1JI/LŽ18.35 – 18.45
Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministarka Maja Popović.
MAJA POPOVIĆ: Gospođo Žarić, hvala vam na ovom pitanju. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Pojavili su se zaista u tim medijima naslovi da je ovaj zakon pravljen samo za bogate, da siromašni građani neće moći da ostvare svoja prava. To su apsolutne laži, neistiniti navodi.
Upravo za ovaj zakon smo pokrenuli proceduru za njegovo donošenje iz razloga pod 1 - zato što je to predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23. Najvažniji razlog za pokretanje radne grupe za izradu nacrta ovog zakona jeste bio preopterećenost sudova parničnih odeljenja, prvostepenih sudova, posebno u Beogradu Prvog i Trećeg suda, kao i Osnovnog suda u Novom Sadu.
U praksi nam se desilo da su sudovi zatrpani. Svaki sudija je sa po 2.000-3000 predmeta u radu, tako da prvo sledeće ročište može da bude zakazano za godinu, ili čak dve godine.
Država je morala da reaguje na određeni način, da spreči tu situaciju, da kažem, zagušenja sudova. Moram da kažem i činjenicu da je do tog zagušenja sudova došlo upravo zbog tih postupaka koji su tzv. masovke, koji su pokrenuti zbog bankarskih sporova.
Ni u jednom trenutku ne želim da osporim građanima pravo da traže poništaj pojedinih delova tog ugovora, odredaba ugovora, međutim, ovde se radi o zloupotrebi prava koje vrše punomoćnici koji zastupaju građane, te na osnovu jednog ugovora o kreditu oni postavljaju više tužbenih zahteva kroz više tužbi.
Rade na način, tako što završe sa jednim parničnim postupkom, i tek nakon toga oni pokreću drugi postupak, da bi sprečili sud da spoji te postupke zbog razloga ekonomičnosti postupaka.
Tako da, došli smo u situaciju da je Vrhovni kasacioni sud morao da delegira, da izvrši delegaciju preko 95 hiljada parničnih predmeta i da zaduže ostale sudove u Srbiji.
Takođe, cilj ovog zakona jeste ravnomerna opterećenost sudova po Srbiji. Ideja je da sudije koje primaju istu platu budu ravnomerno opterećene.
Tako da su ovim Nacrtom zakona predviđene i promene odredaba nadležnosti u smislu da će sada biti nadležni oni sudovi po prebivalištima tužioca. Predlog te radne grupe je bio takav, jer bi to dovelo do lakšeg i ekonomičnije i svakako, jeftinijeg postupka za stranke.
Moram da naglasim i činjenicu, tu radnu grupu sam formirala ja, kao ministar pravde, da nju čine sudije Vrhovnog kasacionog suda, predsednik te komisije, predsednik građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda. Da tu radnu grupu čine i advokati koje je delegirala Advokatska komora, kao i druge neke institucije.
39/2JI/LŽ
Činjenica da advokati nisu znali ko im je delegiran, nije problem države, nego same Komore. Svesni smo i činjenice da su tu različite struje u samoj Komori i da prave problem jedni drugima, da kažem, to su neka politička prepucavanja unutar Komore, u kojima ne želim da učestvujem, ali samo hoću radi znanja građana da saopštimo da će svakom građaninu biti omogućen pristup pravdi.
Još od 1977. godine, u našem zakonu je predviđen institut siromaškog prava, tako da svaki građanin koji nema sredstava on će biti svakako oslobođen plaćanja sudske takse. Postoji i mogućnost plaćanja sudske takse na rate.
Ono što sam u tim medijima čula - mogu sudovi da izvršavaju prinudnim putem naplatu sudske takse. To je tačno da mogu, ali je propušteno da se kaže, da taj postupak izvršenja, takođe sa sobom nosi određene troškove, što bi značilo da bi građani više platili u tim izvršnim postupcima.
Moram da naglasim još jednu činjenicu da je naplata sudske takse u ovom trenutku 35% u Srbiji. Mislim da je normalno da u svakoj zemlji svako plaća sudsku taksu. Mi nemamo sada mogućnost da to uradimo i da na neki način obavežemo ljude da to rade.
Upravo iz tih razloga želim da građani znaju da sudska taksa nije menjana u zadnjih deset godina, da je advokatska tarifa promenjena, na primer pre mesec dana u iznosu od 30% je povećana.
Takođe je jako bitno naglasiti da taksa u 75% sporova u Srbiji iznosi 1.900 dinara, što priznaćete, nije malo.
Takođe, želim da kažem da ono što je izneto na televiziji „N1“ u raznim istupanjima advokata je da i nove odredbe o reviziji koje su predviđene ovim izmenama i dopunama će usporiti rad Vrhovnog kasacionog suda, što nije tačno. Upravo će ubrzati sve to.
Na kraju, da zaključim. Mi imamo situaciju kada je tek počela javna rasprava u ovom zakonu istog dana kada je počela javna rasprava određeni advokati su izašli, zaustavili saobraćaj ispred Advokatske komore.
Smatram da nije mesto javnoj raspravi na ulici, već na mestu gde će svojim argumentima, tamo gde je zakazana javna rasprava i gde će advokati ukoliko su nezadovoljni svojim argumentima istaći ono čime su nezadovoljni. Mislim da treba da vratimo to u pravne okvire, a ne da demonstriramo silu.
Imala sam razgovore sa predsednikom Advokatske komore, gde smo se dogovorili da će javna rasprava trajati onoliko dugo dok ne postignemo konsenzus u korist svih nas.
Predsednik: Hvala.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.
MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Gospođo Žarić, hvala vam na ovom pitanju. Nije prijatno za mene, ali svakako je zgodno, iako se ne tiče konkretno rada Vlade, a u ova tri sata treba da proveravamo rad Vlade i ministara, dobro je da se možda pojasne neki napisi o članu Vlade Srbije, o ministru Državne uprave i lokalne samouprave, potpredsednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke i verujem da su mnogi ljudi u Srbiji dovedeni z zabludu. Ne mislim da su zbunjeni, samo dovedeni u zabludu.
Naime, ono što je i Đilas, i Marinika Tepić, i Jeremić i sve ono što oni sprovode u poslednje vreme, a to je jedno fantastično takmičenje u laganju. Ko će jače, masnije i gore da slaže, ko će da nanese tom laži veću štetu fabrikujući lažne afere, oni misle SNS da nanose štetu. Oni nanose štetu Srbiji.
39/3JI/LŽ
Ne voliš svoju državu kada fabrikuješ afere koje umanjuju rad, trud i rezultate predsednika države, predsednika Vlade, svih članova Vlade, pa i vas u parlamentu koji zdušno i ozbiljno radite u interesu svih građana Srbije.
Tako jedan Jeremićev potrčko smisli, ali ne mogu reći smisli, doneli su mu gotov materijal, gotovu priču, postoji jedna interesna grupa, složena od različitih političara, bezbednjaka, nekih drugih ljudi koji imaju interes da ja i slični meni ispadnemo iz politike i to naglavačke, da se nikad ne setimo da se vratimo ovde. Što kažu, ako ste mislili da je politika vaša, pa politička scena u Srbiji malo je i naša, svih nas koji učestvujemo u politici, pa, ćeraćemo se još.
Pre nekoliko godina na farmi u zemljoradničkoj zadruzi Gakovo, Graničar Gakovo, je zaista otkrivena farma marihuane. Počinioci su uhapšeni, osuđeni, procesuirani, neki služe kazne, neki su još uvek van zemlje u bekstvu i dobro se zna, to policija odlično zna, bezbednosne službe odlučno znaju da tu Gakovo i ta cela priča farma marihuane se završila.
40/1GD/MĆ18.45 – 18.55
Završena je priča pre nekoliko meseci. Ministar Vulin u jednoj stambenoj kući, koja nema veze sa tim Gakovom, takođe pronađe neku količinu marihuane, ali to je priča za nešto drugo.
E onda se seti ta neka interesna grupa da Marija, odnosno neki članovi porodice Marije Obradović i aktuelne ministarke i potpredsednice stranke imaju jedan hektar, doduše deset kilometara od te farme Graničar Gakovo na kojoj je pre nekoliko godina pronađena farma i kažu – što mi ne bismo rekli da je upravo ona dovedena u vezu, ona, ljudi bliski njoj, njena porodica, pa dok ona objasni, mi smo završili svoj posao.
U svakom slučaju naneli su veliku ljagu meni lično, mojoj porodici posebno. Uznemirili su nas sve i ja se izvinjavam i svojoj političkoj organizaciji, svakako i Vladi Srbije ukoliko sam nekome od njih nanela štetu.
Zapravo, ova lažna afera i ova velika ljaga koja je naneta mom imenu, radu, profesionalnoj karijeri, koja je oduvek bila bez mrlje, nemerljiva je.
Ja vodim proces protiv Miroslava Aleksića. Posle jučerašnjeg ročišta, gde smo takođe dokazali da je neistina sve što on govori, ali ja dve godine ne govorim o tom procesu, ćutim, jer poštujem sud, posle samog ročišta, Aleksić izađe sa svojim spremnim novinarima i, N1, Nova S i brdo njihovih lažljivih portala, prenesu kako sam priznala da sam vlasnik tog imanja.
Ja sam na tom ročištu izgovorila da mi zaista imamo jedan hektar u naselju Rastina, u selu Gakovo pored Sombora, a to je desetak kilometara od te pomenute farme ili od bilo koje kuće u kojoj je pronađena marihuana u Gakovu, u tom ozloglašenom sada Gakovu, inače tamo žive divni ljudi, zaista.
Ja nemam zaista ništa da krijem. Žao mi je zbog štete koju sam bilo kome nanela, ali sam želela da ljudi znaju da budu sigurni.
Znam i da su neki ljudi u Somboru, takođe, dovedeni u zabludu, pa su neke druge akcije proizveli, misleći da je istina ovo o čemu ja govorim, ali to je politička igra i ja sam toga svesna.
Ono što jeste važno, ja neću odustati od ovoga. Aleksandar Vučić je mene svemu naučio što ja znam danas u politici i što ću ikada znati.
Svoje pozicije i kao poslanik i kao potpredsednik stranke zaslužila sam na njegov predlog, odnosno imenovana sam na njegov predlog.
Stranku izuzetno volim, 13 godina poštenog političkog rada. Mnogi od vas me znaju. Mnogima od vas sam pomogla da bolje razumete politiku i da date sve od sebe.
Mi ne treba da odustanemo. Oni neka lažu, naše je da govorimo istinu. Istina, marljiv rad, posvećenost, ljubav prema državi, to će vam pomoći kojoj god stranci da pripadate.
Pozdravljam svoje prijatelje u SNS, mnogo je ozbiljne borbe pred nama. Znate, ima mnogo pristojnog sveta u politici, iako je politika jako prljav posao. Ne dajte da vas oteraju odavde, neka istina bude vaš vodič, a mi treba da razmišljamo o tome gde smo se dogovorili da idemo, a onda da pitamo sebe a dokle stigosmo?
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Hvala vam na odgovorima.
Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.
40/2GD/MĆ
Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.
Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.
Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.
Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?
Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Popović.
MAJA POPOVIĆ: Kao što znate, javne rasprave za to i služe, da se uvaže, čuju argumentovani predlozi.
Naravno da smo tek počeli sa javnom raspravom, tako da ćemo biti otvoreni za sve predloge advokata, ako ih budu, argumentovani na pravi način.
Ono što ste malopre pomenuli, činjenicu da su u nekim medijima provejavale priče da se ovim zakonom vraćamo u Srednji vek, one apsolutno ne stoje. Mogu da kažem da ovim zakonom idemo u 23. vek direktno, imajući u vidu da on ima odredbe i o sudu, o dostavljanju preko kompjutera, o video-konferencijskim vezama, o i-pošti i dostavljanju pismena.
Svakako, primena tih odredaba biće odložena za dve godine, ukoliko prođe ovaj nacrt zakona, odnosno te odredbe. Neće biti automatski osam dana od stupanja na snagu ovog zakona, imajući u vidu da i sudovi i sudije moraju da em dobiju opremu i da se obuče na adekvatan način.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Zahvaljujem, gospođo Popović i zahvaljujem, gospođo Obradović, što ste dali odgovore na moja pitanja i što ste građane Srbije upoznali sa nekim činjenicama.
Ja, takođe, želim da vam se zahvalim, pre svega gospođi Brnabić i čitavoj Vladi i ministrima, na podršci koju pružate sada u postupku koji sprovodimo, a to su ustavne promene koje su za nas jako važne, ali nisu važne samo za članove Vlade i za narodne poslanike, najvažnije su za građane Srbije.
Želim da vam se zahvalim što ste uvek tu da, naravno, uz predsednika Narodne skupštine, sprovodimo jedan transparentan postupak koji će, nadam se, dovesti do jednog apsolutnog konsenzusa i da ćemo mi ove ustavne promene moći da sprovedemo do kraja onako kako to, pre svega, zaslužuju građani Srbije.
40/3GD/MĆ
Uvek ćete imati podršku u poslanicima Srpske napredne stranke koji, naravno, slede politiku Aleksandra Vučića, koji nije samo na čelu Srpske napredne stranke, već i na čelu i naše zemlje.
Mi smo pokazali i u ovom mandatu sada kako radimo, na koji način radimo, da podržavamo predloge zakona koji dolaze od Vlade Republike Srbije i iznosimo nekada i kritike, ali iznosimo pre svega razloge zbog kojih podržavamo te predloge zakona, zato što smatramo da će pozitivni efekti uticati, pre svega, na to da građani Srbije samo učvrste svoju podršku prema Aleksandru Vučiću, koju mu pružaju i prema politici koju sprovodi on, mi, a i vi zajedno sa njim, jer mi želimo, pre svega, stabilnu zemlju, želimo zemlju u kojoj će vladavina prava biti na prvom mestu ne samo zbog toga što smo preuzeli određene obaveze prilikom pristupanja EU, odnosno prilikom ostvarivanja naše želje da budemo punopravan član EU, već zbog toga što želimo da živimo u jednoj modernoj zemlji, u uređenoj zemlji, gde će apsolutno svaka oblast, pre svega, služiti građanima Srbije da im podigne životne standard i da u našoj zemlji bude bolje, ali ne samo kao u zemljama EU, već i da budemo bolji od njih.
Još jednom vam se zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala.
Dame i gospodo, pošto nam ističe vreme, a i spisak je gotov nekoliko minuta pre 19 sati, pre nego što završimo rad, ja bih se zahvalio članovima Vlade Republike Srbije, premijerki Ani Brnabić ne samo na današnjem učešću na sednici, nego i generalno od kada ovaj saziv funkcioniše.
Mi danas završavamo prolećno redovno zasedanje.
U toku vanrednog zasedanja, zavisno od situacije kada su sednice vanrednog zasedanja, gledaćemo isto tako da zadržimo ovu dinamiku da se poslednjeg četvrtka u mesecu obratite narodnim poslanicima, ali pre toga videćemo se 8. juna na Posebnoj sednici povodom podnošenja, odnosno izglasavanja Predloga za promenu Ustava.
Ja vam se zahvaljujem.
Sada završavamo rad u ovom delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Zahvaljujem se svima na učešću.
Mi nastavljamo dalje. Sada moramo da glasamo.
Hvala.
petak, 19. april
-
11.00 - poseta učenika srednje Ekonomske škole iz Leskovca Domu Narodne skupštine (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13)
-
12.00 - poseta učenika Gimnazije iz Čačka Domu Narodne skupštine (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13)
Aktivnosti
Petak, 19. april 2024.