Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović odredila je petak, 27. mart 2009. godine, sa početkom u 10 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnim temama:

„Rezultati i posledice dosadašnje saradnje Republike Srbije sa Haškim tribunalom,“ koju je predložila Poslanička grupa Srpske radikalne stranke i „Ostvarivanje autonomije AP Vojvodine, pitanje potvrđivanja Statuta AP Vojvodine i pripreme i razmatranja zakona kojim se uređuje raspodela nadležnosti između Republike Srbije i pokrajinske autonomije“, koju je predložila Poslanička grupa Liberalno demokratske partije, a na osnovu člana 204. Poslovnika.

Narodni poslanici SRS, LDP i DSS izrazili su neslaganje sa odlukom da se u istom danu raspravlja o dve važne teme: saradnji sa Haškim tribunalom i Statutu Vojvodine. Poslanici SRS i DSS odlučili su da ne prisustvuju raspravi, dok su poslanici LDP-a, nezdovoljni načinom organizovanja Dana za odgovaranje na poslanička pitanja, odustali od svoje inicijative.

Pitanja su postavljali narodni poslanici: Vladan Batić, Zlata Đerić, Čedomir Jovanović, Judita Popović, Tomislav Nikolić, Miloš Aligrudić, Dragan Todorović, Miroslav Markićević, Balint Pastor, Konstantin Arsenović, Mirko Čikiriz, Nenad Čanak, Oto Kišmartin, Aleksandra Janković, Aleksandra Jerkov, Slobodan Maraš, Zoran Babić, Olena Papuga, Vučeta Tošković i Zoran Mašić.

Na postavljena pitanja odgovarali su: predsednik Vlade Mirko Cvetković, ministarka pravde Snežana Malović, ministar prosvete dr Žarko Obradović, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić.

Na pitanje kada će biti sačinjen predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, premijer Cvetković je odgovorio da je predlog ovog zakona u završnoj fazi i da su moguće još neke izmene.

Na više pitanja koja su se odnosila na radnju Srbije sa Haškim tribunalom odgovorio je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i ministar u Vladi Rasim Ljajić. Narodni poslanici postavili su pitanje šta će Vlada preduzeti posle nedavne presude Haškog tribunala bivšim političkim liderima Srbije, kako bi se međunarodna zajednica upoznala sa zločinima OVK nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji i da li će pokrenuti tužbu protiv Vokera koji je lažno svedočio u slučaju Račak. Narodni poslanici su kritikovali odnos vlasti prema Tribunalu i istakli da država nema jasnu strategiju o saradnji sa ovim sudom. Takođe su zatražili da se pred našim sudovima obnove procesi koji su presuđeni u Hagu.

Odgovarajući na pitanja, ministar Ljajić je rekao da u Srbiji postoji politička volja za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, ali da to nije moguće zaobilaznim putem, već izručenjem preostala dva optuženika. On je podsetio da Holandija insistira na izručenju Ratka Mladića i da pritisci na Srbiju neće prestati dok on ne bude isporučen Sudu.

Ljajić je, takođe, rekao da je glavnom tužiocu Bramercu ukazao da Tribunal ima dvostruke aršine u presudama i podsetio narodne poslanike da presuda Hajradinaju nije konačna i da će Srbija nastaviti da šalje sudu dokumente koji ga optužuju.

Govoreći o Hagu, ministarka Malović je istakla da su preduzeti koraci kako bi se omogućilo ponavljanje postupka u slučajevima pojedinih presuda.

Na pitanje kada će biti doneta strategija ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, ministarka Kalanović je odgovorila da Vlada na tome intenzivno radi. Pre svega, preduzeće se mere za sprovođenje programa podrške nerazvijenim opštinama, kroz podsticanje preduzetništva, razvoj infrastrukture i sve drugo što je u interesu građana. S tim u vezi, ministarka Kalanović je ukazala na značaj regionalizacije Srbije.