Na sastanku su razmenjena mišljenja i iskustva u pogledu saradnje zemalja matica i dijaspore, prava koja dijaspora ostvaruje u matičnim zemljama, ali pre svega o jačanju nacionalnih identiteta u globalističkom, korporativnom svetu.

Alesandro Bokateli upoznao je članove Odbora za dijasporu i Srbe u regionu sa delokrugom rada organizacije čiji je član, kao i sa brojnošću italijanske dijaspore u svetu. Takođe, pažnju je posvetio izazovima sa kojima se Italija suočava kada su u pitanju migracije, imajući u vidu da su migratorni talasi iz Italije, posebno ka severnoj i južnoj Americi, bili brojni. On je naglasio da se njegova zemlja posebno suočava sa brojnim zahtevima za dobijanjem državljanstva, te je sagovornike upoznao sa pravcima u kojima država deluje, a pre svega sa potrebom izmena zakona kojima se pitanje državljanstva reguliše. On je naveo da će se izgubiti koncept države, ukoliko bude više državljana van zemlje nego u samoj zemlji. S toga Italija deluje u tri pravca od kojih je prvo sticanje državljanstva, koje treba da bude efektivno i afirmativno, zatim pitanje prava glasa, kao i povratak državljana u maticu podstaknut poreskim olakšicama i sticanje državljanstva na osnovu dozvola za rad, posebno u oblasti deficitarnih zanimanja. Bokateli je zaključio da pitanje dijaspore treba da bude državno pitanje, ali i važan izvor resursa za njegovu zemlju.

Radovan Tvrdišić, zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu istakao je zadovoljstvo razmenom mišljenja sa predstavnikom političke grupacije sa kojom deli osnovne vrednosti, posebno u današnje vreme globalističkih trendova. On je upoznao sagovornika sa osobenostima srpske dijaspore, koja je najbrojnija u regionu, iako u nekim od zemalja u okruženju nema ni status nacionalne manjine, kao i sa brojnom dijasporom u svetu, a koja broji između pet i šest miliona Srba. Tvrdišić je naveo da naš prostor delovanja ide u pravcu očuvanja crkve i jezika, kao okosnice oko koje se odvija život srpske dijaspore. On se saglasio sa stavom da korporativni svet nije ponudio koncept sadržaja pored materijalnog koncepta, te postoji prostor za rad na očuvanju nacionalnog identiteta. On je iskustva italijanskog naroda u pogledu umrežavanja dijaspore ocenio kao dragocena, posebno imajući u vidu prijateljske odnose dva naroda i podršku Italije u očuvanju srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Član Odbora Dušan Marić izrazio je zahvalnost italijanskoj vojsci na zaštiti srpskog stanovništva u Dalmaciji i delu Bosne i Hercegovine od ustaškog progona tokom Drugog svetskog rata, kao i na naporu italijanskih vojnika da zaštite srpske crkave i manastire na Kosovu i Metohiji i izrazio nadu da će Italija nastaviti da podržava Srbiju u sprečavanju Albanaca da predstave svetu srpsku kulturnu baštinu na KiM kao svoju. On je dodao da u Italiji živi između 50 i 60 hiljada Srba, a Vlada Italije kao pripadnike srpskog naroda prepoznaje samo Srbe iz Srbije, te izrazio očekivanje da će kao takve prepoznati i Srbe iz Hrvatske, BiH i Crne Gore. Takođe, Marić je pozvao na uspostavljanje saradnje između Vićence i Velike Plane, imajući u vidu da hiljadu Srba iz ove opštine živi u ovom italijanskom gradu i ovu priliku iskoristio da gostu uputi poziv Sabora srpske dijaspore u Italiji za učešće na Saboru srpskog folklora, koji će se održati u julu ove godine, u Trentinu.