Predsednica Odbora Elvira Kovač istakla je, na početku razgovora sa francuskim kolegama, da je strateško opredeljenje naše zemlje i naš spoljno-politički cilj punopravno članstvo u EU i zahvalila Francuskoj na podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu.

Ona je ukazala da, bez obzira na primenu nove metodologije EU u procesu pristupanja, kada je Srbija u pitanju, nije došlo do pomaka i od kraja 2021. godine nije otvoren nijedan novi klaster, što je uticalo na zamor građana, stagnaciju i pad njihove podrške procesu evropskih integracija. Kovač je dodala da se stiče utisak da se sada druga pitanja nalaze u fokusu procesa evropskih integracija naše zemlje, te da se umesto pitanja vladavine prava i slobode medija, u fokusu nalaze nova geo-politička situacija izazvana sukobom u Ukrajini, normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali i uvođenje ideje Evropske političke zajednice, koju Srbija kao zemlja kandidat podržava, ali koja ne može da zameni punopravno članstvo u EU. Ona je detaljno pojasnila francuskim kolegama razloge zbog kojih Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, iako zbog toga trpi ozbiljne kritike evropskih partnera.

U razmeni mišljenja sa francuskim senatorima, u kojoj su učestvovali i članovi Odbora Zagorka Aleksić, Milan Radin, Natan Albahari, Ana Beloica Martić i Dubravka Filipovski, otvorena su pored navedenih i pitanja bilateralnih odnosa Srbije i Francuske, parlamentarne saradnje dveju država, problem izloženosti Srbije migratornim procesima, izostanak pozitivnih ocena zemalja članica EU nakon sprovedenih reformskih procesa u Srbiji, koji ostaju u senci drugih zbivanja, zatim pitanje preterano dugog procesa evropskih integracija Srbije i pitanje važnosti razumevanja pozicije i stavova Srbije od strane evropskih partnera, kako bi stekli jasniju i bolju sliku o njenom položaju.

Takođe, članovi Odbora su upoznali francuske senatore i sa delokrugom rada Odbora za evropske integracije, načinom na koji narodni poslanici približavaju građanima benefite od članstva Srbije u EU, sa saradnjom koju Odbor ostvaruje sa civilnim društvom, kao i sa reformiskim procesima koji se sprovode i koji su sprovedeni, posebno u pogledu promene Ustava i donošenja seta pravosudnih zakona, kojima je unapređena nezavisnost sudstva u Srbiji. Članovi Odbora izneli su i stavove svojih poslaničkih grupa kada je u pitanju uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, ali i stavove po pitanju usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i mišljenja o formiranju Evropske političke zajednice i stagnaciji procesa proširenja EU, kao i razlozima za jednu vrstu nepoverenja građana u proces proširenja.

Šef delegacije Senata Republike Francuske, senator Olivije Sigoloti (Olivier Cigolotti), istakao je da je ovakav vid susreta parlamentaraca važan za funkcionisanje evropske parlamentarne demokratije i izrazio razumevanje za poziciju Srbije i prošlost koja je navodi na razmišljanje kakvo ima, ali i ponovio da je za njegovu zemlju jako važno da svako ko želi da se priključi EU, treba u potpunosti da se usaglasi sa njenom spoljnom politikom. On je razvogore sa srpskim kolegama ocenio kao kvalitetnu razmenu ideja, otvorenosti i transparentnosti, što će doprineti boljem razumevanju pozicije Srbije u pogledu njenog pridruživanja EU.

U razgovoru su učestovali i senatori Elen Konve-Mure (Helene Conway-Mouret), Mišel Greom (Michelle Greaume) i Bernar Furnije (Bernard Fournier), koji su, između ostalog, i članovi Odbora za spoljne poslove, odbranu i oružane snage Senata Republike Francuske.