Predsednik Odbora Milimir Vujadinović poželeo je dobrodošlicu gostima, rečima da oni zapravo nisu gosti, već prijatelji koji su došli u svoj dom, Dom Narodne skupštine:

„Siguran sam da našim sunarodnicima nikada nije bila potrebnija pomoć Republike Srbije nega sad, ali i da nikada nisu mogli više da se oslone na Srbiju nego danas“, rekao je Vujadinović. On je naglasio da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ulaže velike napore da sa svim državnicima u regionu uspostavi i održi dobre odnos, što se preslikava na odnos Matice i Srba u regionu, ali i širom sveta.

Predsednik Odbora zahvalio se potpredsedniku Narodne skupštine dr Vladimiru Orliću na prisustvu sednici Odbora, čime se, kako kaže Vujadinović, daje poseban značaj radu tog tela.

Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić zahvalio se na mogućnosti da u svoje i u ime Narodne skupštine poželi dobrodošlicu prisutnima, poručivši im da su došli u svoju kuću. On je dodao da nije postojao uvek na isti način izgrađen osećaj prema institucijama Srbije, niti su te iste institucije uvek pokazivale istu vrstu osećaja sa svoje strane, niti istu vrstu pažnje i želje da se brinu o svojim sunarodnicima.

„Od trenutka kada je predsednik Republike postao Aleksandar Vučić ta promena se dogodila i postala očigledna i mnoge od naših sunarodnika iznenadila i obradovala, prema rečima episkopa bihaćko-petrovačkog Sergija, pruživši dokaze trajne ljubavi kroz vrtiće, škole, puteve, hramove kojima se niko nije nadao i kojima su se obradovali svi“, rekao je potpredsednik Orlić. On je naglasio da Srbija ima snage i želje i drži visoko na listi prioriteta potrebu da se o svom narodu stara gde god da on živi.

Direktor Srpske kuće u Podgorici Emil Labudović položaj Srba u Crnoj Gori opisao je kroz komentar jednog poslanika, koji je čuo prilikom jedne posete Narodnoj skupštini, a koji je rekao da su danas Srbi koji letuju u Albaniji, sigurniji nego oni koji letuju u Crnoj Gori:

„Sa gorčinom moram da priznam da je to istina. Mi smo u Crnoj Gori ugroženi od braće, odnosno od razbraće, koji nas mrze onom iskonskom kainovskom mržnjom“, rekao je Labudović.

Labudović je istakao da ono što Srbima najviše nedostaje, čak više i od materijalne pomoći, je podizanje duhovne i kulturne svesti o jedinstvu srpskog naroda. Labudović je rekao da će u Crnoj Gori početkom naredne godine biti izvršen popis stanovništva, te apelovao na Srbiju da preko međunarodnih faktora izvrši pritisak da taj popis bude zakonit.

On je iskoristio priliku da izrazi zahvalnost predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na pomoći da se obezbedi 3,7 miliona evra, za otvaranje Srpske kuće u Podgorici, naglasivši da niko za Crnu Goru i njen narod nije uradio više od predsednika Srbije, još od vremena Kralja Aleksandra.

Mlađan Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, istakao je da je odnos Republike Srpske i Srbije uvek bio dobar, ali da je u proteklih sedam godina na dosada najvišem nivou. Naglasio je da pomoć Srbije nikada nije izostala i da je nemerljiva u borbi Republike Srpske za očuvanje nacionalnog identiteta, jezika i kulture. On je govorio i o nizu zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture, kulture i umetnosti, koji u značajnoj meri unapređuju položaj Republike Srpske i istakao važnost dodatnog jačanja ekonomske saradnje.

Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar istakao je da na prostoru Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, koje je tesno povezano sa Republikom Srbijom, danas imamo očuvanu homogenu srpsku zajednicu koja u potpunosti baštini svoju tradiciju, kulturu, veru, običaje, jezik i pismo. Ipak on je ukazao na niz prava, garantovanih Ustavom Republike Hrvatske koja su uskraćena srpskoj nacionalnoj manjini, kao što je pravo na zapošljavanje, upotreba dvojezičnog jezika i pisma, školovanje na srpskom jeziku.

Dr Ivan Bošnjak, kopredsedavajući međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina, govorio je o dosadašnjim aktivnostima i postignutim rezultatima komisije koje su doprinele položaju manjina u regionu. On je naglasio da Srbija želi i može da pomogne manjinama u okruženju, kao i u ostatku sveta.

U nastavku rada usledila je diskusija u kojoj su učestvovali članovi Odbora.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Milan Đurica, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Nataša Ljubišić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.