Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je, na zahtev Vlade Republike Srbije, Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, za ponedeljak, 26. jul 2010. godine, sa početkom u 12 časova.

U Zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja određen je sledeći dnevni red:

1. Predlog odluke Narodne skupštine o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije i nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, koji je podnela Vlada.

Sednici su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadić; predsednik Vlade Mirko Cvetković; potpredsednici Vlade Ivica Dačić, Jovan Krkobabić, Sulejman Ugljanin i Božidar Đelić; ministri u Vladi Snežana Malović, Saša Dragin, Petar Škundrić, Slobodan Milosavljević, Žarko Obradović, Tomica Milosavljević, Bogoljub Šijaković, Srđan Srećković, Vuk Jeremić, Svetozar Čiplić, Rasim Ljajić, Goran Bogdanović, Diana Dragutinović i Dragan Šutanovac, kao i šef pravnog tima Republike Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Dušan Bataković.

Pošto je predsednica Narodne skupštine otvorila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, Dušan Bataković je, u ime pravnog tima Republike Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, podneo Narodnoj skupštini Izveštaj o savetodavnom mišljenju ovog suda. On je u svom obraćanju Narodnoj skupštini istakao da je 22. jula Međunarodni sud pravde izneo savetodavno mišljenje prema kome jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom. On je rekao da je sud tretirao pitanje deklaracije kao pravnog instrumenta, a ne pitanje prava na otcepljenje i posledicu takvog čina. Bataković je ocenio da je suštinski deo pitanja vraćen Genralnoj skupštini Ujedinjenih nacija, da ovakav ishod predstavlja pravni neuspeh za našu zemlju, ali da time nisu «zatvorena vrata» za dalje političke i diplomatske aktivnosti Republike Srbije na očuvanju njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Pravni tim Republike Srbije izneo je mišljenje da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom iz sledećih razloga: opšti princip teritorijalnog integriteta zabranjuje secesiju dela teritorija države bez njene saglasnosti, jer Rezuolucija 1244 garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije i može biti izmenjen ili obustavljen samo odlukom Saveta bezbednosti UN i zato što je jednostranim proglašenjem nezavisnosti narušen pregovarački proces, koji je za cilj imao određivanje statusa Kosova i Metohije. On je podsetio da je za Srbiju vođenje postupka pred Međunarodnim sudom pravde bilo od značaja, jer se na taj način zaustavio talas priznavanja nezavisnosti Kosova.

Narodnim poslanicima obratio se zatim ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je istakao da je Republika Srbija, u momentu jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, izabrala da se suprotstavi jednostranom proglašenju secesije pravnim, političkim i diplomatskim sredstvima. On je ocenio da će diplomatska aktivnost i u narednom periodu biti usmerena na zaustavljanje daljih priznanja nezavisniti Kosova, kao i da Srbija i dalje stoji na stanovištu da je prilikom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo. On je ocenio trenutnu situaciju u međunarodnoj zajednici, u vezi sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde, kao tešku za poziciju Srbije, dodavši da se 55 država sveta nalazi pred priznavanjem nezavisnosti Kosova. On je poručio da Vlada čini sve da se broj tih zemlja svede na što manju meru. Ministar Jeremić je, predstavljajući Predlog odluke, istakao da Vlada predlaže potvrđivanje dosadašnje politike očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Njenim usvajanjem potvrdio bi se stav da putem mirnih pregovora treba doći do trajnog, održivog i obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju, istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda i mira i stabilnosti u regionu.

Po završetku uvodih obraćanja, Narodnoj skupštini obratili su se predsednici i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.

Predsednik Poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović istakao je ova Poslanička grupa u Narodnoj skupštini neće podržati Predlog odluke Narodne skupštine o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije i nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. On je ocenio da ovaj Predlog predstavlja izraz kontinuiteta sa pogrešnom politikom, kao i da, odgovornost za stanje u kome se zemlja nalazi, kada se govori o Kosovu i Metohiji, prevazilazi domete jedne generacije i okvire jedne politike. On je ocenio da ovo nije prvi poraz našeg društva i poručio da bi želeli da bude prvi iz kojeg smo nešto naučili. On je pozvao vlast na definisanje prioriteta koji omogućavaju demokratizaciju i modernizaciju zemlje, ekonomski razvoj i partnerstvo sa svetom koji razume naše specifične interese, koje ne treba zaboraviti.

Slobodan Samardžić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije-Vojislav Koštunica, ocenio je da je poraz koji je država doživela u Međunarodnom sudu pravde ne samo pravni, već i politički poraz. On je izneo kritike na račun ne sazivanja sednica Narodne skupštine na kojima bi se raspravljalo o politici u odnosu na Kosovo i Metohiju, upitavši zašto nisu konsultovani narodni poslanici prilikom određivanja te politike. On je naveo da ni o inicijativi za mišljenje Međunarodnog suda pravde nije bilo rasprave u Narodnoj skupštini. On je uputio i niz kritika na račun Vladine politike prema Kosovu i Meothiji, govoreći o realnim problemima ljudi koji žive na tom prostoru, kao i smanjenim budžetima za taj prostor u protekle dve godine.On smatra da je predlog Vlade da se uputi rezolucija o Kosovu i Metohiji Generalnoj skupštini UN-a «samoubilačka akcija», kao i da se ne može očekivati da Generalna skupština UN- donese drugačiju odluku od Međunarodnog suda pravde. On je takav predlog ocenio kao lošu procenu. On je rekao da bi trebalo podneti tužbe protiv zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, nakon čega bi Narodna skupština trebala da o tome raspravlja i na taj način aktivno vodi politiku zemlje.

Zamenik predsednika Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija Dragan Marković – Palma ocenio je da mišljenje Međunarodnog suda pravde nije ni poraz ni pobeda za Srbiju, jer Vlada Srbije nije davala «autogolove» kada je u pitanju Kosovo i Metohija. On je ocenio da je Srbija uradila ono što je u granicama njene moći i dodao da se pri put posle 2000. godine dogodilo da je nešto što je Srbija zatražila od Generalne skupštine UN-a i prihvaćeno. On je ocenio da treba prihvatiti kontinuitet politike koja je dala rezultate.

Predsednik Poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić ocenio da je danas dan kada odgovorni ljudi podnose ostavke da bi Srbija krenula napred. On je dodao i da danas nije vreme za svađe, ali je istakao da bi voleo da je predsednik Vlade zatražio sednicu Narodne skupštine na kojoj bi se raspravljalo o dosadašnjem radu Vlade, a ne o odluci Međunarodnog suda pravde. On je ocenio da Predlogom odluke Vlada predlaže da se podrži ono što je do sada radila i ocenio da samo oni koji zavise od Vlade mogu da podrže takvu odluku. On je rekao da je Poslanička grupa Napred Srbijo podnela amandmane na Predlog odluke i napomenuo da je za donošenje nečega što se šalje u svet potrebno 180- 190 glasova narodnih poslanika. On je dodao i da je trebalo održati konsultacije pre sednice Narodne skupštine, kako bi se izašlo na sednicu sa zajedničkim stavom i pozvao vlast da se ne svađa sa celim svetom.

Suzana Grubješić, predsednica Poslaničke grupe G17 plus istakla je da će ta Poslanička grupa podržati Predlog odluke Narodne skupštine o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije i nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, koji je podnela Vlada. Ona je dodala da su Srbiji u traganju za kompromisnim rešenjem, kojim Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, potrebni i Evropska unija i SAD kao saveznici. Ona je ocenila da će Srbija samo uz saradnju i partnerstvo sa EU doći do boljih rezultata u interesu Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Ona je ocenila da Međunarodni sud pravde nije ulazio u odgovore na dva kljuna pitanja, a to su: šta je jače - pravo naroda na samoopredeljenje ili pravo države na odbranu integriteta. Ona je dodala i da mišljenje ovog suda može biti ohrabrenje za one koji se bore za otcepljenje. Ona je navela da Srbija ne treba da odustane od traženja prihvatljivog rešenja i ocenila da, svesna svog položaja i u skladu sa svojim opredeljenjem ka EU, Narodna skupština treba da da podršku Vladi za podnošenje rezolucije u UN.

Dragan Todorović, predsednik Poslaničke grupe Srpska radikalna stranka počeo je svoje obraćanje Narodnoj skupštini primedbom na način dostavljanja Predloga odluke u skupštinsku proceduru. On je naveo da je Poslanička grupa Srpska radikalna stranka podnela nekoliko amandmana za koje veruju da u velikoj meri mogu da poprave tekst predložene odluke. On je ocenio da se u Vladinom Predlogu odluke nigde ne pominje Rezolucija 1244, te je ova Poslanička grupa podnela amandmane kojima se to ispravlja. On je dodao da Srpska radikalna stranka smatra da treba u ovom trenutku ojačati saradnju sa Rusijom, Kinom, Indijom i drugim državama koje su u poziciji da ne moraju da podležu pritiscima SAD. Takođe treba ispitati sve mogućnosti saradnje i pristupanja organizaciji OBKP, jer je to organizacija koja je prizanta u UN i koja garantuje kolektivnu bezbednost. On je ocenio da SAD hoće da otmu Srbiji Kosovo i Metohiju i sa tim u vezi naveo da treba proglasiti okupaciju dela teritorije Srbije od strane NATO pakta. On je naveo i da je potrebno da u novoj rezoluciji, koju Srbija bude uputila Generalnoj skupštini UN-a, bude zatraženo poštovanje Rezolucije 1244, kao i zahtevano da misija EULEKS ode sa Kosova i Metohije.

Nada Kolundžija, predsednica Poslaničke grupe Za Evropsku Srbiju rekla je da u Predlogu odluke ne postoji ništa neprihvatljivo i da se njome daje podrška Vladi da nastavi borbu pred međunarodnim institucijama. Ona je pozvala sve narodne poslanike da podrže Predlog odluke, jer ukoliko bude bilo podrške i opozicionih stranaka, argumentacija će biti jača pred međunarodnim institucijama. Ona je dodala da politika države prema Kosovu i Metohiji proizilazi iz Ustava, ali i politike Vlade koja nastavlja borbu za integritet zemlje svim političkim, pravnim i diplomatskim sredstvima. Ona je ponovila da Srbija neće odustati od borbe za Kosovo, ali ni od evropskih integracija i ocenila da argumentacija o podizanju tužbi protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova ima niz manjkavosti i slabosti i da bi ugrozila proces evropskih integracija, koje su strateški cilj zemlje i težnja njenih građana. Kolundžija je ocenila da kontinuitet borbe znači da Srbija neće odustati od svojih legitimnih prava kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Narodnim poslanicima se obratio i potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je u svom obraćanju ocenio da je mišljenje Međunarodnog suda pravde zasnovano na pogrešnoj interpretaciji Rezolucije 1244. Ta rezolucija garantuje teritorijalni integritet SRJ i ne pruža bilo kakav osnov za proglašenje nezavisnosti Kosova. On je naveo da se Međunarodni sud pravde nije rukovodio snagom argumenata kada je izricao mišljenje i dodao da Srbija treba da nastavi svoju borbu zasnovanu na stavu da joj je narušen suverenitet i teritorijalni integritet. On je ocenio da treba ići pred Generalnu skupštinu UN-a, ali da to ne treba da predstavlja kraj politike prema Kosovu. On je ocenio da pitanje Kosova i Metohije prevazilazi pitanje vlasti i opozicije, da pitanje Kosova nije pitanje Kosova, već je pitanje Srbije i njene budućnosti.

Narodni poslanik Dragan Šormaz ocenio je da je poslednjih dvadeset godina borbi za Kosovo i Metohiju u stvari dve decenije izgubljenih bitaka. On je ocenio da u sledeće bitke možemo ući samo ako počenmo da radimo. U septembru će biti održana Generalna skupština UN-a i Vlada treba da preuzme odgovornost. Nakon toga potrebno je raspisati nove parlamentarne izbore i izabrati novu Vladu, koja će pokušati da ima manje poraza u svom radu u interesu države Srbije i njenih građana, naveo je Šormaz.

Predsednik Poslaničke grupe Nova Srbija Velimir Ilić ocenio je da po njegovom mišljenju u Vladi nema jedinstva oko Predloga odluke o kome se danas raspravlja u Narodnoj skupštini. On je ocenio da Rezolucija 1244 mora da se poštuje, međutim Međunarodni sud pravde tu rezoluciju ne uvažava. On je ocenio da, kao izraz moralnog čina, ministar spoljnih poslova treba da podnese ostavku. On je izneo i nekoliko primedbi na način sazivanja današnje sednice Narodne skupštine i uputio kritike na rezultate rada i sam sastav pravnog tima države koji je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu zastupao Srbiju.

Predsednik Poslaničke grupe manjina Balint Pastor istakao je da Savez vojvođanskih Mađara i vojvođanski Mađari neće biti, ni stranka, ni narod u Srbiji, koji će osujetiti Vladu da se obrati Genralnoj skupštini UN-a. On je najavio podršku narodnih poslanika SVM-a Predlogu odluke i napore da se mirnim i diplomatskim putem reše pitanja koja do sada nisu rešena. On je naveo da Vlada treba da vodi politiku u intersu svih građana i da ne treba ugrožavati proces evropskih integracija, niti se konfrontirati sa zemljama sveta. On je dodao da SVM poštuje Ustav, suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. On je tekst Predloga odluke ocenio kao mnogo prihvatljiviji i bolji u odnosu na prethodne rezolucije koje je Narodna skupština usvajala. Pastor je dodao i da su sve Vlade od 2000. godine do danas činile nadčovečne napore da se Kosovo i Metohija vrate pod suverenitet Republike Srbije.

Predsednik Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Momo Čolaković rekao je da Međunarodni sud pravde nije uvažio sve činjenice prilikom davanja savetodavnog mišljenja, a koje je Srbija iznela. Poslanička grupa PUPS podržava politiku mirnog rešenja problema na osnovama Ustava. PUPS ocenjuje Predlog odluke, koji je podnela Vlada, kao prihvatljiv i smatra da samo nastavkom borbe u UN može doći do ostvarivanja interesa Srbije. On je pozvao sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini da ostvare jedinstvo po pitanju očuvanja Kosova i Metohije i najavio da će ova Poslanička grupa dati podršku Vladinom Predlogu odluke u danu za glasanje.

U nastavku rada nakon pauze, Narodna skupština nastavila je jedinstveni pretres o jedinoj tački dnevnog reda zasedanja u kome su učestvovali sledeći narodni poslanici: Đorđe Milićević, Riza Halimi, Vlajko Senić, Aleksandra Janković, Nenad Čanak, Dragan Todorović, Miloš Aligrudić, Tomislav Nikolić, Čedomir Jovanović, Vesna Pešić, Stojanka Petković, Božidar Delić, Dragoljub Mićunović, Sreto Perić, Smiljana Milisavljević, Miroslav Markićević, Srđan Milivojević, Zoran Ostojić, Vlatko Ratković, Zoran Nikolić, Srđan Miković, Boris Aleksić, Milan Stanimirović, Nataša Vučković, Jovan Palalić, Boško Ristić, Nemanja Šarović, Gordana Čomić, Janko Veselinović, Dejan Mirović, Jelena Trivan, Zoran Krasić i Branko Ružić, kao i ministri Žarko Obradović, Ivica Dačić, Vuk Jeremić i Goran Bogdanović.

U toku jedinstvenog pretresa ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić obavestio je Narodnu skupštinu da je Vlada Republike Srbije prihvatila tri amandmana koje je na Predlog Odluke podnela Poslanička grupa Napred Srbijo i kojima se menjaju stav 6. u preambuli Odluke, naslov Odluke i briše tačka 1. Odluke.

Kada na listi govornika više nije bilo prijavljenih za reč, Narodnoj skupštini se obratio predsednik Republike Srbije Boris Tadić. Predsednik Tadić je u svom obraćanju kontatovao da je diskusija koju je danas vodila Narodna skupština bila u najvećem delu konstruktivna i da je otvorila mogućnost dijaloga između različitih grupa o važnoj i bolnoj temi kao što je Kosova i Metohija. Predsednik je dodao da se u poslednjih 50 godina u srpskom parlamentu vodi rasprava o pitanju Kosova i Metohije, kao i da rešenje od 1968. godine do danas nismo pronašli. Kosovo i Metohija je pitanje od izuzetne važnosti, i u ovom vremenu i u ovoj tački postojanja, moramo da pronađemo rešenje, zaključio je predsednik Tadić. On je ocenio da je važno voditi aktivnu politiku, politiku legitimnih nacionalnih interesa Srbije i lištiti Srbiju nacionalnih konflikata u koje je bila uronjena. Važno je voditi politiku koja Srbiju izvlači, ne samo iz konflikata sa susedima, već i iz konflikata sa velikim silama jer svaka drugačija politika vodi Srbiju u propast, dodao je predsednik. Predsednik je ocenio da podnošenje tužbi protiv zemalja koje su priznale nezavinsot Kosova ne bi dalo rezultate i istakao da je traženje savetodavnog mišljenja od Međunarodnog suda pravde bilo celishodnije rešenje, kao i da je pitanje Kosova i Metodhije pomerilo sa političkog na teren prava. On je naveo da se danas vidi da ni to nije bilo uspešno i rekao da je Srbija doživela težak udarac. On je naveo da se savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde ne sme negirati i nipodaštavati, ali da odluka mora biti sa najvećom pažnjom analizirana. On je ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije i da je spremna da nastavi pregovore o statusu Kosova i Metohije. On je poslao poruku i Srbima i Albancima na Kosovu, da Srbija ne odustaje od svojih legitimnih interesa na Kosovu i Metohiji, da neće voditi rat, već će politikom mira naći rešenje. Predsednik je dodao i da se Srbija danas nalazi u veoma teškoj situaciji, jer bez aktivne politike i procesa evropskih integracija, kao i saradnje sa Rusijom i Kinom, ne možemo da odbranimo integrtitet na Kosovu. Zbog toga moramo da nastavimo da na Ggeneranoj skupštini UN-a predložimo rezoluciju za koju ćemo imati podršku velikih sila. Mišljenje Međunarodnog suda pravde proizvodi političke konsekvence i može prizvesti nestabilnost na Balkanu, ono je «lutajući kamen» koji može da proizvede probleme u mnogim zemljama sveta i s toga izaziva pažnju međunarodne zajednice. Zato Srbija u UN treba da pokaže da je faktor stabilnosti i mira i da vodi politiku koja je planirana, jer nemamo bolju alternativu, zaključio je predsednik Tadić.

Po okončanju jedinstvenog pretresa predsednica Narodne skupštine prof.dr Slavica Đukić-Dejanović odredila je ponedeljak, 26. jul 2010. godine, sa početkom u 23,35 minuta kao Dan za glasanje o jedinoj tački dnevnog reda Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2010. godini.

Narodna skupština je sa 192 glasa narodnih poslanika prihvatila Predlog odluke o nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Pošto je Narodna skupština obavila raspravu i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda predsednica Narodne skupštine zaključila je Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2010. godini.