Četvrtak, 25. mart 2010.

Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović odredila je četvrtak, 25. mart 2010. godine, sa početkom u 11 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom: “Finansijski efekti, izvršenje i kontrola budžeta Republike Srbije za 2008. godinu”, koju je predložila Poslanička grupa Za evropsku Srbiju.



Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović odredila je četvrtak, 25. mart 2010. godine, sa početkom u 11 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom: “Finansijski efekti, izvršenje i kontrola budžeta Republike Srbije za 2008. godinu”, koju je predložila Poslanička grupa Za evropsku Srbiju.

Na postavljena pitanja odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović, ministar prosvete Žarko Obradović i predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović.

Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Nada Kolundžija, Velimir Ilić, Čedomir Jovanović, Zoran Kasalović, Tomislav Nikolić, Suzana Grubješić, Zoran Krasić, Dragoljub Mićunović, Slobodan Maraš, Đorđe Milićević, Jorgovanka Tabaković, Vladimir Ilić, Vladan Jeremić, Branka Ljiljak, Vesna Pešić, Dragan Stevanović, Jelena Trivan, Lidija Dimitrijević, Milan Vučković, Dejan Mirović, Gorica Mojović i Marina Toman.

Narodna poslanica Nada Kolundžija istakla je da je, polazeći od važnosti kontrole javnih finansija, Narodna skupština donela Zakon i izabrala Državnu revizorsku instituciju. Pošto zakon ne predvođa da Narodna skupština raspravlja u plenumu o Izveštaju DRI, već je to nadležnost matičnog Odbora, sazivanje sednice Narodne skupštine na ovu temu je korisno zbog pružanja podrške DRI, ali i da građani znaju punu istinu o tome šta je državni revizor radio i šta je u nalazu pronašao. Ona je pitala predsednika Vlade Mirka Cvetkovića da li je Vlada u punoj meri sarađivala sa DRI, pružajući joj pomoć i sve informacije, kako bi državni revizor mogao da obavi posao revizije.

Odgovarajući, predsednik Vlade Mirko Cvetković istakao je da je pitanje državne revizije od suštinskog značaja za demokratizaciju društva i dodao da je Vlada od samog početka sarađivala sa revizorom. On je naveo da je Vlada učinila sve sa svoje strane i da nije vršila bilo kakavu vrstu pritiska.

Narodna poslanica Nada Kolundžija pitala je predsednika Saveta DRI Radoslava Sretenovića da li je bilo političkih pritisaka i pokušaja da se utiče na njegov rad, a predsedniku Vlade je postavila dodatno pitanje da li su nepravilnosti koje je DRI uočila nešto što je nasleđeno iz prethodnog perioda ili su nastale 2008. godine.

Predsednik Saveta DRI je odgovorno potvrdio da DRI nije imala pritisaka od strane bilo kog učesnika u postupku revizije, političkih stranaka, Vlade i državnih organa. Saradnja je bila na visokom nivou, ali je problem u radu bio nedostatak kadrova, što je razlog zbog čega revizijom nije obuhvaćen veći broj subjekata. Predsednik Vlade je istakao da je revizorski Izveštaj skrenuo pažnju na određene nepravilnosti. Njegov kabinet je uradio statistiku koja je pokazala da je struktura prekršaja, u 55 slučajeva, takva da se odnosi na kršenje Uredbe o budžetskom računovodstvu u 17 slučajeva; na kršenje Zakona o budžetskom sistemu u 19 slučajeva; kršenje Zakona o javnom dugu u 4 slučaja; kršenje Zakona o radu u 11 slučajeva; kršenje Zakona o javnim nabavkama u 3 slučaja i kršenje Zakona o platama državnih službenika u jednom slučaju. U 49 slučajeva prekršaji se ponavljaju, dok je u 6 slučajeva prekršaj učinjen prvi put, te je zaključeno da je u najvećoj meri ovo stvar ustanovljene prakse.

Narodni poslanik Velimir Ilić pitao je predsednika Vlade kakva je stabilnost Vlade u kojoj ministri finansija i ekonomije imaju potpuno suprotna mišljenja.

Predsednik Vlade odgovorio je da čitajući Izveštaj revizora za 2008. godinu nije primetio različite stavove ministra finansija i ministra ekonomije. On je dodao da nema različitih stavova principijelno, imajući u vidu da se jedan stav odnosi na period krize i izlaska iz krize, a drugi na to kako treba voditi budžetsku i ekonomsku politiku zemlje.

Narodni poslanik Ilić zamolio je predsednika Saveta DRI da pogleda ugovor firme Nuba Invest o prolasku optičkih kablova koridorima pored autoputa, za koju RATEL tvrdi da nema dozvolu, a JP Putevi Srbije da nisu dali saglasnost za izvođenje radova. On je pitao kako je moguće da neko bez tendera proda državni resurs, gde će godišnja dobit biti 100 miliona evra.

Predsednik Saveta DRI zahvalio se narodnom poslaniku na informacijama i istakao da će ih imati u vidu pri reviziji, kada se bude ustanovio sektor za reviziju javnih preduzeća i zamolio ga je da DRI dostavi dokumentaciju.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović ocenio je da je dobro što postoji spremnost da se o ovoj temi razgovara, a da je loše sve ono što je pratilo Izveštaj revizora, posebno imajući u vidu zaključak Odbora za finansije da je potrebno organizovati sednicu Narodne skupštine na kojoj bi se ozbiljno razgovaralo o ovoj temi. On je dodao da Narodna skupština od 2002. godine do danas nije raspravljala o završnom računu budžeta Republike Srbije i pitao je predsednika Vlade šta je uradio da se ova situacija reši, kao i to šta je uradio na sistemskom rešavanju problema, s obzirom da samo u 5 ministarstava postoji unutrašnja kontrola.

Predsednik Vlade Mirko Cvetković odgovorio je da su završni računi budžeta za 2005, 2006 i 2007. godinu predavani i da je njihova sudbina bila takva da ih je Vlada usvojila, a Narodna skupština o njima nije raspravljala, jer nije bilo izveštaja revizora, te su oni povučeni iz procedure. U međuvremenu je oblast revizije formalno urađena, ali je zbog kapaciteta u DRI urađena revizija dela završnog računa budžeta za 2008. godinu, a prethodi završni računi nisu obuhvaćeni. On je ocenio da sve ovo govori o značaju DRI i potrebi da joj se pomogne da izgradi svoj kapacitet. Odgovarajući na pitanje o unutrašnjoj kontroli predsednik Vlade je istakao da je to sistemsko pitanje i da Izveštaj revizora ukazuje na nepostojanje interne kontrole. On je dodao da se na tom problemu upravo radi i najavio da će interne kontrole biti uspostavljene u svim ministarstvima u skorije vreme.

U dodatnom pitanju narodni poslanik Čedomir Jovanović zatražio je odgovor o odgovornosti i merama koje će se preduzeti povodom pozajmica javnim preduzećima u iznosu od 150 miliona evra iz privatizacije, a koje nisu vraćene.

Predsednik Vlade je odgovarajući na dodatno pitanje istakao da se ono odnosi na jedan od prekršaja koje je uočila revizija, ocenivši da je to proces koji u kontinuitetu traje dve dekade. Davanje pozajmica državnim preduzećima u cilju pomoći, bez da se traži vraćanje sredstava, ne vrši blokada tih preduzeća, niti pokreće postupak stečaja ima socijalni karakter i na rešavanju ovog problema se radi. Ministarka finansija Diana Dragutinović dodala je da praksa pozajmica tj. subvencija datira još iz perioda 90-tih, ocenivši da su to češće bile subvencije, što je i bila promedba revizora. Ona je navela da pozajmice, iako je moglo, nisu otpisane i da će se možda, u postupku restrukturiranja, naći sredstva da se one vrate.

Narodni poslanik Zoran Kasalović istakao je da smatra veoma značajnim početak rada DRI koji je rezultirao prvim Izveštajem o završnom računu budžeta i izrazio zadovoljstvo što se on vezuje za ovaj skupštinski saziv i ovaj saziv Odbora za finansije, koji daje punu podršku DRI. On je pitao ministra prosvete Žarka Obradovića koliko je uticala na tok i ishod revizije činjenica da su 2008. godine Ministarstvo prosvete vodile dve Vlade.

Ministar Obradović naveo je da je on jedan od ministara protiv kojih je podneta prijava. On je istakao da je zadovoljan što postoji Izveštaj DRI, jer Ministarstvo prosvete ima najveći broj korisnika i stalo im je da znaju kako se troši državni novac. On je ocenio da je u pitanju način rada Ministarstva i dodao da je, što se tiče Ministarstva prosvete, izveštaj DRI pozitivan, jer navodi da finansijski izveštaji daju istinit prikaz i da su u skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji.

Narodni poslanik Kasalović postavio je i dva dodatna pitanja, jedno Radoslavu Sretenoviću, predsednku Saveta DRI, a drugo ministarski finansija Diani Dragutinović. On je pitao koliko je DRI spremna da utiče da se sistem interne kontrole uvede kod svih onih budžetskih korisnika kod kojih je to zakonom propisano i zatražio stav ministarke finansija o potrebi uvođenja fiskalnih pravila u javnoj potrošnji.

Radoslav Sretenović istakao je da je interna kontrola i revizija složen proces i da je zakonom predviđeno da treba da je imaju određeni direktni korisnici budžeta. Od 25 direktnih korisnika samo 5 ima sistem interne kontrole, a 20 nema. 18 korisnika je bilo u obavezi da uvede internu reviziju, od kojih je 7 uvelo, a 11 nije. U 2009. godini se počelo sa uspostavljanjem interne kontrole i revizije kod direktnih budžetskih korisnika i to je efekat Izveštaja DRI, ocenio je Sretenović.

Ministarka Dragutinović istakla je da DRI može da vrši tri tipa kontrole: finansijsku kontrolu, kontrolu koja pokazuje da li je trošeno za namene koje su odobrene Zakonom o budžetu i kontrolu koja pokazuje da li poreski obveznici dobijaju vrednost za uloženi novac. Da u Srbiji DRI može da vrši treći tip kontrole ne bi bilo potrebe za zakonom o fiskalnoj odgovornosti. Ona je najavila da Ministarstvo finansija u saradnji sa MMF-om radi na izmeni Zakona o budžetskom sistemu, koje će obuhvatiti i fiskalnu odgovornost.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić izneo je više primedaba na regularnost sednice Narodne skupštine i na vrste nepravilnosti koje je revozor uočio u reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu.

Predsednica Narodne skupštine obavestila je poslanike da je sednica sazvana u skladu sa članom 48. Zakona o Narodnoj skupštini. Predsednik Vlade izneo je nekoliko primera potrošenih sredstava i sredstava odobrenih rebalansom budžeta u Narodnoj skupštini. On je ocenio da Izveštaj nije utvrdio da je postojala namera ili umišljaj da se pribavi protivpravna imovinska korist i da se prekršajne prijave odnose na prekršaje procedure, a ne na nameru da se opljačkaju građani.

U dodatnom vremenu narodni poslanik Nikolić istakao je da je predsednik Vlade lično najodgovorniji za mnogo promašenih privatizacija i istakao da će, kada se ispita način vršenja privatizacija, mnogi biti predmet krivičnih prijava i istraga tužilaštva. On je uputio i kritike revizoru što nije rekao ništa o tome kako se troše sredstva budžeta.

Predsednik Vlade ponovio je u odgovoru da se u budžetu nije trošilo više sredstava nego što je bilo predviđeno i odobreno od strane Narodne skupštine.

Narodna poslanica Suzana Grubješić navela je da je rasprava o Izveštaju DRI obavljena na Odboru za finansije i dodala da treba negovati i čuvati sva nezavisna tela koja Narodnoj skupštini odgovaraju. Ona je ocenila da je DRI uvek imala podršku u Narodnoj skupštini i da je potrebno da revizijom budu obuhvaćena sva ministarstva i javna preduzeća. Ona je istakla i da su propusti nastali usled nepostojanja zakona i pravne regulative, kao i da nije čula od revizora da je ukazao na to kako da se propusti otklone. Ona je pitala i po kom kriterijumu su izabrana miistarstva u kojma je rađena revizija i kada će se obavilti revizija ostalih ministarstava.

Predsednik Saveta DRI odgovorio je da zbog ograničenih mogućnosti DRI nije mogla da da mišljenje za sva ministarstva. Metoda kojom su birani subjekti revizije je iz standarda za odabiranje subjekata revizije, a najznačajniji kriterijumi su bili materijalnost, tj. učešće tekućih rashoda korisnika u ukupnim rashodima budžeta koji su veći od 3 procenata; iznosi kod svih korisnika budžetskih sredstava koji su veći od 2 miliona dinara, ali i kriterijum određenih rizičnih područja, a to su pre svega usluge po ugovoru.

U dodatnom pitanju poslanica Grubješić je zatražila informaciju šta je namera DRI da uradi do kraja ove godine i da li će raditi reviziju javnih preduzeća.

Radoslav Sretenović je odgovorio da je DRI u obavezi da da program za 2010. godinu, što je i urađeno u decembru 2009. godine. DRI se opredelila za reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije, poslovanje NBS, lokalne samouprave, javnih preduzeća i fondova socijalnog osiguranja, ali DRI nije u mogućnosti da obezbedi stručan kadar, te nije u mogućnosti da planira kontrolu javnih preduzeća. On je podsetio da je DRI podnela inicijativu Odboru za finansije za izmenu Zakona o DRI, kako bi se ova institucija kadrovski popunila i uradila izveštaje i za lokalne samouprave i za javna preduzeća.

Narodni poslanik Zoran Krasić podsetio je na neke od konstatacija u Izveštaju revizora i potao šta je preduzeto da se nepravilnosti otklone i da li su izvršene ispravke u glavnoj knjizi trezora.

Ministarka finansija Diana Dragutinović je u odgovoru upoznala narodne poslanike sa tim kakva je glavna knjiga trezora. Ona je navela da je sadašnja Vlada nasledila informacioni sistem, koji je donacija, i u kom je i modul glavne knjige trezora. Ona je podsetila da postoje dva načina izvršenja budžeta, da se plaćanje vrši sa jednog mesta i da se plaćanje ne vrši sa jednog mesta. Sistem koji postoji podržava direktne budžetske korisnike i plaćanje se vrši sa više mesta i takav sistem podržava glavna knjiga trezora. Ona je istakla i da je tačno da je postojao jedan završni račun budžeta pre revizije i jedan posle revizije i navela da je u pitanju bila manja statistička greška kod pitanja šta je keš, a šta finansijski ekvivalent. Predsednik Vlade Mirko Cvetković naveo je da se tek krenulo sa uspostavljanjem intenih kontrola i da će se one uspostaviti u dogledno vreme.

I dodatnom vremenu poslanik Krasić zatražio je odgovor na pitanje ko je odgovoran što je izvršeno prekoračenje dozvoljenog iznosa pozajmica iz konsolidovanog računa trezora od 60 procenata dnevnog stanja salda prethodnog dana u dva slučaja i takođe što sredstva nisu vraćena do kraja budžetske godine.

Ministarka Dragutinović rekla je da se interne pozajmice po njenom mišljenju ne smatraju javnim dugom, dodavši da se one redovno vraćaju onda kada budžet ima više sredstava i da nema pozajmice koja je starija od 60 dana. Ona je dodala i da je pravilnik promenjen i da se pozajmice sada vraćaju na dnevnoj osnovi, tako da se bolje upravlja gotovinom. Predsednik Vlade je ponovio da u Izveštaju DRI nije utvrđena bilo kakva namera ili radnje koje bi imale prizvuk kriminala. Radoslav Sretenovć je istakao da je zbog nepravilnosti u vezi sa vraćanjem pozajmica podneo prekršajnu prijavu protiv direktora Uprave za trezor.

Narodni poslanik Dragoljub Mićunović pitao je da li Vlada, tamo gde učestvuje u finansiranju različitih organizacija, vrši kontrolu utrošenih sredstava.

Ministarka Dragutinović rekla je da je kontrolna funkcija u začetku, budžetska inspekcija vrši kontrolu, ali njena funkcija slabi sa jačanjem DRI. Ona ima plan i program i rukovodi se rizikom i vrši kontrolu tamo gde postoje sumnje da se novac ne troši namenski.

U dodatnom pitanju poslanik Mićunović je zatražio objašnjenje kontrole trošenja sredstava koje je Vlada uputila za obnovu manastira na KiM i izgradnju hrama Svetog Save.

Ministarka finansija je u svom odgovoru ponovila da je to stvar kapaciteta budžetske inspekcije i njenog plana i programa.

Narodni poslanik Slobodan Maraš ukazao je na niz prekršaja iz Izveštaja DRI, nepostojanje interne kontrole u ministarstvima i povlačenje završnog računa budžeta i pitao šta će se uraditi sa odgovornim ljudima, pre svega u Ministarstvu rada i socijalne politike, koje je imalo najviše nepravilnosti u radu, kao i zašto DRI nije podenela nijednu prijavu protiv ministra Rasima Ljajića, a jeste protiv njegovih pomoćnika.

Predsednik Vlade složio se sa konstatacijom da ministarstva moraju da imaju internu kontrolu, podsetio da je završni račun budžeta za 2008. godinu povučen zbog primedbe revizora na način obračuna kursnih razlika i ponovio da osim te, drugih ispravki u završnom računu budžeta nije bilo. On je ponovio i da se ovde radi o podnošenju prekršajnih prijava za najnižu vrstu prekršaja i izneo mišljenje da za to ne treba tražiti podnošenje ostavke ministara, jer nije bilo namere da se pribavi korist.

Poslanik Maraš je postavio dodatno pitanje u vezi sa sredstvima iz privatizacije koja su otišla javnim preduzećima i nisu vraćena. On je zatražio od predsednika DRI da se izvrši kontrola javnih preduzeća i političkih partija.

Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović istakao je da je u skladu sa zakonom u Ministarstvu rada i socijalne politike ministar preneo ovlašćenja pomoćnicima i da zato nema prekršajne prijave protiv njega. Što se tiče revizije političkih stranaka, DRI će moći da vrši kontrolu budžetskih sredstava koja dobijaju političke partije kada bude regurutovala nov kadar. Ministarka Dragutinović istakla je da nema „isparavanja“ donacija i da je u pitanju neusaglašenost evidencija Ministarstva finansija i NBS. Ministarstvo finansija registruje sve donacije koje uđu u zemlju u novcu i naturi, kako za budžetske korisnike, tako i za nevladin sektor, dok NBS registruje samo priliv deviza po osnovu donacija koje idu preko nje.

Narodni poslanik Đorđe Milićević istakao je da Poslanička grupa SPS-JS podržava rad DRI i uvođenje reda u javne finansije. On je pitao da li je i koliko Vlada pomogla rad DRI, da li je učinila nešto u pogledu položaja revizora i ocenio da nije dobro da se Izveštaj prvo pojavi u javnosti, pa tek onda pred Odborom za finansije. Pitao je i da li u tom pogledu može da se promeni praksa, kako bi se podigao ugled Narodne skupštine, Odbora za finansije i same DRI.

Ministar prosvete Žarko Obradović naveo je da je Vlada dala svoj doprinos radu DRI, da je najrealnije prihvatila Izveštaj i primedbe iznete u njemu i ocenio da su one dobar osnov da se nepravilnosti isprave u narednom periodu donošenjem novih propisa i zakona. Radoslav Sretenović je rekao da je predstavljanjem Izveštaja pravo javnosti, pa tek onda Odboru, izbegnut eventualni uticaj na DRI i podsetio da je to svetska praksa, kao i da je Izveštaj prvo predat Narodnoj skupštini, pa tek onda predstavljen javnosti. On je ocenio da je DRI imala podršku Vlade i da je nakon dve godine dobijen prostor, ali da danas ni on nije dovoljan za rad. On je zatražio podršku za izmene Zakona o DRI što bi poboljšalo materijalni statis revizora. Ministarka finansija je dodala da je DRI po prirodi posla najviše imala posla u Upravi za trezor koja se trudila da im stvori što bolje uslove za rad. Ministarstvo finansija shvata važnost DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, što pokazuje i davanje pozitivnog mišljenja da se DRI obezbede veća sredstva za angažovanje novih revizora.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković zatražila je odgovor na pitanje kontrole poslovanja NBS tj. Zavoda za izradu novčanica koji će po njenim rečima od štampanja zdravstvenih legitimacija zaraditi od 30 do 40 miliona evra i pitala je da li je ikad NBS uplatila na račun Vlade ostvaren profit.

Ministarka finansija je odgovorila da NBS nije uplatila ništa za 2008. godinu, ali da se za 2009. godinu očekuje uplata od 2-3 milijarde dinara ostvarene dobiti. Radoslav Sretenović je istakao da je krajem 2008. godine zaključen retroaktivni ugovor koji se odnosi na sredstva po osnovu plaćanja i dobijanja kamata 2,5 procenta kod NBS. Ta sredstva su preneta i zbog toga što je ugovor zaključen retroaktivno nisu mogli da podnesu odgovarajuću prijavu.

Postavljajući dodatno pitanje poslanica Tabaković je zatražila informaciju po kom osnovu će kovnica novca zaraditi 30-40 miliona evra kršeći Zakon o javnim nabavkama, zloupotrebljavajući monopolski položaj i vršeći privrednu delatnost.

Predsednik Vlade je istakao da je Narodna skupština mesto kome odgovaraju nezavisne institucije pa i NBS, da o radu zavoda nema dovoljno informacija i uputio je poslanicu Tabaković da pitanje prosledi NBS.

Narodni poslanik Vladimir Ilić pitao je da li je bilo pritisaka na rad DRI i kada se očekuje da ova institucija distigne svoj put kapacitet i koje su pretpostavke za to. On je dodao da i bi u cilju boljeg rada trebalo naložiti insitucijama da uvedu međunarodne standarde kvaliteta i odgovornosti onih koji su predmet revizije.

Predsednik Saveta DRI naveo je da u skaldu sa pripisima DRI ima formiranih 6 sektora, po sistematizaciji 85 radnih mesta revizora i 29 ostalih. U dva navrata, 2008. i 2009. godine, zaposleno je 4 ovlašćena revizora, 1 saradnik , 1 mlađi saradnik i 1 državni revizor. On je izrazio očekivanje da će poboljšanjem materijalnih uslova biti ostvaren pun kapacitet, kako bi preko 9.000 korisnika budžetskih sredstava bilo predmet revizije DRI.

Postavljajući dodatno pitanje poslanik Ilić je naveo da je potrebno uvesti i permanentno obrazovanje zaposlenik kadrova u DRI, a Radoslav Sretenović je odgovarajući na pitanje rekao da je to zakonska obaveza DRI, kao i licenciranje revizora i najavio da će do kraja juna ove godine DRI doneti Plan obrazovanja kadrova i licenciranja revizora.

Narodni poslanik Vladan Jeremić je ocenio da se na sednici ne razgovara o konkretnim merama koje treba preduzeti povodom Izveštaja DRI i istakao da nema odlučnosti da se ozbiljnije krene u borbu protiv korupcije. On je ukazao na pitanja budžetskih pozajmica, zaduživanja za pokriće budžetskog deficita, donacija, isplata po osnovu garancija i mera za naplatu potraživanja i zatražio objašnjenje za njih.

Odgovarajući na pitanja ministarka Dragutinović je ponovila da je kod donacija problem u različitim bazama podataka i pozvala narodnog poslanika da se u Ministarstvu finansija sam uveri u to, dodajući da se do sada nijedan donator nije žalio da su sredstva iz donacija nenamenski trošena. Što se tiče garancija ona je navela da je Ministarstvo finansija preduzelo mere u skladu sa zakonom. Veliki broj javnih preduzeća se zadužio uz garanciju Republike Srbije, a samo u dva slučaja u 2008. godini država je platila kamatu na garanciju i to u slučaju JP Železnica i JP Putevi Srbije. U 2009/2010 godini plaća se samo za JP Železnica i to je u stvari subvencija, navela je ministrka finansija. Predsednik Saveta DRI je ponovio da je DRI podnela inicijativu za iznemnu Zakona o DRI Odboru za finansije koji je jednoglasno podržao, ali da do danas nema informaciju kada će ona ući u skupštinsku proceduru.

Dodatno pitanje koje je poslanik Jeremić postavio ticalo se vraćanja nenamenski utrošenih sredstava u budžet grada Beograda, po nalogu budžetske inspekcije Ministarstva finansija.

Odgovarajući na pitanje predsednik Cvetković je rekao da se ono ne odnosi na republički budžet, ni na period koji je predmet rasprave.

Narodna poslanica Branka Ljiljak pitala je da li su se našli mehanizmi da se kursne razlike usklade pri izradi završnog računa budžeta za 2009. godinu.

Ministarka Drgautinović je odgovorila da su kursne razlike gotovinski ekvivalenti i to je sada usalgašeno, te se greška neće ponoviti.

Kao dodatno, poslanica Ljiljak je postatila pitanje da li DRI procenjuje da su neka odgovorna lica pribavila neku materijalnu korist.

Radoslav Sretenović je rekao da je podnetio 19 prijava za iznos preko 141 milijardu dinara, od čega se preko 70 procenata odnosi na kršenje Zakona o budžetskom sistemu. Nisu se uverili da je bilo zloupotrebe koje nose krivičnu odgovornost i nisu se uverili da je pribavljena imovinska korist.

Narodna poslanica Vesna Pešić ocenila je da je revizija završnog računa budžeta ozbiljna tema i pitanje da li Srbija ima ozbiljnu državu ili ne. Ona je dodala da se Izveštaj DRI može tretirati kao generalna proba, s obzirom da je obuhvatio samo deo trošenja budžetskih sredstava. Ona je navela i da se revizor uzdržao od davanja mišljenja u Izveštaju i pitala kada će biti u stanju da da mišljenje, kao i kako je moguće da zbog nedostatka resursa ne postoji celokupno revizorsko mišljenje.

Radoslav Sretenović je odgovorio da je proces uspostavljanja DRI kao institucije težak i da će DRI biti u situaciji da poveća obuhvatnost revizije i da mišljenje o završnom računu budžeta kada za to bude imala kapaciteta. On je najavio da će tada DRI biti u mogućnosti da se bavi koruptivnim aktivnostima u trošenju budžetskih sredstava.

Dodatno pitanje poslanice Pešić odnosilo se na računovodstveni sistem, glavnu knjigu trezora i sistem unutrašnje kontrole. Ministarka Dragutinović je ponovila da Srbija nije imala trezor i da je on u nastajanju. Trezor podržava informacioni sistem koji je nasleđen i koji podržava samo direktne budžetske korisnike.

Narodni poslanik Dragan Stevanović je pitao državnog revizora da li sve što je čuo od predstavnika vladajuće većine smatra podrškom, da li će mu nakon ove sednice biti lakše u radu i da li će imati mogućnosti da obavlja svoj posao u skladu sa evropskim standardima.

Radoslav Sretenović je izrazio nadu da će imati podršku, što je izrazio i Odbor za finansije Narodne skupštine kada je prihvatio inicijativu za izmenu Zakona o DRI.

Poslanik Stevanović je dodatno pitao predsednika Saveta DRI kada će smoći snage da uđe u javna preduzeća na lokalnom nivou, a predsednika Vlade koja inspekcija je nadležna za kontrolu cena komunalnih preduzeća na lokalnom nivou.

Predsednik Saveta DRI odgovorio je da će, nakon uspostavljanja sektora za reviziju javnih preduzeća, započeti reviziju na čitavoj teritoriji Srbije i najavio otvaranje organizacionih jedinica DRI u većim centrima u Srbiji od 2011. godine. Predsednik Cvetković je istakao da je kontrola cena bolno pitanje u tržišnoj ekonomiji i dodao da bi dugoročno gledano država trebala da se povuče sa tog tržišta. On je izneo i nekoliko tehničkih informacija u pogledu formiranja cena.

Narodnu poslanicu Jelenu Trivan zanimala su pitanja u vezi sa svojinom, pre svega navodima da Direkcija za imovinu nema punu evidenciju o stanju državne imovine. Ona je pitala predsednika Vlade kako je moguće da Republika Srbija nema popis svoje imovine, kao i kakvi su ugovori po kojima se rentira državna imovina, da li je situacija danas bolja i da li se radi popis državne imovine javnih preduzeća.

Predsednik Vlade rekao je da je činjenica da Direkcija nema popis imovine, kao i da za to postoje dva razloga – jedan je organizacione prirode, a drugi je je nastao kao posledica Zakona o sredstvima u svojini Republike, po kome imovina javnih preduzeća ne pripada njima, već Republici. Danas se radi na popisu imovine i stvaraju se baze podataka, a uporedo sa tim vrši se i sagledavanje svrsishodnosti njenog korišćenja.

Poslanicu Trivan je zanimalo i davanje imovine u zakup stranim predstavništvima, ali i navodi da se imovina daje u zakup predstavnicima stranaka na lokalu po povoljnijim uslovima, kao i da li je izvršena analiza tih ugovora.

Predsednik Cvetković je odgovorio da je analiza izvršena i da izveštaj o tome pokazuje da se nekretnine izdaju po cenama ispod tržišnih. Formirana je grupa koja za preugovaranje tih cena, ali je ograničavajući faktor, u jednom broju ugovora, taj što su se ugovori sklapali sa fiksnim rokom zakupa, te se izmene cena vrše tamo gde je to moguće. Razlika iznosi oko 2 miliona evra, tako da je prihod Diposa u 2008. godini bio 50 miliona dinara, a u 2009. godini nešto više od 200 miliona dinara. Ministarka finansija dodala je i da se stvara utisak da evidencija javnih sredstava ne postoji, što nije tačno, ako i i da se radi na centralizovanoj evidenaciji.

Narodna poslanica Lidija Dimitrijević ocenila je lošim što sednici ne prisustvuju svi ministri čiji je rad obuhvaćen Izveštajem DRI i u čijem radu su uočene nepravilnosti. Ona je pitala predsednika Vlade ko su poslodavci koji neopravdano uvećavaju zaradu, samo zaposlenoj trudnici u periodu od četiri meseca, koji prethode mesecu od počinjanja porodiljskog bolovanja, a koji je od uticaja na ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta.

Odgovarajući na postavljena pitanja predsednik Cvetković je rekao da će ona biti preneta resornom ministarstvu.

Poslanica Dimitrijević pitala je ministrku finansija da li ostaje pri svojoj tvrdnji da narodni poslanici ne treba da veruju u sve što pročitaju u Izveštaju DRI. Ministarka je odgovorila da je ta rečenica izvučena iz konteksta i da su poslanici sumnjali u sve o radu Vlade, osim u Izveštaj DRI. Ona je ocenila da je teško naći da o jednoj stvari svi imaju isto mišljenje i ponovila da i danas misli da interne pozajmice ne mogu biti javni dug.

Pre davanja reči narodnom poslaniku Milanu Vučkoviću, predsedavajuća Gordana Čomić obavestila je narodne poslanike da su primili ostavku Milana Đokića na funkciju narodnog poslanika i Izveštaj Administrativnog odbora, te je Narodna skupština konstatovala, na predlog Administrativnog odbora, prestanak mandata pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Milanu Đokiću, izabranom sa Izborne liste „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“.

U nastavku sednice, narodni poslanik Milan Vučković pitao je da li je tačno da su sredstva iz ministarstava upućivana političkim partijama i tajkunskim preduzećima.

Predsednik Saveta DRI rekao je da se nisu uverili u nenamensko trošenje sredstava. On je kazao da je bilo prenošenja sredstava po ugovorima o uslugama određenim pravnim licima, ali da li su ona tajkunska ne može da kaže. On je dodao da su tamo gde nije poštovan zakon o sklapanju ugovora podnete prekršajne prijave i da nisu uvereni da su sredstva prenošena političkim strankama.

Narodni poslanik Dejan Mirović u svom obraćanju je izneo zaključak da je bilo pritisaka na rad DRI i ocenio da se Izveštaj bavi perifernim stvarima, a ne pravom korupcijom.

Radoslav Sretenović je odgovorio da je Izveštaj DRI prekretnica u javnim finansijama i ponovio informaciju o načinu i metodama izbora subjekata revizije, uz ocenu da se nada da se prekršaji koji su uočeni neće ponoviti.

Narodna poslanica Gorica Mojović ocenila je da će Izveštaj delovati preventivno na sve koji brinu o državnom novcu. Ona je pitala koji su kriterijumi za izbor ministarstava koja su kontrolisana, kriterijumi po kojima su birane vrste kontrolisanih rashoda i kriterijumi za odabir predmeta kontrole.

Predsednik Saveta DRI rekao je da su u postupku odabira korisnika korišćena tri standarda i da oni nisu birani slučajno.

Poslanica Mojović je pitala ko je doneo odluku, mimo Vlade, da se sa pozicije 424 potpiše ugovor za dodatnih 10 miliona dinara za dvorove, kada se zna da je za tu namenu budžetom već bilo opredeljeno 20 miliona dinara.

Radoslav Sretenović je odgovorio da postoji odluka Vlade i rebalans budžeta o isplati dodatnih 10 miliona sa pozicije 424.

Narodna poslanica Marina Toman pitala je Radoslava Sretenovića koji su razlozi da obavlja posao koji daje delimične rezultate, kako to da stalno izjavljuje da nema uslova za detaljniju reviziju ako nije bilo političkih pritisaka, i šta je sa revizijom u javnim preduzećima.

Radoslav Sretenović ponovio je da nema političkih pritisaka na DRI i da ih nije bilo prilikom revizije. Što se tiče revizije u javnim preduzećima on je naveo da su prema zakonu sva javna preduzeća obavezna da imaju reviziju od strane nezavisnog revizora, za sada od strane komercijalnog revizora. Nije vršena revizija od strane DRI u javnim preduzećima zbog nedostatka kadrova u tom sektoru, što važi i za lokalne samouprave.

Pošto je lista poslanika za postavljanje poslaničkih pitanja u vezi sa aktuelnom temom iscrpljena predsednica Narodne skupštine prof.dr Slavica Đukić-Dejanović se zahvalila, u svoje i i u ime narodnih poslanika, predsedniku Vlade, ministrima finansija i prosvete i predsedniku Saveta DRI na učešću u radu i izrazila nadu da su i javnost i narodni poslanici dobili adekvatne odgovore na pitanja u vezi sa aktuelnom temom.



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4
četvrtak, 11. avgust
  • Nema najava za izabrani datum

Ceo kalendar dogadjaja