Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović odredila je utorak, 7. decembar 2010. godine, sa početkom u 15,00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom: “Rešavanje problema nastalih u procesu reforme pravosuđa”, koju je predložila Poslanička grupa Liberalno demokratska partija.

Na postavljena pitanja odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, ministar pravde Snežana Malović i predsednik Visokog saveta sudstva Nata Mesarović.

Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Čedomir Jovanović, Laslo Varga, Velimir Ilić, Tomislav Nikolić, Miloš Aligrudić, Vjerica Radeta, Riza Halimi, Miroslav Petković, Zoran Krasić, Vlatko Ratković, Srđan Spasojević, Milica Radović, Judita Popović, Petar Jojić, Srđan Milivojević, Zlata Đerić, Sreto Perić, Srđan Miković, Pavel Marčok i Đura Mučenski.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović posatvio je pitanje ministarki pravde Snežani Malović, da li je Vlada Republike Srbije spremna da zaštiti izabrane sudije i otkloni sve one probleme i kritike pravosuđa koji se čine opravdanim. Jovanović je pitao i predsednicu Visokog saveta sudstva Natu Mesarović, kolika je prepreka za normalan rad Visokog saveta sudstva.

Ministarka pravde Malović je izrazila uverenje da je Vlada spremna da zaštiti nosioce pravosudnih funkcija, sudije i tužioce, kao i da otkloni probleme u reformi pravosuđa na koje je ukazala Evropska komisija.

Predsednica VSS Mesarović je podsetila prisutne da je VSS telo, koje je ustanovljeno Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine i da kao takvo predstavlja nezavistan i samostalni organ čija je nadležnost ili najveća odgovornost u postupku izbora i razrešenja sudija. Posle konstituisanja, VSS nije započeo niti doneo bilo kakvu odluku u vezi sa izborom sudija, dok nije sačekao odluku Ustavnog suda od 9. jula 2009. godine, kao i da je poštovao Ustav, Ustavni zakon, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva i poštujući sve odluke Ustavnog suda.

U dodatnim pitanjima narodni poslanik Čedomir Jovanović zatražio je odgovor od ministarke Malović, da li je način na koji je sprovedena reforma sudstva bio dovoljno dobar. Drugo pitanje koje je postavio je, da li su utvrdili, kako je moguće da se jedna verzija Zakona o Visokom savetu sudstva pošalje Venecijanskoj komisiji, a da se druga verzija Zakona dostavi Skupštini. Jovanovića je interesovalo i da li je sadašnji broj sudija dovoljan za normalan rad pravosuđa.

Ministarka Malović je istakla da je bilo različitih grupa i kriterijuma po kojima su se vodili kada su donosili odluku da li će neko biti u pravosudnom sistemu Srbije ili ne. Osnovni kriterijumi, koji si ih rukovodili, što je objavljeno i ''Službenom glasniku'' bili su stručnost, dostojnost ili osposobljenost. Ona je dodala, da je pomenuti Predlog zakona, zapravo radna verzija zakona koji je bio poslat Venecijanskoj komisiji još 2008. godine.

Predsednica VSS Nata Mesarović je objasnila da je u Srbiji vršen opšti izbor sudija, a ne postupak razrešenja i reizbora. Venecijanska komisija je dala primedbu, da je trebalo sve sudije u Srbiji formalno reimenovati, a samo one kod kojih se pojavi sumnja, trebalo je sprovesti u postupak razrešenja.

Mesarović je podsetila da je odlukom VSS određen broj od 1.800 sudija, i izrazila uverenje da je to dovoljan broj sudija, dodavši da je trenutno 150 sudijskih mesta slobodno i da će ih popuniti kada bude izabran novi VSS.

Narodni poslanik Laslo Varga je izneo svoje mišljenje, da je za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije, pored pitanja saradnje sa Haškim tribunalom, od najvećeg značaja i otklanjanje nedostataka načinjenih tokom reforme pravosuđa. Pored revizije izbora sudija, narodnog poslanika je interesovalo i da li će biti sprovedena i reorganizacija sudske mreže, odnosno da li se razmišlja o ukidanju sudskih jedinica ili da se određenom broju sudskih jedinica vrati status sudova.

Ministarka Malović je istakla činjenicu da pravosuđe nije prepreka za dalje evropske integracije i ponovila da će se u dogovoru sa Evropskom komisijom otkloniti određeni nedostaci u pravosuđu. Malović je izrazila neslaganje sa konstatacijom da bi trebalo u ovom trenutku revidirati sudsku mrežu. On je dodala, da će se o tome razgovarati u budućnosti i da će se u zavisnosti od potreba građana truditi da donese pravu odluku.

Narodni poslanik Velimir Ilić je pitao da li je reforma pravosuđa sprovedena onako kako je dogovoreno sa EU i ko je uticao da ova reforma bude prvenstveno stranačka.

Ministarka je istakla da je reforma pravosuđa i po našem, i po mišljenju međunarodne zajednice bila potrebna i neophodna. Ministarka Malović je odbacila trvrdnju da je reforma pravosuđa ispolitizovana i dodala, da je upravo ova reforma išla u prilog tome da se politički uticaj minimalizuje i isključi.

Narodnog poslanika Tomislava Nikolića je interesovalo zašto na današnju sednicu nisu pozvani predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Narodni poslanik je postavio pitanje zašto je Ministrastvo pravde sakrilo pismo Štefana File i Vivijan Reding, vicepremijerke Evropske komisije za pravdu, osnovna prava i državljanstvo, od 16. marta 2010. godine.

Ministarka Malović je negirala tvrdnju narodnog poslanika, objasnivši da Ministarstvo pravde nije sakrilo pismo evropskog komesara Filea i Reding, već je Ministarstvo pravde prema zahtevu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pismo dalo zainteresovanim strankama.

Narodni poslanika Miloš Aligrudić postavio je pitanje u kom roku i na koji način će zakonodavstvo Srbije da se prilagodi stavovima Venecijanske komisije i Saveta Evrope.

Ministarka Malović, citirala je delove izveštaja upućenog Ministarstvu pravde od strane Komiteta ministara Saveta Evrope od 19. avgusta. U izveštaju se navodi i da je ''pređašnji sistem bio rđavo struktuiran i nije bio istinski funkcionalan. Stoga je u mnogim aspektima bila neophodna reforma''. Zatim, ''Ministarstvo pravde je uložilo značajne napore i intenzivno radi na sprovođenju Nacionalne strategije za reformu pravosuđa koju je Skupština usvojila 2005. godine'' kao i da je ''Ministarstvo stavilo do znanja da su predložene reforme sveobuhvatne, a usled potrebe da se mnoge reforme brzo primene, prilično je neminovno da su se možda dogodile neke greške. Međutim, Ministarstvo pravde je izrazilo spremnost da se pozabavi problemima koji proističu iz okvira primene reforme''.

Narodna poslanica Vjerica Radeta je postavila pitanje ministarki Malović, o čemu će razgovarati sa neizabranim sudijama.

Ministarka Malović je podsetila prisutne da postupak opšteg izbora sudija nije suprotan Ustavu, što je mišljenje i Ustavnog suda. Ona je dodala, da je Ustavni sud u julu 2009. godine, pre nego što je počeo postupak opšteg izbora, dao svoje mišljenje na podnete inicijative od strane Društva sudija na pojedine odredbe zakona i u svojoj odluci izneo da ne postoji više stalnost sudijske funkcije, i da taj kontinuitet u sudijskoj funkciji prekinut 2006. godine. Malović je odgovorila, da će u razgovoru sa neizabranim sudijama učiniti isto što i Ustavni sud.

Narodni poslanik Riza Halimi postavio je pitanje postizanja racionalizacije, koji je bio jedan od najvažnijih kriterijuma reforme pravosuđa, i naveo primer suda u Vranju u kome se sve izvodi, dok je Halimi mišljenja da je jednostavnije i racionalnije bila ranija praksa da se određeni procesi obavljaju po opštinskim sudovima u Preševu i Bujanovcu. Istovremeno, narodni poslanik je naveo problematiku sprovođenja ustavne norme korišćenja albanskog jezika paralelno sa srpskim.

Ministarka Malović je naglasila da postoji kontinuiniran dijalog oko funkcionisanja suda u Vranju i sudske jedinice u Preševu, dodavši da za sada sudska jedinica u Preševu dobro funkcioniše, ali i da je Ministarstvo pravde voljno da sasluša sugestije i primedbe, a sve u cilju poboljšanja rada. Takođe, ona je izrazila uverenje da je Ministarstvo pravde, u okviru svoje nadležnosti, učinilo maksimum da poštuje jedan multietnički princip, dodavši da se u pravosudnim zakonima prvi put našlo upravo poštovanje tog multietničkog principa.

Narodni poslanik Miroslav Petković naglasio je da njegova kritika reforme pravosuđa nije politički motivisan napad na sudstvo u Srbiji, već da želi da pronađe odgovorne i prave krivce za situaciju u pravosuđu. Petković je postavio pitanje šta je urađeno u reformi pravosuđa.

Ministarka Malović je iznela statističke podatke koji pokazuju da su u privrednim sudovima za prvih šest meseci, prvostepeni privredni sudovi rešili 30 odsto više predmeta u odnosu na isti period prošle godine. Takođe, da je svaki sudija u privrednom apelacionom sudu rešio 20 odsto više predmeta, kao i da je u privrednom apelacionom sudu broj predmeta starijih od dve godine od januara do juna 2010. godine u odnosu na isti period 2009. godine smanjen za 84 odsto. Malović je naglasila da su ovakvi rezultati postignuti sa manjim brojem sudija, a da je jedan od osnovnih ciljeva reforme pravosuđa bio podizanje efikasnosti u radu sudova.

Narodni poslanik Zoran Krasić je pitao šta će Ministarstvo pravde u buduće raditi u pogledu dalje reforme pravosuđa.

Ministarka Malović je ponovila da reforma pravosuđa predstavlja jedan složen proces i da je ona jednim delom opšti izbor, a drugim delom je promena procesa rada, dodavši da je ovim promenjena organizacija rada. Kada je reč o opštim izborima, ministarka je dodala da postoje određena otvorena pitanja koja će se rešavati. Po pitanju izmena procesnih zakona, ona je podsetila, da je poslednja izmena ZKP samo prvi korak u izmeni krivično-procesnog zakonodavstva i da će se rukovoditi iskustvima zemalja kontinentalne Evrope koje su prešle na model krivičnog postupka, gde je jedan od ključnih instituta vođenje tužilačke istrage. Po pitanju parničnog postupka, ministarka je ukazala da će ovih dana biti formalizovana radna grupa, koja će raditi na tome da naš parnični postupak prilagoditi modernijem načinu rada. Zakon o izvršnom postupku, trenutno se nalazi pred Savetom Evrope i Ministarstvo pravde očekuje njihovo mišljenje. Takođe, nacrt zakona o javnim beležnicima je u pripremi, dodala je ministraka i izrazila zadovoljstvo što su u Republici Srbiji uvedeni apelacioni sudovi.

Narodni poslanik Vlatko Ratković postavio je pitanje u kom smislu će ići zakonodavna inicijativa, odnosno reforme u oblasti prava na suđenje u razumnom roku.

Ministarka Malović je podsetila da Ministarstvo pravde trenutno radi na zakonu o izvršnom postupku, koji će se u budućnosti zvati zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ministarka je zaključila da je neophodan proces normiranja rada sudija, a da će im u tom procesu biti omogućena pomoć preko stručnih saradnik, kao i uvođenje novih tehnologija, te će se u skladu sa ovim normama odrediti rokovi u kojima će se raditi.

Narodni poslanik Srđan Spasojević je postavio pitanje u vezi sa tužbom za nematerijalnu štetu, koja je u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Novom Sadu.

Predsednica VSS Nata Mesarović je odgovorila da nije u mogućnosti da govori o konkretno iznetom slučaju, kao i da se ne seća da je takvu pritužbu dobila.

Narodna poslanica Milica Radović je postavila pitanje na osnovu čega je VSS odlučivao o izboru sudija za Prvi osnovni sud, kada se Zapisnik sa 21. sednice VSS i konačni spisak sudija razlikuju.

Predsednica VSS Mesarević je objasnila da u situaciji kada su predložena dva kandidata, a nema mesta za oba, onda se birao bolji kandidat. Ona je navela primer iz Užičke Požege, u Osnovnom sudu i situaciju u Požarevcu, u Privrednom sudu, gde su svi aplicirali samo za jedan sud, a bilo je 32 sudije, za 30 mesta. U takvoj situaciji, je neko od kandidata morao da otpadne, ako nije konkurisao za još neko drugo mesto. Mesarević je dodala, da se o svakom kandidatu razgovaralo i da su se proveravali svi statistički podaci.

Potpredsednica Narodne skupštine Judita Popović je ukazala da će protivno članu 215. Poslovnika, deo tekuće sednice biti emitovan u odloženom prenosu zbog prenosa utakmice. Popović je pitala šta je urađeno kako bi se sprečila opstrukcija reforme pravosuđa.

Ministarka Malović je navela da postoje veliki napadi na reformu pravosuđa. Oni često i jesu možda opravdani, zato što dolaze iz nekih strukovnih udruženja, i onda se razmatra način sprovođenja procedure, ali veoma često ne dolaze i nisu motivisana iz tih krugova, već dolaze od lica koja su se upravo našla pod udarom reforme pravosuđa, zaljučila je Malović.

Narodni poslanik Petar Jojić je postavio pitanje o kriterijumima kojima su se rukovodili članovi VSS pri izboru sudija.

Ministarka Malović je ponovila da su neizabranim sudijama dostavljena pojedinačna obrazloženja u kojima su kriterijumi stručnosti, osposobljenosti, dostojnost, koji su razrađeni u Pravilniku o kriterijumima za izbor, napredovanje i razrešenje sudija, primenjeni na svaki pojedinačni slučaj. Ministarka je dodala, da je svaki neizabrani sudija u Srbiji mogao da vidi razloge zbog čega nije biran. Takođe, u odnosu na jedan broj sudija vođena je i javna rasprava pred Ustavnim sudom u kojoj su svi mogli da učestvuju, kako sredstva javnog informisanja, tako i zainteresovane stranke ili građani Srbije.

Narodni poslanik Srđan Milivojević je postavio pitanje dokle se došlo sa istragom oko slučaja sudije Simeunovića. Milivojevića je interesovalo i da li će se voditi disciplinski postupci protiv ljudi koji su doveli do zastarevanja određenih sudskih postupaka, kao i kolika je vrednost do sada oduzete imovine, na osnovu primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Ministarka Malović je podsetila da je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom počeo da se primenjuje marta 2009. godine i da je od tog perioda zaplenjena imovina u vrednosti od oko 300 miliona evra.

Narodna poslanica Zlata Đerić postavila je pitanje koliko košta reforma pravosuđa, uključujući sve troškove sa platama.

Ministarka Malović je podsetila da se sudstvo u Srbiji finansira na dva načina, iz budžeta i sudskih taksi. Od sudskih taksi 60 odsto se kolokvijalno vraća pravosuđu, dok se 13 milijardi dinara izdvaja iz budžeta, a negde oko šest milijardi dolazi iz pomenutih sudskih taksi. Budžet pravosuđa je smanjen, i u odnosu na 2008. godinu manji je za 15 odsto. Malović je istakla da reforma pravosuđa nije dodatno koštala građane Srbije, a da je povećanje plata zaposlenima, nakon štrajka, išlo iz budžeta pravosuđa, kao i da se nisu obezbeđivala dodatna sredtva za tu namenu.

Narodni poslanik Sreto Perić je postavio pitanje da li se prilikom reforme pravosuđa i uspostavljanja nove organizacije mreže sistema pravosuđa došlo do izgubljenih predmeta.

Narodni poslanik Srđan Miković je postavio pitanja na koji način će informacioni program doprineti povećanju transparentnosti u radu suda i sudskih odluka. Da li postoji mogućnosti da se uvedu taksene marke.

Ministarka pravde je podsetila da je jedan od ciljeva reforme pravosuđa i način sprovođenja i promena organizacije rada, a da u okviru toga u značajnoj meri će doprineti i sprovođenje reforme i uvođenje Programa za automatsko vođenje predmeta. Takav program je uveden u trgovinske sudove, a sada i u privredne. To zapravo znači, da građani Srbije, kada odu na internet prezentaciju bilo kog privrednog suda, mogu imati uvid u određene predmete. Plan je da se do kraja naredne godine umreže i sve sudske jedinice, što zapravo znači da će do kraja 2011. godine celokupno pravosuđe u Srbiji biti umreženo, zaključila je ministarka.

Narodni poslanik Pavel Marčok je izneo podatak, da je prema nekim podacima praksa sudova u Srbiji pokazala da je pre reforme za korupciju izricano 80 odsto zatvorskih kazni ispod zakonskog minimuma. Narodnog poslanika je interesovalo kakva je situacija danas, povodom ovog pitanja.

Ministarka Malović je iznela podatke po kojima je za krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika, u 2010. godini 45 odsto kazni zatvora na granici ili ispod zaprećene kazne, dok je u 2008. godini to bilo u 59 odsto. Takođe, posebno je značajno da je u toku 2010. godine izrečeno 55 odsto kazni zatvora u granicama propisanim zakonom, dok je 2008. godine procenat istih kazni bio samo 17 odsto.

Narodni poslanik Đura Mučenski je postavio pitanje da li postoje mehanizmi posle sprovedene reforme pravosuđa, da se na neki način smanji procenat sudija koje ne rade dobro svoj posao, a sve u cilju efikasnog pravosudnog sistema.

Predsednica VSS je odgovorila da smatra da je VSS izabrao sudije koje su u stanju da procene šta je interes društva i sredine u kojoj žive, kao i da svojim radom daju doprinos da se iskoreni kriminal i da i imovina i svi građani Srbije budu bezbedni.

Pošto je lista poslanika za postavljanje poslaničkih pitanja u vezi sa aktuelnom temom iscrpljena, predsednica Narodne skupštine prof.dr Slavica Đukić-Dejanović se zahvalila, u svoje i u ime narodnih poslanika predsedniku Vrhovnog saveta sudstva, ministru pravde i premijeru na učešću u radu.