Na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije Za Evropsku Srbiju, G17 plus i SPS-JS, predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović je, u skladu sa članom 204. Poslovnika, odredila 26. februar kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. Predsednik i ministri u Vladi odgovarali su na poslanička pitanja na temu “Ekonomska kriza i mere Vlade na njenom prevzilaženju”.

Na početku sednice, predsednica Narodne skupštine je podsetila da je izmenama Poslovnika uveden institut poslaničkih pitanja u vezi sa aktuelnom temom, poznat u parlamentarnoj teoriji kao institut „javnih slušanja“.

Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici: Nada Kolundžija, Vladan Batić, Momo Čolaković, Zlata Đerić, Arpad Fremon, Zoran Ostojić, Milan Nikolić, Tomislav Nikolić, Suzana Grubješić, Miloš Aligrudić, Dragan Vujadinović, Radoslav Mojsilović, Vesna Pešić, Dejan Radenković, Jorgovanka Tabaković, Radojko Obradović, Vlajko Senić,Vlatko Ratković, Miroslav Markićević, Slobodan Maraš i Božidar Delić.

Na postavljena pitanja odgovarali su: predsednik Vlade Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i ministri finansija Diana Dragutinović, trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, infrastrukture Milutin Mrkonjić i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković.

Na pitanja da li se svetska ekonomska kriza prelila u Srbiju i u kojim oblicima i šta Vlada preduzima u vezi sa tim, odgovorio je premijer Cvetković. On je rekao da je Srbija među prvim zemljama koje su krenule u rešavanje problema izazvanih krizom. To je ilustrovao podatkom da je po visini podsticaja iz budžeta za sprečavanje negativnih efekata krize od 2,17 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbija u samom svetskom vrhu.Za podsticaje u privredu izdvojena su sredstva u visini od 0,58 odsto bruto društvenog proizvoda, za ulaganja u infrastrukturu 0,95 odsto i za Nacionalni investicioni plan 0,64 odsto.

Vlada se prilikom predlaganja mera rukovodi principima političke jedinstvenosti, solidarnosti i kontinuiteta, a razvoj krize prati se iz dana u dan i mere se tome prilagođavaju. Vlada je početkom godine u dogovoru sa privrednicima i bankama predložila novi paket podsticajnih mera, u vidu kredita privredi za obezbeđivanje likvidnosti i podsticaj izvoza, kao i kredita građanima, za podsticanje tražnje za domaćim proizvodima.

Na pitanje kada će građani dobiti besplatne akcije u visini od hiljadu evra, budući da je NIS privatizovan, odgovorio je potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić. On je rekao da će Zakon o besplatnim akcijama, donet krajem 2007. godine, biti sproveden, ali će biti prilagođen promenjenim okolnostima. Vrednost akcija koje će građani dobiti zavisiće od trenutka kada one budu prodavane na tržištu. U aprilu će biti predložene izmene Zakona, a razmatra se i mogućnost da se u besplatnu podelu uključe i akcije Komercijalne banke, DDOR “Dunav” i nekih komunalnih preduzeća koja će biti privatizovana.

Kada je reč o reč o zajedničkom ulaganju Srbije sa Fijatom, Dinkić je rekao da će, zbog teškoća koje Fijat ima u Italiji i visokih troškova, početak proizvodnje novog modela automobila biti odložen za kraj naredne godine. Već sada se u Kragujevcu sklapa postojeći model Punto, a proizvodnja će biti veća od predviđenih 15 hiljada vozila.

Odgovarajući na pitanja narodnih poslanika, ministarka finansija Diana Dragutinović istakla je da će Srbija sklopiti novi aranžman sa MMF-om koji će biti korišćen za popunjavanje deviznih rezervi. Novac iz ovog aranžmana moći će da da bude korišćen isključivo za povećanje deviznih rezervi i povećanje stabilnosti kursa. Ona je istakla da naša zemlja ima jedan od najnižih budžetskih deficita u regionu i da će njegovo povećanje doprineti neutralisanju pada tražnje i pokretanju privredne aktivnosti. U slučaju da privredni rast bude mnogo niži od planiranog, pristupiće se ekspanzivnijoj fiskalnoj politici. Ministarka je rekla i da je uvoz u Srbiju opao za 30 odsto, zbog čega su smanjeni prihodi od poreza na dodatnu vrednost.

Premijer Cvetković je, u odgovoru na pitanje vezano za izmirivanje obaveza prema penzionerima, rekao da će obaveze prema penzionerima biti ispunjene kao što je planirano budžetom za ovu godinu, bez obzira na teškoće koje je stvorila ekonomska kriza. Prilikom razmatranja rebalansa budžeta, jedna od glavnih stavki biće zaštita najsiromašnijih, najavio je premijer. Odluka o rebalansu biće doneta u martu, nakon što bude razmotrena ekonomska situacija i obavljen razgovor sa MMF-om.

Po oceni pojedinih narodnih poslanika, ekonomska kriza najviše pogađa poljoprivredu, zbog čega je ključ za prevazilaženje krize veće ulaganje u ovu privrednu granu čiji se proizvodi mogu konkurentno izvoziti. Poslanici su pitali ko je dozvolio uvoz mleka u prahu i koliko je do sada uvezeno, ko je sve uvozio i da li je ispitana ispravnost tog mleka. Takođe je postavljeno pitanje kakve su mogućnosti za subvencionisanje duvana.

Narodni poslanici iz opozicionih stranaka ocenili su da, sednica na kojoj premijer i ministri odgovaraju na pitanja o merama države protiv ekonomske i finansijske krize, ima za cilj da se izbegne ozbiljna rasprava o toj temi. Ocenjeno je da je ova rasprava surogat rasprave o ekonomskim merama i da narodni poslanici nisu dobili nijedan dokument o merama kojima Vlada odgovora na efekte svetske ekonomske krize. Po njihovoj oceni, potrebno je dobro pripremiti sednicu Narodne skupštine na kojoj bi se raspravljalo o merama Vlade protiv efekata ekonomske krize i jasno reći građanima šta ih čeka ove godine.

Premijer Cvetković je odbacio primedbe narodnih poslanika da Parlament nije učestvovao u donošenju mera za ublažavanje posledica ekonomske krize i naglasio da su sve mere preduzete u okviru zakona i propisa koji su usvojeni u Narodnoj skupštini. Pored toga, o ovim merama Vlade obavljeni su razgovori sa svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini.