Pozdravljajući učesnike skupa, predsednik Narodne skupštine mr Nebojša Stefanović rekao je da je važno da zemlje našeg regiona uspostave nivo saradnje po ugledu na nordijske zemlje za dobrobit svih građana našeg regiona. Potrebno je da se otrgnemo od prošlosti, kao što su to uradile nordijske zemlje koje su nekada bile u sukobu, a danas dostigle takav nivo regionalne saradnje koji može da posluži kao model ostalim državama. Predsednik Stefanović posebno je ukazao na poštovanje različitosti i postojanje političke volje za saradnjom kojima zemlje našeg regiona treba da teže.
Zamenik šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins rekao je da zemlje Evropske unije podržavaju proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana i dodao da u tom procesu jednu od ključnih uloga imaju parlamenti. On je podsetio na značaj uspostavljanja dobre regionalne saradnje koja bi po ugledu na Nordijski model trebalo da se zasniva na uzajamnom razumevanju.
Šef Misije OEBS u Srbiji Peter Burkhard pohvalio je projekat Igmanske inicijative i dodao da je u regionu Jugoistočne Evrope regionalna saradnja važan mehanizam za rešavanje sukoba iz prošlosti.
Ambasador Švedske u Srbiji Krister Asp ponudio je ekspertsku pomoć nordijskih zemalja u primeni sličnog modela regionalne saradnje u regionu Zapadnog Balkana.
O značaju politike dobrosusedske saradnje govorila je i Roksanda Ninčić, pomoćnik ministra spoljnih poslova, pomenuvši i značaj koji za region ima ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov predstavio je učesnicima skupa projekat Igmanske inicijative o prenošenju iskustava Nordijskog saveta za unapređenje interparlamentarne saradnje na zemlje Dejtonskog sporazuma. Popov je istakao da u radu Igmanske inicijative učestvuje veliki broj nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore. On je ocenio da je ovaj projekat pravi primer zajedničkog delovanja civilnog i javnog sektora koji se temelji na principima antiratne saradnje četiri zemlje. Kao uzor je izabran Nordijski model, s obzirom da nordijske zemlje, kao i zemlje Dejtonskog sporazuma, vezuju zajednička istorija i tradicija, bez postojanja velike jezičke barijere.
Branko Lukovac, kopredsednik Igmanske inicijative za Crnu Goru ocenio je da period sukobljavanja predstavlja prošlost za zemlje Dejtonskog sporazuma i da ih u narednom periodu očekuju inteziviranje regionalne saradnje i faza integracija. Koristeći nordijska iskustva, kako je naveo Lukovac, ta saradnja treba da se temelji na zajedničkim interesima država i njenih građana.
Učesnicima skupa obratili su se i potpredsednice Narodne skupštine Vesna Kovač i Gordana Čomić, potpredsednik Skupštine Crne Gore Suljo Mustafić i zastupnik Parlamenta Bosne i Hercegovine Lazar Prodanović. Oni su ukazali na značaj privredne saradnje i neophodnost unapređenja regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine, energetike, saobraćaja i naučno-istraživačkih projekata.
U zaključku sastanka, kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov naveo je da zemlje Dejtonskog sporazuma treba da usmere svoju saradnju na ključne oblasti koje su dogovorene na današnjem sastanku ističući kontrolu primene zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. Takođe je planirano da se u skorijoj budućnosti održi i sastanak predsednika parlamenata zemalja Dejtonskog sporazuma.