Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Poslanička pitanja / Poslanička pitanja stenografske beleske / Poslanička pitanja u aprilu
Poslanička pitanja u aprilu
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
29/1JJ/MĆ16.00 - 16.10
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta, posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da izjasni odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju i odredbe Poslovnika s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim poslanike da podnesu prijave.
Želim da pozdravim predsednicu Vlade Anu Brnabić, sa članovima Vlade i prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima Života Starčević. Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Poštovani predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija postavlja pitanje Vladi, premijerki, ministarki pravde, ministru policije, potpredsednici Vlade nadležnoj za rodnu ravnopravnost - zašto nadležni organi nisu reagovali na službenu belešku policijske stanice Vračar u vezi izjave Ive Đilas od 7. decembra 2014. godine, u kojoj Iva Đilas, bivša supruga Dragana Đilasa, je iznela tvrdnje o nasilničkom ponašanju Dragana Đilasa prema njoj i članovima njene porodice?
U toj službenoj beleški koju će vam moj kolega Vojislav Vujić podeliti stoji da je Dragan Đilas napao suprugu, bivšu suprugu i njenu majku, da je sišao otac Ive Đilas u želji da ih razdvoji, da ga je Dragan Đilas oborio na pod i udario zatvorenom šakom ili pesnicom. U toj belešci stoji da je mesec dana ranije Dragan Đilas pretio svojoj bivšoj supruzi Ivi Đilas, rečima - odrubiću ti glavu.
Da li institucije nisu reagovale možda zbog jedne rečenice koja se nalazi u toj službenoj belešci u kojoj se kaže da je Dragan Đilas silazeći niz stepenice posle tog događaja, rekao nekome - pozovi policiju. Zašto je zvao policiju? Da li je tim pozivom hteo da izvrši svoj politički i ekonomski uticaj i pritisak na nadležne organe da ne reaguju na ceo događaj?
Jedinstvena Srbija pita, ali i zahteva, da istražni organi po ovom događaju reaguju, jer mi smatramo da nasilje nad ženama ne zastarava kao i genocid? Sada taj tobože borac za prava žena, a u stvari dokazani nasilnik nad ženama, istura Mariniku Tepić, prave konferenciju za štampu sa lažnim svedokom i skrivaju lica i skrembluju glas. Mi smo mislili da ga skrivaju da se ne bi otkrilo da je njihov aktivista stranački, što jeste. Međutim, saznali smo da je to čovek kriminalac koji je šest puta hapšen, osuđivan, koji je po nalogu Dragana Đilasa upao u RTS ne da bi se bunio protiv medijske zastupljenosti,, već verovatno kako bi ponovo počeli da preprodaju sekunde Javnog servisa i zarađivali milione. Takvi ljude Dragan Đilas i Marinika Tepić stavljaju da im čuvaju leđa na konferenciji za štampu povodom drugog rođendana njihove stranke.
29/2JJ/MĆ
Razlika između Dragana Markovića Palme i Dragana Đilasa je u tome što je Dragan Marković Palma sam otišao u tužilaštvo da traži, zahteva i insistira da se postupa po navodima Marinike Tepić koju je neko dobro naučio da ne podnosi krivičnu prijavu, jer zato što nema dokaze, zato što što je sve laž, mogla bi da odgovara za lažno prijavljivanje. Dok kod Dragana Đilasa postoji službena beleška, postoje dokazi, postoje žrtve, postoje svedoci, a nije reagovano. Moje pitanje zašto?
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Smatram da je tema koju ste pokrenuli izuzetno važna za naše društvo, da se odmah razumemo. Za ovu službenu belešku napravljenu 7. decembra 2014. godine u policijskoj stanici Vračar, nisam čula, nikada je nisam videla dok se nije pojavila u medijima. Iskreno da vam kažem, šokirana sam i time što sam videla i iskazom gospođe Ive Đilas i celim tim incidentom, a i time da na ovo nisu nadležni organi reagovali, svakako ne na pravi način.
Mislim da to treba istražiti. Kao predsednica Vlade koja je svakako ne samo za region, nego i za ovaj deo Evrope, napravila primer rodne ravnopravnosti u izvršnoj vlasti, pošto smo danas kao zemlja, jedna od najbolje rangiranih zemalja na svetu po učešću žena u izvršnoj vlasti i time se ponosimo. Kao predsednica Vlade koja upravo prošle nedelje usvojila Strategiju o zaštiti i prevenciji nasilja prema ženama, zaštiti žena i prevenciju nasilja u porodicama i partnerskim odnosima.
30/1BM/MT16.10 – 16.20
Takođe, kao predsednica Vlade koja je usvojila prošle nedelje Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti koji smo vam uputili, vama poštovani narodni poslanici, u Skupštinu na razmatranje i nadam se da ćemo ga uskoro usvojiti, moram da kažem i da moja Vlada i stranka iz koje potičem ili koje sam član ima nultu toleranciju prema nasilju nad ženama, porodičnom i partnerskom nasilju.
Ovo što sam pročitala nije samo nasilje prema ženama, ovo je nasilje u porodici, ovde su napadnute i starije osobe, ovde je nažalost maltretirana žena čak dok je bila trudna, kao što kaže u svom iskazu i sveukupno je strašno. Zašto se o ovome nije ranije pričalo zaista ne znam i žao mi je što nije.
Takođe, mislim da nam i gospodin Đilas duguje neka objašnjenja i neke informacije i da čitavoj našoj javnosti duguje da objasni ovaj incident, ovu službenu belešku, jer na kraju krajeva, ovo nikada ne sme da se dešava. Kada ovako nešto rade javne ličnosti, političari, predsednici nekih stranaka, onda je to nešto što valjda treba da služi za primer njihovim članovima, sledbenicima, simpatizerima i drugima.
Mislim da celo naše društvo ovo mora da osudi na nedvosmislen način, mislim da treba da se ispita zašto je ovo stajalo u nekoj fioci na Vračaru i šta mi kao društvo sa ovakvim stvarima trebamo da uradimo, posebno zato što se radi o uticajnim, izuzetno uticajnim javnim ličnostima koji postavljaju standarde i primere za neku populaciju u našoj zemlji.
Zaista, ja sam šokirana i izuzetno mi je žao kroz šta je gospođa Đilas morala da prođe. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Popović.
Izvolite.
MAJA POPOVIĆ: I ja sam šokirana sadržinom ove službene beleške.
Ako se pokloni vera iskazu ovde oštećene, u ovim radnjama Đilasa se stiču obeležja više krivičnih dela. Tako da, ni meni nije jasno na koji način ova službena beleška nije našla epilog u krivičnom postupku.
U svakom slučaju, mi ćemo ispitati sve okolnosti ovog slučaja i o tome ćemo vas obavestiti. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Hvala, premijerka. Hvala, gospođo ministarka.
Čitav napad na Dragana Markovića Palmu nije ništa drugo nego početak političke kampanje Dragana Đilasa i Marinike Tepić kojoj su se pridružili i brojni drugi kvazi opozicioni političari, poput Sande Rašković Ivić koja je otvoreno slagala u vezi sa počasnim konzulom, profesorom Veraldijem.
Mi smo danas preko njegovog prevodioca Aleksandra Basarića došli do pisma, evo ovde i prevod, a imamo i original, do pisma koje je uputio gospodin Veraldi, ambasadoru Goranu Aleksiću, u kome demantuje da su mu podvođene bilo kakve devojke, da je bio sam u sobi i da bilo šta slično nije postojalo. On u tom pismu za Dragana Markovića Palmu čak kaže da je on osoba sa mnogo jakih ideja i domaćin.
Inače, do gospodina Veraldija je tada sedela Biserka Jakovljević, direktorka Centra za socijalni rad, ozbiljna žena, udata žena, majka troje odrasle dece, tako da sve što je Sanda Rašković Ivić rekla, u stvari nije ništa drugo nego gnusna laž i da je to deo najprljavije političke kampanje u istoriji srpskog višestranačja. Naravno, gospođa Sanda Rašković Ivić će to morati da dokaže na sudu.
30/2BM/MT
Pitam gospođu Sandu Rašković Ivić, koja je tada bila ambasador u Rimu, zašto nije tada napisala službenu belešku o događaju o kome je govorila, za koji tvrdi da je bio? Zašto nije prijavila slučaj državi Srbiji za koju radi i u koju se toliko kune? Ili su je možda u tom trenutku, možda su je u tom trenutku opili rimski trgovi, fontane, mondenski život Rima, pa nije imala vremena da se bavi poslom za koji je plaćena.
Svi su se kao lešinari brže bolje bacili na Dragana Markovića Palmu, iako su znali da je sve laž, pa i Vuk Jeremić čiji su se troškovi tokom njegovih putovanja jednostavno skupo koštali građane Srbije.
Zamislite da su pred medijima optužili Ratka Stevanovića, gradonačelnika Jagodine, čoveka koji ima 78 godina, Petra Petrovića koji ima 70 godina, da su im podvođene devojke, porodičnim ljudima, domaćinima. Zaista ne mogu ništa drugo da kažem nego – strašno.
Sve je počelo jednostavnim pitanjem, ne samo Dragana Markovića Palme, već većine vas ovde u Narodnoj skupštini, većine poslanika, pitanje upućeno Draganu Đilasu – da li je stvarno zaradio 619 miliona evra i da li je platio pripadajuće poreze? Samo to, ništa više.
Pošto odgovora nema, moje sledeće pitanje Vladi i ministarki pravde, policije, predsednice vama, jeste da li su državni organi počeli da se bave ovim slučajem vezanim za milione Dragana Đilasa i dokle se stiglo sa tim predmetom?
Mislim da smo mi kao narodni poslanici u Skupštini rekli sve o tome i da bi nadležni organi morali da reaguju povodom toga. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Ne mogu da kažem da mi je to bilo jednako strašno kao službena beleška zato što nije, jer ništa ne može da mi bude strašno kao ova službena beleška i to šta je očigledno gospodin Đilas radio svojoj tadašnjoj supruzi i porodici. Zaista ne može.
Ali, to šta je gospođa Rašković Ivić uradila, meni je još jednom pokazalo koliko njih ili taj deo opozicije baš briga za ugled naše zemlje i za ugled stranaca koji vole našu zemlju i poštuju je dovoljno da nam budu počasni konzuli, ukoliko na drugi tas te vage stoji da eventualno mogu da bilo kako politički ugroze nekog svog političkog neistomišljenika.
Dakle, kada sam pročitala tu izjavu gospođe Sande Rašković Ivić, pravo da vam kažem nadala sam se negde, iako poštujem gospodina Markovića, da je istina, zato što mi je bilo neverovatno da neko može da kaže za nekog stranca, našeg počasnog konzula u toj zemlji, takvu laž samo da bi izmanipulisao javnost u Republici Srbiji. Ali, onda sam pročitala prvi demanti, to je bio demanti ambasade Republike Italije u Srbiji, koji je rekao da oni nemaju nikakve veze sa tim, da nemaju nikakva saznanja i da se ne radi apsolutno o njihovim diplomatama, a onda je došao demanti od gospodina koji je bio naš počasni konzul što je neverovatno.
Reći ću za građane Republike Srbije, počasni konzul je državljanin te zemlje, dakle to je čovek Italijan koji je tamo promovisao interese Srbije, koji se našao ovde umešan od strane naše nekadašnje ambasadorke u Italiji, umešan u jednu političku aferu koja mora da se ostavi nadležnim organima da se istraži i da se pokaže u stvari ko je šta radio, ko je šta pričao i ko je u svemu ovome kriv.
31/1MZ/LŽ16.20 – 16.30
Zaista se nadam da će nadležne službe uraditi to brzo i efikasno. Ali, čovek koji je takvo poštovanje imao prema Srbiji je nakon nekoliko godina došao u poziciju da se brani zato što je njegovo ime od strane nekadašnje ambasadorke postavljeno u taj kontekst i da kaže – ljudi, to se nije desilo. To je sramota za našu zemlju i za sve nas, iako ja to nisam uradila, i vi to niste uradili, nije niko od narodnih poslova ovde, niko od članova Vlade, niko od običnih građana. Da li možete da zamislite sada šta porodica tog čoveka misli o Srbiji, šta misle italijanske diplomate, italijanski državljani, kada nešto mora da demantuje njihova ambasada i čovek koji je bio počasni konzul Republike Srbije. To je skandal, zaista. Tako da bacate pod kamion ugled zemlje, vaše zemlje, samo zato da bi za nešto optužili, ili lažno optužili, nekog vašeg političkog neistomišljenika, ja mislim zaista opet do sada teško viđeno u Republici Srbiji.
Sada, postoji tu još jedna za mene strašna stvar, a to je uvreda koja je upućena svim ženama u Jagodini koje vrše bilo kakvu javnu funkciju, ili su zaposlene u lokalnoj samoupravi, ili su zaposlene u nekom javnom preduzeću, ili bilo kakvu lokalnu funkciju. Zato što smo imali jednu osobu, takođe ženu, koja je rekla da su sve one, sve one, sve do jedne, tako je na kraju i napisala, sve one, došle do svog posla, ili svoje funkcije, preko zabave, mislim da su rekli, ili kako god, ali svi znamo na šta je mislila, druženja, ne znam. Time je za sve te žene, za sve te žene rekla da ništa ne vrede, da nemaju moral, da ih baš briga za porodice, za obrazovanje, da valjda nisu sposobne da urade ništa drugo, nego valjda da se preko zabave i tog tzv. druženja zaposle. E, to je za mene fascinantno, porazno, zaista porazno. Kako li se sada oseća svaka od tih žena?
Tako da, kako god bilo, mislim da je važno, izuzetno važno, da se i ovaj slučaj baš efikasno razreši, kao i slučaj fizičkog maltretiranja, ili fizičkog napada, na gospođu Ivu Đilas i njene roditelje tog decembra 2014. godine, zato što mislim da svi mi dugujemo to našem društvu. Ali, kako god da pogledate, zaista ovo je jedna tužna epizoda i jedino što može da nas spasi u ovom trenutku jesu naše institucije, u koje ja apsolutno verujem. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima gospodin Starčević, na kraju.
ŽIVOTA STARČEVIĆ: Uvažena premijerko, slažem se sa vama da i JS snažno veruje u institucije ove države i podržavamo i tražimo i zahtevamo od institucija ove države da se u svim pomenutim slučajevima radi najbrže i najefikasnije moguće.
Takođe se slažem sa vama da je strašna službena beleška i situacija o kojoj ste pričali i da je strašna situacija svih zaposlenih žena u javnom sektoru Jagodine, jer se pitamo kako reaguju ne samo te žene, nego kako reaguju i njihovi muževi, njihova deca koja idu u školu. Zamislite kako je Draganu Markoviću Palmi, koji je i sin, čija stara majka sluša te vesti, koji je i otac dva sina, koji je i svekar dve snahe, koji je i deda petoro unučadi koji su takođe školarci, koji idu u srednje i osnovne škole. Oni se igraju sa ljudskim sudbinama. Ovo je najgnusnija i najprljavija, najniža moguća politička kampanja otkad postoji višestranački sistem.
Pomenuti fariseji političke scene Marinika Tepić, Dragan Đilas, Sanda Rašković Ivić, Vuk Jeremić itd, u svojoj političkoj bezidejnosti i nemoći, u stvari nisu opozicija aktuelnoj vlasti, već postaju opozicija Srbiji i građanima Srbije. Oni su političke štetočine koje ne znaju ništa drugo da urade, osim da tužakaju i napadaju državu u kojoj žive, zarad nekog eventualnog dolaska na vlast, pritom tužakajući u evropskim i međunarodnim institucijama i stalno sapliću Republiku Srbiju. Zaboravljaju da su Srbiju ostavili pred bankrotom, a ignorišu činjenicu da je Srbija
31/2MZ/LŽ
danas lider ekonomski, politički u regionu, da je faktor stabilnosti u regionu. Ali ja ono što sam rekao više puta u ovoj Skupštini, evo i sada kažem – Dragane Đilase, provaljen si, narod te neće. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
VLADAN GLIŠIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, moje pitanje je za celu Vladu, a tiče se situacije u kojoj, kako sam razumeo, vi ste doneli Predlog izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ta dva zakona, pored toga što su u ozbiljnom sukobu sa našim Ustavom, pre svega zato što su protivni članu 43. Ustava koji garantuje slobodu veroispovesti i članu 46. Ustava koji garantuje slobodu mišljenja.
Pre svega, Zakon o zabrani diskriminacije jeste zakon koji je izmena i dopuna Zakona iz 2009. godine. Zato ja često prijateljima iz SNS zameram da nastavljaju politiku: „Evropska unija nema alternativu“, jer drže ceo jedan set zakona koji u stvari uvode transrodnu ideologiju u naš pravni sistem. Takav je Zakon o zabrani diskriminacije. Zahvaljujući tom zakonu iz 2009. godine, mi smo već imali situaciju da su naučni radnici i stručnjaci koji su se bavili ne govorom mržnje, već analizom određenih društvenih pojava, bili diskriminisani i stavljeni u sudski postupak. Pre svega mislim na doktora i profesora Mišu Đurkovića, na Vladu Dimitrijevića, na Ristivojevića iz Novog Sada, mislim na Milana Brdara, svi su oni bili pod ovakvim zakonom podvrgnuti novom obliku delikta mišljenja i progonjeni.
Dakle, nastavljajući ovakve zakone mi u stvari vraćamo jedan totalitarni sistem u Srbiju i dovodimo celu zemlju u situaciju da će sutra razne nevladine organizacije moći da pokreću postupke protiv ljudi koji ne govore govorom mržnje prema ljudi raznih rodnih orijentacija, već samo na naučnom načinu, na idejnoj poziciji, dovode u kritiku taj koncept.
Što se tiče Zakona o rodnoj ravnopravnosti, to je takođe vrlo problematično iz ugla našeg Ustava, jer mi imamo Zakon o ravnopravnosti muškaraca i žena, a ne o rodnoj ravnopravnosti. Rod kao termin nije poznat u našem ustavnom i pravnom poretku, pogotovo kada ga stavimo u kontekst onoga što će doći, a to se desilo i pre 10-15 godina u Sjedinjenim Američkim Državama, u Evropskoj uniji, gde su u zemljama donošeni ovakvi zakoni, posle toga je transrodna ideologija dovela do svog apsurda i haosa u kome se sada te zemlje nalaze. Tako da imate ljude koji kažu da su transrodno sposobni, u smislu da žele da budu ljudi sa invaliditetom, pa se onda podvrgavaju raznim samopovređivanjima i zakonski okvir ne može na to da reaguje. Zatim, imate transdobne osobe koje kažu da iako imaju 66 godina hoće da imaju 46 godina zato što im je radnopravno to bolji status. To su sve slučajevi koji se dešavaju i tim zemljama na koje se mi ugledamo, koji dovode u haos jedan pravni sistem. Jer znate šta, kada govorite o muškom i ženskom polu, vi govorite o objektivnim medicinski utvrđenim stvarima, a kada govorite o rodnom osećaju, on je pre svega subjektivni osećaj i na tome se cela transrodna ideologija zasniva.
Znači, moje pitanje je – da li kroz ovaj sistem, set zakona mi u stvari vraćamo verbalni delikt i da li na neki način uvodimo transrodnu ideologiju, koja je u suštini totalitarna i haotična? Hvala.
32/1MV/VZ16.30 – 16.40
PREDSEDNIK: Hvala.
Premijerka Brnabić ima reč.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Reći ću vam ukratko. Dakle, ne. Ne znam odakle vam sve to što ste izvukli kao zaključke na osnovu predloga ova dva zakona. Ja sam iznenađena, ništa od toga što ste vi rekli nisam pročitala u predlozima tih zakona. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim Ustavom. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim društvom i našom otvorenošću kao društva. Čini mi se da zaista ne postoji baš ni jedan jedini razlog da mislite tako o tim zakonima.
Naravno, ti zakoni će tek biti na dnevnom redu Skupštine, tako da se ne bih u ovom trenutku mešala u tu debatu. Imaćete priliku, naravno, da razgovarate do detalja o oba predloga zakona. Zaista, opet, duboko mislim da su oni u skladu ne samo sa našim Ustavom, što znam da su u skladu, zato što su na kraju krajeva prošli i sve instance u okviru Vlade Republike Srbije koje proveravaju da su svi zakoni koje Vlada predlaže u skladu sa Ustavom, već da su duboko u duhu tradicije našeg naroda, koji je uvek bio i otvoren i tolerantan, na šta sam ja zaista duboko ponosna.
Sve ovo ostalo nisam, pravo da vam kažem, baš ni videla taj haos toliki u tim nekim društvima, a posebno ne u njihovim pravosudnim sistemima, tako da, ne znam, možda razmišljam o različitim zemljama, ali ja zaista takav haos u pravosudnim sistemima nisam uočila. I ovo što pričate o zakonima, to isto nisam pročitala u našim zakonima, odnosno svakako ne u našem predlogu. Vi kao narodni poslanik, naravno, imaćete mogućnosti da date amandmane na oba ta zakona. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospodin Glišić.
Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Radi se o tome da sam Zakon o rodnoj ravnopravnosti uvodi u tu priču ka transrodnoj ideologiji. Zahvaljujući tome, recimo, u Kanadi upravo nedavno su hapšeni roditelji koji nisu hteli da se prema svojoj maloletnoj deci odnose sa nazivima koji odgovaraju njihovom subjektivnom osećaju šta je njihov pol. Znači, radi se o ocu koji se prema svojoj kćerki obraćao kao prema kćerki, međutim ona je umislila da je dečak.
Znači, ne govorim o osobama koje su izvršile operaciju posle medicinske ekspertize, za koje su razni medicinski stručnjaci zaključili da oni imaju problem koji mora na taj način da se reši, već govorim o subjektivnom osećaju jednog maloletnog deteta koje je pod uticajem transrodne ideologije rešilo da se sada smatra dečakom. To može da bude faza u razvoju deteta, to može da bude odnos između oca i kćerke u razgovoru majke i kćerke, ali je problem što se tu država umešala i što je taj čovek uhapšen. Znači, oni su pre 10 – 15 godina doneli ovakav jedan zakon, koji je tada izgledao benigan, ali su završili u tome.
Onda, imate drugu jednu stvar koja se dešava i koja je već sada u sportskom svetu poznata, a to je nešto što je vrlo opasno za osobe ženskog pola koje učestvuju u ženskim sportovima, jer sada kao subjektivan osećaj jednog muškarca koji može da ima 200 kila, da ima muskulaturu koju ima, da on kaže da se oseća kao žena, uđe u taj sport i onda pobeđuje, i ne samo da pobeđuje, nego nanosi teške telesne povrede ženskim takmičarkama koje ne mogu protiv toga zakonski da se bore, jer on se čovek oseća kao žena. Da ne pričam o karikaturalnim situacijama, da recimo u ženske toalete mogu ulaziti muškarci koji se osećaju kao žene.
32/2MV/VZ
To sada izgleda smešno i izgleda kao da ne poštujemo ovaj dom i ozbiljnost ovog doma i institucija sa kojima razgovaram, kada to kažem mislim i na vas jer vas poštujem kao predsednicu Vlade, ali stvarno nije, to je onaj haos koji će nam se desiti i koji se tamo već dešava. Mi imamo problem, ja znam da politička odluka da se ide u EU nije od ove Vlade, već je to kontinuitet već 20 godina, ali mislim da je krajnje vreme da prestanemo da se ponašamo kao da je to jedina strana sveta, u smislu da je to jedini civilizacijski iskorak koji ćemo uraditi, u trenutku kada gledamo da u tom civilizacijskom iskoraku se raspada sve što liči na brak i porodicu, gde se dešavaju ovakve katastrofalne stvari i da se, na kraju krajeva, dešava da se na izborima pokrade 74 miliona glasova, pa se desi da predsednik te države ne može da se obrati u medijima. Znači, to više nije bolji deo sveta u mnogim stvarima. Hvala.
PREDSEDNIK: Premijerka Brnabić ima reč.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Odgovoriću vam još jednom, zaista jasno. Dakle, moguće da je to tako u Kanadi, moguće da je to takav zakon u Kanadi, ali to zaista nije zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini i po zakonu koji smo predložili, a koji ćete imati prilike da vidite i, naravno, o njemu da debatujete, tako nešto ne stoji u Predlogu zakona.
Zaista ne znam kakav je zakon u Kanadi, ali ti primeri koje vi navodite i ako se usvoji zakon, pa tačno u obliku u kome ga je Vlada Republike Srbije uputila u Skupštinu, tako nešto neće biti moguće u Republici Srbiji. Moguće da niste pažljivo pročitali ili niste uopšte pročitali taj Predlog zakona u ovom trenutku. Zaista ne, niti je to intencija apsolutno ovog zakona, niti mi to radimo zbog Evropske unije.
Da se vratimo na ovo prethodno pitanje. Dakle, ja mislim da je pitanje rodne ravnopravnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena u našem društvu važno pitanje za naše društvo. Iako smo mi pre ovoga imali Zakon o rodnoj ravnopravnosti, pa se takve stvari nisu dešavale. Ovo je sada samo dodatno unapređivanje te zakonske regulative.
Znate, mi i danas imamo u našem društvu slučajeve da jedna žena, kao što je npr. Marinika Tepić, kaže svim ženama u jednom gradu u Srbiji da su sve zaposlene preko “druženja i zabave“ i praktično kaže njima da ne vrede ništa više od toga. Zaista mislim da je nama potrebno upravo zbog takvih ljudi kao što je Marinika Tečić, Dragan Đilas, koji tuče žene, tuče sopstvenu ženu, tuče njenu majku, ne znam kako drugačije maltretira ženu u svojoj stranci ili svom okruženju, ne želim ni da znam, želim da nadležni organi to znaju.
Znate, mislim da ipak, nažalost, mi i dalje jesmo društvu u kome je negde potrebno unapređenje te zakonske regulative. Ali, ovaj zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila jednako štiti i muškarce, posebno u onim oblastima ili profesijama gde ima više žena. Znate, to je opet ravnopravnost.
Opet, ja se ponosim svojom zemljom Srbijom, zato što mislim da mi napredujemo jako dobro i bez bilo kakvih zakonskih okvira mislim da smo mi jedno otvoreno, tolerantno društvo, puno poštovanja jedni prema drugima. Nažalost, imamo i ovakve primere kao što smo videli u ovoj službenoj belešci. Imamo i primere Marinike Tepić koja optuži sve žene da dolaze do funkcije ili do posla nekim metodama koje su za mene, nikad mi tako nešto ne bi palo na pamet. Nažalost, imamo i takve primere.
Tako da, verujte mi, poštovani narodni poslaniče, toga što vi pričate u Predlogu zakona, ni ovog antidskriminatornog ili ovog o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada usvojila kao predlog i uputila u Skupštinu, zaista nema. Hvala.
32/3MV/VZ
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima gospodin Glišić.
Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Samo kratko.
Mislim da nismo imali Zakon o rodnoj ravnopravnosti, imali smo Zakon o ravnopravnosti muškaraca i žena, u tome je bitna stavka. Znači, nema niko problem sa ravnopravnošću, ravnopravnost je tekovina i našeg društva i našeg naroda. Narodi koji su se borili za slobodu uvek poštuju ravnopravnost svakog čoveka i znaju da te stvari poštuju, pogotovo što je kod nas u našoj istorijskoj borbi bilo puno žena koje su dale ogroman doprinos u toj borbi, i na kulturnom i na svakom drugom, pa čak i na vojnom planu.
U svakom slučaju, nije problem ideja ravnopravnosti, problem je ideja rodne ravnopravnosti, jer ubacivanje termina „rodni“ je ideološka floskula koja nam dolazi iz tih zemalja koje se na kraju završavaju svim ovim o čemu sam pričao.
Što se tiče konkretnih slučajeva, mislim da je gospođa ili gospođica Tepić takođe deo tog idejnog koncepta, koliko sam pratio njen politički rad. Lično ja kao advokat nikada se ne bih olako bavio tim temama, jer u svakom slučaju kada se takve teme otvore treba prvo utvrditi sve činjenice, pa tek onda izaći sa osudama, jer su posledice katastrofalne po bilo koju stranu koja je u tom postupku. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Idemo dalje. Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.
33/1VS/MP16.40 – 16.50
SAMIR TANDIR: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri moje pitanje je upućeno predsednici Vlade i resornoj ministarki za zaštitu životne sredine Ireni Vujović, a tiče se uklanjanja nesanitarne deponije „Stanjevine“ kod Prijepolja.
Dokle se stiglo u sanaciji nesanitarne deponije „Stanjevine“ u kojoj smo sada fazi, kada možemo da očekujemo da će biti funkcionalna regionalna sanitarna deponija „Banjica“ kod Nove Variši, da li je to sanitarna deponije ili transfer stanica ili nešto treći i da li će deponija „Duboko“ kod Užica moći da servisira komunalne potrebe okolnih lokalnih samouprava?
Znači, to su neke stvari koje zanimaju građanke i građane sa prostora odakle i ja dolazim, znači iz sandžačkih opština i Zlatiborskog okruga. Ono što se postiglo u Prijepolju, jeste generacijska stvar i ja na tome, kao građanin Prijepolja, neko ko živi u Prijepolju, želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, prvenstveno predsedniku države Aleksandru Vučiću, ali i vama predsednice Vlade i resornoj ministarki.
Mislim da je to jedna generacijska stvar na koju svi moramo da budemo ponosni. Ovo postavljam pitanje i zbog građana, ali i zbog javnosti, jer vidim da se u poslednje vreme dosta bavimo ekologijom. To je dokaz da se mnogo bolje živi i podsetiću da 2009, 2010. i 2011. godine, glavna tema je bila da li ćemo moći iz budžeta da isplatimo plate i penzije.
Danas govorimo o ekologiji i to je nešto što je jako dobro. Drago mi je što građani mogu da iznesu jasno svoj stav i na protestima. To je dokaz da živimo u jednom demokratskom društvu.
Drugo pitanje koje postavljam, upućeno je ministru infrastrukture, Tomislavu Momiroviću – kada će krenuti izgradnja pruge Raška – Novi Pazar i kada će krenuti projektovanje te pruge i spajanje sa prugom Beograd – Bar?
Kada možemo da očekujemo dalju rekonstrukciju pruge Beograd – Bar i kada možemo očekivati rekonstrukciju železničkih stanica? Znači, železničke stanice su otprilike ukras svakog grada. Međutim, one su sada dovedene u stanje potpune ruiniranosti i mislim da je to nešto na šta treba da obratimo pažnju.
Nema ekonomskog razvitka bez autoputa i bez pruge. Jedan deo Sandžačkih opština ima prugu, znači međutim, neophodno je tu prugu rekonstruisati.
Složićemo se da je sramota da jedan veliki centar, kao što je Novi Pazar nema prugu i to je jedna nepravda koju pod hitno moramo da ispravimo. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Ministarka Vujović, izvolite.
IRENA VUJOVIĆ: Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, evo pre svega, zahvaljujem se predsednici Vlade što ću vam prvo ja dati pregled situacije vezano za „Stanjevine“ i Novu Varoš, transfer stanicu, dakle, ono što je važno i što ponovo ističem da je „Stanjevina“ jedan od prvih rezultata Ministarstva i mogu reći da svu energiju koju smo uložili u to mi sada već možemo da vidimo rezultate.
Svi znamo da je to bio višedecenijski problem koji sada saniramo. Dakle, „Stanjevine“ danas kako izgledaju, verovatno ste imali prilike da vidite. Mnogi od vas koji žive u okolini ili prolaze tuda, već se vidi da su radovi pri kraju i to je ono što je nama bilo izuzetno važno da uradimo u dogovorenim i predviđenim rokovima.
Dakle, mogu da kažem da je 60% posla završeno. U toku je postavljanje drenažnih slojeva. Takođe, nakon toga ide ozelenjavanje i pošumljavanje.
33/2VS/MP
Dakle, završetak radova je predviđen za 15. juni, iako nas uveravaju da će to biti i ranije. Svakako 15. juni nije daleko za takav veliki projekat i sanaciju čitave deponije. Ono što je drugo vaše pitanje, a svakako je vezano za „Stanjevine“ jeste gradnja transfer stanice u Novoj Varoši.
Takođe, smo pričali početkom godine da ćemo prebaciti sredstva zaključkom Vlade, za izgradnju transfer stanice u Novoj Varoši i to je urađeno, pored toga vrednost radova je 91 milion dinara, i učešće tri opštine je 20%, dakle Priboj, Prijepolje i Nova Varoš.
Mogu da vam kažem da je potpisan ugovor odmah nakon praznika kreće izvođenje radova i trajanje radova će biti 150 dana.
Ta transfer stanica je od izuzetnog značaja, pre svega što će se rasteretiti i Priboj u koji se trenutno odnosi sav otpad, i stvarno hvala svima na razumevanju, pre svega građanima Priboja, ali odmah nakon izgradnje transfer stanice, u Novoj Varoši, taj problem će biti rešen.
Transfer stanica je takođe preduslov za izgradnju regionalnog centra i reciklažnog centra, a to su centri koji su planirani da se izrade putem kreditne linije Evropske banke za obnovu i razvoj, i na poslednjem sastanku sa IBRD, dogovoreno je da se ti projekti podele u dve faze.
Dakle, u prvoj fazi, će biti Kalenić, Valjevo, Duboko, Užice, Sombor i Banjica, Nova Varoš, s obzirom na spremnost dokumentacije, na koje se već intenzivno radi i koja je pri kraju, što znači da ova četiri regiona, može da počne i njihovo tenderisanje krajem ove godine, dakle, u četvrtom kvartalu.
Svakako, u roku od 150 dana, kao što sam i rekla, biće završena transfer stanica, a nakon toga kreće tender i za regionalni centar, konkretno za Novu Varoš, i to će u mnogome olakšati situaciju. Dakle, čitav taj deo Srbije, kada bude imao izgrađenu regionalnu stanicu biće pod kontrolom upravljanja otpada.
PREDSEDNIK: Hoćete vi gospodine Tandir? Izvolite.
SAMIR TANDIR: Hvala ministarki Vujović. Samo bih vas zamolio, spomenuli ste tri opštine, da u planu bude i četvrta opština, kako je planirano od početka i opština Sjenica, oni imaju određenih problema sa svojom likvidnošću, ali se nadam da ću uz podršku Ministarstva finansija, taj problem biti prevaziđen.
Moje sledeće pitanje bi bilo ministru, u narednom bloku očekujem da ministar Momirović, pošto sam dobio reč, odgovori, postaviću još pitanja ministarki energetike Zorani Mihajlović, a tiče se, pošto je najavljeno da će biti na sednici, a tiče se izgradnje HE Brodarevo 1. i 2. na Limu, kod Prijepolja. Da li je to predviđeno generalnim urbanističkim planom i kakav je stav Ministarstva, obzirom da se i sa jedne i druge strane Lima, nalazi zaštićeno područje.
Sa jedne strane zaštićemo područje Kamena gora, a sa druge strane Ozren i Jadovnik.
Lokalna zajednica nije informisana, pre 10 godina, smo imali pokušaj izgradnje i nije do toga došlo, jer je lokalna zajednica zauzela stav da predviđeni projekat nije bio adekvatan, da će narušiti apsolutno identitet tog područja, iako je važno da sve ono što Ministarstvo eventualno planira, da lokalna zajednica bude upoznata, da ne bi ostavili prostor za političke špekulante, koji na bilo koji način, tu temu mogu da zloupotrebljavaju.
Sledeće pitanje je upućeno ministru poljoprivrede. Zanima me, na koji način Ministarstvo može da pomogne stočarima, koji usled pandemije i zatvaranja hotela i restorana, nisu prodali svoja grla i krupne i sitne stoke.
33/3VS/MP
Znači, ovaj problem je izražen u celoj našoj zemlji, ali ja govorim o problemima stočara, pogotovo sa Peštera i sa Zlatara, opština Sjenica, Tutin, Nova Varoš, jer imamo jednu i zimsku i letnju sezonu, koja je potpuno propala, hotelijeri, odnosno hoteli su bili zatvoreni, i restorani i to nisu količine koje mi možemo neke respektabilne da izvozimo, na svetska tržišta.
Takođe, Crna Gora, je prošle godine bila zatvorena i to su ljudi koji snabdevaju hotelijere i restorane.
Sada, ne samo da nisu prodali svoja stada, već su im ostala stada, moraju da kupuju seno, stočnu hranu i oni su u debelom minusu. Govorimo o pomoći privredi, da vidimo kakav paket mera bi mogli ovde u Skupštini, da usvojimo i pomognemo našim poljoprivrednicima.
Od ministra, takođe očekujem odgovor, hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima ministar Momirović.
34/1JI/MJ16.50 – 17.00
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Hvala, gospodine Tandir na pitanju i par konstatacija. Sa nekima bih se složio, sa nekima se ne bih složio. Neka su, čini mi se ostala po malo nepotpuna.
Krenuo bio od železnice. Tu ste rekli da su stanice železničke poprilično devastirane, da se nije ulagalo u njih, da su one nekada bile simbol i sinonim za grandioznost, za napredak, za budućnost, da su one sada poprilično zapuštene.
Nažalost, moram da se donekle složim sa vama. Jednostavno, železnica je decenijama bila zapuštena. Železnica je bila ubijana, devastirana. Teško bi sve to bilo ovako kako je izgledalo do pre par godina dok se neko nije zaista ozbiljno trudio ili ozbiljno zanemarivao železnicu, na kraju je ona došla u neku situaciju u kakvoj je bila do pre par godina.
Ja bih vas podsetio da su ipak neke stvari urađene, a neke stvari su trenutno u procesu izgradnje koja će temeljno promeniti železnicu i mi se više nikada nećemo vratiti u situaciju kakva je bila pre par godina.
Mi trenutno gradimo najbržu i najmoderniju železničku prugu u istočnoj Evropi. Odnosi se na Beograd - Novi Sad, kao deo buduće koridora Beograd-Budimpešta koja će biti pruga za vozove od 200 kilometara na sat. Za pola sata ćete dolaziti do Novog Sada. Sve železničke stanice će biti rekonstruisane na tom putu i to je ono što se već uveliko radi. Do kraja godine će biti završeno. To će zaista biti jedna velika promena u percepciji železnice u Srbiji, jer ono o čemu ja sad pričam je nešto što i mi u Vladi teško možemo da zamislimo.
Podsetio bih vas da je na pruzi Beograd-Bar o kojoj pričate, odnosno Beograd-Vrbnica na teritoriji Republike Srbije, već rekonstruisan deo do Valjeva. Vi danas imate zaista jednu kvalitetnu prugu do 120 kilometara na čas, do Valjeva koja je trenutno, da tako kažem, najpunija, najveću okupiranost ima, već ljudi iz Valjeva više ne koriste prevoz u tom obimu, odnosno svakodnevno neki ljudi koji rade idu vozom do Beograda, vraćaju se nazad, to je potpuno jedna drugačija priča, Trideset šest kompozicija je kupljeno u prethodnom periodu. Svakako da to nije dovoljno u ovom trenutku i da smo mi u procesu nabavke još kompozicija, ali hoću da kažem već su neke stvari urađene.
Sa našim evropskim partnerima mi radimo projektovanje i do kraja ove godine ćemo krenuti rad pruge od Niša do Dimitrovgrada. Ispratili ste predsednika posle napornih pregovora u Briselu. Dogovorio, odnosno obećan mu je grant od 700 miliona evra ili da budem precizan između 650 i 700 miliona evra što je najveći grant koji je neka zemlja Zapadne Evrope dobila u poslednjim decenijama. Kad pričaju o načinu i percepciji Evrope prema Srbiji to moraju da znaju. Ni jedna zemlja nije dobila toliki grant kao što je nama obećan za tu prugu.
Na primer, Hrvatska je dobila za most na Pelješcu oko 300 miliona evra, Bosna za autoput značajno manje. Evropa je nas prepoznala na način da će nam odobriti najveći grant u dosadašnjoj istoriji za zemlje Zapadnog Balkana.
Rekli ste za prugu Raška – Novi Pazar. Ona svakako postoji u strateškim pravcima koji postoje već decenijama. Vi ste dobro informisani, to jeste nešto o čemu mi ozbiljno razmišljamo. Kao što znate, mislim da je pošteno to ponoviti, mi smo svesni da Novi Pazar, Tutin, Sjenica, pa naravno onda i Priboj i Prijepolje zaslužuju mnogo bolju saobraćajnu infrastrukturu, nego što su imali u prethodnim decenijama zato se sada radi Novi Pazar, Tutin, magistralni put koji nije rekonstruisan decenijama.
34/2JI/MJ
Predsednik je i danas ponovio, i to smo pričali prethodnih godina, mi smo odlučni da krenemo u izgradnju autoputa Požega-Boljare. To je autoput koji će potpuno promeniti saobraćaj za ljude iz Novog Pazara, pre svega iz Sjenice, a onda naravno i za Arilje, Ivanjica, Požega.
Jednostavno, ono što imate sada jedan magistralni put koji prolazi kroz veliki broj naseljenih mesta vi ćete moći da dođete do Požege, Čačka, Beograda, onda i Užica u neverovatno bržem vremenskom periodu.
Mi smo u prethodnom periodu imali zaista jako kvalitetne razgovore sa kineskim partnerima. Oni su nam inicijalno dali neke projekcije saobraćajnica sa manjim projektovanim brzinama. Mi smo tražili da to bude autoput gde će se ići preko 130 na sat, odnosno 130 u ovom trenutku, a da u perspektivi postoji opcija da se ide i brže.
Mi želimo najmoderniji autoput i za građane Novog Pazara, za građane Sjenice, za građane Ivanjice i Arilja i ja se nadam da ćemo u najskorije vreme mi ući u potpisivanje komercijalnog ugovora, a onda ući i u izgradnju tog autoputa.
Molim vas probajte da razmislite šta je samo urađeno u ovih pet godina od kada je predsednik Republike sproveo fiskalnu konsolidaciju. Koji je to obim autoputeva. Koliko je to važno i za Novi Pazar i za Sjenicu i za sve druge gradove. Samo pomislite na Čačak, Beograd u kome se decenijama pričalo. To je danas realnost. Mi smo zaboravili da smo mi decenijama išli do Čačka magistralnim putem, ginuli su ljudi, gužve su nesnosne bile, koliko se stvari menjaju u smislu saobraćajne komunikacije.
Što se tiče puteva mi smo već otišli predaleko i tu nema nazad. Stvari su jasne, vidljive, perspektiva je jasna i mislim da je svakom građaninu Novog Pazara kao svakom građaninu Čačka jasno u kom pravcu ide Srbija.
Što se tiče železničke infrastrukture moraćemo da sačekamo, ali ne još mnogo do kraja ove godine kada budu ljudi videli brzi vozovi i to najbrži vozovi i istočnoj Evropi, najmodernije pruge, onda će im biti jasno o čemu mi sve ovo vreme pričamo, a doći će na red, naravno i pruga Raška-Novi Pazar. Novi Pazar je grad koji raste, za nas je jako značajan, ne napuštamo ga, postoji obilaznica oko Novog Pazara koja se ne gradi dovoljno brzo i predsednik mi je rekao da obratim pažnju šta se sa tim dešava. Ako se to bude razvlačilo i u narednom periodu mi ćemo morati kao republička Vlada da intervenišemo i da preduzmemo neke korake kako bi ušli u bržu izgradnju obilaznice oko Novog Pazara.
Ne znam da li vas je zadovoljio ovaj moj odgovor. Svakako hvala vam na pitanju. Novi Pazar, Sjenica, Tutin, kao i svi gradovi u Republici Srbiji su deo plana „Srbija 2025“, to je plan koji će dovesti ovu zemlju na mnogo ekonomskom i socijalnom nivou, većeg od onog koji je danas, a današnji nivo je mnogo veći od onog gde je bio pre pet godina.
Tako da, molim vas imajte poverenja i videćete kako će se stvari desiti. Hvala još jednom.
PREDSEDAVAJUĆA(Elvira Kovač): Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.
Izvolite.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem apropo teme koju ste pokrenuli, a vezana je za problem korone i problem koji se pojavljuje sa nedovoljnom potrošnjom jagnjećeg i goveđeg mesa.
34/3JI/MJ
Činjenica je da u zadnjih 14. 15 meseci, 16, već koliko, zbog nedostatka jednog dela tržišta, to se pre svega odnosi na ugostiteljske objekte najvećim delom tokom ovih 14 meseci, a isto tako i nekih drugih platformi koje su bile važne za potrošnju ovog crvenog mesa, mi smo imali pad potrošnje. To automatski dovodi do situacije da u čitavoj priči dođe i do pada cena i samim tim do velikih problema.
Nisu ovo normalne situacije, nisu normalni uslovi. Goveđem mesu je čak potrošnja pala 70%. To je najpre zbog toga što nisu radili hoteli, restorani, nije bilo veselja koja su najklasičnija, da tako kažem linija preko kojih je ta potrošnja išla. To nije zaobišlo ni jagnjeće meso. Međutim, šta je država uradila u zadnjih 15 meseci? Tri puta je intervenisala na tržištu preko robnih rezervi ili preko sistema su dodatne finansijske podrške kako bi se ovaj sektor, koliko toliko stavio u neke normalne okvire. Priznaćete da i vreme u kome živimo nije toliko normalno i ko bi se nadao da će takve stvari da se dešavaju i koje su prouzrokovane koronom.
Ja ću samo zbog javnosti reći nekoliko stvari. U budžetu koji je namenjen podsticajima skoro 70% ode na stočarstvo. To je potpuno normalno, jer stočarstvo je najosetljiviji deo poljoprivredne proizvodnje koji trpi neki duži vremenski interval kada morate da se bavite njime i ne donosi odmah plodove, naročito kada je reč o govedarstvu, pre svega mislim o tovnom govedarstvu i mlečnom govedarstvu.
Situacija na današnji dan je dosta solidna. Cena jagnjećeg mesa žive vage je oko 260 dinara, što koliko toliko zadovoljava stanje na tržištu, a s druge strane cena goveđeg mesa, odnosno žive vage kada je to u … 2,05 evra, 2.10, plus subvencija države koja ide i za jedno i za drugo. Mislim da to nije malo.
35/1GD/IĆ17.00 – 17.10
Kako smo došli do toga? Sa jedne strane država je intervenisala, sa druge strane, otvorili smo nova izvozna tržišta. Nemojte zaboraviti da smo u Karajukića Bunaru zajedno sa jednim investitorom otvorili otkupni centar, pre svega, za jaganjce i odatle se skuplja roba i šalje na prostor Libana, na prostor Izraela i nekih drugih zemalja i to je jako važno. Mi u ovim trenucima kada je kriza možemo na ovakav način da rešimo ove probleme.
S druge strane, otvaramo i neka nova tržišta, pre svega tržišta golfskog zaliva i mislim da tu imamo dobre potencijale. S druge strane, samo ću podsetiti na jednu stvar, po jednom grlu ovce subvencija je 7.000 dinara, za jaganjce je 2.000 dinara po grlu. To su ubedljivo najveće subvencije koje postoje u okruženju, veće čak ni u EU. Mislim da su to načini na koje ove država može da se bori.
Nije bilo lako, naročito s jeseni prošle godine i u zimskom periodu. Sad je stanje znatno bolje, pošto vidim da se najavljuju i popuštanje mera i da će početi da rade i restorani u zatvorenom, tako da ja očekujem samo bolje i bolje, plus izvozni kapacitet koji vam se stalno povećava i mislim da ove godine više nećemo imati takvih problema.
Hvala puno.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem se ministru Nedimoviću.
Reč ima predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Poštovani narodni poslaniče, ja ću vam samo brzo odgovoriti na pitanje u vezi sa hidroelektranom Brodarevo 1 i 2 na Limu. To je projekat koji je razvijan preko 10 godina od strane kanadske firme „Reservoir Capital“ koji su na kraju odustali od tog projekta, izuzetno je kompleksan projekat, projekat koji nije dobio ekološku dozvolu, gde je takođe bilo problema i gde je, u stvari, Republika Crna Gora izrazila zabrinutost zbog prekograničnog uticaja koji bi te dve, nisu ni male hidroelektrane, bogami, srednje veličine, imale, pa je to preuzeo jedan drugi, ako se ne varam, domaći investitor. Tokom juna, jula prošle godine bili su javni uvidi.
Mi svakako nećemo donositi rešenja bez, na kraju krajeva, potpune saglasnosti lokalnog stanovništva a moja molba još jednom je zaista da se naši ljudi uključe u trenutku kada proces to od njih zahteva, dakle, u javnom uvidu, pa od plana detaljne regulacije pa nadalje, a najvažnije kada se predstavlja studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Tako da, ne znamo u ovom trenutku u kojoj fazi je razvoj tog projekta, ali ja bih pretpostavila da i ukoliko je završen javni uvid i nije bilo nekog naročitog učešća, da bi verovatno moralo to da se ponovi, zato što je to bilo u vreme korone, tako da verujem da nije bilo mnogo ljudi koji su mogli da učestvuju, ali ćemo biti u kontaktu i da zaštitimo sve interese naravno lokalne zajednice, iako sam ja za to da što više diversifikujemo naše energetske izvore, zato što mislim da to doprinosi našem bogatstvu, našoj energetskoj stabilnosti, ali kao što smo rekli i kao Vlada u svim ostalim projektima, posebno energetskim projektima, životna sredina je na prvom mestu.
Obišla sam Kostolac, Blok B, postrojenja sa prečišćavanje sumpordioksida, izduvnih gasova iz Termoelektrane Kostolac B pre neki dan, da pokažem i da podsetim ljude gde i kada je počela borba za zdraviju životnu sredinu, a to je bilo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade i tada, uprkos svoj težini trenutka poplavama i posledicama poplava, potrebi za fiskalnom konsolidacijom, ekonomskim reformama, tada je Vlada Srbije izdvojila 130 miliona dolara za prvo postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova na jednoj našoj termoelektrani i za mene je tada počela borba za zaštitu životne sredine.
35/2GD/IĆ
Od tada smo samo u ta postrojenja uložili oko 600 miliona evra i planiramo dodatna ulaganja, a ja ću u narednim nedeljama sa svojim timom putovati po čitavoj Srbiji da obiđem sve one projekte zaštite životne sredine koji su urađeni i završeni, projekte na kojima radimo i projekte na kojima ćemo tek raditi da pokažem zaista na najkonkretniji način ko je u ovoj državi počeo i ko brine o životnoj sredini, za razliku od onih predstavnika bivše vlasti koji nam spočitavaju tu brigu a, zaista, za životnu sredinu, nažalost, ama baš ništa nisu učinili.
Tako da ću uskoro posetiti onda i vaš kraj, da bi obišli i ono što moramo da saniramo sa deponijom, ali i da vidimo šta radimo sa transfernom stanicom i šta možemo još dodatno da učinimo za Lim.
Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Narodni poslanik Samir Tandir, zaključni komentar.
SAMIR TANDIR: Hvala, predsednice Vlade. Hvala ministrima.
Apsolutno sam saglasan, što se tiče investicija u infrastrukturi i kada je u pitanju politika u oblasti agrara, na istom smo zadatku. Ne bi podržavali Vladu naša stranka i poslanička grupa da ne mislimo isto, ali, jednostavno, zadatak nas, narodnih poslanika, je da ukazujemo na probleme iz svog kraja.
Ponosni smo na brze pruge, ponosni smo na rekonstrukciju pruge do Valjeva, ali nas zanima i taj drugi krak kada će doći i do Priboja i do Prijepolja i ta železnička stanica u Priboju i Prijepolju je nešto što ja gledam svaki dan i onda moramo, jednostavno, da radimo, da to rešimo što pre, kao i pruga do Novog Pazara.
Ponosan sam posebno što smo postigli taj nivo poverenja da nikakve tajne diplomatije, nikakvi non-pejperi ne mogu da ugroze stabilnost naše zemlje i poverenje i saradnju koju imaju bošnjački i srpski narod kako ovde u našoj zemlji, tako i u regionu i mislim da je to najveći mogući uspeh koji smo postigli formiranjem ove Vlade i podrškom koju ova Vlada ima i partnerskim odnosima koje smo napravili sa najjačom Srpskom naprednom strankom i to je nešto na čemu permanentno radi i lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić.
Ono što je zadatak svih nas i o čemu smo razgovarali jeste da u što kraćem periodu dovedemo neku veliku investiciju na prostor Sandžaka, da vidimo šta ćemo oko tog projekta i slobodnih zona. Moramo da izvršimo dodatni pritisak na naše lokalne samouprave, jer ljudi u unutrašnjosti, nažalost, i ja živim u unutrašnjosti, u Sandžaku, nemaju dovoljno samopouzdanja, a možda i ljudskog resursa da te sve velike stvari iznesu, jer jednostavno godinama su se problemi gurali pod tepih. Ljudi jednostavno ne veruju da se pojavila Vlada koja hoće da rešava njihove probleme.
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.
Izvinite, ministre Momiroviću, po Poslovniku sada nemate pravo, pošto je zaključni komentar. U sledećem krugu ćete imati prilike.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.
JASMINA KARANAC: Hvala, predsedavajuća.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.
Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.
35/3GD/IĆ
Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.
Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.
Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?
Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.
Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.
36/1TĐ/CG17.10 – 17.20
Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.
Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.
Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Što se tiče vakcinacije, imam presek od 15.00 časova. U 15.00 časova u Republici Srbiji je bilo ukupno vakcinisano, makar prvom dozom, 2.015.280 građana, što je otprilike nešto malo iznad 35% od ukupne punoletne populacije. Revakcinisano je bilo 1.462.125 građana, što je nekih 25,6% od punoletne populacije. Mi vodimo i tu treću kategoriju imunizovani, odnosno potpuno zaštićeni koje brojimo kao broj ljudi kojima je od revakcinacije prošlo dve nedelje ili pet nedelja u slučaju da su se vakcinisali Astra zeneka vakcinom. Takvih je bilo 1.261.974 ili 22% od ukupne punoletne populacije.
Mi ćemo uskoro imati negde oko 40% ukupne punoletne populacije vakcinisano, što je dobro, ali su velike razlike između različitih gradova i opština u Republici Srbiji. Daleko, daleko najuspešniji u vakcinaciji je Beograd, i to posebno centralne gradske opštine. U centralnoj gradskoj opštini Stari Grad imamo u ovom trenutku preko 62% ukupno vakcinisanog punoletnog stanovništva. Beograd - gradska opština Savski venac oko 61% i Beograd - gradska opština Vračar oko 60%. Dakle, to je zaista mnogo, mnogo više od republičkog proseka.
Najslabija je u vakcinaciji u ovom trenutku opština Tutin sa samo nekih 8% punoletne populacije vakcinisano. Nakon toga - Novi Pazar, pa Lajkovac, Ljig, Žagubica, Merošina. To je ono na čemu u ovom trenutku zaista intenzivno radimo, da vidimo i sa predsednicima opština i sa lokalnim liderima, uticajnim osobama kako možemo da zaštitimo ljude u tim mestima.
Takođe je velika razlika i kada govorimo o starosnim kategorijama. Najveći stepen vakcinacije je u populaciji između 65 i 74 godine. U toj populaciji smo značajno iznad 60% populacije vakcinisano, što je odlično zato što su oni ugrožena kategorija. Mislim da smo oko 64%. Dobri smo, takođe, iznad 75 godina. Tu smo negde u ovom trenutku na 52%. Moglo bi i mora i bolje, ali opet 52%, ako razumete da npr. 56%, po svim istraživanjima, znači kolektivni imunitet, onda je to dobro.
Daleko najlošije stojimo u starosnoj grupi od 18 do 35 godina i tu je potrebno da mnogo, mnogo još uradimo.
Grad Beograd, Vlada Republike Srbije, ako se ne varam i grad Novi Sad i još neki gradovi u saradnji sa nekim festivalima ili kako se to popularno sada kaže influenserima sada rade na jednoj kampanji za vakcinaciju mlađe populacije koja će
36/2TĐ/CG
početi 15. maja, odmah nakon praznika. Mislim da će tu učestvovati i Egzit i Bir fest, tako da radimo u ovom trenutku na tome. To je dobro.
Mi smo juče na sednici Kriznog štaba doneli odluku da ćemo otvoriti punktove za masovnu vakcinaciju i u okviru tržnih centara. Prvi će biti TC Ušće u Beogradu, pa onda TC Delta i verovatno ćemo otvoriti još dva u tržnim centrima u Kragujevcu i u Nišu. Na tome radimo u ovom trenutku, a masovno otvaramo i lokalne domove zdravlja za vakcinaciju.
Volela bih danas posebno da pohvalim opštinu Bosilegrad gde oni zaista uzmu medicinsku ekipu i idu od kuće do kuće i vakcinišu građane tamo i mislim da ćemo tako morati svi da radimo, posebno u nekim opštinama koje su razuđenije, gde ima naseljenih mesta i sela dalje od gradskog jezgra, od gradskog centra, ali to nam je najvažniji zadatak u ovom trenutku.
Vidite, mi imamo sve bolju, sve stabilniju epidemiološku situaciju u Republici Srbiji. Brojevi konstantno padaju i novozaraženih i procentualno pozitivnih u odnosu na testirane. Najveći deo toga je zahvaljujući vakcinaciji i to se najbolje vidi u gradu Beogradu gde dramatično pada broj obolelih. Dakle, vakcinacija radi. Molim ljude da budu ozbiljni, odgovorni i da odu da se vakcinišu.
U ovom trenutku oko 98% ukupno hospitalizovanih, kojih imamo nešto malo manje od 5.000, 98% nije vakcinisano. Dakle, ljudi pogledajte kako padaju brojevi u sredinama gde imamo dobru vakcinaciju, veliki broj vakcinisanih i kako izgleda u bolnicama. Nije vakcinisano 98% hospitalizovanih. Nema dalje. Zaista ne postoji argument da se ljudi ne vakcinišu.
Pratićemo situaciju iz sata u sat, iz dana u dan, pa ćemo dodatno osmišljavati načine na koje ćemo komunicirati sa građanima i približiti im vakcinaciju.
Što se tiče kovid sertifikata, zahvaljujući čitavom procesu koji je u potpunosti digitalizovan, koji nam je zaista pomogao da mi logistički izazovan posao uradimo na ovako efikasan i dobar način, zahvaljujući tom IT sistemu, mi smo u mogućnosti da imamo potpuno elektronske kovid sertifikate. Oni će biti završeni 1. maja. Od subote, praktično, Republika Srbija će za sve svoje građane koji su vakcinisani i revakcinisani imati digitalne kovid sertifikate.
Mi smo radili na tome, odnosno mi smo podelili naše sertifikate i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i sa brojnim zemljama, kao što su na primer Izrael ili Mađarska, i mislim da su te zemlje spremne da prihvate te sertifikate. Ono što će to omogućiti građanima jeste da zaista jako lako mogu da putuju i da ne moraju da imaju PCR testove, a to će zavisiti od države do države, ali što se tiče digitalnih kovid sertifikata to će od subote zaživeti.
Još jednom želim da zamolim, apelujem, hvala vama na ovom pitanju, na sve građane Republike Srbije, sada posebno u ovom trenutku mlađu populaciju, da se vakcinišu. Mi realno imamo vakcina da završimo sa ovom borbom i izađemo kao pobednici do kraja juna. Mi u ovom trenutku imamo vakcine za još sigurno nekih 350 hiljada građana, da se vakcinišu. Nama već 5. maja stiže nešto preko 104 hiljade dodatnih Fajzer vakcina. Koliko imamo najavu, tokom sledeće nedelje, dodatne količine iz Kovaksa.
37/1DJ/MĆ17.20-17.30
Dakle, nemamo problem sa vakcinama, ali hajde stvarno da budemo odgovorni da stavimo tačku na ovo, da pobedimo i da se vratimo normalnom životu. Ja sam danas i zaista beskrajno srećna zato što smo dobili i preliminarne rezultate naše ekonomije, ekonomskih pokazatelja u prvom kvartalu koji su mnogo, mnogo bolji nego što je bilo očekivano, nego što je bilo projektovano. Ali, i to je zahvaljujući tome što smo mi bili dovoljno sposobni da nabavimo vakcine i da efikasno vakcinišemo naše ljude i što za ovih prvih otprilike dva miliona ljudi, što smo zaista imali ljude koji su bili zainteresovani i jedva čekali da prime vakcinu.
Kada bi ovako nastavili, stavili bi tačku na ovo do kraja juna, vratili bi se i normalnom poslu i normalnoj ekonomiji i normalnom druženju, zagrljajima, zaista i svemu onome emotivnom što nam toliko nedostaje kao narodu.
Što se tiče životne sredine, ja se izvinjavam što sam produžila malo, ali obe teme su izuzetno važne i izuzetno kompleksne, vaša pitanja oko energetskog miksa. Dakle, ja sam rekla juče, ono što je zaista meni simptomatično, ovako vidite, godine 2014. je počela zaista jedna sistemska briga za životnu sredinu, iako tiha zato što je mnogo drugih stvari bilo prioritet i fiskalna konsolidacija i kako da izađemo iz toga brzo, kako da zaposlimo ljude zato što nam je bila enormna nezaposlenost, posebno nezaposlenost mladih, i kako da vratimo izuzetno skupe dugove koje su uzimale vlasti pre 2013. godine, kako da zemlju napravimo kredibilnom za investitore, kako da se izborimo za to da se pitanje Kosova i Metohije ponovo nađe na stolovima svih međunarodnih aktera i kako da nekako ponovo otvorimo tu knjigu koja je bila realno zatvorena i stavljena negde ad akta.
Ali, radilo se na tome i koliko god je bilo nedostatka novca u životnu sredinu se ulagalo i zaista najbolji pokazatelj toga su ovi filteri na našim termoelektranama, Kostolac B koji je završen i termoelektrana Nikola Tesla Blok A i Blok B koji se trenutno rade.
Pored ovoga, ja ću podsetiti ljude, jedna od sledećih mojih destinacija će biti Stolice. Podsetiću na ekološku katastrofu koja se desila 2014. godine u rudniku Zajača, gde se izlilo olovo, gde je bilo sve zatrovano i zemlja i voda i ljudi i koje je krajem 2016. godine u potpunosti sanirana za vjek-vjekova, dakle ne postoji više taj problem.
To takođe govori koliko su se ljudi brinuli i pre te 2014. godine za životnu sredinu i koliko se tome nije pridavalo ni značaja ni pažnje ni od strane, nažalost, građana koji su ponovo za sebe imali mnogo drugačije prioritete i mnogo drugačije muke, a ni tadašnjih vlasti.
Danas, u stvari 2014. godine, samo šest godina kasnije ova Skupština bira Vladu koja stavlja zaštitu životne sredine kao jedan od tri najvažnija prioriteta. Toliko se Srbija promenila. Da vam je neko tada pričao da će za neku vladu u Srbiji zaštita životne sredine biti među top tri prioriteta, ljudi mu ne bi verovali.
Dakle, toliko se Srbija promenila i nekako sedam godina, nepunih sedam godina kasnije Srbija dobija i opet ova Skupština u ovom sazivu vi usvajate i hvala vam na tome, Zakon o klimatskim promenama kao prvi sistemski zakon koji se usvaja u našoj zemlji, a koje je usaglasilo na kraju krajeva i Ministarstvo energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine, što je ogroman problem, verujte mi, koje na sistemski način obrađuje ovu temu.
37/2DJ/MĆ
Nakon toga i Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije. Ovo je prvi put da Republika Srbija ima Zakon o obnovljivim izvorima energije. U prethodnom zakonu su obnovljivi izvori energije bili samo jedan deo Zakona o energetici i to ponovo govori o tome koliko nam je ovo važna tema i još jednom zahvalnost ovom domu na podršci i na razumevanju koliko je ovo važno i za tu našu energetsku tranziciju i idemo u izmene dopune Zakona o zaštiti prirode.
Dakle, i na taj način i kroz zakonodavnu aktivnost i kroz budžet i kroz naše aktivnosti se vidi koliko pažnje poklanjamo zaštiti životne sredine.
Sad, što se tiče energetskog miksa, ja ću probati da budem zaista najkraća moguća. Ono što je važno, naše termoelektrane jesu i dalje naša sigurnost. Dakle, mi imamo te rezerve uglja, nažalost, lignita nije najsrećnije rešenje, ali imamo to što imamo. I one nam daju taj tzv. "bazni", osnovni kapacitet i bez toga mi ni ne možemo da imamo mnogo više obnovljivih izvora energije zato što morate da ih balansirate.
Dakle, u te dve stvari moramo da budemo zaista izuzetno pažljivi kako dalje vodimo našu energetsku politiku. I koliko god ljudi mislili nisu nam potrebne termoelektrane, ja opet moram i za sebe da kažem, ja jesam jedna od tih koja pre ide ka zelenoj energiji, nego ka termoelektranama. Za odgovornu državu vi morate da imate te kapacitete kao osnovne ili bazne kapacitete.
Isto tako, morate da razmišljate o energetskoj sigurnosti, da ne budete neto uvoznik električne energije, da takođe pokušavate da držite energetski sektor takvim da on bude i podsticaj daljem razvoju vaše privrede, ali da ne optereti u ovom trenutku kada smo mi u nekoj fazi zaista jako brzog razvoja, da ne optereti ni kućni budžet građana.
Sve to mi moramo da uzmemo u obzir kada pravimo energetski miks, ali ću vam reći da ćemo svakako videti još više obnovljivih izvora energije, diversifikujemo i izvore gasa i gasne koridore. Idemo, što je jako važno, razmišljamo i o električnoj energiji, toplotnoj energiji i transportu.
Ovo o čemu sam pričala, električna energija u smislu toplotne energije Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima zaista jako ambiciozne projekte, projekte gde imate zamenu energenata, gde prebacujemo, posebno u onim gradovima, opštinama koje su najzagađenije kao što je Kosjerić, kao što je Kragujevac, kao što je Užice, kao što je Valjevo, gde zatvaramo sistem centralnog, odnosno daljinskog grejanja na mazut i ugalj, prelazimo na gas, u nekim slučajevima i na bio masu. Naravno, u sistemu transporta gde već dajemo i subvencije za kupovinu električnih vozila, ali postavljamo električne punjače na našim putevima, gledamo da sa „Putevima Srbije“ imamo što više elektronsku naplatu putarine da bi smanjili i tu čekanje na naplatnim stanicama, da bi smanjili zagađenje.
Dakle, imamo jedan sveobuhvatan pristup energetici i životnoj sredini. Kompleksno je pitanje, ali verujte, dajemo sve od sebe da sačuvamo našu bezbednost i stabilnost, da to bude u funkciji našeg rasta i razvoja, ali i dalje zaštite naših potrošača i da otvorimo zaista na pravi način taj put ka zelenoj tranziciji.
Izvinite još jednom na dužem odgovoru, ali bila su kompleksna pitanja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem se premijerki.
Reč ima Jasmina Karanac, potpitanja.
JASMINA KARANAC: Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.
37/3DJ/MĆ
Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.
Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.
Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.
Ministar Momirović, izvolite.
38/1BM/MT17.30 – 17.40
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Hvala.
Poštovana narodna poslanice, tako je, ova korona je već predugo tu. Svi trpimo posledice nje. Zaista to je takav pritisak, već prosto neizdrživ. Nekako smo svi optimistični od kada je predsednik, naravno i predsednica Vlade i cela Vlada obezbedili medicinsku opremu i vakcine, ali ne smemo da zaboravimo da su neke privredne grane izuzetno teško pogođene.
Među najgorima su firme vezane za saobraćaj, pre svega vezane za vazdušni saobraćaj. Mi smo danas, predsednica Vlade i ja, sa delegacijom posetili aerodrom „Beograd“, aerodrom u koji se trenutno ulaže 220 miliona evra koji će biti verovatno najveći aerodrom u jugoistočnoj Evropi i prisustvovali smo ispraćaju novog aviona „Er Srbije“ za Njujork. Aerodrom izgleda fantastično i predsednica Vlade je održala jedan zaista dirljiv govor. Svi smo se podsetili šta je sve „Er Srbija“ uradila za državu Srbiju u prethodnom periodu, šta je nekad bio „JAT“, koliko je to preduzeće bilo propalo, kako se „Er Srbija“ podigla, kako sada uspeva da izdrži sav ovaj pritisak, naravno uz podršku države, i kako očekujemo da kada prođe korona da „Er Srbija“ bude ne samo najjača regionalna kompanija, što ona sada nesumnjivo jeste, nego jedna od jačih evropskih kompanija i ona će to sigurno biti uz podršku Vlade, uz ozbiljan menadžment. Mislim da je budućnost „Er Srbije“ neverovatna.
Naravno, „Er Srbija“ je jedna kompanija i lako je pričati o njoj, ona je u fokusu. Međutim, mi nismo zaboravili da jedan ogroman broj kompanija u drumskom saobraćaju takođe trpi neverovatan pritisak zbog korona krize. Jednostavno, saobraćaj je ugrožen, prevoznici su ugroženi. Mi pričamo o 13.000 zaposlenih, oko 6.000 kompanija koje su uglavnom mala i srednja preduzeća i preduzetnici. Mi smo napravili jedan zaista kvalitetan paket da podržimo ta preduzeća sa 600 evra po autobusu u narednih šest meseci. Mi smo juče i danas isplatili za 82%, 83% tih autobusa uz jedan jedini uslov, a to je da zadrže svoje radnike.
Znači, zaista smo se potrudili da u ovim teškim okolnostima kada su te privredne grane realno jako ugrožene, ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi, da im damo kvalitetnu podršku da sačuvaju svoju supstancu, da sačuvaju svoje kompanije i da kao „Er Srbija“ kada ovaj pritisak korone, a on je već na drumskom saobraćaju nešto na šta moramo da se naviknemo, ovo neće proći brzo, ovo traje predugo, da se prilagode, nastave svoje poslovanje i izađu kad ovo prođe još jače.
Tako da, mislim da je to velika podrška i mi zaista imamo jako dobre povratne reakcije i uveren sam da sa ovom podrškom će autobuski prevoznici uspeti da izdrže ovu krizu. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.
Reč ima premijerka, Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Samo da se nadovežem na neke stvari koje je pomenuo ministar Momirović i nekako podstaknuta danas zaista prelepim događajem da smo dobili i novi avion „Er Srbije“ A330 sa likom Nikole Tesle koji je danas krenuo put Njujorka, da se zahvalim našoj „Er Srbiji“ na svemu što su uradili.
Pre dve nedelje, za one koji nisu znali, „Er Srbija“ je uvela i treći nedeljni let za Njujork. Mislim da je, uz „Turkiš erlajns“, „Er Srbija“ bila jedina avio kompanija koja nije prekidala letove do SAD. Zaista se izborila u tako teškim okolnostima da ima i najpopunjenije kapacitete od svih avio kompanija na tim letovima.
38/2BM/MT
Još jednom, zahvalnost „Er Srbiji“ za to što su tokom korona krize, odnosno krize uzrokovane korona virusom prevezli čak 10.310 građana Republike Srbije na evakuacionim letovima. Dakle, spašavali naše građane iz zatvorenih gradova, iz zatvorenih zemalja, sa zatvorenih aerodroma. Da nije bilo „Er Srbije“, verujte, nište od toga ne bi bilo tako, ne bih rekla lako, i ovako je bilo teško, ali ne bi bilo moguće.
Konačno, naša „Er Srbija“ je do sada sprovela 56 kargo letova koji su nama donosili medicinsku opremu, aparate, respiratore, vakcine u trenucima kada vi, da imate pare, niste mogli da nađete, da iznajmite avion da vam donese opremu i vakcine. Mi smo samo slali našu „Er Srbiju“ sa onom starom A330, sada imamo ovu novu. Da nismo imali nacionalnog avio prevoznika zaista mi ne bi mogli ovako uspešno da se borimo protiv virusa.
Tako da, sve to nekako oslikava zajedno jednu mnogo snažniju, mnogo ozbiljniju državu. Ne može jedna stvar da učini razliku, ali kada ulažete u sve i pametno radite onda vam se to na kraju sve vraća.
Tako da, veliko hvala „Er Srbiji“. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Na kraju, reč ima Jasmina Karanac.
Izvolite.
JASMINA KARANAC: Zahvaljujem još jednom na odgovorima i premijerki i ministru Momiroviću.
Zaista, ja ne bih dalje trošila vreme, ja bih se solidarisala sa ostalim poslaničkim grupama da bi i najveća poslanička grupa, SNS, mogla da dođe na red i postavi svoje pitanje. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima dr Emeše Uri.
Izvolite.
EMEŠE URI: Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja bi moje prvo pitanje postavila ministru zdravlja, asistentu doktoru Zlatiboru Lončaru, a tiče se tzv. post kovid sindroma o kome ceo svet sve više govori.
Moje pitanje se odnosi na planove, organizaciju zdravstvenog sistema koje će ministarstvo preduzeti da bi smo adekvatno odgovorili na ovaj nastojeći problem.
Pre toga bih želela da pohvalim svakako rad Vlade Republike Srbije, samog Ministarstva zdravlja, zatim Instituta za javno zdravlje „Batut“, zato što su praktično omogućili da brzo, adekvatno i pravovremeno ceo zdravstveni sistem odgovori na ovaj problem.
Vladu bih svakako pohvalila baš za ono što je najmanje bilo popularno u početku ove epidemije, a to je vanredno stanje, jer to je praktično omogućilo da se mi svi pripremimo za nastojeću epidemiju i da praktično taj zdravstveni sistem ekolabira pred problemom.
Isto tako bi istakla, kao svaki put u mom govoru, značaj jedinstvenog zdravstvenog sistema primarne zdravstvene zaštite domova zdravlja koji su preuzeli najveći deo tereta i što se tiče samo dijagnostike, što se tiče prvobitnog lečenja, kućnog lečenja pacijenata koji su se razboleli od kovida, isto tako njihovo upućivanje, pravovremeno upućivanje u bolnicu, i dalje posle toga kada smo počeli vakcinaciju masovnu, onda je isti taj sistem reagovao promptno, brzo i adekvatno.
38/3BM/MT
Što se tiče post kovid sindroma o kome svet sve više priča, a pojavljuju se slučajevi i kod nas, to su pacijenti naši građani koji su preboleli koronu, a zapravo nemaju, nisu više zarazni, a imaju i dalje probleme, ne mogu se vratiti u svoje svakodnevne, da obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Oni imaju skup tegoba od kojih su najizraženiji umor, malaksalost, bolovi u mišićima, trnjenje, nekad su to i konvulzije, gubitak svesti, zamagljena svest je isto vrlo bitna, depresija na kraju krajeva. U svetu se polako priprema sistem, zdravstveni sistem, tako što se formiraju tzv. post kovid ambulante pri bolnicama.
Moje pitanje odnosi, kako to ministarstvo vidi u nekoj budućnosti i da li planira da iskoristi mrežu domova zdravlja i da pri domovima zdravlja budu tzv. možda neka savetovališta za post kovid sindorm? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Lončar.
Izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Drago mi je da već sada razmišljate o nečemu što nas čeka, što je već počelo.
Apsolutno ste u pravu, imamo jedan broj pacijenata koji imaju posle preležale korone, odnosno posle negativnog PCR nastavak tegoba, jedan teži i duži oporavak funkcije pluća pre svega. To je samo jedan od parametara koji pokazuju da se teže vraćaju u neku normalnu funkciju i to je ozbiljan problem za te pacijente. Oni misle da kada su PCR negativni da je kao i sa nekim drugim bolestima, da su rešili problem i da mogu da se vrate bez ikakvih problema.
39/1MV/LŽ17.40 – 17.50
Želim da iskoristim priliku da kažem svima da taj period povratka mora da bude postepen, da moraju da idu na redovne kontrole. Mi smo to već organizovali i na klinikama koje se bave plućnim bolestima, ali ste u pravu da mi to nećemo moći da izdržimo, veliki je broj pacijenata da bi primile sve te klinike, nego će to morati da preuzmu domovi zdravlja.
To nisu jedine tegobe. Ako vam kažem da ljudi koji su duže vremena proveli na respiratoru, pa su se oporavili, da moraju da uče da hodaju jer su im atrofirali mišići i sve druge stvari, nadam se da će građani Srbije shvatiti koliko je korona ozbiljna i da će zapamtiti ovaj podatak koji je predsednica Vlade rekla, a da je to da po današnjem preseku preko 98% pacijenata u bolnici nije vakcinisano. To znači da su ljudi vakcinisani da ne bi bili u bolnici. Verovatnoća je 1% ili nešto više od 1% da bi bili u bolnici i sve te posledice o kojima pričamo, ne kažemo o preležanoj koroni, nego o posledicama koje dolaze, to je samo jedan deo koji viđamo na plućima. Drugi deo koji je vezan za srce, treći deo vezan za bubrege i za ostale organe.
Ima i četvrti deo o kome se sada najviše priča, a to su psihički problemi. Radi se o mentalnom zdravlju. To već radi Svetska zdravstvena organizacija. Već za dva meseca će se doneti strategija na nivou Svetske zdravstvene organizacije kako da se postupa sa tim ljudima koji imaju tu vrstu problema. Još jednom apelujem na sve da nije nikakva sramota da se javimo i psihijatru i psihologu da nam pomogne, ili da popijemo lekove da nam bude lakše, da organizmu pomognemo. Brže i efikasnije će da se izbori organizam ako se javimo adekvatnom lekaru i ako uzmemo adekvatnu terapiju. Ako to ne radimo, mi iscrpljujemo organizam i to će sve mnogo sporije ići. Znači, tu nema nikakve sramote.
Da ne kažem da je većina ljudi koji su imali koronu imalo ozbiljne košmare tokom sna i posle preležane korone da je to još neko vreme ostalo. Stvarno je raznolika ta klinička slika. To će se tek analizirati. Sve to možemo da izbegnemo ako se vakcinišemo. To je jedino što je dokazano. Po ovim podacima, da ne pravimo opet grešku, ovih 1,2% što ima u bolnici, to su ljudi koji su primili prvu dozu vakcine, a opustili su se i mislili su da su posle prve doze zaštićeni. Dragi građani, to nije tako.
Neka vakcina daje brža, neka kasnija antitela, ali ono što važi za sve, računajte da tek posle druge doze, posle par nedelja, dve, tri, četiri nedelje, možete da se opustite, ali ne do kraja, jer ako uđete negde gde je koncentracija virusa velika dobićete i tad virus, samo što će vaša klinička slika biti mnogo blaža i nećete imati te posledice da ćete završiti u intenzivnoj nezi, da ćete završiti na respiratoru. To je suština.
Nemojte da smo ljudi koji kada imamo nešto na izvolite da to ne znamo da cenimo. Kada imamo vakcinu potrebno je da izdvojimo pola sata, sat da odemo u najbliži dom zdravlja da se vakcinišemo. Više ne morate ni da zakažete, ako vam je to bio problem, ako nećete iz nekog razloga. Sada ujutru od osam do uveče do osam. Da li je moguće da nemamo vremena da izdvojimo pola sata, sat da odemo i da se vakcinišemo i da rešimo nešto, da pomognemo sebi, da pomognemo svojim najbližima, da pomognemo državi?
Ljudi, sve više će biti firmi koje neće moći da vam daju bolovanje, da vam plaćaju bolovanje ako se razbolite od korone a niste se vakcinisali. Ljudi vam kažu, mi ćemo sada krenuti, obezbedićemo vakcinaciju, ići ćemo do kompanija i privatnih i državnih i svih ovih većih i manjih, da mi njima izađemo u susret, ne samo da vakcinišemo, nego da rešimo dileme tih ljudi koji imaju zašto se nisu vakcinisali.
Imali smo vezano za mlade, znate šta, mi možemo ovde po ceo dan da pričamo, njih troje se organizuje i pusti da će mladima napraviti problem oko steriliteta, da neće imati potomstvo. Niko od tih mladih ne pita na osnovu čega to
39/2MV/LŽ
tvrdite, dajte mi jedan dokaz za to. Ne postoji nijedan jedini dokaz na svetu, nijedna studija, nijedna činjenica, ništa ne postoji. Ali, to postane izgovor da se to ne radi.
Onda smo radili sa studentima medicinskog fakulteta, sa studentima farmaceutskog, stomatološkog, koji žive u studentskim domovima, pa sada idemo dalje, drže se predavanja i po drugim fakultetima da se odgovorim svim tim mladima na sve nejasnoće koje imaju, da najugledniji stručnjaci činjenicama odgovore na sve, da ljudi više ne budu u dilemi. Jednostavno, mladi su prihvatili to zdravo za gotovo, bez ičega. Nema nikakvog problema, nema nijednog dokaza, nema ništa. Nemojte to, ljudi, slušati. Mladi se i kreću, da bi se što pre vratili u normalan život, svi su željni provoda, svi su željni života na koji su navikli, moramo da imamo razumevanja za njih, sve je to moguće i sve je to brže moguće ako se što više u što kraćem roku vakcinišemo.
Apelujem na sve vas, u razgovorima sa mladima i u sredinama iz kojih dolazite da se sve to organizuje, da se razjasni ljudima. Gde god treba poslaćemo naše stručnjake da objasne, da dokažu, da urade sve što je neophodno, jer je to jedini izlaz.
Ovo je problem kojim smo već krenuli da se bavimo. Naši stručnjaci iz „Laze Lazarević“ i svih drugih ustanova, imamo besplatne telefonske linije gde ljudi mogu da se obrate, da dobiju savete, da dobiju sve ono što je neophodno, a mi ćemo našu zdravstvenu službu, zdravstveni sistem reorganizovati tako prema potrebama koje budu neophodne da pratimo sve te pacijente, ne samo vezano za probleme sa plućima, nego i sa srcem i sa mišićima i sa svim drugim stvarima koje se budu pokazivale kao potreba da se urade. Jednostavno, nama je najvažnije zdravlje naših građana, zahvaljujući, što vi kažete, primarnoj i domovima zdravlja, apsolutno svim našim zdravstvenim radnicima kojima neizmerno hvala za sve ovo što rade.
Onda imate neke neodgovorne ljude koji dođi, uvrede ih, kao nisu oni dobro radili, mi imamo više umrlih kod nas. Bez ikakvog dokaza, bez ičega, uzmu mesec za mesec. Možete da zamislite, prošli mart, kada se sve dešavalo, i sada mart iz ove godine i onda poredite neke podatke, a niko ozbiljan na svetu ne poredi iz meseca u mesec, možete da poredite podatke na godinu dana. Ceo svet kaže porastao je broj. Mi ne krijemo ni jednu stvar, mi sve najotvorenije kažemo – da, imamo toliko umrlih, porastao je broj, jeste. Uradiće se analiza, videće se. To se dešava u celoj Evropi, u većem delu sveta. Ali, kod nas ovi navijači, imamo ljude čija je politička strategija, pošto je ovo politički dom, navijaju za veći broj umrlih, misle da je to njihova šansa da se vrate u politiku, misle da će to da ih dovede da oni opet naprave svoju kombinaciju.
Ljudi, nemojte ulaziti u zdravstvo, širiti paniku zbog vaših političkih poena. Morate toliko odgovorni da budete. Ljudi, znamo vas. Znate vi nas, znamo mi vas. Znamo šta vam je cilj. To na neki drugi način uradite, nemojte rušiti ono što se brine o zdravlju naših građana, o životima naših građana. Mora da postoji linija iza koje se ne ide. Osmislite politiku, uradite nešto. Zamislite samo vi, svi se sećate da smo mi doživeli ovu korona krizu na nivou zdravstvenog sistema koji smo nasledili, bez jedne izgrađene bolnice, bez aparata, bez opreme. Nije se davala specijalizacija ljudima. Znači, bez lekara, bez sestara, bez ičega. Samo pokušajte da zažmurite i na sekund da zamislite kako bi izgledala naša borba sa koronom. Pa, mi već odavno ne bi imali zdravstveni sistem.
40/1MZ/VZ17.50 – 18.00
Znači, ljudi bi otišli, i oni koji rade, otišli bi glavom bez obzira, jer ne bi mogli da odgovore ni na jedan izazov, a kamoli na svetsku pandemiju. Nemojte, ljudi, u nešto što ulažemo, što mnogo ulažemo, ulažu svi građani, nemojte to da omalovažavate, nemojte to da rušite, to se nikada ne radi. Mora da postoji jedna granica ispod koje se ne ide, jer ništa mi od ovog zdravstvenog sistema nećemo odneti kući, ni kliničke centre, ni bolnice, ni magnetne rezonance, ni skenere, ni sve ono što smo uzeli. To sve ostaje građanima Srbije, ostaje zdravstvenom sistemu, našim mladim lekarima, ljudima na koje moramo da se oslonimo, koji su naša budućnost.
Samo ih molim da to razumeju, da će sve to ostati, samo neka o tome vode računa. Nemojte da rušimo nešto što očekujemo da nam pomaže. Kao što pričamo o vakcinama, ovakve su, onakve su, nema ih, pa onda odemo da se vakcinišemo. Razmislite malo samo unapred, osmislite neku strategiju, a na nama je da ne obraćamo pažnju na njih, da se skoncentrišemo na mlade, da se skoncentrišemo na ljude, da ih ubedimo da se vakcinišu, što pre, što više, da bi mogli da izađemo iz ovog problema. Jer, vidite kako izlaze zemlje i regioni koji se brže vakcinišu i koji se više vakcinišu. Znači, imate dokaze, a ne rekla-kazala. Hajde samo da pričamo o dokazima i onim stvarima koje mogu da se provere, jedino tako možemo da izađemo iz ove situacije. Izvinite što sam odužio.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Želite ponovo? Doktor Emeše Uri.
EMEŠE URI: Raduje me da postoji vizija u Ministarstvu zdravlja kako da rešimo i ovaj predstojeći problem. Mi smo iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ dobili uvek savremene protokole lečenja kada je ova pandemija počela. Ja se nadam da ćemo isto takve protokole dobiti i za lečenje postkovid sindroma.
U svetu su se formirale multidisciplinske jedinice pri bolnicama koje se sastoje od specijalista. Ako će to biti savetovalište, možda da se razmišlja o edukaciji lekara, da postanu edukovani, da rade u savetovalištu za postkovid, u savetovalištu za dijabetes, za hipertenziju, lipidologa, hipertenologe i na taj način ćemo možda motivisati i mlade doktore da ostanu na primaru. Mi sada trenutno imamo problem i oko nalaženja mladih budućih doktora, koji će nam raditi, naročito u malim sredinama. Hvala ministru na odgovoru.
Ako imam vremena, ja bih postavila još jedno pitanje ministru Momiroviću, koji se odnosi na praktično infrastrukturu. Pošto dolazim iz Sombora, 150 kilometara je udaljen od Beograda, putujem dva i po sata i ovamo i nazad, pa bih vas pitala koji su planovi da se jedan grad koji je više od 270 godina unazad već kraljevski slobodan grad, a postoji od 14. veka, na tromeđi praktično, jednoj bitnoj raskrsnici koja povezuje našu državu sa Hrvatskom i Mađarskom, a nije spojena sa glavnim gradom odgovarajućom infrastrukturom, pa me interesuje – koji su planovi i kojom brzinom ćemo i mi moći mnogo brže doći u Beograd? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Momirović.
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Hvala puno na ovom pitanju.
Složio bih se sa ovim što ste rekli. Zaista Somboru nije poklonjena adekvatna pažnja. Ne znam koliko ste pratili, jedan od planova i prioriteta vezano za putnu infrastrukturu je svakako auto-put Sombor-Kikinda ili brza saobraćajnica Sombor-Kikinda. Mi smo primetili da izgradnja infrastrukture ide uglavnom iz pravca Beograd-Novi Sad, Novi Sad-Subotica. Doneta je odluka, projektuje se i očekuje se ove godine da krene izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin, ali nekako Sombor sa jedne strane i Kikinda ostaju uvek nekako u drugom planu. Naravno, na najvišem političkom
40/2MZ/VZ
nivou je doneta odluka, prethodni prostorni plan je sada trenutno u organima AP Vojvodine. Mi očekujemo da ćemo moći, ako ne ove, početkom sledeće godine da krenemo u neke radove, baš u delu od Bačkog Brega ka Somboru i da ćemo u narednih nekoliko godina izgraditi i povezati ne samo Sombor i Kikindu, nego i Sombor, Kikindu, Crvenku, Srbobran, Novi Bečej, Bečej, pa onda i Kikindu, da potpuno povežemo Vojvodinu. Mi taj auto-put zovemo „osmeh Vojvodine“, kao jedna saobraćajnica koja će poprečno povezati Vojvodinu i koja će omogućiti izuzetno kvalitetnu i brzu komunikaciju Vojvodine sa svih strana.
Takođe, moram da vam kažem da postoji još jedan projekat koji je deo šire strategije Srbija koja se odnosi na investicije u komunalnu infrastrukturu. Kao što znate, mi već decenijama imamo jednu situaciju da guramo pod tepih, jednu ozbiljnu situaciju da nemamo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, praktično sve naše otpadne vode mi izbacujemo u reke, onda iz tih reka uzimamo vodu za piće i ako se mogli da razumemo zašto se to dešavalo 80-ih, zašto to nije bila aktuelna tema, ako smo mogli da razumemo zašto se 90-ih niko nije time bavio, jer je objektivno zemlja bila u teškoj situaciji, teško je razumeti zašto 2000-ih ništa nije učinjeno po tom pitanju.
Mi pričamo o jednom pre svega civilizacijskom pitanju, da svaki čovek mora da ima kanalizacionu infrastrukturu i onda da ta otpadna voda bude prečišćena i vraćena u prirodu i onda naravno ekološkom pitanju, pošto ta voda, takva kakva je, da li prečišćena ili ne, završava u prirodi. Mi, nažalost, ni u Beogradu nemamo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i u ovom trenutku ih sada gradimo u Velikom Selu i predviđeno je nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ali pored Beograda, Sombor je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, biće uloženo 124 miliona evra u izgradnju četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i Sombor neće imati problema sa otpadnim vodama, i ne samo Sombor, i Subotica, i Ada, i Novi Sad i 80% opština na teritoriji Republike Srbije će imati rešeno pitanje u narednih pet godina.
Znači, ne pričamo o nekom dugoročnom projektu, pričamo samo o pet godina i o investicijama od blizu četiri milijarde evra. To je realnost. Zato je zaista teško poverovati, razumeti kada se mi suočavamo sa ekološkim napadima, ekološkim napadima posle decenija apsolutnog neinvestiranja. U trenucima kada je zemlja imala jedan ekonomski rast, ubrzo posle 2000. godine, ekološke investicije su bile nula. Mi smo se suočili danas, pošto je završena fiskalna konsolidacija, pošto je ekonomski standard porastao, pošto su prosečne plate porasle, pošto smo krenuli u putnu infrastrukturu, mi smo došli u situaciju da li da uđemo u ovo pitanje, koje je pre svega ekološko i civilizacijsko, ili da ga ponovo gurnemo pod tepih i da pustimo još deceniju ili decenijama da se to pitanje razvlači.
Predsednik Republike je zaista to jasno odlučio – šta će nam putevi, brze pruge, ako mi imamo tako lošu komunalnu infrastrukturu, ako mi imamo loše ekološko pitanje? Mi ćemo u narednih pet godina rešiti ne samo Sombor, Suboticu, Adu, već i Kragujevac, Bojnik, Bujanovac, praktično ćemo to pitanje rešiti jednom za svagda, Srbija će biti na ekološki mnogo višem nivou nego što je sada i to je jedna stvar koja je po meni fenomenalna, koja je apsolutni prioritet, koja je mnogo važnija nego putevi i brze pruge, a koji se jasno ne vidi. Mi ćemo ostaviti ovu zemlju čistijom kada završimo taj posao. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.
40/3MZ/VZ
ANA BRNABIĆ: Poštovani narodni poslanici, ne povodom ove teme, ali ću iskoristiti samo da vam prijavim jedan neverovatan slučaj koji ja još uvek nisam videla, ne samo u svojoj političkoj karijeri, nego i ranije dok sam gledala i pratila Narodnu skupštinu Republike Srbije. Vi ste svi svedoci o čemu smo mi pričali i moje debate sa narodnim poslanikom Vladanom Glišićem, da smo pričali o dva zakona koja je Vlada Republike Srbije usvojila kao predlog i uputila u Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije.
41/1VS/MP18.00 – 18.10
Upravo sam dobila notifikaciju, poruku za jednu od glavnih vesti na portalu N1, premijerka, pa citiraju – „Zakon o istopolnim zajednicama, duboko u duhu tradicije našeg naroda“.
Dakle, ja zaista moram da reagujem i da kažem kada lažete o nečemu što su mogli da vide svi građani Republike Srbije, mogu da vrate program pa da čuju ponovo o čemu smo pričali da o ovom zakonu koji su oni pomenuli nije bilo ni jedne jedine reči. Zaista, moram da reagujem.
Tako sam jednom već reagovala kada su lagali o tome da smo mi pozvali nekog na vakcinaciju, a da je bio zatvoren punkt za vakcinaciju. Tada su govorili da to nije bila laž nego sam ja sprečila nekoga da daje neku informaciju.
Dakle, ovakve otvorene laže, ovo nisu lažne vesti, ovo su otvorene laži. Neprofesionalizam, kakav u ovoj zemlji nikada, mislim nije viđen.
Dakle, hvala vama što pokazujete svaki dan o tome koliko ste profesionalni, hvala vama što sami o sebi govorite najbolje, bolje nego što bih ja ikada mogla o vama da kažem, a sada još jednom nakon one moje pres konferencije, poštovani građani Republike Srbije, možete sada da pogledate i da vidite koliko je objektivan, neprofesionalan, izvinite profesionalan i kredibilan izvor N1.
Hvala vam mnogo.
PREDSEDNIK: Doktor, Emeše Uri.
Izvolite na kratko.
EMEŠE URI: Ja bih se samo na kraju zahvalila ministru na opsežnom odgovoru i nešto čak i više smo dobili u njegovom odgovoru, više obećanja i planova za budućnost od pet godina.
Mislim da je vrlo bitno, čak u jednoj maloj porodici da se zna gde ćemo biti za pet godina, kamoli u jednoj državi. Drago mi je da sam čula da su vrlo ozbiljno razmotrene trenutne situacije i napravljeni odgovarajući planovi za budućnost. Hvala vam puno.
PREDSEDNIK: Hvala.
Idemo dalje. Narodni poslanik Dragan M. Marković.
Izvolite.
DRAGAN M. MARKOVIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri i drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje biće upućeno ministru Krkobabiću.
Ministre, vi ste bili jedan od pokretača obnove zadrugarstva u zemlji Srbiji, takođe ste bili inicijator formiranja preko 900 zadruga, pre svega u ruralnim područjima, zadrugarstva pre svega ovo zemljoradničko i poljoprivredno, postiglo je uspeh i dalo je odgovor kako da opstanu mali posedi, kako da podignu svoju produktivnost.
Vlada Srbije i vaše Ministarstvo, ste u prethodne tri godine izdvojili milijardu i 700 miliona dinara za bespovratnu pomoć zadrugama, a u ovoj godini kako znamo planirano je 500 miliona dinara za pomoć zadrugama.
Međutim, hteo bih da kažem da u Zakonu o zadrugama, u članu 10. pored ovih zadruga, kao što sam naveo, poljoprivrednih i zemljoradničkih, stoji da mogu da se formiraju i druge zadruge poput stambenih, potrošačkih, zanatskih, zdravstvenih, socijalnih i drugih zadruga, druge delatnosti.
Formiranje ovih zadruga omogućilo bi faktički opstanak malim privrednicima i zanatlijama na tržištu.
41/2VS/MP
Pre svega mislim da se ovim zadrugama nije posvetila adekvatna pažnja i moje pitanje se iz ovog nameće, odnosno pitanje prema vama - da li planirate da u narednom periodu odvojite određena novčana sredstva kako bi pomogli i ove druge zadruge, odnosno pre svega zadruge koje bi se formirale u urbanim sredinama?
PREDSEDNIK: Hvala. Ministar Krkobabić.
Izvolite.
MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine predsedniče, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, gospodine Markoviću, u svom pitanju ste već dali neke konkretne podatke. Pitanje zadrugarstva je nešto što je imperativ.
Rekli ste veoma precizno da su oni neophodni, onim koji su mali i koji moraju da se udruže, da bi na neki način mogli da budu ili tržišno konkurentni ili da zadovolje neke svoje lične potrebe.
Do sada smo se bavili isključivo poljoprivrednim zemljoradničkim zadrugama, a naravno, lepeza zadrugarstva je velika. Ona je široka i ona između ostalog zahteva i otvaranje trećeg sektora privređivanja, pored onog realnog i javnog, to je taj treći sektor socijalnog preduzetništva. Zadruga je po meni, duboko sam ubeđen, najadekvatniji organizacioni oblik za organizaciju tog trećeg sektora socijalnog preduzetništva. Ima i različitih zadruga, da ih ne spominjem, od socijalnih, turističkih, proizvodnih i sve imaju za cilj jednu stvar - da pomognu slabima, da pomognu nemoćnima.
Kada govorimo o ovim drugim vrstama zadruga, ne koje se odnosi vaše pitanje, mislim pre svega na socijalne zadruge, proizvodne, na uslužne. Šta želimo?
Odgovor je veoma jednostavan, danas ovde u Skupštini govorimo o brzim prugama, o železnici, o čistom vazduhu, ali ja bih podsetio na ono osnovno, danas je imperativ svakog od nas, pa i u Srbiji, redovna i sigurna zarada i dostojanstvo kada ostvaruješ tu zaradu, da imaš punu satisfakciju.
Moram da napomenem da imamo veliki broj ljudi, pogotovo iz osetljivih socijalnih grupacija i napomenuo bih osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, marginalizovane društvene grupacije, među kojima na žalost, ovde se postavljaju i takva pitanja, imamo veliki broj žena određene životne dobi i muškaraca, koji su neinteresantni na tržištu rada.
Moramo da im posvetimo posebnu pažnju, i zato posebnu brigu pružamo tzv. ženskim zadrugama. Istovremeno taj oblik socijalnog zadrugarstva podrazumeva da oni dobiju startnu poziciju, koja će im omogućiti da budu konkurentni. Napomenuli ste broj zadruga koji je formiran, prešao je 900 i to je izraz velikog poverenja, sa jedne strane, ali i nužnosti. Moramo da ih formiramo.
Kada kažem moramo, nismo ih formirali ovde mi iz Vlade Srbije, predsednica Vlade, ja , ministar finansija, pomogli smo ih finansijski.
Formirali su ih ljudi, živi ljudi, muškarci i žene, u selima Srbije, kao odgovor na nedaće na izazove kojima su izloženi. Sad smo namenili pola milijarde, to je veliki novac, i ako me pitate, ja ću možda reći i da je mali novac, mali ako gledam budžetske izdatke ove zemlje i spreman sam da stojim iza tih stavova, da u narednom periodu, a to je odgovor i na vaše pitanje, moramo da izdvojimo više, da bismo pokrenuli socijalno preduzetništvo kao poseban vid sektor privređivanja, a po nekim računicama najmanje je potrebno 100 miliona evra i čuo sam nešto da su potrebna sredstva, za uređenje oko Sombora, tih 100 miliona.
Hajde da vidimo i tog običnog malog čoveka, koji nas sada gleda, koji neće možda juriti putevima, koji neće možda baviti se procentima i računicama i matematičkim modelima, ali će pogledati u svoj novčanik.
41/3VS/MP
Hoće da ima zaradu i neće da ima socijalnu pomoć. Ti ljudi, osobe sa invaliditetom, zaslužuju da im se omogući da rade, rad, to znači i samopotvrđivanje, znači biti dostojanstven čovek.
Ima ih u Srbiji, rekao sam, nekoliko desetina hiljada, ali sklon sam da kažem da ih ima i preko 100 hiljada. Spremni su, pametni su, inteligentni su, vredni su da krenu da rade.
Model za koji ste vi postavili pitanje je pred nama, nadam se da ćemo u idućoj godini snažno zakoračiti, da ćemo im omogućiti da formiraju te vrste zadruga, bilo uslužne, bilo proizvodne, bilo socijalne, i da ćemo ih kao država i kao društvo, snažno pomoći. Pomoći ćemo ih da startuju, a onda ćemo zakonskim rešenjima koja podrazumevaju koncept tzv. pozitivne diskriminacije.
42/1JI/MJ18.10 – 18.20
Reći ću vam par stvari, odmah da oni znaju. To je umanjenje PDV-a, to je oslobađanje od svih poreza i doprinosa, sem doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje, omogućiti bolju startnu poziciju uz ono što bih rekao, veoma nužno naše opredeljenje kao društva, kao zajednice, kao celine, da psihološki delujemo, da kažemo da, taj proizvod ili ta usluga koju rade ljudi u tim socijalnim zadrugama, u tom socijalnom preduzetništvu je proizvod njihov i naša je dužnost da kao odgovorni pojedinci, kao odgovorne korporacije kupimo taj proizvod.
Znači, to je set mera koji je pred nama, a od nas, uvaženi poslaniče Markoviću, i svih vaših kolega ovde u ovom sazivu, jer ovaj saziv će razmatrati budžet za iduću godinu. Kad taj budžet bude došao setite se ovih reči, pa kažite – da, mi jesmo da dobro razmotrimo ostale budžetske pozicije i da vidimo da za ove namene odvojimo, rekao sam početno bar 100 miliona evra, jer ponavljam ti ljudi u Srbiji, te marginalizovane grupe to zaslužuju, vi ste postavili pravo pitanje, govorite u ime njih i oni to čekaju.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marković.
Izvolite.
DRAGAN M. MARKOVIĆ: Hvala, ministre na odgovoru.
Moram da kažem da PUPS ima osnovni princip svog delovanja, a to je solidarnost. S obzirom da ide i 1. maj, želeo bih da čestitam svima 1. maj i naravno svim građanima u Srbiji i prisutnima u ovom domu da čestitam koji slave Uskrs po julijanskom kalendaru, da im čestitam taj praznik.
Želim stvarno da budem solidaran i da ostavim vreme i drugim kolegama poslanicima da postave pitanja.
Hvala vam puno.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.
Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.
U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.
42/2JI/MJ
Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.
Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.
Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.
Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.
Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Pre svega, rekla bih da kad pričaju o istraživačkom novinarstvu ne pričaju o ovakvom istraživačkom novinarstvu, čiji smo primer upravo videli gde zbog loših veza i gubljenja signala između Beograda i Luksemburga dobijaju potpunu pogrešne informacije o tome šta sam pričala, ali dobro, i to je život i to je politička scena Srbije. Ovo nisu mediji, ovo su politički aktivisti, šta da se radi, moramo protiv toga da se borimo.
Nekoliko puta smo pričali o Rezoluciji Evropskog parlamenta. Tu zaista postoje neke činjenično pogrešne stvari. Vi ste naveli samo neke od tih stvari. Dakle, kada neko u Rezoluciji koju usvoji Evropski parlament kaže da mi imamo nedostatak medicinske opreme, a mi smo tokom korona virusa, odnosno krize prouzrokovane korona virusom tu medicinsku opremu slali, pa i članicama EU kako bi im pomogli zato što su bili u težoj situaciji od nas, a mi smo u tom trenutku mogli da im pomognemo, a da ne pričamo o tome koliko smo pomogli i regionu, pa na kraju krajeva i Prištini sa PSR testovima, onda zaista ne postoji argument kojim vi možete da pobijete tu tvrdnju. Vi to možete samo da pročitate, da ponavljate i da onda ta rečenica ili taj jedan red ili član u toj Rezoluciji dovoljno govori o objektivnosti te same Rezolucije.
Ne mogu da krijem svoje razočaranje zašto je to tako, posebno zato što iskreno verujem da su nažalost u tom Evropskom parlamentu za tu Rezoluciju, na primer glasali i evroparlamentarci iz Italije, zemlje kojima smo mi poslali medicinsku opremu, a oni su glasali za to da je Srbija u opasnosti zato što nema medicinsku opremu.
42/3JI/MJ
Ali, dobro. Nekad imate Izveštaje koji su toliko neobjektivni, da kada odu u toliku krajnost da su to nekako otvorene laži koje možete lako da pokažete i lako da dokažete, onda čine i naš posao lakšim zato što postoji deo kao što smo pričali u svakoj Skupštini, pa i u Evropskom parlamentu poslanika koji se ne slažu sa nekom politikom, u ovom trenutku sa politikom predsednika Aleksandra Vučića ili vladajuće koalicije, ili politikom i aktivnostima Vlade Republike Srbije, pa onda iz te politizacije imamo i ovakve neobjektivne i netačne članove u okviru jedne rezolucije.
Opet, ja se nadam da se to neće ponavljati u budućnosti, pre svega zato što mislim da to nije u evropskom duhu. Ja evropski duh poštujem, evropski duh cenim, ja iskreno želim Srbiju Evropskoj uniji i mislim da je nama tamo mesto i jesam posvećeno za to da mi treba da postanemo član EU, verujem u evropske vrednosti. Isto tako, znam da ova rečenica iz tog Izveštaja Evropskog parlamenta, odnosno Rezolucije Evropskog parlamenta nije ta evropska vrednost.
Kada se kaže da Vlada manipuliše, sumnjaju ili postoji mogućnost da Vlada manipuliše podacima, ponovo bih rekla da je to zaista neverovatna optužba na račun Vlade Republike Srbije i svih naših službi koje se bore protiv korona virusa.
Reći ću vam zašto. Prvo zato što vi ne možete znati tačne brojeve dok se ne završi čitava borba, dok se ne završi pandemija, dok vi ne pogledate sve te statističke podatke, dok ne uradite reviziju tih brojeva i onda izađete sa konačnim brojevima.
43/1GD/IĆ18.20 – 18.30
Neke zemlje članice Evropske unije i neke druge zemlje širom sveta, izuzetno snažne, značajne, napredne zemlje su radile i reviziju i tokom same pandemije i menjale te brojeve i zaraženih i preminulih u toko 24 časa za više hiljada ljudi. Kažu, OK, imali smo preminulih 3.000, izvinite, u stvari, imali smo preminulih 9.000, pa ih niko nije optužio za manipulaciju.
Dakle, mi ćemo svakako onako odgovorno, kao što smo i do sada vodili ovu borbu i čitav proces i kada ovo sve prođe, uraditi tu reviziju i mislim da ćemo imati čime da se ponosimo, kao što se mi ponosimo danas.
Dali smo sve od sebe i mislim da smo u svakom slučaju postigli u mnogim oblastima mnogo bolje rezultate nego mnogo drugih zemalja iz EU i širom sveta i opet stvarno je to bio naporan i mukotrpan rad i velika zahvalnost ne samo zdravstvenom sektoru, nego svima koji su u ovome učestvovali.
Dakle, ne znam šta bi nam rekli da smo uradili nešto što je na primer uradila jedna Velika Britanija, a to je da jedan dan samo kažu – mi prestajemo da objavljujemo brojeve preminulih? Ne znam kako bi onda reagovali da je Republika Srbija to uradila? Mi nismo želeli to da uradimo. Uvek smo se trudili da građanima damo tačne, pravovremene informacije koliko god je to bilo moguće u datim uslovima pandemije kakva je nezabeležena od španske groznice.
Tako da, dovoljno to govori o toj rezoluciji, ali, opet, ima tu i nekih stvari na koje mi zaista moramo da obratimo pažnju, koje moramo uzeti u obzir i svaki takav dokument, kakav god bio neki deo njega, subjektivan i pristrasan, mi zaista uzimamo sa pažnjom koja je zaslužila i naše opredeljenje da budemo zemlja članice Evropske unije, ali se opet nadam da će i ovo biti nekako i njima za nauk da baš ne idu u takve ekstreme kao što se išlo u ovoj rezoluciji.
Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, predsednice.
U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.
Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.
Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.
Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Ružić, odnosno prvi potpredsednik.
43/2GD/IĆ
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
Članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milićević je postavio jedno vrlo važno i aktuelno pitanje sa aspekta zakonodavnog okvira i, naravno, Zakona o udžbenicima jasno je da je njime regulisano i pripremanje i odobravanje i izbor, izdavanje, kao i praćenje udžbenika i drugih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu.
Što se tiče izdavaštva, odnosno izdavača, to može biti javno preduzeće, preduzetnik ili bilo koje drugo pravno lice koje je registrovano za izdavačku delatnost.
Apropo onoga što je i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić inicirao kao ideju, a u smislu izdavanja nacionalnih udžbenika ili tzv. identitetskih udžbenika koje prepoznaje i normativni okvir Saveta Evrope, mislim da je to jedna dobra ideja na kojoj smo radili i formirali Radnu grupu i pripremili Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji bi to pitanje tretirao na način da se srpski jezik i književnost, istorija i geografija, dakle, udžbenici iz ovih predmeta štampaju od strane javnog izdavača, u ovom slučaju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u nekom budućem periodu, naravno ne oglušujući se o ono što je naš zakonodavni dosadašnji okvir definisao, a tiče se liberalizacije tržišta udžbenika, koja je na mala vrata uvedena 2003. godine. Kasnijim intervencijama i novim zakonima je praktično jasno definisano, ali bih rekao da svakako jedna ovakva ideja i ujednačavanje tih udžbeničkih sadržaja, gde bi svakako ti udžbenici bili namenjeni i našoj deci koja uče na srpskom jeziku u dijaspori, ali pre svega u BiH ili u Republici Srpskoj, gde bismo ujednačili sve udžbenike. Mislim da je to ne samo identitetsko pitanje, nego i pitanje od nacionalnog interesa i na tom fonu je predsednik Republike inicirao ovu ideju.
Kao što sam rekao, predlog izmena i dopuna ovog zakona je spreman. Ostala su neka fina nijansiranja, svakako i konsultacije sa onima koji su praktično zainteresovani i za izdavaštvo na tržištu i mislim da ćemo vrlo brzo izaći sa tim predlogom zakona i da će se on naći na sednici Vlade Republike Srbije, a nakon toga nadam se i u ovom domu.
PREDSEDNIK: Hvala.
Narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, ministre, na odgovoru.
Još jednom zahvaljujem i vama, premijerka, na odgovoru.
Veoma kratko. Na samom početku ste, predsednice Vlade, govorili o nasilničkom i siledžijskom ponašanju i ono što želim da kažem jeste da manjak političke moći i manjak političkog uticaja dovodi do onog najprimitivnijeg ponašanja. To nije politika i to nije suština postojanja politike. To je daleko od politike i daleko od praga one političke tolerancije i političkog vokabulara i načina na koji političari, odgovorni ljudi u Srbiji treba i moraju da se ponašaju.
Mi svi zajedno treba da se izborimo i to ne sme da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.
Izgleda da u Srbiji još uvek postoji onaj deo kvazi političke opozicione elite koji nije shvatio da fabrikovanjem nekakvih političkih afera, da politikanstvom, političarenjem nećete doći do jeftinih političkih poena. Mi pripadamo političkoj opciji koja jasno kaže Srbija je uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema. Ostavite nadležne organe, nadležne institucije, institucije sistema da rade svoj posao, a očekujemo da će Uprava za pranje novca, očekujemo da će nadležni organi i nadležne institucije vrlo brzo izaći sa preciznim i jasnim informacijama o svemu onome o čemu je govorio i ministar finansija i o čemu je pisala dnevna štampa podstaknuta činjenicama i jasnim podacima. Zahvaljujem.
44/1TĐ/CG18.30 – 18.40
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
MILIMIR VUJADINOVIĆ: Hvala predsedniče.
Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.
Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.
Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.
Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.
Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.
Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.
Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vama poštovani narodni poslaniče na svoj pomoći i podršci koju ste vi lično pružili Vladi Republike Srbije kada smo razmatrali šta je to sve potrebno da se uradi, koji su prioriteti i šta treba da radimo i na koji način.
Mnogo je urađeno i ja sam ponosna što sam u tome učestvovala, ponosna takođe što sam bila predsednica Vlade kada je na inicijativu predsednika Aleksandra
44/2TĐ/CG
Vučića i predsednika predsedništva BiH Milorada Dodika ustanovljen i novi praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembar, koji sada slavimo već dve godine, kao podsetnik na datum kada je 1918. godine probijen Solunski front.
To je simbolično, čini mi se, najbolji način da počnem da odgovaram na ovo pitanje, o svim projektima, ali svi ti projekti su deo nečeg većeg, nekog zajedništva između, ne samo Srbije i Republike Srpske, već srpskog naroda gde god on živeo u regionu ili širom sveta, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, bilo gde na svetu. Ponosim se svim što smo uradili.
Ja ću vam reći da sam zaista emotivno doživljavala svaki put kada odem u Republiku Srpsku i otvorim neki od tih projekata koji smo zajedno radili, a koje je finansirala Republika Srbija, da li neko obdanište koje nosi ime Srbija ili neki dom zdravlja, most ili nešto treće. Dakle, sve ono što je važno za kvalitet života građana u Republici Srpskoj, ne samo u Republici Srpskoj, već srpskog naroda i u širom BiH i u drugim opštinama gde smo mogli da pomognemo.
Ja se iskreno nadam, pravo da vam kažem, da ćemo mi konačno krajem jula ili u avgustu otvoriti most „Bratoljub“, dakle, most Ljubovija – Bratunac, koji smo mi završili sa naše strane još 2017. godine i uložili značajnu sumu novca i onda Republika Srpska za predpristupne saobraćajnice, ali smo čekali na otvaranje graničnog prelaza. To je pre nekih godinu dana odglavljeno i sada se na tome radi, ali to će značiti toliko mnogo za ljude sa obe strane tog mosta, tako da se nadam da ćemo taj veliki poduhvat konačno završiti.
Reći ću vam, takođe, možda sada ekskluzivno da je postignut dogovor da 17. maja mi imamo zajedničku sednicu dve vlade – Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Pravili smo pauzu, nažalost, preko godinu dana zbog korona virusa, ali sada kada se situacija malo smirili, malo stabilizovala, 17. maja ćemo mi ići u Banja Luku na zajedničku sednicu dve vlade i da pokrenemo ponovo dinamiku oko mnogo tih projekata, posebno ovih strateških projekata, koje ste vi naveli, aerodrom Trebinje.
Mi 17. maja, ponosna sam to da kažem, postavljamo kamen temeljac za hidroelektranu Buk Bijela, i to je jedan strateški projekat do koga nam je mnogo stalo, na kome smo mnogo radili koji će finansirati Republika Srbija. Autoput do Bijeljine. Dakle, mi smo već krenuli da radimo stranu u Republici Srbiji, Kuzmin-Sremska Rača, ali će Republika Srbija finansirati i deo do Bijeljine, kompletnu trasu do Bijeljine, tog autoputa. Imamo gasovod.
Ne znam da li sam pomenula aerodrom Trebinje, vi jeste, ali još jedan izuzetno važan strateški projekat. Ja se nadam da ćemo krenuti u izgradnju sledeće godine. Tu smo mi odvojili značajna sredstva za eksproprijaciju. To je aerodrom koji će biti u 100% vlasništvu Republike Srbije, ali će mnogo značiti, ne samo za Republiku Srpsku, već za čitavu BiH.
Razgovarali smo takođe i o jednom važnom projektu u oblasti poljoprivredne infrastrukture. To je automatska protivgradna zaštita kojom će se braniti i područje Republike Srpske, ali koje će u mnogome pomoći i nama na ovom području da mi te gradonosne oblake već tamo razbijemo, tako da ćemo imati manje potrebe da dejstvujemo na teritoriji Republike Srbije.
Pored toga, predsednik Vučić i predsednik Dodik su pokrenuli još jednu važnu temu, a to je otvaranje pograničnih i industrijskih zona. To je jedna od važnih tema za narednu zajedničku sednicu vlada, a onda i konkretni projekti i podrška ove četiri opštine, koje ste pomenuli: Dubica, Kostajnica, Drvar i Nevesinje. Tako da smo 17. maja ponovo tamo i razgovaramo konkretno šta možemo da uradimo. Evo, 17. maj je dan kada krećemo konačno u realizaciju zajedničke hidroelektrane Buk Bijela. Hvala vam mnogo.
45/1DJ/MĆ18.40-18.50
PREDSEDNIK: Hvala.
Ministar Momirović. Izvolite.
TOMISLAV MOMIROVIĆ: Predsednica Vlade je već dosta odgovorila, samo ću kratko, par tehničkih stvari.
Raspisana je javna nabavka za izbor izvođača za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Mi smo odvojili oko 240 miliona evra za pitanje eksproprijacije, trebali bi na jesen da krenemo u eksproprijaciju. Računam da ćemo građevinsku dozvolu dobiti do kraja godine i kao što je rekla predsednica, mislim da sledeće godine možemo da krenemo u izgradnju.
Ovde bih vas informisao samo još o jednom pitanju koje nije direktno vezano za aerodrom, ali je u principu jako vezano za ceo ovaj projekat. Mi smo počeli komunikaciju sa predstavnicima države BiH na centralnom nivou. Radi se o kontroli vazdušnog neba na teritoriji koje pokriva aerodrom, budući aerodrom u Trebinju.
O čemu se radi? Mi ne želimo da Republika Srbija finansira aerodrom koji će koštati između 80 i 100 miliona evra, a da kontrolu vazdušnog neba ima treća strana. Znači, ne BiH, ne Republika Srbija nego treća strana, u ovom slučaju Republika Hrvatska.
Mi želimo da podržimo BiH, da ona kontroliše nebo iznad svoje zemlje. Ukoliko ona to ne može iz raznoraznih razloga, mi smo spremni da naša regulatorno telo SMATS-a koje nije samo nacionalno telo, nego je regionalno telo, pošto SMATS-u čine, vlasništvo SMATS-e je država Srbija i država Crna Gora srazmerno vlasništvu Srbija 93%, Crna Gora 7%.
Tako da otvorili smo jedno kompleksno pitanje koje je političko i strateško i njega takođe planiramo da rešimo u narednih godinu dana, svakako pre izgradnje našeg aerodroma kako bismo zaštitili interese imovine Republike Srbije u Republici Srpskoj. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Narodni poslanik Vujadinović. Izvolite.
MILIMIR VUJADINOVIĆ: Hvala predsedniče.
"Mir je naša budućnost". To su reči koje je predsednik države neki dan rekao u Banja Luci i mislim da su one bile ono najznačajnije što je izrekao u Banja Luci. Značajno je naravno kako ljudi žive, značajni su infrastrukturni projekti, svakodnevni život, ali imati mir i razvijati se u miru to je ono najvažnije.
Dosta dobro je to zvučalo i optimistično za svakog čoveka i u Republici Srpskoj i u Srbiji, pa i na Balkanu, jer jedino u uslovima mira možemo raditi ovakve stvari koje danas radite vi i predsednik i u Republici Srpskoj i na svakom delu u regionu gde žive naši ljudi.
Koliko Vlada i predsednik danas čine za naš narod u regionu ako bi to govorio samo ja ili ako bi to govorili moje kolege iz SNS, moglo bi biti shvaćeno možda i kao subjektivno. Međutim, kao istorijski doprinos Srbije razvoju i opstanku našeg naroda u regionu danas govore, pre svega politički lideri našeg naroda u regionu, bilo da oni dolaze iz tamošnje vlasti ili tamošnje opozicije. I to govori naravno i svaki naš čovek i to je ono što je sigurno objektivno.
Naravno, bitno je napomenuti da po prvi put, a videli smo to u budžetima koje smo ovde usvajali se, prvi put se u budžetima Republike Srbije jasno nalaze projekti koje Srbija finansira, a nalaze se van teritorije Republike Srbije ili su na njenoj granici.
45/2DJ/MĆ
Jedan od najznačajnijih, vi ste već napomenuli delimično ste i dali odgovor na to pitanje je izgradnja hidroenergetskog potencijala "Gornja Drina" gde Srbija učestvuje sa 50% i već ste rekli da je 17. marta polaganje kamena temeljca.
Međutim, bitna je i ta politička podrška koju danas uživaju naši ljudi u regionu, veoma je bitna i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori gde je to možda danas najvažnije. Bitno je negovanje kulture sećanja, izgradnja memorijalnog kompleksa "Donja Gradina" gde naša država želi da svako dete koje krene na ekskurziju u toku svog školovanja treba da obiđe jedno takvo stratište, nauči šta je to što se desilo u istoriji našeg naroda, nauči da je potrebno da se nikada ne ponovi, a svakako čuvajući mir i ne šireći mržnju prema bilo kome. Naravno, čuvajući sećanje na sve ono što se desilo kako nam se ponovo ne bi ponovilo.
Ja bih vas molio da, uvažena premijerka, taj deo malo prokomentarišete i to je svakako poslednje pitanje za današnji dan, poštujući svakako poslovnička pravila.
PREDSEDNIK: Hvala.
Premijerka Brnabić, izvolite.
ANA BRNABIĆ: Ja se slažem sa vama da je mir najvažnija stvar za nas u ovom trenutku i da skoro pa ništa ne sme da kompromituje taj mir. Mir nam je potreban za dalji razvoj, za stabilnost, za jačanje naših domaćih investitora, za dovođenje dodatnih stranih investitora i za širenje njihovih investicija ovde.
Dobro nam ide. Dobro nam je krenulo. Nije to palo sa neba, rezultat je hrabrog i napornog rada i ne smemo da stanemo. I zbog toga na svakom mestu, u svako vreme jedina naša poruka je mir. Mir je potreban čitavom Balkanu i naša politika uvek i u potpunosti sledi te naše reči.
To smo mogli da vidimo i sada kada niko u regionu, osim Republike Srbije, nije imao vakcine, nesebično, solidarno smo delili one vakcine koje mi imamo sa našim prijateljima, partnerima u regionu, bez obzira na možda neke naše političke razlike, različita mišljenja o određenim stvarima, bližoj ili daljoj prošlosti. Jedino što je bilo važno je da što je moguće više i što je moguće pre čitav naš region i svi ljudi koji u njemu žive budu sigurni i bezbedni. Zato donacija vakcina i BiH, naravno Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i tako ćemo i nastaviti.
Pored ovoga mi smo skoro predsednik Vučić i ja razgovarali i o projektu eventualno izgradnje naučno-tehnološkog parka u Sarajevu. Iskreno da vam kažem, ja sam spremna i izuzetno bih volela da mi takve projekte radimo i sa nekim drugim narodima. Volela bih da smo sa Prištinom kada su uvodili takse od 100%, stavljajući etnički i nacionalni predznak namirnicama i robi, da smo govorili o tome kako možemo zajedno da digitalizujemo škole, na primer u Prištini, kako možemo zajedno da izgradimo neki naučno-tehnološki park, kako možemo da uradimo nešto što će značiti drugačiju budućnost za sve ljude koji žive na tim prostorima.
Nažalost, sa te strane nismo imali sagovornika za tako nešto, ali mi ćemo nastaviti da propovedamo, širimo politiku mira i saradnje, međusobnog razumevanja, jer je to jedini način da idemo napred. Da idemo napred je jedina moguća opcija za nas, zato što mi želimo da naši ljudi ostaju ovde, žive ovde, ovde grade svoje porodice, ovde grade svoje karijere, dalje grade našu budućnost i to je jedini put napretka za Republiku Srbiju, ja iskreno verujem i za čitav region.
Koliko god možda neko imao politički motiv da destabilizuje region da bi opravdao svoje, pre svega, ekonomske neuspehe, Republici Srbiji je u životnom interesu mir, stabilnost, dijalog, razumevanje i saradnja i tako ćemo nastaviti da pričamo i da radimo. Hvala.
46/1BM/MT18.50 – 19.00
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima, na kraju, Milimir Vujadinović.
Izvolite.
MILIMIR VUJADINOVIĆ: Za kraj iskoristiću svakako priliku, rekoše mi kolege da sam rekao u vezi polaganja kamena temeljca 17. mart. Naravno, radi se o lapsusu, mislio sam na 17. maj.
Elem, puno je stvari o kojima mi ovde, a vezano za ovu temu, uvažena premijerka, možemo danas govoriti. Projekti se mere stotinama, a iznosi milionima evra.
Puno je toga i čini mi se da je jedan ovakav format zaista mali i bilo bi čak potrebna jedna čitava sednica na kojoj bismo govorili o ovim stvarima, jer je puno, puno toga urađeno u proteklih nekoliko godina.
Bitnu stvar ste vi već sami rekli, važno je da sačuvamo mir, da sačuvamo saradnju sa svima onima koji sa našim narodima žive u okruženju, jer nema bogate i jake Srbije, niti bogatog i jakog srpskog naroda, niti bogatih i jakih građana Srbije ako im komšije ne žive u miru i blagostanju. Ova vlast i ovaj predsednik to svakako razumeju.
Ne možete biti bogat i uspešan čovek ako su vaše komšije neuspešne. Ako ste takvi pružićete ruku i pomoći ćete svima onima koji žive oko vas. To je put koji danas radi Vlada, to je put koji danas radi predsednik države i svako znate da uživate podršku ovog parlamenta, pogotovo nas poslanika SNS.
Na kraju, pošto sam ja poslednji za danas, a i poslednji pred ove velike praznike, iskoristiću priliku da Srbiji čestitam vaskršnje praznike, da vaskršnje praznike čestitam svima onima kojih ih slave, pogotovo u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, ali i u svim zemljama regiona.
Srbijo, sretan ti praznik. Naš narode u regionu, sretan vam praznik, a vama podrška i puno hvala za sve ono što ste uradili skupa sa predsednikom za naš narod. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Pošto imamo još šest minuta, reč ima Nebojša Bakarec.
Molim vas, samo jedan krug.
Izvolite.
NEBOJŠA BAKAREC: Naravno, biću kratak.
U ovoj Skupštini sedi gotovo 50% žena. U Vladi su članice gotovo 50% ministarke. Vratio bih se na početak naše rasprave i uputio pitanje premijerki, ali i gospođi ministarki pravde.
Zaboravili smo sledeće okolnosti. Pre dve godine je Dragan Đilas naterao svoju bivšu suprugu, to strašno, to je nasilje u produženom trajanju, da slaže Agenciji „BETA“ da je lagala u policiji prethodno. To je strašno.
Znači, on je ucenio svoju bivšu suprugu da mu da, navodno, neku razrešnicu ne bi li se on oprao od svojih prethodnih greha, a znamo da ga od tih greha, od porodičnog nasilja ne može oprati ni Sava, ni Dunav.
Znači, ucenio je svoju žrtvu mučki, kao Mefisto, i naterao je, doveo u problem ne samo nju, pošto je davanje lažnog iskaza u policiji krivično delo, ali nije samo ona dala izjavu, nego i njeni roditelji. Međutim, znamo svi da je njegova bivša supruga i da su njeni roditelji dali istinit iskaz u policiji. Ali, vidimo dokle ide beskrupuloznost Dragana Đilasa, da u svojoj nekoj veličini persone da bi dobio oprost od grehova koji ne može da dobije on natera svoju žrtvu praktično, nemoguće da je nije ucenio, nečim ju je ucenio, dođe kod bivše supruge i kaže – ako želiš da nastavim da ti isplaćujem tvoju alimentaciju ima da pošalješ saopštenje „BETI“. To se desilo 16. oktobra 2019. godine.
46/2BM/MT
Završiću sa ovim da je to jedino nasilje, to je naravno neoprostivo, koje je Dragan Đilas počinio, ali unazad 15 godina koliko je on na političkoj sceni, negde od 2005. godine, on je učestvovao u desetak nasilnih događaja. Setimo se kako je pretio policajcu otkazom i kako ga je psovao pete godine, pa kako je pred kamerama na Skupštini grada napao Aleksandra Mirkovića.
Ja sam bio prisutan 2008. godine, kada je psovao kolegu odbornika na javnoj sednici pred svim kamerama i bez posledica. Setimo se kako je podržao Veselinovića, koji je pozvao na silovanje premijerke. Podržao je to Đilas u Skupštini grada.
Setimo se kako je psovao studente iz grupe koji su došli na njegov protest. Pa, setimo se da je on predvodio upad u RTS, kada su vređani novinari, kada je RTS demolirana.
Setimo se da je predvodio napad na zgradu predsedništva. Setimo se da je na Terazijama, posle toga pretio pripadnicima opet policije da će ostati bez posla.
Eto, za sada toliko. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Moram da kažem, pošto je već dva minuta do sedam i pošto je prethodni narodni poslanik čestitao Uskršnje praznike svim građanima Republike Srbije i Uskrs je tu, pred vratima, ja bih volela nekako da završim u tom optimističnom tonu i da zamolim još jednom nadležne organe da se oni bave siledžijama, nasilnicima, bahatim osobama, kakav je gospodin Đilas, a da svim našim građanima, celom našem narodu, svima onima koji slave, poželim mir, sreću i blagostanje i da nastavimo mi da radimo naš posao i guramo dalje samo napred.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Molim vas da ostanete na svojim mestima.
Pošto više niko ne želi da postavi poslaničko pitanje, odnosno pošto je sada 19.00 sati, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Zahvaljujem predstavnicima Vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić na prisustvu, a vama samo želim da dam nekoliko još obaveštenja.
Danas je održano Javno slušanje o ustavnim promenama koje je organizovao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čelu sa Jelenom Žarić, uz prisustvo ministarke pravde i sa tim će se nastaviti.
Ovo sve ponavljam i svaki dan ću ponavljati zato da ljudi mogu da razlikuju bitno od nebitnog, jer ovo su stvari koje su od najvažnijeg značaja za državu, a prenose se razne dezinformacije, kao što je premijerka danas rekla vezano za ono što ona uopšte nije naglasila, a to govorim zbog toga što je nešto što gledaju svi šta mi ovde radimo.
Mi možda mislimo da nas ne prate i ne gledaju, ali videli ste i po ovim prijavama da za kršenje Kodeksa da ipak nije tako.
Druga stvar, juče je održan veoma uspešan sastanak sa predstavnicima različitih političkih stranaka. Zahvaljujem svima koji su ovde u parlamentu, koji su tu došli. Bilo je predstavnika 26 političkih stranaka. To su stranke koje su želele da razgovaraju bez učešća stranaca.
Zahvaljujem se i predsedniku Vučiću koji je kao predsednik Republike došao i učestvovao na tom sastanku.
Sastanak je bio veoma korektan. Pošto je dogovor da se o tim stvarima ne govori javno, već će se govoriti tek kada se u potpunosti postigne taj dogovor. Samo da napomenem da je pokazana visoka svest čini mi se svih političkih aktera koji su u tome učestvovali o razdvajanju prioriteta nacionalnih i državnih od drugih pitanja o
46/3BM/MT
kojima možemo da mislim o različito, ali i da pokušamo da se dogovorimo na jedan fin, kulturan i politički pristojan način.
Mislim da smo imali veoma uspešan sastanak. Dogovoreno je da se naprave radne grupe koje će se baviti konkretnim temama i pripremiti sledeći plenarni sastanak na konkretne teme.
47/1MZ/LŽ19.00 – 19.05
Pošto ja moram da predsedavam tim međustranačkim dijalogom, na osnovu tih ranijih dogovora, dogovorili smo da u tome sa strane vlasti učestvuje Aleksandar Martinović, kao predsednik poslaničkog kluba SNS, i Dejan Đurđević, koji je šef Radne grupe za saradnju sa ODIR-om, odnosno OEBS-om, i sa strane opozicionih stranaka će takođe biti nekoliko predstavnika. Mislim da je to možda, posle dužeg vremena, bio jedan veoma značajan politički sastanak, sa svim političkim opcijama. Dogovoreno je da to ne budu samo ad hok sastanci posvećeni izborima, nego da budu redovni sastanci, u cilju podsticanja i jačanja međusobnog poverenja i političke stabilnosti u Srbiji i da se održavaju na svakih šest meseci. Mislim da smo napravili značajan iskorak i posle Vaskrsa ćemo nastaviti sa tim radom.
Samo želim ovde na kraju da još dodam da, apropo ovoga o čemu je i premijerka govorila, vezano za neke izjave i danas i od pre nekoliko dana, vezano za pitanje žena, meni je zanimljivo samo to da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti našla za shodno da komentariše Dragana Markovića, a ne Mariniku Tepić, koja je rekla da se žene u Jagodini zapošljavaju na osnovu druženja. Znači, hoću da okuražim sve državne organe i političke subjekte da se prema svakome odnose ravnopravno. To znači, ko god je kriv, nikoga ne treba niko da brani, ali kada treba nekoga da osudite, morate da imate i političke hrabrosti da kažete javno da to nije u redu, kao što je to danas javno rekla i premijerka i to je, mislim, najveća uvreda za sve žene koje su tamo u Jagodini time okarakterisane.
Na kraju, kao što je red, da vam kažem da nastavljamo zasedanje posle praznika, to znači 5. i 6. maja. Šestog maja će, već znate taj dnevni red, a znate i da sam već zakazao sednicu za 11. maj i da računate da ćemo do kraja redovnog zasedanja, to je 29. maj, biti u stalnom zasedanju, uključujući, naravno, i ovo što Vlada Srbije predlaže i dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Želim svima srećan Prvi maj, a naravno i jedan od naših najvećih hrišćanskih praznika. Hristos vaskrese.
(Sednica je prekinuta u 19.05 časova.)
utorak, 4. novembar
-
9.30 - sednica Odbora za evropske integracije (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 4)
-
9.30 - sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 2)
-
10.30 - sednica Odbora za spoljne poslove (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sala 4)
-
12.00 - javno slušanje Odbora za kulturu i informisanje na temu: Javni razgovor sa predloženim kandidatima za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (zgrada Narodne skupštine, Kralja Milana 14, mala sala)
-
15.00 - sednica Odbora za kulturu i informisanje (zgrada Narodne skupštine, Kralja Milana 14, mala sala)