U delegaciji Narodne skupštine bili su potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač i narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Evropska nedelja parlamentarizma okupila je parlamentarce iz Evropske unije, država kandidata i posmatrače, kao i poslanike Evropskog parlamenta kako bi raspravljali o ekonomskim, budžetskim i društvenim pitanjima.`

Tokom događaja, učesnicima su se obratili Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta, Anita Demetriu, predsednica Predstavničkog doma Kipra i Enriko Leta, nekadašnji predsednik Vlade Italije.

Tokom trajanja konferencije, potpredsednica Narodne skupštine E. Kovač održala je i sastanke sa više poslanika Evropskog parlamenta – Lukasom Furlasom, kopredsedavajućim Parlamentarnim odborom za stabilizaciju i pridruživanje EU – Srbija, Toninom Piculom, izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, Renholdom Lopatkom, Davorom Ivo Stierom, izvestiocem iz senke za Srbiju, Lorantom Vinczem i Anamarijom Viček.

Tokom prvog dana, dr Aleksandra Tomić je učestvovala na sastancima Odbora za budžet. Ona je tokom svog govora na temu “Fokus na sledeći Višegodišnji finansijski okvir: Nacionalni i regionalni partnerski planovi” istakla da Republika Srbija sa velikom pažnjom prati razvoj novog modela integrisanog planiranja investicija i reformi. Navela je da partnerski planovi predstavljaju važan korak ka strateški usmerenijem, koordinisanijem i na rezultatima zasnovanom pristupu upravljanju sredstvima EU. Posebno je pozdravila naglasak na principima partnerstva, teritorijalnoj koheziji i većoj ulozi regiona u definisanju razvojnih prioriteta, kao i povezanost investicija, reformi i merljivih rezultata. Obavestila je prisutne da je tokom prošle nedelje održano Javno slušanje na temu Predloga zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, kao i da se uskoro očekuje da Narodna skupština usvoji zakon. Navela je da je ovakav pristup veoma značajan za države kandidate, kao i da je prioritet Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića rad na usklađivanju nacionalnih razvojnih planova sa srednjeročnim budžetskim okvirom, jačanje regionalne saradnje kroz Berlinski proces i dalji razvoj infrastrukture kroz fondove EU. Dodala je da pomoć iz IPA 3 fondova zahteva pažljivo planiranje, efektivnu koordinaciju i transparentnost. Istakla je da je Srbija posvećena jačanju institucionalnih i administrativnih kapaciteta za buduće učešće u kohezionim politikama EU. Dodala je da, istovremeno, verujemo da koncept partnerskih planova može poslužiti kao inspiracija za postepenu, i zasnovanu na zaslugama, integraciju zemalja Zapadnog Balkana u pojedine evropske politike i investicione mehanizme. Naglasila je da Srbija želi da bude pouzdan i konstruktivan partner Evropske unije.

Drugog dana događaja održana je Plenarna sednica Evropske nedelje parlamentarizma. Tokom svog obraćanja na temu “Podsticanje poslovno povoljnije Evrope u kontekstu narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira: izgledi i izazovi za jedinstveno tržište” dr Aleksandra Tomić je istakla da je jedinstveno tržište osnova za prosperitet u Evropi. Navela je da ako želimo da prednost jedinstvenog tržišta ostane vidljiva, moramo da obezbedimo stabilno, predvidivo i konkurentno poslovno okruženje, odnosno manje birokratije, jednake uslove za sve i bolju dostupnost finansiranja, posebno za mala i srednja preduzeća. Navela je da za zemlje kandidate poput Srbije, jedinstveno tržište predstavlja i odgovornost i priliku, i da postepena integracija u evropske lance snabdevanja, usklađivanje standarda i regulative, kao i učešće u evropskim programima već danas doprinose modernizaciji naše privrede. Dodala je da je u 2025. godini 58 procenata trgovinske razmene Srbije bilo sa EU. Istakla je da Reformska agenda omogućava Srbiji da poboljša regulatorne okvire, promoviše inovacije i privatne investicije, te je samim tim priprema za učešće na jedinstvenom tržištu, kroz strateške investicije u obrazovanje, digitalizaciju i zelenu energiju. Istakla je da fragmentasana regulativa i globalna konkurencija zahtevaju koordinisan i strateški orijentisan budući EU budžet, te da on ne treba da bude samo instrument raspodele sredstava, već i sredstvo pozicioniranja Evrope u globalnoj ekonomiji. Naglasila je da postepeno uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u pojedine mehanizme jedinstvenog tržišta može doprineti njegovoj dodatnoj dinamici i stabilnosti, kao i proširiti tržišne mogućnosti za sve aktere. Poručila je da Srbija ostaje posvećena unapređenju vladavine prava, poslovnog ambijenta i ekonomskom približavanju, kao i da je spremna da bude pouzdan i konstruktivan partner EU u ovom zajedničkom poduhvatu.