Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / Deveta posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu
Deveta posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu
PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
(Sednica je počela u 10.05 časova. Sednicom predsedava Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine.)
PREDSEDAVAJUĆI: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
U skladu sa Poslovnikom, samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, u skladu sa članom 287. stav 2. Poslovnika, danas imamo na dnevnom redu traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, potpredsedniče.
Uvažene koleginice i kolege, imam nekoliko pitanja koja se sva odnose na istu temu, deo je upućen budućoj premijerki Ani Brnabić, a deo bivšem premijeru Aleksandru Vučiću.
Naime, u medijima se pre nekoliko dana pojavilo saopštenje koje je izdao Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, koji je saopštio, to je inače univerzitet u ranije formalnom, a sada faktičkom vlasništvu našeg kolege Muamera Zukorlića, bivšeg muftije, bivšeg predsednika, osnivača i vlasnika ovog univerziteta, a sada vlasnika u senci ovog univerziteta. Univerzitet koji ne može da se akredituje već više od deset godina, zato što ga sve institucije koje su u ovoj zemlji nadležne za akreditaciju odbijaju zato što ne ispunjava čak ni osnovne uslove da bi akreditovao bilo koji od svojih programa. Dakle, taj univerzitet je pre nekoliko dana poslao saopštenje koje su mnogi mediji objavili, u kom kaže da je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se potvrđuje validnost diploma tog univerziteta na svim nivoima, osnovnim, master i doktorskim studijama.
1/2 MO/SM
Dakle, univerzitet koji deset godina ne može da se akredituje, neće da ga akredituje ni Komisija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta koja je za to nadležna, neće da ga akredituje ni Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji je drugostepeni organ u postupku akreditacije univerziteta, odjednom zaključkom Vlade dobija akreditaciju i njegove diplome, kako oni kažu, od osnivanja pa sve do ubuduće bivaju priznate, iako ne ispunjavaju ni jedan od osnovnih uslova da bi mogle da se akredituju, a sve to potpisuje predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Moje pitanje Aleksandru Vučiću je kako je moguće da on sebi da za pravo da zameni sve institucije koje odlučuju o akreditaciji u ovoj zemlji, da prizna nastavne programe univerzitetu za koje sve nadležne institucije smatraju da ne ispunjava ni jedan uslov da ti nastavni programi budu priznati i da sam, suprotno mišljenju svih institucija koje su za to nadležne, odluči da diplome ovog univerziteta mogu da budu validne i mogu da budu priznate?
Doduše, nešto slično se desilo već jednom i ja sam o tome govorila. Pitala sam već jednom Aleksandra Vučića za to. Slična stvar je urađena i 22. novembra 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić potpisao zaključak da se do okončanja postupka akreditacije diplome koje taj univerzitet izdaje smatraju validnim. Nisam dobila nikakav odgovor kako je to moglo da se desi. Sada su oni otišli čak i korak dalje. Dakle, tada su rekli do okončanja akreditacije. Akreditacija je okončana, taj univerzitet nije uspeo da akredituje ni jedan svoj program i Vlada Republike Srbije odjednom diplome tog univerziteta proglašava validnim, suprotno mišljenju svih institucija u ovoj zemlji koje se bave ovakvim stvarima.
Aleksandru Vučiću postavljam pitanje – da li je zaista Vlada donela ovakav zaključak? Ukoliko jeste, kako je moguće da je došla do takve odluke, na osnovu kojih parametara i sa kim je razgovarala? Da li je konsultovala ove institucije, da li ih je pitala zbog čega smatraju da taj univerzitet ne ispunjava ni jedan uslov da bude akreditovan, pa ga odjednom Aleksandar Vučić svojim dekretom akredituje?
Pitanje za novu mandatarku, za našu buduću premijerku, kojoj su juče ovde bila puna usta i znanja i o tome kako treba da živimo u društvu u kom se ulaže u obrazovanje, u kom se znanje ceni, šta misli o tome što je tada sedela, a sutra će voditi Vladu koja se na ovakav način ponaša prema obrazovanju u Srbiji, koja se na ovakav način odnosi prema svima onima koji vredno uče i rade, koja se na ovakav način odnosi prema institucijama koje u Republici Srbiji vode računa o kvalitetu fakulteta i o obrazovanju naših budućih generacija?
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, koleginice Jerkov.
Reč ima Marinika Tepić. Izvolite.
MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu odbrane. Naime, po kom zakonskom osnovu i ko je dostavio podatke navodno iz Vojnog odseka Niš Aleksandru Martinoviću, koje je juče tokom rasprave o izboru Vlade ovde lažno predstavljao, a radi se o ličnim podacima Zorana Živkovića?
Zanima me i tražim odgovor od Ministarstva odbrane, da li je to učinjeno po zakonu? Ako je učinjeno po zakonu, onda iste takve podatke očekujem da se meni dostave o Aleksandru Vulinu i vojnom odseku koji je bio za njega zadužen. A ako nije po zakonu Ministarstvo odbrane i njegove organizacione jedinice dostavilo ove podatke narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, šefu poslaničke grupe SNS, da bi zloupotrebio u raspravi o Vladi protiv Zorana Živkovića, onda tražim da mi se tačno kaže kako se to dogodilo, ko je to učinio i da se hitno sprovede postupak protiv nepoznatog lica ili protiv lica za koje se sumnja da je počinilo ovo protivzakonito, odnosno krivično delo.
1/3 MO/SM
Sledeće moje pitanje upućujem Ministarstvu spoljnih poslova. Zanima me da mi odgovori da li postoji ikakav postupak, interni ili bilo kakav drugi, povodom stradanja dva službenika i ambasadora Republike Srbije Potežice u Libiji. S obzirom da se gromoglasno ćuti o ovom slučaju, a s obzirom da se radi o diplomatama i visokim službenicima koji su ovu zemlju predstavljali u inostranstvu, očekujem da je najmanji dug ove zemlje, a takođe i prema narodnim poslanicima, da nam se objasni da li se bilo kakav postupak, istraga ili bilo šta sprovelo po ovom pitanju. Ukoliko jeste, da mi se ti podaci daju.
Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, takođe Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zanima me da li su oni kao organi državne uprave, koji su resorno vezani za ovo što ću izneti, na bilo koji način reagovali, oglasili se, intervenisali, a radi se o maltretiranju i fizičkom šikaniranju novinara ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije u danu polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića u Domu Narodne skupštine Republike Srbije? Zanima me naročito od Ministarstva unutrašnjih poslova da mi odgovori da li je, nakon jasnih dokaza i fotografija koje su objavljene u medijima, u dnevnoj štampi, bilo šta preduzelo ovim povodom, s obzirom da ta lica koja su maltretirala, vukla, davila novinare, imala fizički kontakt sa njima dok su novinari radili svoj posao, nisu bili redari SNS koja je organizovala skup, s obzirom da svi dobro znamo po zakonu da redari treba da budu jasno i vidno obeleženi, a to ovi, rekla bih parapolicajci, nisu bili.
(neredigovane i neautorizovane)
(Sednica je počela u 10.05 časova. Sednicom predsedava Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine.)
*
* *
* *
PREDSEDAVAJUĆI: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
U skladu sa Poslovnikom, samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, u skladu sa članom 287. stav 2. Poslovnika, danas imamo na dnevnom redu traženje obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, potpredsedniče.
Uvažene koleginice i kolege, imam nekoliko pitanja koja se sva odnose na istu temu, deo je upućen budućoj premijerki Ani Brnabić, a deo bivšem premijeru Aleksandru Vučiću.
Naime, u medijima se pre nekoliko dana pojavilo saopštenje koje je izdao Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, koji je saopštio, to je inače univerzitet u ranije formalnom, a sada faktičkom vlasništvu našeg kolege Muamera Zukorlića, bivšeg muftije, bivšeg predsednika, osnivača i vlasnika ovog univerziteta, a sada vlasnika u senci ovog univerziteta. Univerzitet koji ne može da se akredituje već više od deset godina, zato što ga sve institucije koje su u ovoj zemlji nadležne za akreditaciju odbijaju zato što ne ispunjava čak ni osnovne uslove da bi akreditovao bilo koji od svojih programa. Dakle, taj univerzitet je pre nekoliko dana poslao saopštenje koje su mnogi mediji objavili, u kom kaže da je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se potvrđuje validnost diploma tog univerziteta na svim nivoima, osnovnim, master i doktorskim studijama.
1/2 MO/SM
Dakle, univerzitet koji deset godina ne može da se akredituje, neće da ga akredituje ni Komisija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta koja je za to nadležna, neće da ga akredituje ni Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji je drugostepeni organ u postupku akreditacije univerziteta, odjednom zaključkom Vlade dobija akreditaciju i njegove diplome, kako oni kažu, od osnivanja pa sve do ubuduće bivaju priznate, iako ne ispunjavaju ni jedan od osnovnih uslova da bi mogle da se akredituju, a sve to potpisuje predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Moje pitanje Aleksandru Vučiću je kako je moguće da on sebi da za pravo da zameni sve institucije koje odlučuju o akreditaciji u ovoj zemlji, da prizna nastavne programe univerzitetu za koje sve nadležne institucije smatraju da ne ispunjava ni jedan uslov da ti nastavni programi budu priznati i da sam, suprotno mišljenju svih institucija koje su za to nadležne, odluči da diplome ovog univerziteta mogu da budu validne i mogu da budu priznate?
Doduše, nešto slično se desilo već jednom i ja sam o tome govorila. Pitala sam već jednom Aleksandra Vučića za to. Slična stvar je urađena i 22. novembra 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić potpisao zaključak da se do okončanja postupka akreditacije diplome koje taj univerzitet izdaje smatraju validnim. Nisam dobila nikakav odgovor kako je to moglo da se desi. Sada su oni otišli čak i korak dalje. Dakle, tada su rekli do okončanja akreditacije. Akreditacija je okončana, taj univerzitet nije uspeo da akredituje ni jedan svoj program i Vlada Republike Srbije odjednom diplome tog univerziteta proglašava validnim, suprotno mišljenju svih institucija u ovoj zemlji koje se bave ovakvim stvarima.
Aleksandru Vučiću postavljam pitanje – da li je zaista Vlada donela ovakav zaključak? Ukoliko jeste, kako je moguće da je došla do takve odluke, na osnovu kojih parametara i sa kim je razgovarala? Da li je konsultovala ove institucije, da li ih je pitala zbog čega smatraju da taj univerzitet ne ispunjava ni jedan uslov da bude akreditovan, pa ga odjednom Aleksandar Vučić svojim dekretom akredituje?
Pitanje za novu mandatarku, za našu buduću premijerku, kojoj su juče ovde bila puna usta i znanja i o tome kako treba da živimo u društvu u kom se ulaže u obrazovanje, u kom se znanje ceni, šta misli o tome što je tada sedela, a sutra će voditi Vladu koja se na ovakav način ponaša prema obrazovanju u Srbiji, koja se na ovakav način odnosi prema svima onima koji vredno uče i rade, koja se na ovakav način odnosi prema institucijama koje u Republici Srbiji vode računa o kvalitetu fakulteta i o obrazovanju naših budućih generacija?
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, koleginice Jerkov.
Reč ima Marinika Tepić. Izvolite.
MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu odbrane. Naime, po kom zakonskom osnovu i ko je dostavio podatke navodno iz Vojnog odseka Niš Aleksandru Martinoviću, koje je juče tokom rasprave o izboru Vlade ovde lažno predstavljao, a radi se o ličnim podacima Zorana Živkovića?
Zanima me i tražim odgovor od Ministarstva odbrane, da li je to učinjeno po zakonu? Ako je učinjeno po zakonu, onda iste takve podatke očekujem da se meni dostave o Aleksandru Vulinu i vojnom odseku koji je bio za njega zadužen. A ako nije po zakonu Ministarstvo odbrane i njegove organizacione jedinice dostavilo ove podatke narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, šefu poslaničke grupe SNS, da bi zloupotrebio u raspravi o Vladi protiv Zorana Živkovića, onda tražim da mi se tačno kaže kako se to dogodilo, ko je to učinio i da se hitno sprovede postupak protiv nepoznatog lica ili protiv lica za koje se sumnja da je počinilo ovo protivzakonito, odnosno krivično delo.
1/3 MO/SM
Sledeće moje pitanje upućujem Ministarstvu spoljnih poslova. Zanima me da mi odgovori da li postoji ikakav postupak, interni ili bilo kakav drugi, povodom stradanja dva službenika i ambasadora Republike Srbije Potežice u Libiji. S obzirom da se gromoglasno ćuti o ovom slučaju, a s obzirom da se radi o diplomatama i visokim službenicima koji su ovu zemlju predstavljali u inostranstvu, očekujem da je najmanji dug ove zemlje, a takođe i prema narodnim poslanicima, da nam se objasni da li se bilo kakav postupak, istraga ili bilo šta sprovelo po ovom pitanju. Ukoliko jeste, da mi se ti podaci daju.
Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, takođe Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zanima me da li su oni kao organi državne uprave, koji su resorno vezani za ovo što ću izneti, na bilo koji način reagovali, oglasili se, intervenisali, a radi se o maltretiranju i fizičkom šikaniranju novinara ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije u danu polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića u Domu Narodne skupštine Republike Srbije? Zanima me naročito od Ministarstva unutrašnjih poslova da mi odgovori da li je, nakon jasnih dokaza i fotografija koje su objavljene u medijima, u dnevnoj štampi, bilo šta preduzelo ovim povodom, s obzirom da ta lica koja su maltretirala, vukla, davila novinare, imala fizički kontakt sa njima dok su novinari radili svoj posao, nisu bili redari SNS koja je organizovala skup, s obzirom da svi dobro znamo po zakonu da redari treba da budu jasno i vidno obeleženi, a to ovi, rekla bih parapolicajci, nisu bili.
2/1 MZ/MJ 10.15 – 10.25
Policija, sa druge strane, takođe nije reagovala, pa joj se možda učinilo da neko drugi obavlja njen posao. Dakle, i od Ministarstva kulture i informisanja i od Ministarstva pravde, što se tiče samog procesuiranja, i od Ministarstva unutrašnjih poslova tražim da mi dostavi sve podatke o njihovom oglašavanju, reakcijama, inicijativama ili bilo čemu sličnom o maltretiranju fizičkom novinara i sprečavanju da rade svoj posao ispred Doma Narodne skupštine tokom polaganja zakletve Aleksandra Vučića.
Poslednje pitanje upućujem gospođi Brnabić, u ovom trenutku još uvek ministarki u tehničkoj Vladi, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a budućoj premijerki svakako, s obzirom da se juče izuzetno zalagala i objašnjavala da će insistirati na maksimalnoj transparentnosti, a sama je odgovarajući na pitanja narodnih poslanika inicirala odnos svog brata, njegovog poslovanja sa državom Srbijom. Tražim od gospođe Brnabić, u bilo kom svojstvu, ministarke ili premijerke, da mi dostavi podatke o poslovanjima kompanije ili firme njenog brata „Aseko“, beše, od trenutka kada je postala ministarka u Vladi, odnosno avgusta prošle godine, doduše, i godinu dana ranije, dakle, od avgusta 2015. godine do danas. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima Miljan Damjanović. Izvolite.
MILjAN DAMJANOVIĆ: Pitanje upućujemo ministru poljoprivrede. Ovih dana, već to traje više od dve nedelje, vodi se velika borba malinara, proizvođača malina, u ovom slučaju i protiv države, jer je država ta koja ih nije zaštitila. Mi postavljamo pitanje – šta će to ministarstvo i šta uopšteno i Vlada Srbije namerava da uradi da zaštiti proizvođače malina?
Podsetiću vas da je ministar poljoprivrede pre samo nekih desetak dana najavljivao da će primiti delegaciju proizvođača malina, odnosno malinare, i tada im je rekao da ne može država da utiče na tržište, a pre toga je najavljivao da će učiniti sve da im pomogne. Podsetiću i ministra i javnost da država i te kako može da sudeluje u ovom problemu zato što postoje zakoni Republike Srbije, a ogleda se kroz Krivični zakonik u kojem jedan od članova Krivičnog zakonika kaže da se može sankcionisati kroz krivično delo zaključenje restriktivnih sporazuma. Ovde je moralo još od prvog dana da reaguje i tužilaštvo, iz razloga što je ugovor o kojem govorimo u ovom Krivičnom zakoniku, koji su otkupljivači malina sklopili u Valjevu, bio protivzakonit i da je ta cena od 120 dinara koju su oni samostalno odredili zapravo monopolistički poduhvat određenih tajkuna koje štiti država.
Juče je održan protest malinara u Arilju, to je jedno malo mesto u zapadnoj Srbiji, u kojem većina stanovništva živi od te proizvodnje. Najavili su i velike proteste i blokade puteva ukoliko im se ovaj problem ne reši u što kraćem roku. Ukoliko se zaista ne reši, SRS će stati uz proizvođače malina. S druge strane, pozivamo da hitno reaguje i može da reaguje Komisija za zaštitu konkurentnosti i Antimonopolska komisija zato što su danas tema maline, sutra to može da bude pšenica, prekosutra bilo koji drugi, treći poljoprivredni proizvod, da li iz voćarstva ili neke druge grane, potpuno je nebitno. Ovde se stavlja jasno na znanje da je država krenula stranputicom i da je iz svojih nekih izgleda ličnih interesa rešila da uništi običnog seljaka koji izvozom ovog proizvoda i te kako puni budžet Republike Srbije. To je svima poznato. Imate i podatke koliko zapravo na godišnjem nivou od izvoza malina država Srbija prihoduje.
Ono što se nije smelo dozvoliti, a to je opet kriva država, to je da je na tom jučerašnjem mirnom skupu određeni broj poslat batinaša koji je pokušao da prekine miran skup i obraćanje predstavnika malinara, pa su krenuli monopolisti, odnosno tajkuni u fizički obračun sa ljudima koji na 40 stepeni vredno rade da zarade
2/2 MZ/MJ
dinar i pomognu svojoj državi. To ne sme da se dozvoli i mora hitno da reaguje kako ministarstvo, s jedne strane, tako i tužilaštvo, s druge. Podsetiću vas da ono što traže malinari je zaista cena koja odgovara i tržištu, a to je 1,83 evra otkupna cena po kilogramu. Podsetiću vas da je prošle godine, kada je bila mnogo jeftinija sama proizvodnja i proizvodi i gorivo i nafta i svi ostali resursi, cena bila od 200 do 240 dinara. Sada je pokušano da se na jedan kriminalan način ta cena duplo, ni manje ni više nego duplo, smanji.
Pozivamo i ministarstvo, ali i Vladu da hitno reaguje, a mi ćemo uz naše ljude, naše proizvođače stati kada im je najteže. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Damjanoviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.
SRĐAN NOGO: Dobar dan.
Hteo bih da postavim neka pitanja za novu mandatarku Anu Brnabić, s obzirom da u svom govoru neću imati dovoljno vremena da ukažem na neke stvari iz njenog ekspozea, a voleo bih da dobijem odgovore.
Naime, mi smo videli u ekspozeu pohvalu od mandatarke Ane Brnabić da je primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju 900.000 izvršnih predmeta rešeno za godinu dana. Hteo bih da postavim pitanje – da li je ona uopšte svesna posledice koju izaziva Zakon o izvršenju i obezbeđenju i koliko u nepovoljan položaj stavlja dužnike taj zakon koji ne garantuje nikakva prava? Naime, tih 900.000 predmeta manje je pre svega nastalo zbog odredbe u zakonu gde su stranke imale jedan vremenski period da se opredele da li će svoja potraživanja naplaćivati putem suda ili preko javnih izvršitelja. Mnogi broj stranaka, to su razni radnici koji su u postupcima privatizacije kada su upropaštavane njihove firme ostali zakinuti za radni staž, za plate, za vrednost akcija, eventualno, preduzeća u kojima su imali akcije, kao pravno neuke stranke nisu iskoristile tu mogućnost i nisu se opredelile kako će izvršavati svoja potraživanja, tako da je na taj način smanjen broj predmeta.
Sa druge strane, ovim zakonom se javnim izvršiteljima bukvalno daje mogućnost da preko noći postanu bogatiji ljudi. Naročito kada su dužnici javna preduzeća. Potrebno je samo poslati jedan mejl i kada pošaljete taj mejl, recimo, ako je dužnik budžet Republike Srbije, prosto Narodna banka izvrši blokadu i lako se naplati. Vi dobijate unapred i predujam troškova i dobijate i nagradu na osnovu naplaćenih potraživanja.
Da li zna mandatarka Ana Brnabić koliko ljudi je isterano i izbačeno iz svojih domova? Svaki dan po nekoliko ljudi bude iseljeno iz svojih domova samo u Beogradu zbog naplate tih potraživanja primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kada se Dveri budu pitale, niko neće moći da ostane bez porodičnog mesta stanovanja zbog bilo kakvih dugova. To nije ni normalno, niti isplativo za državu. Nije normalno sa ljudske strane, nije isplativo za državu, a vi dozvoljavate i tolerišete kriminal, da se stanovi prodaju za 30% od realne vrednosti, čak i manje, da se za lažne i fiktivne dugove ljudima otimaju stanovi i da se bagatelno kupuju, da li od strane kombinacija korumpiranih sudija i izvršitelja, da li banaka. To je jedna mreža koja upropašćava ove građane.
Javni izvršitelji su veliki problem. Ja sam ukazivao i na samo jednu fakturu koju je izvršitelj javni Ranković uputila ka Elektroprivredi, 57 miliona dinara samo jedna faktura od pre dve godine prema Elektroprivredi Srbije. Da li vi znate koliko ti ljudi zarađuju? Stotine hiljada evra. Naravno, oni daju deo za stranku, deo za onog ko ga je postavio na mesto izvršitelja. Mislim da je skandal da se vi u svom ekspozeu hvalite Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
2/3 MZ/MJ
Drugo pitanje tiče se nečega što je jako zanimalo poslanike ova dva dana, vidim da su i jutros postavljena pitanja, a tiče se poslovanja firme vašeg brata. Zanimljivo je da ste vi Direkciju za elektronsko poslovanje ugasili, mandatarka Ana Brnabić je ugasila, pitam nju, Direkciju za elektronsko poslovanje i verovatno će je prevesti pod kabinet predsednika Vlade. Videli smo iz ekspozea da je to, u stvari, glavni fokus njenog delovanja.
Policija, sa druge strane, takođe nije reagovala, pa joj se možda učinilo da neko drugi obavlja njen posao. Dakle, i od Ministarstva kulture i informisanja i od Ministarstva pravde, što se tiče samog procesuiranja, i od Ministarstva unutrašnjih poslova tražim da mi dostavi sve podatke o njihovom oglašavanju, reakcijama, inicijativama ili bilo čemu sličnom o maltretiranju fizičkom novinara i sprečavanju da rade svoj posao ispred Doma Narodne skupštine tokom polaganja zakletve Aleksandra Vučića.
Poslednje pitanje upućujem gospođi Brnabić, u ovom trenutku još uvek ministarki u tehničkoj Vladi, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a budućoj premijerki svakako, s obzirom da se juče izuzetno zalagala i objašnjavala da će insistirati na maksimalnoj transparentnosti, a sama je odgovarajući na pitanja narodnih poslanika inicirala odnos svog brata, njegovog poslovanja sa državom Srbijom. Tražim od gospođe Brnabić, u bilo kom svojstvu, ministarke ili premijerke, da mi dostavi podatke o poslovanjima kompanije ili firme njenog brata „Aseko“, beše, od trenutka kada je postala ministarka u Vladi, odnosno avgusta prošle godine, doduše, i godinu dana ranije, dakle, od avgusta 2015. godine do danas. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima Miljan Damjanović. Izvolite.
MILjAN DAMJANOVIĆ: Pitanje upućujemo ministru poljoprivrede. Ovih dana, već to traje više od dve nedelje, vodi se velika borba malinara, proizvođača malina, u ovom slučaju i protiv države, jer je država ta koja ih nije zaštitila. Mi postavljamo pitanje – šta će to ministarstvo i šta uopšteno i Vlada Srbije namerava da uradi da zaštiti proizvođače malina?
Podsetiću vas da je ministar poljoprivrede pre samo nekih desetak dana najavljivao da će primiti delegaciju proizvođača malina, odnosno malinare, i tada im je rekao da ne može država da utiče na tržište, a pre toga je najavljivao da će učiniti sve da im pomogne. Podsetiću i ministra i javnost da država i te kako može da sudeluje u ovom problemu zato što postoje zakoni Republike Srbije, a ogleda se kroz Krivični zakonik u kojem jedan od članova Krivičnog zakonika kaže da se može sankcionisati kroz krivično delo zaključenje restriktivnih sporazuma. Ovde je moralo još od prvog dana da reaguje i tužilaštvo, iz razloga što je ugovor o kojem govorimo u ovom Krivičnom zakoniku, koji su otkupljivači malina sklopili u Valjevu, bio protivzakonit i da je ta cena od 120 dinara koju su oni samostalno odredili zapravo monopolistički poduhvat određenih tajkuna koje štiti država.
Juče je održan protest malinara u Arilju, to je jedno malo mesto u zapadnoj Srbiji, u kojem većina stanovništva živi od te proizvodnje. Najavili su i velike proteste i blokade puteva ukoliko im se ovaj problem ne reši u što kraćem roku. Ukoliko se zaista ne reši, SRS će stati uz proizvođače malina. S druge strane, pozivamo da hitno reaguje i može da reaguje Komisija za zaštitu konkurentnosti i Antimonopolska komisija zato što su danas tema maline, sutra to može da bude pšenica, prekosutra bilo koji drugi, treći poljoprivredni proizvod, da li iz voćarstva ili neke druge grane, potpuno je nebitno. Ovde se stavlja jasno na znanje da je država krenula stranputicom i da je iz svojih nekih izgleda ličnih interesa rešila da uništi običnog seljaka koji izvozom ovog proizvoda i te kako puni budžet Republike Srbije. To je svima poznato. Imate i podatke koliko zapravo na godišnjem nivou od izvoza malina država Srbija prihoduje.
Ono što se nije smelo dozvoliti, a to je opet kriva država, to je da je na tom jučerašnjem mirnom skupu određeni broj poslat batinaša koji je pokušao da prekine miran skup i obraćanje predstavnika malinara, pa su krenuli monopolisti, odnosno tajkuni u fizički obračun sa ljudima koji na 40 stepeni vredno rade da zarade
2/2 MZ/MJ
dinar i pomognu svojoj državi. To ne sme da se dozvoli i mora hitno da reaguje kako ministarstvo, s jedne strane, tako i tužilaštvo, s druge. Podsetiću vas da ono što traže malinari je zaista cena koja odgovara i tržištu, a to je 1,83 evra otkupna cena po kilogramu. Podsetiću vas da je prošle godine, kada je bila mnogo jeftinija sama proizvodnja i proizvodi i gorivo i nafta i svi ostali resursi, cena bila od 200 do 240 dinara. Sada je pokušano da se na jedan kriminalan način ta cena duplo, ni manje ni više nego duplo, smanji.
Pozivamo i ministarstvo, ali i Vladu da hitno reaguje, a mi ćemo uz naše ljude, naše proizvođače stati kada im je najteže. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Damjanoviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.
SRĐAN NOGO: Dobar dan.
Hteo bih da postavim neka pitanja za novu mandatarku Anu Brnabić, s obzirom da u svom govoru neću imati dovoljno vremena da ukažem na neke stvari iz njenog ekspozea, a voleo bih da dobijem odgovore.
Naime, mi smo videli u ekspozeu pohvalu od mandatarke Ane Brnabić da je primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju 900.000 izvršnih predmeta rešeno za godinu dana. Hteo bih da postavim pitanje – da li je ona uopšte svesna posledice koju izaziva Zakon o izvršenju i obezbeđenju i koliko u nepovoljan položaj stavlja dužnike taj zakon koji ne garantuje nikakva prava? Naime, tih 900.000 predmeta manje je pre svega nastalo zbog odredbe u zakonu gde su stranke imale jedan vremenski period da se opredele da li će svoja potraživanja naplaćivati putem suda ili preko javnih izvršitelja. Mnogi broj stranaka, to su razni radnici koji su u postupcima privatizacije kada su upropaštavane njihove firme ostali zakinuti za radni staž, za plate, za vrednost akcija, eventualno, preduzeća u kojima su imali akcije, kao pravno neuke stranke nisu iskoristile tu mogućnost i nisu se opredelile kako će izvršavati svoja potraživanja, tako da je na taj način smanjen broj predmeta.
Sa druge strane, ovim zakonom se javnim izvršiteljima bukvalno daje mogućnost da preko noći postanu bogatiji ljudi. Naročito kada su dužnici javna preduzeća. Potrebno je samo poslati jedan mejl i kada pošaljete taj mejl, recimo, ako je dužnik budžet Republike Srbije, prosto Narodna banka izvrši blokadu i lako se naplati. Vi dobijate unapred i predujam troškova i dobijate i nagradu na osnovu naplaćenih potraživanja.
Da li zna mandatarka Ana Brnabić koliko ljudi je isterano i izbačeno iz svojih domova? Svaki dan po nekoliko ljudi bude iseljeno iz svojih domova samo u Beogradu zbog naplate tih potraživanja primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kada se Dveri budu pitale, niko neće moći da ostane bez porodičnog mesta stanovanja zbog bilo kakvih dugova. To nije ni normalno, niti isplativo za državu. Nije normalno sa ljudske strane, nije isplativo za državu, a vi dozvoljavate i tolerišete kriminal, da se stanovi prodaju za 30% od realne vrednosti, čak i manje, da se za lažne i fiktivne dugove ljudima otimaju stanovi i da se bagatelno kupuju, da li od strane kombinacija korumpiranih sudija i izvršitelja, da li banaka. To je jedna mreža koja upropašćava ove građane.
Javni izvršitelji su veliki problem. Ja sam ukazivao i na samo jednu fakturu koju je izvršitelj javni Ranković uputila ka Elektroprivredi, 57 miliona dinara samo jedna faktura od pre dve godine prema Elektroprivredi Srbije. Da li vi znate koliko ti ljudi zarađuju? Stotine hiljada evra. Naravno, oni daju deo za stranku, deo za onog ko ga je postavio na mesto izvršitelja. Mislim da je skandal da se vi u svom ekspozeu hvalite Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
2/3 MZ/MJ
Drugo pitanje tiče se nečega što je jako zanimalo poslanike ova dva dana, vidim da su i jutros postavljena pitanja, a tiče se poslovanja firme vašeg brata. Zanimljivo je da ste vi Direkciju za elektronsko poslovanje ugasili, mandatarka Ana Brnabić je ugasila, pitam nju, Direkciju za elektronsko poslovanje i verovatno će je prevesti pod kabinet predsednika Vlade. Videli smo iz ekspozea da je to, u stvari, glavni fokus njenog delovanja.
3/1 JJ/IĆ 10.25 – 10.35
Hteo bih da ukažem da je zaista nelogično i, u najmanju ruku, nemoralno da uopšte učestvuje na tenderu firma brata ministarke Brnabić, sadašnje mandatarke, dok je ona na čelu te ustanove. Želeo bih da je pitam da li će to biti praksa, dok ona bude predsednik Vlade, da njen brat učestvuje na tenderima kod države, gde ona direktno odlučuje o njegovoj sudbini? Kako on učestvuje na tenderima? On je do sad, moram da priznam, nije imao nameru da dobija poslove, nego ta firma Asseco je služila da bude „zec“,odnosno da namerno daje višestruko uvećane ponude, da bi drugi ponuđač, koji treba da dobije posao, realno ga i dobio.
Hteo bih samo da ilustrujem jednim primerom, da čim je stupila na dužnost, evo već dan pošto je postala ministarka, znači, to je praksa koja je postojala očito i pre i nje, 12.08.2016. godine, unapređenje portala „api“ za plaćanje karticama e-uprave, kao softverske infrastrukture i elektronske uprave, posao dobija S&T Srbija za nekih sedam miliona sa PDV-om, a firma Asseco za taj isti posao daje ponudu od 37 miliona. Znači, očigledno ima ulogu „zeca“ i radi u dogovoru sa drugim ponuđačem koji treba da dobije posao.
Sama mandatarka će shvatiti, verovatno, kada bude prestajala sa svojom funkcijom, što će biti vrlo brzo, zašto i kako su osmislili tu igru i zašto je specifična uloga njenog brata, ali tad će za nju biti već kasno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.
MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, poštovani predsedavajući, postavio bih pitanje, verovatno, budućem ministru energetike, gospodinu Antiću, nadam se da mu je danas bolje, kao i budućoj predsednici Vlade. Mislim da je važno da i ona uzme učešće u sačinjavanju odgovora na poslaničko pitanje. Pitanje je da li će Elektroprivreda Srbije uraditi sve planirane remonte u 2017. godini? Zašto postavljam ovo pitanje?
Naime, negde pred kraj svog mandata, bivši predsednik Vlade, organizovao je sastanak sa rukovodstvom Elektroprivrede Srbije o tome kako da loš rad Elektroprivrede Srbije u prvih nekoliko meseci ove godine ne bude imao takve posledice da taj famozni rast BDP, koji je izgleda najvažnija stvar u Republici Srbiji, ne bude 3%, iz tog razloga što Elektroprivreda Srbije u prvih nekoliko meseci nije ispunila planiranu proizvodnju električne energije.
Kao rešenje za tu situaciju predsednik Vlade, tada još uvek, naložio je, naredio je rukovodstvu Elektroprivrede Srbije da se obustave svi remonti planirani za 2017. godinu, da sva postrojenja Elektroprivreda Srbije rade punim kapacitetom, ne onako kako je planirano, kako bi se nadomestilo u narednih šest meseci do kraja godine količina električne energije koja nije proizvedena u prvoj polovini godine.
Sve ovo ima mnogobrojne loše posledice. Neki mogu da budu dugoročne i katastrofalne, mogu da kažem. O čemu se, naime, radi? Preko leta Elektroprivreda Srbije proizvodi manje električne energije, vrši remonte najviše na postrojenjima koja rade na ugalj, ugalj koji se za to vreme se kopa se skladišti i na početku zimske sezone skladišta uglja su uvek puna, remontovana su postrojenja da mogu da rade tokom zime.
Ukoliko se odstupi od tog plana doći ćemo u situaciju da pred zimsku sezonu neće biti planirane količine uglja na stovarištima, a pitanje je da li će sva postrojenja moći da izdrže celu sezonu da rade non-stop zato što nisu remontovana. Pribojavam se da ukoliko se odustane od planiranih remonta, i desi ono što je naredio bivši predsednik Vlade direktoru Mići, kako ga ovde zovu predstavnici vladajuće većine, da možemo da dođemo u situaciju da tokom zime nemamo dovoljne količine električne energije, da ponovo uvozimo električnu energiju, plaćamo velike troškove, a možda, ne daj Bože, da dođe i do nekih restrikcija.
3/2 JJ/IĆ
Druga dugoročna, po meni mnogo veća opasnost je, što mi moramo naše termoelektrane da adaptiramo u skladu sa Rezolucijom o velikim pepelištima, znači, količina gasova koja izlazi iz naših termoelektrana u skladu sa tom rezolucijom i EU i Evropske energetske zajednice mora da se smanji. Ukoliko mi ne uradimo to, do kraja 2018. godine mi ćemo obavezama koje ćemo prihvatiti biti u obavezi da ugasimo trajno naše termoelektrane. Opasnost je da ugasimo skoro jednu trećinu postrojenja za proizvodnju električne energije. U tom slučaju Republika Srbija će postati potpuno zavisna energetski, moraćemo svake godine i leti i zimi da uvozimo električnu energiju i da plaćamo ogromnu cenu.
Znači, pozivam rukovodstvo, novu predsednicu Vlade, pre svega, jer ona nije u ovome učestvovala da promeni ovu štetnu odluku i da naloži rukovodstvu EPS da završi sve planirane remonte kako bi otklonili loše, a bojim se i katastrofalne posledice koje mogu da budu rezultat dogovora koji je napravljen u maju mesecu ove godine. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
MILIJA MILETIĆ: Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je vezano za Ministarstvo saobraćaja, ministarki i potpredsedniku Zorani Mihajlović, da li će se u toku ove godine završiti deo puta od Svrljiga prema Staroj Planini, jer smo govorili i dogovorili se i kreće se sa radom ali bitno je da se u toku ove godine završi.
Pitanje je i ministru bez portfelja gospodinu Krkobabiću, da li će se i u narednom periodu nastaviti sa radom na zadrugarstvu? Da li će se program koji su dostavile određene zadruge i realizovati u toku ove godine, jer smo svedoci da je zadrugarstvo jedna od najbitnijih tema što se tiče poljoprivrede. Sami smo videli juče u ekspozeu naše buduće premijerke gospođe Brnabić, da je i zadrugarstvo stavljeno jedno od bitnih faktora u razvoju poljoprivrede na teritoriji cele Srbije.
Isto pitanje je i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li će se nastaviti i u narednom periodu da se radi na izdvajanju sredstava ali sa većim brojem procenata za nerazvijene opštine kao što su brdsko-planinska područja kao što je jugoistok Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Sokobanja, Babušnica, Ražanj i ostale opštine. U procentima za mlade ljude, jer smo svedoci da bez ulaganja u mladost nema nam opstanka ni u tom delu Srbije.
Pitanje isto, gospođi Slavici Đukić Dejanović, da li će normalno i u narednom periodu, pošto će ona voditi taj resor, se nastaviti sa ulaganjem u borbu protiv bele kuge, jer na primeru koji su dosad odrađeni u opštini Svrljig, odakle ja dolazim. Mi smo u toku prošlih godina izdvajali po 150 hiljada dinara za svaku bračnu zajednicu u Svrljigu i 150 hiljada dinara za bračne zajednice u selima. Od ove godine smo uzeli i radi se 350 hiljada dinara za seoska područja za stvaranje bračne zajednice, 250 hiljada dinara za sam Svrljig. Uslov je da bračni drugovi, budući bračni drugovi ne budu stariji od 47 godina i normalno je da otvore ako žive u selima poljoprivrednog gazdinstva, da imaju obaveze u naredne nekoliko godina, tri godine, da plaćaju socijalno i penziono preko poljoprivrede.
Mislim da je to dobra stvar i siguran sam da će ministarstvo bez portfelja koje vodi dr Đukić Dejanović to podržati, normalno i Vlada koju će predvoditi naša premijerka gospođa Ana Brnabić i da će to da podrži zato što je najbitnija stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije gde je veliki problem mladost, gde je veliki broj starih ljudi koji tamo žive.
4/1 GD/CG 10.35-10.45
Ulaganje i u staračke domove, isto pitanje za ministarstvo koje je nadležno, da li će imati mogućnost da se više sredstava izdvoji za otvaranje staračkih domova u tim opštinama kao što je opština Svrljig, jer mislim da je to jedna od mogućnosti, da ti našim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, bez obzira što naši ljudi čuvaju naše roditelje.
Mislim da su ova pitanja baš usmerena i za novu Vladu. Očekujem da ćemo u toku današnjeg dana to i odraditi, s tim što bih postavio još jedno pitanje, a to pitanje je vezano za jedan problem. Sada dolazi letnji period, velike suše. Dolaze veliki požari. Iz opštine iz koje ja dolazim imamo samo nekoliko vatrogasada spasioca. Ima ih samo tri. Da li će nadležno MUP imati mogućnosti da se obezbedi prijem novih radnika vatrogasaca, koji će raditi na zaštiti od požara na teritorijama kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka i te opštine koje su dosta velike po površini, ali imamo mali broj ljudi.
Imam još jedno pitanje. Vezano je za razvoj poljoprivrede. Da li će se u narednom periodu obezbediti uslovi da Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija uđu u postupak promene Zakona o povraćaju utrina i pašnjaka lokalnim samoupravama koje su date na korišćenje mesnim zajednicama? Taj zakon je vrlo bitno da se promeni zato što imamo blizu 400.000 ha zemlje koja sada nije stavljena u funkciju, a u opštini odakle ja dolazim imamo preko 5.000 ha zemljišta na kome ne može ništa ni da se radi zato što je tu sada predviđeno …
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.
SAŠA RADULOVIĆ: Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, prvo pitanje ide za predsednika Republike. Ustav Republike Srbije u članu 111. kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.
Predsednik Republike je zadržao funkciju predsednika SNS. To je radio i Boris Tadić 2008. godine. Nakon toga, Tomislav Nikolić je imao dovoljno sluha za poštovanje Ustava i podneo je ostavku na mesto predsednika SNS i preneo je sadašnjem predsedniku Republike.
Član 6. Ustava kaže da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Ustav je ovde veoma jasan i u članu 115. kaže da predsednik ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Takođe, predsednik Republike kada je najavljivao odnosno davao mandat mandatarki je kazao da će se mandatarka baviti ekonomski pitanjima i pitanjima digitalizacije, a da će političke teme obrađivati prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
Član 125. Ustava kaže u stavu 2. da predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Na osnovu kog člana Ustava je predsednik Republike izmislio funkciju dva premijera, ekonomskog i političkog?
Od juna meseca kada je napravljen ovaj saziv Skupštine prošlo je više od godinu dana. Predsedniku Vlade, sadašnjem predsedniku Republike, poslanička grupa Dosta je bilo 22 puta je postavljala pitanja sa ove skupštinske govornice. Da bi građani razumeli, kada poslanik postavi pitanje nekom republičkom funkcioneru, kao što ja to činim danas, stručna služba Vlade sastavi dopis i taj dopis ode državnom funkcioneru koji je dužan, u skladu sa članom 287. Poslovnika da da traženo objašnjenje ili obrazloženje u pisanom obliku u roku od 15 dana. Predsednik Vlade to ni jednom nije učinio.
4/2 GD/CG
Složićemo se svi da je poštovanje pravila i zakona jako važno. Kada građani vide da najveći i najviši državni funkcioneri ne poštuju pravila, onda se pitaju kako onda zakoni i jednaka pravila i jednaki uslovi mogu da važe za nas?
Isto pitanje ide i predsednici Skupštine, koje su poslanici Dosta je bilo do sada postavili 14 puta, različita pitanja sa ove govornice i ni jedan jedini put predsednica Skupštine na njih nije odgovorila. Recimo, jedno od pitanja je kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Znači, predsednica Skupštine po hitnom postupku zakazuje sednice, kolegijumi se ne održavaju, nikakav plan rada nemamo nego se sve dešava od danas do sutra, tako da je Srbija praktično u jednom kontinuiranom hitnom postupku koji sprovodi predsednica Skupštine.
Zbog čega predsednika Skupštine ne odgovara na pitanja poslanika? Prethodni put kada sam postavio ovo pitanje, kršeći Poslovnik član 287, to možete da vidite i iz stenograma, predsednika Skupštine se tobože čudila kako ne zna za ova pitanja i naložila je tobože sekretaru Skupštine da joj hitno dostavi ta pitanja kako bi mogla da na njih odgovori. Evo, od tada prođe dosta vremena i ponovo ni jedan jedini odgovor nismo dobili.
Ovo je jedan od glavnih razloga zašto predlažemo smenu, odnosno glasanje o nepoverenju i smenu, razrešenje predsednice Narodne skupštine, pa smo tu inicijativu i podneli i onda je javnost čula i od same predsednice Skupštine da će zakazati vanrednu sednicu Skupštine na kojoj će se diskutovati o predlogu za njenu smenu. Šta bi sa tim? Rekla je najkasnije za mesec dana. Prošlo je mnogo vremena. Ništa više o tome nismo čuli.
Način na koji krši pravila i način na koji krši Poslovnik mogao je lepo da se vidi juče, gde je poslanicima opozicije uskraćivala pravo na repliku. Recimo, nisam mogao da odgovorim, imam repliku na ono što je mandatarka odgovorila, odnosno nije odgovorila na moja pitanja i nisam dobio to pravo nego je odmah dato pravo dalje Marijanu Rističeviću, koji je bez ikakvog ograničenja nastavio da vređa i mene i ostale opozicione narodne poslanike, kršeći Poslovnik koji kaže da ovo nije dozvoljeno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.
ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem.
Predsedavajući, uvažena mandatarko, gospođo Brnabić, uvaženi kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Vladika Nikolaj Velimirović je pre mnogo godina rekao „ne kradi državu, jer je skupo plaćena“.
Zašto moje poslaničko pitanje počinje ovim velim rečima? Dakle, u nekoliko navrata do sada u ovom mandatu sam postavio pitanje ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa zloupotrebama i nezakonitim radnjama u gradskoj opštini Vračar, brojnim zloupotrebama, brojnim nezakonitim radnjama u toj opštini, kao i u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač gradska opština Vračar. Ta opština je poznata po tome što je u njoj vršila vlast do prošle godine, do prošlih izbora DS, koja je opet poznata samo po tome da gde god su vršili vlast iza njih je ostala samo pustoš, opustošen budžet, ojađena opština i ogromni gubici i minusi. Evo, imamo i tu jedan primer, živi dokaz sedi tu preko puta mene, živi dokaz kako je moguće da u jednoj opštini bude napravljen minus od tri milijarde dinara. Dobio sam odgovore od MUP da su pripadnici tog ministarstva otpočeli prikupljanje potrebnih obaveštenja i informacija i to je ono što je dobro i to je ono što je u redu.
4/3 GD/CG
Sada postavljam pitanje Ministarstvu pravde, odnosno Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, na osnovu informacije kojom raspolažem da je gradska opština Vračar krajem 2016. godine, a na osnovu vrlo validne dokumentacije, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg rukovodstva GO Vračar, kao i Javnog preduzeća Poslovni prostor Vračar, imajući u vidu ogromne nenaplećene dugove za zakupe koji iznose preko 780 miliona dinara. Dakle, rekordni iznosi su u pitanju, kao i nezakonito raspolaganje imovine gradske opštine Vračar. Konkretno, reč je o stanovima kojima je opština raspolagala.
Bez obzira što cenim da su istražne radnje, kao i prikupljanje potrebnih dokaza, validnih dokaza, informacija itd. vrlo složen proces, vrlo komplikovan posao, pitam javno tužilaštvo u Beogradu dokle se stiglo sa tim postupcima povodom navedene krivične prijave.
Hteo bih da ukažem da je zaista nelogično i, u najmanju ruku, nemoralno da uopšte učestvuje na tenderu firma brata ministarke Brnabić, sadašnje mandatarke, dok je ona na čelu te ustanove. Želeo bih da je pitam da li će to biti praksa, dok ona bude predsednik Vlade, da njen brat učestvuje na tenderima kod države, gde ona direktno odlučuje o njegovoj sudbini? Kako on učestvuje na tenderima? On je do sad, moram da priznam, nije imao nameru da dobija poslove, nego ta firma Asseco je služila da bude „zec“,odnosno da namerno daje višestruko uvećane ponude, da bi drugi ponuđač, koji treba da dobije posao, realno ga i dobio.
Hteo bih samo da ilustrujem jednim primerom, da čim je stupila na dužnost, evo već dan pošto je postala ministarka, znači, to je praksa koja je postojala očito i pre i nje, 12.08.2016. godine, unapređenje portala „api“ za plaćanje karticama e-uprave, kao softverske infrastrukture i elektronske uprave, posao dobija S&T Srbija za nekih sedam miliona sa PDV-om, a firma Asseco za taj isti posao daje ponudu od 37 miliona. Znači, očigledno ima ulogu „zeca“ i radi u dogovoru sa drugim ponuđačem koji treba da dobije posao.
Sama mandatarka će shvatiti, verovatno, kada bude prestajala sa svojom funkcijom, što će biti vrlo brzo, zašto i kako su osmislili tu igru i zašto je specifična uloga njenog brata, ali tad će za nju biti već kasno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.
MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, poštovani predsedavajući, postavio bih pitanje, verovatno, budućem ministru energetike, gospodinu Antiću, nadam se da mu je danas bolje, kao i budućoj predsednici Vlade. Mislim da je važno da i ona uzme učešće u sačinjavanju odgovora na poslaničko pitanje. Pitanje je da li će Elektroprivreda Srbije uraditi sve planirane remonte u 2017. godini? Zašto postavljam ovo pitanje?
Naime, negde pred kraj svog mandata, bivši predsednik Vlade, organizovao je sastanak sa rukovodstvom Elektroprivrede Srbije o tome kako da loš rad Elektroprivrede Srbije u prvih nekoliko meseci ove godine ne bude imao takve posledice da taj famozni rast BDP, koji je izgleda najvažnija stvar u Republici Srbiji, ne bude 3%, iz tog razloga što Elektroprivreda Srbije u prvih nekoliko meseci nije ispunila planiranu proizvodnju električne energije.
Kao rešenje za tu situaciju predsednik Vlade, tada još uvek, naložio je, naredio je rukovodstvu Elektroprivrede Srbije da se obustave svi remonti planirani za 2017. godinu, da sva postrojenja Elektroprivreda Srbije rade punim kapacitetom, ne onako kako je planirano, kako bi se nadomestilo u narednih šest meseci do kraja godine količina električne energije koja nije proizvedena u prvoj polovini godine.
Sve ovo ima mnogobrojne loše posledice. Neki mogu da budu dugoročne i katastrofalne, mogu da kažem. O čemu se, naime, radi? Preko leta Elektroprivreda Srbije proizvodi manje električne energije, vrši remonte najviše na postrojenjima koja rade na ugalj, ugalj koji se za to vreme se kopa se skladišti i na početku zimske sezone skladišta uglja su uvek puna, remontovana su postrojenja da mogu da rade tokom zime.
Ukoliko se odstupi od tog plana doći ćemo u situaciju da pred zimsku sezonu neće biti planirane količine uglja na stovarištima, a pitanje je da li će sva postrojenja moći da izdrže celu sezonu da rade non-stop zato što nisu remontovana. Pribojavam se da ukoliko se odustane od planiranih remonta, i desi ono što je naredio bivši predsednik Vlade direktoru Mići, kako ga ovde zovu predstavnici vladajuće većine, da možemo da dođemo u situaciju da tokom zime nemamo dovoljne količine električne energije, da ponovo uvozimo električnu energiju, plaćamo velike troškove, a možda, ne daj Bože, da dođe i do nekih restrikcija.
3/2 JJ/IĆ
Druga dugoročna, po meni mnogo veća opasnost je, što mi moramo naše termoelektrane da adaptiramo u skladu sa Rezolucijom o velikim pepelištima, znači, količina gasova koja izlazi iz naših termoelektrana u skladu sa tom rezolucijom i EU i Evropske energetske zajednice mora da se smanji. Ukoliko mi ne uradimo to, do kraja 2018. godine mi ćemo obavezama koje ćemo prihvatiti biti u obavezi da ugasimo trajno naše termoelektrane. Opasnost je da ugasimo skoro jednu trećinu postrojenja za proizvodnju električne energije. U tom slučaju Republika Srbija će postati potpuno zavisna energetski, moraćemo svake godine i leti i zimi da uvozimo električnu energiju i da plaćamo ogromnu cenu.
Znači, pozivam rukovodstvo, novu predsednicu Vlade, pre svega, jer ona nije u ovome učestvovala da promeni ovu štetnu odluku i da naloži rukovodstvu EPS da završi sve planirane remonte kako bi otklonili loše, a bojim se i katastrofalne posledice koje mogu da budu rezultat dogovora koji je napravljen u maju mesecu ove godine. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
MILIJA MILETIĆ: Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je vezano za Ministarstvo saobraćaja, ministarki i potpredsedniku Zorani Mihajlović, da li će se u toku ove godine završiti deo puta od Svrljiga prema Staroj Planini, jer smo govorili i dogovorili se i kreće se sa radom ali bitno je da se u toku ove godine završi.
Pitanje je i ministru bez portfelja gospodinu Krkobabiću, da li će se i u narednom periodu nastaviti sa radom na zadrugarstvu? Da li će se program koji su dostavile određene zadruge i realizovati u toku ove godine, jer smo svedoci da je zadrugarstvo jedna od najbitnijih tema što se tiče poljoprivrede. Sami smo videli juče u ekspozeu naše buduće premijerke gospođe Brnabić, da je i zadrugarstvo stavljeno jedno od bitnih faktora u razvoju poljoprivrede na teritoriji cele Srbije.
Isto pitanje je i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li će se nastaviti i u narednom periodu da se radi na izdvajanju sredstava ali sa većim brojem procenata za nerazvijene opštine kao što su brdsko-planinska područja kao što je jugoistok Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Sokobanja, Babušnica, Ražanj i ostale opštine. U procentima za mlade ljude, jer smo svedoci da bez ulaganja u mladost nema nam opstanka ni u tom delu Srbije.
Pitanje isto, gospođi Slavici Đukić Dejanović, da li će normalno i u narednom periodu, pošto će ona voditi taj resor, se nastaviti sa ulaganjem u borbu protiv bele kuge, jer na primeru koji su dosad odrađeni u opštini Svrljig, odakle ja dolazim. Mi smo u toku prošlih godina izdvajali po 150 hiljada dinara za svaku bračnu zajednicu u Svrljigu i 150 hiljada dinara za bračne zajednice u selima. Od ove godine smo uzeli i radi se 350 hiljada dinara za seoska područja za stvaranje bračne zajednice, 250 hiljada dinara za sam Svrljig. Uslov je da bračni drugovi, budući bračni drugovi ne budu stariji od 47 godina i normalno je da otvore ako žive u selima poljoprivrednog gazdinstva, da imaju obaveze u naredne nekoliko godina, tri godine, da plaćaju socijalno i penziono preko poljoprivrede.
Mislim da je to dobra stvar i siguran sam da će ministarstvo bez portfelja koje vodi dr Đukić Dejanović to podržati, normalno i Vlada koju će predvoditi naša premijerka gospođa Ana Brnabić i da će to da podrži zato što je najbitnija stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije gde je veliki problem mladost, gde je veliki broj starih ljudi koji tamo žive.
4/1 GD/CG 10.35-10.45
Ulaganje i u staračke domove, isto pitanje za ministarstvo koje je nadležno, da li će imati mogućnost da se više sredstava izdvoji za otvaranje staračkih domova u tim opštinama kao što je opština Svrljig, jer mislim da je to jedna od mogućnosti, da ti našim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, bez obzira što naši ljudi čuvaju naše roditelje.
Mislim da su ova pitanja baš usmerena i za novu Vladu. Očekujem da ćemo u toku današnjeg dana to i odraditi, s tim što bih postavio još jedno pitanje, a to pitanje je vezano za jedan problem. Sada dolazi letnji period, velike suše. Dolaze veliki požari. Iz opštine iz koje ja dolazim imamo samo nekoliko vatrogasada spasioca. Ima ih samo tri. Da li će nadležno MUP imati mogućnosti da se obezbedi prijem novih radnika vatrogasaca, koji će raditi na zaštiti od požara na teritorijama kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka i te opštine koje su dosta velike po površini, ali imamo mali broj ljudi.
Imam još jedno pitanje. Vezano je za razvoj poljoprivrede. Da li će se u narednom periodu obezbediti uslovi da Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija uđu u postupak promene Zakona o povraćaju utrina i pašnjaka lokalnim samoupravama koje su date na korišćenje mesnim zajednicama? Taj zakon je vrlo bitno da se promeni zato što imamo blizu 400.000 ha zemlje koja sada nije stavljena u funkciju, a u opštini odakle ja dolazim imamo preko 5.000 ha zemljišta na kome ne može ništa ni da se radi zato što je tu sada predviđeno …
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.
SAŠA RADULOVIĆ: Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, prvo pitanje ide za predsednika Republike. Ustav Republike Srbije u članu 111. kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.
Predsednik Republike je zadržao funkciju predsednika SNS. To je radio i Boris Tadić 2008. godine. Nakon toga, Tomislav Nikolić je imao dovoljno sluha za poštovanje Ustava i podneo je ostavku na mesto predsednika SNS i preneo je sadašnjem predsedniku Republike.
Član 6. Ustava kaže da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Ustav je ovde veoma jasan i u članu 115. kaže da predsednik ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Takođe, predsednik Republike kada je najavljivao odnosno davao mandat mandatarki je kazao da će se mandatarka baviti ekonomski pitanjima i pitanjima digitalizacije, a da će političke teme obrađivati prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
Član 125. Ustava kaže u stavu 2. da predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Na osnovu kog člana Ustava je predsednik Republike izmislio funkciju dva premijera, ekonomskog i političkog?
Od juna meseca kada je napravljen ovaj saziv Skupštine prošlo je više od godinu dana. Predsedniku Vlade, sadašnjem predsedniku Republike, poslanička grupa Dosta je bilo 22 puta je postavljala pitanja sa ove skupštinske govornice. Da bi građani razumeli, kada poslanik postavi pitanje nekom republičkom funkcioneru, kao što ja to činim danas, stručna služba Vlade sastavi dopis i taj dopis ode državnom funkcioneru koji je dužan, u skladu sa članom 287. Poslovnika da da traženo objašnjenje ili obrazloženje u pisanom obliku u roku od 15 dana. Predsednik Vlade to ni jednom nije učinio.
4/2 GD/CG
Složićemo se svi da je poštovanje pravila i zakona jako važno. Kada građani vide da najveći i najviši državni funkcioneri ne poštuju pravila, onda se pitaju kako onda zakoni i jednaka pravila i jednaki uslovi mogu da važe za nas?
Isto pitanje ide i predsednici Skupštine, koje su poslanici Dosta je bilo do sada postavili 14 puta, različita pitanja sa ove govornice i ni jedan jedini put predsednica Skupštine na njih nije odgovorila. Recimo, jedno od pitanja je kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Znači, predsednica Skupštine po hitnom postupku zakazuje sednice, kolegijumi se ne održavaju, nikakav plan rada nemamo nego se sve dešava od danas do sutra, tako da je Srbija praktično u jednom kontinuiranom hitnom postupku koji sprovodi predsednica Skupštine.
Zbog čega predsednika Skupštine ne odgovara na pitanja poslanika? Prethodni put kada sam postavio ovo pitanje, kršeći Poslovnik član 287, to možete da vidite i iz stenograma, predsednika Skupštine se tobože čudila kako ne zna za ova pitanja i naložila je tobože sekretaru Skupštine da joj hitno dostavi ta pitanja kako bi mogla da na njih odgovori. Evo, od tada prođe dosta vremena i ponovo ni jedan jedini odgovor nismo dobili.
Ovo je jedan od glavnih razloga zašto predlažemo smenu, odnosno glasanje o nepoverenju i smenu, razrešenje predsednice Narodne skupštine, pa smo tu inicijativu i podneli i onda je javnost čula i od same predsednice Skupštine da će zakazati vanrednu sednicu Skupštine na kojoj će se diskutovati o predlogu za njenu smenu. Šta bi sa tim? Rekla je najkasnije za mesec dana. Prošlo je mnogo vremena. Ništa više o tome nismo čuli.
Način na koji krši pravila i način na koji krši Poslovnik mogao je lepo da se vidi juče, gde je poslanicima opozicije uskraćivala pravo na repliku. Recimo, nisam mogao da odgovorim, imam repliku na ono što je mandatarka odgovorila, odnosno nije odgovorila na moja pitanja i nisam dobio to pravo nego je odmah dato pravo dalje Marijanu Rističeviću, koji je bez ikakvog ograničenja nastavio da vređa i mene i ostale opozicione narodne poslanike, kršeći Poslovnik koji kaže da ovo nije dozvoljeno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.
ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem.
Predsedavajući, uvažena mandatarko, gospođo Brnabić, uvaženi kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Vladika Nikolaj Velimirović je pre mnogo godina rekao „ne kradi državu, jer je skupo plaćena“.
Zašto moje poslaničko pitanje počinje ovim velim rečima? Dakle, u nekoliko navrata do sada u ovom mandatu sam postavio pitanje ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa zloupotrebama i nezakonitim radnjama u gradskoj opštini Vračar, brojnim zloupotrebama, brojnim nezakonitim radnjama u toj opštini, kao i u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač gradska opština Vračar. Ta opština je poznata po tome što je u njoj vršila vlast do prošle godine, do prošlih izbora DS, koja je opet poznata samo po tome da gde god su vršili vlast iza njih je ostala samo pustoš, opustošen budžet, ojađena opština i ogromni gubici i minusi. Evo, imamo i tu jedan primer, živi dokaz sedi tu preko puta mene, živi dokaz kako je moguće da u jednoj opštini bude napravljen minus od tri milijarde dinara. Dobio sam odgovore od MUP da su pripadnici tog ministarstva otpočeli prikupljanje potrebnih obaveštenja i informacija i to je ono što je dobro i to je ono što je u redu.
4/3 GD/CG
Sada postavljam pitanje Ministarstvu pravde, odnosno Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, na osnovu informacije kojom raspolažem da je gradska opština Vračar krajem 2016. godine, a na osnovu vrlo validne dokumentacije, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg rukovodstva GO Vračar, kao i Javnog preduzeća Poslovni prostor Vračar, imajući u vidu ogromne nenaplećene dugove za zakupe koji iznose preko 780 miliona dinara. Dakle, rekordni iznosi su u pitanju, kao i nezakonito raspolaganje imovine gradske opštine Vračar. Konkretno, reč je o stanovima kojima je opština raspolagala.
Bez obzira što cenim da su istražne radnje, kao i prikupljanje potrebnih dokaza, validnih dokaza, informacija itd. vrlo složen proces, vrlo komplikovan posao, pitam javno tužilaštvo u Beogradu dokle se stiglo sa tim postupcima povodom navedene krivične prijave.
5/1 BD/LŽ 10.45-10.55
Na taj način ćemo doći do odgovora - kako je moguće da u fondu poslovnog prostora Vračar, dakle, od ukupnog fonda od 49.492 kvadrata, nakon nekoliko godina uprave DS dođemo do toga da ostane 21 hiljada kvadrata poslovnog prostora, dakle, da se prepolovi fond? Kako je moguće da za 5.354 kvadratna metra uopšte ne postoji dokumentacija iz koje može da se utvrdi gde su nestali ti kvadrati, gde je nestao taj prostor?
To je način da dođemo do tih odgovora. Takođe, da dođemo do odgovora na pitanje - kako je moguće da se napravi dug od 780 miliona dinara? Dakle, ponavljam, u pitanju je gradska opština Vračar, centralno gradsko jezgro, možda i najatraktivnija opština u tom smislu za poslovanje poslovnog prostora, i mi dođemo do toga da imamo nenaplaćenih 780 miliona dinara, od toga preko 500 miliona dinara je u periodu zastarelosti, dakle, novac koji ne možemo potraživati jer je zastareo.
To su pitanja koja nas muče, kao i pitanje šta je sa stanovima? Opština Vračar je u svom fondu, dok je njom rukovodila DS, imala 421 stan. Kada je DS pala sa vlasti, kada je izvršena revizija, i ovo nisu podaci, odmah da vam kažem, ovo nisu neki paušalni podaci ili nečija procena, ovo je radila i DRI i jedna eksterna revizija, dakle, i gradska budžetska inspekcija. Nekoliko organa je vršilo reviziju, i ovo je rezultat te revizije. Dakle, od 421 stana, danas je taj fond prepolovljen, čak i gore od toga. Za 160 stanova apsolutno ne može da se utvrdi gde su nestali, ne postoji dokumentacija. Kako je moguće, nekad nešto postoji, sada više nema?
Zato kažem, vratiću se na velike reči Vladike Nikolaja Velimirovića: „Ne kradi državu, jer je skupo plaćena“. Na taj način ćemo poslati poruku da onaj koji prekrši zakon, da onaj koji otme državnu imovinu, mora da snosi odgovornost…
(Predsedavajući: Hvala.)
Pa, ukrao mi je 10 sekundi. Molim vas da završim.
Mora da snosi odgovornost, i to ne samo moralnu i političku odgovornost, već i krivičnu odgovornost. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda, dakle, po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u pretresu o Predlogu za izbor Vlade.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.
DUBRAVKA FILIPOVSKI: Gospođo Brnabić, budući članovi Vlade, posle vašeg ekspozea u raspravi juče i danas u ovom visokom domu zapravo postavljamo lestvicu ciljeva koje u narednom periodu treba da ostvarimo i postignemo. Zaokružujemo celinu, koja za mene predstavlja ugovor sa građanima Srbije postignutog na osnovu legitimiteta na izborima, vanrednim parlamentarnim prošle godine, a potvrđenog na redovnim predsedničkim izborima ove godine.
Naravno da ništa neće biti lako, bez otpora, bez osporavanja, što ste i sami mogli da osetite lično ovih dana. Zbog toga vam se divim na hrabrosti, divim vam se na riziku koji preuzimate i divim vam se na želji da menjate Srbiju, uprkos etiketiranju, diskriminaciji, omalovažavanju.
Vi ste, zapravo, ovih dana poslali nekoliko važnih poruka, da ste veoma hrabri, da ste trpeljivi i da ste odlučni da nastavite započete reforme.
Vaš predlog za mandatarku i buduću premijerku za mene zapravo znači afirmaciju rodne ravnopravnosti, izgradnju tolerancije u ovoj zemlji i zbog toga u narednom periodu od vas očekujem pokretanje dijaloga, unutrašnjeg dijaloga koji, po mom mišljenju, ne postoji u Srbiji zbog prevelike ostrašćenosti, a i te kako nam je potreban.
5/2 BD/LŽ
Cenim što je prethodna Vlada bila veoma iskrena prema građanima Srbije, što je preuzela veoma hrabre mere i od vaše posvećenosti u narednom periodu vas i vašeg tima, o ciljevima o kojima govorimo, zavisi budućnost zemlje, zavisi odluka svakog mladog čoveka da li će odlučiti da svoj život nastavi ovde u Srbiji ili van nje, zavisi dolazak stranih investitora i još mnogo toga, ali je zapravo za mene ključno pitanje, koje je veoma važno za svaki resor i za svakog ministra, šta je to što smo danas uradili za život jednog građanina? Ukoliko vi budete insistirali na tom pitanju, verujem da rezultati neće izostati.
Pred vama su nesumnjivo tri ključna izazova – stabilnost, unutrašnja, politička, ekonomska, regionalna, ne postoji alternativa za reč stabilnost. Zatim, kontinuitet, da ne počinjemo uvek ispočetka, i dijalog, o kojem sam vam već govorila.
Naravno da će vas čekati puno teških trenutaka u regionalnoj saradnji. Zbog toga od vas očekujem da na sve regionalne izazove, zajedno sa potpredsednicom Vlade gospođom Mihajlović, reagujete insistiranjem na realizaciji regionalnih projekata, sa ciljem da nas autoput do Tirane, autoput do Sarajeva, brze pruge do Budimpešte spajaju i ujedinjuju, a ne razdvajaju kao do sada, a tu je, naravno, i carinska unija, koju treba realizovati, Regionalna carinska unija, koju treba realizovati, a koju je predsednik Vučić već najavio.
Naravno da je neuporediva pozicija Srbije danas na međunarodnom planu sa pre nekoliko godina. To je dragulj koji vam je ostavljen i koji u narednom periodu treba da sija i koji sa ekonomskim parametrima predstavlja najveće vrednosti dosadašnje Vlade.
Posle vašeg ozbiljnog ekspozea, imala bih nekoliko i preporuka na unutrašnjem planu za vas. Po meni, mora da bude bolja iskorišćenost ljudskih resursa, kapaciteta ljudskih resursa. Naglasak treba da bude na stručnosti, na kompetentnosti, na menadžmentu. Vrlo je važno kako ćete koordinirati ministarstva. Veoma je važna komunikacija među ministarstvima i, naravno, ozbiljni razgovori i ozbiljne rasprave o bitnim temama.
Za kraj, imam jedno pitanje za vas, vezano za održivi razvoj. S obzirom da je na agendi UN ovo pitanje visoko na lestvici do 2030. godine, šta mi preduzimamo po tom pitanju, ko će se time baviti, koja će biti direktna zaduženja Vlade? Konkretno, završiću sa činjenicom, naše mlade generacije moraju da budu konkurentne na svim tržištima znanja, jer znanje je najveći resurs jednog naroda. To ste, uostalom, juče i rekli u svom ekspozeu.
Budite uvereni da ćete u ovom visokom domu imati za sve dobro što pokrenete podršku velike većine građana Srbije i nas, naravno, narodnih poslanika koji ih predstavljamo.
Zbog toga ću vas podržati u danu za glasanje. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
NENAD ČANAK: Hvala.
Ovo je već treći ekspoze budućeg premijera Srbije koji slušam u uslovima manje-više nepromenjene skupštinske većine. Moram da primetim da već treći put u ekspozeu premijera se ne spominje Vojvodina, iako je to jedina funkcionalna pokrajina u Republici Srbiji.
Moram primetiti da čak uprkos tome što smo čuli i hvalospeve višejezičnosti i multikulturalnosti u Srbiji, nije spomenuta činjenica da, recimo, Skupština Vojvodine je sa svojih šest službenih jezika najmnogojezičniji parlament na teritoriji Evrope, osim samog Evropskog parlamenta.
5/3 BD/LŽ
Nismo čuli šta će biti sa udžbenicima na jezicima nacionalnih zajednica, obzirom da iako je bilo obećanja prošle godine, to pitanje nije rešeno ni ove godine, a po svemu sudeći, ni za sledeću školsku godinu neće biti rešeno.
S druge strane, u dosadašnjem radu mandatarke je lokalna samouprava zapostavljana, i to kroz Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, gde su lokalne samouprave dovedene u poziciju da učestvuju sa desetak procenata u javnim prihodima Republike Srbije, dok je, recimo, u Švedskoj taj procenat 45%, u Nemačkoj 38%, u Hrvatskoj oko 30%.
Na taj način ćemo doći do odgovora - kako je moguće da u fondu poslovnog prostora Vračar, dakle, od ukupnog fonda od 49.492 kvadrata, nakon nekoliko godina uprave DS dođemo do toga da ostane 21 hiljada kvadrata poslovnog prostora, dakle, da se prepolovi fond? Kako je moguće da za 5.354 kvadratna metra uopšte ne postoji dokumentacija iz koje može da se utvrdi gde su nestali ti kvadrati, gde je nestao taj prostor?
To je način da dođemo do tih odgovora. Takođe, da dođemo do odgovora na pitanje - kako je moguće da se napravi dug od 780 miliona dinara? Dakle, ponavljam, u pitanju je gradska opština Vračar, centralno gradsko jezgro, možda i najatraktivnija opština u tom smislu za poslovanje poslovnog prostora, i mi dođemo do toga da imamo nenaplaćenih 780 miliona dinara, od toga preko 500 miliona dinara je u periodu zastarelosti, dakle, novac koji ne možemo potraživati jer je zastareo.
To su pitanja koja nas muče, kao i pitanje šta je sa stanovima? Opština Vračar je u svom fondu, dok je njom rukovodila DS, imala 421 stan. Kada je DS pala sa vlasti, kada je izvršena revizija, i ovo nisu podaci, odmah da vam kažem, ovo nisu neki paušalni podaci ili nečija procena, ovo je radila i DRI i jedna eksterna revizija, dakle, i gradska budžetska inspekcija. Nekoliko organa je vršilo reviziju, i ovo je rezultat te revizije. Dakle, od 421 stana, danas je taj fond prepolovljen, čak i gore od toga. Za 160 stanova apsolutno ne može da se utvrdi gde su nestali, ne postoji dokumentacija. Kako je moguće, nekad nešto postoji, sada više nema?
Zato kažem, vratiću se na velike reči Vladike Nikolaja Velimirovića: „Ne kradi državu, jer je skupo plaćena“. Na taj način ćemo poslati poruku da onaj koji prekrši zakon, da onaj koji otme državnu imovinu, mora da snosi odgovornost…
(Predsedavajući: Hvala.)
Pa, ukrao mi je 10 sekundi. Molim vas da završim.
Mora da snosi odgovornost, i to ne samo moralnu i političku odgovornost, već i krivičnu odgovornost. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda, dakle, po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u pretresu o Predlogu za izbor Vlade.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.
DUBRAVKA FILIPOVSKI: Gospođo Brnabić, budući članovi Vlade, posle vašeg ekspozea u raspravi juče i danas u ovom visokom domu zapravo postavljamo lestvicu ciljeva koje u narednom periodu treba da ostvarimo i postignemo. Zaokružujemo celinu, koja za mene predstavlja ugovor sa građanima Srbije postignutog na osnovu legitimiteta na izborima, vanrednim parlamentarnim prošle godine, a potvrđenog na redovnim predsedničkim izborima ove godine.
Naravno da ništa neće biti lako, bez otpora, bez osporavanja, što ste i sami mogli da osetite lično ovih dana. Zbog toga vam se divim na hrabrosti, divim vam se na riziku koji preuzimate i divim vam se na želji da menjate Srbiju, uprkos etiketiranju, diskriminaciji, omalovažavanju.
Vi ste, zapravo, ovih dana poslali nekoliko važnih poruka, da ste veoma hrabri, da ste trpeljivi i da ste odlučni da nastavite započete reforme.
Vaš predlog za mandatarku i buduću premijerku za mene zapravo znači afirmaciju rodne ravnopravnosti, izgradnju tolerancije u ovoj zemlji i zbog toga u narednom periodu od vas očekujem pokretanje dijaloga, unutrašnjeg dijaloga koji, po mom mišljenju, ne postoji u Srbiji zbog prevelike ostrašćenosti, a i te kako nam je potreban.
5/2 BD/LŽ
Cenim što je prethodna Vlada bila veoma iskrena prema građanima Srbije, što je preuzela veoma hrabre mere i od vaše posvećenosti u narednom periodu vas i vašeg tima, o ciljevima o kojima govorimo, zavisi budućnost zemlje, zavisi odluka svakog mladog čoveka da li će odlučiti da svoj život nastavi ovde u Srbiji ili van nje, zavisi dolazak stranih investitora i još mnogo toga, ali je zapravo za mene ključno pitanje, koje je veoma važno za svaki resor i za svakog ministra, šta je to što smo danas uradili za život jednog građanina? Ukoliko vi budete insistirali na tom pitanju, verujem da rezultati neće izostati.
Pred vama su nesumnjivo tri ključna izazova – stabilnost, unutrašnja, politička, ekonomska, regionalna, ne postoji alternativa za reč stabilnost. Zatim, kontinuitet, da ne počinjemo uvek ispočetka, i dijalog, o kojem sam vam već govorila.
Naravno da će vas čekati puno teških trenutaka u regionalnoj saradnji. Zbog toga od vas očekujem da na sve regionalne izazove, zajedno sa potpredsednicom Vlade gospođom Mihajlović, reagujete insistiranjem na realizaciji regionalnih projekata, sa ciljem da nas autoput do Tirane, autoput do Sarajeva, brze pruge do Budimpešte spajaju i ujedinjuju, a ne razdvajaju kao do sada, a tu je, naravno, i carinska unija, koju treba realizovati, Regionalna carinska unija, koju treba realizovati, a koju je predsednik Vučić već najavio.
Naravno da je neuporediva pozicija Srbije danas na međunarodnom planu sa pre nekoliko godina. To je dragulj koji vam je ostavljen i koji u narednom periodu treba da sija i koji sa ekonomskim parametrima predstavlja najveće vrednosti dosadašnje Vlade.
Posle vašeg ozbiljnog ekspozea, imala bih nekoliko i preporuka na unutrašnjem planu za vas. Po meni, mora da bude bolja iskorišćenost ljudskih resursa, kapaciteta ljudskih resursa. Naglasak treba da bude na stručnosti, na kompetentnosti, na menadžmentu. Vrlo je važno kako ćete koordinirati ministarstva. Veoma je važna komunikacija među ministarstvima i, naravno, ozbiljni razgovori i ozbiljne rasprave o bitnim temama.
Za kraj, imam jedno pitanje za vas, vezano za održivi razvoj. S obzirom da je na agendi UN ovo pitanje visoko na lestvici do 2030. godine, šta mi preduzimamo po tom pitanju, ko će se time baviti, koja će biti direktna zaduženja Vlade? Konkretno, završiću sa činjenicom, naše mlade generacije moraju da budu konkurentne na svim tržištima znanja, jer znanje je najveći resurs jednog naroda. To ste, uostalom, juče i rekli u svom ekspozeu.
Budite uvereni da ćete u ovom visokom domu imati za sve dobro što pokrenete podršku velike većine građana Srbije i nas, naravno, narodnih poslanika koji ih predstavljamo.
Zbog toga ću vas podržati u danu za glasanje. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
NENAD ČANAK: Hvala.
Ovo je već treći ekspoze budućeg premijera Srbije koji slušam u uslovima manje-više nepromenjene skupštinske većine. Moram da primetim da već treći put u ekspozeu premijera se ne spominje Vojvodina, iako je to jedina funkcionalna pokrajina u Republici Srbiji.
Moram primetiti da čak uprkos tome što smo čuli i hvalospeve višejezičnosti i multikulturalnosti u Srbiji, nije spomenuta činjenica da, recimo, Skupština Vojvodine je sa svojih šest službenih jezika najmnogojezičniji parlament na teritoriji Evrope, osim samog Evropskog parlamenta.
5/3 BD/LŽ
Nismo čuli šta će biti sa udžbenicima na jezicima nacionalnih zajednica, obzirom da iako je bilo obećanja prošle godine, to pitanje nije rešeno ni ove godine, a po svemu sudeći, ni za sledeću školsku godinu neće biti rešeno.
S druge strane, u dosadašnjem radu mandatarke je lokalna samouprava zapostavljana, i to kroz Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, gde su lokalne samouprave dovedene u poziciju da učestvuju sa desetak procenata u javnim prihodima Republike Srbije, dok je, recimo, u Švedskoj taj procenat 45%, u Nemačkoj 38%, u Hrvatskoj oko 30%.
6/1 TĐ/IR 10.55 - 11.05
Drugim rečima, naravno da će onda lokalne samouprave biti u problemima i dugovima, kao što to već jesu.
Zatvaranje seoskih škola koje je najavljeno znači dalju centralizaciju koja je karakterisala i dosadašnji rad Vlade, tako da ako mislite da sprečite preseljenje kompletnog stanovništva Srbije u par centrala i ako mislite da sprečite odliv građana Srbije u druge zemlje, onda morate obezbediti da ostanu tamo gde su rođeni, recimo, to može biti i van Beograda.
Upravo u tom smislu bi bilo izuzetno važno povesti računa o tome da se pronađe novac, da se škole ne zatvaraju samo zato što nemaju dovoljno dece, jer za to smo u krajnjoj liniji svi mi odgovorni lošom i neodgovornom populacionom politikom.
U svakom slučaju, ako vas neko pita kako bi se mogao pronaći novac za to. To je vrlo jednostavno. Ne treba zaboraviti da NIS plaća najnižu rudnu rentu u regionu, i to samo 3%. Dići samo 7%, čime bi to i dalje bilo besprizorno nisko, bi se rešilo pitanje finansiranja svih škola za svu decu u ovoj zemlji. Ja ne vidim gde je tu problem, kao što treba, naravno, i privesti u sistem PDV-a nevladine organizacije koje imaju dosta nejasne i mutne sisteme finansiranja. Tu na prvom mestu mislim na Srpsku pravoslavnu crkvu. Plaćanje poreza je obaveza svakoga ko prihoduje nešto u ovoj zemlji, a prihodi Srpske pravoslavne crkve po mnogo osnova su, po procenama, vrlo visoki i ne samo srpske pravoslavne crkve, nego i drugih verskih zajednica.
Tako da u tom smislu, ako se samo sa te dve strane pristupi ovom problemu, ja verujem da bi on bio brzo i lako rešen. Divno je obnoviti dva važna muzeja kao što ste najavili, a da li ste primetili da su oba ta muzeja, i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, u Beogradu¬?
Izvanredno je obnoviti sedam medicinskih ustanova. Da li ste primetili da je od tih sedam šest u Beogradu, a jedna u Zemunu? Ljudi žive i van Beograda. Ovo sve više liči na nekakav tip predizbornog programa za beogradske izbore, nego na ekspoze nekoga ko hoće da bude mandatar Vlade Republike Srbije.
Važna je stvar, rekli ste da ćete u sledećih 100 dana rešiti pitanje onemogućavanja lake kupovine obradive zemlje u Srbiji od strane stranaca. Skrećem vam pažnju da do 1. septembra, kada to počinje da važi, imate još samo 63 dana. Mi smo predali zakon, imate ga na sajtu Narodne skupštine, možete se njime poslužiti, tako da nemate izgovor da niste stigli, a da slučajno nije bilo vremena da se taj i takav zakon napravi.
Naravno, ko će rešiti pitanje policije i ko će rešiti pitanje položaja vojske u ovoj zemlji? Znam ko neće rešiti, ali ko će to rešiti? Ko će rešiti stambena pitanja vojske? Ko će rešiti pitanje činjenice da su naši policajci na granicama prema EU u poderanim uniformama, u zarđalim kontejnerima gde se zimi greju od granja koje skupe oko svog stražarskog mesta? Sot. To je tačno. To je Sot, idite pa pogledajte. Ja sam bio, pogledajte. Možemo otići zajedno, hajde, nemam ja primedbu, ali hoću da se to pitanje pokrene zato što policija mora imati dovoljno sredstava da obavlja svoju dužnost. To isto važi za vojsku i pitanje vojne imovine kojom bi se moglo mnogo pitanja vezanih za stambene probleme vojnika, za stambene probleme starešina itd, itd.
Sve u svemu, ovo su samo nekoliko nabacanih tema koje sam želeo da vam predočim, koje pokazuju da ekspoze koji smo čuli nije napravljen tako da sagledava u kompletu slike Srbije i šta tu treba učiniti. Ako se nastavi sa ovakvom centralizacijom, to će po Srbiju biti izuzetno štetno i zbog toga mi ne možemo da glasamo za predlog Vlade ovog mandatara.
6/2 TĐ/IR
I još jedno malo pitanje – koga gospođa mandatar misli ove godine da pošalje u Srebrenicu? Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
U ekspozeu sam i u samom programu Vlade, mom govoru u ekspozeu sam nekoliko puta pomenula Vojvodinu i dokaz za to je nekoliko važnih kapitalnih projekata o kojima sam pričala, a i o kojima sam pisala. Dakle, jedan od tih je naravno Klinički centar Vojvodine u koji se ulaže 32,6 miliona evra. Jedanaest od 14 kapitalnih sistema za navodnjavanje je u Vojvodini, tri u centralnoj Srbiji. O tome sam pričala. Brojni infrastrukturni projekti: Žeželjev most do kraja godine; pet i po kilometara ipsilon krak Kelebija – Subotica; pruga Stara Pazova – Novi Sad dužine 40,4 kilometra iz ruskog kredita; Beograd – Stara Pazova 34,5 kilometara, kineski kredit; Fruškogorski koridor; pozorište Subotica; naučnotehnološki park Novi Sad, pokrenuta je izgradnja u oktobru prošle godine, završetak do kraja 2018. godine, 29 hiljada kvadratnih metara, od čega 10 hiljada za Fakultet tehničkih nauka Novi Sad; Radio televizija Vojvodine; „Biosens“ institut, rekla sam da moramo puno da učimo od njih. Jutros je potpisan Ugovor, ministar Šarčević je potpisao Ugovor za izgradnju zgrade za „Biosens“ institut Novi Sad.
Čini mi se upravo suprotno. Vojvodini je pripalo baš jako puno prostora i sredstava. Drago mi je zato što mislim da imamo jako puno potencijala tu, ali ne bih se složila svakako sa tim da Vojvodini nije pružena dovoljna pažnja u ekspozeu.
Što se tiče Srebrenice, mislim da je važno za građane Srbije, opet da napomenem da je Vlada Srbije dala pet miliona evra za razne projekte u Srebrenici. Ko će ići ove godine u Srebrenici će biti nešto što ćemo odlučiti.
Što se tiče održivog razvoja, u Vladi već postoji i funkcioniše tim za smanjenje siromaštva i inkluziju koji se bavi održivim razvojem i on je u kabinetu potpredsednice Vlade, ministarke Mihajlović, i prilično je već uradio. Bavi se koordinacijom svih ministarstava i Vlade da radimo na tome. Hvala puno.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
NENAD ČANAK: Moram samo da skrenem pažnju da se za koridor, koji ste spomenuli u vašem ekspozeu, tek radi idejno rešenje. Znači, to je pitanje idejnog rešenja, a nije pitanje izgradnje koridora. To je jedno.
Drugo, Novi Sad, koji ste spomenuli, nema gradsku bolnicu. Da li to znate? Ima Klinički centar Vojvodine koji je formatiran da uslužuje građane cele Vojvodine, ali sam grad Novi Sad nema uopšte bolnicu.
Dakle, RTV, koju ste spomenuli, zgradu RTV-a, shvatio sam prema pisanju medija, finansira pokrajinska administracija. Sada ne vidim ko tu plaća. Republička Vlada ili Pokrajinska Vlada? To su vrlo bitne stvari.
Jako me interesuje šta nameravate da uradite po pitanju jasnog formatiranja odnosa unutar Srbije i odnosa između Republičke i Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava koje su, po mom mišljenju, izuzetno zapostavljene premalim izdvajanjima za njihovo normalno funkcionisanje.
Drugim rečima, naravno da će onda lokalne samouprave biti u problemima i dugovima, kao što to već jesu.
Zatvaranje seoskih škola koje je najavljeno znači dalju centralizaciju koja je karakterisala i dosadašnji rad Vlade, tako da ako mislite da sprečite preseljenje kompletnog stanovništva Srbije u par centrala i ako mislite da sprečite odliv građana Srbije u druge zemlje, onda morate obezbediti da ostanu tamo gde su rođeni, recimo, to može biti i van Beograda.
Upravo u tom smislu bi bilo izuzetno važno povesti računa o tome da se pronađe novac, da se škole ne zatvaraju samo zato što nemaju dovoljno dece, jer za to smo u krajnjoj liniji svi mi odgovorni lošom i neodgovornom populacionom politikom.
U svakom slučaju, ako vas neko pita kako bi se mogao pronaći novac za to. To je vrlo jednostavno. Ne treba zaboraviti da NIS plaća najnižu rudnu rentu u regionu, i to samo 3%. Dići samo 7%, čime bi to i dalje bilo besprizorno nisko, bi se rešilo pitanje finansiranja svih škola za svu decu u ovoj zemlji. Ja ne vidim gde je tu problem, kao što treba, naravno, i privesti u sistem PDV-a nevladine organizacije koje imaju dosta nejasne i mutne sisteme finansiranja. Tu na prvom mestu mislim na Srpsku pravoslavnu crkvu. Plaćanje poreza je obaveza svakoga ko prihoduje nešto u ovoj zemlji, a prihodi Srpske pravoslavne crkve po mnogo osnova su, po procenama, vrlo visoki i ne samo srpske pravoslavne crkve, nego i drugih verskih zajednica.
Tako da u tom smislu, ako se samo sa te dve strane pristupi ovom problemu, ja verujem da bi on bio brzo i lako rešen. Divno je obnoviti dva važna muzeja kao što ste najavili, a da li ste primetili da su oba ta muzeja, i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, u Beogradu¬?
Izvanredno je obnoviti sedam medicinskih ustanova. Da li ste primetili da je od tih sedam šest u Beogradu, a jedna u Zemunu? Ljudi žive i van Beograda. Ovo sve više liči na nekakav tip predizbornog programa za beogradske izbore, nego na ekspoze nekoga ko hoće da bude mandatar Vlade Republike Srbije.
Važna je stvar, rekli ste da ćete u sledećih 100 dana rešiti pitanje onemogućavanja lake kupovine obradive zemlje u Srbiji od strane stranaca. Skrećem vam pažnju da do 1. septembra, kada to počinje da važi, imate još samo 63 dana. Mi smo predali zakon, imate ga na sajtu Narodne skupštine, možete se njime poslužiti, tako da nemate izgovor da niste stigli, a da slučajno nije bilo vremena da se taj i takav zakon napravi.
Naravno, ko će rešiti pitanje policije i ko će rešiti pitanje položaja vojske u ovoj zemlji? Znam ko neće rešiti, ali ko će to rešiti? Ko će rešiti stambena pitanja vojske? Ko će rešiti pitanje činjenice da su naši policajci na granicama prema EU u poderanim uniformama, u zarđalim kontejnerima gde se zimi greju od granja koje skupe oko svog stražarskog mesta? Sot. To je tačno. To je Sot, idite pa pogledajte. Ja sam bio, pogledajte. Možemo otići zajedno, hajde, nemam ja primedbu, ali hoću da se to pitanje pokrene zato što policija mora imati dovoljno sredstava da obavlja svoju dužnost. To isto važi za vojsku i pitanje vojne imovine kojom bi se moglo mnogo pitanja vezanih za stambene probleme vojnika, za stambene probleme starešina itd, itd.
Sve u svemu, ovo su samo nekoliko nabacanih tema koje sam želeo da vam predočim, koje pokazuju da ekspoze koji smo čuli nije napravljen tako da sagledava u kompletu slike Srbije i šta tu treba učiniti. Ako se nastavi sa ovakvom centralizacijom, to će po Srbiju biti izuzetno štetno i zbog toga mi ne možemo da glasamo za predlog Vlade ovog mandatara.
6/2 TĐ/IR
I još jedno malo pitanje – koga gospođa mandatar misli ove godine da pošalje u Srebrenicu? Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
U ekspozeu sam i u samom programu Vlade, mom govoru u ekspozeu sam nekoliko puta pomenula Vojvodinu i dokaz za to je nekoliko važnih kapitalnih projekata o kojima sam pričala, a i o kojima sam pisala. Dakle, jedan od tih je naravno Klinički centar Vojvodine u koji se ulaže 32,6 miliona evra. Jedanaest od 14 kapitalnih sistema za navodnjavanje je u Vojvodini, tri u centralnoj Srbiji. O tome sam pričala. Brojni infrastrukturni projekti: Žeželjev most do kraja godine; pet i po kilometara ipsilon krak Kelebija – Subotica; pruga Stara Pazova – Novi Sad dužine 40,4 kilometra iz ruskog kredita; Beograd – Stara Pazova 34,5 kilometara, kineski kredit; Fruškogorski koridor; pozorište Subotica; naučnotehnološki park Novi Sad, pokrenuta je izgradnja u oktobru prošle godine, završetak do kraja 2018. godine, 29 hiljada kvadratnih metara, od čega 10 hiljada za Fakultet tehničkih nauka Novi Sad; Radio televizija Vojvodine; „Biosens“ institut, rekla sam da moramo puno da učimo od njih. Jutros je potpisan Ugovor, ministar Šarčević je potpisao Ugovor za izgradnju zgrade za „Biosens“ institut Novi Sad.
Čini mi se upravo suprotno. Vojvodini je pripalo baš jako puno prostora i sredstava. Drago mi je zato što mislim da imamo jako puno potencijala tu, ali ne bih se složila svakako sa tim da Vojvodini nije pružena dovoljna pažnja u ekspozeu.
Što se tiče Srebrenice, mislim da je važno za građane Srbije, opet da napomenem da je Vlada Srbije dala pet miliona evra za razne projekte u Srebrenici. Ko će ići ove godine u Srebrenici će biti nešto što ćemo odlučiti.
Što se tiče održivog razvoja, u Vladi već postoji i funkcioniše tim za smanjenje siromaštva i inkluziju koji se bavi održivim razvojem i on je u kabinetu potpredsednice Vlade, ministarke Mihajlović, i prilično je već uradio. Bavi se koordinacijom svih ministarstava i Vlade da radimo na tome. Hvala puno.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
NENAD ČANAK: Moram samo da skrenem pažnju da se za koridor, koji ste spomenuli u vašem ekspozeu, tek radi idejno rešenje. Znači, to je pitanje idejnog rešenja, a nije pitanje izgradnje koridora. To je jedno.
Drugo, Novi Sad, koji ste spomenuli, nema gradsku bolnicu. Da li to znate? Ima Klinički centar Vojvodine koji je formatiran da uslužuje građane cele Vojvodine, ali sam grad Novi Sad nema uopšte bolnicu.
Dakle, RTV, koju ste spomenuli, zgradu RTV-a, shvatio sam prema pisanju medija, finansira pokrajinska administracija. Sada ne vidim ko tu plaća. Republička Vlada ili Pokrajinska Vlada? To su vrlo bitne stvari.
Jako me interesuje šta nameravate da uradite po pitanju jasnog formatiranja odnosa unutar Srbije i odnosa između Republičke i Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava koje su, po mom mišljenju, izuzetno zapostavljene premalim izdvajanjima za njihovo normalno funkcionisanje.
7/1 IJ/VK 11.05 – 11.15
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.
FATMIR HASANI: Hvala.
Uvažena predsednice Parlamenta, poštovani ministri, poštovana gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik albanske manjine u ovom zakonodavnom Domu i narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje iz Preševa, podržali smo prethodnu Vladu, njen program i predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, a i sada ćemo podržati ovaj program nove Vlade, a i Anu Brnabić, kao kandidata za predsednicu nove Vlade. Zato što obe Vlade imaju skoro zajednički cilj, a to je ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti, ekonomska i politička stabilnost, saradnja sa susednim zemljama i sa svim zemljama Evrope, pa i zemljama ostalih kontinenata.
Naša namera je da, i mi kao manjina, dajemo naš mali doprinos u celovitom programu Vlade, a i putu prema EU. Ova podrška može da se opravdava, zato što sa obe strane smo voljni da se poboljša klima između nas, a i predsednik Vučić je saglasan da radimo više na ovom planu, da ovi naši zahtevi budu u većini rešeni, što je u zajedničkom interesu.
Prema dosadašnjim postupcima vidi se da radimo uzajamno i, kao poslanik parlamentarne većine, a i Vlada prema svojim postupcima, praktično pokazuje svoju volju za rešavanje naših problema, za koje imamo pismene zahteva kao sporazum. Očekujemo od Ane Brnabić, da ovi dogovori koje smo imali sa predsednikom Vučićem, realizujemo u optimalnim rokovima. Ovakav način rada i saradnje avansira naš status i u ove tri opštine, na jugu, gde žive Albanci, pa i šire u Srbiji. Težimo da imamo manje problema oko ispunjavanja uslova za manjine, a i za neka poglavlja, kao olakšica za ulazak u EU.
Nadamo se da će se nova Vlada iskreno baviti manjinskim pravima i postizanju punopravnog članstva u EU. Kroz taj proces evropskih integracija stvoriti klimu u kojoj će se manjine osećati bezbedno, i u kojoj će moći da ostvare sva prava predviđena evropskim zakonodavstvom. Mi, kao albanska manjina, kasnimo kod dinamike realizovanja i rešavanja naših problema, zato što smo prolazili kroz neki istorijski inhibitora i drugih oporemećenih situacija. S toga mi treba zajednički da ubrzamo proces koji već stvaramo i koji će dobiti bolje rezultate.
Cenimo prioritete digitalizacije i obrazovanja, zato što se vidi da kandidat za premijera Ana Brnabić, prati savremene trendove naprednog sveta. Oko obrazovanja svi znamo da su najisplativije investicije u obrazovanju. Ove dve stvari vrlo visoko cenimo i želimo puno uspeha. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.
JOVAN JOVANOVIĆ: Započeću nečim pozitivnim, a to je da je mandatarka stekla diplomu na stranom univerzitetu, koji doduše na svetskoj listi ispod petstotog mesta, za razliku od velikog broja visokih funkcionera koji imaju sumnjivo stečene diplome, često sa univerziteta, još sumnjivije reputacije.
Nažalost, tu se završava sve pozitivno što mogu reći o Vladi. Najblaže je rečno da ekspoze počinje rečenicom da je strateški cilj Srbije pristupanje EU, a da mandatarka zatim u svom izlaganju ni jednom rečju ne pominje poštovanje temeljnih evropskih vrednosti, poput vladavine prava, što je preduslov za uspeh u ovom procesu. Parafrazirajući čuveni govor Martina Lutera Kinga, ekspoze možemo da nazovemo – imam san o digitalizaciji. Tako smo prisustvovali iznošenju prevelike vere da se tehničkim rešenjima mogu rešiti suštinski problemi sa kojima se suočava naše društvo.
7/2 IJ/VK
Osnovno pitanje – šta kvalifikuje mandatarku da obavlja posao premijere? Da li su to možda rezultati koje je imala kao ministarka? Ako pogledamo godišnji izveštaj o sprovođenju reforme javne uprave, videćemo da su samo dva od 13 rezultate realizovana, kao i samo 29% predviđenih aktivnosti. Istovremeno, gradovi i lokalne samouprave u Srbiji duguju oko milijardu evra, a kasne u plaćanju dospelih obaveza, dodatnih 300 miliona. Ako su ovo rezultati najava koliko će biti uspešna kao predsednica Vlade, ne preostaje nam ništa drugo nego da se duboko zabrinemo.
Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava Srbija jeste odliv mozgova, onaj koji je poslednjih nekoliko godina, nažalost, dobio na intenzitetu. Ako sudimo prema uspešnosti, i politike zadržavanja kvalitetnih kadrova u samom ministarstvu iz državne uprave, i čini mi se da ni po ovom pitanju nema mnogo razloga za optimizam. Na ovo se nadovezuje pitanje, koliko će uspešno Vlada suočiti sa problemom da je Srbija pri svetskom dnu, kada su u pitanju inovativnosti i konkurentnost, bez kojih nema budućnosti i napretka.
Uz prethodno pomenuti odlazak najtalentovanijih, pretvorićemo se, ukoliko već nismo, u zemlju jeftine radne snage. Umesto da jačamo naše resurse u oblasti nauke i tehnologije, čemu bi sigurno doprinelo postojanje posebnog ministarstva, Vlada će kao surogat imati ministra bez portfelja za inovacije, što pokazuje stvaran odnos Vlade prema ovom pitanju.
Na osnovu prethodno rečenog, kao i na osnovu toga da su mnogi ministri u ovoj Vladi, ministri opšte prakse, zbog čega smo između ostalog, na dnu po ekonomskom rastu u regionu, možemo samo da zaključimo da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta nekompetentnosti i neuspeha.
Zbog svega toga, Građanska platforma i KSP glasaće protiv ove Vlade. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
ĐORĐE KOMLENSKI: Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, nije ni čudo što ste vi glavna meta, ovih dana, napada NATO lobista i NATO fanatika, jer jednostavno izgleda da su od vas očekivali nešto drugo, a ne da politiku Vlade definišete na onim principima na kojima je prethodna Vlada postojala, usaglašena i funkcionisala, a to je osnovno i najvažnije pitanje, pitanje neutralnosti i suvereniteta Republike Srbije.
Nama iz Pokreta socijalista je veliko zadovoljstvo što ste prepoznali rad i uspehe u radu ministra Aleksandra Vulina, i poverili mu, za nas, ne manje važno ministarstvo u odnosu na ono ministarstvo u kojem je do sada radio. Ponavljam da je za nas prioritetno, ono što sam već napomenuo, a to je pitanje neutralnosti, pitanje suvereniteta, i pitanje zaštite najugroženih kategorija stanovništva u ovom trenutku. To je onaj deo političke platforme i programa koji je opredelio PS da učestvuje u svim Vladama, do sada, i opredeljuje ga da nastavi i ovu Vladu, da podržava i da učestvuje aktivno u njenom radu.
To što Aleksandar Vulin neće više biti ministar rada, zapošljavanja, socijalne politike, ne znači da prestaje, na bilo koji način, naše interesovanje i želja da pomognemo maksimalno i doprinesemo što boljem radu tog ministarstva. tako Apsolutno podržavamo ovaj vaš predlog da ga na tom mestu, tako da kažem, nasledi i to ministarstvo preuzme gospodin Đorđević. Verujemo da će, zasigurno, nastaviti tamo gde je Aleksandar Vulin stao i nadograditi taj sistem još bolje. Mi mu stojimo na raspolaganju sa svim idejama i snagom koju nosimo sa sobom.
7/3 IJ/VK
Ono što želim da kažem, nije čudo da je drugi prioritetni čovek koga napadaju danas NATO lobisti i NATO fanatici, Aleksandar Vulin, jer time što ste predložili Aleksandra Vulina za ministra odbrane, vi ste jasno stavili do znanja da će Srbija nastaviti isključivo politiku vojne neutralnosti.
Čuli smo sve i svašta ovde, od onih koji su svojevremeno, kada je postao direktor Kancelarije za KiM, ga napadali zato što nije sa KiM, a Kancelariju je vodio bolje nego iko pre njega. Kada je postao ministar rada i socijalne politike, pitali su šta će tu kada nije socijalni radnik, a učinio je da se donesu najbolji zakoni iz te oblasti, uradio u socijalnoj zaštiti više za kraće vreme nego bilo ko pre njega.
8/1 MG/LjL 11.15-11.25
Kada je preuzeo vođenje migrantske krize, napadali su ga da ne zna ništa o migracijama, a na kraju je ceo svet potvrdio da je Srbija bila i jeste, najuspešnije upravljao migrantskom krizom, da vas podsetim samo, Aleksandar Vulin je jedini ministar rada i socijalne zaštite u Evropi koji se bavio migrantskom krizom. Sve ostale zemlje su rešavanje ovog problema poverile ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, samo je Srbija to pitanje poverila Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, na čijem je čelu bio Aleksandar Vulin, i opet smo u celoj Evropi bili najbolji i najefikasniji.
Svi oni koji ga danas bezrazložno napadaju, napadaju ga jer je Aleksandar Vulin jednostavno odgovoran, efikasan, sposoban i to je ono što oni njemu ne mogu da oproste nikako. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.
NENAD KONSTANTINOVIĆ: Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana mandatarko i kandidati za članove Vlade, moram da priznam da sam očekivao mnogo više od buduće premijerke, Ane Brnabić, mnogo više od njenog ekspozea, iz prostog razloga što sam video u njenoj biografiji da je završila fakultet u Americi. Doduše, nije navedeno koji je to fakultet. Dalje se kaže da je magistrirala u Engleskoj i da je godinama radila za američku vladinu agenciju.
Očekivao sam da Ana Brnabić da jedan novi duh, jedan novi koncept Vlade Republike Srbije, da će istaći pet strateški važnih stvari i važnih tačaka oko kojih bi mogli svi da se dogovorimo, i vlast i opozicija i da možemo zajedno da radimo na realizaciji tih ciljeva. Valjda postoje neke stvari oko kojih možemo da se dogovorimo, a ne da isključivo slušamo optuživanje prethodne vlasti za sve ono što je ona radila i sve to što je radila prethodna vlast ne valja, a sve ono što radi sadašnja vlast valja.
Razočaran sam da je mandatarka pribegla manipulaciji podacima kao što je to radio njen prethodnik. Mislim da ne možemo da napravimo nikakav napredak ako se građanima serviraju netačni podaci i to u pogrešnom kontekstu.
Dakle, govorili ste juče o javnom dugu. Istina je da je 2012. godine dug bio 15 milijardi evra, da je sada taj dug devet milijardi evra veći. Dakle, devet milijardi evra je vlast Srpske napredne stranke zadužila Republiku Srbiju i građane Republike Srbije. Istina je da je učešće tog duga u bruto društvenom proizvodu 72,9% na kraju 2016. godine, projektuje se da će biti manji u 2017. godini, videćemo to još do kraja godine, ali je isto tako istina da je taj dug bio 45,4% 2011. godine; da taj dug raste vrtoglavo u 2013. godini, kada je ministar finansija bio Lazar Krstić, koga nismo doveli mi, nego ga je doveo Aleksandar Vučić. Naravno, taj dug u 2014. godini skače na 70%, pa u 2015. godini 74%. Istina je da su na naplatu došla i zaduživanja iz 2014, 2015. i 2016. godine, zaduživanja Vlade Aleksandra Vučića. Došla su na naplatu i nije sporno.
Nije sporno da su kamate bile veće do 2012. godine za zaduživanje, nego što su danas. Razlog je – situacija na međunarodnom tržištu kapitala, jer euribor je sada minus 0,5%, bio je 4,5%. Zadužujete se isto kao što se zaduživala i prethodna Vlada, s tim što je to zaduživanje objektivno na međunarodnom tržištu sada jeftinije. Ali, zadužili ste se devet milijardi u odnosu na ono vreme i to je ono što ne valja i to je ono što mora da se promeni.
Nije fer da objašnjavate kako smo napredovali 44 mesta na Biznis duing listi ako znate da se promenila metodologija u jednom trenutku. Napredak postoji, ali je on duplo manji.
8/2 MG/LjL
Dakle, 20% je veći javni dug danas u bruto društvenom proizvodu nego što je bio 2011. godine.
Fer je da kažete da su 2009. i 2010. godina bile godine strašne ekonomske krize u Evropi, da je 2008. godine krenula ekonomska kriza i u Americi i da je to razlog visokih kamatnih stopa za zaduživanje.
Mislim da ste trebali da unesete nešto novo u Vladu. Ono što ste uveli novo, to je da ima dva ministarstva više. Ono što je novo, to je da Socijalistička partija Srbije ima dva ministra više, dakle, više članova Vlade nego što je imala i to potvrđuje tezu koju sam ja izneo i prilikom rasprave o Zakonu o ministarstvima, da je došlo do političke trgovine, da bi ova Vlada dobila podršku. Srpska napredna stranka nema većinu za ovu Vladu, zato je morala SPS-u da da još dva ministarstva, da bi dobila tu podršku. Mislim da toga ne treba da se stidite, oni su vaši koalicioni partneri.
Ono što je takođe novo to je da Srpska napredna stranka nije od svojih članova, tvrdi da ima više od 300 hiljada članova, mogla da pronađe nekoga dovoljno kvalitetnog da bude premijer Vlade Republike Srbije, nego je premijer buduće Vlade Republike Srbije neko ko nije član Srpske napredne stranke i za koga, ja mislim, ne deli vrednosti i ne deli onu politiku sa kojom je SNS nastupala na izborima 2016. godine.
Vi kao buduća premijerka i kao mandatarka nemate realno politički autoritet u Vladi Republike Srbije i normalno je da ga nemate jer niste učestvovali na izborima 2016. godine. Za vas građani nisu glasali. Oni su glasali za nekog drugog. Bez takvog autoriteta, neće vam biti lako da sprovedete ono što ste u vašem ekspozeu zacrtali kao ciljeve. Neće vam biti lako da to sprovedete ni sa starim ljudima. Ljudi koji se nalaze u Vladi Republike Srbije su ljudi koji su bili u prethodnoj Vladi i nisu uspeli da sprovedu ono što je i prethodna Vlada zacrtala.
Dakle, ja se slažem sa vama da treba ulagati u IT sektor i digitalizaciju, ali vi to nećete uspeti da sprovedete.
PREDSEDNIK: Hvala, potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
GORAN KOVAČEVIĆ: Dame i gospodo, poštovana premijerka, okruženje u kome danas živimo, odnosno početak 21. veka je kompleksna stvar danas u svetu. Meni se čini da ga najbolje oslikava Toni Džad u svojoj knjizi „Teška zemlja“ koji u dve rečenice kaže suštinu problema. Neregulisani kapitalizam sam po sebi je neprijatelj. Pre ili kasnije on se mora suočiti, a pritisnuti sopstvenom neodgovornošću sa potrebom da ga država spasi. U takvim uslovima mi danas biramo Vladu Republike Srbije.
Vladu Republike Srbije koja u svom okruženju treba da promeni osnovne stvari. Danas u svetu nemate laka ekonomska rešenja. Danas nemate rešenja koja su uobičajena. Danas je vreme evolutivnih rešenja, vrlo često i revolucionarnih. Danas kada biramo predsednika Vlade Republike Srbije mi ga u stvari biramo sa jednim istim ciljem, sa istom vizijom i misijom da Srbiji bude bolje. Ta vizija i misija u Srbiji traje već 100 godina. Nema ni jednog predsednika Vlade, nema ni jednog kandidata za ministra i nema ni jednog narodnog poslanika koji ne glasa i ne veruje tom cilju.
Uspešan predsednik Vlade ne nastaje onog trenutka kada se bira. Uspešan predsednik Vlade nastaje na osnovu rezultata. Kada nas u Srbiji pitate – ko je uspešan predsednik Vlade, do skora mi smo se uvek sećali Nikole Pašića. Ekonomski rezultati su suština jednog uspešnog premijera jedne uspešne Vlade. obrazovanje,
8/3 MG/LjL
kultura, zdravstvo, vojska, sve se to bazira na ekonomiji. Kada imate rast i razvoj ekonomije, imate rast i razvoj društva.
Srbija posle desetine godina, bolje reći posle jednog veka ima tu sreću da ima ključne makroekonomske parametre dobre i to je zasluga pre svega jednog čoveka, predsednika Vlade Aleksandra Vučića koji je imao viziju, koji je imao misiju da Srbija izgleda drugačije.
Vlada Republike Srbije, parlament Srbije bili su tu samo da ga prate. Danas kada slušamo raspravu u parlamentu Srbije, vrlo često od opozicije čujemo teatralna objašnjenja, jer kako drugačije shvatiti da društveni bruto proizvod u Srbiji sa 1,8 raste na 2,8 2016. godine, kažemo i biće 3% 2017. godine.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.
FATMIR HASANI: Hvala.
Uvažena predsednice Parlamenta, poštovani ministri, poštovana gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik albanske manjine u ovom zakonodavnom Domu i narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje iz Preševa, podržali smo prethodnu Vladu, njen program i predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, a i sada ćemo podržati ovaj program nove Vlade, a i Anu Brnabić, kao kandidata za predsednicu nove Vlade. Zato što obe Vlade imaju skoro zajednički cilj, a to je ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti, ekonomska i politička stabilnost, saradnja sa susednim zemljama i sa svim zemljama Evrope, pa i zemljama ostalih kontinenata.
Naša namera je da, i mi kao manjina, dajemo naš mali doprinos u celovitom programu Vlade, a i putu prema EU. Ova podrška može da se opravdava, zato što sa obe strane smo voljni da se poboljša klima između nas, a i predsednik Vučić je saglasan da radimo više na ovom planu, da ovi naši zahtevi budu u većini rešeni, što je u zajedničkom interesu.
Prema dosadašnjim postupcima vidi se da radimo uzajamno i, kao poslanik parlamentarne većine, a i Vlada prema svojim postupcima, praktično pokazuje svoju volju za rešavanje naših problema, za koje imamo pismene zahteva kao sporazum. Očekujemo od Ane Brnabić, da ovi dogovori koje smo imali sa predsednikom Vučićem, realizujemo u optimalnim rokovima. Ovakav način rada i saradnje avansira naš status i u ove tri opštine, na jugu, gde žive Albanci, pa i šire u Srbiji. Težimo da imamo manje problema oko ispunjavanja uslova za manjine, a i za neka poglavlja, kao olakšica za ulazak u EU.
Nadamo se da će se nova Vlada iskreno baviti manjinskim pravima i postizanju punopravnog članstva u EU. Kroz taj proces evropskih integracija stvoriti klimu u kojoj će se manjine osećati bezbedno, i u kojoj će moći da ostvare sva prava predviđena evropskim zakonodavstvom. Mi, kao albanska manjina, kasnimo kod dinamike realizovanja i rešavanja naših problema, zato što smo prolazili kroz neki istorijski inhibitora i drugih oporemećenih situacija. S toga mi treba zajednički da ubrzamo proces koji već stvaramo i koji će dobiti bolje rezultate.
Cenimo prioritete digitalizacije i obrazovanja, zato što se vidi da kandidat za premijera Ana Brnabić, prati savremene trendove naprednog sveta. Oko obrazovanja svi znamo da su najisplativije investicije u obrazovanju. Ove dve stvari vrlo visoko cenimo i želimo puno uspeha. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.
JOVAN JOVANOVIĆ: Započeću nečim pozitivnim, a to je da je mandatarka stekla diplomu na stranom univerzitetu, koji doduše na svetskoj listi ispod petstotog mesta, za razliku od velikog broja visokih funkcionera koji imaju sumnjivo stečene diplome, često sa univerziteta, još sumnjivije reputacije.
Nažalost, tu se završava sve pozitivno što mogu reći o Vladi. Najblaže je rečno da ekspoze počinje rečenicom da je strateški cilj Srbije pristupanje EU, a da mandatarka zatim u svom izlaganju ni jednom rečju ne pominje poštovanje temeljnih evropskih vrednosti, poput vladavine prava, što je preduslov za uspeh u ovom procesu. Parafrazirajući čuveni govor Martina Lutera Kinga, ekspoze možemo da nazovemo – imam san o digitalizaciji. Tako smo prisustvovali iznošenju prevelike vere da se tehničkim rešenjima mogu rešiti suštinski problemi sa kojima se suočava naše društvo.
7/2 IJ/VK
Osnovno pitanje – šta kvalifikuje mandatarku da obavlja posao premijere? Da li su to možda rezultati koje je imala kao ministarka? Ako pogledamo godišnji izveštaj o sprovođenju reforme javne uprave, videćemo da su samo dva od 13 rezultate realizovana, kao i samo 29% predviđenih aktivnosti. Istovremeno, gradovi i lokalne samouprave u Srbiji duguju oko milijardu evra, a kasne u plaćanju dospelih obaveza, dodatnih 300 miliona. Ako su ovo rezultati najava koliko će biti uspešna kao predsednica Vlade, ne preostaje nam ništa drugo nego da se duboko zabrinemo.
Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava Srbija jeste odliv mozgova, onaj koji je poslednjih nekoliko godina, nažalost, dobio na intenzitetu. Ako sudimo prema uspešnosti, i politike zadržavanja kvalitetnih kadrova u samom ministarstvu iz državne uprave, i čini mi se da ni po ovom pitanju nema mnogo razloga za optimizam. Na ovo se nadovezuje pitanje, koliko će uspešno Vlada suočiti sa problemom da je Srbija pri svetskom dnu, kada su u pitanju inovativnosti i konkurentnost, bez kojih nema budućnosti i napretka.
Uz prethodno pomenuti odlazak najtalentovanijih, pretvorićemo se, ukoliko već nismo, u zemlju jeftine radne snage. Umesto da jačamo naše resurse u oblasti nauke i tehnologije, čemu bi sigurno doprinelo postojanje posebnog ministarstva, Vlada će kao surogat imati ministra bez portfelja za inovacije, što pokazuje stvaran odnos Vlade prema ovom pitanju.
Na osnovu prethodno rečenog, kao i na osnovu toga da su mnogi ministri u ovoj Vladi, ministri opšte prakse, zbog čega smo između ostalog, na dnu po ekonomskom rastu u regionu, možemo samo da zaključimo da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta nekompetentnosti i neuspeha.
Zbog svega toga, Građanska platforma i KSP glasaće protiv ove Vlade. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
ĐORĐE KOMLENSKI: Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, nije ni čudo što ste vi glavna meta, ovih dana, napada NATO lobista i NATO fanatika, jer jednostavno izgleda da su od vas očekivali nešto drugo, a ne da politiku Vlade definišete na onim principima na kojima je prethodna Vlada postojala, usaglašena i funkcionisala, a to je osnovno i najvažnije pitanje, pitanje neutralnosti i suvereniteta Republike Srbije.
Nama iz Pokreta socijalista je veliko zadovoljstvo što ste prepoznali rad i uspehe u radu ministra Aleksandra Vulina, i poverili mu, za nas, ne manje važno ministarstvo u odnosu na ono ministarstvo u kojem je do sada radio. Ponavljam da je za nas prioritetno, ono što sam već napomenuo, a to je pitanje neutralnosti, pitanje suvereniteta, i pitanje zaštite najugroženih kategorija stanovništva u ovom trenutku. To je onaj deo političke platforme i programa koji je opredelio PS da učestvuje u svim Vladama, do sada, i opredeljuje ga da nastavi i ovu Vladu, da podržava i da učestvuje aktivno u njenom radu.
To što Aleksandar Vulin neće više biti ministar rada, zapošljavanja, socijalne politike, ne znači da prestaje, na bilo koji način, naše interesovanje i želja da pomognemo maksimalno i doprinesemo što boljem radu tog ministarstva. tako Apsolutno podržavamo ovaj vaš predlog da ga na tom mestu, tako da kažem, nasledi i to ministarstvo preuzme gospodin Đorđević. Verujemo da će, zasigurno, nastaviti tamo gde je Aleksandar Vulin stao i nadograditi taj sistem još bolje. Mi mu stojimo na raspolaganju sa svim idejama i snagom koju nosimo sa sobom.
7/3 IJ/VK
Ono što želim da kažem, nije čudo da je drugi prioritetni čovek koga napadaju danas NATO lobisti i NATO fanatici, Aleksandar Vulin, jer time što ste predložili Aleksandra Vulina za ministra odbrane, vi ste jasno stavili do znanja da će Srbija nastaviti isključivo politiku vojne neutralnosti.
Čuli smo sve i svašta ovde, od onih koji su svojevremeno, kada je postao direktor Kancelarije za KiM, ga napadali zato što nije sa KiM, a Kancelariju je vodio bolje nego iko pre njega. Kada je postao ministar rada i socijalne politike, pitali su šta će tu kada nije socijalni radnik, a učinio je da se donesu najbolji zakoni iz te oblasti, uradio u socijalnoj zaštiti više za kraće vreme nego bilo ko pre njega.
8/1 MG/LjL 11.15-11.25
Kada je preuzeo vođenje migrantske krize, napadali su ga da ne zna ništa o migracijama, a na kraju je ceo svet potvrdio da je Srbija bila i jeste, najuspešnije upravljao migrantskom krizom, da vas podsetim samo, Aleksandar Vulin je jedini ministar rada i socijalne zaštite u Evropi koji se bavio migrantskom krizom. Sve ostale zemlje su rešavanje ovog problema poverile ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, samo je Srbija to pitanje poverila Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, na čijem je čelu bio Aleksandar Vulin, i opet smo u celoj Evropi bili najbolji i najefikasniji.
Svi oni koji ga danas bezrazložno napadaju, napadaju ga jer je Aleksandar Vulin jednostavno odgovoran, efikasan, sposoban i to je ono što oni njemu ne mogu da oproste nikako. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.
NENAD KONSTANTINOVIĆ: Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana mandatarko i kandidati za članove Vlade, moram da priznam da sam očekivao mnogo više od buduće premijerke, Ane Brnabić, mnogo više od njenog ekspozea, iz prostog razloga što sam video u njenoj biografiji da je završila fakultet u Americi. Doduše, nije navedeno koji je to fakultet. Dalje se kaže da je magistrirala u Engleskoj i da je godinama radila za američku vladinu agenciju.
Očekivao sam da Ana Brnabić da jedan novi duh, jedan novi koncept Vlade Republike Srbije, da će istaći pet strateški važnih stvari i važnih tačaka oko kojih bi mogli svi da se dogovorimo, i vlast i opozicija i da možemo zajedno da radimo na realizaciji tih ciljeva. Valjda postoje neke stvari oko kojih možemo da se dogovorimo, a ne da isključivo slušamo optuživanje prethodne vlasti za sve ono što je ona radila i sve to što je radila prethodna vlast ne valja, a sve ono što radi sadašnja vlast valja.
Razočaran sam da je mandatarka pribegla manipulaciji podacima kao što je to radio njen prethodnik. Mislim da ne možemo da napravimo nikakav napredak ako se građanima serviraju netačni podaci i to u pogrešnom kontekstu.
Dakle, govorili ste juče o javnom dugu. Istina je da je 2012. godine dug bio 15 milijardi evra, da je sada taj dug devet milijardi evra veći. Dakle, devet milijardi evra je vlast Srpske napredne stranke zadužila Republiku Srbiju i građane Republike Srbije. Istina je da je učešće tog duga u bruto društvenom proizvodu 72,9% na kraju 2016. godine, projektuje se da će biti manji u 2017. godini, videćemo to još do kraja godine, ali je isto tako istina da je taj dug bio 45,4% 2011. godine; da taj dug raste vrtoglavo u 2013. godini, kada je ministar finansija bio Lazar Krstić, koga nismo doveli mi, nego ga je doveo Aleksandar Vučić. Naravno, taj dug u 2014. godini skače na 70%, pa u 2015. godini 74%. Istina je da su na naplatu došla i zaduživanja iz 2014, 2015. i 2016. godine, zaduživanja Vlade Aleksandra Vučića. Došla su na naplatu i nije sporno.
Nije sporno da su kamate bile veće do 2012. godine za zaduživanje, nego što su danas. Razlog je – situacija na međunarodnom tržištu kapitala, jer euribor je sada minus 0,5%, bio je 4,5%. Zadužujete se isto kao što se zaduživala i prethodna Vlada, s tim što je to zaduživanje objektivno na međunarodnom tržištu sada jeftinije. Ali, zadužili ste se devet milijardi u odnosu na ono vreme i to je ono što ne valja i to je ono što mora da se promeni.
Nije fer da objašnjavate kako smo napredovali 44 mesta na Biznis duing listi ako znate da se promenila metodologija u jednom trenutku. Napredak postoji, ali je on duplo manji.
8/2 MG/LjL
Dakle, 20% je veći javni dug danas u bruto društvenom proizvodu nego što je bio 2011. godine.
Fer je da kažete da su 2009. i 2010. godina bile godine strašne ekonomske krize u Evropi, da je 2008. godine krenula ekonomska kriza i u Americi i da je to razlog visokih kamatnih stopa za zaduživanje.
Mislim da ste trebali da unesete nešto novo u Vladu. Ono što ste uveli novo, to je da ima dva ministarstva više. Ono što je novo, to je da Socijalistička partija Srbije ima dva ministra više, dakle, više članova Vlade nego što je imala i to potvrđuje tezu koju sam ja izneo i prilikom rasprave o Zakonu o ministarstvima, da je došlo do političke trgovine, da bi ova Vlada dobila podršku. Srpska napredna stranka nema većinu za ovu Vladu, zato je morala SPS-u da da još dva ministarstva, da bi dobila tu podršku. Mislim da toga ne treba da se stidite, oni su vaši koalicioni partneri.
Ono što je takođe novo to je da Srpska napredna stranka nije od svojih članova, tvrdi da ima više od 300 hiljada članova, mogla da pronađe nekoga dovoljno kvalitetnog da bude premijer Vlade Republike Srbije, nego je premijer buduće Vlade Republike Srbije neko ko nije član Srpske napredne stranke i za koga, ja mislim, ne deli vrednosti i ne deli onu politiku sa kojom je SNS nastupala na izborima 2016. godine.
Vi kao buduća premijerka i kao mandatarka nemate realno politički autoritet u Vladi Republike Srbije i normalno je da ga nemate jer niste učestvovali na izborima 2016. godine. Za vas građani nisu glasali. Oni su glasali za nekog drugog. Bez takvog autoriteta, neće vam biti lako da sprovedete ono što ste u vašem ekspozeu zacrtali kao ciljeve. Neće vam biti lako da to sprovedete ni sa starim ljudima. Ljudi koji se nalaze u Vladi Republike Srbije su ljudi koji su bili u prethodnoj Vladi i nisu uspeli da sprovedu ono što je i prethodna Vlada zacrtala.
Dakle, ja se slažem sa vama da treba ulagati u IT sektor i digitalizaciju, ali vi to nećete uspeti da sprovedete.
PREDSEDNIK: Hvala, potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
GORAN KOVAČEVIĆ: Dame i gospodo, poštovana premijerka, okruženje u kome danas živimo, odnosno početak 21. veka je kompleksna stvar danas u svetu. Meni se čini da ga najbolje oslikava Toni Džad u svojoj knjizi „Teška zemlja“ koji u dve rečenice kaže suštinu problema. Neregulisani kapitalizam sam po sebi je neprijatelj. Pre ili kasnije on se mora suočiti, a pritisnuti sopstvenom neodgovornošću sa potrebom da ga država spasi. U takvim uslovima mi danas biramo Vladu Republike Srbije.
Vladu Republike Srbije koja u svom okruženju treba da promeni osnovne stvari. Danas u svetu nemate laka ekonomska rešenja. Danas nemate rešenja koja su uobičajena. Danas je vreme evolutivnih rešenja, vrlo često i revolucionarnih. Danas kada biramo predsednika Vlade Republike Srbije mi ga u stvari biramo sa jednim istim ciljem, sa istom vizijom i misijom da Srbiji bude bolje. Ta vizija i misija u Srbiji traje već 100 godina. Nema ni jednog predsednika Vlade, nema ni jednog kandidata za ministra i nema ni jednog narodnog poslanika koji ne glasa i ne veruje tom cilju.
Uspešan predsednik Vlade ne nastaje onog trenutka kada se bira. Uspešan predsednik Vlade nastaje na osnovu rezultata. Kada nas u Srbiji pitate – ko je uspešan predsednik Vlade, do skora mi smo se uvek sećali Nikole Pašića. Ekonomski rezultati su suština jednog uspešnog premijera jedne uspešne Vlade. obrazovanje,
8/3 MG/LjL
kultura, zdravstvo, vojska, sve se to bazira na ekonomiji. Kada imate rast i razvoj ekonomije, imate rast i razvoj društva.
Srbija posle desetine godina, bolje reći posle jednog veka ima tu sreću da ima ključne makroekonomske parametre dobre i to je zasluga pre svega jednog čoveka, predsednika Vlade Aleksandra Vučića koji je imao viziju, koji je imao misiju da Srbija izgleda drugačije.
Vlada Republike Srbije, parlament Srbije bili su tu samo da ga prate. Danas kada slušamo raspravu u parlamentu Srbije, vrlo često od opozicije čujemo teatralna objašnjenja, jer kako drugačije shvatiti da društveni bruto proizvod u Srbiji sa 1,8 raste na 2,8 2016. godine, kažemo i biće 3% 2017. godine.
9/1 MO/BM 11.25 – 11.35
Kada imate stopu inflacije oko 1,6% na nivou EU, kada vam je stopa zaposlenosti 46,7%, a stopa nezaposlenosti 13%, o čemu mi danas da pričamo? To su suviše jaki argumenti i za nas narodne poslanike i za Vladu, ne danas u raspravi, nego za generacije posle nas. Niko danas u raspravi nije govorio o ceni valute koja je u prethodne tri godine porasla 6%. Niko se od opozicionih poslanika nije setio propalih privatizacija, privatizacija, otpuštanja.
Dame i gospodo, Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka, Vlada koju je on vodio, pomerili su raspravu u Skupštini Republike Srbije o temama kod izbora mandatara, više nema tih tema. Gospođo premijerka, preuzimate Vladu Republike Srbije sa suficitom od 1,2% na nivou opšte države. Prethodni premijer je podnosio svoj ekspoze kada je deficit bio 6,6%. To je uobičajen deficit, 2012. godine je bio 6,8%. Rast izvoza je 37,4%, odnosno investicije 10% u odnosu na 2014. godinu. Pokrivenost izvoza uvozom je 77,4%, a ranijih godina je bio oko 40%.
Govore ovde o dugu Republike Srbije i kažu da je dug preko 70%. Bio je. Dug Republike Srbije u odnosu na društveni bruto proizvod je 66,8%. Neverovatan pad u poslednjim mesecima i to nas vrlo brzo približava 60% Mastrihta kada ćemo moći da imamo 0,9% deficita sasvim normalno kao i evropske zemlje.
Kada sam danas govorio ove prilično jednostavne i tačne ekonomske podatke, možda to izgleda suvoparno, možda to izgleda jednostavno, možda to izgleda lako, ali to nije tako. To je rezultat napora i rada, rezultat teških odluka. Da krenemo od odluke o Zakonu o radu. To je pre svega stvar poverenja koje je ovaj parlament i prethodna Vlada imala prema Aleksandru Vučiću.
Kada nas danas hvale i na zapadu i na istoku za ekonomske mere koje sprovodimo, za spoljnu politiku koju vodimo, mi u Srbiji znamo da smo tek počeli, da smo tek počeli da vraćamo Srbiju na mesto koje joj pripada. Srbija je imala tešku svakakvu, pa i ekonomsku prošlost. Ta ekonomska prošlost predstavlja problem u društvenim odnosima. Danas u Srbiji naravno da imate segmente društva koji funkcionišu jedinstveno u Evropi.
Gospođo mandatarka, ja mislim da je vaš ključni problem u narednom vremenskom periodu da kao mlada osoba shvatite da ne postoji prošlost, tj. da postoji, ma koliko ona ekonomska bila, ona nama danas u savremenom svetu nije potrebna, mi je moramo menjati. Društvo, država, ekonomija, ne može više da se vodi, a da se ne poštuju ekonomska pravila, principi i teorija. Srpska rešenja u svim tim oblastima vrlo često davala su srpski loše rezultate.
Ono sa čime ćete se vi suočiti kao mandatar i ključni ekonomski problem jeste kretanje cene kapitala. Ako imate rast stope feda, a Centralna evropska banka će vrlo brzo to morati da prati, to će imati posledice na rast euribora. Mi danas govorimo o problemu koji je izvan Srbije. Znači, imaćemo problem kao i ostale evropske zemlje, kao i ceo svet. Da li vi pamtite kad je to tako bilo? Srbija jeste svet i Srbija ne može da se bori protiv međunarodne globalne konkurencije. Srbija ne treba to da radi. Srbiji je mesto u toj konkurenciji. Sloboda i pravda je ono što je sraslo sa Srbijom. Bez slobode i pravde nema ni rasta i razvoja društva. Mi to treba da pružimo, jer smo vrlo često u prošlosti bili u situaciji da nam je to uskraćivano.
Da se vratim na početak, Džad kaže – neregulisano društvo, kapitalizam. Neregulisano društvo je ono što vi kao premijer Srbije, Skupštine Srbije i Vlada Srbije ne treba više da vrati u Srbiju. Teško stečeno poverenje, ne u mere Vlade, već u namere Vlade, koje je iskazano na izborima je suština napretka razvoja Srbije.
9/2 MO/BM
Gospođo premijerka, čini mi se da imate dovoljno hrabrosti i dovoljno srpskog inata da preuzmete Vladu Republike Srbije, zato što vam mi verujemo, mi smo tu da vas podružimo, zato što verujemo vašem timu od poštenih i ljudi koje uvažavamo, ali pre svega verujemo zato što ste predlog predsednika države Republike Srbije Aleksandra Vučića.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić.
SLAVIŠA RISTIĆ: Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo Brnabić, u ovom kratkom vremenu koje kao poslanička grupa imamo, govoriću samo o onom delu vašeg programa koji se odnosi na Kosovo i Metohiju. Odmah na samom početku moram reći jednu zabrinjavajuću činjenicu, o Kosovu i Metohiji ima svega sedam rečenica, izbrojao sam slovima i brojem, a 13 gusto kucanih stranica o digitalizaciji. To je ono što se bojim da će biti zapravo da unapred govori o vašem stavu i vašoj brizi o Kosovu i Metohiji.
Neću govoriti u ovom delu u kom se poglavlju nalazi Kosovo i Metohija, o tome je govoreno, a nalazi se u poglavlju povezivanja Srbije sa Evropom i svetom i saradnja sa regionom. Dakle, u prvoj rečenici vi pozivate, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, na istorijski kompromis. Mene zanima o kom istorijskom kompromisu mislite kada govorite o Kosovu i Metohiji? To govorite vi, a o tome govori i Aleksandar Vučić. Moram da vas podsetim, kada je u pitanju teritorijalna celovitost zemlje, tu ne može biti kompromisa. Nije sporno mirno rešavanje problema, ali kompromisa oko teritorije nema.
Dakle, u zadnjoj rečenici takođe kažete da ćete nastaviti kontinuitet prethodne Vlade i da ćete se u najvećoj meri oslanjati na predsednika Republike Aleksandra Vučića i na njegovu dosadašnju politiku. U ime Srba sa Kosova i Metohije, ja vas zaista molim, nemojte to činiti, jer je Aleksandar Vučić potpisao Briselski sporazum i predao suverenitet zemlje separatističkim vlastima u Prištini. O posledicama Briselskog sporazuma nemam vremena zaista da sada ovde govorim do kraja. Ali, priznaćete, mi koji živimo na Kosovu i Metohiji imamo pravo da imamo taj utisak izdaje i utisak da smo izdati od strane države i od strane ove vlasti.
Juče je gospodin Boško Obradović rekao da su potpisnici Briselskog sporazuma Aleksandar Vučić i Ivica Dačić izdajnici. Ja ne mogu da se složim unapred sa tom njegovom tvrdnjom, ne zato što ću ovde biti kažnjen od strane predsednika Skupštine, to je najmanje važno, već što oko toga ima različitih mišljenja i u samim Dverima. Recimo, prof. dr Kosta Čavoški, koji je predsednik političkog saveta te stranke, tvrdi da oni nisu izdajnici, da izdajnik može biti vojnik koji napusti front, već da su oni, po njegovim rečima, citiram ga – potpisnici Briselskog sporazuma su veleizdajnici, kaže prof. dr Kosta Čavoški. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Prvo za građane Srbije da kažem da mi je neverovatno da razgovaram sa ljudima, kao kandidat za predsednika Vlade Srbije, tako što neko dođe ovde, ispriča šta ima, kaže gomilu netačnih i poluinformacija, ustane i izađe, a onda ja kao kandidat za predsednika Vlade treba na to da odgovaram, ali odgovaraću građanima Srbije zato što je, na kraju krajeva, to najvažnije.
9/3 MO/BM
Da krenem prvo od onog što mi je najlakše, od rezultata Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje sam vodila u poslednjih deset meseci. Krenućemo od racionalizacije državne uprave. Nije težak posao bio racionalizacija državne uprave. Tražio ga je pre 15 godina MMF tada, da bi probali da stabilizujemo finansije. Pregovarao se taj aranžman sa MMF tada šest meseci, počeo i onda je MMF otišao iz Srbije posle 25 dana zato što ništa nije urađeno u prvih 25 dana. Nije težak posao. Proban je pet puta, pa je sada uspeo. U racionalizaciji državne uprave, gde je završena prva faza, a druga faza je reorganizacija, je državna uprava, kao što sam i rekla, smanjena za 39 hiljada ljudi, zajedno sa javnim preduzećima za više od 80 hiljada ljudi. To su ukupne uštede za budžet, uštede koje plaćaju građani Republike Srbije kroz svoje poreze od oko 180 miliona evra. To je završeno, ta prva faza u mom mandatu.
Kada imate stopu inflacije oko 1,6% na nivou EU, kada vam je stopa zaposlenosti 46,7%, a stopa nezaposlenosti 13%, o čemu mi danas da pričamo? To su suviše jaki argumenti i za nas narodne poslanike i za Vladu, ne danas u raspravi, nego za generacije posle nas. Niko danas u raspravi nije govorio o ceni valute koja je u prethodne tri godine porasla 6%. Niko se od opozicionih poslanika nije setio propalih privatizacija, privatizacija, otpuštanja.
Dame i gospodo, Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka, Vlada koju je on vodio, pomerili su raspravu u Skupštini Republike Srbije o temama kod izbora mandatara, više nema tih tema. Gospođo premijerka, preuzimate Vladu Republike Srbije sa suficitom od 1,2% na nivou opšte države. Prethodni premijer je podnosio svoj ekspoze kada je deficit bio 6,6%. To je uobičajen deficit, 2012. godine je bio 6,8%. Rast izvoza je 37,4%, odnosno investicije 10% u odnosu na 2014. godinu. Pokrivenost izvoza uvozom je 77,4%, a ranijih godina je bio oko 40%.
Govore ovde o dugu Republike Srbije i kažu da je dug preko 70%. Bio je. Dug Republike Srbije u odnosu na društveni bruto proizvod je 66,8%. Neverovatan pad u poslednjim mesecima i to nas vrlo brzo približava 60% Mastrihta kada ćemo moći da imamo 0,9% deficita sasvim normalno kao i evropske zemlje.
Kada sam danas govorio ove prilično jednostavne i tačne ekonomske podatke, možda to izgleda suvoparno, možda to izgleda jednostavno, možda to izgleda lako, ali to nije tako. To je rezultat napora i rada, rezultat teških odluka. Da krenemo od odluke o Zakonu o radu. To je pre svega stvar poverenja koje je ovaj parlament i prethodna Vlada imala prema Aleksandru Vučiću.
Kada nas danas hvale i na zapadu i na istoku za ekonomske mere koje sprovodimo, za spoljnu politiku koju vodimo, mi u Srbiji znamo da smo tek počeli, da smo tek počeli da vraćamo Srbiju na mesto koje joj pripada. Srbija je imala tešku svakakvu, pa i ekonomsku prošlost. Ta ekonomska prošlost predstavlja problem u društvenim odnosima. Danas u Srbiji naravno da imate segmente društva koji funkcionišu jedinstveno u Evropi.
Gospođo mandatarka, ja mislim da je vaš ključni problem u narednom vremenskom periodu da kao mlada osoba shvatite da ne postoji prošlost, tj. da postoji, ma koliko ona ekonomska bila, ona nama danas u savremenom svetu nije potrebna, mi je moramo menjati. Društvo, država, ekonomija, ne može više da se vodi, a da se ne poštuju ekonomska pravila, principi i teorija. Srpska rešenja u svim tim oblastima vrlo često davala su srpski loše rezultate.
Ono sa čime ćete se vi suočiti kao mandatar i ključni ekonomski problem jeste kretanje cene kapitala. Ako imate rast stope feda, a Centralna evropska banka će vrlo brzo to morati da prati, to će imati posledice na rast euribora. Mi danas govorimo o problemu koji je izvan Srbije. Znači, imaćemo problem kao i ostale evropske zemlje, kao i ceo svet. Da li vi pamtite kad je to tako bilo? Srbija jeste svet i Srbija ne može da se bori protiv međunarodne globalne konkurencije. Srbija ne treba to da radi. Srbiji je mesto u toj konkurenciji. Sloboda i pravda je ono što je sraslo sa Srbijom. Bez slobode i pravde nema ni rasta i razvoja društva. Mi to treba da pružimo, jer smo vrlo često u prošlosti bili u situaciji da nam je to uskraćivano.
Da se vratim na početak, Džad kaže – neregulisano društvo, kapitalizam. Neregulisano društvo je ono što vi kao premijer Srbije, Skupštine Srbije i Vlada Srbije ne treba više da vrati u Srbiju. Teško stečeno poverenje, ne u mere Vlade, već u namere Vlade, koje je iskazano na izborima je suština napretka razvoja Srbije.
9/2 MO/BM
Gospođo premijerka, čini mi se da imate dovoljno hrabrosti i dovoljno srpskog inata da preuzmete Vladu Republike Srbije, zato što vam mi verujemo, mi smo tu da vas podružimo, zato što verujemo vašem timu od poštenih i ljudi koje uvažavamo, ali pre svega verujemo zato što ste predlog predsednika države Republike Srbije Aleksandra Vučića.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić.
SLAVIŠA RISTIĆ: Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo Brnabić, u ovom kratkom vremenu koje kao poslanička grupa imamo, govoriću samo o onom delu vašeg programa koji se odnosi na Kosovo i Metohiju. Odmah na samom početku moram reći jednu zabrinjavajuću činjenicu, o Kosovu i Metohiji ima svega sedam rečenica, izbrojao sam slovima i brojem, a 13 gusto kucanih stranica o digitalizaciji. To je ono što se bojim da će biti zapravo da unapred govori o vašem stavu i vašoj brizi o Kosovu i Metohiji.
Neću govoriti u ovom delu u kom se poglavlju nalazi Kosovo i Metohija, o tome je govoreno, a nalazi se u poglavlju povezivanja Srbije sa Evropom i svetom i saradnja sa regionom. Dakle, u prvoj rečenici vi pozivate, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, na istorijski kompromis. Mene zanima o kom istorijskom kompromisu mislite kada govorite o Kosovu i Metohiji? To govorite vi, a o tome govori i Aleksandar Vučić. Moram da vas podsetim, kada je u pitanju teritorijalna celovitost zemlje, tu ne može biti kompromisa. Nije sporno mirno rešavanje problema, ali kompromisa oko teritorije nema.
Dakle, u zadnjoj rečenici takođe kažete da ćete nastaviti kontinuitet prethodne Vlade i da ćete se u najvećoj meri oslanjati na predsednika Republike Aleksandra Vučića i na njegovu dosadašnju politiku. U ime Srba sa Kosova i Metohije, ja vas zaista molim, nemojte to činiti, jer je Aleksandar Vučić potpisao Briselski sporazum i predao suverenitet zemlje separatističkim vlastima u Prištini. O posledicama Briselskog sporazuma nemam vremena zaista da sada ovde govorim do kraja. Ali, priznaćete, mi koji živimo na Kosovu i Metohiji imamo pravo da imamo taj utisak izdaje i utisak da smo izdati od strane države i od strane ove vlasti.
Juče je gospodin Boško Obradović rekao da su potpisnici Briselskog sporazuma Aleksandar Vučić i Ivica Dačić izdajnici. Ja ne mogu da se složim unapred sa tom njegovom tvrdnjom, ne zato što ću ovde biti kažnjen od strane predsednika Skupštine, to je najmanje važno, već što oko toga ima različitih mišljenja i u samim Dverima. Recimo, prof. dr Kosta Čavoški, koji je predsednik političkog saveta te stranke, tvrdi da oni nisu izdajnici, da izdajnik može biti vojnik koji napusti front, već da su oni, po njegovim rečima, citiram ga – potpisnici Briselskog sporazuma su veleizdajnici, kaže prof. dr Kosta Čavoški. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Prvo za građane Srbije da kažem da mi je neverovatno da razgovaram sa ljudima, kao kandidat za predsednika Vlade Srbije, tako što neko dođe ovde, ispriča šta ima, kaže gomilu netačnih i poluinformacija, ustane i izađe, a onda ja kao kandidat za predsednika Vlade treba na to da odgovaram, ali odgovaraću građanima Srbije zato što je, na kraju krajeva, to najvažnije.
9/3 MO/BM
Da krenem prvo od onog što mi je najlakše, od rezultata Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje sam vodila u poslednjih deset meseci. Krenućemo od racionalizacije državne uprave. Nije težak posao bio racionalizacija državne uprave. Tražio ga je pre 15 godina MMF tada, da bi probali da stabilizujemo finansije. Pregovarao se taj aranžman sa MMF tada šest meseci, počeo i onda je MMF otišao iz Srbije posle 25 dana zato što ništa nije urađeno u prvih 25 dana. Nije težak posao. Proban je pet puta, pa je sada uspeo. U racionalizaciji državne uprave, gde je završena prva faza, a druga faza je reorganizacija, je državna uprava, kao što sam i rekla, smanjena za 39 hiljada ljudi, zajedno sa javnim preduzećima za više od 80 hiljada ljudi. To su ukupne uštede za budžet, uštede koje plaćaju građani Republike Srbije kroz svoje poreze od oko 180 miliona evra. To je završeno, ta prva faza u mom mandatu.
10/1 MZ/SM 11.35-11.45
Ušli smo u drugu fazu reforme državne uprave, to je reorganizacija državne uprave i najvažnije – mrežnih sistema prosvete, zdravstva i socijalne zaštite. Zajedno sa resornim ministarstvima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je završilo akcione planove i vizione dokumente za dva mrežna sistema, za prosvetu i za socijalnu zaštitu, a za zdravstvo se u ovom trenutku završava.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku, par ekselans zakon koji je donela prethodna Vlada u mandatu ministarke pre mene, fantastičan zakon, zakon koji potpuno menja konačno odnos države prema svojim građanima i kaže – država postaje servis građana, građani više nisu kuriri za državu. Trebalo je da dođe do 2015. godine, da kažemo – dosta je bilo da građani budu kuriri za državu. Nije teško, samo niko nije uradio.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku znači da ste morali da povežete neke baze podataka da bi automatski državni službenici i ljudi na šalteru mogli da povuku te podatke. To nikako niste mogli da uradite bez jedne, najvažnije stvari – matičnih knjiga u elektronskom obliku. Dok god imate matične knjige, one ogromne knjige, ovako, rodite se, venčate se, matične knjige preminulih, pa upišete i dok god je to u knjigama vi ništa ne možete da uradite za građane da oni više ne budu kuriri države.
Posle sedam godina, u mom mandatu ministra, taj posao je konačno završen. Zato smo od 1. juna mogli da pustimo punu implementaciju Zakona o opštem upravnom postupku, tako što smo povezali šest najvažnijih baza podataka – matične knjige, Poresku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PIO fond, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnu službu zapošljavanja. Sada, kao što ste videli u poslednjih desetak dana, građani mogu da dođu, zakažu venčanje samo sa svojom ličnom kartom i odmah sve završe na tom mestu, isto kao što mogu da dođu u policiju i prijave bebu za pasoš samo sa svojom ličnom kartom i ne treba im ništa više drugo. To je završeno u poslednjih deset meseci. Nije puno, ali završeno je.
Pustili smo i projekat „Bebo, dobrodošla na svet“, „e-beba“, smešan je verovatno, osim roditeljima kojima se sada rađaju deca, koji više ne moraju da uzmu tri dana slobodno sa posla i da idu na pet različitih šaltera, nego lepo u porodilištu prijave svoju bebu potpuno besplatno za 15 minuta, to uradi neko u porodilištu za njih i onda na kućnu adresu dobiju izvod iz matične knjige rođenih i zdravstvenu karticu. Isto nije puno i dosta je smešno, osim kada ne pričate populistički koliko je važno da se rađaju deca, ali ne možete da obezbedite da kada se deca rađaju roditelji ne uzmu tri dana slobodno sa posla da tu decu prijave.
Inspekcijski nadzor. Znate, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je od 2015. godine koordinacija svih inspekcijskih službi. Zahvaljujući koordinaciji svih inspekcijskih službi i zahvaljujući tome što konačno, a pričala sam i juče o tome, uvođenje reda i zdravog razuma u državnu upravu, koje ne znam kako se niko nije setio pre 2015. godine, sada imamo inspekcije koje su nadležne i nad neregistrovanim privrednim subjektima. Zahvaljujući tome, ukupan broj novoregistrovanih preduzetnika je porastao za 17% u 2016. godini i, što je još važnije, registrovano je smanjenje broja odjavljenih preduzetnika za 10%, što znači u stvari da preduzetnici u Srbiji više ne vide tu motivaciju da se ne registruju, prelaze u sivu zonu zato što inspekcije važe i za neregistrovane subjekte i time ljudima omogućavamo fer konkurenciju na tržištu.
10/2 MZ/SM
Nacionalne manjine. Neke prethodne vlade su posebno bile jake na ljudskim i manjinskim pravima, nacionalnim manjinama, pa su onda u prethodne tri godine održane četiri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine i nikad nije bio bolji odnos sa nacionalnim manjinama. Imamo i Akcioni plan za nacionalne manjine, za koji su nas u novembru pozvali u Strazbur od strane Evropskog parlamenta da predstavimo Srbiju kao najbolju praksu u Evropi za nacionalne manjine. Pre toga taj Republički savet za nacionalne manjine sastao se samo jednom u oktobru 2009. godine i to je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zajedno sa kolegama iz Vlade Srbije, pre svega Ministarstvom za unutrašnje poslove i Ministarstvom građevine, napravili smo dva koordinaciona tela da konačno počnemo da radimo na registrima, registar stanovništva i registar adresnih podataka, to je započeto.
Sve u svemu, nisam radila puno, ali uradila sam nešto za deset meseci i sigurna sam, vidim po ostalim rezultatima koje smo nasledili, da je taj rad u prošlosti bio mnogo veći i imao mnogo više rezultata, tako da hvala vam na tome svima koji su takve rezultate ostavili. Ti rezultati, ako pričamo javnom dugu, takvi su da smo samo za kamate dali para toliko da smo mogli da izgradimo 150 kilometara autoputa svake godine. Znači, za dve godine na te kamate mogli smo da izgradimo 300 kilometara autoputa, da nismo imali takve kamate, tako ugovorene.
(Nenad Konstantinović: Replika.)
Ne treba vikati, dovoljno sam čula. Nije završila mandatarka.
ANA BRNABIĆ: Ako mogu, molim vas, samo da kažem nešto što je važno za građane Srbije, valjda. Deficit opšte države u 2016. godini, kada pričamo o neispunjenim obećanjima, smanjen je za više od 200 milijardi dinara u odnosu na deficit koji je država imala u 2014. godini. Srbija je u 2016. godini ostvarila primarni suficit, što znači da kada vratite sve te kamate, kada to otpišete, znači, ostvarili ste suficit od 75 milijardi dinara. Javni dug je u odnosu na kraj 2014. godine smanjen za 3,3% BDP-a i u aprilu 2017. godine on je iznosio 67,7% BDP-a.
Sada da objasnim građanima, da ne pričamo o procentima, evo, na najplastičniji način kako to izgleda sa javnim dugom i kakva je situacija ostavljena i zašto je on rastao. Dakle, to je kao da imate nekog ko ne radi ništa, Ana Brnabić je sedela 2008, 2009, 2010, 2011. godine, nije radila ništa, ali morala je da plaća za komunalije, za hranu, za sve ostalo što mora da se plaća, jel, imate neke troškove. Onda, pošto ne radite, nemate platu, ne proizvodite, vi onda pozajmljujete da biste te troškove platili, pozajmljujete po kamatnoj stopi od 7,5%. Onda Ana Brnabić u jednom trenutku ostavi npr. Jadranki Joksimović te dugove i Jadranka Joksimović npr. se onda zaposli i plaća tu kamatu. Zaposli se sada Jadranka i kaže – dobro, sada imam posao, imam ove dugove koje moram da vraćam po kamati od 7,5%, hajte ja, pošto sada imam posao, nešto proizvodim, radim, da se pozajmim dodatno da vratim zelenaške kamate, a pozajmim se, normalno, kod banke i npr. pozajmim se za 2%, vratim ovo od 7%, radim i vraćam. Praktično zato je za građane rastao taj dug. Ali taj dug vi sada možete da vraćate i zato se on smanjuje.
Ušli smo u drugu fazu reforme državne uprave, to je reorganizacija državne uprave i najvažnije – mrežnih sistema prosvete, zdravstva i socijalne zaštite. Zajedno sa resornim ministarstvima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je završilo akcione planove i vizione dokumente za dva mrežna sistema, za prosvetu i za socijalnu zaštitu, a za zdravstvo se u ovom trenutku završava.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku, par ekselans zakon koji je donela prethodna Vlada u mandatu ministarke pre mene, fantastičan zakon, zakon koji potpuno menja konačno odnos države prema svojim građanima i kaže – država postaje servis građana, građani više nisu kuriri za državu. Trebalo je da dođe do 2015. godine, da kažemo – dosta je bilo da građani budu kuriri za državu. Nije teško, samo niko nije uradio.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku znači da ste morali da povežete neke baze podataka da bi automatski državni službenici i ljudi na šalteru mogli da povuku te podatke. To nikako niste mogli da uradite bez jedne, najvažnije stvari – matičnih knjiga u elektronskom obliku. Dok god imate matične knjige, one ogromne knjige, ovako, rodite se, venčate se, matične knjige preminulih, pa upišete i dok god je to u knjigama vi ništa ne možete da uradite za građane da oni više ne budu kuriri države.
Posle sedam godina, u mom mandatu ministra, taj posao je konačno završen. Zato smo od 1. juna mogli da pustimo punu implementaciju Zakona o opštem upravnom postupku, tako što smo povezali šest najvažnijih baza podataka – matične knjige, Poresku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PIO fond, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnu službu zapošljavanja. Sada, kao što ste videli u poslednjih desetak dana, građani mogu da dođu, zakažu venčanje samo sa svojom ličnom kartom i odmah sve završe na tom mestu, isto kao što mogu da dođu u policiju i prijave bebu za pasoš samo sa svojom ličnom kartom i ne treba im ništa više drugo. To je završeno u poslednjih deset meseci. Nije puno, ali završeno je.
Pustili smo i projekat „Bebo, dobrodošla na svet“, „e-beba“, smešan je verovatno, osim roditeljima kojima se sada rađaju deca, koji više ne moraju da uzmu tri dana slobodno sa posla i da idu na pet različitih šaltera, nego lepo u porodilištu prijave svoju bebu potpuno besplatno za 15 minuta, to uradi neko u porodilištu za njih i onda na kućnu adresu dobiju izvod iz matične knjige rođenih i zdravstvenu karticu. Isto nije puno i dosta je smešno, osim kada ne pričate populistički koliko je važno da se rađaju deca, ali ne možete da obezbedite da kada se deca rađaju roditelji ne uzmu tri dana slobodno sa posla da tu decu prijave.
Inspekcijski nadzor. Znate, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je od 2015. godine koordinacija svih inspekcijskih službi. Zahvaljujući koordinaciji svih inspekcijskih službi i zahvaljujući tome što konačno, a pričala sam i juče o tome, uvođenje reda i zdravog razuma u državnu upravu, koje ne znam kako se niko nije setio pre 2015. godine, sada imamo inspekcije koje su nadležne i nad neregistrovanim privrednim subjektima. Zahvaljujući tome, ukupan broj novoregistrovanih preduzetnika je porastao za 17% u 2016. godini i, što je još važnije, registrovano je smanjenje broja odjavljenih preduzetnika za 10%, što znači u stvari da preduzetnici u Srbiji više ne vide tu motivaciju da se ne registruju, prelaze u sivu zonu zato što inspekcije važe i za neregistrovane subjekte i time ljudima omogućavamo fer konkurenciju na tržištu.
10/2 MZ/SM
Nacionalne manjine. Neke prethodne vlade su posebno bile jake na ljudskim i manjinskim pravima, nacionalnim manjinama, pa su onda u prethodne tri godine održane četiri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine i nikad nije bio bolji odnos sa nacionalnim manjinama. Imamo i Akcioni plan za nacionalne manjine, za koji su nas u novembru pozvali u Strazbur od strane Evropskog parlamenta da predstavimo Srbiju kao najbolju praksu u Evropi za nacionalne manjine. Pre toga taj Republički savet za nacionalne manjine sastao se samo jednom u oktobru 2009. godine i to je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zajedno sa kolegama iz Vlade Srbije, pre svega Ministarstvom za unutrašnje poslove i Ministarstvom građevine, napravili smo dva koordinaciona tela da konačno počnemo da radimo na registrima, registar stanovništva i registar adresnih podataka, to je započeto.
Sve u svemu, nisam radila puno, ali uradila sam nešto za deset meseci i sigurna sam, vidim po ostalim rezultatima koje smo nasledili, da je taj rad u prošlosti bio mnogo veći i imao mnogo više rezultata, tako da hvala vam na tome svima koji su takve rezultate ostavili. Ti rezultati, ako pričamo javnom dugu, takvi su da smo samo za kamate dali para toliko da smo mogli da izgradimo 150 kilometara autoputa svake godine. Znači, za dve godine na te kamate mogli smo da izgradimo 300 kilometara autoputa, da nismo imali takve kamate, tako ugovorene.
(Nenad Konstantinović: Replika.)
Ne treba vikati, dovoljno sam čula. Nije završila mandatarka.
ANA BRNABIĆ: Ako mogu, molim vas, samo da kažem nešto što je važno za građane Srbije, valjda. Deficit opšte države u 2016. godini, kada pričamo o neispunjenim obećanjima, smanjen je za više od 200 milijardi dinara u odnosu na deficit koji je država imala u 2014. godini. Srbija je u 2016. godini ostvarila primarni suficit, što znači da kada vratite sve te kamate, kada to otpišete, znači, ostvarili ste suficit od 75 milijardi dinara. Javni dug je u odnosu na kraj 2014. godine smanjen za 3,3% BDP-a i u aprilu 2017. godine on je iznosio 67,7% BDP-a.
Sada da objasnim građanima, da ne pričamo o procentima, evo, na najplastičniji način kako to izgleda sa javnim dugom i kakva je situacija ostavljena i zašto je on rastao. Dakle, to je kao da imate nekog ko ne radi ništa, Ana Brnabić je sedela 2008, 2009, 2010, 2011. godine, nije radila ništa, ali morala je da plaća za komunalije, za hranu, za sve ostalo što mora da se plaća, jel, imate neke troškove. Onda, pošto ne radite, nemate platu, ne proizvodite, vi onda pozajmljujete da biste te troškove platili, pozajmljujete po kamatnoj stopi od 7,5%. Onda Ana Brnabić u jednom trenutku ostavi npr. Jadranki Joksimović te dugove i Jadranka Joksimović npr. se onda zaposli i plaća tu kamatu. Zaposli se sada Jadranka i kaže – dobro, sada imam posao, imam ove dugove koje moram da vraćam po kamati od 7,5%, hajte ja, pošto sada imam posao, nešto proizvodim, radim, da se pozajmim dodatno da vratim zelenaške kamate, a pozajmim se, normalno, kod banke i npr. pozajmim se za 2%, vratim ovo od 7%, radim i vraćam. Praktično zato je za građane rastao taj dug. Ali taj dug vi sada možete da vraćate i zato se on smanjuje.
11/1 JJ/MJ 11.45 – 11.55
Prvi put u 2016. godini, zbog toga mi imamo traktoriju duga koja počinje da pada. Dakle, imate posao, dodatno ste se pozajmili da vratite ove pozajmice od 7,5% da ne bi više plaćali za kamate samo u vrednosti od 150 kilometara autoputeva godišnje i sada imate polako zdravu državu.
Što se tiče lokalnih samouprava i dugova, stvarno, evo, da se ne vraćamo na to, toliko puta sam o tome pričala u Skupštini, čini mi se da imate tu u komšiluku ljude koji bi mogli najbolje objasne problematiku dugovanja lokalnih samouprava. Smederevska Palanka, mala Smederevska Palanka uspela je da se zaduži za tri puta godišnji budžet, pa si ve sad sa tim snalazite. Deficit Beogradu ostavljen 20%, Prokuplje je imalo četiri puta više zaposlenih kod Optimuma pa sad vi to smanjujte. Dakle, u svakom slučaju verujem da su neki ljudi ovde mnogo veći eksperti za pravljenje i objašnjavanje kako su se pravili dugovi lokalne samouprave, nego što sam ja.
Što se tiče još jedne fantastične stvari, „Duing biznis lista“ Svetske banke, fascinantna stvar za mene, evo, za mene je to fascinantna stvar. Bila su dva Nacionalna saveta Vlade Republike Srbije za konkurentnost. Jedan 2003. godine, pa ništa nije uradio, pa jedan 2008. godine, pa ništa nije uradio. Rekla sam, veb-sajt, pet radnih grupa, velike konstitutivne sednice u Palati Srbija. I, Srbija samo pada i pada i pada na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Složićemo se dosta objektivan kriterijum Svetske banke, i o onda Vlada Republike Srbije napravi jednu zajedničku Radnu grupu, ništa pompezno, ništa veliko, vodi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, tu su svi ministri, daju sve od sebe i za dve godine, - ops, 44 mesta smo se podigli na toj „Duing biznis listi“ Svetske banke i sada samo rangirani bolje nego ikada ranije.
Promenila se metodologija, ne u našu korist, da je ostala bili bi u prvih 25 zemalja sveta danas. Tako da nemojte da pričamo o stvarima. Molim vas, puno stvari je siva zona, nisu sve crne i bele, ali ove, ove stvari, javni dug, deficit, inflacija, zaposlenost koja je pala na 13%. Zaposlenost mladih koja je u 2016. godini pala 11%, pa je i dalje 25,8% što je katastrofalno. „Duing biznis lista“ Svetske banke, molim vas, te stvari su ili crne ili bele, a sada su bele. Hvala.
PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Zvonimir Stević. Izvolite.
ZVONIMIR STEVIĆ: Poštovana predsednice, poštovana mandatarko, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 107. Narušeno je dostojanstvo Skupštine.
Naime, o čemu se radi? Veoma interesantno, i ono što je zanimljivo da su u načelnoj raspravi o zakonu i Vladi i raspravi u pojedinostima, kao i na osnovu ekspozea mandatarke na krajnje jednostavan, subjektivan, pristrasan način pokazuje nekakva briga o KiM, i to od onih koji su statistička greška na KiM i to od onih…
PREDSEDNIK: Poslaniče, povreda Poslovnika.
Ne možete da replicirate. Može povreda Poslovnika, samo.
ZVONIMIR STEVIĆ: Pa, ako ste pratili prethodnog govornika on je rako i dao sebi za pravo da govori u ime naroda sa KiM, a nema ga, statistička greška i u biračkom telu na KiM on ne postoji. Ako ste pratili, napravio je povredu zato što navodno ne govori o nekakvoj izdaji i hteo je da se ogradi o jučerašnje izjave oko KiM, a da li treba da govorimo od 2000. godine o izdaji i puštanju 1.300 terorista sa prostora KiM, da li da govorimo o potpisanom Sporazumu CEFTA, da li da govorimo o pogromu koji se desio 2004. godine, gde je tadašnja Vlada i tadašnje rukovodstvo gde je govornik pripadao, izdala samo nekakvo navodno saopštenje o nekakvoj brzi o KiM.
11/2 JJ/MJ
Još nešto, ja izuzetno cenim i uvažavam ljude iz Zubinog Potoka, ali nije Zubin Potok…
PREDSEDNIK: Vreme. Hvala vam.
Smatram da nisam povredila Poslovnik, nije da nije bilo volje da reagujem nego je…
(Slaviša Ristić: Replika.)
Nema replike, kakve veze ima što ste vi pomenuti. On je citirao kao što ste vi Kostu Čavoškog citirali. To je bila povreda Poslovnika. Smatram da nisam povredila Poslovnik zato što je prethodni govornik izrekao uvrede na takav način da je citirao Kostu Čavoškog koga ne mogu da kaznim, vrlo rado bih ga kaznila.
Osnove za repliku nema jer ministarka iz člana 104. nije iskoristila nijedan osnov.
(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Ne može Poslovnik da se koristi umesto replike.
U redu, reč ima Marinika Tepić. Izvolite.
MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem predsednice, juče sam na sličan način reklamirala, odnosno sa istom namerom član 107. koji smatram da ste povredili dok je govorila mandatorka Brnabić i smatram da ste dužni da je obavestite o nekoliko stvari.
Najpre, da ne može da narušava dostojanstvo Narodne skupštine time što iznosi polutačne podatke ili na taj način da stvara zabunu u javnosti i to se inače zove manipulacija podacima.
Samo ću pomenuti našta konkretno mislim, kada je govorila o zasedanju Nacionalnog saveta za nacionalne manjine. Pominjala da je prosek do sada bio u pet godina, četiri sastanka, do 2009. godine samo jednom. Ona je morala da kaže da je Zakon o nacionalnim savetima usvojen 2007. godine, da se konstituisao tek kasnije i da nije postojalo zakonskih osnova da se sastane od jednom.
PREDSEDNIK: To je replika.
MARINIKA TEPIĆ: Završila sam.
PREDSEDNIK: Pretpostavljam. To je bila replika, nije povreda Poslovnika. Sa jasnom namerom ste replicirati i oduzimam vašoj grupi minut i koliko ste govorili zato što je ovo bilo repliciranje.
Reč ima Marija Janjušević.
MARIJA JANjUŠEVIĆ: Poštovana predsedavajuća, ukazujem na povredu Poslovnika član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika niti na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Mislim, da već nekoliko dana ovde imamo primer da se ugrožava sloboda govora i da se ona karakteriše kao govor mržnje. Zamolila bih sve kolege narodne poslanike da jedni druge poštujemo, a naročito da se poštuje neko ko živi na Kosovu i Metohiji i u sadašnje vreme. Nažalost, upravo zbog potpisivanja Briselskog sporazuma Srbi…
PREDSEDNIK: Vi isto replicirate, poštovana poslanice. Povreda mora da bude neposredno učinjena. Ne razumem kada je to učinjeno, uopšte. Zaista ne razumem. Poslanik ima prava da govori o povredi Poslovnika. On nije rekao o vašoj porodici nego o tome koliko ste glasova osvojili na Kosovu i Metohiji. Nemojte da iznosite netačne podatke ovde, porodicu vam nije niko spomenuo. Ako vaša porodica, ta koja je glasala za vas, onda je to, to, ali ja to ne znam. Zaista, ne znam.
11/3 JJ/MJ
Reč ima Nenad Konstantinović.
NENAD KONSTANTINOVIĆ: Predsednice, vi ste vašim vođenjem sednice prekršili ste član 104. Poslovnika. Morali ste da mi date pravo na repliku zato što je mandatorka odgovarajući meni pogrešno protumačila ono što sam ja govorio. Pa, vas pitam, da li ćete mi dati mogućnost da odgovorim, odnosno da repliciram mandatorki. Mislim, da ni ona ne bi imala ništa protiv.
Prvi put u 2016. godini, zbog toga mi imamo traktoriju duga koja počinje da pada. Dakle, imate posao, dodatno ste se pozajmili da vratite ove pozajmice od 7,5% da ne bi više plaćali za kamate samo u vrednosti od 150 kilometara autoputeva godišnje i sada imate polako zdravu državu.
Što se tiče lokalnih samouprava i dugova, stvarno, evo, da se ne vraćamo na to, toliko puta sam o tome pričala u Skupštini, čini mi se da imate tu u komšiluku ljude koji bi mogli najbolje objasne problematiku dugovanja lokalnih samouprava. Smederevska Palanka, mala Smederevska Palanka uspela je da se zaduži za tri puta godišnji budžet, pa si ve sad sa tim snalazite. Deficit Beogradu ostavljen 20%, Prokuplje je imalo četiri puta više zaposlenih kod Optimuma pa sad vi to smanjujte. Dakle, u svakom slučaju verujem da su neki ljudi ovde mnogo veći eksperti za pravljenje i objašnjavanje kako su se pravili dugovi lokalne samouprave, nego što sam ja.
Što se tiče još jedne fantastične stvari, „Duing biznis lista“ Svetske banke, fascinantna stvar za mene, evo, za mene je to fascinantna stvar. Bila su dva Nacionalna saveta Vlade Republike Srbije za konkurentnost. Jedan 2003. godine, pa ništa nije uradio, pa jedan 2008. godine, pa ništa nije uradio. Rekla sam, veb-sajt, pet radnih grupa, velike konstitutivne sednice u Palati Srbija. I, Srbija samo pada i pada i pada na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Složićemo se dosta objektivan kriterijum Svetske banke, i o onda Vlada Republike Srbije napravi jednu zajedničku Radnu grupu, ništa pompezno, ništa veliko, vodi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, tu su svi ministri, daju sve od sebe i za dve godine, - ops, 44 mesta smo se podigli na toj „Duing biznis listi“ Svetske banke i sada samo rangirani bolje nego ikada ranije.
Promenila se metodologija, ne u našu korist, da je ostala bili bi u prvih 25 zemalja sveta danas. Tako da nemojte da pričamo o stvarima. Molim vas, puno stvari je siva zona, nisu sve crne i bele, ali ove, ove stvari, javni dug, deficit, inflacija, zaposlenost koja je pala na 13%. Zaposlenost mladih koja je u 2016. godini pala 11%, pa je i dalje 25,8% što je katastrofalno. „Duing biznis lista“ Svetske banke, molim vas, te stvari su ili crne ili bele, a sada su bele. Hvala.
PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Zvonimir Stević. Izvolite.
ZVONIMIR STEVIĆ: Poštovana predsednice, poštovana mandatarko, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 107. Narušeno je dostojanstvo Skupštine.
Naime, o čemu se radi? Veoma interesantno, i ono što je zanimljivo da su u načelnoj raspravi o zakonu i Vladi i raspravi u pojedinostima, kao i na osnovu ekspozea mandatarke na krajnje jednostavan, subjektivan, pristrasan način pokazuje nekakva briga o KiM, i to od onih koji su statistička greška na KiM i to od onih…
PREDSEDNIK: Poslaniče, povreda Poslovnika.
Ne možete da replicirate. Može povreda Poslovnika, samo.
ZVONIMIR STEVIĆ: Pa, ako ste pratili prethodnog govornika on je rako i dao sebi za pravo da govori u ime naroda sa KiM, a nema ga, statistička greška i u biračkom telu na KiM on ne postoji. Ako ste pratili, napravio je povredu zato što navodno ne govori o nekakvoj izdaji i hteo je da se ogradi o jučerašnje izjave oko KiM, a da li treba da govorimo od 2000. godine o izdaji i puštanju 1.300 terorista sa prostora KiM, da li da govorimo o potpisanom Sporazumu CEFTA, da li da govorimo o pogromu koji se desio 2004. godine, gde je tadašnja Vlada i tadašnje rukovodstvo gde je govornik pripadao, izdala samo nekakvo navodno saopštenje o nekakvoj brzi o KiM.
11/2 JJ/MJ
Još nešto, ja izuzetno cenim i uvažavam ljude iz Zubinog Potoka, ali nije Zubin Potok…
PREDSEDNIK: Vreme. Hvala vam.
Smatram da nisam povredila Poslovnik, nije da nije bilo volje da reagujem nego je…
(Slaviša Ristić: Replika.)
Nema replike, kakve veze ima što ste vi pomenuti. On je citirao kao što ste vi Kostu Čavoškog citirali. To je bila povreda Poslovnika. Smatram da nisam povredila Poslovnik zato što je prethodni govornik izrekao uvrede na takav način da je citirao Kostu Čavoškog koga ne mogu da kaznim, vrlo rado bih ga kaznila.
Osnove za repliku nema jer ministarka iz člana 104. nije iskoristila nijedan osnov.
(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Ne može Poslovnik da se koristi umesto replike.
U redu, reč ima Marinika Tepić. Izvolite.
MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem predsednice, juče sam na sličan način reklamirala, odnosno sa istom namerom član 107. koji smatram da ste povredili dok je govorila mandatorka Brnabić i smatram da ste dužni da je obavestite o nekoliko stvari.
Najpre, da ne može da narušava dostojanstvo Narodne skupštine time što iznosi polutačne podatke ili na taj način da stvara zabunu u javnosti i to se inače zove manipulacija podacima.
Samo ću pomenuti našta konkretno mislim, kada je govorila o zasedanju Nacionalnog saveta za nacionalne manjine. Pominjala da je prosek do sada bio u pet godina, četiri sastanka, do 2009. godine samo jednom. Ona je morala da kaže da je Zakon o nacionalnim savetima usvojen 2007. godine, da se konstituisao tek kasnije i da nije postojalo zakonskih osnova da se sastane od jednom.
PREDSEDNIK: To je replika.
MARINIKA TEPIĆ: Završila sam.
PREDSEDNIK: Pretpostavljam. To je bila replika, nije povreda Poslovnika. Sa jasnom namerom ste replicirati i oduzimam vašoj grupi minut i koliko ste govorili zato što je ovo bilo repliciranje.
Reč ima Marija Janjušević.
MARIJA JANjUŠEVIĆ: Poštovana predsedavajuća, ukazujem na povredu Poslovnika član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika niti na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Mislim, da već nekoliko dana ovde imamo primer da se ugrožava sloboda govora i da se ona karakteriše kao govor mržnje. Zamolila bih sve kolege narodne poslanike da jedni druge poštujemo, a naročito da se poštuje neko ko živi na Kosovu i Metohiji i u sadašnje vreme. Nažalost, upravo zbog potpisivanja Briselskog sporazuma Srbi…
PREDSEDNIK: Vi isto replicirate, poštovana poslanice. Povreda mora da bude neposredno učinjena. Ne razumem kada je to učinjeno, uopšte. Zaista ne razumem. Poslanik ima prava da govori o povredi Poslovnika. On nije rekao o vašoj porodici nego o tome koliko ste glasova osvojili na Kosovu i Metohiji. Nemojte da iznosite netačne podatke ovde, porodicu vam nije niko spomenuo. Ako vaša porodica, ta koja je glasala za vas, onda je to, to, ali ja to ne znam. Zaista, ne znam.
11/3 JJ/MJ
Reč ima Nenad Konstantinović.
NENAD KONSTANTINOVIĆ: Predsednice, vi ste vašim vođenjem sednice prekršili ste član 104. Poslovnika. Morali ste da mi date pravo na repliku zato što je mandatorka odgovarajući meni pogrešno protumačila ono što sam ja govorio. Pa, vas pitam, da li ćete mi dati mogućnost da odgovorim, odnosno da repliciram mandatorki. Mislim, da ni ona ne bi imala ništa protiv.
12/1 GD/IĆ 11.55-12.05
PREDSEDNIK: Hvala, poslaniče.
Kada mandatarka bude predsedavajući vrlo rado ću saslušati njeno mišljenje.
Ona se nije bunila, a vama sam jasno stavila do znanja da replike nema, jer vas je mandatarka…
Pročitajte član 104, vi ste barem pravnik pa znate da se članovi, svi, čitaju od početka do kraja. Ne tumači se jedna, dve tri reči.
NENAD KONSTANTINOVIĆ: „Ako govornik…“ (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Ne čujem vas više.
Niste imali pravo na repliku, a da vas kaznim neću.
Narodni poslanik Žarko Mićin ima reč. Izvolite.
ŽARKO MIĆIN: Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovana predsednice, gospođo Brnabić, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ekspoze koji nam je gospođa Brnabić juče predstavila je jedan sveobuhvatan i dobro koncipiran program Vlade, koji predstavlja nastavak politike reformi, napretka i razvoja, koji je započela Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Smatram značajnim to što je na prvoj strani, kao jedan od strateških ciljeva nove Vlade istaknuto pristupanje Srbije EU, čime će se faktički nastaviti aktivna politika evropskih integracija, zahvaljujući kojoj smo do sada otvorili 10 poglavlja.
U ekspozeu je ozbiljna pažnja posvećena privredi i javnim finansijama, koji su svakako kičma razvoja jedne zemlje i mislim da su postavljeni ciljevi u ovom ekspozeu da deficit opšte države bude ispod 1% i da nivo javnog duga bude ispod 60% realno i to, pre svega, zahvaljujući dobroj fiskalnoj politici prethodne Vlade, zbog koje je budžet Srbije danas u plusu za 20 milijardi dinara.
Takođe, ono što smatram dobrim je što ekspozeom predviđena politika realnog rasta BDP-a na osnovu investicija i izvoza, što je nastavak takođe politike koju je vodila Vlada Aleksandra Vučića, zahvaljujući kojoj Srbija danas ima realan rast BDP-a. Pre 2012. godine to nije bio slučaj.
Pomenuću još dve nove stvari koje je gospođa Brnabić istakla da će biti u fokusu nove Vlade, a to je digitalizacija, za koju smatram da je izuzetno važna i da će doprineti efikasnosti rada javnih službi i cele privrede, a samim tim i rastu BDP.
Fokus u ekspozeu na IT sektor, koji čini preko 10% BDP, je takođe odlična stvar za ovu zemlju, jer zahvaljujući tome što je IT sektor bio u fokusu Vlade Aleksandra vučića, investicije u ovaj sektor su u odnosu na 2015. godinu porasle za 50% na preko 330 miliona evra.
Obrazovanje takođe kao fokus, to je uvek ulaganje za budućnost i razvoj naše zemlje i smatram to, takođe, jako dobrim. Gospođa Brnabić neće imati lak zadatak da pomeri lestvicu uspeha koju je postavila Vlada Aleksandra Vučića.
Šta je to uradila Vlada Aleksandra Vučića? Pre svega, uspela je da ostvari privredni rast u prošloj godini od 2,8%. Ove godine se očekuje oko 3%. Uspela je da zaustavi rast javnog duga koji je malo pre spominjan i on je sada na 61,7% BDP-a i manji je za 780 miliona evra u odnosu na prošlu godinu. Recimo, da od 2008. godine do 2012. godine taj isti javni dug je porastao za devet milijardi evra.
Zahvaljujući politici Vlade Aleksandra Vučića, Srbija je danas šesta zemlja u Evropi po broju novozaposlenih, a nezaposlenost smanjena sa 25,9% na 13%.
12/2 GD/IĆ
Vlada Aleksandra Vučića je uspela da stvori 130 hiljada novih radnih mesta, da napravi 138 km autoputa i 360 km lokalnih puteva, dok je neko za 10 godina do 2012. godine uspeo da napravi 10 puta manje.
Vlada Aleksandra Vučića je renovirala i započela radove na više od 360 škola, bolnica, domova zdravlja i ambulanti u 130 gradova, 55 fabrika je otvoreno za vreme Vlade Aleksandra Vučića.
Srbija je danas, zahvaljujući Vladi Aleksandra Vučića, moderna i uređena zemlja, koja je poštovana i od Istoka i od Zapada i prepoznata kao stub stabilnosti u regionu.
Aleksandar Vučić je trasirao put, a na Ani Brnabić i ministrima je da nastave tim putem, što sam siguran da će učiniti, jer su upravo, zahvaljujući njihovom timskom radu i vođstvu Aleksandra Vučića, ove rezultate i postigli.
Tim ministara, koji je gospođa Ana Brnabić predložila, sačinjen je od ljudi sa ozbiljnim biografijama i iskustvom ljudi koji su bili deo tima Aleksandra Vučića, koji su imali rezultate i sasvim je prirodno da ih podržite.
Podržaću i Anu Brnabić zbog pokazane marljivosti, posvećenosti, energije, stručnosti. Podržaću je zato što je juče hrabro i pristojno, sa argumentima pobedila sve one koji su zarobljeni u prošlosti, one koji su kritikovali njene rezultate, a nikada ništa za svoju zemlju nisu uradili, one koji su nadležne institucije okvalifikovale kao nesposoban minus jedan, one koji lažno promovišu neke vrednosti i sve one koji su zlonamerni komentarima pokušali da je diskredituju, podržaću gospođu Brnabić i sve ministre, zato što ih podržava naš predsednik Aleksandar Vučić, čovek koji je svo biće i svoju energiju posvetio tome da Srbija bude bolje mesto za život svih nas i ako on misli da je ovo pravi tim koji treba da vodi Srbiju, to mislim i ja i to treba da mislimo svi. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.
SRĐAN NOGO: …
(Govornik se ne čuje.)
(Boško Obradović: Gospođo Gojković, sve vreme se ne čuje. Isključen je. Šta ovo znači?)
SRĐAN NOGO: Da li je ovo cenzura mog govora?
PREDSEDNIK: Molim poslanike za mir i tišinu. Šta je ovo?
SRĐAN NOGO: Prvi put sam u kameri i prvi put ste mi sada zamenili mikrofon.
PREDSEDNIK: Gde je isključen mikrofon?
SRĐAN NOGO: Na prenosu nije bilo govora moga.
(Boško Obradović: Ne čuje se ni u sali uopšte.)
PREDSEDNIK: Molim vas da nastavimo da radimo.
SRĐAN NOGO: Pitajte Anu Brnabić.
PREDSEDNIK: Molim za tišinu.
Da li ste vi ovde zbog rada u parlamentu ili zbog toga što neko ima tehničke neke probleme?
Ako vam se govori, govorite, ako ne, obavestite me da mogu da dam poslanicima koji žele da rade.
SRĐAN NOGO: Koliko ste izvoda iz jedinstvenog biračkog spiska svojeručno potpisali u skladu sa zakonom? Kao ministar za državnu upravu na nezakonit način ste zaključili jedinstveni birački spisak jer su štampani izvodi za biračka mesta bili skenirani bez svojeručnog potpisa i otiska pečata.
PREDSEDNIK: Hvala, poslaniče.
Kada mandatarka bude predsedavajući vrlo rado ću saslušati njeno mišljenje.
Ona se nije bunila, a vama sam jasno stavila do znanja da replike nema, jer vas je mandatarka…
Pročitajte član 104, vi ste barem pravnik pa znate da se članovi, svi, čitaju od početka do kraja. Ne tumači se jedna, dve tri reči.
NENAD KONSTANTINOVIĆ: „Ako govornik…“ (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Ne čujem vas više.
Niste imali pravo na repliku, a da vas kaznim neću.
Narodni poslanik Žarko Mićin ima reč. Izvolite.
ŽARKO MIĆIN: Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovana predsednice, gospođo Brnabić, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ekspoze koji nam je gospođa Brnabić juče predstavila je jedan sveobuhvatan i dobro koncipiran program Vlade, koji predstavlja nastavak politike reformi, napretka i razvoja, koji je započela Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Smatram značajnim to što je na prvoj strani, kao jedan od strateških ciljeva nove Vlade istaknuto pristupanje Srbije EU, čime će se faktički nastaviti aktivna politika evropskih integracija, zahvaljujući kojoj smo do sada otvorili 10 poglavlja.
U ekspozeu je ozbiljna pažnja posvećena privredi i javnim finansijama, koji su svakako kičma razvoja jedne zemlje i mislim da su postavljeni ciljevi u ovom ekspozeu da deficit opšte države bude ispod 1% i da nivo javnog duga bude ispod 60% realno i to, pre svega, zahvaljujući dobroj fiskalnoj politici prethodne Vlade, zbog koje je budžet Srbije danas u plusu za 20 milijardi dinara.
Takođe, ono što smatram dobrim je što ekspozeom predviđena politika realnog rasta BDP-a na osnovu investicija i izvoza, što je nastavak takođe politike koju je vodila Vlada Aleksandra Vučića, zahvaljujući kojoj Srbija danas ima realan rast BDP-a. Pre 2012. godine to nije bio slučaj.
Pomenuću još dve nove stvari koje je gospođa Brnabić istakla da će biti u fokusu nove Vlade, a to je digitalizacija, za koju smatram da je izuzetno važna i da će doprineti efikasnosti rada javnih službi i cele privrede, a samim tim i rastu BDP.
Fokus u ekspozeu na IT sektor, koji čini preko 10% BDP, je takođe odlična stvar za ovu zemlju, jer zahvaljujući tome što je IT sektor bio u fokusu Vlade Aleksandra vučića, investicije u ovaj sektor su u odnosu na 2015. godinu porasle za 50% na preko 330 miliona evra.
Obrazovanje takođe kao fokus, to je uvek ulaganje za budućnost i razvoj naše zemlje i smatram to, takođe, jako dobrim. Gospođa Brnabić neće imati lak zadatak da pomeri lestvicu uspeha koju je postavila Vlada Aleksandra Vučića.
Šta je to uradila Vlada Aleksandra Vučića? Pre svega, uspela je da ostvari privredni rast u prošloj godini od 2,8%. Ove godine se očekuje oko 3%. Uspela je da zaustavi rast javnog duga koji je malo pre spominjan i on je sada na 61,7% BDP-a i manji je za 780 miliona evra u odnosu na prošlu godinu. Recimo, da od 2008. godine do 2012. godine taj isti javni dug je porastao za devet milijardi evra.
Zahvaljujući politici Vlade Aleksandra Vučića, Srbija je danas šesta zemlja u Evropi po broju novozaposlenih, a nezaposlenost smanjena sa 25,9% na 13%.
12/2 GD/IĆ
Vlada Aleksandra Vučića je uspela da stvori 130 hiljada novih radnih mesta, da napravi 138 km autoputa i 360 km lokalnih puteva, dok je neko za 10 godina do 2012. godine uspeo da napravi 10 puta manje.
Vlada Aleksandra Vučića je renovirala i započela radove na više od 360 škola, bolnica, domova zdravlja i ambulanti u 130 gradova, 55 fabrika je otvoreno za vreme Vlade Aleksandra Vučića.
Srbija je danas, zahvaljujući Vladi Aleksandra Vučića, moderna i uređena zemlja, koja je poštovana i od Istoka i od Zapada i prepoznata kao stub stabilnosti u regionu.
Aleksandar Vučić je trasirao put, a na Ani Brnabić i ministrima je da nastave tim putem, što sam siguran da će učiniti, jer su upravo, zahvaljujući njihovom timskom radu i vođstvu Aleksandra Vučića, ove rezultate i postigli.
Tim ministara, koji je gospođa Ana Brnabić predložila, sačinjen je od ljudi sa ozbiljnim biografijama i iskustvom ljudi koji su bili deo tima Aleksandra Vučića, koji su imali rezultate i sasvim je prirodno da ih podržite.
Podržaću i Anu Brnabić zbog pokazane marljivosti, posvećenosti, energije, stručnosti. Podržaću je zato što je juče hrabro i pristojno, sa argumentima pobedila sve one koji su zarobljeni u prošlosti, one koji su kritikovali njene rezultate, a nikada ništa za svoju zemlju nisu uradili, one koji su nadležne institucije okvalifikovale kao nesposoban minus jedan, one koji lažno promovišu neke vrednosti i sve one koji su zlonamerni komentarima pokušali da je diskredituju, podržaću gospođu Brnabić i sve ministre, zato što ih podržava naš predsednik Aleksandar Vučić, čovek koji je svo biće i svoju energiju posvetio tome da Srbija bude bolje mesto za život svih nas i ako on misli da je ovo pravi tim koji treba da vodi Srbiju, to mislim i ja i to treba da mislimo svi. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.
SRĐAN NOGO: …
(Govornik se ne čuje.)
(Boško Obradović: Gospođo Gojković, sve vreme se ne čuje. Isključen je. Šta ovo znači?)
SRĐAN NOGO: Da li je ovo cenzura mog govora?
PREDSEDNIK: Molim poslanike za mir i tišinu. Šta je ovo?
SRĐAN NOGO: Prvi put sam u kameri i prvi put ste mi sada zamenili mikrofon.
PREDSEDNIK: Gde je isključen mikrofon?
SRĐAN NOGO: Na prenosu nije bilo govora moga.
(Boško Obradović: Ne čuje se ni u sali uopšte.)
PREDSEDNIK: Molim vas da nastavimo da radimo.
SRĐAN NOGO: Pitajte Anu Brnabić.
PREDSEDNIK: Molim za tišinu.
Da li ste vi ovde zbog rada u parlamentu ili zbog toga što neko ima tehničke neke probleme?
Ako vam se govori, govorite, ako ne, obavestite me da mogu da dam poslanicima koji žele da rade.
SRĐAN NOGO: Koliko ste izvoda iz jedinstvenog biračkog spiska svojeručno potpisali u skladu sa zakonom? Kao ministar za državnu upravu na nezakonit način ste zaključili jedinstveni birački spisak jer su štampani izvodi za biračka mesta bili skenirani bez svojeručnog potpisa i otiska pečata.
13/1 BD/CG 12.05-12.15
To nije u skladu sa zakonom, na šta smo i ukazivali u RIK. To su falsifikati, pri čemu su štampani izvodi za KiM bili netačni i nepotpuni. To je, inače, i krivično delo sastavljanja netačnih biračkih spiskova. Zaprećena kazna je do tri godine zatvora. Evo je i krivična prijava podneta protiv vas, upravo danas, ja sam je podneo Prvom osnovnom tužilaštvu. Znači, dobićete je verovatno na uvid.
Dalje, ovde dosta govorite o radu ministarstva i naročito o e-inspektoru. To je ovaj program gde povezujete upravne inspekcije. Hteo bih da se osvrnem na to. Decembra meseca, 16.12, na tenderu posao je dobila firma „Prointer“. To je firma Slobe Kvrgića i Slaviše Kokeze. Međutim, vi poništavate taj tender gde su oni ponudili 130 miliona dinara i 27.3. na novom tenderu dajete posao firmi „Emetel solušn d.o.o.“. Znači, Slaviša Kokeza i Sloba Kvrgić su nudili 130 miliona dinara, „Emetel“ je ponudio 200 miliona dinara i dobio je posao.
Građani da znaju, najveći posao se dobija na održavanju softvera. Tu je najveći novac, jer na održavanju jedino ponuđač može ga održavati, ali pre svega e-inspektor omogućava vlasniku uvid u sve moguće upravne postupke, ogromnu moć informacija. Firma „Emetel“ je u vlasništvu Nenada Kovača, zvanog Neša roming. U kakvom ste odnosu sa Nenadom Kovačom? Da li ga lično poznajete? On je kum Nikole Petrovića, koji je kum Aleksandra Vučića, čovek čije smo razgovore puštali iz operacije „balkanski ratnik“, da je prao novac za Darka Šarića.
Zanimljivo, on kupuje firmu od Tahira Hasanovića „Certus“ 2007. godine, to je ova za mobilno plaćanje, i pripaja je „Lanusu“, koja je vlasnik „Busplusa“, tako da je višestruka povezanost.
Sada vas pitam, svojevremeno je bila afera „Kontinental vinc“, da li je Nenad Kovač čovek koji je tražio reket od „Kontinental vinca“? Vi ste govorili istinu kada ste rekli da Nikola Petrović nije tražio taj reket, jer Nikola nije to radio, ali je to radio Nenad Kovač. On je to radio još u vreme Mikija Rakića. Sve strane ambasade i sve firme koje posluju sa „Telekomom“, sa telekomunikacijama, sa energetikom u Srbiji, znaju za saradnicu Nenada Kovača, koja sa beležnicom obilazi, kaže koliko se uvećavaju fakture i gde se uplaćuje razlika za dobijanje posla sa javnim preduzećima. To radi Nenad Kovač. Bojan Pajtić nije smeo, naravno, njega da poveže, zbog njihovih veza. Ali, odgovorite, da li je Nenad Kovač tražio reket?
Gde je iskaz Lidije Udovički, koja je pominje, njega, a ne Nikolu Petrovića? Znači, njemu ste dali posao, oteli ste od Kokeze i Slobe Kvrgića i dali ste njemu e-inspektor.
Zašto selite direktorat za e-poslovanje u svoju nadležnost? Da li možda zbog posla USAID sa pravosuđem, vrednog 15 miliona evra, gde će se USAID-u omogućiti uvid u sve postupke pred sudovima u Srbiji? Kome nameravate da date, da li ponovo Nenadu Kovaču nameravate da date taj posao?
E, tu dolazim do toga zašto čestitam Aleksandru Vučiću i zašto čestitam njemu na predlogu da vi budete mandatar. „Kontinental vinc“ mu je bio kamen o vratu. Sa tom aferom on je bio u problemu i bio je ucenjen. Mogao je on da postavi nekog drugoga. I Zorana Mihajlović ima iste kvalifikacije kao i vi, iste strane sponzore i mentore, a mnogo je jača i duže u Vladi nego vi, ali vi ste bili pravo rešenje, zato što već od sutra vi više ne možete da budete svedok za „Kontinental vinc“. Vaš kredibilitet će biti mnogo manji od kredibiliteta jednog Velimira Ilića, da izjavite da je Nenad Kovač čovek koji je tražio reket. I tu je genijalnost Aleksandra Vučića. On je prešao iz „Kota“, iz strane ambasade i izvukao se iz neprijatne situacije. Za tri, četiri meseca, za šest meseci, kada vi ne budete više ništa u ovoj državi, on je izašao potpuno slobodan iz ove afere i bravo za Aleksandra Vučića.
13/2 BD/CG
Sada mi je jasno otkud Vesić, otkud takvi likovi u vašoj vlasti. To je dobro za njega lično, ali je katastrofa za građane Srbije. Dveri se bore protiv takve politike i protiv takvog kriminala.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Dakle, jedino što nismo čuli u ovo kratko, zanimljivo vreme, fantastično izlaganje, je da reptili vladaju svetom, a samo nadareni mogu da ih vide. To je jedina teorija zavere koju mi nismo čuli u ovih dva minuta.
Za stranu službu, pretpostavljam da mislite na ovu što je kolega juče pomenuo da sam radila u srpskom … centru, koji je lociran u SPC, tako da da, možda za tu stranu službu sam radila, lociranu u SPC u Londonu.
Što se tiče e-inspektora, lepo je spinovati istinu, ovo sve zvuči bombastično, fantastično. Dakle, e-inspektor je tender koji je bio otvoren, još uvek nije zatvoren zato što su u postupku žalbe, mislim treći ili četvrti krug, kako je to već dozvoljeno po Zakonu o javnim nabavkama, potpuno otvoren, potpuno transparentan. Četiri konzorcijuma su se prijavila, a komisiji koju je oformila Direkcija za e-upravu, stručni saradnik u tome, po zahtevu Komisije za zaštitu prava ponuđača je Elektrotehnički fakultet Beograd. Pretpostavljam da ste sada, posle toga što ste rekli da je SPC strana služba, i Elektrotehnički fakultet firma Nenada Kovača. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
(Srđan Nogo: Replika.)
Sami sebi dajete replike.
(Srđan Nogo: Poslovnik.)
Dobro, izvolite po Poslovniku.
SRĐAN NOGO: Član 104. jasno propisuje, gospođo Gojković, kada narodni poslanik ima pravo na repliku. Po članu 104, ukoliko se pogrešno protumači moje izlaganje, ja nigde nisam nazvao SPC onako kako je gospođa Brnabić okarakterisala, već USAID. (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Nemojte da replicirate. Ja sam vas isključila, jer vidim šta radite.
(Srđan Nogo: Ne date mi pravo na repliku zato što se plašite …)
Jako sam se uplašila. Evo, ne znam da li da napustim sednicu, neko drugi da vodi.
Nemojte da vičete.
(Srđan Nogo: Vidi se na snimku…)
Izričem vam opomenu zato što se ponašate na način koji je neprimeren jednom poslaniku.
(Srđan Nogo: Zato što vas je strah.)
Pustite vi mene da vodim sednicu. Saslušala sam, kao i svi ostali, u vremenu osam minuta i 35 sekundi vaš govor, gde ste izneli nešto u šta ja neću da zalazim kao predsedavajuća. Ana Brnabić kao mandatarka vam je odgovorila.
(Srđan Nogo: Četiri minute me niste pustili da govorim.)
Ne mogu ovako da razgovaram. Ovo je više nego degutantno.
(Srđan Nogo: Ne plašim se ja nikoga.)
Nemojte se tako ponašati.
(Srđan Nogo: Isključili ste mi mikrofon.)
Mikrofon vam niko nije isključio. Lepo sam vas zamolila da sednete, bolje bi vas čuli građani jer ste nešto govorili u vazduh zbog vaše visine. Postoji u stenogramu kada sam rekla – mnogo ste visoki, ne čujemo vas.
13/3 BD/CG
(Srđan Nogo: Pa, došao je čovek i zamenio mikrofon.)
Nemojte da vičete na mene. Ovo je stvarno neukusno.
Reč ima Vladimir Đukanović.
VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala.
Očekivao sam od druge strane da ćemo čuti nešto o ekspozeu. Evo, do sada jednu jedinu rečenicu nismo čuli o ekspozeu. Čuli smo svašta i za nekakve krivične prijave, za razne afere, ljude koji su bili u nekoj bivšoj vlasti, pa možda su negde sada i u nekim strukturama danas, otkud znam, ali o ekspozeu, a koji je, moram da kažem, prvi ovakve vrste od strane nekog premijera, tu nismo imali još ni jednu jedinu suvislu kritiku.
Kako da kritikujete ako neko hoće da digitalizuje društvo, da osavremeni društvo? To bi bilo van svake pameti. Ja moram da vam tu, gospođo Brnabić, kažem da ćete imati velikih problema. Mi smo kao narod inače malo kruti na te promene. Mi nismo hteli železnicu da dovedemo u Srbiju. Mi smo bili protiv električne energije, svojevremeno kada se uvodila. Nismo hteli da imamo osvetljenje na ulici. Govorili smo da se barabe šetaju noću, a da pristojan čovek sedi kući u toku večernjih časova. To je sve, nažalost, bilo u našoj istoriji. Vrlo tesno je u vreme kralja Milana prošlo to da dobijemo železnicu.
Sada, zamislite kada hoćete da sprovedete digitalizaciju u ovom društvu, uvek će vam se naći neko pametan, pa će reći – a kako će onaj u selu, on ne zna ni da upali kompjuter. Pa, valjda treba da naučimo i tog u selu da upali kompjuter.
Evo, recimo, banalan primer je poljoprivreda. Mi i dan danas muku mučimo da nateramo poljoprivrednike da se udružuju, jer vi ne možete kao individualni poljoprivredni proizvođač više ništa na tržištu da uradite, i to su Sizifove muke, to je strašno. Ne postoji nikakva šansa da vi naterate naše ljude da se udružuju. Oni su navikli – država će da mi da subvenciju, daće mi zemlju i sad još da mi garantuje cenu.
Onda, vidim ovde neke ljude koji su navodno kao desno opredeljeni, kapitalistički, ali bi voleli samoupravni socijalizam. Posebno je teško ako nekog pokušavate da naterate da radi, to je tek strašan otpor, jer su mnogi navikli da se fino učlane u neku političku partiju i da onda očekuju da im stranka da posao. To je ranije zaista bio problem.
To nije u skladu sa zakonom, na šta smo i ukazivali u RIK. To su falsifikati, pri čemu su štampani izvodi za KiM bili netačni i nepotpuni. To je, inače, i krivično delo sastavljanja netačnih biračkih spiskova. Zaprećena kazna je do tri godine zatvora. Evo je i krivična prijava podneta protiv vas, upravo danas, ja sam je podneo Prvom osnovnom tužilaštvu. Znači, dobićete je verovatno na uvid.
Dalje, ovde dosta govorite o radu ministarstva i naročito o e-inspektoru. To je ovaj program gde povezujete upravne inspekcije. Hteo bih da se osvrnem na to. Decembra meseca, 16.12, na tenderu posao je dobila firma „Prointer“. To je firma Slobe Kvrgića i Slaviše Kokeze. Međutim, vi poništavate taj tender gde su oni ponudili 130 miliona dinara i 27.3. na novom tenderu dajete posao firmi „Emetel solušn d.o.o.“. Znači, Slaviša Kokeza i Sloba Kvrgić su nudili 130 miliona dinara, „Emetel“ je ponudio 200 miliona dinara i dobio je posao.
Građani da znaju, najveći posao se dobija na održavanju softvera. Tu je najveći novac, jer na održavanju jedino ponuđač može ga održavati, ali pre svega e-inspektor omogućava vlasniku uvid u sve moguće upravne postupke, ogromnu moć informacija. Firma „Emetel“ je u vlasništvu Nenada Kovača, zvanog Neša roming. U kakvom ste odnosu sa Nenadom Kovačom? Da li ga lično poznajete? On je kum Nikole Petrovića, koji je kum Aleksandra Vučića, čovek čije smo razgovore puštali iz operacije „balkanski ratnik“, da je prao novac za Darka Šarića.
Zanimljivo, on kupuje firmu od Tahira Hasanovića „Certus“ 2007. godine, to je ova za mobilno plaćanje, i pripaja je „Lanusu“, koja je vlasnik „Busplusa“, tako da je višestruka povezanost.
Sada vas pitam, svojevremeno je bila afera „Kontinental vinc“, da li je Nenad Kovač čovek koji je tražio reket od „Kontinental vinca“? Vi ste govorili istinu kada ste rekli da Nikola Petrović nije tražio taj reket, jer Nikola nije to radio, ali je to radio Nenad Kovač. On je to radio još u vreme Mikija Rakića. Sve strane ambasade i sve firme koje posluju sa „Telekomom“, sa telekomunikacijama, sa energetikom u Srbiji, znaju za saradnicu Nenada Kovača, koja sa beležnicom obilazi, kaže koliko se uvećavaju fakture i gde se uplaćuje razlika za dobijanje posla sa javnim preduzećima. To radi Nenad Kovač. Bojan Pajtić nije smeo, naravno, njega da poveže, zbog njihovih veza. Ali, odgovorite, da li je Nenad Kovač tražio reket?
Gde je iskaz Lidije Udovički, koja je pominje, njega, a ne Nikolu Petrovića? Znači, njemu ste dali posao, oteli ste od Kokeze i Slobe Kvrgića i dali ste njemu e-inspektor.
Zašto selite direktorat za e-poslovanje u svoju nadležnost? Da li možda zbog posla USAID sa pravosuđem, vrednog 15 miliona evra, gde će se USAID-u omogućiti uvid u sve postupke pred sudovima u Srbiji? Kome nameravate da date, da li ponovo Nenadu Kovaču nameravate da date taj posao?
E, tu dolazim do toga zašto čestitam Aleksandru Vučiću i zašto čestitam njemu na predlogu da vi budete mandatar. „Kontinental vinc“ mu je bio kamen o vratu. Sa tom aferom on je bio u problemu i bio je ucenjen. Mogao je on da postavi nekog drugoga. I Zorana Mihajlović ima iste kvalifikacije kao i vi, iste strane sponzore i mentore, a mnogo je jača i duže u Vladi nego vi, ali vi ste bili pravo rešenje, zato što već od sutra vi više ne možete da budete svedok za „Kontinental vinc“. Vaš kredibilitet će biti mnogo manji od kredibiliteta jednog Velimira Ilića, da izjavite da je Nenad Kovač čovek koji je tražio reket. I tu je genijalnost Aleksandra Vučića. On je prešao iz „Kota“, iz strane ambasade i izvukao se iz neprijatne situacije. Za tri, četiri meseca, za šest meseci, kada vi ne budete više ništa u ovoj državi, on je izašao potpuno slobodan iz ove afere i bravo za Aleksandra Vučića.
13/2 BD/CG
Sada mi je jasno otkud Vesić, otkud takvi likovi u vašoj vlasti. To je dobro za njega lično, ali je katastrofa za građane Srbije. Dveri se bore protiv takve politike i protiv takvog kriminala.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Dakle, jedino što nismo čuli u ovo kratko, zanimljivo vreme, fantastično izlaganje, je da reptili vladaju svetom, a samo nadareni mogu da ih vide. To je jedina teorija zavere koju mi nismo čuli u ovih dva minuta.
Za stranu službu, pretpostavljam da mislite na ovu što je kolega juče pomenuo da sam radila u srpskom … centru, koji je lociran u SPC, tako da da, možda za tu stranu službu sam radila, lociranu u SPC u Londonu.
Što se tiče e-inspektora, lepo je spinovati istinu, ovo sve zvuči bombastično, fantastično. Dakle, e-inspektor je tender koji je bio otvoren, još uvek nije zatvoren zato što su u postupku žalbe, mislim treći ili četvrti krug, kako je to već dozvoljeno po Zakonu o javnim nabavkama, potpuno otvoren, potpuno transparentan. Četiri konzorcijuma su se prijavila, a komisiji koju je oformila Direkcija za e-upravu, stručni saradnik u tome, po zahtevu Komisije za zaštitu prava ponuđača je Elektrotehnički fakultet Beograd. Pretpostavljam da ste sada, posle toga što ste rekli da je SPC strana služba, i Elektrotehnički fakultet firma Nenada Kovača. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
(Srđan Nogo: Replika.)
Sami sebi dajete replike.
(Srđan Nogo: Poslovnik.)
Dobro, izvolite po Poslovniku.
SRĐAN NOGO: Član 104. jasno propisuje, gospođo Gojković, kada narodni poslanik ima pravo na repliku. Po članu 104, ukoliko se pogrešno protumači moje izlaganje, ja nigde nisam nazvao SPC onako kako je gospođa Brnabić okarakterisala, već USAID. (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Nemojte da replicirate. Ja sam vas isključila, jer vidim šta radite.
(Srđan Nogo: Ne date mi pravo na repliku zato što se plašite …)
Jako sam se uplašila. Evo, ne znam da li da napustim sednicu, neko drugi da vodi.
Nemojte da vičete.
(Srđan Nogo: Vidi se na snimku…)
Izričem vam opomenu zato što se ponašate na način koji je neprimeren jednom poslaniku.
(Srđan Nogo: Zato što vas je strah.)
Pustite vi mene da vodim sednicu. Saslušala sam, kao i svi ostali, u vremenu osam minuta i 35 sekundi vaš govor, gde ste izneli nešto u šta ja neću da zalazim kao predsedavajuća. Ana Brnabić kao mandatarka vam je odgovorila.
(Srđan Nogo: Četiri minute me niste pustili da govorim.)
Ne mogu ovako da razgovaram. Ovo je više nego degutantno.
(Srđan Nogo: Ne plašim se ja nikoga.)
Nemojte se tako ponašati.
(Srđan Nogo: Isključili ste mi mikrofon.)
Mikrofon vam niko nije isključio. Lepo sam vas zamolila da sednete, bolje bi vas čuli građani jer ste nešto govorili u vazduh zbog vaše visine. Postoji u stenogramu kada sam rekla – mnogo ste visoki, ne čujemo vas.
13/3 BD/CG
(Srđan Nogo: Pa, došao je čovek i zamenio mikrofon.)
Nemojte da vičete na mene. Ovo je stvarno neukusno.
Reč ima Vladimir Đukanović.
VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala.
Očekivao sam od druge strane da ćemo čuti nešto o ekspozeu. Evo, do sada jednu jedinu rečenicu nismo čuli o ekspozeu. Čuli smo svašta i za nekakve krivične prijave, za razne afere, ljude koji su bili u nekoj bivšoj vlasti, pa možda su negde sada i u nekim strukturama danas, otkud znam, ali o ekspozeu, a koji je, moram da kažem, prvi ovakve vrste od strane nekog premijera, tu nismo imali još ni jednu jedinu suvislu kritiku.
Kako da kritikujete ako neko hoće da digitalizuje društvo, da osavremeni društvo? To bi bilo van svake pameti. Ja moram da vam tu, gospođo Brnabić, kažem da ćete imati velikih problema. Mi smo kao narod inače malo kruti na te promene. Mi nismo hteli železnicu da dovedemo u Srbiju. Mi smo bili protiv električne energije, svojevremeno kada se uvodila. Nismo hteli da imamo osvetljenje na ulici. Govorili smo da se barabe šetaju noću, a da pristojan čovek sedi kući u toku večernjih časova. To je sve, nažalost, bilo u našoj istoriji. Vrlo tesno je u vreme kralja Milana prošlo to da dobijemo železnicu.
Sada, zamislite kada hoćete da sprovedete digitalizaciju u ovom društvu, uvek će vam se naći neko pametan, pa će reći – a kako će onaj u selu, on ne zna ni da upali kompjuter. Pa, valjda treba da naučimo i tog u selu da upali kompjuter.
Evo, recimo, banalan primer je poljoprivreda. Mi i dan danas muku mučimo da nateramo poljoprivrednike da se udružuju, jer vi ne možete kao individualni poljoprivredni proizvođač više ništa na tržištu da uradite, i to su Sizifove muke, to je strašno. Ne postoji nikakva šansa da vi naterate naše ljude da se udružuju. Oni su navikli – država će da mi da subvenciju, daće mi zemlju i sad još da mi garantuje cenu.
Onda, vidim ovde neke ljude koji su navodno kao desno opredeljeni, kapitalistički, ali bi voleli samoupravni socijalizam. Posebno je teško ako nekog pokušavate da naterate da radi, to je tek strašan otpor, jer su mnogi navikli da se fino učlane u neku političku partiju i da onda očekuju da im stranka da posao. To je ranije zaista bio problem.
14/1 TĐ/LŽ 12.15 – 12.25
Vi ste svedok, a mislim da ste to jako lepo rekli, mi do 2014. godine nismo imali broj ljudi koji radi u javnom sektoru. Mislim da je Lazar Krstić prvi ministar koji je popisao ljude koji rade u javnom sektoru, i to je tada bilo negde 820 hiljada i nešto ljudi. Znači, možete da zamislite državu koja nije imala nikakav uvid koliko nam ljudi radi u javnom sektoru, a plaćali smo plate ko zna zašto, za razne funkcije, za pitaj Boga za šta.
Ono što imamo, i tu ste vi bili u pravu kada ste govorili dok ste još bili na mestu ministra, potpuno se tu slažem sa vama, imamo situaciju da npr. na određenim mestima, što bi se reklo ovim mastiljarskim takozvanim, imamo gomilu ljudi koji rade, za jednom stolicom njih pet sedi, a recimo u inspekcijama nemate dovoljan broj ljudi, nemate dovoljan broj ljudi operativno u policiji, u poreskoj upravi, pa i u službama. Znači, vi nemate očigledno dovoljan broj ljudi da sprovedete nešto što je veoma važno za državu. Nadam se da ćete bar kao premijer podstaći da se konačno tu napravi normalna sistematizacija i da imamo funkcionalnu državu.
Apsolutno podržavam ovo kod digitalizacije. Sam sam svedok. Molim vas, znači, ovo su sada vrlo ozbiljne stvari. Najskuplja stvar je vreme. Onaj ko gubi vreme na besmislene redove, zaista gubi i posao. Meni nije jasno zbog čega još uvek preko svih ovih platformi, da plaćate preko e-bankinga, ne možete da platite novac koji ide u budžet, zavisi od banke do banke, ali i dalje imate problem. Recimo, te platforme ne prepoznaju žiro račun budžeta. Pre neki dan sam imao problem, taksu od 190 dinara, sat i po sam čekao u redu da platim u banci. Nije mi jasno zašto je to tako. Molim vas da se to što pre modernizuje.
Takođe, po zakonu više ne morate nigde da donosite krštenicu, ali i dalje mnogi u našoj upravi vam traže da donosite krštenicu, kao da čovek može dva puta da se rodi i onda svaki put donosite te besmislene papire od krštenice, te ne znam, do raznih uverenja. Molim vas da to sve digitalizujete i da se jednom prekine sa tom praksom da nam traže gomilu tih besmislenih dokumenata. Ako neko hoće da vidi da li sam državljanin ove zemlje, može lepo da ode preko interneta i da fino vidi da li sam državljanin ili nisam i da jednom konačno mnogi u upravi i uopšte u mnogim drugim organizacijama prekinu sa tom praksom da maltretiraju ljude sa gomilom tih potpuno suludih papira. Ima onaj čuveni skeč koji je „Indeksovo pozorište“ radilo kad kažu „FT1P“, uvek ti fali jedan papir, i kad dođete kod neke osobe na šalteru smuči vam se život zato što ste tamo došli.
Tako da, potpuna podrška, kao što je potpuna podrška vezana i za obrazovanje i dobro je da to stavljate kao prioritet. Objektivno mi kasnimo, strahovito kasnimo u modernizaciji našeg obrazovnog sistema.
Inače, moram da kažem, što se tiče Boljonjskog procesa, ja lično mislim da je to potpuno uništilo naše visoko obrazovanje i način kako je to uvedeno navrat na nos, i kako se danas na našim fakultetima to sprovodi je potpuna katastrofa. Čak sam negde više pristalica kada bi se vratio onaj stari sistem da imate, recimo, na posdiplomskim studijama normalno magistarske studije, pa kasnije da pišete doktorat, nego ovo što imate danas sa ovim masterima. Mislim da je to potpuno uneredilo naše visoko školstvo.
Ako ništa, moram da kažem je makar dobro što su donete izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju pre nekoliko godina, da se konačno zna šta je ovde fakultet. Mi ovde stalno imamo osporavanje različitih diploma, ne znam čega. Moram sada da kažem radi javnosti, svi ti fakultetu su dobili licence u nekom periodu 2009, 2010, 2011. godine, itd. Da budemo potpuno pošteni, zašto su oni formirani? Formirala ih je klika tadašnjeg režima da bi svoje partijske kadrove udomila zbog
14/2 TĐ/LŽ
koeficijenta na određenim mestima u državnoj upravi. Zato su formirani. Mogao je sa ulice neko da dođe i fino kaže – ja imam fakultet i dobije licencu za fakultet, i to je tako funkcionisalo.
Dobro je da je tu napravljen nekakav kriterijum i mislim da treba još više pooštriti kriterijume. Zaista imamo pojedine privatne fakultete koji su skandalozni. Da budemo krajnje iskreni, to ne može da se zove fakultetom, to nema nikakav nivo i nadam se da ćete tu pooštriti kriterijum.
Potpuno vas podržavam za uvođenje dualnog obrazovanja. Ja ne mogu da slušam zaista te potpuno nenormalne kritike da dualno obrazovanje stvara mlade robove. To zaista nije normalno. Hajde onda da niko ništa ne radi. Danas sam čak primio jednu kritiku, kaže – dualno obrazovanje će nam napraviti radnike koji nisu nikada ništa pročitali, recimo, od ruskih klasika. Sada da vidimo koliko obrazovnog sveta je kod nas pročitalo ruske klasike, npr, a tražimo od radnika. Vama treba neko ko će da bude osposobljen kada završi srednju školu da uđe u fabriku i da radi, ako se već odlučio za zanat. Mi zaista danas imamo problem, mi danas imamo svršene srednjoškolce u mašinskim školama, u elektrotehničkim školama ne znaju rešo da poprave. To je tragično.
Mora više prakse da se uvede u tim školama gde imamo zanate i da se uvedu neki novi zanati koji doživljavaju svoj progres u svetu, a nažalost kod nas još uvek ne postoji školovanje za njih. Apelujem da tu zaista puno uradite, imaćete svesrdnu podršku svih nas ovde.
Čujem stalno kritike da niste u ekspozeu stavili KiM, pa ne znam šta, ta politička pitanja. Izvinite, to je nešto što se podrazumeva. Nećemo valjda svaki put da pišemo tomove kako ćemo imati politiku prema KiM. Ona je zacrtana, ona postoji. Naravno da ćete raditi u skladu sa onim što je državna politika ove zemlje, a to je pre svega u dogovoru sa predsednikom Republike i ovom Skupštinom. Na kraju krajeva, svakako u skladu sa onim što piše u našem Ustavu. Ko je lud da odvaja KiM od Srbije? Sada da pišete posebne tomove.
Mislim da je ovo mnogo značajnije. Zemlja koja nema obrazovanu elitu je zemlja koja će doživeti potpuni fijasko, jer vi ako nemate obrazovanu elitu nećete imati jaku ekonomiju, nećete imati jaku privredu, nećete imati ništa, a samo zemlja koja ima jaku ekonomija, pa na kraju krajeva koja izgrađuje jaku vojsku može i na diplomatskom polju nešto da ostvari. Dajem vam punu podršku za ove prioritete koje ste dali, jer mislim da su ključni za naše društvo i puna podrška i svakako ćemo glasati za Vladu kada dođe vreme za glasanje. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, po Poslovniku.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, predsednice.
Želela bih da vam ukažem na to da ste preskočili da obratite pažnju, u skladu sa članom 107, na ono što je prethodni govornik govorio. On je naime rekao da ne može više da sluša „nenormalne kritike dualnog obrazovanja“. To da li se on sa nečim slaže ili ne, to je njegovo lično opredeljenje. On ima mišljenje o dualnom obrazovanju koje dele isključivo Vučić, on i ministar Šarčević. Svi drugi misle drugačije. On je sve ljude, uključujući mnoge narodne poslanike koji kritikuju koncept dualnog obrazovanja, nazvao nenormalnim, njihove kritike nazvao nenormalnim i mislim da to nije način na koji treba danas, niti bilo kada, da razgovaramo.
Verujem da niste čuli. Nije delovali kao da ste čuli tako nešto, pa vas molim da u skladu sa praksom koju ste juče uveli otklonite grešku koju ste napravili
14/3 TĐ/LŽ
i da reagujete sada. Nije kasno. Opomenite narodnog poslanika da ne može da govori da su bilo kakvi stavovi nenormalni zato što niti ima pravo na to, niti treba tako da razgovaramo.
PREDSEDNIK: Hvala.
(Aleksandra Jerkov: Obrazloženje da mi date i da me pitate da li želim da se glasa.)
Sami ste rekli da ja to nisam čula, da sam tako delovala.
(Aleksandra Jerkov: Samo sam vam skrenula pažnju.)
Zahvaljujem.
Moram da se uverim u stenogram da li je to bila uvreda ista kao juče kada su…
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Član 104. stav 3. Jeste, mogli ste da pročitate za godinu dana i Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.
DUŠAN PAVLOVIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, rekao bih nešto veoma kratko o sadašnjem predlogu mandatarke, a što se odnosi na period dok je mandatarka bila u Ministarstvu lokalne samouprave, dok je bila ministarka. Imao bih možda dva pitanja ili dve opservacije. Voleo bih da mi odgovorite.
Bili ste zaduženi za birački spisak za prethodnih godinu dana. Još uvek birački spisak ima skoro milion glasača više nego što je punoletnih građana Srbije. Kako je to moguće? Ko su svi ti ljudi? Šta se uradili za prethodnih godinu dana da biste rešili to pitanje?
Drugo, ništa manje važno, čuli smo pre neki dan iz jednog izveštaja da je dug lokalnih samouprava, opština, gradova, komunalnih preduzeća preko milijardu evra. Šta ste uradili za prethodnih godinu dana da bi vas preporučilo da sada budete premijerka da biste na lokalnom nivou rešili ovo pitanje? Znate li kako je taj dug nastao? Umesto da se ulagalo u infrastrukturu, u obdaništa, u kanalizaciju, sve je otišlo na stranačko zapošljavanje.
Vi ste svedok, a mislim da ste to jako lepo rekli, mi do 2014. godine nismo imali broj ljudi koji radi u javnom sektoru. Mislim da je Lazar Krstić prvi ministar koji je popisao ljude koji rade u javnom sektoru, i to je tada bilo negde 820 hiljada i nešto ljudi. Znači, možete da zamislite državu koja nije imala nikakav uvid koliko nam ljudi radi u javnom sektoru, a plaćali smo plate ko zna zašto, za razne funkcije, za pitaj Boga za šta.
Ono što imamo, i tu ste vi bili u pravu kada ste govorili dok ste još bili na mestu ministra, potpuno se tu slažem sa vama, imamo situaciju da npr. na određenim mestima, što bi se reklo ovim mastiljarskim takozvanim, imamo gomilu ljudi koji rade, za jednom stolicom njih pet sedi, a recimo u inspekcijama nemate dovoljan broj ljudi, nemate dovoljan broj ljudi operativno u policiji, u poreskoj upravi, pa i u službama. Znači, vi nemate očigledno dovoljan broj ljudi da sprovedete nešto što je veoma važno za državu. Nadam se da ćete bar kao premijer podstaći da se konačno tu napravi normalna sistematizacija i da imamo funkcionalnu državu.
Apsolutno podržavam ovo kod digitalizacije. Sam sam svedok. Molim vas, znači, ovo su sada vrlo ozbiljne stvari. Najskuplja stvar je vreme. Onaj ko gubi vreme na besmislene redove, zaista gubi i posao. Meni nije jasno zbog čega još uvek preko svih ovih platformi, da plaćate preko e-bankinga, ne možete da platite novac koji ide u budžet, zavisi od banke do banke, ali i dalje imate problem. Recimo, te platforme ne prepoznaju žiro račun budžeta. Pre neki dan sam imao problem, taksu od 190 dinara, sat i po sam čekao u redu da platim u banci. Nije mi jasno zašto je to tako. Molim vas da se to što pre modernizuje.
Takođe, po zakonu više ne morate nigde da donosite krštenicu, ali i dalje mnogi u našoj upravi vam traže da donosite krštenicu, kao da čovek može dva puta da se rodi i onda svaki put donosite te besmislene papire od krštenice, te ne znam, do raznih uverenja. Molim vas da to sve digitalizujete i da se jednom prekine sa tom praksom da nam traže gomilu tih besmislenih dokumenata. Ako neko hoće da vidi da li sam državljanin ove zemlje, može lepo da ode preko interneta i da fino vidi da li sam državljanin ili nisam i da jednom konačno mnogi u upravi i uopšte u mnogim drugim organizacijama prekinu sa tom praksom da maltretiraju ljude sa gomilom tih potpuno suludih papira. Ima onaj čuveni skeč koji je „Indeksovo pozorište“ radilo kad kažu „FT1P“, uvek ti fali jedan papir, i kad dođete kod neke osobe na šalteru smuči vam se život zato što ste tamo došli.
Tako da, potpuna podrška, kao što je potpuna podrška vezana i za obrazovanje i dobro je da to stavljate kao prioritet. Objektivno mi kasnimo, strahovito kasnimo u modernizaciji našeg obrazovnog sistema.
Inače, moram da kažem, što se tiče Boljonjskog procesa, ja lično mislim da je to potpuno uništilo naše visoko obrazovanje i način kako je to uvedeno navrat na nos, i kako se danas na našim fakultetima to sprovodi je potpuna katastrofa. Čak sam negde više pristalica kada bi se vratio onaj stari sistem da imate, recimo, na posdiplomskim studijama normalno magistarske studije, pa kasnije da pišete doktorat, nego ovo što imate danas sa ovim masterima. Mislim da je to potpuno uneredilo naše visoko školstvo.
Ako ništa, moram da kažem je makar dobro što su donete izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju pre nekoliko godina, da se konačno zna šta je ovde fakultet. Mi ovde stalno imamo osporavanje različitih diploma, ne znam čega. Moram sada da kažem radi javnosti, svi ti fakultetu su dobili licence u nekom periodu 2009, 2010, 2011. godine, itd. Da budemo potpuno pošteni, zašto su oni formirani? Formirala ih je klika tadašnjeg režima da bi svoje partijske kadrove udomila zbog
14/2 TĐ/LŽ
koeficijenta na određenim mestima u državnoj upravi. Zato su formirani. Mogao je sa ulice neko da dođe i fino kaže – ja imam fakultet i dobije licencu za fakultet, i to je tako funkcionisalo.
Dobro je da je tu napravljen nekakav kriterijum i mislim da treba još više pooštriti kriterijume. Zaista imamo pojedine privatne fakultete koji su skandalozni. Da budemo krajnje iskreni, to ne može da se zove fakultetom, to nema nikakav nivo i nadam se da ćete tu pooštriti kriterijum.
Potpuno vas podržavam za uvođenje dualnog obrazovanja. Ja ne mogu da slušam zaista te potpuno nenormalne kritike da dualno obrazovanje stvara mlade robove. To zaista nije normalno. Hajde onda da niko ništa ne radi. Danas sam čak primio jednu kritiku, kaže – dualno obrazovanje će nam napraviti radnike koji nisu nikada ništa pročitali, recimo, od ruskih klasika. Sada da vidimo koliko obrazovnog sveta je kod nas pročitalo ruske klasike, npr, a tražimo od radnika. Vama treba neko ko će da bude osposobljen kada završi srednju školu da uđe u fabriku i da radi, ako se već odlučio za zanat. Mi zaista danas imamo problem, mi danas imamo svršene srednjoškolce u mašinskim školama, u elektrotehničkim školama ne znaju rešo da poprave. To je tragično.
Mora više prakse da se uvede u tim školama gde imamo zanate i da se uvedu neki novi zanati koji doživljavaju svoj progres u svetu, a nažalost kod nas još uvek ne postoji školovanje za njih. Apelujem da tu zaista puno uradite, imaćete svesrdnu podršku svih nas ovde.
Čujem stalno kritike da niste u ekspozeu stavili KiM, pa ne znam šta, ta politička pitanja. Izvinite, to je nešto što se podrazumeva. Nećemo valjda svaki put da pišemo tomove kako ćemo imati politiku prema KiM. Ona je zacrtana, ona postoji. Naravno da ćete raditi u skladu sa onim što je državna politika ove zemlje, a to je pre svega u dogovoru sa predsednikom Republike i ovom Skupštinom. Na kraju krajeva, svakako u skladu sa onim što piše u našem Ustavu. Ko je lud da odvaja KiM od Srbije? Sada da pišete posebne tomove.
Mislim da je ovo mnogo značajnije. Zemlja koja nema obrazovanu elitu je zemlja koja će doživeti potpuni fijasko, jer vi ako nemate obrazovanu elitu nećete imati jaku ekonomiju, nećete imati jaku privredu, nećete imati ništa, a samo zemlja koja ima jaku ekonomija, pa na kraju krajeva koja izgrađuje jaku vojsku može i na diplomatskom polju nešto da ostvari. Dajem vam punu podršku za ove prioritete koje ste dali, jer mislim da su ključni za naše društvo i puna podrška i svakako ćemo glasati za Vladu kada dođe vreme za glasanje. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, po Poslovniku.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, predsednice.
Želela bih da vam ukažem na to da ste preskočili da obratite pažnju, u skladu sa članom 107, na ono što je prethodni govornik govorio. On je naime rekao da ne može više da sluša „nenormalne kritike dualnog obrazovanja“. To da li se on sa nečim slaže ili ne, to je njegovo lično opredeljenje. On ima mišljenje o dualnom obrazovanju koje dele isključivo Vučić, on i ministar Šarčević. Svi drugi misle drugačije. On je sve ljude, uključujući mnoge narodne poslanike koji kritikuju koncept dualnog obrazovanja, nazvao nenormalnim, njihove kritike nazvao nenormalnim i mislim da to nije način na koji treba danas, niti bilo kada, da razgovaramo.
Verujem da niste čuli. Nije delovali kao da ste čuli tako nešto, pa vas molim da u skladu sa praksom koju ste juče uveli otklonite grešku koju ste napravili
14/3 TĐ/LŽ
i da reagujete sada. Nije kasno. Opomenite narodnog poslanika da ne može da govori da su bilo kakvi stavovi nenormalni zato što niti ima pravo na to, niti treba tako da razgovaramo.
PREDSEDNIK: Hvala.
(Aleksandra Jerkov: Obrazloženje da mi date i da me pitate da li želim da se glasa.)
Sami ste rekli da ja to nisam čula, da sam tako delovala.
(Aleksandra Jerkov: Samo sam vam skrenula pažnju.)
Zahvaljujem.
Moram da se uverim u stenogram da li je to bila uvreda ista kao juče kada su…
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Član 104. stav 3. Jeste, mogli ste da pročitate za godinu dana i Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.
DUŠAN PAVLOVIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, rekao bih nešto veoma kratko o sadašnjem predlogu mandatarke, a što se odnosi na period dok je mandatarka bila u Ministarstvu lokalne samouprave, dok je bila ministarka. Imao bih možda dva pitanja ili dve opservacije. Voleo bih da mi odgovorite.
Bili ste zaduženi za birački spisak za prethodnih godinu dana. Još uvek birački spisak ima skoro milion glasača više nego što je punoletnih građana Srbije. Kako je to moguće? Ko su svi ti ljudi? Šta se uradili za prethodnih godinu dana da biste rešili to pitanje?
Drugo, ništa manje važno, čuli smo pre neki dan iz jednog izveštaja da je dug lokalnih samouprava, opština, gradova, komunalnih preduzeća preko milijardu evra. Šta ste uradili za prethodnih godinu dana da bi vas preporučilo da sada budete premijerka da biste na lokalnom nivou rešili ovo pitanje? Znate li kako je taj dug nastao? Umesto da se ulagalo u infrastrukturu, u obdaništa, u kanalizaciju, sve je otišlo na stranačko zapošljavanje.
15/1 IJ/IR 12.25 - 12.35
Godinu dana ste ćutali o tome, kao ministarka. Niste ništa govorili o tome. Da li znate, recimo, da je Beograd jedini grad na Dunavu koji otpadne vode izbacuje direktno u Dunav, bez ikakvih prečišćivača? Tako je Beograd smanjio dug.
Dakle, ćutali ste sve vreme o tome, vidim ćutite i dalje. Na koji način mislite da rešite problem stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru? Da li na isti način kao i u prethodnim godinu dana? Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
MARKO ATLAGIĆ: Uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena mandatarko Brnabić, sa kandidatima za ministre, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije.
Dobro je, gospodo narodni poslanici, što ekspoze mandatarke Ane Brnabić, sadrži sve najvažnije elemente ekspozea bivšeg predsednika Vlade Republike Srbije, i aktuelnog predsednika Republike Srbije, uvaženog gospodina Aleksandra Vučića, jer znamo, ili bi trebalo da znamo, da je ekspoze Aleksandra Vučića najtransparentniji, najprecizniji, najsvrsishodniji i najveći od svih 70 prethodnih ekspozea predsednika Vlada Srbije, počevši od prvog ekspozea predsednika Vlade moderne Srbije – Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.
Ujedno, dajem na znanje vama, koji niste upoznati, vama koji ste zaboravili, vama gospodo narodni poslanici, koji niste hteli ili niste želeli da čujete, jedan deo vas i danas dobija ospice kada čuje da je ekspoze gospodina Aleksandra Vučića, citiram – u jednom prestižnom, međunarodnom časopisu koji se nalazi na SCImago listi.
(Dušan Pavlović: Da li to postoji?)
Evo dobacuje i profesor Univerziteta, ne zna da to postoji, lista međunarodnih naučnih časopisa. Time je, gospodine profesore, po prvi put u novijoj istoriji Srbije, ekspoze jednog predsednika Vlade, citiram, u tako prestižnom međunarodnom časopisu.
(Miroslav Radojičić: Pa nije on premijer.)
Da li je tačno, gospodo univerzitetski profesori ili ne, koji sedite ovde?
(Miroslav Radojičić: Poslovnik.)
Poštovani građani Republike Srbije, SNS je dolaskom na vlast izabrala uvaženog gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Vlade Republike Srbije. On je zatekao Srbiju na ivici bankrotstva, a to znači Srbiju koja je bila ponižena. Moraćete ovo, gospodo iz opozicije, da slušate.
Srbiju i narod koji su bili demonizovani, Srbiju koja je bila ekonomski, industrijski, poljoprivredno, infrastrukturno devastirana. Srbiju bez plana i programa. Srbiju bez sigurnosti, bezbedednosti njenih građana. Srbiju sa prevelikom zaduženošću. Srbiju bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost. Srbiju sa 26% nezaposlenosti. Srbiju uništenih državnih institucija i Srbiju bez prijatelja u međunarodnom ugleda u svetu.
Drugim rečima, zatekao je Srbiju usamljenu kao otočić na pučini mora. Nikoga u svetu nismo imali na svojoj strani. Jedini na našoj strani, bio je svemogući Bog koji nam je podario vas, poštovani građani Srbije, koji ste svojim glasovima na demokratskim izborima iznedrili Aleksandra Vučića i doveli ga na čelo Vlade Republike Srbije, da zajedno sa vama, poštovani građani, Vladom Republike Srbije, većinom narodnih poslanika u ovom časnom Domu, predsednikom Nikolićem spasava što se spasiti može od uništene Srbije od strane stranke bivšeg režima.
15/2 IJ/IR
Kako vidite, uništili su sve, našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali još godinu dana na vlasti uništili bi i naše korene. Gospodin Vučić je uspeo, preokrenuo je propadanje Srbije na pravu stranu, zaustavio propadanje Srbije jureći ka postavljenom cilju, modernizaciji Republike Srbije. Stići ćemo vrlo brzo do tog cilja.
Njegova vizija, znanje, neizmerna energija, iskrena komunikacija sa građanima Republike Srbije, sabornost i nesaglediva ljubav prema svojoj otadžbini, mogla je izvući Srbiju iz dubokog blata, u koje su je bacili lopovi, kriminalci, lezijedovići, džabalebaroši, stranke bivšeg režima. Već dolaskom na čelo Vlade Republike Srbije 2014. godine, gospodin Vučić je planirao, citiram – merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će u 2017. godini spustiti se na granici održivog tri do četiri posto BDP, i započeti njegovo postepeno opadanje, završen citat, ekspoze predsednika Vučića 27. aprila gospodnje 2017. godine, strana devet.
Vlada gospodina Vučića je to ostvarila, više od 100% i gle čuda, ne kako je planirano da će se ostvariti u 2017. godini, nego godinu dana ranije, u 2016. godini, kada je deficit budžeta iznosio 1,3% BDP, a ne tri do četiri posto, kako je planirano, a javni dug smanjio se na 73,8% BDP, a ne 75% kako je planirano, a sada je na 66,7% BDP, što je fantastičan rezultat. Da li je tako, gospodo iz opozicionih klupa, ili nije? Potvrdite ovo ili demantujte.
Poštovani građani Republike Srbije, tako to radi gospodin Vučić, tako to radi SNS, tako to radi Vlada Republike Srbije, po sistemu retko viđenog u našoj političkoj kulturi, o tome posebno nešto, a taj sistem glasi – napisano, rečeno, ostvareno. Ponekad i pre vremena, kako vidite. Na osnovu tog boljitka, najvažniji dokument u 2017. godini budžet Republike Srbije, ostvaruje se na daljem održavanju i unapređivanju makroekonomske stabilnosti zemlje.
U okviru tog segmenta, Srbija je ostvarila povoljan privredni ambijent tako da je na svetskoj doing business listi već u 2015. godini skočila, kako mandatarka reče, sa 91 na 59 mesto, dakle za 32 pozicije , što predstavlja najveći skok jedne zemlje u poslednjih devet godina, uopšte u svetu. U 2016. godini sa 59 na 47 mesto, znači za dodatnih 12% sa tendencijom daljeg poboljšanja. Da li je tako, gospodo iz opozicionih klupa, koji dobacujete, ili ne? Demantujte ovo.
Na daljem spuštanju nivou deficita, gospodin Vučić, je prilikom preuzimanja Vlade Republike Srbije, gospodnje 2014. godine zatekao deficit budžeta na 6,6% BDP, a u 2015. godini smanjio na 3,7%, a u 2016. godini na 1,3% BDP, a u 2017. godini očekuje se još niže. Da li je tako, gospodo iz opozicionih klupa, ili ne? Voleo bih da me demantujete danas u ovom visokom Domu.
Ono što građani Republike Srbije treba da znaju, a to je, da je rast BDP u 2016. godini rezultat investicija, proizvodnje i izvoza, a u 2017. godini, pored toga biće i od potrošnje, a ne od prodaje naših fabrika, kako je to radila stranka bivšeg režima i dovela zemlju do provalije. Pored toga, što i dalje živimo u ekonomski teškim vremenima, a ova 2017. godina pokazuje da Republika Srbija ima šansu da se vrati na stopu privrednog rasta i boljeg života, i pored krize koja drma Evropsku uniju i veoma složenih međunarodnih odnosa. Nema niti jedne oblasti u kojoj Vlada Aleksandra Vučića nije postigla zavidne rezultate.
Godinu dana ste ćutali o tome, kao ministarka. Niste ništa govorili o tome. Da li znate, recimo, da je Beograd jedini grad na Dunavu koji otpadne vode izbacuje direktno u Dunav, bez ikakvih prečišćivača? Tako je Beograd smanjio dug.
Dakle, ćutali ste sve vreme o tome, vidim ćutite i dalje. Na koji način mislite da rešite problem stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru? Da li na isti način kao i u prethodnim godinu dana? Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
MARKO ATLAGIĆ: Uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena mandatarko Brnabić, sa kandidatima za ministre, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije.
Dobro je, gospodo narodni poslanici, što ekspoze mandatarke Ane Brnabić, sadrži sve najvažnije elemente ekspozea bivšeg predsednika Vlade Republike Srbije, i aktuelnog predsednika Republike Srbije, uvaženog gospodina Aleksandra Vučića, jer znamo, ili bi trebalo da znamo, da je ekspoze Aleksandra Vučića najtransparentniji, najprecizniji, najsvrsishodniji i najveći od svih 70 prethodnih ekspozea predsednika Vlada Srbije, počevši od prvog ekspozea predsednika Vlade moderne Srbije – Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.
Ujedno, dajem na znanje vama, koji niste upoznati, vama koji ste zaboravili, vama gospodo narodni poslanici, koji niste hteli ili niste želeli da čujete, jedan deo vas i danas dobija ospice kada čuje da je ekspoze gospodina Aleksandra Vučića, citiram – u jednom prestižnom, međunarodnom časopisu koji se nalazi na SCImago listi.
(Dušan Pavlović: Da li to postoji?)
Evo dobacuje i profesor Univerziteta, ne zna da to postoji, lista međunarodnih naučnih časopisa. Time je, gospodine profesore, po prvi put u novijoj istoriji Srbije, ekspoze jednog predsednika Vlade, citiram, u tako prestižnom međunarodnom časopisu.
(Miroslav Radojičić: Pa nije on premijer.)
Da li je tačno, gospodo univerzitetski profesori ili ne, koji sedite ovde?
(Miroslav Radojičić: Poslovnik.)
Poštovani građani Republike Srbije, SNS je dolaskom na vlast izabrala uvaženog gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Vlade Republike Srbije. On je zatekao Srbiju na ivici bankrotstva, a to znači Srbiju koja je bila ponižena. Moraćete ovo, gospodo iz opozicije, da slušate.
Srbiju i narod koji su bili demonizovani, Srbiju koja je bila ekonomski, industrijski, poljoprivredno, infrastrukturno devastirana. Srbiju bez plana i programa. Srbiju bez sigurnosti, bezbedednosti njenih građana. Srbiju sa prevelikom zaduženošću. Srbiju bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost. Srbiju sa 26% nezaposlenosti. Srbiju uništenih državnih institucija i Srbiju bez prijatelja u međunarodnom ugleda u svetu.
Drugim rečima, zatekao je Srbiju usamljenu kao otočić na pučini mora. Nikoga u svetu nismo imali na svojoj strani. Jedini na našoj strani, bio je svemogući Bog koji nam je podario vas, poštovani građani Srbije, koji ste svojim glasovima na demokratskim izborima iznedrili Aleksandra Vučića i doveli ga na čelo Vlade Republike Srbije, da zajedno sa vama, poštovani građani, Vladom Republike Srbije, većinom narodnih poslanika u ovom časnom Domu, predsednikom Nikolićem spasava što se spasiti može od uništene Srbije od strane stranke bivšeg režima.
15/2 IJ/IR
Kako vidite, uništili su sve, našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali još godinu dana na vlasti uništili bi i naše korene. Gospodin Vučić je uspeo, preokrenuo je propadanje Srbije na pravu stranu, zaustavio propadanje Srbije jureći ka postavljenom cilju, modernizaciji Republike Srbije. Stići ćemo vrlo brzo do tog cilja.
Njegova vizija, znanje, neizmerna energija, iskrena komunikacija sa građanima Republike Srbije, sabornost i nesaglediva ljubav prema svojoj otadžbini, mogla je izvući Srbiju iz dubokog blata, u koje su je bacili lopovi, kriminalci, lezijedovići, džabalebaroši, stranke bivšeg režima. Već dolaskom na čelo Vlade Republike Srbije 2014. godine, gospodin Vučić je planirao, citiram – merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će u 2017. godini spustiti se na granici održivog tri do četiri posto BDP, i započeti njegovo postepeno opadanje, završen citat, ekspoze predsednika Vučića 27. aprila gospodnje 2017. godine, strana devet.
Vlada gospodina Vučića je to ostvarila, više od 100% i gle čuda, ne kako je planirano da će se ostvariti u 2017. godini, nego godinu dana ranije, u 2016. godini, kada je deficit budžeta iznosio 1,3% BDP, a ne tri do četiri posto, kako je planirano, a javni dug smanjio se na 73,8% BDP, a ne 75% kako je planirano, a sada je na 66,7% BDP, što je fantastičan rezultat. Da li je tako, gospodo iz opozicionih klupa, ili nije? Potvrdite ovo ili demantujte.
Poštovani građani Republike Srbije, tako to radi gospodin Vučić, tako to radi SNS, tako to radi Vlada Republike Srbije, po sistemu retko viđenog u našoj političkoj kulturi, o tome posebno nešto, a taj sistem glasi – napisano, rečeno, ostvareno. Ponekad i pre vremena, kako vidite. Na osnovu tog boljitka, najvažniji dokument u 2017. godini budžet Republike Srbije, ostvaruje se na daljem održavanju i unapređivanju makroekonomske stabilnosti zemlje.
U okviru tog segmenta, Srbija je ostvarila povoljan privredni ambijent tako da je na svetskoj doing business listi već u 2015. godini skočila, kako mandatarka reče, sa 91 na 59 mesto, dakle za 32 pozicije , što predstavlja najveći skok jedne zemlje u poslednjih devet godina, uopšte u svetu. U 2016. godini sa 59 na 47 mesto, znači za dodatnih 12% sa tendencijom daljeg poboljšanja. Da li je tako, gospodo iz opozicionih klupa, koji dobacujete, ili ne? Demantujte ovo.
Na daljem spuštanju nivou deficita, gospodin Vučić, je prilikom preuzimanja Vlade Republike Srbije, gospodnje 2014. godine zatekao deficit budžeta na 6,6% BDP, a u 2015. godini smanjio na 3,7%, a u 2016. godini na 1,3% BDP, a u 2017. godini očekuje se još niže. Da li je tako, gospodo iz opozicionih klupa, ili ne? Voleo bih da me demantujete danas u ovom visokom Domu.
Ono što građani Republike Srbije treba da znaju, a to je, da je rast BDP u 2016. godini rezultat investicija, proizvodnje i izvoza, a u 2017. godini, pored toga biće i od potrošnje, a ne od prodaje naših fabrika, kako je to radila stranka bivšeg režima i dovela zemlju do provalije. Pored toga, što i dalje živimo u ekonomski teškim vremenima, a ova 2017. godina pokazuje da Republika Srbija ima šansu da se vrati na stopu privrednog rasta i boljeg života, i pored krize koja drma Evropsku uniju i veoma složenih međunarodnih odnosa. Nema niti jedne oblasti u kojoj Vlada Aleksandra Vučića nije postigla zavidne rezultate.
16/1 MG/VK 12.35 – 12.45
Radi primera uzeću MUP. Dolaskom dr Nebojše Stefanovića na mesto ministra unutrašnjih poslova, konačno je MUP počeo da radi posao zbog kojeg je osnovan i postigao je odlične rezultate. Tako je stopa opšteg kriminaliteta smanjena za 8 celih 6%, što iznosi 16.700 i manje krivičnih dela. Da li je tako gospodo iz opozicionih klupa ili ne? Ubistva su smanjena na 23,5%. Imamo za četvrtinu manje ubistava nego za vreme stranke bivšeg režima. Da li je tako gospodo ili ne? Uhapšeno je 230 pripadnika iz 30 kriminalnih grupa jer je zaplenjeno 4,9 tona droga. Otvoreno je devet novih policijskih stanica, malo li je gospodo narodni poslanici? Smanjen je broj izvršenih ubistava za 15% u odnosu na period vaše vladavine, gospodo meni preko puta 2008-2012. godine kada ste vi vladali. Broj izvršenih krivičnih silovanja je u padu za 27%. Broj krivičnih dela, imovinskog kriminala u 2016. godini najniži je u proteklih deset godina, da li je tako gospodo iz bivšeg režima ili ne? Na kraju, smanjen je broj saobraćajnih nezgoda za 17.000 u odnosu na period vaše vladavine 2008 - 2012. godine, da li je tako gospodo iz bivšeg režima?
Na području zdravstva od kada je dr Lončar postao ministar, postignuti su veoma veliki rezultati, iako je za vreme stranke bivšeg režima bilo najgore u Evropi po oceni Evropske komisije. Zadnje dve godine, od kada je gospodin Lončar, ministar zdravlja, napredovali smo za 12 mesta i nalazimo se na 24. mestu. Nalazimo se čak ispred osam zemalja EU, da li je tako gospodo iz bivšeg režima ili ne? Za tri godine, moram završiti, ali da vam kažem, Vlade Aleksandra Vučića, zahvaljujući njemu i Vladi o gospođi Mihajlović, otvoreno je 138 kilometara auto-puteva, obnovljeno 480 kilometara državnih puteva, izgrađeno 369 kilometara lokalnih puteva, rehabilitovano i izgrađeno 311 mostova, završeno i započeto radova na obnovi 360 škola, bolnica, domova zdravlja u 130 gradova širom Srbije. Da li je tako gospodo iz bivšeg režima?
Poštovani narodni poslanici, mi poslanici i politički prvaci stranaka moramo posedovati minimum političke kulture. U tom smislu nema opravdanja ne dolaženja na konsultacije predstavnika nekih opozicionih stranaka kod predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića. To je bio jako nepristojan čin i politički jako neodgovoran. Isti ti stranački prvaci, nikada ne izostaju kada treba da se konsultuju sa bilo kojim američkim ili zapadnim zvaničnikom, koji dolaze u Beograd. Ne dolaskom na konsultacije kod predsednika države Vučića, prvaci opozicionih stranaka su se obrukali. To je dokaz da se ne bave politikom nego ogovaranjem vlasti i Aleksandra Vučića, što ne dolikuje prvacima političkih stranaka, a vođenje politike prepustili su soroševim organizacijama.
I na kraju, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana svedoci smo skandaloznih, svakodnevnih, različitih, zlonamernih, brutalnih, necivilizacijskih medijskih napada na predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića. Te gadosti moraju odmah da prestanu. Ti napadi su sprega mafijaško-tajkunsko kriminalnih i politikantskih grupa, kako domaće tako i inostrane provenijencije. Ti medijski napadi su veoma opasni, čak i po ličnu bezbednost našeg predsednika Vučića.
Da se razumemo, Srbija je demokratska zemlja. U njoj je kritika vlasti poželjna, ali između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika zasniva se na istinitosti iznetih činjenica. Baš zato je društveno poželjna i lekovita, ali određene ličnosti, bilo da su vlasnici ili zaposleni u određenim tabloidima, potpomognuti sa određenim dežurnim političko-stručnim, a čak i naučnim šarlatanima, lažima o Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici i njegovim roditeljima truju našu javnost do krajnjih granica.
16/2 MG/VK
Verujem da nema niti jednog narodnog poslanika u ovom visokom Domu Narodne skupštine koji neće osuditi i nasilje nad novinarima, bez obzira na ovo. Ali, podvlačim gospodo koji ste juče kritikovali, pod uslovom da se novinari ponašaju u skladu sa propisima, dobrim običajima i standardnom praksom, što počesto ne rade, moraćete priznati.
Na kraju, ova Vlada Ane Brnabić, će sigurno nastaviti punom brzinom dalje i napraviti iskorak ka konačnom cilju modernizacije Srbije. To garantuju ovi uvaženi, vredni kandidati za narodne ministre, to garantuje ova poslanička većina, to garantuje većina građana Republike Srbije, a vi koji ste se podsmejavali danas, voleo bih da mi demantujete ove podatke, a o vašem podsmehu reći će građani i sledeći put. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Radoslav Milojičić.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Žao mi je što smo prekinuli ovo poetsko nadahnuće, ali gospođo predsednice, vi ste prekršili član 106. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo.
Znam, i građani Srbije i svi mi ovde znamo da je Aleksandar Vučić predsednik i ove Vlade, da se ova Vlada…
(Predsednik: Poslaniče, tražite povredu Poslovnika, ne repliku.)
Da, samo da kažem gde ste prekršili Poslovnik.
(Predsednik: Sve sam razumela.)
Trebali ste da uputite prethodnog govornika na Andrićev Venac. Ovde se raspravlja o Vladi, čini mi se, čiji je mandatar gospođa Brnabić. Mi smo čuli iz prethodnog govora da je to Aleksandar Vučić, pa ako možete da nam razjasnite ko je mandatar. Pozdravljamo ovo poetsko nadahnuće.
PREDSEDNIK: Hoću. Pozivam vas da vratite sednicu. Nadam se da ste juče pratili, mandatarka je Ana Brnabić, ali ne bih o tome. Nisam zaista povredila Poslovnik, jer je Marko Atlagić govorio o rezultatima Vlade Aleksandra Vučića i personalno ko je šta od kandidata za ministre uradio u prošlom mandatu Vlade. Tako da svako ko je slušao izlaganje shvatio je da je govornik u temi. Glasaćemo o povredi Poslovnika.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem.
Uvažena gospođo Brnabić, da se poslužim vašim rečnikom. Super je što pričamo o digitalizaciji, ali hajde malo da pričamo i o politici. Vi očigledno o tome ili ne želite ili niste spremni da pričate.
Prvo pitanje, čini mi se najvažnije na koje treba da date odgovor – da li i vi kao narodni poslanici koji vas danas ovde podržavaju, smatrate da batinaške odrede koji su tukli novinare na prvoj inauguraciji Aleksandra Vučića treba nagraditi?
Da li znate da čovek koji vas je predložio ima razumevanja za to što je neko pretukao novinare, jer su bože moj, došli da provociraju pristalice SNS? Vi možda mislite da niste političarka, ali kako da vam kažem, jeste. Dolazite iz politike, bićete predsednica Vlade, vrlo ste aktivni u politici i to u politici koja čini mi se, proizvodi samo pogubne rezultate i zato vaš ekspoze treba da stavimo u kontekst u kome ste i vi radili u prethodnih 10 meseci, ali i oni koji vas podržavaju u prethodnih godina.
16/3 MG/VK
Tako da, kada govorite o privlačenju stručnjaka treba da nam odgovorite kako mi to mislimo da privlačimo stručnjake, ako Vlada u kojoj sedite jedine investicije koje ima su investicije koje kupuje desetinama hiljada evra po radnom mestu, a ljudi koji u tim fabrikama rade stoje 10 sati za trakom. Plaćeni su dolar na sat, a veoma često u uslovima za posao jedini uslov koji treba da ispune je da mogu da stoje 10 sati.
Radi primera uzeću MUP. Dolaskom dr Nebojše Stefanovića na mesto ministra unutrašnjih poslova, konačno je MUP počeo da radi posao zbog kojeg je osnovan i postigao je odlične rezultate. Tako je stopa opšteg kriminaliteta smanjena za 8 celih 6%, što iznosi 16.700 i manje krivičnih dela. Da li je tako gospodo iz opozicionih klupa ili ne? Ubistva su smanjena na 23,5%. Imamo za četvrtinu manje ubistava nego za vreme stranke bivšeg režima. Da li je tako gospodo ili ne? Uhapšeno je 230 pripadnika iz 30 kriminalnih grupa jer je zaplenjeno 4,9 tona droga. Otvoreno je devet novih policijskih stanica, malo li je gospodo narodni poslanici? Smanjen je broj izvršenih ubistava za 15% u odnosu na period vaše vladavine, gospodo meni preko puta 2008-2012. godine kada ste vi vladali. Broj izvršenih krivičnih silovanja je u padu za 27%. Broj krivičnih dela, imovinskog kriminala u 2016. godini najniži je u proteklih deset godina, da li je tako gospodo iz bivšeg režima ili ne? Na kraju, smanjen je broj saobraćajnih nezgoda za 17.000 u odnosu na period vaše vladavine 2008 - 2012. godine, da li je tako gospodo iz bivšeg režima?
Na području zdravstva od kada je dr Lončar postao ministar, postignuti su veoma veliki rezultati, iako je za vreme stranke bivšeg režima bilo najgore u Evropi po oceni Evropske komisije. Zadnje dve godine, od kada je gospodin Lončar, ministar zdravlja, napredovali smo za 12 mesta i nalazimo se na 24. mestu. Nalazimo se čak ispred osam zemalja EU, da li je tako gospodo iz bivšeg režima ili ne? Za tri godine, moram završiti, ali da vam kažem, Vlade Aleksandra Vučića, zahvaljujući njemu i Vladi o gospođi Mihajlović, otvoreno je 138 kilometara auto-puteva, obnovljeno 480 kilometara državnih puteva, izgrađeno 369 kilometara lokalnih puteva, rehabilitovano i izgrađeno 311 mostova, završeno i započeto radova na obnovi 360 škola, bolnica, domova zdravlja u 130 gradova širom Srbije. Da li je tako gospodo iz bivšeg režima?
Poštovani narodni poslanici, mi poslanici i politički prvaci stranaka moramo posedovati minimum političke kulture. U tom smislu nema opravdanja ne dolaženja na konsultacije predstavnika nekih opozicionih stranaka kod predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića. To je bio jako nepristojan čin i politički jako neodgovoran. Isti ti stranački prvaci, nikada ne izostaju kada treba da se konsultuju sa bilo kojim američkim ili zapadnim zvaničnikom, koji dolaze u Beograd. Ne dolaskom na konsultacije kod predsednika države Vučića, prvaci opozicionih stranaka su se obrukali. To je dokaz da se ne bave politikom nego ogovaranjem vlasti i Aleksandra Vučića, što ne dolikuje prvacima političkih stranaka, a vođenje politike prepustili su soroševim organizacijama.
I na kraju, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana svedoci smo skandaloznih, svakodnevnih, različitih, zlonamernih, brutalnih, necivilizacijskih medijskih napada na predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića. Te gadosti moraju odmah da prestanu. Ti napadi su sprega mafijaško-tajkunsko kriminalnih i politikantskih grupa, kako domaće tako i inostrane provenijencije. Ti medijski napadi su veoma opasni, čak i po ličnu bezbednost našeg predsednika Vučića.
Da se razumemo, Srbija je demokratska zemlja. U njoj je kritika vlasti poželjna, ali između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika zasniva se na istinitosti iznetih činjenica. Baš zato je društveno poželjna i lekovita, ali određene ličnosti, bilo da su vlasnici ili zaposleni u određenim tabloidima, potpomognuti sa određenim dežurnim političko-stručnim, a čak i naučnim šarlatanima, lažima o Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici i njegovim roditeljima truju našu javnost do krajnjih granica.
16/2 MG/VK
Verujem da nema niti jednog narodnog poslanika u ovom visokom Domu Narodne skupštine koji neće osuditi i nasilje nad novinarima, bez obzira na ovo. Ali, podvlačim gospodo koji ste juče kritikovali, pod uslovom da se novinari ponašaju u skladu sa propisima, dobrim običajima i standardnom praksom, što počesto ne rade, moraćete priznati.
Na kraju, ova Vlada Ane Brnabić, će sigurno nastaviti punom brzinom dalje i napraviti iskorak ka konačnom cilju modernizacije Srbije. To garantuju ovi uvaženi, vredni kandidati za narodne ministre, to garantuje ova poslanička većina, to garantuje većina građana Republike Srbije, a vi koji ste se podsmejavali danas, voleo bih da mi demantujete ove podatke, a o vašem podsmehu reći će građani i sledeći put. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Radoslav Milojičić.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Žao mi je što smo prekinuli ovo poetsko nadahnuće, ali gospođo predsednice, vi ste prekršili član 106. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo.
Znam, i građani Srbije i svi mi ovde znamo da je Aleksandar Vučić predsednik i ove Vlade, da se ova Vlada…
(Predsednik: Poslaniče, tražite povredu Poslovnika, ne repliku.)
Da, samo da kažem gde ste prekršili Poslovnik.
(Predsednik: Sve sam razumela.)
Trebali ste da uputite prethodnog govornika na Andrićev Venac. Ovde se raspravlja o Vladi, čini mi se, čiji je mandatar gospođa Brnabić. Mi smo čuli iz prethodnog govora da je to Aleksandar Vučić, pa ako možete da nam razjasnite ko je mandatar. Pozdravljamo ovo poetsko nadahnuće.
PREDSEDNIK: Hoću. Pozivam vas da vratite sednicu. Nadam se da ste juče pratili, mandatarka je Ana Brnabić, ali ne bih o tome. Nisam zaista povredila Poslovnik, jer je Marko Atlagić govorio o rezultatima Vlade Aleksandra Vučića i personalno ko je šta od kandidata za ministre uradio u prošlom mandatu Vlade. Tako da svako ko je slušao izlaganje shvatio je da je govornik u temi. Glasaćemo o povredi Poslovnika.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem.
Uvažena gospođo Brnabić, da se poslužim vašim rečnikom. Super je što pričamo o digitalizaciji, ali hajde malo da pričamo i o politici. Vi očigledno o tome ili ne želite ili niste spremni da pričate.
Prvo pitanje, čini mi se najvažnije na koje treba da date odgovor – da li i vi kao narodni poslanici koji vas danas ovde podržavaju, smatrate da batinaške odrede koji su tukli novinare na prvoj inauguraciji Aleksandra Vučića treba nagraditi?
Da li znate da čovek koji vas je predložio ima razumevanja za to što je neko pretukao novinare, jer su bože moj, došli da provociraju pristalice SNS? Vi možda mislite da niste političarka, ali kako da vam kažem, jeste. Dolazite iz politike, bićete predsednica Vlade, vrlo ste aktivni u politici i to u politici koja čini mi se, proizvodi samo pogubne rezultate i zato vaš ekspoze treba da stavimo u kontekst u kome ste i vi radili u prethodnih 10 meseci, ali i oni koji vas podržavaju u prethodnih godina.
16/3 MG/VK
Tako da, kada govorite o privlačenju stručnjaka treba da nam odgovorite kako mi to mislimo da privlačimo stručnjake, ako Vlada u kojoj sedite jedine investicije koje ima su investicije koje kupuje desetinama hiljada evra po radnom mestu, a ljudi koji u tim fabrikama rade stoje 10 sati za trakom. Plaćeni su dolar na sat, a veoma često u uslovima za posao jedini uslov koji treba da ispune je da mogu da stoje 10 sati.
17/1 MO/LjL 12.45-12.55
Kada pričate o obrazovanju za 21. vek, recite mi šta mislite o tome što je čovek koga predlažete i vi za ministra obrazovanja predložio zakone koji su toliko retrogradni, da je Nacionalni prosvetni savet preporučio da se hitno prekine rad na njima i da se raspusti radna grupa koja ih je pravila, da svi stručnjaci za obrazovanje u ovoj zemlji tvrde da nas ti zakoni vraćaju na početak 20. veka, kada je u pitanju obrazovanje, i koji negiraju sve što se inovativno u obrazovanju desilo u prethodnih 50 godina, gospođo Brnabić?
Kada pričate o društvu koje ćemo bazirati na znanju, recite mi kako je moguće da je vaša Vlada pre 10-ak dana zaključkom proglasila da su sve diplome univerziteta koji 10 godina ne može da se akredituje validne? Radi se o univerzitetu našeg kolege, bivšeg muftije, Muamera Zukorlića. Njegov univerzitet je objavio da je Vlada Republike Srbije donela zaključak da se sve diplome sa njegovog univerziteta smatraju validnim, a radi se o univerzitetu koji 10 godina za akreditaciju odbijaju sve institucije nadležne za akreditaciju u ovoj zemlji, bilo da su prvostepene, bilo da su drugostepene.
Kada pričate o tome kako cveta IT sektor, gospođo Brnabić, odgovorite nam kako je moguće da vaši kadrovi, recimo, na Univerzitetu u Novom Sadu, manipulišu brojem studenata koje upisuju na određene studijske grupe, ne bi li svojim poslovnim partnerima omogućili privatni biznis koji cveta, i onemogućili da, recimo, u Novi Sad, u IT industriju u Novom Sadu dođe neka nova konkurentska firma koja će napraviti konkurenciju poslovnim partnerima čelnih ljudi iz vaše stranke u Novom Sadu?
Kada pričate o racionalizaciji uprave, vi prvi govorite, gospođo Brnabić, o otpuštanjima u prosveti i zdravstvu, a mi u Novom Sadu zapošljavamo ljude kao čuvare kontejnera. To se dešava u javnoj upravi koju vi navodno racionalizujete.
Kako je neko rekao na jednoj od društvenih mreža, meni, recimo, nije problem što ministar Vulin nije išao u vojsku a biće ministar odbrane. Meni je malo veći problem što razni doktori nauka oko vas nisu išli na fakultet. To, recimo, meni smeta. Vidim da vama ne smeta, gospođo Brnabić. E pa, stvari stoje tako da ili to treba da počne da vam smeta, ili nam recite, ili se izjasnite o tome da li ljude koji tuku novinare treba nagraditi? Neka počne da vam smeta sve ovo o čemu sam govorila ili nemate prava da nam pričate o modernoj, demokratskoj i uređenoj Srbiji. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Nekoliko stvari ću reći.
Počeću prvo od objašnjenja za birački spisak i neverovatnog podatka da neko veruje da u biračkom spisku kod nas ima jedan milion glasača više nego punoletnih građana Srbije. To je stvarno neverovatna informacija.
Ako imate punoletne građane Srbije koji žive u Srbiji, prema cenzusu, imate određen broj, onda imate verovatno neke ljude koji žive u inostranstvu, jel tako, neku dijasporu? Vidite, ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu ali imaju pravo glasa, osim ako ne kažete da bi trebali da im ukinemo to pravo glasa? Milion glasača više nego punoletnih građana Srbije su ljudi koji nisu učestvovali u cenzusu, a znate, između ostalog, da su u opštinama Preševo i Bujanovac ljudi bojkotovali cenzus, na primer, ali imaju pravo glasa, tako da su to ti, recimo, neki od nepostojećih. Dalje, to su ljudi koji žive u inostranstvu, ljudi koji žive u Australiji, u Kanadi, ogromna dijaspora u Americi. Ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu, ali su u biračkom spisku i imaju pravo glasa. To je tih milion glasača. Dosta je jednostavno to objašnjenje i samim tim je neverovatno da ne znate to, nego samo tvrdite da bi dezavuisali građane.
17/2 MO/LjL
Što se tiče duga lokalnih samouprava, opet kažem – imamo tu mnogo boljih eksperata oko toga kako se prave dugovi lokalnih samouprava, a imamo nešto manje eksperata oko toga kako se ti dugovi rešavaju, ali se radi na tome i ja sam rekla nekoliko puta i juče kako se na tome radi. Dakle, radi se na tome racionalizacijom u lokalnim samoupravama, radi se striktnom kontrolom sada, preko rinosistema Ministarstva finansija, radi se, isto tako, što pokušavamo i da rešimo apoteke i dovođenjem novih radnih mesta i investicija, a i samom kontrolom sopstvenih prihoda lokalnih samouprava.
Tako smo došli, tek sada, do popisivanja nelegalnih objekata, kojih ima preko dva miliona. Složićete se da kada se oni popišu, legalizuju, onda 100% poreza na imovinu tih prihoda ide u budžet lokalnih samouprava. Kada se 146 hiljada hektara zemlje izvuče iz sive zone, prvi put u 2016. godini, onda 40% prihoda od zakupa tog zemljišta ide u budžet lokalnih samouprava. E, tako pokušavamo da rešavamo dugove lokalnih samouprava.
Što se tiče stranačkog zapošljavanja, ja sam rekla, u racionalizaciji imamo 39 hiljada ljudi manje sada, od toga je šest i po hiljada bilo u lokalnim samoupravama, do kraja 2017. godine dodatnih dve i po hiljade ljudi u lokalnim samoupravama, s tim što ćemo dozvoliti zapošljavanje u onim lokalnim samoupravama koje su dosta ispod minimuma. Dakle, ne možemo da pričamo o stranačkom zapošljavanju. Možemo eventualno da pričamo o stranačkom otpuštanju, zato što racionalizujemo celu javnu upravu, pa se ljudi ne zapošljavaju, nego se otpuštaju.
Isto tako mi je neverovatno i ne znam kako to da protumačim da vi Srpsku naprednu stranku, evo, već dan i po, da ne pominjem ovo ranije, prozivate zašto su dali mesto, najveće mesto, predsednika Vlade, zašto su kandidata stavili za mesto predsednika Vlade koji je nestranački, ali istovremeno kažete – ne, ne, i predsednik Vlade mora da bude stranački, a pričamo o stranačkom zapošljavanju. Ljudi su dali nestranačkoj ličnosti autoritet da bude predsednik Vlade. I za to, ali i za to je Srpska napredna stranka kritikovana.
Što se tiče otpadnih voda, jeste, katastrofa je da ih nema u Beogradu, to prečišćavanje otpadnih voda i to je stvarno strašno. Evo, u Inđiji i Subotici su upravo završeni prečišćivači otpadnih voda i radi se, ili su u fazi pregovora, za Rašku, Brus, Blace, Kruševac, Vranje, Loznicu, Kraljevo, Niš i Beograd. Moglo je brže, verovatno, ali, eto, hajde, polako radimo na tome.
Što se tiče plata i toga da naši građani rade za jedan dolar, mislim da je važno pomenuti da je u mandatu premijera Vučića dva puta Vlada povećavala sa Nacionalnim prosvetnim savetom minimalnu cenu rada, 1. januara 2015. godine za 5,22%, sa 115 dinara na 121 dinar po satu i 1. januara 2017. godine za 7,44% na 130 dinara po satu. Sigurno može bolje i biće bolje, samo da rešimo ona dugovanja i one kredite koje nas koštaju 150 kilometara auto-puta godišnje.
Što se tiče subvencija i dovođenja novih investitora, nekoliko podataka za koje mislim da su relevantni za građane Srbije, a to je da je u prvom kvartalu 2017. godine u odnosu na prvi kvartal 2014. godine izvoz iz Srbije veći za 37,4%, a da su investicije povećane za 10%, da je izvoz u martu 2017. godine dostigao 1,5 milijardi evra, što je mesečni obim veći nego ikada, tako da se subvencije, čini mi se, isplaćuju. Politika davanja subvencija Vlade Republike Srbije je dobro promišljena i pametna, tako da mislim da ćemo svakako nastaviti sa njom. One nisu veće nego u zemljama regiona, po analizama Svetske banke. Analize Svetske banke su pokazale da se
17/3 MO/LjL
subvencije investitorima koje se daju iz budžeta Srbije u budžet vrate za 14 meseci. To je Svetska banka napisala. Posle tih 14 meseci, to je neto prihod za budžet Srbije, dakle, za sve građane Srbije. Na odobrenih 125,4 miliona evra, za pet godina te kompanije će državi uplatiti 512,8 miliona evra, što je na jedan uložen evro četiri vraćena. To je analiza Svetske banke, opet potpuno objektivno.
18/1 MZ/BM 12.55 – 13.05
Što se tiče subvencija, takođe da građani razumeju jasno i glasno, subvencije za nova radna mesta se daju i za domaće investitore. Među projektima u ovom trenutku imamo pet domaćih investitora – imamo sedam iz Nemačke, imamo troje iz Italije, troje iz Amerike, troje iz Holandije, dva iz Turske, dva iz Kanade itd. Dakle, pet domaćih investitora i to se na jedan uložen evro vraća četiri puta u budžet i striktno se prati. Da li može bolje? Sigurno, samo malo još vremena pa će biti još bolje.
Što se tiče racionalizacije, racionalizacija se nikada, nikada, od decembra 2013. godine, kada je krenula reforma javne uprave, nije sprovodila u zdravstvu na medicinskom osoblju. Sprovodila se na nemedicinskom osoblju gde smo imali višak. Štaviše, dozvoljeno je četiri i po hiljade novih zapošljavanja samo medicinskog osoblja u zdravstvu Republike Srbije.
Što se tiče batinaških odreda, istraga je pokrenuta, policija i tužilaštvo rade na tome. i niko nije poginuo, što je bio slučaj u prošlosti.
Što se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, vi se pozivate na telo kao referentno koje je bilo svih ovih godina u stvari protiv uvođenja obaveznog IT-a u osnovne škole, i vi to znate. Tako da, nemojte da se pozivamo na telo koje je protiv obaveznog uvođenja IT-a u škole. Zato je toliki uspeh što su oni sada konačno to dozvolili i što od septembra imamo IT od petog razreda osnovnih škola.
Nadam se da sam vam makar na deo relevantno odgovorila. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Zahvaljujem.
(Dušan Pavlović: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Dušan Pavlović: Meni je odgovarala.)
Vama je odgovarala? Vi ste diskutovali sada?
(Dušan Pavlović: Niste bili tu.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući. Biću zaista vrlo kratak u ovoj raspravi o Predlogu odluke o izboru Vlade Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Današnji ekspoze koji smo čuli i predlog sastava buduće Vlade Srbije posledica je ostavke sadašnjeg predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića zbog toga što je pobedio na izborima. Pobedio je na izborima za predsednika Republike Srbije 2. aprila i pobedio ubedljivo, dobio preko dva miliona glasova građana Srbije, odneo više nego ubedljivu pobedu, pobedu o kojoj neki poslanici i neke političke stranke mogu samo da sanjaju.
Meni je drago, gospodine predsedavajući, što u današnjoj raspravi, složićete se, nismo čuli nijedan jedini suštinski argument, nijednu jedinu suštinsku zamerku, niti primedbu ni na ekspoze koji smo čuli, ni na dosadašnji rad Vlade Republike Srbije, ni na biografiju mandatarke, ni na biografije kandidata za članove Vlade, dakle, ništa od toga nismo čuli. Niko od njih nije ni pokušao da ospori ni stručnost, ni kompetentnost, ni posvećenost, ni preduzimljivost mandatarke, ali i ostalih, kažem, kandidata za ministre. To je ono što je dobro.
Ono što nije dobro, nije dobro to što smo po ko zna koji put ovde ponovo slušali samo besmislene optužbe, otrcane fraze, izlizane fraze, dakle, besmislice i laži i izmišljotine. Evo, i malopre smo čuli, po ko zna koji put, laž i oko nekakvog premlaćivanja novinara itd. Molim vas da prestanete više da izmišljate. Dakle, nemojte da izmišljate. Niko nije premlaćen, apsolutno niko. Svi su pozvani na razgovor, svi su dali izjave, istraga je sprovedena i došli smo do toga da jedna osoba ima lake telesne povrede. Nemojte da izmišljate više.
18/2 MZ/BM
U svakom slučaju, istraga će pokazati šta se desilo i sve će se utvrditi. Ali, u svakom slučaju, to je mnogo manje nego kad ste vi ubijali ljudi. Ubili ste Ranka Panića na mitingu.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika. Na šta ovo liči? Ko je ubijao ljude?)
Meni je stvarno više neprihvatljivo da slušamo od istih onih koji su godinama i decenijama uništavali i bezmalo uništili i srpsku privredu i srpsku ekonomiju, sproveli najgoru moguću pljačkašku privatizaciju, rasprodali sve što su stigli da rasprodaju i gomile radnika ostavili bez posla. Stotine hiljada radnika je ostalo bez posla u vaše vreme. Zatvorili firme, preduzeća, fabrike, oterali ljude na ulicu, razorili vojsku i čitav odbrambeni sistem naše zemlje, degradirali policiju, sproveli najgoru moguću, kako oni to kažu, reformu sudstva, praktično stvorili partijsko sudstvo u njihovo vreme. Deklarativno se zalagali za EU, za evropske integracije, ali samo deklarativno, jer u praksi ništa živo nisu činili da dostignemo bilo koje evropske standarde po bilo kom segmentu. Od Srbije su napravili duboko korumpirano i kriminalizovano društvo, duboko podeljeno društvo.
Dakle, u svim segmentima su napravili haos i ostavili nama u nasleđe da od Srbije napravimo pristojnu, modernu i uređenu zemlju i na dobrom putu smo u tome zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću. Nisu se setili ni u jednoj rečenici da pomenu da je, recimo, u 2016. godini samo po osnovu PDV-a i akciza naplaćeno blizu sto milijardi dinara više nego ranije, u poređenju sa, recimo, 2014. godinom, to je u procentima 5,7% povećanja. Inflacija je stabilna i niska već treću godinu za redom, zapravo više od tri godine za redom. Poređenja radi, u 2013. godini inflacija je bila 7,8%, a u 2016. iznosila je 1,2%. Dakle, to su činjenice. To može da vas boli, ali to su činjenice. Javni dug smanjen je za 3,3% BDP-a, i to kao posledica uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, ali i ubrzanog privrednog rasta. Ostvaren je, kako smo čuli i juče i danas u raspravi, značajan napredak na svetskoj Duing biznis listi. Značajno je poboljšan kreditni rejting Srbije. Dakle, to je ono što vi ne možete da osporite i to je nešto što ne pokušavate da spomenete u raspravi, već samo, ponavljam, gomila izlizanih fraza, gomila optužbi neosnovanih, laži i izmišljotina. Konačno, niko od njih nije ni pokušao da ospori ono što je činjenica, a to je da danas prvi put imamo besprekorno čiste javne finansije i da su javne finansije Republike Srbije danas na najčistijem, da kažem, nivou u istoriji, kao i to da je fiskalni deficit smanjen sa 5,3% BDP-a.
Da ne bih dužio, obećao sam da ću biti kratak, zbog vremena koje je preostalo poslaničkoj grupi, želim da izrazim nadu i uveren sam da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta u tom smislu. Zato želim da pozovem poslanike da podržimo Predlog odluke Vlade. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Gospodine Arsiću, na šta liči da vi ne reagujete kada prethodni govornik poslanike DS-a naziva ubicama, a to je čuo od premijerke koja je isto to izgovorila – da niko nije ubijen? Koga smo mi to ubili? Član mogu da kažem i na kraju, to ne piše u Poslovniku, bili ste dužni da oduzmete reč gospodinu Markoviću, da mu izreknete opomenu. Reklamiram član i 107. i član 108. jer je direktno poslanike DS-a nazvao ubicama. Vama to ne smeta, vi se na to smejete. To je uradio u trenutku (isključen mikrofon) dok tu sedi čovek koji je na studente slao tenkove – Aleksandar Vulin.
18/3 MZ/BM
PREDSEDAVAJUĆI: Jeste li završili, kolega Milojičiću?
(Radoslav Milojičić: On optužuje nas da smo ubice. Na šta to liči, da nas nazove ubicama, a da to niste čuli? Na šta to liči? Stvarno nema smisla.)
Gospodine Milojičiću, ja bih voleo da ja vama mogu da verujem, a vi ste i sada u ovom trenutku izgovorili jednu neistinu. Rekli ste dok sam vas slušao da vam se smejem, a bio sam ozbiljan.
(Radoslav Milojičić: Uzmite stenogram pa proverite. Smejali ste se dok je on govorio.)
Ne, nisam.
(Radoslav Milojičić: Jeste. Na šta to liči da niko ne reaguje?)
Nemojte da mi govorite šta sam ja radio u vezi toga, nisam čuo ni u jednom trenutku da je gospodin Marković rekao da je neko iz DS-a nekog ubio.
(Radoslav Milojičić: Uzmite stenogram pa proverite.)
Ja sam slušao odlično. Rekao je – bivša vlast. Da li se vi smatrate za to odgovornim?
(Radoslav Milojičić: Jel se vi šalite sa mnom?)
Ja se sa vama ne šalim.
(Radoslav Milojičić: Na šta liči da bilo koga ovde nazove ubicom? To je uradila i mandatarka.)
Gospodine Milojičiću, moje gume će opet da budu ugrožene.
Izričem vam opomenu.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, po Poslovniku. Izvolite.
19/1 JJ/SM 13.05-13.15
DEJAN NIKOLIĆ: Član 27.
Gospodine Arsiću, vi i ja smo dugo poslanici. Imamo prilično korektan odnos i znamo da je Narodna skupština jedno živo telo i da se vodi živa debata. Teško je uvek sve govore, povrede Poslovnika staviti u formu dnevnog reda ili povredu Poslovnika. Mi iz opozicije smo često tolerantni na takve ispade. Ali, hajde sada između mene i vas, jel mislite da nije trebalo da reagujete na govor gospodina Markovića?
PREDSEDAVAJUĆI: Isto onoliko koliko sam trebao da reagujem na govor koleginice Jerkov, koja je rekla da smo premlaćivali novinare.
DEJAN NIKOLIĆ: Rekla je da su neki batinaši što je dokumentovano fotografijama, ali nije sad to povreda Poslovnika, gospodine Arsiću. Svako onaj ko baci jednu ovakvu priglupu političku udicu neće naići na našu reakciju. Ostavićemo da se sam valja u tom političkom blatu. Nećemo da reagujemo na tako nešto. Na tako nešto morate vi da reagujete. Mora da reaguje i mandatarka i sada mi je jasno zašto ona u ekspozeu nema ni reči o ljudskim pravima, o pravima manjina, o političkim manjinama. Sada mi je apsolutno sve jasno.
PREDSEDAVAJUĆI: Ne postoje političke manjine. Postoje poslanici koji podržavaju Vladu i koji ne podržavaju. Inače, bilo je slučajeva da su najveći poslanički klubovi bili opozicija. Ništa strašno.
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.
MILjAN DAMJANOVIĆ: Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođice Brnabić, za razliku od drugih ja neću govoriti o ministrima jer prosto, novih lica u ovoj Vladi nema, a građani Srbije dobro znaju i ko su i kakvi su i zašta sve nisu sposobni.
Previše je kratko vreme da bi se detaljno govorilo o ekspozeu, mada ovo trebamo i prihvatiti kao činjenicu da je ovo jedan spisak želja i obećanja, pa pravo vreme za to tek će doći kada ćemo razmatrati o tome šta je urađeno. Spisak želja je tu, ali šta je osnovno pitanje. Osnovno pitanje – šta ćete biti u stanju da uradite i da li će vam dozvoliti da nešto uradite i koliko da uradite?
Hteli vi to da prihvatite ili ne gospođice Brnabić, vi ćete verovatno postati predsednik Vlade sa najmanjom političkom težinom u istoriji. Da li ćete je steći tokom vremena, to ćemo videti. To je negde na vama. Ali, dok razmišljate o tome i prolazi vam pretpostavljam svašta kroz glavu, stalno mi na pamet pada antologijska scena iz „Maratonaca“ i čitanje testamenta, a to je - žao mi je što ste moji, a ne deca mog nekog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.
Nadam se upravo zbog ovoga, govorim da vaši neprijatelji nisu sa ove strane sale, što bi u normalnom demokratskom društvu trebalo da bude. Mi smo tu da vas kritikujemo, da govorimo šta nije dobro i ukažemo na neke stvari, ali vas gospođo Brnabić danas ruše i ovih dana ruše, oni koji će najverovatnije podići ruku za vaš izbor.
Ja ću početi od predloga vašeg za mandatara, veliki vođa kada je obavio konsultacije i bili predstavnici Srpske napredne stranke, legitimno je bilo da mandat daju, kao što su i tražili, Srpskoj naprednoj stranci. Ne može neko proizvoljno davati mandat onome za koga i kaže da nema većinu i to se i desilo.
Srpska napredna stranka nije dobila mandatara i onda se desila situacija da smo pratili u medijima da Aleksandar Vučić tobože nakon što vam je ukazao poverenje i shvatio da nema većinu u parlamentu, morao da trči u stranku i da moli poslanike da glasaju za vas. Gde to u demokratskom svetu postoji, evo vi kažite, prihvatićemo odmah.
19/2 JJ/SM
S druge strane, te konsultacije, pošto neki dobacuju, su bile formalne, na tim konsultacijama je upravo gospoda koja ovde sede, tražila da dobiju mandatara iz svojih redova i ne može se prosto poverovati da je predsednik države proizvoljno rešio da daje nekome pravo da bude …
Ono što isto nije dobro i dokaz da nije dobronamerno, da niste predloženi, predstavnici vladajuće koalicije su tada u medijski fokus stavili vaše seksualno opredeljenje, govorili o poreklu i slično. Čak je Vulin otišao korak dalje, otvoreno rekao i rekao da ima boljih kandidata, ali glasaćemo za nju jer je tako Vučić rekao.
Da su iskreno hteli da vas hvale, valjda bi govorili upravo o vašim sposobnostima i o onome što ste radili u prethodnih deset meseci kao ministar. Mi takav slučaj ovde nemamo.
Takođe, citiram predstavnike vladajućeg režima, kaže – oni će vas podržavati sve dok ste, ja ću ubaciti reč, vođenom putu, oni su rekli Vučićevom putu, pa, će valjda od slučaja do slučaja pratiti da možda ne skrenete sa puta vođe, odnosno sa Jožinog puta.
Vama juče pred kamerama ovde, predstavnik vladajuće većine rekao, citiram – za vas neću glasati iz dobro poznatih razloga. Koji su to razlozi? Pretpostavljam da to nije zbog vaše frizure, valjda je tako. Ali, šta se tu postavilo kao glavno pitanje, kaže – vi nemate porodicu i njemu se ne sviđa vaše seksualno opredeljenje. To je razlog zbog čega predstavnik vladajuće većine neće glasati. Da je to neko rekao iz opozicije bio bi momentalni žigosan. To ćemo se složiti, imali smo tu situaciju.
Ali, on kaže, isti taj poslanik vladajuće većine, da podržava Vučića i ostaje deo vladajuće koalicije iako neće glasati za Vladu i za mandatara. Sad se postavlja pitanje, gde to ima? Kako je moguće da neko ko ne podržava Vladu i mandatara, može ostati deo vlasti. Ako je njega sramota da glasa za vas, kako faktički se izvlači iz konteksta njegovih reči, da li ona vas će onda biti sramota da on ostane u vladajućoj koaliciji i da sutra dođe i traži mesta što po ministarstvima, što po nekim javnim preduzećima i tako dalje.
S druge strane, imali smo da, da se naprednjaci hvale što je ovakav sastav Vlade, odnosno da nemaju ideologiju i da prosto imamo i one koji su za integraciju sa Rusijom do onih koji su za NATO pakt. Šta je to, ako ih, gospođice Brnabić ne vezuje ideologijom? Šta ih vezuje? Pa, vezuje ih interes. Ja verujem da vi niste u mogućnosti da im ispunite taj interes i verujem da vi to nećete, ali sigurno hoće Aleksandar Vučić, jer su oni svi glasali i glasaće zato što je rekao Aleksandar Vučić da se glasa za vas.
Moje je mišljenje da će veliki vođa učiniti sve da u javnosti, a i za vas, da predstavi da ste vi autonomni, čak će iskoristiti i svoju medijsku mogućnost, hvala Bogu ima je na raspolaganju. Funkcija predsednika Vlade je najmoćnija u državi, ali kada imate jaku stranku iza sebe. Uzmite primer Tomislava Nikolića. On je poslušao tada svog učenika, odnosno svog sina, političkog sina Aleksandra Vučića, podneo ostavku na mesto predsednika stranke kako bi bio predsednik svih građana.
Pa, zašto to sada ako je to tako lepo i dobro, zašto to isto ne uradi predsednik SNS, odnosno predsednik države i podnese ostavku. Ne, on to neće uraditi zato što mora da sačuva svoju političku moć, a videli ste kako je Tomislava Nikolić završio. Onog momenta kada mu više nije trebao, on ga je penzionisao i to će uraditi isto i sa vama. On je jednostavno, šta je bio cilj, to je moje mišljenje, on je želeo da otopi oštricu kritika prema sebi i da u jednom trenutku usmeri prema vama.
19/3 JJ/SM
Zašto? Zato što je u prethodnih par godina sve vreme isticao, ja ovo, ja ono, ja neću dozvoliti iako je MMF rekao treba povećanje plata i penzija, ja ne dam. Ja neću da dozvolim smanjenje penzija. Ja odlučujem. Ja sam rekao. Tišina tamo i sve ostalo šta je radio.
20/1 GD/MJ 13.15-13.25
Neko kada sve to izgovori onda na sebe prihvata krivicu i odgovornost. Potreban je neko ko će tada tu krivicu i odgovornost preuzeti na sebe i moja pretpostavka je da je tu ulogu zbog toga poverio vama.
Meni je žao što vi sada morate da preuzmete, i morate, baražnu paljbu opozicije i odgovornost, ali u takvoj ste situaciji. Zato će on vašim budućim sukobima sa članovima Vlade javno biti na vašoj strani i to nije sporno. Čak ne bi me čudilo i da razguli nekog ministra koji vam se suprotstavlja, ali će vaša pozicija na mestu predsednika Vlade biti samo do onog momenta dok on bude smatrao da ste mu za to potrebni.
S druge starane, kada ste govorili juče o KiM, izneli ste isto što je u ekspozeu prethodnog mandatara, a to je da od 2015. godine zajednica srpskih opština treba da se reši i uspostavi. Ako imamo toliko tih silnih prijatelja na zapadu zašto neko nije pritisnuo šiptarske vlasti i rešio to pitanje ako je potpisano u Briselu?
S druge strane, ono što mi kao srpski radikali nikada nećemo dozvoliti to je da kada otimate iz budžeta, lokalnih budžeta, gradu, otimate finansijska sredstva građanima da vama aplaudiramo. Ako ste im već oduzimali zato što su bili nesposobni da određeni gradonačelnici, a to su tada bili gradonačelnici Beograda, Niša i čini mi se Novog Sada, ako nisu sposobni bili da u određene infrastrukture ulože, onda su morali zbog svoje nesposobnosti da podnesu ostavke i nadamo se da se to više neće na taj način dešavati, već da će stavljati sposobne, poštene i časne ljude koji će znati da prava sredstva ulažu na prvi način, tamo gde su građanima najpotrebnija. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče političke moći koju predsednik Republike ima, meni je svih ovih godina delovalo, izgledalo da on svu svoju političku moć uči iz rezultata rada Vlade koji su neupitni. Dakle, imamo tu rezultat rada Vlade.
Ovo sve o čemu mi pričamo ova poslednja dva dana, to građani prepoznaju, građani onda glasaju. Što više građana glasa on ima veću političku moć. Dakle, ima svakako ogromno političku moć koju vuče iz rezultata, a ne iz autoritativne bilo kakve diktatorske moći, neupitnih rezultata.
Što se tiče kako neko ovde glasa ili ne glasa, svako ima pravo da glasa kako god želi. Ja sam ovde da predstavim svoj program Vlade, da predstavim svoj tim i da pustim narodnim poslanicima da glasaju ili ne glasaju. Ne mogu da ulazim u to da li će neko da glasa za mene i za moj tim ili neće da glasa, ili će glasati danas, a neće sutra, ili danas neće, a onda sutra hoće da glasa. Pa, vi ste, ljudi, narodni poslanici. Vi svi predstavljate ovde stotine hiljada građana, svako od vas. Vi sami odlučujete da li ćete da glasate ovako, a sutra glasate onako.
Ono što se ja najiskrenije nadam i zašto se borim ovde i juče i danas, i trudim se da odgovorim na sva pitanja, i zašto imam sve podatke i informacije je zato što se ja nadam da će veći broj narodnih poslanika da prizna rezultat, da ih vidi, da ih prihvati i da će ova Vlada samo imati sve veći i veći broj glasova u ovoj Narodnoj skupštini, da će i drugi ljudi da se priključuju u stvari većini u Skupštini kada razumeju i prihvate rezultate Vlade i hoće da podržavaju da bi ona išla i brže i bolje, tako da je to odgovor za to.
Ostala sam dužna dva odgovora pre ovoga. Jedan je oko univerziteta i ta odluka je doneta na bazi istih takvih odluka o d 2003, 2009, 2015. godine. Vlada u toj odluci ne donosi akt o akreditaciji, nego o privremenoj važnosti diploma do završetka akreditacije, do završetka akreditacije koju radi nezavisno telo KAPK.
20/2 GD/MJ
(Aleksandra Jerkov: Završena je akreditacija.)
Što se tiče Novog Sada i zapošljavanja čuvara kontejnera, hoću da vam kažem da se u Novom Sadu polako dovodi u red, ali je bila katastrofalna situacija što se tiče broja zaposlenih.
Dakle, decembar 2013. godine, Novi Sad, ukupni broj zaposlenih 9.249. Optimalan broj zaposlenih za Novi Sad je 6.208. Samo 50% više zaposlenih u Gradu Novom Sadu, koji se plaćaju iz budžeta koji pune građani, samo toliko. Onda od decembra 2013. godine kreće racionalizacija. Decembra meseca 2014. godine broj je smanjen na 8.943, pa decembar 2015. godine dodatno smanjen na 8.691, pa decembar 2016. godine dodatno smanjen na 8.098. Mi smo za maksimalan broj zaposlenih dali Novom Sadu do decembra meseca 2017. godine da se dodatno smanji na 7.898, da bi do 2020. godine doveli na 6.208, koliko je optimalno i koliko građani treba da plaćaju. O tome se radi kada govorimo o ozbiljnoj, odgovornoj državnoj upravi koja pazi na finansije građana. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Aleksandra Jerkov. Izvolite.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, predsednice.
Gospođo Brnabić, čini mi se da me niste razumeli. Novi Sad je pre tri nedelje zaposlio ljude kao čuvare kontejnera, ne 2009. godine, ne 2010. godine, ne 2011. godine i ne 2012. godine, već u junu 2017. godine je Novi Sad sklopio ugovor sa Agencijom koja se plaća iz budžeta Grada Novog Sada i posao određenih ljudi u gradu Novom Sadu će biti da čuvaju kontejnere, što je inače posao komunalne policije.
Što se tiče Univerziteta našeg kolege muftije Zukorlića, prvo, gospodine Šarčević, treba da vas je sramota zbog onoga što ste rekli o Nacionalnom prosvetnom savetu. To su ljudi koje ste vi birali, predsednik kog ste vi birali. Obrazovanje nam je takvo kakvo je. To su ljudi koje imamo. To što vam određene njihove odluke se ne dopadaju, možda bi trebalo razgovarati sa njima, a ne diskvalifikovati ih. To pokazuje kako ćete uključivati ovaj dijalog o kom ste počeli da pričate.
Što se tiče muftijinog Univerziteta, gospođo Brnabić, on deset godina ne može da akredituje ni jedan program iz godine u godinu. Iz akredicionog ciklusa u akredicioni ciklus on podnosi zahtev za akreditaciju i odbijaju ga svi. I Komisija za akreditaciju kontrole kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji je drugostepeni organ u tom slučaju i vi donosite odluku pre nedelju dana da se njegove diplome smatraju validnim do završetka postupka akreditacije. Koliko puta on treba da bude odbijen za akreditaciju da biste vi rekli – hej, pa ovo možda nije to društvo zasnovano na znanju kom težimo, možda ovaj fakultet zaista ne ispunjava uslove za akreditaciju, hajde da prestanemo da tom čoveku činimo ustupke, hajde da prestanemo, hajde da se setimo da kažemo da možda ne bi trebalo…
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.
(Miljan Damjanović: Replika.)
Vi nemate osnov za repliku.
MILOVAN DRECUN: Uvažena predsednice, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege narodni poslanici, program koji nam je prezentovan je napredan koncept izgradnje moderne, prosperitetne države koja će biti u funkciji građana, podizanja kvaliteta života.
Za realizaciju tog programa, gospođo Brnabić, imate punu, snažnu, jedinstvenu podršku SNS, koja ima podršku većine građana.
20/3 GD/MJ
Ja ću se fokusirati samo na nekoliko elemenata programa koji ste izneli. Poglavlje povezivanje Srbije sa Evropom i svetom. Činjenica je da se stvari jedan policentričan međunarodni poredak. Srbija se međutim nalazi u središtu, uslovno da kažem, južnog krila evroatlanskog prostora i to definiše naše mesto u svetu, strateške prioritete i odnos prema centrima moći.
21/1 BD/IĆ 13.25-13.35
Pored našeg strateškog opredeljenja za članstvo u EU, veoma dobre bilateralne saradnje i strateškog partnerstva s državama poput Rusije i Kine, smatram da je od posebnog značaja, upravo zbog ove novonastale geopolitičke pozicije Srbije, izgradnja stabilnih, razvojnih bilateralnih odnosa sa SAD, koje imaju najveći kapacitet da utiču na procese u ovom regionu.
Poglavlje – Bliska saradnja sa zemljama u regionu. Smatram da je saradnja sa susedima prvi i najvažniji prsten našeg spoljnopolitičkog delovanja i pozicioniranja. Srbija je izborila sebi mesto regionalnog lidera, temeljni stub je regionalne bezbednosti i saradnje. Tu poziciju treba u narednom periodu da unapređujete, jer ćemo time jačati i našu ukupnu bezbednost.
Pitanje Kosova i Metohije je od presudnog značaja za budućnost Srbije, srpskog naroda, budućnost Republike Srpske, naše evropske perspektive. To pitanje se, međutim, ne rešava veleizdajničkim diskvalifikacijama, emocijama, teškim govorima, teškim rečima, zalaganjem za nekakva vatrena rešenja i to odavde iz Beograda. To je pogrešan put. Na taj način nećemo rešiti pitanje Kosova i Metohije.
Naveli ste kao jedan od ciljeva Vlade istorijski kompromis i pomirenje srpskog i albanskog naroda. U tome imate moju punu bezrezervnu podršku. Neophodno je, međutim, definisati održivi model za taj proces. Ne možemo biti večiti neprijatelji. To je bez perspektive i za nas i za njih, i za srpski narod i za albanski narod. Moramo konačno da zatvaramo tu ogromnu pukotinu između nas i Albanaca.
Predlog predsednika Republike da se pokrene unutrašnji dijalog o daljoj politici prema kosovskom pitanju mislim da je od posebnog značaja, upravo zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti u kojima se Srbija nalazi. Politička podrška Rusije nam je neophodna da bismo sprečili članstvo Kosmeta kao nekakve paradržave u UN. Ali, neophodno nam je, radi odbrane Kosmeta, stalni napredak u izgradnji naših odnosa sa EU i sa SAD. Ko to danas ne uviđa na potpuno je pogrešnom putu kada govori o odbrani Kosmeta.
Snažna podrška srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, prevashodno, preko Kancelarije Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, mora da se nastavi u narednom periodu, da se isprave uočeni nedostaci i da se pomogne našem narodu da opstane. Nastavak dijaloga je nešto što nema alternativu. Zapravo, alternativa postoji, a ona će nas voditi u novo bezumlje.
Zajednica srpskih opština je temeljni stub procesa normalizacije odnosa i Briselskog sporazuma. Bez njenog formiranja nema procesa normalizacije odnosa, ni nastavka, ni onoga što je bilo.
Međutim, mislim da ćemo se suočiti sa činjenicom da moramo da vidimo šta ćemo raditi sa Poglavljem 35. Neophodne su promene u ocenjivanju napretka u tom poglavlju. Mi ne možemo da dozvolimo da budemo taoci neodgovornog ponašanja Prištine u procesu normalizacije odnosa. Naš odnos i naš doprinos u normalizaciji procesa mora odvojeno da se tretira kroz Poglavlje 35, od onoga što Priština radi, a to je potpuna blokada tog procesa i konačna realizacija i stvaranje zajednica srpskih opština.
U Poglavlju – Zalaganje za mir, stabilnost i bezbednost, želim da vam kažem da je terorizam, prevashodno radikalni islamistički terorizam i džihadizam dugoročna pretnja bezbednosti naše države i naših građana. Naveli ste da Srbija podržava borbu protiv islamske države. Najvažniji aspekt te borbe, međutim, je unutar Srbije. To znači sprečavanje finansiranja, regrutovanja, delovanja, a za to nam je potreban novi model objedinjene protivterorističke strategije, koji će ova Vlada,
21/2 BD/IĆ
uveren sam, uspeti da pronađe i da izgradi. Ta borba će biti dugotrajna. Moramo da pripremamo kontinuirano kadrove, da ih edukujemo, da ih obučavamo, opremamo, usavršavamo, da zajedno mogu i na međunarodnom planu da se bore protiv terorizma.
Neophodni su nam jači kapaciteti za sprečavanje i ugrožavanje bezbednosti zemlje i sajber prostora, što će u narednom periodu sve više dolaziti do izražaja. Takođe, mislim da je neophodno, gospođo Brnabić, da definišete u narednom periodu sveobuhvatnu strategiju suprotstavljanja hibridnom ratovanju protiv naše zemlje, tj. pokušajima da se preko tzv. meke moći utiče na unutrašnje političke, ekonomske, bezbednosne procese u zemlji. To mora da bude jedan od stubova doktrine odbrane i nacionalne bezbednosti u narednom periodu.
Takođe ste naveli, očekujemo veći intenzitet i učestalost prirodnih nepogoda. Naravno, za to nam je neophodno jačanje kapaciteta kojima možemo da se suprotstavimo prirodnim nepogodama, poput kapaciteta Rusko-srpskog humanitarnog centra koji, nažalost, u poslednje vreme postaje predmet geopolitičkog sučeljavanja velikih sila.
Zbog toga je neophodno znati istinu o centru. Ne mogu da prihvatim da je taj centar nekakav špijunski centar. Nek neko navede koju je to špijunsku opremu video u tom centru. Samo da napomenem, grupacija snaga centra od 100 ljudi je u vreme katastrofalnih poplava spasila preko 2.200 ljudi, od toga 604 dece. Pomogli su i Sloveniji i Bosni i Hercegovini i Albaniji, pomažu migrantima, vrše razminiranje. Do sada je očišćeno četiri miliona kvadratnih metara. Koristi se najsavremeniji metod prognoziranja i modeliranja vanrednih situacija i koriste podaci sa ruskih satelita. Centar je predao 18 vatrogasnih vozila, vrši obuku i trening i ima saradnju npr. sa spasilačkom asocijacijom Mađarske. Pa, gde su tu špijuni?
Neka ambasador jedne zemlje, koji govori da Srbija nema kontrolu ni mogućnost inspekcijskog nadzora nad centrom objasni tu činjenicu, ko direktor tog centra, članovi sa srpske strane u nadzornom odboru, u upravnom odboru su delegirani od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, imamo punu kontrolu nad onim što centar radi.
Ako dozvolimo da zbog neodgovornih izjava pojedinaca, kojih je bilo u ovom parlamentu, prihvatimo nametnutu tezu da se radi o špijunskom centru, onda smo postali talac geopolitičkog sučeljavanja Rusije i SAD, a to nikako ne može biti interes naše države.
Naveli ste, takođe, gospođo Brnabić, punu posvećenost ljudskim i manjinskim pravima. U potpunosti vas podržavam. Ali, posebnu pažnju mislim da treba da posvetite izgradnji međunacionalnih odnosa na jugu centralne Srbije, gde žive i Albanci i Romi i Srbi, posebno opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ekonomskom razvoju tog kraja, da bi se suzio prostor za ekstremne političke ideje, poput one o velikoj Albaniji, intenzivnije uključivanje Albanaca u državne institucije, nešto što će biti najbolja odbrana od svega toga.
Nema govora u programu o otkrivanju i procesuiranju ratnih zločina. Očekujem da ćete pružiti punu podršku Tužilaštvu za ratne zločine, posebno novom tužiocu i spremnost da se procesuiraju i zločini nad srpskim narodom, što do sad nije bio slučaj jer je veoma restriktivno rađeno.
Želim da vas obavestim da je i Odbor za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine formirao Radnu grupu koja prikuplja dokaze o zločinima koji su počinjeni od strane pripadnika terorističke OVK i da smo u direktnoj komunikaciji sa
21/3 BD/IĆ
Specijalizovanim tužilaštvom suda za OVK. Mislim da ćemo odraditi veliki posao da zločinci budu privedeni pravdi. Zato očekujem da ovoj Radnoj grupi pružite punu podršku.
Na kraju, naveli ste – ljudi su najveća vrednost. U središtu delovanja Vlada treba da bude građanin, da razumete probleme građana, da razumete muku naroda, da učinite život boljim svim ljudima. Zato vam dajem podršku. Nemojte da izneverite ni nas poslanike koji vam ukazujemo poverenje, ni građane koji očekuju bolji život. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Aleksandra Čabraja.
ALEKSANDRA ČABRAJA: Poštovana mandatarko, ne znam da li se sećate toga, ali vi ste bili prisutni ovde prošle godine kao kandidat za ministra kada sam tadašnjeg mandatara Vučića podsetila na njegovo obećanje ne iz tadašnjeg ekspozea iz 2016. godine, već na ona obećanja iz ekspozea iz 2014. godine da će otvoriti Narodni muzej. On mi je tada odgovorio da će Narodni muzej biti otvoren u njegovom narednom mandatu, odnosno u narednih godinu dana, što se, nažalost, ipak nije dogodilo.
Ja sam čula da ste se vi u svom ekspozeu takođe osvrnuli na otvaranje i da ste rekli da ćete učiniti sve što je u vašoj moći da otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Ja mislim da vi sada imate veliku priliku da uđete bukvalno u istoriju posle toliko vremena kao premijer koji će uspeti da otvori Narodni muzej, a isto tako, mogli biste da uđete u istoriju po mnogo čemu, recimo, da povećate plate i penzije, da oslobodite medije, da rešite slučaj Savamala, da rešite slučaj helikopter, da uvedete plaćanje poreza crkvi, da ispitate sve sumnjive doktorate i diplome, da zaustavite belu kugu, da se pobrinete da se deca više ne leče SMS-ovima već terapijom, da sprečite korupciju, da prekinete zaduživanje Srbije, da izvršite reformu pravosuđa i ako biste se pobrinuli da bar neki od onih koji su odgovorni za propadanje Srbije prethodnih godina izađu pred lice pravde, što se do sada po mom mišljenju uopšte nije desilo.
O vama se ovih dana pričalo mnogo, ali bez obzira na sve to što je rečeno, činjenica jeste da je najveća politička moć u Srbiji od danas u vašim rukama. Politička moć najveća u Srbiji zvanično više nije u rukama Aleksandra Vučića. Vi ste u svom ekspozeu napisali - gde su veća prava, tu je i veća odgovornost. Najveća moć i najveća odgovornost u Srbiji od danas su u vašim rukama. Hvala.
Kada pričate o obrazovanju za 21. vek, recite mi šta mislite o tome što je čovek koga predlažete i vi za ministra obrazovanja predložio zakone koji su toliko retrogradni, da je Nacionalni prosvetni savet preporučio da se hitno prekine rad na njima i da se raspusti radna grupa koja ih je pravila, da svi stručnjaci za obrazovanje u ovoj zemlji tvrde da nas ti zakoni vraćaju na početak 20. veka, kada je u pitanju obrazovanje, i koji negiraju sve što se inovativno u obrazovanju desilo u prethodnih 50 godina, gospođo Brnabić?
Kada pričate o društvu koje ćemo bazirati na znanju, recite mi kako je moguće da je vaša Vlada pre 10-ak dana zaključkom proglasila da su sve diplome univerziteta koji 10 godina ne može da se akredituje validne? Radi se o univerzitetu našeg kolege, bivšeg muftije, Muamera Zukorlića. Njegov univerzitet je objavio da je Vlada Republike Srbije donela zaključak da se sve diplome sa njegovog univerziteta smatraju validnim, a radi se o univerzitetu koji 10 godina za akreditaciju odbijaju sve institucije nadležne za akreditaciju u ovoj zemlji, bilo da su prvostepene, bilo da su drugostepene.
Kada pričate o tome kako cveta IT sektor, gospođo Brnabić, odgovorite nam kako je moguće da vaši kadrovi, recimo, na Univerzitetu u Novom Sadu, manipulišu brojem studenata koje upisuju na određene studijske grupe, ne bi li svojim poslovnim partnerima omogućili privatni biznis koji cveta, i onemogućili da, recimo, u Novi Sad, u IT industriju u Novom Sadu dođe neka nova konkurentska firma koja će napraviti konkurenciju poslovnim partnerima čelnih ljudi iz vaše stranke u Novom Sadu?
Kada pričate o racionalizaciji uprave, vi prvi govorite, gospođo Brnabić, o otpuštanjima u prosveti i zdravstvu, a mi u Novom Sadu zapošljavamo ljude kao čuvare kontejnera. To se dešava u javnoj upravi koju vi navodno racionalizujete.
Kako je neko rekao na jednoj od društvenih mreža, meni, recimo, nije problem što ministar Vulin nije išao u vojsku a biće ministar odbrane. Meni je malo veći problem što razni doktori nauka oko vas nisu išli na fakultet. To, recimo, meni smeta. Vidim da vama ne smeta, gospođo Brnabić. E pa, stvari stoje tako da ili to treba da počne da vam smeta, ili nam recite, ili se izjasnite o tome da li ljude koji tuku novinare treba nagraditi? Neka počne da vam smeta sve ovo o čemu sam govorila ili nemate prava da nam pričate o modernoj, demokratskoj i uređenoj Srbiji. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Nekoliko stvari ću reći.
Počeću prvo od objašnjenja za birački spisak i neverovatnog podatka da neko veruje da u biračkom spisku kod nas ima jedan milion glasača više nego punoletnih građana Srbije. To je stvarno neverovatna informacija.
Ako imate punoletne građane Srbije koji žive u Srbiji, prema cenzusu, imate određen broj, onda imate verovatno neke ljude koji žive u inostranstvu, jel tako, neku dijasporu? Vidite, ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu ali imaju pravo glasa, osim ako ne kažete da bi trebali da im ukinemo to pravo glasa? Milion glasača više nego punoletnih građana Srbije su ljudi koji nisu učestvovali u cenzusu, a znate, između ostalog, da su u opštinama Preševo i Bujanovac ljudi bojkotovali cenzus, na primer, ali imaju pravo glasa, tako da su to ti, recimo, neki od nepostojećih. Dalje, to su ljudi koji žive u inostranstvu, ljudi koji žive u Australiji, u Kanadi, ogromna dijaspora u Americi. Ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu, ali su u biračkom spisku i imaju pravo glasa. To je tih milion glasača. Dosta je jednostavno to objašnjenje i samim tim je neverovatno da ne znate to, nego samo tvrdite da bi dezavuisali građane.
17/2 MO/LjL
Što se tiče duga lokalnih samouprava, opet kažem – imamo tu mnogo boljih eksperata oko toga kako se prave dugovi lokalnih samouprava, a imamo nešto manje eksperata oko toga kako se ti dugovi rešavaju, ali se radi na tome i ja sam rekla nekoliko puta i juče kako se na tome radi. Dakle, radi se na tome racionalizacijom u lokalnim samoupravama, radi se striktnom kontrolom sada, preko rinosistema Ministarstva finansija, radi se, isto tako, što pokušavamo i da rešimo apoteke i dovođenjem novih radnih mesta i investicija, a i samom kontrolom sopstvenih prihoda lokalnih samouprava.
Tako smo došli, tek sada, do popisivanja nelegalnih objekata, kojih ima preko dva miliona. Složićete se da kada se oni popišu, legalizuju, onda 100% poreza na imovinu tih prihoda ide u budžet lokalnih samouprava. Kada se 146 hiljada hektara zemlje izvuče iz sive zone, prvi put u 2016. godini, onda 40% prihoda od zakupa tog zemljišta ide u budžet lokalnih samouprava. E, tako pokušavamo da rešavamo dugove lokalnih samouprava.
Što se tiče stranačkog zapošljavanja, ja sam rekla, u racionalizaciji imamo 39 hiljada ljudi manje sada, od toga je šest i po hiljada bilo u lokalnim samoupravama, do kraja 2017. godine dodatnih dve i po hiljade ljudi u lokalnim samoupravama, s tim što ćemo dozvoliti zapošljavanje u onim lokalnim samoupravama koje su dosta ispod minimuma. Dakle, ne možemo da pričamo o stranačkom zapošljavanju. Možemo eventualno da pričamo o stranačkom otpuštanju, zato što racionalizujemo celu javnu upravu, pa se ljudi ne zapošljavaju, nego se otpuštaju.
Isto tako mi je neverovatno i ne znam kako to da protumačim da vi Srpsku naprednu stranku, evo, već dan i po, da ne pominjem ovo ranije, prozivate zašto su dali mesto, najveće mesto, predsednika Vlade, zašto su kandidata stavili za mesto predsednika Vlade koji je nestranački, ali istovremeno kažete – ne, ne, i predsednik Vlade mora da bude stranački, a pričamo o stranačkom zapošljavanju. Ljudi su dali nestranačkoj ličnosti autoritet da bude predsednik Vlade. I za to, ali i za to je Srpska napredna stranka kritikovana.
Što se tiče otpadnih voda, jeste, katastrofa je da ih nema u Beogradu, to prečišćavanje otpadnih voda i to je stvarno strašno. Evo, u Inđiji i Subotici su upravo završeni prečišćivači otpadnih voda i radi se, ili su u fazi pregovora, za Rašku, Brus, Blace, Kruševac, Vranje, Loznicu, Kraljevo, Niš i Beograd. Moglo je brže, verovatno, ali, eto, hajde, polako radimo na tome.
Što se tiče plata i toga da naši građani rade za jedan dolar, mislim da je važno pomenuti da je u mandatu premijera Vučića dva puta Vlada povećavala sa Nacionalnim prosvetnim savetom minimalnu cenu rada, 1. januara 2015. godine za 5,22%, sa 115 dinara na 121 dinar po satu i 1. januara 2017. godine za 7,44% na 130 dinara po satu. Sigurno može bolje i biće bolje, samo da rešimo ona dugovanja i one kredite koje nas koštaju 150 kilometara auto-puta godišnje.
Što se tiče subvencija i dovođenja novih investitora, nekoliko podataka za koje mislim da su relevantni za građane Srbije, a to je da je u prvom kvartalu 2017. godine u odnosu na prvi kvartal 2014. godine izvoz iz Srbije veći za 37,4%, a da su investicije povećane za 10%, da je izvoz u martu 2017. godine dostigao 1,5 milijardi evra, što je mesečni obim veći nego ikada, tako da se subvencije, čini mi se, isplaćuju. Politika davanja subvencija Vlade Republike Srbije je dobro promišljena i pametna, tako da mislim da ćemo svakako nastaviti sa njom. One nisu veće nego u zemljama regiona, po analizama Svetske banke. Analize Svetske banke su pokazale da se
17/3 MO/LjL
subvencije investitorima koje se daju iz budžeta Srbije u budžet vrate za 14 meseci. To je Svetska banka napisala. Posle tih 14 meseci, to je neto prihod za budžet Srbije, dakle, za sve građane Srbije. Na odobrenih 125,4 miliona evra, za pet godina te kompanije će državi uplatiti 512,8 miliona evra, što je na jedan uložen evro četiri vraćena. To je analiza Svetske banke, opet potpuno objektivno.
18/1 MZ/BM 12.55 – 13.05
Što se tiče subvencija, takođe da građani razumeju jasno i glasno, subvencije za nova radna mesta se daju i za domaće investitore. Među projektima u ovom trenutku imamo pet domaćih investitora – imamo sedam iz Nemačke, imamo troje iz Italije, troje iz Amerike, troje iz Holandije, dva iz Turske, dva iz Kanade itd. Dakle, pet domaćih investitora i to se na jedan uložen evro vraća četiri puta u budžet i striktno se prati. Da li može bolje? Sigurno, samo malo još vremena pa će biti još bolje.
Što se tiče racionalizacije, racionalizacija se nikada, nikada, od decembra 2013. godine, kada je krenula reforma javne uprave, nije sprovodila u zdravstvu na medicinskom osoblju. Sprovodila se na nemedicinskom osoblju gde smo imali višak. Štaviše, dozvoljeno je četiri i po hiljade novih zapošljavanja samo medicinskog osoblja u zdravstvu Republike Srbije.
Što se tiče batinaških odreda, istraga je pokrenuta, policija i tužilaštvo rade na tome. i niko nije poginuo, što je bio slučaj u prošlosti.
Što se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, vi se pozivate na telo kao referentno koje je bilo svih ovih godina u stvari protiv uvođenja obaveznog IT-a u osnovne škole, i vi to znate. Tako da, nemojte da se pozivamo na telo koje je protiv obaveznog uvođenja IT-a u škole. Zato je toliki uspeh što su oni sada konačno to dozvolili i što od septembra imamo IT od petog razreda osnovnih škola.
Nadam se da sam vam makar na deo relevantno odgovorila. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Zahvaljujem.
(Dušan Pavlović: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Dušan Pavlović: Meni je odgovarala.)
Vama je odgovarala? Vi ste diskutovali sada?
(Dušan Pavlović: Niste bili tu.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući. Biću zaista vrlo kratak u ovoj raspravi o Predlogu odluke o izboru Vlade Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Današnji ekspoze koji smo čuli i predlog sastava buduće Vlade Srbije posledica je ostavke sadašnjeg predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića zbog toga što je pobedio na izborima. Pobedio je na izborima za predsednika Republike Srbije 2. aprila i pobedio ubedljivo, dobio preko dva miliona glasova građana Srbije, odneo više nego ubedljivu pobedu, pobedu o kojoj neki poslanici i neke političke stranke mogu samo da sanjaju.
Meni je drago, gospodine predsedavajući, što u današnjoj raspravi, složićete se, nismo čuli nijedan jedini suštinski argument, nijednu jedinu suštinsku zamerku, niti primedbu ni na ekspoze koji smo čuli, ni na dosadašnji rad Vlade Republike Srbije, ni na biografiju mandatarke, ni na biografije kandidata za članove Vlade, dakle, ništa od toga nismo čuli. Niko od njih nije ni pokušao da ospori ni stručnost, ni kompetentnost, ni posvećenost, ni preduzimljivost mandatarke, ali i ostalih, kažem, kandidata za ministre. To je ono što je dobro.
Ono što nije dobro, nije dobro to što smo po ko zna koji put ovde ponovo slušali samo besmislene optužbe, otrcane fraze, izlizane fraze, dakle, besmislice i laži i izmišljotine. Evo, i malopre smo čuli, po ko zna koji put, laž i oko nekakvog premlaćivanja novinara itd. Molim vas da prestanete više da izmišljate. Dakle, nemojte da izmišljate. Niko nije premlaćen, apsolutno niko. Svi su pozvani na razgovor, svi su dali izjave, istraga je sprovedena i došli smo do toga da jedna osoba ima lake telesne povrede. Nemojte da izmišljate više.
18/2 MZ/BM
U svakom slučaju, istraga će pokazati šta se desilo i sve će se utvrditi. Ali, u svakom slučaju, to je mnogo manje nego kad ste vi ubijali ljudi. Ubili ste Ranka Panića na mitingu.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika. Na šta ovo liči? Ko je ubijao ljude?)
Meni je stvarno više neprihvatljivo da slušamo od istih onih koji su godinama i decenijama uništavali i bezmalo uništili i srpsku privredu i srpsku ekonomiju, sproveli najgoru moguću pljačkašku privatizaciju, rasprodali sve što su stigli da rasprodaju i gomile radnika ostavili bez posla. Stotine hiljada radnika je ostalo bez posla u vaše vreme. Zatvorili firme, preduzeća, fabrike, oterali ljude na ulicu, razorili vojsku i čitav odbrambeni sistem naše zemlje, degradirali policiju, sproveli najgoru moguću, kako oni to kažu, reformu sudstva, praktično stvorili partijsko sudstvo u njihovo vreme. Deklarativno se zalagali za EU, za evropske integracije, ali samo deklarativno, jer u praksi ništa živo nisu činili da dostignemo bilo koje evropske standarde po bilo kom segmentu. Od Srbije su napravili duboko korumpirano i kriminalizovano društvo, duboko podeljeno društvo.
Dakle, u svim segmentima su napravili haos i ostavili nama u nasleđe da od Srbije napravimo pristojnu, modernu i uređenu zemlju i na dobrom putu smo u tome zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću. Nisu se setili ni u jednoj rečenici da pomenu da je, recimo, u 2016. godini samo po osnovu PDV-a i akciza naplaćeno blizu sto milijardi dinara više nego ranije, u poređenju sa, recimo, 2014. godinom, to je u procentima 5,7% povećanja. Inflacija je stabilna i niska već treću godinu za redom, zapravo više od tri godine za redom. Poređenja radi, u 2013. godini inflacija je bila 7,8%, a u 2016. iznosila je 1,2%. Dakle, to su činjenice. To može da vas boli, ali to su činjenice. Javni dug smanjen je za 3,3% BDP-a, i to kao posledica uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, ali i ubrzanog privrednog rasta. Ostvaren je, kako smo čuli i juče i danas u raspravi, značajan napredak na svetskoj Duing biznis listi. Značajno je poboljšan kreditni rejting Srbije. Dakle, to je ono što vi ne možete da osporite i to je nešto što ne pokušavate da spomenete u raspravi, već samo, ponavljam, gomila izlizanih fraza, gomila optužbi neosnovanih, laži i izmišljotina. Konačno, niko od njih nije ni pokušao da ospori ono što je činjenica, a to je da danas prvi put imamo besprekorno čiste javne finansije i da su javne finansije Republike Srbije danas na najčistijem, da kažem, nivou u istoriji, kao i to da je fiskalni deficit smanjen sa 5,3% BDP-a.
Da ne bih dužio, obećao sam da ću biti kratak, zbog vremena koje je preostalo poslaničkoj grupi, želim da izrazim nadu i uveren sam da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta u tom smislu. Zato želim da pozovem poslanike da podržimo Predlog odluke Vlade. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Gospodine Arsiću, na šta liči da vi ne reagujete kada prethodni govornik poslanike DS-a naziva ubicama, a to je čuo od premijerke koja je isto to izgovorila – da niko nije ubijen? Koga smo mi to ubili? Član mogu da kažem i na kraju, to ne piše u Poslovniku, bili ste dužni da oduzmete reč gospodinu Markoviću, da mu izreknete opomenu. Reklamiram član i 107. i član 108. jer je direktno poslanike DS-a nazvao ubicama. Vama to ne smeta, vi se na to smejete. To je uradio u trenutku (isključen mikrofon) dok tu sedi čovek koji je na studente slao tenkove – Aleksandar Vulin.
18/3 MZ/BM
PREDSEDAVAJUĆI: Jeste li završili, kolega Milojičiću?
(Radoslav Milojičić: On optužuje nas da smo ubice. Na šta to liči, da nas nazove ubicama, a da to niste čuli? Na šta to liči? Stvarno nema smisla.)
Gospodine Milojičiću, ja bih voleo da ja vama mogu da verujem, a vi ste i sada u ovom trenutku izgovorili jednu neistinu. Rekli ste dok sam vas slušao da vam se smejem, a bio sam ozbiljan.
(Radoslav Milojičić: Uzmite stenogram pa proverite. Smejali ste se dok je on govorio.)
Ne, nisam.
(Radoslav Milojičić: Jeste. Na šta to liči da niko ne reaguje?)
Nemojte da mi govorite šta sam ja radio u vezi toga, nisam čuo ni u jednom trenutku da je gospodin Marković rekao da je neko iz DS-a nekog ubio.
(Radoslav Milojičić: Uzmite stenogram pa proverite.)
Ja sam slušao odlično. Rekao je – bivša vlast. Da li se vi smatrate za to odgovornim?
(Radoslav Milojičić: Jel se vi šalite sa mnom?)
Ja se sa vama ne šalim.
(Radoslav Milojičić: Na šta liči da bilo koga ovde nazove ubicom? To je uradila i mandatarka.)
Gospodine Milojičiću, moje gume će opet da budu ugrožene.
Izričem vam opomenu.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, po Poslovniku. Izvolite.
19/1 JJ/SM 13.05-13.15
DEJAN NIKOLIĆ: Član 27.
Gospodine Arsiću, vi i ja smo dugo poslanici. Imamo prilično korektan odnos i znamo da je Narodna skupština jedno živo telo i da se vodi živa debata. Teško je uvek sve govore, povrede Poslovnika staviti u formu dnevnog reda ili povredu Poslovnika. Mi iz opozicije smo često tolerantni na takve ispade. Ali, hajde sada između mene i vas, jel mislite da nije trebalo da reagujete na govor gospodina Markovića?
PREDSEDAVAJUĆI: Isto onoliko koliko sam trebao da reagujem na govor koleginice Jerkov, koja je rekla da smo premlaćivali novinare.
DEJAN NIKOLIĆ: Rekla je da su neki batinaši što je dokumentovano fotografijama, ali nije sad to povreda Poslovnika, gospodine Arsiću. Svako onaj ko baci jednu ovakvu priglupu političku udicu neće naići na našu reakciju. Ostavićemo da se sam valja u tom političkom blatu. Nećemo da reagujemo na tako nešto. Na tako nešto morate vi da reagujete. Mora da reaguje i mandatarka i sada mi je jasno zašto ona u ekspozeu nema ni reči o ljudskim pravima, o pravima manjina, o političkim manjinama. Sada mi je apsolutno sve jasno.
PREDSEDAVAJUĆI: Ne postoje političke manjine. Postoje poslanici koji podržavaju Vladu i koji ne podržavaju. Inače, bilo je slučajeva da su najveći poslanički klubovi bili opozicija. Ništa strašno.
Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.
MILjAN DAMJANOVIĆ: Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođice Brnabić, za razliku od drugih ja neću govoriti o ministrima jer prosto, novih lica u ovoj Vladi nema, a građani Srbije dobro znaju i ko su i kakvi su i zašta sve nisu sposobni.
Previše je kratko vreme da bi se detaljno govorilo o ekspozeu, mada ovo trebamo i prihvatiti kao činjenicu da je ovo jedan spisak želja i obećanja, pa pravo vreme za to tek će doći kada ćemo razmatrati o tome šta je urađeno. Spisak želja je tu, ali šta je osnovno pitanje. Osnovno pitanje – šta ćete biti u stanju da uradite i da li će vam dozvoliti da nešto uradite i koliko da uradite?
Hteli vi to da prihvatite ili ne gospođice Brnabić, vi ćete verovatno postati predsednik Vlade sa najmanjom političkom težinom u istoriji. Da li ćete je steći tokom vremena, to ćemo videti. To je negde na vama. Ali, dok razmišljate o tome i prolazi vam pretpostavljam svašta kroz glavu, stalno mi na pamet pada antologijska scena iz „Maratonaca“ i čitanje testamenta, a to je - žao mi je što ste moji, a ne deca mog nekog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.
Nadam se upravo zbog ovoga, govorim da vaši neprijatelji nisu sa ove strane sale, što bi u normalnom demokratskom društvu trebalo da bude. Mi smo tu da vas kritikujemo, da govorimo šta nije dobro i ukažemo na neke stvari, ali vas gospođo Brnabić danas ruše i ovih dana ruše, oni koji će najverovatnije podići ruku za vaš izbor.
Ja ću početi od predloga vašeg za mandatara, veliki vođa kada je obavio konsultacije i bili predstavnici Srpske napredne stranke, legitimno je bilo da mandat daju, kao što su i tražili, Srpskoj naprednoj stranci. Ne može neko proizvoljno davati mandat onome za koga i kaže da nema većinu i to se i desilo.
Srpska napredna stranka nije dobila mandatara i onda se desila situacija da smo pratili u medijima da Aleksandar Vučić tobože nakon što vam je ukazao poverenje i shvatio da nema većinu u parlamentu, morao da trči u stranku i da moli poslanike da glasaju za vas. Gde to u demokratskom svetu postoji, evo vi kažite, prihvatićemo odmah.
19/2 JJ/SM
S druge strane, te konsultacije, pošto neki dobacuju, su bile formalne, na tim konsultacijama je upravo gospoda koja ovde sede, tražila da dobiju mandatara iz svojih redova i ne može se prosto poverovati da je predsednik države proizvoljno rešio da daje nekome pravo da bude …
Ono što isto nije dobro i dokaz da nije dobronamerno, da niste predloženi, predstavnici vladajuće koalicije su tada u medijski fokus stavili vaše seksualno opredeljenje, govorili o poreklu i slično. Čak je Vulin otišao korak dalje, otvoreno rekao i rekao da ima boljih kandidata, ali glasaćemo za nju jer je tako Vučić rekao.
Da su iskreno hteli da vas hvale, valjda bi govorili upravo o vašim sposobnostima i o onome što ste radili u prethodnih deset meseci kao ministar. Mi takav slučaj ovde nemamo.
Takođe, citiram predstavnike vladajućeg režima, kaže – oni će vas podržavati sve dok ste, ja ću ubaciti reč, vođenom putu, oni su rekli Vučićevom putu, pa, će valjda od slučaja do slučaja pratiti da možda ne skrenete sa puta vođe, odnosno sa Jožinog puta.
Vama juče pred kamerama ovde, predstavnik vladajuće većine rekao, citiram – za vas neću glasati iz dobro poznatih razloga. Koji su to razlozi? Pretpostavljam da to nije zbog vaše frizure, valjda je tako. Ali, šta se tu postavilo kao glavno pitanje, kaže – vi nemate porodicu i njemu se ne sviđa vaše seksualno opredeljenje. To je razlog zbog čega predstavnik vladajuće većine neće glasati. Da je to neko rekao iz opozicije bio bi momentalni žigosan. To ćemo se složiti, imali smo tu situaciju.
Ali, on kaže, isti taj poslanik vladajuće većine, da podržava Vučića i ostaje deo vladajuće koalicije iako neće glasati za Vladu i za mandatara. Sad se postavlja pitanje, gde to ima? Kako je moguće da neko ko ne podržava Vladu i mandatara, može ostati deo vlasti. Ako je njega sramota da glasa za vas, kako faktički se izvlači iz konteksta njegovih reči, da li ona vas će onda biti sramota da on ostane u vladajućoj koaliciji i da sutra dođe i traži mesta što po ministarstvima, što po nekim javnim preduzećima i tako dalje.
S druge strane, imali smo da, da se naprednjaci hvale što je ovakav sastav Vlade, odnosno da nemaju ideologiju i da prosto imamo i one koji su za integraciju sa Rusijom do onih koji su za NATO pakt. Šta je to, ako ih, gospođice Brnabić ne vezuje ideologijom? Šta ih vezuje? Pa, vezuje ih interes. Ja verujem da vi niste u mogućnosti da im ispunite taj interes i verujem da vi to nećete, ali sigurno hoće Aleksandar Vučić, jer su oni svi glasali i glasaće zato što je rekao Aleksandar Vučić da se glasa za vas.
Moje je mišljenje da će veliki vođa učiniti sve da u javnosti, a i za vas, da predstavi da ste vi autonomni, čak će iskoristiti i svoju medijsku mogućnost, hvala Bogu ima je na raspolaganju. Funkcija predsednika Vlade je najmoćnija u državi, ali kada imate jaku stranku iza sebe. Uzmite primer Tomislava Nikolića. On je poslušao tada svog učenika, odnosno svog sina, političkog sina Aleksandra Vučića, podneo ostavku na mesto predsednika stranke kako bi bio predsednik svih građana.
Pa, zašto to sada ako je to tako lepo i dobro, zašto to isto ne uradi predsednik SNS, odnosno predsednik države i podnese ostavku. Ne, on to neće uraditi zato što mora da sačuva svoju političku moć, a videli ste kako je Tomislava Nikolić završio. Onog momenta kada mu više nije trebao, on ga je penzionisao i to će uraditi isto i sa vama. On je jednostavno, šta je bio cilj, to je moje mišljenje, on je želeo da otopi oštricu kritika prema sebi i da u jednom trenutku usmeri prema vama.
19/3 JJ/SM
Zašto? Zato što je u prethodnih par godina sve vreme isticao, ja ovo, ja ono, ja neću dozvoliti iako je MMF rekao treba povećanje plata i penzija, ja ne dam. Ja neću da dozvolim smanjenje penzija. Ja odlučujem. Ja sam rekao. Tišina tamo i sve ostalo šta je radio.
20/1 GD/MJ 13.15-13.25
Neko kada sve to izgovori onda na sebe prihvata krivicu i odgovornost. Potreban je neko ko će tada tu krivicu i odgovornost preuzeti na sebe i moja pretpostavka je da je tu ulogu zbog toga poverio vama.
Meni je žao što vi sada morate da preuzmete, i morate, baražnu paljbu opozicije i odgovornost, ali u takvoj ste situaciji. Zato će on vašim budućim sukobima sa članovima Vlade javno biti na vašoj strani i to nije sporno. Čak ne bi me čudilo i da razguli nekog ministra koji vam se suprotstavlja, ali će vaša pozicija na mestu predsednika Vlade biti samo do onog momenta dok on bude smatrao da ste mu za to potrebni.
S druge starane, kada ste govorili juče o KiM, izneli ste isto što je u ekspozeu prethodnog mandatara, a to je da od 2015. godine zajednica srpskih opština treba da se reši i uspostavi. Ako imamo toliko tih silnih prijatelja na zapadu zašto neko nije pritisnuo šiptarske vlasti i rešio to pitanje ako je potpisano u Briselu?
S druge strane, ono što mi kao srpski radikali nikada nećemo dozvoliti to je da kada otimate iz budžeta, lokalnih budžeta, gradu, otimate finansijska sredstva građanima da vama aplaudiramo. Ako ste im već oduzimali zato što su bili nesposobni da određeni gradonačelnici, a to su tada bili gradonačelnici Beograda, Niša i čini mi se Novog Sada, ako nisu sposobni bili da u određene infrastrukture ulože, onda su morali zbog svoje nesposobnosti da podnesu ostavke i nadamo se da se to više neće na taj način dešavati, već da će stavljati sposobne, poštene i časne ljude koji će znati da prava sredstva ulažu na prvi način, tamo gde su građanima najpotrebnija. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče političke moći koju predsednik Republike ima, meni je svih ovih godina delovalo, izgledalo da on svu svoju političku moć uči iz rezultata rada Vlade koji su neupitni. Dakle, imamo tu rezultat rada Vlade.
Ovo sve o čemu mi pričamo ova poslednja dva dana, to građani prepoznaju, građani onda glasaju. Što više građana glasa on ima veću političku moć. Dakle, ima svakako ogromno političku moć koju vuče iz rezultata, a ne iz autoritativne bilo kakve diktatorske moći, neupitnih rezultata.
Što se tiče kako neko ovde glasa ili ne glasa, svako ima pravo da glasa kako god želi. Ja sam ovde da predstavim svoj program Vlade, da predstavim svoj tim i da pustim narodnim poslanicima da glasaju ili ne glasaju. Ne mogu da ulazim u to da li će neko da glasa za mene i za moj tim ili neće da glasa, ili će glasati danas, a neće sutra, ili danas neće, a onda sutra hoće da glasa. Pa, vi ste, ljudi, narodni poslanici. Vi svi predstavljate ovde stotine hiljada građana, svako od vas. Vi sami odlučujete da li ćete da glasate ovako, a sutra glasate onako.
Ono što se ja najiskrenije nadam i zašto se borim ovde i juče i danas, i trudim se da odgovorim na sva pitanja, i zašto imam sve podatke i informacije je zato što se ja nadam da će veći broj narodnih poslanika da prizna rezultat, da ih vidi, da ih prihvati i da će ova Vlada samo imati sve veći i veći broj glasova u ovoj Narodnoj skupštini, da će i drugi ljudi da se priključuju u stvari većini u Skupštini kada razumeju i prihvate rezultate Vlade i hoće da podržavaju da bi ona išla i brže i bolje, tako da je to odgovor za to.
Ostala sam dužna dva odgovora pre ovoga. Jedan je oko univerziteta i ta odluka je doneta na bazi istih takvih odluka o d 2003, 2009, 2015. godine. Vlada u toj odluci ne donosi akt o akreditaciji, nego o privremenoj važnosti diploma do završetka akreditacije, do završetka akreditacije koju radi nezavisno telo KAPK.
20/2 GD/MJ
(Aleksandra Jerkov: Završena je akreditacija.)
Što se tiče Novog Sada i zapošljavanja čuvara kontejnera, hoću da vam kažem da se u Novom Sadu polako dovodi u red, ali je bila katastrofalna situacija što se tiče broja zaposlenih.
Dakle, decembar 2013. godine, Novi Sad, ukupni broj zaposlenih 9.249. Optimalan broj zaposlenih za Novi Sad je 6.208. Samo 50% više zaposlenih u Gradu Novom Sadu, koji se plaćaju iz budžeta koji pune građani, samo toliko. Onda od decembra 2013. godine kreće racionalizacija. Decembra meseca 2014. godine broj je smanjen na 8.943, pa decembar 2015. godine dodatno smanjen na 8.691, pa decembar 2016. godine dodatno smanjen na 8.098. Mi smo za maksimalan broj zaposlenih dali Novom Sadu do decembra meseca 2017. godine da se dodatno smanji na 7.898, da bi do 2020. godine doveli na 6.208, koliko je optimalno i koliko građani treba da plaćaju. O tome se radi kada govorimo o ozbiljnoj, odgovornoj državnoj upravi koja pazi na finansije građana. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Aleksandra Jerkov. Izvolite.
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, predsednice.
Gospođo Brnabić, čini mi se da me niste razumeli. Novi Sad je pre tri nedelje zaposlio ljude kao čuvare kontejnera, ne 2009. godine, ne 2010. godine, ne 2011. godine i ne 2012. godine, već u junu 2017. godine je Novi Sad sklopio ugovor sa Agencijom koja se plaća iz budžeta Grada Novog Sada i posao određenih ljudi u gradu Novom Sadu će biti da čuvaju kontejnere, što je inače posao komunalne policije.
Što se tiče Univerziteta našeg kolege muftije Zukorlića, prvo, gospodine Šarčević, treba da vas je sramota zbog onoga što ste rekli o Nacionalnom prosvetnom savetu. To su ljudi koje ste vi birali, predsednik kog ste vi birali. Obrazovanje nam je takvo kakvo je. To su ljudi koje imamo. To što vam određene njihove odluke se ne dopadaju, možda bi trebalo razgovarati sa njima, a ne diskvalifikovati ih. To pokazuje kako ćete uključivati ovaj dijalog o kom ste počeli da pričate.
Što se tiče muftijinog Univerziteta, gospođo Brnabić, on deset godina ne može da akredituje ni jedan program iz godine u godinu. Iz akredicionog ciklusa u akredicioni ciklus on podnosi zahtev za akreditaciju i odbijaju ga svi. I Komisija za akreditaciju kontrole kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji je drugostepeni organ u tom slučaju i vi donosite odluku pre nedelju dana da se njegove diplome smatraju validnim do završetka postupka akreditacije. Koliko puta on treba da bude odbijen za akreditaciju da biste vi rekli – hej, pa ovo možda nije to društvo zasnovano na znanju kom težimo, možda ovaj fakultet zaista ne ispunjava uslove za akreditaciju, hajde da prestanemo da tom čoveku činimo ustupke, hajde da prestanemo, hajde da se setimo da kažemo da možda ne bi trebalo…
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.
(Miljan Damjanović: Replika.)
Vi nemate osnov za repliku.
MILOVAN DRECUN: Uvažena predsednice, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege narodni poslanici, program koji nam je prezentovan je napredan koncept izgradnje moderne, prosperitetne države koja će biti u funkciji građana, podizanja kvaliteta života.
Za realizaciju tog programa, gospođo Brnabić, imate punu, snažnu, jedinstvenu podršku SNS, koja ima podršku većine građana.
20/3 GD/MJ
Ja ću se fokusirati samo na nekoliko elemenata programa koji ste izneli. Poglavlje povezivanje Srbije sa Evropom i svetom. Činjenica je da se stvari jedan policentričan međunarodni poredak. Srbija se međutim nalazi u središtu, uslovno da kažem, južnog krila evroatlanskog prostora i to definiše naše mesto u svetu, strateške prioritete i odnos prema centrima moći.
21/1 BD/IĆ 13.25-13.35
Pored našeg strateškog opredeljenja za članstvo u EU, veoma dobre bilateralne saradnje i strateškog partnerstva s državama poput Rusije i Kine, smatram da je od posebnog značaja, upravo zbog ove novonastale geopolitičke pozicije Srbije, izgradnja stabilnih, razvojnih bilateralnih odnosa sa SAD, koje imaju najveći kapacitet da utiču na procese u ovom regionu.
Poglavlje – Bliska saradnja sa zemljama u regionu. Smatram da je saradnja sa susedima prvi i najvažniji prsten našeg spoljnopolitičkog delovanja i pozicioniranja. Srbija je izborila sebi mesto regionalnog lidera, temeljni stub je regionalne bezbednosti i saradnje. Tu poziciju treba u narednom periodu da unapređujete, jer ćemo time jačati i našu ukupnu bezbednost.
Pitanje Kosova i Metohije je od presudnog značaja za budućnost Srbije, srpskog naroda, budućnost Republike Srpske, naše evropske perspektive. To pitanje se, međutim, ne rešava veleizdajničkim diskvalifikacijama, emocijama, teškim govorima, teškim rečima, zalaganjem za nekakva vatrena rešenja i to odavde iz Beograda. To je pogrešan put. Na taj način nećemo rešiti pitanje Kosova i Metohije.
Naveli ste kao jedan od ciljeva Vlade istorijski kompromis i pomirenje srpskog i albanskog naroda. U tome imate moju punu bezrezervnu podršku. Neophodno je, međutim, definisati održivi model za taj proces. Ne možemo biti večiti neprijatelji. To je bez perspektive i za nas i za njih, i za srpski narod i za albanski narod. Moramo konačno da zatvaramo tu ogromnu pukotinu između nas i Albanaca.
Predlog predsednika Republike da se pokrene unutrašnji dijalog o daljoj politici prema kosovskom pitanju mislim da je od posebnog značaja, upravo zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti u kojima se Srbija nalazi. Politička podrška Rusije nam je neophodna da bismo sprečili članstvo Kosmeta kao nekakve paradržave u UN. Ali, neophodno nam je, radi odbrane Kosmeta, stalni napredak u izgradnji naših odnosa sa EU i sa SAD. Ko to danas ne uviđa na potpuno je pogrešnom putu kada govori o odbrani Kosmeta.
Snažna podrška srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, prevashodno, preko Kancelarije Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, mora da se nastavi u narednom periodu, da se isprave uočeni nedostaci i da se pomogne našem narodu da opstane. Nastavak dijaloga je nešto što nema alternativu. Zapravo, alternativa postoji, a ona će nas voditi u novo bezumlje.
Zajednica srpskih opština je temeljni stub procesa normalizacije odnosa i Briselskog sporazuma. Bez njenog formiranja nema procesa normalizacije odnosa, ni nastavka, ni onoga što je bilo.
Međutim, mislim da ćemo se suočiti sa činjenicom da moramo da vidimo šta ćemo raditi sa Poglavljem 35. Neophodne su promene u ocenjivanju napretka u tom poglavlju. Mi ne možemo da dozvolimo da budemo taoci neodgovornog ponašanja Prištine u procesu normalizacije odnosa. Naš odnos i naš doprinos u normalizaciji procesa mora odvojeno da se tretira kroz Poglavlje 35, od onoga što Priština radi, a to je potpuna blokada tog procesa i konačna realizacija i stvaranje zajednica srpskih opština.
U Poglavlju – Zalaganje za mir, stabilnost i bezbednost, želim da vam kažem da je terorizam, prevashodno radikalni islamistički terorizam i džihadizam dugoročna pretnja bezbednosti naše države i naših građana. Naveli ste da Srbija podržava borbu protiv islamske države. Najvažniji aspekt te borbe, međutim, je unutar Srbije. To znači sprečavanje finansiranja, regrutovanja, delovanja, a za to nam je potreban novi model objedinjene protivterorističke strategije, koji će ova Vlada,
21/2 BD/IĆ
uveren sam, uspeti da pronađe i da izgradi. Ta borba će biti dugotrajna. Moramo da pripremamo kontinuirano kadrove, da ih edukujemo, da ih obučavamo, opremamo, usavršavamo, da zajedno mogu i na međunarodnom planu da se bore protiv terorizma.
Neophodni su nam jači kapaciteti za sprečavanje i ugrožavanje bezbednosti zemlje i sajber prostora, što će u narednom periodu sve više dolaziti do izražaja. Takođe, mislim da je neophodno, gospođo Brnabić, da definišete u narednom periodu sveobuhvatnu strategiju suprotstavljanja hibridnom ratovanju protiv naše zemlje, tj. pokušajima da se preko tzv. meke moći utiče na unutrašnje političke, ekonomske, bezbednosne procese u zemlji. To mora da bude jedan od stubova doktrine odbrane i nacionalne bezbednosti u narednom periodu.
Takođe ste naveli, očekujemo veći intenzitet i učestalost prirodnih nepogoda. Naravno, za to nam je neophodno jačanje kapaciteta kojima možemo da se suprotstavimo prirodnim nepogodama, poput kapaciteta Rusko-srpskog humanitarnog centra koji, nažalost, u poslednje vreme postaje predmet geopolitičkog sučeljavanja velikih sila.
Zbog toga je neophodno znati istinu o centru. Ne mogu da prihvatim da je taj centar nekakav špijunski centar. Nek neko navede koju je to špijunsku opremu video u tom centru. Samo da napomenem, grupacija snaga centra od 100 ljudi je u vreme katastrofalnih poplava spasila preko 2.200 ljudi, od toga 604 dece. Pomogli su i Sloveniji i Bosni i Hercegovini i Albaniji, pomažu migrantima, vrše razminiranje. Do sada je očišćeno četiri miliona kvadratnih metara. Koristi se najsavremeniji metod prognoziranja i modeliranja vanrednih situacija i koriste podaci sa ruskih satelita. Centar je predao 18 vatrogasnih vozila, vrši obuku i trening i ima saradnju npr. sa spasilačkom asocijacijom Mađarske. Pa, gde su tu špijuni?
Neka ambasador jedne zemlje, koji govori da Srbija nema kontrolu ni mogućnost inspekcijskog nadzora nad centrom objasni tu činjenicu, ko direktor tog centra, članovi sa srpske strane u nadzornom odboru, u upravnom odboru su delegirani od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, imamo punu kontrolu nad onim što centar radi.
Ako dozvolimo da zbog neodgovornih izjava pojedinaca, kojih je bilo u ovom parlamentu, prihvatimo nametnutu tezu da se radi o špijunskom centru, onda smo postali talac geopolitičkog sučeljavanja Rusije i SAD, a to nikako ne može biti interes naše države.
Naveli ste, takođe, gospođo Brnabić, punu posvećenost ljudskim i manjinskim pravima. U potpunosti vas podržavam. Ali, posebnu pažnju mislim da treba da posvetite izgradnji međunacionalnih odnosa na jugu centralne Srbije, gde žive i Albanci i Romi i Srbi, posebno opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ekonomskom razvoju tog kraja, da bi se suzio prostor za ekstremne političke ideje, poput one o velikoj Albaniji, intenzivnije uključivanje Albanaca u državne institucije, nešto što će biti najbolja odbrana od svega toga.
Nema govora u programu o otkrivanju i procesuiranju ratnih zločina. Očekujem da ćete pružiti punu podršku Tužilaštvu za ratne zločine, posebno novom tužiocu i spremnost da se procesuiraju i zločini nad srpskim narodom, što do sad nije bio slučaj jer je veoma restriktivno rađeno.
Želim da vas obavestim da je i Odbor za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine formirao Radnu grupu koja prikuplja dokaze o zločinima koji su počinjeni od strane pripadnika terorističke OVK i da smo u direktnoj komunikaciji sa
21/3 BD/IĆ
Specijalizovanim tužilaštvom suda za OVK. Mislim da ćemo odraditi veliki posao da zločinci budu privedeni pravdi. Zato očekujem da ovoj Radnoj grupi pružite punu podršku.
Na kraju, naveli ste – ljudi su najveća vrednost. U središtu delovanja Vlada treba da bude građanin, da razumete probleme građana, da razumete muku naroda, da učinite život boljim svim ljudima. Zato vam dajem podršku. Nemojte da izneverite ni nas poslanike koji vam ukazujemo poverenje, ni građane koji očekuju bolji život. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Aleksandra Čabraja.
ALEKSANDRA ČABRAJA: Poštovana mandatarko, ne znam da li se sećate toga, ali vi ste bili prisutni ovde prošle godine kao kandidat za ministra kada sam tadašnjeg mandatara Vučića podsetila na njegovo obećanje ne iz tadašnjeg ekspozea iz 2016. godine, već na ona obećanja iz ekspozea iz 2014. godine da će otvoriti Narodni muzej. On mi je tada odgovorio da će Narodni muzej biti otvoren u njegovom narednom mandatu, odnosno u narednih godinu dana, što se, nažalost, ipak nije dogodilo.
Ja sam čula da ste se vi u svom ekspozeu takođe osvrnuli na otvaranje i da ste rekli da ćete učiniti sve što je u vašoj moći da otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Ja mislim da vi sada imate veliku priliku da uđete bukvalno u istoriju posle toliko vremena kao premijer koji će uspeti da otvori Narodni muzej, a isto tako, mogli biste da uđete u istoriju po mnogo čemu, recimo, da povećate plate i penzije, da oslobodite medije, da rešite slučaj Savamala, da rešite slučaj helikopter, da uvedete plaćanje poreza crkvi, da ispitate sve sumnjive doktorate i diplome, da zaustavite belu kugu, da se pobrinete da se deca više ne leče SMS-ovima već terapijom, da sprečite korupciju, da prekinete zaduživanje Srbije, da izvršite reformu pravosuđa i ako biste se pobrinuli da bar neki od onih koji su odgovorni za propadanje Srbije prethodnih godina izađu pred lice pravde, što se do sada po mom mišljenju uopšte nije desilo.
O vama se ovih dana pričalo mnogo, ali bez obzira na sve to što je rečeno, činjenica jeste da je najveća politička moć u Srbiji od danas u vašim rukama. Politička moć najveća u Srbiji zvanično više nije u rukama Aleksandra Vučića. Vi ste u svom ekspozeu napisali - gde su veća prava, tu je i veća odgovornost. Najveća moć i najveća odgovornost u Srbiji od danas su u vašim rukama. Hvala.
22/1 TĐ/CG 13.35 - 13.45
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana B. Petrović.
SNEŽANA B. PETROVIĆ: Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, vi koji ste sa svojim timom kandidat za predsednika Vlade i kandidatima za ministre, čuli smo vaš ekspoze i čuli ste da će poslanička grupa PUPS dati podršku.
U svom izlaganju, ispred Odbora za privredu koji vodim, osvrnuću se na ekonomiju i privredu ove zemlje i kao što ste i vi govorili i kao što to zvanični podaci govore, a već imamo podatke iz prvog kvartala ove godine, rezultati su impresivni, a sa istima treba nastaviti.
Neophodan nam je i privredni i ekonomski rast. Naravno, svesni smo novih, postojećih, dosadašnjih ulaganja, investicija, fabrika i novih radnih mesta, i to je naravno doprinelo tim impresivnim rezultatima. No, nama su i dalje preko potrebna dalja nova ulaganja, dalje nove investicije, nove fabrike, proširenje proizvodnje i nova radna mesta.
Politika štednje, ona je moguća i potrebna do određene mere, ali na duge staze ona je neodrživa i to svi dobro znamo.
Nova radna mesta, zašto nova radna mesta? Evo, iz nekoliko razloga. Novim ulaganjima, novim investicijama, novim zapošljavanjima, zaustaviće se odliv mladih, i to je prva stvar. To je ono što nam je jako važno.
Druga stvar, to će biti novi prilivi i za budžet kroz različite osnove, a to su porezi, doprinosi i druga davanja, što će doprineti poboljšanju standarda građana, njihove kupovne i potrošačke moći. Ovo, naravno, za krajnji cilj ima dalje smanjenje stope nezaposlenosti, što je jedan od vaših, ali i naših ciljeva.
Realni rast u prvom kvartalu BDP iznosi 1%. Po procenama on će i ove godine iznositi 3%. To je prosek viši od evropskog. Ovo su procene, a na vama i vašem timu je da ih realizujete, odnosno da stimulišete dalji rast, razvoj i profitabilnost u svim sektorima.
Evo nas na polovini godine i uskoro ćete imati rezultate za prvih šest meseci, i to je dobro, jer ćete moći da intervenišete tamo gde je to potrebno, kako bi se nastavilo sa ostvarivanjem daljeg suficita.
Raste promet robe u trgovini na malo, beležimo izuzetne rezultate uslužnom sektoru, očekujemo rast u poljoprivredi, industriji, građevini i energetici, imate izuzetno dobra i povoljna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, o tome ste govorili, ali smatram da tu ima dosta prostora i za još bolje rezultate.
Odluka Srbije za postepeno razduživanje je dobra i treba nastaviti sa smanjivanjem budžetskog deficita uz poštovanje načela opreznosti. O tome smo govorili prilikom usvajanja budžeta, i to je ukratko.
Evo nas sada kod onoga što je za nas iz PUPS bila veoma teška, ozbiljna i odgovorna odluka. Svesno i odgovorno, znajući da treba da podržimo mere fiskalne konsolidacije, da podržimo stabilizaciju naše države, učinili smo to sa punom svešću kakav je to teret koji će podneti grupacija koju mi zastupamo, a to su penzioneri i zaposleni. Danas rezultati fiskalne konsolidacije su veoma vidljivi i to je dobro. Stiču se uslovi, kako je to najavio dosadašnji premijer i novi predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, za povećanje plata i penzija, i to je neophodno, jer su zaista najveći teret podneli upravo radnici i penzioneri i sada ih treba oslobađati tog tereta.
22/2 TĐ/CG
Najavili ste reforme u državnoj upravi i državnim preduzećima. Slažem se da je to potrebno, ali i to treba činiti oprezno. Protivnik sam otpuštanja zaposlenih i grupacija iz koje dolazim, odnosno partija PUPS protivnik je toga. Za nas je vrlo važno racionalizovati troškove i pametno upravljati troškovima. Smatram da u drugim javnim preduzećima, državnim preduzećima ima prostora za smanjenje troškova i pravilno upravljanje istim, ali molim vas sa akcentom na prihodnoj strani. Duboko verujem da sa takvim ophođenjem i domaćinskim poslovanjem može doći do povećanja prihoda, odnosno ostvarivanja sve veće dobiti, odnosno ozbiljnijeg punjenja budžeta, što bi omogućilo sigurnu, redovnu i punu isplatu penzija.
Za pravo da govorim o ovome daje mi moje iskustvo koje nosim iz jednog velikog sistema, a u kojem radim preko 25 godina. Uspeli smo da se reformišemo sopstvenim snagama, da racionalizujemo naše troškove, da povećamo naše prihode, da uplatimo u budžet godišnje 1%. Za mandata našeg prethodnog direktora, a sada kandidata za ministra u vašem timu, naše preduzeće je za četiri godine uplatilo 100 miliona evra u budžet Republike Srbije.
Ovo su nepobitne činjenice i molim vas, imajući u vidu ove činjenice, i zahtevam od vas da posebnu pažnju obratite na sva državna preduzeća i učiniti maksimalan napor da se postojeći zaposleni maksimalno uposle, da prihoduju, da stvaraju nove vrednosti, da pune budžet, da čuvaju svoja radna mesta, da njihovi menadžmenti pronalaze nova radna mesta, jer ćemo tako svakako očuvati postojeće zaposlene i dodatno ih uposliti u skladu sa zakonom.
Šta je čovek? Čovek je ono što mi iz PUPS stavljamo u centar svoga delovanja, svoje brige i svoga insistiranja i vođenja politike u pravcu boljitka za čoveka. Politika radi politike, kritika radi kritike, to odlučno odbacujemo, ali čovek je taj o kome moramo da brinemo. To su naši penzioneri, njih 1.700.000 ili nešto malo preko toga. To su zaposleni u našoj državi. To su zemljoradnici. Za nas su oni jako važni.
O penzionerima smo već govorili, o načinu da oni dostojanstveno žive i da osete realni boljitak u državnoj kasi jeste boljitak u njihovom novčaniku, a oko toga ćemo se složiti.
Gde su tu zaposleni? Samo naša poslanička grupa ili predstavnici PUPS koji su imali priliku da upravljaju ili rukovode određenim preduzećima potpuno su svesno govorili o korporativnoj društvenoj odgovornosti i istu primenjivali. Da, da, to nije šala, to je velika zbilja. Korporativna društvena odgovornost ima dva segmenta – internu odgovornost i eksternu odgovornost.
Zašto zaposleni? Da, oni su u onom segmentu interne odgovornosti. Briga o zaposlenima, kolektivno pregovaranje, čuvanje i očuvanje radnih mesta, ali isključivo i samo pronalaženjem novih poslova i maksimalnim upošljavanjem i stvaranjem novih vrednosti i novih rezultata, adekvatni kolektivni ugovori, kolektivna pregovaranja u skladu sa zakonom … Jedan od kolektivnih ugovora je upravo taj koji smo mi sklopili u Pošti Srbije, koji važi za jedan od najboljih, a o tome zna ministar Rasim Ljajić i o tome sindikati govore na svojim skupovima.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana B. Petrović.
SNEŽANA B. PETROVIĆ: Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, vi koji ste sa svojim timom kandidat za predsednika Vlade i kandidatima za ministre, čuli smo vaš ekspoze i čuli ste da će poslanička grupa PUPS dati podršku.
U svom izlaganju, ispred Odbora za privredu koji vodim, osvrnuću se na ekonomiju i privredu ove zemlje i kao što ste i vi govorili i kao što to zvanični podaci govore, a već imamo podatke iz prvog kvartala ove godine, rezultati su impresivni, a sa istima treba nastaviti.
Neophodan nam je i privredni i ekonomski rast. Naravno, svesni smo novih, postojećih, dosadašnjih ulaganja, investicija, fabrika i novih radnih mesta, i to je naravno doprinelo tim impresivnim rezultatima. No, nama su i dalje preko potrebna dalja nova ulaganja, dalje nove investicije, nove fabrike, proširenje proizvodnje i nova radna mesta.
Politika štednje, ona je moguća i potrebna do određene mere, ali na duge staze ona je neodrživa i to svi dobro znamo.
Nova radna mesta, zašto nova radna mesta? Evo, iz nekoliko razloga. Novim ulaganjima, novim investicijama, novim zapošljavanjima, zaustaviće se odliv mladih, i to je prva stvar. To je ono što nam je jako važno.
Druga stvar, to će biti novi prilivi i za budžet kroz različite osnove, a to su porezi, doprinosi i druga davanja, što će doprineti poboljšanju standarda građana, njihove kupovne i potrošačke moći. Ovo, naravno, za krajnji cilj ima dalje smanjenje stope nezaposlenosti, što je jedan od vaših, ali i naših ciljeva.
Realni rast u prvom kvartalu BDP iznosi 1%. Po procenama on će i ove godine iznositi 3%. To je prosek viši od evropskog. Ovo su procene, a na vama i vašem timu je da ih realizujete, odnosno da stimulišete dalji rast, razvoj i profitabilnost u svim sektorima.
Evo nas na polovini godine i uskoro ćete imati rezultate za prvih šest meseci, i to je dobro, jer ćete moći da intervenišete tamo gde je to potrebno, kako bi se nastavilo sa ostvarivanjem daljeg suficita.
Raste promet robe u trgovini na malo, beležimo izuzetne rezultate uslužnom sektoru, očekujemo rast u poljoprivredi, industriji, građevini i energetici, imate izuzetno dobra i povoljna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, o tome ste govorili, ali smatram da tu ima dosta prostora i za još bolje rezultate.
Odluka Srbije za postepeno razduživanje je dobra i treba nastaviti sa smanjivanjem budžetskog deficita uz poštovanje načela opreznosti. O tome smo govorili prilikom usvajanja budžeta, i to je ukratko.
Evo nas sada kod onoga što je za nas iz PUPS bila veoma teška, ozbiljna i odgovorna odluka. Svesno i odgovorno, znajući da treba da podržimo mere fiskalne konsolidacije, da podržimo stabilizaciju naše države, učinili smo to sa punom svešću kakav je to teret koji će podneti grupacija koju mi zastupamo, a to su penzioneri i zaposleni. Danas rezultati fiskalne konsolidacije su veoma vidljivi i to je dobro. Stiču se uslovi, kako je to najavio dosadašnji premijer i novi predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, za povećanje plata i penzija, i to je neophodno, jer su zaista najveći teret podneli upravo radnici i penzioneri i sada ih treba oslobađati tog tereta.
22/2 TĐ/CG
Najavili ste reforme u državnoj upravi i državnim preduzećima. Slažem se da je to potrebno, ali i to treba činiti oprezno. Protivnik sam otpuštanja zaposlenih i grupacija iz koje dolazim, odnosno partija PUPS protivnik je toga. Za nas je vrlo važno racionalizovati troškove i pametno upravljati troškovima. Smatram da u drugim javnim preduzećima, državnim preduzećima ima prostora za smanjenje troškova i pravilno upravljanje istim, ali molim vas sa akcentom na prihodnoj strani. Duboko verujem da sa takvim ophođenjem i domaćinskim poslovanjem može doći do povećanja prihoda, odnosno ostvarivanja sve veće dobiti, odnosno ozbiljnijeg punjenja budžeta, što bi omogućilo sigurnu, redovnu i punu isplatu penzija.
Za pravo da govorim o ovome daje mi moje iskustvo koje nosim iz jednog velikog sistema, a u kojem radim preko 25 godina. Uspeli smo da se reformišemo sopstvenim snagama, da racionalizujemo naše troškove, da povećamo naše prihode, da uplatimo u budžet godišnje 1%. Za mandata našeg prethodnog direktora, a sada kandidata za ministra u vašem timu, naše preduzeće je za četiri godine uplatilo 100 miliona evra u budžet Republike Srbije.
Ovo su nepobitne činjenice i molim vas, imajući u vidu ove činjenice, i zahtevam od vas da posebnu pažnju obratite na sva državna preduzeća i učiniti maksimalan napor da se postojeći zaposleni maksimalno uposle, da prihoduju, da stvaraju nove vrednosti, da pune budžet, da čuvaju svoja radna mesta, da njihovi menadžmenti pronalaze nova radna mesta, jer ćemo tako svakako očuvati postojeće zaposlene i dodatno ih uposliti u skladu sa zakonom.
Šta je čovek? Čovek je ono što mi iz PUPS stavljamo u centar svoga delovanja, svoje brige i svoga insistiranja i vođenja politike u pravcu boljitka za čoveka. Politika radi politike, kritika radi kritike, to odlučno odbacujemo, ali čovek je taj o kome moramo da brinemo. To su naši penzioneri, njih 1.700.000 ili nešto malo preko toga. To su zaposleni u našoj državi. To su zemljoradnici. Za nas su oni jako važni.
O penzionerima smo već govorili, o načinu da oni dostojanstveno žive i da osete realni boljitak u državnoj kasi jeste boljitak u njihovom novčaniku, a oko toga ćemo se složiti.
Gde su tu zaposleni? Samo naša poslanička grupa ili predstavnici PUPS koji su imali priliku da upravljaju ili rukovode određenim preduzećima potpuno su svesno govorili o korporativnoj društvenoj odgovornosti i istu primenjivali. Da, da, to nije šala, to je velika zbilja. Korporativna društvena odgovornost ima dva segmenta – internu odgovornost i eksternu odgovornost.
Zašto zaposleni? Da, oni su u onom segmentu interne odgovornosti. Briga o zaposlenima, kolektivno pregovaranje, čuvanje i očuvanje radnih mesta, ali isključivo i samo pronalaženjem novih poslova i maksimalnim upošljavanjem i stvaranjem novih vrednosti i novih rezultata, adekvatni kolektivni ugovori, kolektivna pregovaranja u skladu sa zakonom … Jedan od kolektivnih ugovora je upravo taj koji smo mi sklopili u Pošti Srbije, koji važi za jedan od najboljih, a o tome zna ministar Rasim Ljajić i o tome sindikati govore na svojim skupovima.
23/1 IJ/LŽ 13.45 – 13.55
Što se tiče eksterne odgovornosti, tu mislim kako na naše domaće kompanije i preduzeća, tako i na strane kompanije koje posluju ovde, na prostoru Srbije. Šta je tu jako važno? Važno je da se odnose prema zajednici u kojoj posluju, ovde kod nas u Srbiji, na isti način kako se odnose i u zemljama odakle su došli, da doprinose široj društvenoj zajednici ili lokalnoj zajednici i da i oni primenjuju, jednako kao što se i mi trudimo da primenjujemo, tu internu i eksternu odgovornost.
Ono treće. To su zemljoradnici. Dakle, kod činjenice da imamo 4.700 sela, da 1.200 sela zamire, da je 631 hiljada registrovanih domaćinstava seoskih u kojoj svoju egzistenciju ostvaruje 1.400.000,00 naših stanovnika, građana, zemljoradnika. To vam je petina Srbije. To nije zanemarljivo, to je izuzetno važno, i tu Vlada, na čijem ćete čelu biti, i projekti koje ste podržali, i ministri zaduženi za realizaciju te politike, moraju to ozbiljno sprovoditi, jer je tim ljudima neophodna i putna i saobraćajna i zdravstvena i prosvetna infrastruktura, kako bi mogli nesmetano da funkcionišu.
Ono što je najvažnije, to je taj veliki projekat revitalizacije ili oživljavanja zadrugarstva. Ta podrška dobijena je od vas u Vladi, dobijena od SANU, dobijena je od Srpske pravoslavne crkve, ali i ovde u plenumu, konačno smo se svi mi Srbi, oko nečega složili.
PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 3. Poslovnika obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk.
MILENA TURK: Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici smo imali priliku da čujemo ekspoze mandatarke Ane Brnabić, okvirni plan rada buduće Vlade, ali i da sumiramo dosadašnje rezultate.
Ovo je prilika da podvučemo crtu i da sagledamo efekte dosadašnjeg rada, ali i prilika da nastavimo sa programom koji je dosadašnja Vlada imala, da nastavimo kontinuitet, jer je upravo ova politika dobila najveću podršku građana. Odgovorni smo pred tim građanima, koji su nedvosmisleno podržali politiku koju vodi Aleksandar Vučić, koji su jasno rekli da je ovo jedini put, uprkos teškim merama koje su bile preduzete, da je ova politika jedina realna i moguća i da, prosto, nema alternativu.
U ekspozeu se navodi da su ciljevi Vlade ekonomski razvoj i stabilnost, i zaista bih se složila da su ovo ključne reči, jer kada govorimo o stabilnosti, to je, zapravo, preduslov za razvoj, za podsticanje ulaganja, sigurnost za investitore i garant održivosti. Fokus je jačanje međunarodnog položaja Srbije, ali isto tako je i cilj da Srbija postane jaka, ekonomski razvijena zemlja koja će uživati ugled i poštovanje u svetu i u kojoj se može pristojno živeti.
Pred nama su brojni izazovi. Sigurno je da neće biti lako u narednom periodu, ali je isto tako je jasno da Srbija mora imati snage i biti dovoljno jaka da se sa ovim poteškoćama izbori. Nastaviće se održavanje dobrosusedskih odnosa, podsticanje dijaloga, podsticanje partnerstva i Srbija će nastaviti da pokazuje da je spremna da bude lider u regionu.
Kada je reč o ekspozeu, istakla bih važnost toga što je akcenat stavljen na infrastrukturu, govorim naravno o Moravskom koridoru, koji će povezati Pojate i Preljinu, i čija se izrada projektne dokumentacije očekuje, jer je infrastruktura
23/2 IJ/LŽ
preduslov za investitore. Oni očekuju spremnu infrastrukturu, lokalnu samoupravu koja će sarađivati i spremne kadrove.
Jedan od prioriteta Vlade je takođe ulaganje u odbrambenu industriju, u namensku industriju. Samo je namenska u Trsteniku, u proteklih par meseci, dobila 3,5 miliona evra za nabavku novih mašina, što je naravno izuzetna mera, izuzetan podsticaj i obezbediće modernizaciju i razvoj proizvodnih kapaciteta, veću konkurentnost, potražnju proizvoda, ali isto tako priliku za nova zapošljavanja.
Što se poljoprivrede tiče, takođe, pozdravljam meru pomoći proizvođačima da im se obezbedi plasman na strana tržišta i ulaganje u prerađivačke kapacitete. Činjenica je da mi imamo izuzetno kvalitetne proizvode, ali je važno da im povećamo cenu kroz prerađivačke kapacitete. Udruživanje je, takođe, nešto na šta je stavljen akcenat, jer će se postići bolja cena i konkuretno za poljoprivrednike.
Istakla bih još jedan veoma značajan rezultat Ministarstva poljoprivrede, jer je u prošlom mandatu donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i prvi put su prepoznate potrebe kalemara. U ovom zakonu je stvoren zakonski okvir za podsticaje kalemarima, što je izuzetno značajno za kalemare opštine Trstenik. Zaista pozdravljam ovu meri i zahvaljujem se ministru Nedimoviću što je imao sluga i osluškivao potrebe i sugestije kalemara. Naravno, opredeljena su sredstva u budžetu i pravilnik je objavljen, gde su kroz mere i uslove koji su propisani, obezbeđena sredstva koja će subvencionisati proizvodnju lozno-sadnog materijala, sertifikaciju i ekonomsku proizvodnju.
Dakle, prvi put u ovom mandatu su kalemari dobili svoje mesto i prepoznata je ova proizvodnja. To će naravno doprineti očuvanju domaćih sorti, što je izuzetno važno.
Na kraju, dužni smo građanima, koji su dali podršku ovakvoj politici, da budemo dosledni i uporni, da postižemo rezultate, da budemo efikasni. Dužni smo da, zarad građana, koji su uprkos teškim merama, ovoj politici dali podršku da postižemo dobre rezultate, da stvaramo dobar poslovni ambijent, da privlačimo investitore i da zaštitimo naše interese i granice na najbolji mogući način.
Tim kvalitetnih ljudi, koji je predložila gospođa Brnabić, je zasigurno odlična postava koja će svojim iskustvom doprineti realizaciji ovog programa i u Danu za glasanje podržaću ovakav sastav Vlade. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Ima jako malo vremena za jako mnogo tema, tako da mnogi prigovori neće moći biti izrečeni, na mnoge neistine neće moći biti odgovoreno.
Ali, evo, gospođa Brnabić se žalila juče na napade i klevete kojima je izložena, verujte, vi bar imate vremena koliko hoćete i možete na to da odgovorite, ali vas razumem i kada preskočimo neke. Dobar deo direktnih ili indirektnih uvreda je, zapravo, dolazio davno pre nego što se znalo da ćete vi biti mandatar, upravo od strane poslanika vladajuće koalicije.
Bilo kako bilo, vi ste se i žalili, kada je reč o opoziciji, na reči fikus, i šta znam, Mirko Cvetković, nisam znao da je Mirko Cvetković uvreda kada se nekom kaže, ali svejedno.
Dakle, vi demantujte ih, gospođo Brnabić, demantujte, pa pokažite, nećete biti fikus, ili već kako se to, da nećete biti marioneta u rukama predsednika Republike. Naravno da predsednik Republike, i ne samo zbog svog mandata i tog položaja, ali njegova funkcija je ipak reprezentativna i, naravno, ima određen legitimitet koji proističe iz načina na koji je izabran. Ali, i vi ste, nažalost, rekao
23/3 IJ/LŽ
bih nažalost, najvažnija politička funkcija u državi Srbiji, i čekam da se ponašate u skladu sa tom funkcijom.
S druge strane, kažem, biće mi drago ako me demantujete i pokažete da ćete moći da vodite taj tim koji znamo i vi i ja i Bog, niste sami birali, nego je u velikoj meri nametnut. Ovde nema dovoljno stolica, odnosno mesta, za sve članove Vlade, a obećana nam je mala Vlada. Samo bih podsetio da smo mi imali, u okruženju, dakle ne moramo daleko, Mađarska ima osam resora, Slovačka, Češka, oko 14, plus minus jedno, Rumunija, Bugarska 16. Hoću da kažem da je ovo jedna od većih vlada u regionu.
Ovde se govori o Vladi kontinuiteta, da, ali taj kontitnuitet je, zapravo, rekao bih, loš, što ne znači da nije učinjeno po nešto dobro, i što ne znači da ponešto treba pohvaliti, i sa ministrima iz ove Vlade smo ponekada umeli, kada je bilo prilike, vodili konstruktivne razgovore, kada su dolazili ovde sa konkretnim i dobrim predlozima. Nažalost, to je više bio izuzetak nego pravilo.
Kada se hvalite rezultatima prethodne Vlade, čiji ste nastavak, onda bih podsetio na podatak koji se mnogo manje poznaje i mnogo manje promoviše, ne samo porast duga sa 15,3 na 24,3 milijarde, nego da su robne rezerve ove zemlje opale sa 12 milijardi na 9,4 milijarde. To je značajan pad od dolaska stupanja na snagu, ne od prethodne, nego vaše SNS vlade. Znači, devizne rezerve opadaju, dug raste, bio je i veći, sada je opao za nekoliko procenata, to smo raspravili sa gospodinom Vujovićem.
Pošto ste vi najvažnija politička funkcija u državi, od sutra i od danas, onda moram da vas pitam – šta je sa suspenzijom pravnog poretka u Savamali? Šta vi nameravate da preduzmete povodom toga? Šta je sa pokušajem atentata, ili navodnim pokušajem atentata, na premijera Vučića u Jajincima? Šta je sa davanjem diplomatskog statusa Ruskom humanitarnom centu u Nišu? Dakle, to su par ekselans politička pitanja, i očekujem od vas kao najvažnije političke ličnosti, par ekselans političke odgovore. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Što se tiče eksterne odgovornosti, tu mislim kako na naše domaće kompanije i preduzeća, tako i na strane kompanije koje posluju ovde, na prostoru Srbije. Šta je tu jako važno? Važno je da se odnose prema zajednici u kojoj posluju, ovde kod nas u Srbiji, na isti način kako se odnose i u zemljama odakle su došli, da doprinose široj društvenoj zajednici ili lokalnoj zajednici i da i oni primenjuju, jednako kao što se i mi trudimo da primenjujemo, tu internu i eksternu odgovornost.
Ono treće. To su zemljoradnici. Dakle, kod činjenice da imamo 4.700 sela, da 1.200 sela zamire, da je 631 hiljada registrovanih domaćinstava seoskih u kojoj svoju egzistenciju ostvaruje 1.400.000,00 naših stanovnika, građana, zemljoradnika. To vam je petina Srbije. To nije zanemarljivo, to je izuzetno važno, i tu Vlada, na čijem ćete čelu biti, i projekti koje ste podržali, i ministri zaduženi za realizaciju te politike, moraju to ozbiljno sprovoditi, jer je tim ljudima neophodna i putna i saobraćajna i zdravstvena i prosvetna infrastruktura, kako bi mogli nesmetano da funkcionišu.
Ono što je najvažnije, to je taj veliki projekat revitalizacije ili oživljavanja zadrugarstva. Ta podrška dobijena je od vas u Vladi, dobijena od SANU, dobijena je od Srpske pravoslavne crkve, ali i ovde u plenumu, konačno smo se svi mi Srbi, oko nečega složili.
PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 3. Poslovnika obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk.
MILENA TURK: Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici smo imali priliku da čujemo ekspoze mandatarke Ane Brnabić, okvirni plan rada buduće Vlade, ali i da sumiramo dosadašnje rezultate.
Ovo je prilika da podvučemo crtu i da sagledamo efekte dosadašnjeg rada, ali i prilika da nastavimo sa programom koji je dosadašnja Vlada imala, da nastavimo kontinuitet, jer je upravo ova politika dobila najveću podršku građana. Odgovorni smo pred tim građanima, koji su nedvosmisleno podržali politiku koju vodi Aleksandar Vučić, koji su jasno rekli da je ovo jedini put, uprkos teškim merama koje su bile preduzete, da je ova politika jedina realna i moguća i da, prosto, nema alternativu.
U ekspozeu se navodi da su ciljevi Vlade ekonomski razvoj i stabilnost, i zaista bih se složila da su ovo ključne reči, jer kada govorimo o stabilnosti, to je, zapravo, preduslov za razvoj, za podsticanje ulaganja, sigurnost za investitore i garant održivosti. Fokus je jačanje međunarodnog položaja Srbije, ali isto tako je i cilj da Srbija postane jaka, ekonomski razvijena zemlja koja će uživati ugled i poštovanje u svetu i u kojoj se može pristojno živeti.
Pred nama su brojni izazovi. Sigurno je da neće biti lako u narednom periodu, ali je isto tako je jasno da Srbija mora imati snage i biti dovoljno jaka da se sa ovim poteškoćama izbori. Nastaviće se održavanje dobrosusedskih odnosa, podsticanje dijaloga, podsticanje partnerstva i Srbija će nastaviti da pokazuje da je spremna da bude lider u regionu.
Kada je reč o ekspozeu, istakla bih važnost toga što je akcenat stavljen na infrastrukturu, govorim naravno o Moravskom koridoru, koji će povezati Pojate i Preljinu, i čija se izrada projektne dokumentacije očekuje, jer je infrastruktura
23/2 IJ/LŽ
preduslov za investitore. Oni očekuju spremnu infrastrukturu, lokalnu samoupravu koja će sarađivati i spremne kadrove.
Jedan od prioriteta Vlade je takođe ulaganje u odbrambenu industriju, u namensku industriju. Samo je namenska u Trsteniku, u proteklih par meseci, dobila 3,5 miliona evra za nabavku novih mašina, što je naravno izuzetna mera, izuzetan podsticaj i obezbediće modernizaciju i razvoj proizvodnih kapaciteta, veću konkurentnost, potražnju proizvoda, ali isto tako priliku za nova zapošljavanja.
Što se poljoprivrede tiče, takođe, pozdravljam meru pomoći proizvođačima da im se obezbedi plasman na strana tržišta i ulaganje u prerađivačke kapacitete. Činjenica je da mi imamo izuzetno kvalitetne proizvode, ali je važno da im povećamo cenu kroz prerađivačke kapacitete. Udruživanje je, takođe, nešto na šta je stavljen akcenat, jer će se postići bolja cena i konkuretno za poljoprivrednike.
Istakla bih još jedan veoma značajan rezultat Ministarstva poljoprivrede, jer je u prošlom mandatu donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i prvi put su prepoznate potrebe kalemara. U ovom zakonu je stvoren zakonski okvir za podsticaje kalemarima, što je izuzetno značajno za kalemare opštine Trstenik. Zaista pozdravljam ovu meri i zahvaljujem se ministru Nedimoviću što je imao sluga i osluškivao potrebe i sugestije kalemara. Naravno, opredeljena su sredstva u budžetu i pravilnik je objavljen, gde su kroz mere i uslove koji su propisani, obezbeđena sredstva koja će subvencionisati proizvodnju lozno-sadnog materijala, sertifikaciju i ekonomsku proizvodnju.
Dakle, prvi put u ovom mandatu su kalemari dobili svoje mesto i prepoznata je ova proizvodnja. To će naravno doprineti očuvanju domaćih sorti, što je izuzetno važno.
Na kraju, dužni smo građanima, koji su dali podršku ovakvoj politici, da budemo dosledni i uporni, da postižemo rezultate, da budemo efikasni. Dužni smo da, zarad građana, koji su uprkos teškim merama, ovoj politici dali podršku da postižemo dobre rezultate, da stvaramo dobar poslovni ambijent, da privlačimo investitore i da zaštitimo naše interese i granice na najbolji mogući način.
Tim kvalitetnih ljudi, koji je predložila gospođa Brnabić, je zasigurno odlična postava koja će svojim iskustvom doprineti realizaciji ovog programa i u Danu za glasanje podržaću ovakav sastav Vlade. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Ima jako malo vremena za jako mnogo tema, tako da mnogi prigovori neće moći biti izrečeni, na mnoge neistine neće moći biti odgovoreno.
Ali, evo, gospođa Brnabić se žalila juče na napade i klevete kojima je izložena, verujte, vi bar imate vremena koliko hoćete i možete na to da odgovorite, ali vas razumem i kada preskočimo neke. Dobar deo direktnih ili indirektnih uvreda je, zapravo, dolazio davno pre nego što se znalo da ćete vi biti mandatar, upravo od strane poslanika vladajuće koalicije.
Bilo kako bilo, vi ste se i žalili, kada je reč o opoziciji, na reči fikus, i šta znam, Mirko Cvetković, nisam znao da je Mirko Cvetković uvreda kada se nekom kaže, ali svejedno.
Dakle, vi demantujte ih, gospođo Brnabić, demantujte, pa pokažite, nećete biti fikus, ili već kako se to, da nećete biti marioneta u rukama predsednika Republike. Naravno da predsednik Republike, i ne samo zbog svog mandata i tog položaja, ali njegova funkcija je ipak reprezentativna i, naravno, ima određen legitimitet koji proističe iz načina na koji je izabran. Ali, i vi ste, nažalost, rekao
23/3 IJ/LŽ
bih nažalost, najvažnija politička funkcija u državi Srbiji, i čekam da se ponašate u skladu sa tom funkcijom.
S druge strane, kažem, biće mi drago ako me demantujete i pokažete da ćete moći da vodite taj tim koji znamo i vi i ja i Bog, niste sami birali, nego je u velikoj meri nametnut. Ovde nema dovoljno stolica, odnosno mesta, za sve članove Vlade, a obećana nam je mala Vlada. Samo bih podsetio da smo mi imali, u okruženju, dakle ne moramo daleko, Mađarska ima osam resora, Slovačka, Češka, oko 14, plus minus jedno, Rumunija, Bugarska 16. Hoću da kažem da je ovo jedna od većih vlada u regionu.
Ovde se govori o Vladi kontinuiteta, da, ali taj kontitnuitet je, zapravo, rekao bih, loš, što ne znači da nije učinjeno po nešto dobro, i što ne znači da ponešto treba pohvaliti, i sa ministrima iz ove Vlade smo ponekada umeli, kada je bilo prilike, vodili konstruktivne razgovore, kada su dolazili ovde sa konkretnim i dobrim predlozima. Nažalost, to je više bio izuzetak nego pravilo.
Kada se hvalite rezultatima prethodne Vlade, čiji ste nastavak, onda bih podsetio na podatak koji se mnogo manje poznaje i mnogo manje promoviše, ne samo porast duga sa 15,3 na 24,3 milijarde, nego da su robne rezerve ove zemlje opale sa 12 milijardi na 9,4 milijarde. To je značajan pad od dolaska stupanja na snagu, ne od prethodne, nego vaše SNS vlade. Znači, devizne rezerve opadaju, dug raste, bio je i veći, sada je opao za nekoliko procenata, to smo raspravili sa gospodinom Vujovićem.
Pošto ste vi najvažnija politička funkcija u državi, od sutra i od danas, onda moram da vas pitam – šta je sa suspenzijom pravnog poretka u Savamali? Šta vi nameravate da preduzmete povodom toga? Šta je sa pokušajem atentata, ili navodnim pokušajem atentata, na premijera Vučića u Jajincima? Šta je sa davanjem diplomatskog statusa Ruskom humanitarnom centu u Nišu? Dakle, to su par ekselans politička pitanja, i očekujem od vas kao najvažnije političke ličnosti, par ekselans političke odgovore. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
24/1 MG/IR 13.55 - 14.00
SRBISLAV FILIPOVIĆ: Hvala predsedavajuća.
Gospođo Brnabić, dame i gospodo kandidati za članove Republičke Vlade, dragi građani Republike Srbije, velika je čast imati priliku da govorite u danu kada biramo Vladu svoje zemlje. To je i velika odgovornost.
Sve ovo što mi danas izgovorimo ostaje negde upisano, ostaje u istoriji, neko će to jednog dana čitati, a bojim se da će se neko jednog dana i prekrstiti kada pročita ono što je jedan govornik govorio malopre. To su gospođo Brnabić i uvažena predsedavajuća, potpuno beznačajni ljudi, marionete, oni koji ne mogu da prikupe ni 1%, ni 2%. Oni koji imaju manje od nevažećih listića ne treba da vas brinu, ne treba njihovo mišljenje previše da vas zabrinjava. To su oni koji su navikli da žive na lažnim istraživanjima, to su oni koji su navikli da brinu samo o svom ličnom interesu. To su oni koji su navikli da žive od reketiranja, od velikih provizija.
Ovo je istorijski dan za Srbiju i zbog toga što dobijamo za premijera ženu. Ovo je istorijski dan za Srbiju zato što nastavljamo kontinuitet sa Vladom koju je vodio, uspešno vodio, najbolje vodio do sada Aleksandar Vučić, sa Vladom koja je imala najbolje rezultate, slobodno mogu da kažem i u modernoj političkoj istoriji Srbije.
Naravno, pred vašom Vladom su brojni izazovi, izazovi kada je u pitanju spoljna politika, kada je u pitanju, da kažemo, odbrana statusa KiM unutar Republike Srbije, kada je u pitanju odbrana onoga što smo napravili svi zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kada je u pitanju finansijska stabilnost.
Pred nama je, takođe i pred Vladom koju ćete vi, uveren sam voditi kada se bude izabrala na kraju ovog dana i borba, da dovedemo što više investitora, da što više ljudi zaposlimo, da nastavimo da otvaramo auto-puteve, da izgrađujemo mostove, da nastavimo jednu uspešnu, jaku i snažnu politiku u kojoj će Srbija, uveren sam na kraju mandata ove Vlade biti još jača, još bolja, još uspešnija i još, da kažemo stabilnija zemlja.
Položaj Srbije u svetu je mnogo bolji nego što je bio pre pet i deset godina. Srbija je naučila da pobeđuje. Srbija danas više nije otirač, nije tepih po kome ko šta hoće, van njenih granica radi. Sa Srbijom se danas razgovara sa punim uvažavanjem. Za to je zaslužna Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić i u tom smislu tražimo kontinuitet od vas. Tražimo kontinuitet od ove Vlade.
Želim da istaknem i to da su neki govorili o stručnosti, o kompetentnosti onih ljudi koje ste vi predložili da budu članovi vaše Vlade, vašeg kabineta. O stručnosti možete da govorite onda kada uporedite rezultate svoje Vlade sa rezultatima ove Vlade, pa kada kažete da je u prethodnim vladama 400.000 ljudi ostalo bez posla, da nije bilo autoputeva, da je bilo mostova ali po neuporedivo većim cenama nego što je to realno trebalo da bude, kada nije bilo fabrika, kada je Srbija išla sve dublje i dublje u dubiozu. Ova Vlada i ona prethodna je pokazala da ima stručnost, da ima rezultate i u tom smislu ne možemo da govorimo da se u ovoj Vladi ne nalaze stručni ljudi.
Takođe želim da pohvalim i to u prethodnoj Vladi, u MUP-u, ono što je važno za naše građane, pitanje bezbednosti, ministarstvo koje vodi dr Nebojša Stefanović, koje je ostvarilo brojne rezultate. Pre svega na smanjenju stope kriminaliteta.
Danas se u Srbiji pored škola ne prodaju slobodno narkotici našoj deci. Danas onaj ko hoće da se bavi kriminalom i korupcijom se plaši od ruke vlasti, od MUP-a, od policije u Srbiji. Danas više nema kriminalaca koji slobodno šetaju Srbijom i rade šta hoće. Danas je Srbija slobodna zemlja, stabilna, uvažavana u
24/2 MG/IR
regionu, u svetu, u Evropi i vi ćete imati podršku narodnih poslanika i građana Republike Srbije ukoliko tim putem nastavite i dalje.
Molim vas da tako nastavite, kako nam svima Bog pomogao i kako nam bilo bolje u budućnosti. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Imate 30 sekundi.
DRAGAN VESOVIĆ: Trudiću se da ovo što ću reći stane u tih 30 sekundi.
Dakle, gospođo buduća premijerko, ne priliči vam kao dami da Srpskom pokretu Dveri imputirate ono što nismo rekli. Niko nije rekao da je Srpski informativni centar koji je pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu sedište strane agenture. Kada smo o agenturama govorili, mislili smo na vaš deo biografije gde kažete da važnu fazu u vašoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte.
Mislimo smo na USAID, na NALED koji je formiran 2006. godine i na WEST EAST BRIDGE. Taj smo odgovor tražili. Hvala.
PREDSEDNIK: Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Ja sam neverovatna kombinacija između fikusa i dame. Hoću da vam kažem prvo da se nisam žalila na to kako su me sve zvali u poslednjih sedam dana. Upravo suprotno, juče sam rekla – zovite me kako god budete želeli. Kako god hoćete me zovite, to govori više o vama, nego što govori o meni. Tako da slobodno udrite mašti na volju i samo napred.
Važnije mnogo od svega toga zajedno je što sam htela da obavestim narodne poslanike da mi sada imamo od pre dva minuta dve prvakinje sveta u tekvondou. Pre dva dana je Vanja Stanković osvojila zlato na svetskom prvenstvu u tekvondou, prvakinja sveta sa 19 godina, naša Vanja. Upravo Milica Mandić osvojila je zlato i to sam htela da vam kažem.
PREDSEDNIK: Hvala lepo.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
Prvi govornik je narodni poslanik Vladimir Marinković.
SRBISLAV FILIPOVIĆ: Hvala predsedavajuća.
Gospođo Brnabić, dame i gospodo kandidati za članove Republičke Vlade, dragi građani Republike Srbije, velika je čast imati priliku da govorite u danu kada biramo Vladu svoje zemlje. To je i velika odgovornost.
Sve ovo što mi danas izgovorimo ostaje negde upisano, ostaje u istoriji, neko će to jednog dana čitati, a bojim se da će se neko jednog dana i prekrstiti kada pročita ono što je jedan govornik govorio malopre. To su gospođo Brnabić i uvažena predsedavajuća, potpuno beznačajni ljudi, marionete, oni koji ne mogu da prikupe ni 1%, ni 2%. Oni koji imaju manje od nevažećih listića ne treba da vas brinu, ne treba njihovo mišljenje previše da vas zabrinjava. To su oni koji su navikli da žive na lažnim istraživanjima, to su oni koji su navikli da brinu samo o svom ličnom interesu. To su oni koji su navikli da žive od reketiranja, od velikih provizija.
Ovo je istorijski dan za Srbiju i zbog toga što dobijamo za premijera ženu. Ovo je istorijski dan za Srbiju zato što nastavljamo kontinuitet sa Vladom koju je vodio, uspešno vodio, najbolje vodio do sada Aleksandar Vučić, sa Vladom koja je imala najbolje rezultate, slobodno mogu da kažem i u modernoj političkoj istoriji Srbije.
Naravno, pred vašom Vladom su brojni izazovi, izazovi kada je u pitanju spoljna politika, kada je u pitanju, da kažemo, odbrana statusa KiM unutar Republike Srbije, kada je u pitanju odbrana onoga što smo napravili svi zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kada je u pitanju finansijska stabilnost.
Pred nama je, takođe i pred Vladom koju ćete vi, uveren sam voditi kada se bude izabrala na kraju ovog dana i borba, da dovedemo što više investitora, da što više ljudi zaposlimo, da nastavimo da otvaramo auto-puteve, da izgrađujemo mostove, da nastavimo jednu uspešnu, jaku i snažnu politiku u kojoj će Srbija, uveren sam na kraju mandata ove Vlade biti još jača, još bolja, još uspešnija i još, da kažemo stabilnija zemlja.
Položaj Srbije u svetu je mnogo bolji nego što je bio pre pet i deset godina. Srbija je naučila da pobeđuje. Srbija danas više nije otirač, nije tepih po kome ko šta hoće, van njenih granica radi. Sa Srbijom se danas razgovara sa punim uvažavanjem. Za to je zaslužna Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić i u tom smislu tražimo kontinuitet od vas. Tražimo kontinuitet od ove Vlade.
Želim da istaknem i to da su neki govorili o stručnosti, o kompetentnosti onih ljudi koje ste vi predložili da budu članovi vaše Vlade, vašeg kabineta. O stručnosti možete da govorite onda kada uporedite rezultate svoje Vlade sa rezultatima ove Vlade, pa kada kažete da je u prethodnim vladama 400.000 ljudi ostalo bez posla, da nije bilo autoputeva, da je bilo mostova ali po neuporedivo većim cenama nego što je to realno trebalo da bude, kada nije bilo fabrika, kada je Srbija išla sve dublje i dublje u dubiozu. Ova Vlada i ona prethodna je pokazala da ima stručnost, da ima rezultate i u tom smislu ne možemo da govorimo da se u ovoj Vladi ne nalaze stručni ljudi.
Takođe želim da pohvalim i to u prethodnoj Vladi, u MUP-u, ono što je važno za naše građane, pitanje bezbednosti, ministarstvo koje vodi dr Nebojša Stefanović, koje je ostvarilo brojne rezultate. Pre svega na smanjenju stope kriminaliteta.
Danas se u Srbiji pored škola ne prodaju slobodno narkotici našoj deci. Danas onaj ko hoće da se bavi kriminalom i korupcijom se plaši od ruke vlasti, od MUP-a, od policije u Srbiji. Danas više nema kriminalaca koji slobodno šetaju Srbijom i rade šta hoće. Danas je Srbija slobodna zemlja, stabilna, uvažavana u
24/2 MG/IR
regionu, u svetu, u Evropi i vi ćete imati podršku narodnih poslanika i građana Republike Srbije ukoliko tim putem nastavite i dalje.
Molim vas da tako nastavite, kako nam svima Bog pomogao i kako nam bilo bolje u budućnosti. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Imate 30 sekundi.
DRAGAN VESOVIĆ: Trudiću se da ovo što ću reći stane u tih 30 sekundi.
Dakle, gospođo buduća premijerko, ne priliči vam kao dami da Srpskom pokretu Dveri imputirate ono što nismo rekli. Niko nije rekao da je Srpski informativni centar koji je pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu sedište strane agenture. Kada smo o agenturama govorili, mislili smo na vaš deo biografije gde kažete da važnu fazu u vašoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte.
Mislimo smo na USAID, na NALED koji je formiran 2006. godine i na WEST EAST BRIDGE. Taj smo odgovor tražili. Hvala.
PREDSEDNIK: Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Ja sam neverovatna kombinacija između fikusa i dame. Hoću da vam kažem prvo da se nisam žalila na to kako su me sve zvali u poslednjih sedam dana. Upravo suprotno, juče sam rekla – zovite me kako god budete želeli. Kako god hoćete me zovite, to govori više o vama, nego što govori o meni. Tako da slobodno udrite mašti na volju i samo napred.
Važnije mnogo od svega toga zajedno je što sam htela da obavestim narodne poslanike da mi sada imamo od pre dva minuta dve prvakinje sveta u tekvondou. Pre dva dana je Vanja Stanković osvojila zlato na svetskom prvenstvu u tekvondou, prvakinja sveta sa 19 godina, naša Vanja. Upravo Milica Mandić osvojila je zlato i to sam htela da vam kažem.
PREDSEDNIK: Hvala lepo.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
Prvi govornik je narodni poslanik Vladimir Marinković.
25/1 GD/LjL 15.05-15.15
(Posle pauze)
PREDSEDNIK: Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Uvažena predsedavajuća, poštovani kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbija je kao ključne reči i ključne poruke u okviru ekspozea koji smo pomno slušali juče, gospođe Brnabić, definisala - modernizaciju, Četvrtu tehnološku revoluciju, ekonomski razvoj, novo zapošljavanje, investicije u obrazovanje i nauku. To su one vrednosti koje Socijaldemokratska partija Srbije već unazad nekoliko godina baštini, sa kojima se slažemo i daćemo svoj maksimalni doprinos da se implementacija ovih ideja i svih projekata koje je započela i prošla Vlada Republike Srbije, a nadamo se da će ova Vlada, kada se izabere, na čelu sa gospođicom Brnabić, da nastavi tu politiku i da je realizuje u korist svih građana Republike Srbije i naše zemlje.
Ono što bi mi izdvojili kao najbitniju stvar u okviru samog ekspozea i strateškog plana ove Vlade, to je investicija i to je razvoj onih sektora koji su propulzivni, koji mogu da dovedu do toga da Srbija ima puno više radnih mesta nego danas, da dovede do toga da Srbija poštuje i gaji vrednosti na kojima su zasnovane one moderne zemlje, zemlje razvijenih demokratija, razvijenih ekonomija, a to je slobodno preduzetništvo, to je slobodno tržište, to je poštovanje ljudskih prava i poštovanje radničkih prava.
Naravno da se naši ciljevi koji se odnose na socijalnu pravdu isključivo mogu realizovati kroz to da podstičemo preduzetništvo, da naši ljudi, a pogotovo mladi ljudi, imaju tu slobodu da pokreću svoje poslove, pokreću privatne inicijative i da Srbija postane definitivno i u punom kapacitetu društvo jednakih šansi – da svi imaju pravo, u skladu sa svojim mogućnostima, kvalifikacijama, veštinama, obrazovanjem, da nađu dobar posao, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, ali i da pokrenu svoj posao i da imaju mogućnost da dobro zarađuju, da zaposle svoje porodice i da na taj način dođemo do tog cilja da se u Srbiji otvara mnogo više preduzeća godišnje nego što se zatvara.
Na taj način, kroz podsticaje, kroz kreiranje jednog jasnog, dobrog i kvalitetnog zakonskog okvira, kreiramo jednu ekonomiju koja će se zasnivati na znanju, koja će se zasnivati na porodičnom biznisu, na konkurentnosti, na novim znanjima i na novim tehnologijama. Razvoj informacionih tehnologija, unapređenje studijskih programa na univerzitetima - prekvalifikacija koja je u okviru svog ministarskog mandata gospođica Brnabić pokrenula a tiče se prekvalifikacije ljudi za poslove u IT sektoru. Sama činjenica da nam fali 15 hiljada ljudi, da bi mogli sutra da ih zaposlimo, samo kada bi ih imali, dovoljno govori o tome da Srbija ima jako veliki potencijal u ovom sektoru.
Ne bih se složio sa kolegama koji govore o tome da mi imamo šansu samo kada su u pitanju određene industrijske grane koje se zasnivaju na radno-intenzivnim tehnologijama. Ne, ljudi u Srbiji, mladi ljudi u Srbiji, su školovani, oni su sposobni, oni imaju dobre kvalifikacije, imaju kvalitete i mogu da rade u okviru poslova i oblasti novih tehnologija. To je važno za Srbiju zato što te nove tehnologije i te privredne oblasti i sektori kreiraju najviše radnih mesta, kreiraju ono što je Srbiji najviše potrebno, a to je stvaranje dodatne vrednosti, stvaranje konkurentnosti, ne samo u odnosu na region.
25/2 GD/LjL
Mi želimo da budemo konkurentni i u odnosu na zemlje EU, jer, naravno, svi znaju da je strateški cilj ove bivše a i buduće Vlade punopravno članstvo Srbije u EU, saradnja i ugledanje na one najrazvijenije zemlje, ekonomski najrazvijenije zemlje na svetu – na Južnu Koreju, na SAD, na Izrael.
Podsetiću vas, juče je premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, otvorio jednu nedelju informacionih tehnologija u Izraelu i definisao prioritet Izraela da bude jedna od pet država na svetu koja će imati najrazvijeniju tu oblast i koja će imati najveći izvoz iz ove oblasti. Ako to radi Izrael zašto to ne bi radila i Srbija kada ima sve resurse da to radi?
Naravno, potrebno je da imamo podsticajnu politiku, poresku politiku. Potrebno je da definišemo jasan nivo i jasnu politiku podsticaja za ovaj sektor u Republici Srbiji i za sve druge sektore koji nam mogu doneti puno radnih mesta i koji nam mogu doneti puno dodatne vrednosti.
Naravno, mandatarka je pomenula i mikro-finansiranje. To je jako bitna stvar. Na taj način možemo kreirati hiljade radnih mesta, hiljade mogućnosti za zapošljavanje i porodični biznis i daćemo punu podršku za zakon o mikro-finansiranju. Glasaćemo za njega u Narodnoj Skupštini da stvorimo za ovakav vid finansiranja mikro, malog i srednjeg biznisa u Republici Srbiji.
Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati izbor Vlade, podržati izbor mandatarke i sve ono što je u skladu sa socijaldemokratskim idejama, socijaldemokratskim principima kao vodećom idejom 21. veka.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.
BRANKA STAMENKOVIĆ: Hvala.
Osvrnula bih se na deo ekspozea koji se tiče zdravstva. Na te tri i po stranice, koje smo videli u ovom pisanom dokumentu, uglavnom one svoje uporište imaju u prethodnom ekspozeu, jer je ključna reč kojom većina pasusa počinje – nastaviće se, što je negde i logično, jer je prethodna Vlada trajala nepunih godinu dana, a veći projekti zahtevaju duže da bi se obavili.
Postoji, međutim, jedan deo prethodnog ekspozea o kome ovde nema ni reči, a tiče se zdravstva, pa moje pitanje ima uporište u tom delu ekspozea, pa ću u duhu tradicije skupštinske, koju je ustanovio kolega Atlagić, pročitati taj deo da bi postavila pitanje.
Citiram: „Tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako nama od toga, ćorav može da vidi da nama negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako? Negde te pare nestaju.“ Kraj citata.
O ovoj milijardi u ovom novom ekspozeu nema ni reči. Znači, niti da smo je našli, niti da se ona traži. Mene zanima nađosmo li te novce, da li i tu imamo kontinuitet da se to i dalje na godišnjem nivou odliva? Molim vas, milijarda evra nisu mali novci, a mi lečimo decu SMS-om. Milijarda evra je 30% budžeta koji odvajamo za zdravstvo i to je oko 3% našeg BDP.
Unapred zahvaljujem mandatarki na odgovoru. Pohvaljujem to što je juče obećala da će odgovarati na pitanja. Hvala.
(Posle pauze)
PREDSEDNIK: Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Uvažena predsedavajuća, poštovani kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbija je kao ključne reči i ključne poruke u okviru ekspozea koji smo pomno slušali juče, gospođe Brnabić, definisala - modernizaciju, Četvrtu tehnološku revoluciju, ekonomski razvoj, novo zapošljavanje, investicije u obrazovanje i nauku. To su one vrednosti koje Socijaldemokratska partija Srbije već unazad nekoliko godina baštini, sa kojima se slažemo i daćemo svoj maksimalni doprinos da se implementacija ovih ideja i svih projekata koje je započela i prošla Vlada Republike Srbije, a nadamo se da će ova Vlada, kada se izabere, na čelu sa gospođicom Brnabić, da nastavi tu politiku i da je realizuje u korist svih građana Republike Srbije i naše zemlje.
Ono što bi mi izdvojili kao najbitniju stvar u okviru samog ekspozea i strateškog plana ove Vlade, to je investicija i to je razvoj onih sektora koji su propulzivni, koji mogu da dovedu do toga da Srbija ima puno više radnih mesta nego danas, da dovede do toga da Srbija poštuje i gaji vrednosti na kojima su zasnovane one moderne zemlje, zemlje razvijenih demokratija, razvijenih ekonomija, a to je slobodno preduzetništvo, to je slobodno tržište, to je poštovanje ljudskih prava i poštovanje radničkih prava.
Naravno da se naši ciljevi koji se odnose na socijalnu pravdu isključivo mogu realizovati kroz to da podstičemo preduzetništvo, da naši ljudi, a pogotovo mladi ljudi, imaju tu slobodu da pokreću svoje poslove, pokreću privatne inicijative i da Srbija postane definitivno i u punom kapacitetu društvo jednakih šansi – da svi imaju pravo, u skladu sa svojim mogućnostima, kvalifikacijama, veštinama, obrazovanjem, da nađu dobar posao, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, ali i da pokrenu svoj posao i da imaju mogućnost da dobro zarađuju, da zaposle svoje porodice i da na taj način dođemo do tog cilja da se u Srbiji otvara mnogo više preduzeća godišnje nego što se zatvara.
Na taj način, kroz podsticaje, kroz kreiranje jednog jasnog, dobrog i kvalitetnog zakonskog okvira, kreiramo jednu ekonomiju koja će se zasnivati na znanju, koja će se zasnivati na porodičnom biznisu, na konkurentnosti, na novim znanjima i na novim tehnologijama. Razvoj informacionih tehnologija, unapređenje studijskih programa na univerzitetima - prekvalifikacija koja je u okviru svog ministarskog mandata gospođica Brnabić pokrenula a tiče se prekvalifikacije ljudi za poslove u IT sektoru. Sama činjenica da nam fali 15 hiljada ljudi, da bi mogli sutra da ih zaposlimo, samo kada bi ih imali, dovoljno govori o tome da Srbija ima jako veliki potencijal u ovom sektoru.
Ne bih se složio sa kolegama koji govore o tome da mi imamo šansu samo kada su u pitanju određene industrijske grane koje se zasnivaju na radno-intenzivnim tehnologijama. Ne, ljudi u Srbiji, mladi ljudi u Srbiji, su školovani, oni su sposobni, oni imaju dobre kvalifikacije, imaju kvalitete i mogu da rade u okviru poslova i oblasti novih tehnologija. To je važno za Srbiju zato što te nove tehnologije i te privredne oblasti i sektori kreiraju najviše radnih mesta, kreiraju ono što je Srbiji najviše potrebno, a to je stvaranje dodatne vrednosti, stvaranje konkurentnosti, ne samo u odnosu na region.
25/2 GD/LjL
Mi želimo da budemo konkurentni i u odnosu na zemlje EU, jer, naravno, svi znaju da je strateški cilj ove bivše a i buduće Vlade punopravno članstvo Srbije u EU, saradnja i ugledanje na one najrazvijenije zemlje, ekonomski najrazvijenije zemlje na svetu – na Južnu Koreju, na SAD, na Izrael.
Podsetiću vas, juče je premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, otvorio jednu nedelju informacionih tehnologija u Izraelu i definisao prioritet Izraela da bude jedna od pet država na svetu koja će imati najrazvijeniju tu oblast i koja će imati najveći izvoz iz ove oblasti. Ako to radi Izrael zašto to ne bi radila i Srbija kada ima sve resurse da to radi?
Naravno, potrebno je da imamo podsticajnu politiku, poresku politiku. Potrebno je da definišemo jasan nivo i jasnu politiku podsticaja za ovaj sektor u Republici Srbiji i za sve druge sektore koji nam mogu doneti puno radnih mesta i koji nam mogu doneti puno dodatne vrednosti.
Naravno, mandatarka je pomenula i mikro-finansiranje. To je jako bitna stvar. Na taj način možemo kreirati hiljade radnih mesta, hiljade mogućnosti za zapošljavanje i porodični biznis i daćemo punu podršku za zakon o mikro-finansiranju. Glasaćemo za njega u Narodnoj Skupštini da stvorimo za ovakav vid finansiranja mikro, malog i srednjeg biznisa u Republici Srbiji.
Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati izbor Vlade, podržati izbor mandatarke i sve ono što je u skladu sa socijaldemokratskim idejama, socijaldemokratskim principima kao vodećom idejom 21. veka.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.
BRANKA STAMENKOVIĆ: Hvala.
Osvrnula bih se na deo ekspozea koji se tiče zdravstva. Na te tri i po stranice, koje smo videli u ovom pisanom dokumentu, uglavnom one svoje uporište imaju u prethodnom ekspozeu, jer je ključna reč kojom većina pasusa počinje – nastaviće se, što je negde i logično, jer je prethodna Vlada trajala nepunih godinu dana, a veći projekti zahtevaju duže da bi se obavili.
Postoji, međutim, jedan deo prethodnog ekspozea o kome ovde nema ni reči, a tiče se zdravstva, pa moje pitanje ima uporište u tom delu ekspozea, pa ću u duhu tradicije skupštinske, koju je ustanovio kolega Atlagić, pročitati taj deo da bi postavila pitanje.
Citiram: „Tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako nama od toga, ćorav može da vidi da nama negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako? Negde te pare nestaju.“ Kraj citata.
O ovoj milijardi u ovom novom ekspozeu nema ni reči. Znači, niti da smo je našli, niti da se ona traži. Mene zanima nađosmo li te novce, da li i tu imamo kontinuitet da se to i dalje na godišnjem nivou odliva? Molim vas, milijarda evra nisu mali novci, a mi lečimo decu SMS-om. Milijarda evra je 30% budžeta koji odvajamo za zdravstvo i to je oko 3% našeg BDP.
Unapred zahvaljujem mandatarki na odgovoru. Pohvaljujem to što je juče obećala da će odgovarati na pitanja. Hvala.
26/1 MO/BM 15.15 – 15.25
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovana mandatarko, uvaženi kandidati za članove Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, onako kako je već istakao naš ovlašćeni predstavnik, naš drug Đorđe Milićević, poslanička grupa SPS će bezrezervnu podršku dati ovom sastavu Vlade i ekspozeu mandatarke i samim tim dati podršku, odnosno glasati za predlog ove Vlade.
Ono što je jako važno istaći, a što proizilazi iz ekspozea ili programa koji je predočila mandatarka ovom plenumu, jeste činjenica sa kojom se SPS bezrezervno slaže, a to je da se nastavi reformski put Srbije u cilju krajnjeg strateškog cilja, a krajnji strateški cilj naše države jeste ulazak u članstvo EU.
Imamo započete reformske procese, i to vrlo uspešno, i ti reformski procesi se prate i vrednuju od onih koji su za to nadležni i koji predstavljaju sastavne delove organa i tela EU. Veoma smo zadovoljni što je to vrednovanje dalo pozitivne rezultate. Veoma smo zadovoljni činjenicom da je značajan deo poglavlja već otvoren. Veoma smo zadovoljni i činjenicom da će i druga poglavlja uskoro biti otvorena, što ukazuje na nedvosmislen način da je prethodna Vlada radila i te kako dobro.
Kontinuitet koji se mora zadržati podrazumeva dve stvari. Prva, da se intenzivira sve ono što je do sada rađeno izuzetno uspešno. Druga, da kroz taj intenzivniji proces dolazimo do rešavanja onih problema koje do sada nismo stigli ili nismo uspeli blagovremeno da rešimo.
Međunarodni položaj, međunarodni ugled Republike Srbije je sada, upravo zbog rezultata Vlade, prethodne Vlade, sada već tako možemo reći, izuzetno dobar. To podrazumeva da je Republika Srbija vodila izuzetnu dobru spoljnu politiku i da su tu oni koji su bili najodgovorniji i koji su na svojim leđima poneli najveći teret obaveze da ta spoljna politika bude uspešna, upravo sada predsednik države gospodin Vučić i ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
Nastavak integracionih procesa nesumnjivo jeste nešto što će ova Vlada imati kao svoju obavezu i na tom putu nailaziti na nova iskušenja, nove izazove. Jedan od tih izazova nesumnjivo jeste rešavanje pitanja Kosova i Metohije, statusa Srba na teritoriji Kosova i Metohije, kao i mnoge druge nerešene situacije koje se vezuju za sve segmente i društva i države.
Ne postoji nijedan resor koji nije dao svoj doprinos u ovim reformskim procesima. Dakle, ne postoji nijedno ministarstvo koje se nije uključilo u uspešno rešavanje onih zadataka i obaveza koje nam predstoje da bi se širom otvorila vrata Srbiji za ulazak u EU, počev od zdravstva, prosvete, pravosuđa, policije, da ne nabrajam sve ostale resore. Ali, kad smo već kod toga, ja ću se fokusirati samo na dva resora koja se vezuju s jedne strane za moju profesiju, a s druge strane za nešto što je vanprofesionalna aktivnost, a to je sport.
Kada je u pitanju pravosuđe, bez obzira što su i dalje tereti ostali zato što su nasleđeni, zato što ih vučemo decenijski, učinjeni su pomaci koji moraju zavredeti pažnju. Zbog toga, bez imalo servilnosti, ministarki i kandidatu za ministra pravde, koja će sigurno to i biti, Neli Kuburović SPS daje podršku u daljim naporima da se reforma pravosuđa nastavi i da svi problemi koji opterećuju pravosuđe budu što pre rešeni.
26/2 MO/BM
Nesporno je da je 900 hiljada predmeta manje, da je za toliko pravosuđe rasterećeno, odnosno sudovi. Moramo biti iskreni, najveći, da tako kažem, razlog da se to rasterećenje učini jeste upravo donošenje Zakona o izvršenju i obezbeđenju i činjenica da su javni izvršitelji preuzeli onu obavezu koju sudovi nisu mogli uspešno da izvrše. Siguran sam da će ministarka na tom polju, zajedno sa pravosudnim institucijama, dati svoj doprinos da se i drugi predmeti što brže rešavaju, kroz medijaciju, odnosno posredovanje, i da na taj način rasterećujemo sudove i da rešavamo probleme koje do sada niko nije uspevao da reši na adekvatan način.
Kada je u pitanju sport, danas smo čuli dve sjajne vesti. Jedna je da u tekvondou imamo novog svetskog šampiona. Gospodine Udovičiću, velike zasluge Ministarstva sporta zaista treba da budu vrednovane, treba ono što smo danas čuli da se dalje afirmiše. Ono što želim vama da poručim, jeste jedna činjenica koju niko ne može da dovede u sumnju, a to je da sve više malih sportova predstavlja reprezente Srbije u svetu, da su to sad naši ambasadori. Pored vaterpolista, pored košarkaša, košarkašica, odbojkaša i odbojkašica, to su sada takmičari u tekvondou, tu je naš automobilista Borković, tu su moji karatisti, Jelena Preković koja je bila prvak Evrope u karateu, kao i mnogi drugi koji ne predstavljaju samo onu elitu koja se vezuje za kolektivne sportove. Malim sportovima treba posvetiti sve više pažnje, zbog toga što tu sada postoji i kvalitet i kapacitet, i siguran sam da će Srbija preko njih imati velike domete i biti uspešno reprezentovana u celom svetu.
Budućoj Vladi Republike Srbije SPS želi uspeh u radu, želi da Srbiju postavi na zdrave noge na najbolji mogući način i da je uvede u EU što pre. U tom smislu, još jednom, podrška poslaničke grupe SPS se ni u kom slučaju ne dovodi u sumnju i ona je neupitna. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.
SRĐAN NOGO: Ukazao bih na povrede Poslovnika čl. 118. i 255.
Naime, tokom pauze sam izvršio uvid u stenografske beleške, član 118. st. 3. i 4. koji reguliše vođenje stenografskih beležaka, i video sam da nedostaje četiri minuta u stenogramima iz mog govora koji sam govorio, a kada ste mi rekli da se ne čuje zato što sam previsok, ali bi onda valjda trebalo da se čuje u stenografskim beleškama. Moj mikrofon nije radio, to je jasno svima.
Takođe, član 255. kaže da je rad Narodne skupštine javan, samog plenuma i radnih tela. Uvidom u snimak prenosa Narodne skupštine, vidi se da ne postoje podaci o ta četiri minuta moga govora. To su prenela i sredstva javnog informisanja.
Želeo bih da vam postavim pitanje, da li ja uopšte nisam govorio ta četiri minuta jer ne postoji nikakav tonski trag, ne postoji trag u stenogramima, ne postoji trag u medijima, ili kako ćemo već da rešimo taj problem? Zaista je neverovatno da mi je mikrofon bio uključen, ali nije radio i nije se čulo, iako je jutros radio. Podsetiću vas da sam ja bio poslanik koji je postavljao poslanička pitanja Vladi. Kako je moguće da se takva stvar desi sa mikrofonom, to je jako zanimljivo? Tako da, hteo bih da urgiram da se to popravi na neki način.
PREDSEDNIK: Niste u pravu. Evo, ja imam fotografiju šta ste vi radili sa mikrofonom za vreme vašeg govora. Stalno ste udarali mikrofon dok ga niste znatno oštetili. Možete sami da dođete i da vidite kako izgleda to, a mi ćemo nastaviti da radimo svakako. Svi su u sali čuli vaš govor, što mislim da je najvažnije.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovana mandatarko, uvaženi kandidati za članove Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, onako kako je već istakao naš ovlašćeni predstavnik, naš drug Đorđe Milićević, poslanička grupa SPS će bezrezervnu podršku dati ovom sastavu Vlade i ekspozeu mandatarke i samim tim dati podršku, odnosno glasati za predlog ove Vlade.
Ono što je jako važno istaći, a što proizilazi iz ekspozea ili programa koji je predočila mandatarka ovom plenumu, jeste činjenica sa kojom se SPS bezrezervno slaže, a to je da se nastavi reformski put Srbije u cilju krajnjeg strateškog cilja, a krajnji strateški cilj naše države jeste ulazak u članstvo EU.
Imamo započete reformske procese, i to vrlo uspešno, i ti reformski procesi se prate i vrednuju od onih koji su za to nadležni i koji predstavljaju sastavne delove organa i tela EU. Veoma smo zadovoljni što je to vrednovanje dalo pozitivne rezultate. Veoma smo zadovoljni činjenicom da je značajan deo poglavlja već otvoren. Veoma smo zadovoljni i činjenicom da će i druga poglavlja uskoro biti otvorena, što ukazuje na nedvosmislen način da je prethodna Vlada radila i te kako dobro.
Kontinuitet koji se mora zadržati podrazumeva dve stvari. Prva, da se intenzivira sve ono što je do sada rađeno izuzetno uspešno. Druga, da kroz taj intenzivniji proces dolazimo do rešavanja onih problema koje do sada nismo stigli ili nismo uspeli blagovremeno da rešimo.
Međunarodni položaj, međunarodni ugled Republike Srbije je sada, upravo zbog rezultata Vlade, prethodne Vlade, sada već tako možemo reći, izuzetno dobar. To podrazumeva da je Republika Srbija vodila izuzetnu dobru spoljnu politiku i da su tu oni koji su bili najodgovorniji i koji su na svojim leđima poneli najveći teret obaveze da ta spoljna politika bude uspešna, upravo sada predsednik države gospodin Vučić i ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
Nastavak integracionih procesa nesumnjivo jeste nešto što će ova Vlada imati kao svoju obavezu i na tom putu nailaziti na nova iskušenja, nove izazove. Jedan od tih izazova nesumnjivo jeste rešavanje pitanja Kosova i Metohije, statusa Srba na teritoriji Kosova i Metohije, kao i mnoge druge nerešene situacije koje se vezuju za sve segmente i društva i države.
Ne postoji nijedan resor koji nije dao svoj doprinos u ovim reformskim procesima. Dakle, ne postoji nijedno ministarstvo koje se nije uključilo u uspešno rešavanje onih zadataka i obaveza koje nam predstoje da bi se širom otvorila vrata Srbiji za ulazak u EU, počev od zdravstva, prosvete, pravosuđa, policije, da ne nabrajam sve ostale resore. Ali, kad smo već kod toga, ja ću se fokusirati samo na dva resora koja se vezuju s jedne strane za moju profesiju, a s druge strane za nešto što je vanprofesionalna aktivnost, a to je sport.
Kada je u pitanju pravosuđe, bez obzira što su i dalje tereti ostali zato što su nasleđeni, zato što ih vučemo decenijski, učinjeni su pomaci koji moraju zavredeti pažnju. Zbog toga, bez imalo servilnosti, ministarki i kandidatu za ministra pravde, koja će sigurno to i biti, Neli Kuburović SPS daje podršku u daljim naporima da se reforma pravosuđa nastavi i da svi problemi koji opterećuju pravosuđe budu što pre rešeni.
26/2 MO/BM
Nesporno je da je 900 hiljada predmeta manje, da je za toliko pravosuđe rasterećeno, odnosno sudovi. Moramo biti iskreni, najveći, da tako kažem, razlog da se to rasterećenje učini jeste upravo donošenje Zakona o izvršenju i obezbeđenju i činjenica da su javni izvršitelji preuzeli onu obavezu koju sudovi nisu mogli uspešno da izvrše. Siguran sam da će ministarka na tom polju, zajedno sa pravosudnim institucijama, dati svoj doprinos da se i drugi predmeti što brže rešavaju, kroz medijaciju, odnosno posredovanje, i da na taj način rasterećujemo sudove i da rešavamo probleme koje do sada niko nije uspevao da reši na adekvatan način.
Kada je u pitanju sport, danas smo čuli dve sjajne vesti. Jedna je da u tekvondou imamo novog svetskog šampiona. Gospodine Udovičiću, velike zasluge Ministarstva sporta zaista treba da budu vrednovane, treba ono što smo danas čuli da se dalje afirmiše. Ono što želim vama da poručim, jeste jedna činjenica koju niko ne može da dovede u sumnju, a to je da sve više malih sportova predstavlja reprezente Srbije u svetu, da su to sad naši ambasadori. Pored vaterpolista, pored košarkaša, košarkašica, odbojkaša i odbojkašica, to su sada takmičari u tekvondou, tu je naš automobilista Borković, tu su moji karatisti, Jelena Preković koja je bila prvak Evrope u karateu, kao i mnogi drugi koji ne predstavljaju samo onu elitu koja se vezuje za kolektivne sportove. Malim sportovima treba posvetiti sve više pažnje, zbog toga što tu sada postoji i kvalitet i kapacitet, i siguran sam da će Srbija preko njih imati velike domete i biti uspešno reprezentovana u celom svetu.
Budućoj Vladi Republike Srbije SPS želi uspeh u radu, želi da Srbiju postavi na zdrave noge na najbolji mogući način i da je uvede u EU što pre. U tom smislu, još jednom, podrška poslaničke grupe SPS se ni u kom slučaju ne dovodi u sumnju i ona je neupitna. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.
SRĐAN NOGO: Ukazao bih na povrede Poslovnika čl. 118. i 255.
Naime, tokom pauze sam izvršio uvid u stenografske beleške, član 118. st. 3. i 4. koji reguliše vođenje stenografskih beležaka, i video sam da nedostaje četiri minuta u stenogramima iz mog govora koji sam govorio, a kada ste mi rekli da se ne čuje zato što sam previsok, ali bi onda valjda trebalo da se čuje u stenografskim beleškama. Moj mikrofon nije radio, to je jasno svima.
Takođe, član 255. kaže da je rad Narodne skupštine javan, samog plenuma i radnih tela. Uvidom u snimak prenosa Narodne skupštine, vidi se da ne postoje podaci o ta četiri minuta moga govora. To su prenela i sredstva javnog informisanja.
Želeo bih da vam postavim pitanje, da li ja uopšte nisam govorio ta četiri minuta jer ne postoji nikakav tonski trag, ne postoji trag u stenogramima, ne postoji trag u medijima, ili kako ćemo već da rešimo taj problem? Zaista je neverovatno da mi je mikrofon bio uključen, ali nije radio i nije se čulo, iako je jutros radio. Podsetiću vas da sam ja bio poslanik koji je postavljao poslanička pitanja Vladi. Kako je moguće da se takva stvar desi sa mikrofonom, to je jako zanimljivo? Tako da, hteo bih da urgiram da se to popravi na neki način.
PREDSEDNIK: Niste u pravu. Evo, ja imam fotografiju šta ste vi radili sa mikrofonom za vreme vašeg govora. Stalno ste udarali mikrofon dok ga niste znatno oštetili. Možete sami da dođete i da vidite kako izgleda to, a mi ćemo nastaviti da radimo svakako. Svi su u sali čuli vaš govor, što mislim da je najvažnije.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.
27/1 MZ/SM 15.25-15.35
BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem.
Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Brnabić sa članovima Vlade, pre svega, mislim da je strašno važno, a pažljivo sam slušao vaš ekspoze, da postoji jedno institucionalno poverenje između parlamenta i Vlade koje nije postojalo do danas. Vaša izjava da ćete biti redovni poslednjeg četvrtka u mesecu nas hrabri u toj nameri da uspostavimo institucionalnu saradnju i da narodni poslanici, pre svega, naravno, opozicioni, mogu od vas da traže objašnjenja na rad Vlade i rad ministarstava.
U vašem ekspozeu ste izneli svoje ideje i ja smatram da su neke od njih jako dobre, ali ono što me brine jeste da vi nećete imati autoritet da ih sprovedete u delo. Digitalizacija je svakako potrebna Srbiji i ja vas u toj nameri potpuno podržavam. Smatram da je odliv mozgova na najvišem stupnju u srpskoj istoriji. Šezdeset hiljada ljudi nam je otišlo prošle godine iz zemlje, a 80.000 je procena po OECD-u da će izaći ove godine iz Srbije zauvek.
Ono što me brine jeste da niste zapravo svesni kakvo ste stanje zatekli i kako vi Srbiju želite da digitalizujete. Mislim da je ovo slika koja na najbolji mogući način oslikava danas stanje u Srbiji. Ovo je slika koja govori dovoljno o tome u kakvom su stanju naše bolnice, naše zdravstvo i građani Srbije. Vi ste govorili da je zdravstvo prestalo da propada i da su neke stvari bolje, ali ove slike iz porodilišta vas demantuju u tome. Takođe me veoma zanima šta vi zapravo imate da kažete ako je 200 miliona evra uloženo u „Beograd na vodi“, a sa duplo manje para smo mogli da ne samo sredimo taj prostor, za koji se slažem da treba da bude sređen, već smo mogli da dovedemo jedan „Amazon“, „Gugl“ ili neku svetsku kompaniju koja bi napravila bum u IT industriji i pomogla i Novom Sadu i Beogradu i Nišu da IT sektor zaista i zaživi. Tu su prosečne plate velike, od 800 i 900 evra, i to je upravo ono što se suprotstavlja društvu robova koje je promovisao vaš prethodnik na vašem mestu evo pet godina za redom. Ne možemo ulagati u jarbole 220 miliona dinara i govoriti da smo ćemo digitalizovati Srbiju jer onda vam se negde prioriteti ne poklapaju, vama ili vašem tutoru. Ali ne možemo insistirati na tome da jedan metar jarbola treba da košta milion i 800 hiljada dinara, a da govorimo s druge strane o modernizaciji naše zemlje.
Danas u ruci držim odluku o rebalansu budžeta grada Beograda i, verovali ili ne, 20 miliona dinara, dakle, više od 150.000 evra košta sajt za penzionere u gradu Beogradu. Sajt košta 150.000 evra. Ne verujem da je to ta vrsta digitalizacije koju ste vi juče predlagali građanima i narodnim poslanicima i ne verujem da vi verujete da je to digitalizacija Srbije koju treba sprovesti.
Ono što me takođe veoma buni jeste da nijedne jedine reči nije bilo o vladavini prava, o medijskim slobodama i o ljudskim pravima. Zanima me – da li se slažete ili osuđujete poslanika SNS koji je govorio da se privatno obezbeđenje SNS treba nagraditi na stranačkim organima zato što su tukli Lidiju Valtner, novinarku lista „Danas“? Da li se vi kao mandatarka slažete sa tom odlukom funkcionera SNS? Isto tako želim da znam makar i jednu reč o vladavini prava – da li je važno rušiti po mraku, po danu ili po zakonu, jer Savamala je ostala uskraćena kao afera za mišljenje od strane vas?
Ono što je takođe važno, time završavam, jeste borba protiv korupcije. Pomenuli ste u nekoliko navrata da je borba protiv korupcije ono što je veoma veliki prioritet i važan prioritet vaše Vlade. Kako sajt od 150.000 evra može da bude sajt danas u Srbiji, koja je gladna, žedna, gde su građani poniženi, gde su im smanjene plate i penzije, gde vojnici raskidaju svoje ugovore zato što su plate 30 i nešto hiljada
27/2 MZ/SM
dinara? Kako je moguće da za jedan metar jarbola dajemo 1.800.000 dinara? Ili smo Srbija gde se patriotizmom pokušava zamaskirati korupcija? Ne bih voleo da to bude slučaj sa nama.
Nijedne reči o spoljnoj politici. Vrlo me zanima i interesuje – da li će takođe vaš ministar i vaš predlog gospodin Nenad Popović, kao ministar u ovoj Vladi, uspeti da animira, pošto imamo humanitarnu katastrofu sa deponijom u Vinči, da li će uspeti da animira humanitarni centar ruski iz Niša, da tu humanitarnu katastrofu sanira, pošto pretpostavljam da humanitarni centar zbog toga i postoji u Srbiji? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Puno je pitanja postavljeno. Mislim da je najvažnije da svakako odgovorim na pitanja o zdravstvu jer su ona jedan od najvećih prioriteta građana Srbije.
Što se tiče nestajanja milijardu evra na godišnjem nivou iz zdravstvenog budžeta, apsolutno ne možemo da govorimo o nestajanju bilo kakvih milijardu evra iz zdravstvenog budžeta jer se u Republici Srbiji godišnje izdvaja iz budžeta 260 evra po glavi stanovnika. Realni troškovi pružanja zdravstvene zaštite po glavi stanovnika iznose između 800 i 900 evra na godišnjem nivou. Dakle, za toliko država nadoknađuje troškove koji bi inače trebalo da budu pokriveni iz zdravstvenog osiguranja. Dakle, ne možemo da pričamo o milijardu evra.
Što se tiče te fotografije i svega što se govori ovde o zdravstvenom sistemu, opet hajde da prođemo sve ono što smo prošli juče. Dakle, do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, odnosno Euro Health Consumer Index, ako neko treba da proveri. Kada smo ispunili kriterijume, bili smo najgori. U protekle dve godine napredovali smo 12 mesta na evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, više nismo najgori u Evropi i sada zauzimamo 24. poziciju. Isti taj indeks evropski je dao srpskom zdravstvu titulu države sa najvećim napretkom u 2016. godini.
Opet ću se vratiti na moje pitanje koje sam postavljala i svima nama i sama sebi danas ceo dan i postavljaću ga svaki dan, a to je – jel može bolje, jel može brže? Pa može, verovatno. Ali gde smo bili, odlično smo danas dogurali.
Da kažem još neke stvari oko zdravstvenog sistema. Jedan od najvećih prioriteta je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji: Klinički centar Niš – 32,5 miliona, Klinički centar Vojvodine – 32,6 miliona evra, sve investicije, Klinički centar Kragujevac – 29,4 miliona evra i Klinički centar Srbije – projektovana vrednost radova je 96 miliona evra. To je ukupno 200 miliona evra. Rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji, realizacija projekta rekonstrukcije i izgradnje, opremanja sedam renomiranih zdravstvenih ustanova o kojima sam pričala i u ekspozeu počeće ove godine: Univerzitetska dečja klinika „Tiršova“, Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, odnosno Višegradska, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i KBC „Zemun“ – Odeljenje pedijatrije. Dakle, rekonstrukcija izgradnje i opremanje ovih zdravstvenih centara.
28/1 JJ/MJ 15.35 – 15.45
Puštena su već u rad četiri linearna akceleratora na koje je Vlada Republike Srbije u 2016. godini izdvojila 700 miliona dinara. Tu su dva aparata za Klinički centar Niš, jedan aparat za Klinički centar Kragujevac i jedan aparat za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Do kraja 2017. godine, dakle do kraja ove godine, završavamo nabavku još šest aparata iz kredita Svetske banke.
U Kragujevcu nema više lista čekanja za zračenje. Do kraja mandata ove Vlade rekli smo da ćemo ukinuti sve liste čekanja. Na gama nožu zlatnom standardu u neurohirurgiji prvih godinu dana obavljeno je oko 800 intervencija. Do sada je ukupno urađeno više od 1.100 intervencija. Kupujemo i sajber nož, tako da će Srbija biti jedina zemlja u svetu čiji građani mogu potpuno besplatno da imaju intervencije novim zlatnim standardima i gama nožu i sajber nožu.
Vlada Srbije je donela odluku o odobravanju finansijskih sredstava za krečenje prostorija zdravstvenih ustanova, adaptacija i sanacija mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova. Iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova 600 miliona dinara iz budžeta odvojeno za to, to je više od 150 zdravstvenih ustanova koje su obuhvaćene ovim programom širom Srbije.
O zdravstvu, da nastavimo o zdravstvu, ili nema potrebe? Ali ima potrebe za još jednu važnu stvar koja se dva puta ovde pomenula, kao jedan podsetnik Vlade Republike Srbije da bi trebali da uradimo nešto da se deca više ne leče sms-om. Vlada je krajem 2014. godine formirala budžetski Fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, to je kraj 2014. godine. Za dve godine na lečenju u inostranstvo upućeno je 55 pacijenata, odobreno 118 zahteva za dijagnostiku u inostranoj zdravstvenoj ustanovi.
Za lečenje u inostranstvu i obezbeđivanje adekvatnih terapija obolelima od retkih bolesti preko budžetskog fonda za poslednje tri godine država je izdvojila više od 32 miliona evra. Do juna 2017. godine 63 dece je poslato na lečenje, 134 uzoraka poslato na analizu u inostranstvo. Na današnji dan na ovom fondu se nalazi 251 milion dinara. Država danas pomaže 10 puta više slučajeva nego pre tri godine.
Pokušala sam da nađem koliko se izdavalo do 2012. godine za lečenje retkih bolesti i fascinantan je podatak, je ne mogu sad, samo da vidim, znam da je dosta lako bilo zapamtiti taj broj - 0 dinara. Eto, da odgovorim samo na ovo pitanje na taj način da nisam sigurna da treba dalje odgovaram na ostala pitanja kada je ovo ovoliko izvitopereno. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Biljana Pantić Pilja.
BILjANA PANTIĆ PILjA: Gospođo mandataru, narodni poslanici, budući članovi Vlade, da nije tužno bilo bi smešno da neko ko je bio na vlasti tolike godine pokazuje slike oronulih bolnicu koje je mogao popravljati, ali na primer zimuje na Maldivima ili otvaraju „Kamenicu 2“ u jeku političke kampanje, daju nadu, lažnu nadu pacijentima obolelim od raka, a onda kada prođe kampanja „Kamenica 2“ nije spremna za upotrebu, i onda je to stvarno čuti od nekoga ko dođe da priča o programu buduće Vlade sa takvim znanjem.
Što se tiče programa buduće Vlade koji ste nam juče predstavili jasno je ukazano da ćete nastaviti putem kojim je predsednik Aleksandar Vučić započeo, da ćete nastaviti sa reformama koje su u interesu građana Srbije koji su vas i birali.
28/2 JJ/MJ
Prethodna Vlada ne čelu sa Aleksandrom Vučićem, započela je trend dovođenja stranih investitora i angažovanja domaćih resursa i vi ste i obećali nastavak ovakvog trenda juče u vašem programu koji ste nam pročitali. Međutim, neki narodni poslanici su spomenuli Novi Sad, fabrike.
Moram da se osvrnem na to i na Novi Sad koji je do 2012. godine bio opustošen od strane bivšeg režima kada su punjeni njihovi lični džepovi, džepovi njihovih partija, kada su uništili, samo da navedem Razvojnu banku u stečaju, koja je danas u stečaju, kada su uzimali kredite bez obezbeđenja. Onda 2012. godine su građani Novog Sada izabrali Miloša Vučovića za gradonačelnika koji se pokazao kao dobar domaćin, pa je to Vlada Aleksandra Vučića prepoznala. Pa, Novi Sad ima jedan „Delfi Pakard“ iz Velike Britanije, koji je iznajmio halu od 25 hiljada metara kvadratnih, dogradio još pet hiljada metara kvadratnih. U kome radi trenutno 1.700 ljudi, planirano je da se zaposli još 1.300. Fabrika „Lir“ iz SAD koja je sagradila novu fabriku od 30.000 kvadratnih metara, gde je zaposleno oko dve hiljade ljudi. Nemački „Kontinental“ u kome je odmah zaposleno 100 inžinjera i ima namere da se zaposli još 400 inžinjera. „Knor“ oko 50 ljudi, „Aleks fešon“ oko 100 ljudi.
Ali, to kolege koje dolaze iz Novog Sada očigledno ne znaju ili ne žele da znaju, boli ih što oni nisu mogli da dovedu takve investicije u jedan Novi Sad, a vi ste u svom programu obećali da ćete ovakav trend nastaviti.
Moram samo da se osvrnem, spomenuti su čuvari kontejnera. Za koleginicu koja je to spomenula, mogla je da spomene da grad Novi Sad mesečno trpi štetu od milion dinara, na način kako se oštećuju ti isti podzemni kontejneri, krađom otpada i razvaljivanjem kontejnera. Ali, to joj nije bilo bitno da spomene, jer nju baš briga za grad Novi Sad, a tome govori to da je napustila svoju matičnu partiju. Na primer u Evropi je otpad jedno od ozbiljnih stavki u prihodu grada, ali to očigledno njima nije bitno zato što Evropa očigledno nije put gde oni više žele da idu.
Takođe, naveli ste da će doći do novih izmena radnog zakonodavstva, izmena Zakonika o krivičnom postupku, pa se na to moram osvrnuti i to je veoma bitno za nastavak borbe protiv kriminala i korupcije, posebno imajući u vidu kako smo imali reformu pravosuđa i kako su nam uništili pravosuđe. Smatram da su bivši ministar Selaković i gospođa Kuburović odradili odličan posao, da su nastavili da se bore da imamo brže i efikasnije pravosuđe, da je izgrađeno preko 60 hiljada metara kvadratnih novih prostorija ili je renovirano. Nadamo se uskoro u Novom Sadu novoj zgradi za palatu pravde. Uvedene su nove profesije, novi zakoni koji su ubrazali pravosuđe, a vi ste naveli da će se promeniti i Zakonik o krivčičnom postupku gde će javnim tužiocima se dati veća ovlašćenja u istrazi, što smatram da je dobro, jer se time smanjuje i stopa kriminaliteta izvršenih krivičnih dela.
Takođe, juče ste rekli jednu sjajnu rečenicu, svaki član društva da uradi svoj deo da bi ovo društvo bilo bolje. Čuli smo, dosta njih iz bivšeg režima i opozicionih stranaka koji svojim delovanjem ne mogu da učine ništa bolje i to su građani Srbije prepoznali na prethodnim izborima. Ja ću vam dati svoj glas zato što znam da nastavljate kuda je stao Aleksandar Vučić i da nastavljate borbu za bolju Srbiju. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima Vjerica Radeta.
VJERICA RADETA: Dame i gospodo, od onog dana pre 15-ak dana kada je to bilo, kada je Aleksandar Vučić mimo volje svoje stranke obelodanio da će mandata za sastav Vlade biti Ana Brnabić počeli su, rekla bih, njeni problemi, uvrede, omalovažavanje, pravi pravcati mobing. I, to od koga? Upravo od funkcionera i poslanika napredne stranke. Gde god su se pojavljivali ničim izazvani sami su
28/3 JJ/MJ
govorili, kako se pojavi, kaže meni ne smeta što je Ana Brnabić gej, meni ne smeta što je Ana Brnabić, ima hrvatsko poreklo, meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u NALED-u koji je inače protiv interesa Srbije. Meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u USAID koji inače finansira Soroš. Dakle, ja ovo samo citiram ono što sam slušala od onih koji će ipak podržati Anu Brnabić kako su danas rekli i bilo mi je onako fascinantna izjava direktno u jednoj emisiji, kolege poslanika, ja imena namerno ne govorim, jer ne želim da izazivam ni svađe ni replike, nego čisto iznosim ono što mislim da je bitno.
29/1 BD/IĆ 15.45-15.55
Taj kolega kaže – što su svi navalili na Anu Brnabić, evo, i ja sam imao nekih predrasuda, ali ja sam sa njom razgovarao, ljudi, ona ja normalna. Ljudi, ja sam bila zgrožena kad sam to čula, verovali ili ne.
Dakle, i to se nastavlja danas. I danas, gospođu Brnabić, oni koji kažu da će glasati za nju zapravo omalovažavaju. Nikoga nismo čuli da je pričao da će glasati za Anu Brnabić zbog nje, zbog nekih njenih kvaliteta. Svi će za nju glasati zato što je ona izbor Aleksandra Vučića. Čak i ako jeste tako, pa bilo bi korektno prema gospođi Ani Brnabić da poneko kaže da će glasati zbog nje i zbog nekih njenih kvaliteta.
Onda su se u neko doba setili, pa su počeli da govore da je Ana Brnabić pokazala izuzetne rezultate na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave u ovom prethodnom periodu. I, naravno, niko nije rekao koji su to konkretni rezultati. Sada pitam, odnosno primećujem da, zapravo, tamo nekih rezultata nije ni bilo. Bilo je otkaza. Ne bih rekla da je to nešto čime neko treba da se pohvali.
Elektronska uprava ne postoji. Nemate mogućnost da uzmete izvod iz knjige rođenih za nekog ko je rođen u Beogradu da to uzmete u Nišu, ne znam, u nekom drugom mestu. Umrežen je Beograd, umrežen je Novi Sadi i još nekoliko, desetak opština u vrh glave. To je činjenica.
Zdravstvene knjižice, činjenica je da su zahtevi još od decembra prošle godine, evo punih sedam meseci, još uvek nisu stigle te elektronske zdravstvene knjižice.
U lokalnoj samoupravi, inače, niste uradili one ključne stvari. Lokalna samouprava vam cveta od korupcije. Stizale su, odnosno upućivane su primedbe i vama, gospođo Brnabić, i gospođi Mihajlović. Ne mogu da tvrdim da su do vas stigle, možda su negde presretnute. Ali, recimo, znam sigurno da je prema oba ministarstva upućeno pismo gde vas obaveštavaju da u jednoj opštini, ja ne mogu da govorim zbog ljudi koji su dali ove informacije, ne smem da govorim o kome se radi, jer će trpeti ozbiljne probleme u tim opštinama, da u jednoj opštini, beogradska opština je u pitanju, ako neko hoće da zida zgradu sa više stanova, mora da da 70.000 evra, zna se tačno kome. Naravno, ljudi odustaju. Dvadeset hiljada evra je traženo čoveku koji se bavi proizvodnjom, odnosno dao je, pardon, 20 hiljada evra. Treba da zaposli 120 ljudi da bi legalizovao neku malu trafo stanicu. Taj neko mu je rekao – znaš, izvini, moraš da daš još 20.000, predmet je došao kod mog kolege, verovali ili ne. Ja ne znam da li je to stiglo do vas. Verujem i jedna i druga bi reagovale da eventualno jeste, ali samo da znate da se to dešava.
Najveća naša primedba vama, gospođo Brnabić, u ovom ministarstvu u kojem ste radili je ta što smo sačekali izbore bez sređenog jedinstvenog biračkog spiska. Zaista vam je to obaveza koju morate najhitnije da rešite ukoliko želite da ozbiljno radite svoj posao.
Vi nam ovde pričate o digitalizaciji. Sve je to lepo, nemamo mi ništa protiv napredovanja u svakom smislu, ali vi ne poznajete svoju zemlju. Pričate o digitalizaciji u zemlji gde gradovi nemaju kanalizacije, gde ima sela koja nemaju ni struju, gde nema telekomunikacija, gde nemate dometa mobilnih telefona na najmanje jednoj trećini države. Probajte da pošaljete telegram. Prošli četvrtak sam slala telegram u jedno selo kod Babušnice. Službenica mi je rekla da će telegram stići na adresu u utorak, u četvrtak ujutru poslat, stići će u utorak. I vi pričate o digitalizaciji. U stanju u kojem se nalazi država Srbija prioritet je da se rešava ekonomska kriza i socijalna beda. Ako to možete, onda možemo očekivati da ćete nešto i da uradite.
29/2 BD/IĆ
PREDSEDNIK: Reč ima Veroljub Arsić.
VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, daćemo vam podršku, u to nemojte da sumnjate, a najvažniji razlog jeste taj što u svom radu imate rezultate. Neki mogu da ih osporavaju, neki mogu da ih vide. Oni koji ih uopšte ne vide, njima nema pomoći, verujte.
Ako ćemo od izuzetaka da pravimo pravilo, onda ova zemlja nema nikakvu budućnost.
Moram da vam kažem da morate da date sve od sebe da ove programske ciljeve koje ste izneli u svom ekspozeu i ostvarite, a reći ću vam i zašto. Zato što tokom čitave ove diskusije neko je optuživan, a reći ću tačno i ko je optuživan, predsednik Republike Aleksandar Vučić, da se bavi manipulacijom podacima. Pa su kolege poslanici iz bivšeg režima stalno iznosili neke podatke. Evo, ja ću samo nekoliko podataka da iznesem, ali počeo bih od ovoga.
Recimo, jedan moj uvaženi kolega kaže da su devizne rezerve Republike Srbije danas manje za milijardu, ali nije rekao čega. Ako pogledate, manje su za milijardu dolara, ali bih isto tako bio u pravu kada bih rekao da su veće za milijardu evra, zbog kursne razlike između 2008. godine odnosa između dolara i evra i današnjeg dana.
Zar to nije manipulacija činjenicama? Ili, recimo, još jedan podatak koji je jako bitan. Ovde su poslanici bivšeg režima skakali od radosti i od sreće manipulišući jednom činjenicom, a to je da je Narodna banka u završnom finansijskom računu za 2013. godinu iskazala gubitak.
Kada pogledate finansijski izveštaj, izgleda da je zaista tako, ali niko od tih manipulatora podacima nije rekao da taj finansijski izveštaj je umanjen zbog pada cene evra i ostalih deviza u deviznim rezervama, i da to što Narodna banka ima negativno poslovanje znači da u privredi i među građanima ima više novca. Ali, to im ne odgovara. Još kažu – mi to ne znamo, mi se u to ne razumemo.
Kada pričaju o javnom dugu, takođe iznose podatke koji mogu da se nazovu manipulacija. Evo, jedan kolega poslanik kaže 31.12.2013. godine javni dug Republike Srbije bio je 15 milijardi i 116 miliona evra, a danas je, odnosno 31.12.2016. godine 24 milijarde i 820 miliona evra. I jedan i drugi podatak su tačni, ali je iskazivao babe i žabe, i to nije iz neznanja, nego iz zlobe i pakosti, zato što su direktne obaveze bile 15 milijardi i 100 miliona. Međutim, indirektne su uvećavale to za još dve milijarde i 600 miliona, što ukupno iznosi 17 milijardi i 700 miliona, tako da je javni dug za pet godina skočio za nešto manje od sedam milijardi evra, i to je tačan podatak.
Polako, doći ćemo i do toga kako je nastao taj javni dug. Sačekajte malo, što ste nestrpljivi? To je ruka i delo bivšeg režima. Sad ćemo i o tome. Znate, mi ovde u Skupštini izbegavamo da govorimo neke stvari, odnosno ne dajemo kvalifikaciju da neko ko ne govori istinu, da ga nazovemo pravim imenom, nego mu kažemo iz vaspitanja – ne govorite istinu.
BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem.
Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Brnabić sa članovima Vlade, pre svega, mislim da je strašno važno, a pažljivo sam slušao vaš ekspoze, da postoji jedno institucionalno poverenje između parlamenta i Vlade koje nije postojalo do danas. Vaša izjava da ćete biti redovni poslednjeg četvrtka u mesecu nas hrabri u toj nameri da uspostavimo institucionalnu saradnju i da narodni poslanici, pre svega, naravno, opozicioni, mogu od vas da traže objašnjenja na rad Vlade i rad ministarstava.
U vašem ekspozeu ste izneli svoje ideje i ja smatram da su neke od njih jako dobre, ali ono što me brine jeste da vi nećete imati autoritet da ih sprovedete u delo. Digitalizacija je svakako potrebna Srbiji i ja vas u toj nameri potpuno podržavam. Smatram da je odliv mozgova na najvišem stupnju u srpskoj istoriji. Šezdeset hiljada ljudi nam je otišlo prošle godine iz zemlje, a 80.000 je procena po OECD-u da će izaći ove godine iz Srbije zauvek.
Ono što me brine jeste da niste zapravo svesni kakvo ste stanje zatekli i kako vi Srbiju želite da digitalizujete. Mislim da je ovo slika koja na najbolji mogući način oslikava danas stanje u Srbiji. Ovo je slika koja govori dovoljno o tome u kakvom su stanju naše bolnice, naše zdravstvo i građani Srbije. Vi ste govorili da je zdravstvo prestalo da propada i da su neke stvari bolje, ali ove slike iz porodilišta vas demantuju u tome. Takođe me veoma zanima šta vi zapravo imate da kažete ako je 200 miliona evra uloženo u „Beograd na vodi“, a sa duplo manje para smo mogli da ne samo sredimo taj prostor, za koji se slažem da treba da bude sređen, već smo mogli da dovedemo jedan „Amazon“, „Gugl“ ili neku svetsku kompaniju koja bi napravila bum u IT industriji i pomogla i Novom Sadu i Beogradu i Nišu da IT sektor zaista i zaživi. Tu su prosečne plate velike, od 800 i 900 evra, i to je upravo ono što se suprotstavlja društvu robova koje je promovisao vaš prethodnik na vašem mestu evo pet godina za redom. Ne možemo ulagati u jarbole 220 miliona dinara i govoriti da smo ćemo digitalizovati Srbiju jer onda vam se negde prioriteti ne poklapaju, vama ili vašem tutoru. Ali ne možemo insistirati na tome da jedan metar jarbola treba da košta milion i 800 hiljada dinara, a da govorimo s druge strane o modernizaciji naše zemlje.
Danas u ruci držim odluku o rebalansu budžeta grada Beograda i, verovali ili ne, 20 miliona dinara, dakle, više od 150.000 evra košta sajt za penzionere u gradu Beogradu. Sajt košta 150.000 evra. Ne verujem da je to ta vrsta digitalizacije koju ste vi juče predlagali građanima i narodnim poslanicima i ne verujem da vi verujete da je to digitalizacija Srbije koju treba sprovesti.
Ono što me takođe veoma buni jeste da nijedne jedine reči nije bilo o vladavini prava, o medijskim slobodama i o ljudskim pravima. Zanima me – da li se slažete ili osuđujete poslanika SNS koji je govorio da se privatno obezbeđenje SNS treba nagraditi na stranačkim organima zato što su tukli Lidiju Valtner, novinarku lista „Danas“? Da li se vi kao mandatarka slažete sa tom odlukom funkcionera SNS? Isto tako želim da znam makar i jednu reč o vladavini prava – da li je važno rušiti po mraku, po danu ili po zakonu, jer Savamala je ostala uskraćena kao afera za mišljenje od strane vas?
Ono što je takođe važno, time završavam, jeste borba protiv korupcije. Pomenuli ste u nekoliko navrata da je borba protiv korupcije ono što je veoma veliki prioritet i važan prioritet vaše Vlade. Kako sajt od 150.000 evra može da bude sajt danas u Srbiji, koja je gladna, žedna, gde su građani poniženi, gde su im smanjene plate i penzije, gde vojnici raskidaju svoje ugovore zato što su plate 30 i nešto hiljada
27/2 MZ/SM
dinara? Kako je moguće da za jedan metar jarbola dajemo 1.800.000 dinara? Ili smo Srbija gde se patriotizmom pokušava zamaskirati korupcija? Ne bih voleo da to bude slučaj sa nama.
Nijedne reči o spoljnoj politici. Vrlo me zanima i interesuje – da li će takođe vaš ministar i vaš predlog gospodin Nenad Popović, kao ministar u ovoj Vladi, uspeti da animira, pošto imamo humanitarnu katastrofu sa deponijom u Vinči, da li će uspeti da animira humanitarni centar ruski iz Niša, da tu humanitarnu katastrofu sanira, pošto pretpostavljam da humanitarni centar zbog toga i postoji u Srbiji? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Puno je pitanja postavljeno. Mislim da je najvažnije da svakako odgovorim na pitanja o zdravstvu jer su ona jedan od najvećih prioriteta građana Srbije.
Što se tiče nestajanja milijardu evra na godišnjem nivou iz zdravstvenog budžeta, apsolutno ne možemo da govorimo o nestajanju bilo kakvih milijardu evra iz zdravstvenog budžeta jer se u Republici Srbiji godišnje izdvaja iz budžeta 260 evra po glavi stanovnika. Realni troškovi pružanja zdravstvene zaštite po glavi stanovnika iznose između 800 i 900 evra na godišnjem nivou. Dakle, za toliko država nadoknađuje troškove koji bi inače trebalo da budu pokriveni iz zdravstvenog osiguranja. Dakle, ne možemo da pričamo o milijardu evra.
Što se tiče te fotografije i svega što se govori ovde o zdravstvenom sistemu, opet hajde da prođemo sve ono što smo prošli juče. Dakle, do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, odnosno Euro Health Consumer Index, ako neko treba da proveri. Kada smo ispunili kriterijume, bili smo najgori. U protekle dve godine napredovali smo 12 mesta na evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, više nismo najgori u Evropi i sada zauzimamo 24. poziciju. Isti taj indeks evropski je dao srpskom zdravstvu titulu države sa najvećim napretkom u 2016. godini.
Opet ću se vratiti na moje pitanje koje sam postavljala i svima nama i sama sebi danas ceo dan i postavljaću ga svaki dan, a to je – jel može bolje, jel može brže? Pa može, verovatno. Ali gde smo bili, odlično smo danas dogurali.
Da kažem još neke stvari oko zdravstvenog sistema. Jedan od najvećih prioriteta je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji: Klinički centar Niš – 32,5 miliona, Klinički centar Vojvodine – 32,6 miliona evra, sve investicije, Klinički centar Kragujevac – 29,4 miliona evra i Klinički centar Srbije – projektovana vrednost radova je 96 miliona evra. To je ukupno 200 miliona evra. Rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji, realizacija projekta rekonstrukcije i izgradnje, opremanja sedam renomiranih zdravstvenih ustanova o kojima sam pričala i u ekspozeu počeće ove godine: Univerzitetska dečja klinika „Tiršova“, Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, odnosno Višegradska, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i KBC „Zemun“ – Odeljenje pedijatrije. Dakle, rekonstrukcija izgradnje i opremanje ovih zdravstvenih centara.
28/1 JJ/MJ 15.35 – 15.45
Puštena su već u rad četiri linearna akceleratora na koje je Vlada Republike Srbije u 2016. godini izdvojila 700 miliona dinara. Tu su dva aparata za Klinički centar Niš, jedan aparat za Klinički centar Kragujevac i jedan aparat za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Do kraja 2017. godine, dakle do kraja ove godine, završavamo nabavku još šest aparata iz kredita Svetske banke.
U Kragujevcu nema više lista čekanja za zračenje. Do kraja mandata ove Vlade rekli smo da ćemo ukinuti sve liste čekanja. Na gama nožu zlatnom standardu u neurohirurgiji prvih godinu dana obavljeno je oko 800 intervencija. Do sada je ukupno urađeno više od 1.100 intervencija. Kupujemo i sajber nož, tako da će Srbija biti jedina zemlja u svetu čiji građani mogu potpuno besplatno da imaju intervencije novim zlatnim standardima i gama nožu i sajber nožu.
Vlada Srbije je donela odluku o odobravanju finansijskih sredstava za krečenje prostorija zdravstvenih ustanova, adaptacija i sanacija mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova. Iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova 600 miliona dinara iz budžeta odvojeno za to, to je više od 150 zdravstvenih ustanova koje su obuhvaćene ovim programom širom Srbije.
O zdravstvu, da nastavimo o zdravstvu, ili nema potrebe? Ali ima potrebe za još jednu važnu stvar koja se dva puta ovde pomenula, kao jedan podsetnik Vlade Republike Srbije da bi trebali da uradimo nešto da se deca više ne leče sms-om. Vlada je krajem 2014. godine formirala budžetski Fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, to je kraj 2014. godine. Za dve godine na lečenju u inostranstvo upućeno je 55 pacijenata, odobreno 118 zahteva za dijagnostiku u inostranoj zdravstvenoj ustanovi.
Za lečenje u inostranstvu i obezbeđivanje adekvatnih terapija obolelima od retkih bolesti preko budžetskog fonda za poslednje tri godine država je izdvojila više od 32 miliona evra. Do juna 2017. godine 63 dece je poslato na lečenje, 134 uzoraka poslato na analizu u inostranstvo. Na današnji dan na ovom fondu se nalazi 251 milion dinara. Država danas pomaže 10 puta više slučajeva nego pre tri godine.
Pokušala sam da nađem koliko se izdavalo do 2012. godine za lečenje retkih bolesti i fascinantan je podatak, je ne mogu sad, samo da vidim, znam da je dosta lako bilo zapamtiti taj broj - 0 dinara. Eto, da odgovorim samo na ovo pitanje na taj način da nisam sigurna da treba dalje odgovaram na ostala pitanja kada je ovo ovoliko izvitopereno. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Biljana Pantić Pilja.
BILjANA PANTIĆ PILjA: Gospođo mandataru, narodni poslanici, budući članovi Vlade, da nije tužno bilo bi smešno da neko ko je bio na vlasti tolike godine pokazuje slike oronulih bolnicu koje je mogao popravljati, ali na primer zimuje na Maldivima ili otvaraju „Kamenicu 2“ u jeku političke kampanje, daju nadu, lažnu nadu pacijentima obolelim od raka, a onda kada prođe kampanja „Kamenica 2“ nije spremna za upotrebu, i onda je to stvarno čuti od nekoga ko dođe da priča o programu buduće Vlade sa takvim znanjem.
Što se tiče programa buduće Vlade koji ste nam juče predstavili jasno je ukazano da ćete nastaviti putem kojim je predsednik Aleksandar Vučić započeo, da ćete nastaviti sa reformama koje su u interesu građana Srbije koji su vas i birali.
28/2 JJ/MJ
Prethodna Vlada ne čelu sa Aleksandrom Vučićem, započela je trend dovođenja stranih investitora i angažovanja domaćih resursa i vi ste i obećali nastavak ovakvog trenda juče u vašem programu koji ste nam pročitali. Međutim, neki narodni poslanici su spomenuli Novi Sad, fabrike.
Moram da se osvrnem na to i na Novi Sad koji je do 2012. godine bio opustošen od strane bivšeg režima kada su punjeni njihovi lični džepovi, džepovi njihovih partija, kada su uništili, samo da navedem Razvojnu banku u stečaju, koja je danas u stečaju, kada su uzimali kredite bez obezbeđenja. Onda 2012. godine su građani Novog Sada izabrali Miloša Vučovića za gradonačelnika koji se pokazao kao dobar domaćin, pa je to Vlada Aleksandra Vučića prepoznala. Pa, Novi Sad ima jedan „Delfi Pakard“ iz Velike Britanije, koji je iznajmio halu od 25 hiljada metara kvadratnih, dogradio još pet hiljada metara kvadratnih. U kome radi trenutno 1.700 ljudi, planirano je da se zaposli još 1.300. Fabrika „Lir“ iz SAD koja je sagradila novu fabriku od 30.000 kvadratnih metara, gde je zaposleno oko dve hiljade ljudi. Nemački „Kontinental“ u kome je odmah zaposleno 100 inžinjera i ima namere da se zaposli još 400 inžinjera. „Knor“ oko 50 ljudi, „Aleks fešon“ oko 100 ljudi.
Ali, to kolege koje dolaze iz Novog Sada očigledno ne znaju ili ne žele da znaju, boli ih što oni nisu mogli da dovedu takve investicije u jedan Novi Sad, a vi ste u svom programu obećali da ćete ovakav trend nastaviti.
Moram samo da se osvrnem, spomenuti su čuvari kontejnera. Za koleginicu koja je to spomenula, mogla je da spomene da grad Novi Sad mesečno trpi štetu od milion dinara, na način kako se oštećuju ti isti podzemni kontejneri, krađom otpada i razvaljivanjem kontejnera. Ali, to joj nije bilo bitno da spomene, jer nju baš briga za grad Novi Sad, a tome govori to da je napustila svoju matičnu partiju. Na primer u Evropi je otpad jedno od ozbiljnih stavki u prihodu grada, ali to očigledno njima nije bitno zato što Evropa očigledno nije put gde oni više žele da idu.
Takođe, naveli ste da će doći do novih izmena radnog zakonodavstva, izmena Zakonika o krivičnom postupku, pa se na to moram osvrnuti i to je veoma bitno za nastavak borbe protiv kriminala i korupcije, posebno imajući u vidu kako smo imali reformu pravosuđa i kako su nam uništili pravosuđe. Smatram da su bivši ministar Selaković i gospođa Kuburović odradili odličan posao, da su nastavili da se bore da imamo brže i efikasnije pravosuđe, da je izgrađeno preko 60 hiljada metara kvadratnih novih prostorija ili je renovirano. Nadamo se uskoro u Novom Sadu novoj zgradi za palatu pravde. Uvedene su nove profesije, novi zakoni koji su ubrazali pravosuđe, a vi ste naveli da će se promeniti i Zakonik o krivčičnom postupku gde će javnim tužiocima se dati veća ovlašćenja u istrazi, što smatram da je dobro, jer se time smanjuje i stopa kriminaliteta izvršenih krivičnih dela.
Takođe, juče ste rekli jednu sjajnu rečenicu, svaki član društva da uradi svoj deo da bi ovo društvo bilo bolje. Čuli smo, dosta njih iz bivšeg režima i opozicionih stranaka koji svojim delovanjem ne mogu da učine ništa bolje i to su građani Srbije prepoznali na prethodnim izborima. Ja ću vam dati svoj glas zato što znam da nastavljate kuda je stao Aleksandar Vučić i da nastavljate borbu za bolju Srbiju. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima Vjerica Radeta.
VJERICA RADETA: Dame i gospodo, od onog dana pre 15-ak dana kada je to bilo, kada je Aleksandar Vučić mimo volje svoje stranke obelodanio da će mandata za sastav Vlade biti Ana Brnabić počeli su, rekla bih, njeni problemi, uvrede, omalovažavanje, pravi pravcati mobing. I, to od koga? Upravo od funkcionera i poslanika napredne stranke. Gde god su se pojavljivali ničim izazvani sami su
28/3 JJ/MJ
govorili, kako se pojavi, kaže meni ne smeta što je Ana Brnabić gej, meni ne smeta što je Ana Brnabić, ima hrvatsko poreklo, meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u NALED-u koji je inače protiv interesa Srbije. Meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u USAID koji inače finansira Soroš. Dakle, ja ovo samo citiram ono što sam slušala od onih koji će ipak podržati Anu Brnabić kako su danas rekli i bilo mi je onako fascinantna izjava direktno u jednoj emisiji, kolege poslanika, ja imena namerno ne govorim, jer ne želim da izazivam ni svađe ni replike, nego čisto iznosim ono što mislim da je bitno.
29/1 BD/IĆ 15.45-15.55
Taj kolega kaže – što su svi navalili na Anu Brnabić, evo, i ja sam imao nekih predrasuda, ali ja sam sa njom razgovarao, ljudi, ona ja normalna. Ljudi, ja sam bila zgrožena kad sam to čula, verovali ili ne.
Dakle, i to se nastavlja danas. I danas, gospođu Brnabić, oni koji kažu da će glasati za nju zapravo omalovažavaju. Nikoga nismo čuli da je pričao da će glasati za Anu Brnabić zbog nje, zbog nekih njenih kvaliteta. Svi će za nju glasati zato što je ona izbor Aleksandra Vučića. Čak i ako jeste tako, pa bilo bi korektno prema gospođi Ani Brnabić da poneko kaže da će glasati zbog nje i zbog nekih njenih kvaliteta.
Onda su se u neko doba setili, pa su počeli da govore da je Ana Brnabić pokazala izuzetne rezultate na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave u ovom prethodnom periodu. I, naravno, niko nije rekao koji su to konkretni rezultati. Sada pitam, odnosno primećujem da, zapravo, tamo nekih rezultata nije ni bilo. Bilo je otkaza. Ne bih rekla da je to nešto čime neko treba da se pohvali.
Elektronska uprava ne postoji. Nemate mogućnost da uzmete izvod iz knjige rođenih za nekog ko je rođen u Beogradu da to uzmete u Nišu, ne znam, u nekom drugom mestu. Umrežen je Beograd, umrežen je Novi Sadi i još nekoliko, desetak opština u vrh glave. To je činjenica.
Zdravstvene knjižice, činjenica je da su zahtevi još od decembra prošle godine, evo punih sedam meseci, još uvek nisu stigle te elektronske zdravstvene knjižice.
U lokalnoj samoupravi, inače, niste uradili one ključne stvari. Lokalna samouprava vam cveta od korupcije. Stizale su, odnosno upućivane su primedbe i vama, gospođo Brnabić, i gospođi Mihajlović. Ne mogu da tvrdim da su do vas stigle, možda su negde presretnute. Ali, recimo, znam sigurno da je prema oba ministarstva upućeno pismo gde vas obaveštavaju da u jednoj opštini, ja ne mogu da govorim zbog ljudi koji su dali ove informacije, ne smem da govorim o kome se radi, jer će trpeti ozbiljne probleme u tim opštinama, da u jednoj opštini, beogradska opština je u pitanju, ako neko hoće da zida zgradu sa više stanova, mora da da 70.000 evra, zna se tačno kome. Naravno, ljudi odustaju. Dvadeset hiljada evra je traženo čoveku koji se bavi proizvodnjom, odnosno dao je, pardon, 20 hiljada evra. Treba da zaposli 120 ljudi da bi legalizovao neku malu trafo stanicu. Taj neko mu je rekao – znaš, izvini, moraš da daš još 20.000, predmet je došao kod mog kolege, verovali ili ne. Ja ne znam da li je to stiglo do vas. Verujem i jedna i druga bi reagovale da eventualno jeste, ali samo da znate da se to dešava.
Najveća naša primedba vama, gospođo Brnabić, u ovom ministarstvu u kojem ste radili je ta što smo sačekali izbore bez sređenog jedinstvenog biračkog spiska. Zaista vam je to obaveza koju morate najhitnije da rešite ukoliko želite da ozbiljno radite svoj posao.
Vi nam ovde pričate o digitalizaciji. Sve je to lepo, nemamo mi ništa protiv napredovanja u svakom smislu, ali vi ne poznajete svoju zemlju. Pričate o digitalizaciji u zemlji gde gradovi nemaju kanalizacije, gde ima sela koja nemaju ni struju, gde nema telekomunikacija, gde nemate dometa mobilnih telefona na najmanje jednoj trećini države. Probajte da pošaljete telegram. Prošli četvrtak sam slala telegram u jedno selo kod Babušnice. Službenica mi je rekla da će telegram stići na adresu u utorak, u četvrtak ujutru poslat, stići će u utorak. I vi pričate o digitalizaciji. U stanju u kojem se nalazi država Srbija prioritet je da se rešava ekonomska kriza i socijalna beda. Ako to možete, onda možemo očekivati da ćete nešto i da uradite.
29/2 BD/IĆ
PREDSEDNIK: Reč ima Veroljub Arsić.
VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, daćemo vam podršku, u to nemojte da sumnjate, a najvažniji razlog jeste taj što u svom radu imate rezultate. Neki mogu da ih osporavaju, neki mogu da ih vide. Oni koji ih uopšte ne vide, njima nema pomoći, verujte.
Ako ćemo od izuzetaka da pravimo pravilo, onda ova zemlja nema nikakvu budućnost.
Moram da vam kažem da morate da date sve od sebe da ove programske ciljeve koje ste izneli u svom ekspozeu i ostvarite, a reći ću vam i zašto. Zato što tokom čitave ove diskusije neko je optuživan, a reći ću tačno i ko je optuživan, predsednik Republike Aleksandar Vučić, da se bavi manipulacijom podacima. Pa su kolege poslanici iz bivšeg režima stalno iznosili neke podatke. Evo, ja ću samo nekoliko podataka da iznesem, ali počeo bih od ovoga.
Recimo, jedan moj uvaženi kolega kaže da su devizne rezerve Republike Srbije danas manje za milijardu, ali nije rekao čega. Ako pogledate, manje su za milijardu dolara, ali bih isto tako bio u pravu kada bih rekao da su veće za milijardu evra, zbog kursne razlike između 2008. godine odnosa između dolara i evra i današnjeg dana.
Zar to nije manipulacija činjenicama? Ili, recimo, još jedan podatak koji je jako bitan. Ovde su poslanici bivšeg režima skakali od radosti i od sreće manipulišući jednom činjenicom, a to je da je Narodna banka u završnom finansijskom računu za 2013. godinu iskazala gubitak.
Kada pogledate finansijski izveštaj, izgleda da je zaista tako, ali niko od tih manipulatora podacima nije rekao da taj finansijski izveštaj je umanjen zbog pada cene evra i ostalih deviza u deviznim rezervama, i da to što Narodna banka ima negativno poslovanje znači da u privredi i među građanima ima više novca. Ali, to im ne odgovara. Još kažu – mi to ne znamo, mi se u to ne razumemo.
Kada pričaju o javnom dugu, takođe iznose podatke koji mogu da se nazovu manipulacija. Evo, jedan kolega poslanik kaže 31.12.2013. godine javni dug Republike Srbije bio je 15 milijardi i 116 miliona evra, a danas je, odnosno 31.12.2016. godine 24 milijarde i 820 miliona evra. I jedan i drugi podatak su tačni, ali je iskazivao babe i žabe, i to nije iz neznanja, nego iz zlobe i pakosti, zato što su direktne obaveze bile 15 milijardi i 100 miliona. Međutim, indirektne su uvećavale to za još dve milijarde i 600 miliona, što ukupno iznosi 17 milijardi i 700 miliona, tako da je javni dug za pet godina skočio za nešto manje od sedam milijardi evra, i to je tačan podatak.
Polako, doći ćemo i do toga kako je nastao taj javni dug. Sačekajte malo, što ste nestrpljivi? To je ruka i delo bivšeg režima. Sad ćemo i o tome. Znate, mi ovde u Skupštini izbegavamo da govorimo neke stvari, odnosno ne dajemo kvalifikaciju da neko ko ne govori istinu, da ga nazovemo pravim imenom, nego mu kažemo iz vaspitanja – ne govorite istinu.
30/1 TĐ/CG 15.55-16.05
Nećemo da kažemo onu ružnu reč. Niko neće da kaže da je 2013. godine iz budžeta Republike Srbije isplaćeno 90 milijardi dinara na kredite sa kojima SNS i Vlada u kojima učestvuje nema nikakve odgovornosti. To su krediti koje je podizao bivši režim.
Kada se zadužite da biste platili glavnicu kredita, da biste platili kamatu kredita, taj iznos sa kojim ste se zadužili pripisuje se vašoj glavnici. Zbog otplate kamate iz 2013. godine u 2014. godini imamo povećanje iznosa za otplatu kamata i ona već iznosi 113 milijardi dinara ili 900 miliona evra. Opet su plaćene samo kamate, a podignut je kredit da bi se platile te kamate zato što nismo imali privredu koja je mogla da izdrži to zaduženje, a privredu smo nasledili od bivšeg režima.
U 2015. godini, tačni podaci, kamate su iznosile 131 milijardu dinara ili milijardu i 50 miliona evra. To je opet plaćeno zaduženjem države zbog kredita koje ste vi podizali i kamata koje moramo mi da otplaćujemo, a vi ste ih pravili.
Godine 2016. plaćeno je na osnovu kredita koje ste vi podizali kamate u iznosu od 139 milijardi dinara, odnosno milijardu i 100 miliona evra. Što to ne kažete? To je vaših ruku delo. Da li se stidi neko od vas? Ne bogami, taman posla. To je ukupno iznosilo 4 milijarde i 200 miliona evra novih obaveza države. Kada pitate odakle toliki javni dug, svi su podaci dostupni, javni, …
Samo da vam kažem, vi volite da kažete da je matematika egzaktna nauka, a ja koristim srpske reči, precizna, znači nema greške.
Idemo dalje. Milijardu evra, igrao se neko sa dve banke – Razvojnom bankom Vojvodine i Agrobankom. To je isto plaćeno iz budžeta Republike Srbije.
Idemo dalje. Četiristo miliona evra dug za subvenciju poljoprivredi iz 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Hoćete dalje?
Vojne penzije koje nisu usklađivane od 2008. godine zbog pretnje gubitka pred sudom. Što ne galamite? Istina vas boli, pa šta da vam radim? Dve stotine miliona evra.
Tu je i ministar Vujović koji će sve da potvrdi. Nisam još došao do kraja. Imate u strukturi našeg javnog duga 6 milijardi dolara koje smo nasledili po kursu 1,34 u odnosu dolar – evro, a danas je 1,05, pa imamo zbog vaših 6 milijardi dolara kursne razlike u budžetu koje utiču na javni dug u iznosu od milijardu i 620 miliona evra.
Svi ovi podaci koje sam izneo su tačni, dostupni su svima. Čudi me da neke kolege poslanici koji su učestvovali i podržavali mogu da me pogledaju u oči, što znači da su bez skrupula, a ko je bez skrupula je bez časti, ko je bez časti ne može da vodi Srbiju. Zato morate da date sve od sebe da vaši programski ciljevi, gospođa Brnabić, uspeju. Zamislite da oni koji ovde ne govore istinu šta će da rade kada dođu na vlast. Srbija ih više ne zaslužuju na vlasti.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Imate 46 sekundi.
SONjA PAVLOVIĆ: Gospođo Brnabić, ne može brže, bolje, jače ako imamo premijera kome treba mentor, ako imamo Vladu kontinuiteta spornoga kvaliteta, ako je ta Vlada donela set zakona direktno škodljivih po građane Srbije, ako ta Vlada proglasi lični interes za interes od javnog značaja zarad sprovođenja projekata tipa „Beograd na vodi“.
Možda će Ministarstvo životne sredine imati čime da se bavi. Pitam – ko će biti vlasnik životne sredine o kojoj će se baviti to ministarstvo kada ste sve što je moglo da se proda prodali? Hvala najlepše.
30/2 TĐ/CG
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Skupštine, poštovana mandatarko, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Ja u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS – Aleksandar Vučić.
Ja ću vas, kao mandatara, podržati bezrezervno. Baš zbog toga što znam da ste dobra osoba, da ste dobar čovek. Baš zbog toga što znam da ste stručni i baš zbog toga što znam da dolazite, da vaša krv jednim delom jeste iz Babušnice. To je opština koja se nalazi na jugoistoku Srbije. Baš zbog toga ja želim da podržim vas, da podržim vašu Vladu jer znam da ćemo nastaviti da radimo sa istim ciljem, a to je da se razvija jugoistok Srbije, da se ulaže u poljoprivredu, da se ulaže u selo, da se ulaže u mlade, da se ulaže u zadrugarstvo, da se ulaže u nauku, da se ulaže u zdravstvo. Ja znam da će tako biti. Ja znam još nešto što moje kolege i građani Srbije moraju da znaju, a to je da se vi, kada vas neko pozove, uvek odazovete i znam kada nešto treba, kao ministar za lokalnu samoupravu, vi ste uvek davali smernice nama u Svrljigu i opštinama, kao što je Babušnica, Gadžin Han, kao što je jugoistok Srbije.
Mislim da mi ne treba da se stidimo onoga što imamo. To je naša snaga u ljudima, snaga u prvom čoveku naše Srbije, a to je gospodin Vučić, predsednik, kome smo dali podršku, a koji je i vas predložio. Zato ću na glasanju glasati svim srcem za vas jer znam da će ova naša buduća Vlada na čelu sa vama nastaviti da radi na razvoju jugoistoka Srbije. Siguran sam da ćemo nastaviti sa ulaganjem u niški aerodrom, da nastavimo sa izgradnjom svih puteva na jugoistoku Srbije i, još jednom, ja ću glasati za vas.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski.
GORAN PEKARSKI: Poštovana predsednice, poštovani poslanici, poštovani bivši i budući ministri, poštovana mandatarko, Nova Srbija i poslanički klub Nove Srbije i Pokret za spas Srbije u danu za glasanje neće podržati ovu Vladu, jer je Nova Srbija odustala od kursa podrške prethodnoj Vladi, a s obzirom da je ova Vlada u kontinuitetu i želji da nastavi kontinuitet prethodne Vlade, logično je da mi nećemo podržati takvu Vladu.
Slušali smo danas ovde i juče u izlaganju raznih diskusija, od hvalospeva do teških kritika, od lepih reči i iskrene podrške nekih ljudi koji stvarno veruju u to, do cinizma, nećemo ulaziti u te detalje. Jednostavno smatramo da ova Vlada nije vaša Vlada, da ove ministre niste vi birali, da ovu rokadu koju ste napravili između ministara niste vi napravili, da ministarstvo bez portfelja zaduženo za inovacije nije vaša ideja. Mislimo da to nije vaša zasluga i zato nećemo podržati ovu Vladu. Naravno, to što nećemo podržati ovu Vladu ne znači da nećemo pratiti njen rad i da nećemo je pohvaliti i kritikovati.
Nećemo da kažemo onu ružnu reč. Niko neće da kaže da je 2013. godine iz budžeta Republike Srbije isplaćeno 90 milijardi dinara na kredite sa kojima SNS i Vlada u kojima učestvuje nema nikakve odgovornosti. To su krediti koje je podizao bivši režim.
Kada se zadužite da biste platili glavnicu kredita, da biste platili kamatu kredita, taj iznos sa kojim ste se zadužili pripisuje se vašoj glavnici. Zbog otplate kamate iz 2013. godine u 2014. godini imamo povećanje iznosa za otplatu kamata i ona već iznosi 113 milijardi dinara ili 900 miliona evra. Opet su plaćene samo kamate, a podignut je kredit da bi se platile te kamate zato što nismo imali privredu koja je mogla da izdrži to zaduženje, a privredu smo nasledili od bivšeg režima.
U 2015. godini, tačni podaci, kamate su iznosile 131 milijardu dinara ili milijardu i 50 miliona evra. To je opet plaćeno zaduženjem države zbog kredita koje ste vi podizali i kamata koje moramo mi da otplaćujemo, a vi ste ih pravili.
Godine 2016. plaćeno je na osnovu kredita koje ste vi podizali kamate u iznosu od 139 milijardi dinara, odnosno milijardu i 100 miliona evra. Što to ne kažete? To je vaših ruku delo. Da li se stidi neko od vas? Ne bogami, taman posla. To je ukupno iznosilo 4 milijarde i 200 miliona evra novih obaveza države. Kada pitate odakle toliki javni dug, svi su podaci dostupni, javni, …
Samo da vam kažem, vi volite da kažete da je matematika egzaktna nauka, a ja koristim srpske reči, precizna, znači nema greške.
Idemo dalje. Milijardu evra, igrao se neko sa dve banke – Razvojnom bankom Vojvodine i Agrobankom. To je isto plaćeno iz budžeta Republike Srbije.
Idemo dalje. Četiristo miliona evra dug za subvenciju poljoprivredi iz 2009, 2010, 2011. i 2012. godine. Hoćete dalje?
Vojne penzije koje nisu usklađivane od 2008. godine zbog pretnje gubitka pred sudom. Što ne galamite? Istina vas boli, pa šta da vam radim? Dve stotine miliona evra.
Tu je i ministar Vujović koji će sve da potvrdi. Nisam još došao do kraja. Imate u strukturi našeg javnog duga 6 milijardi dolara koje smo nasledili po kursu 1,34 u odnosu dolar – evro, a danas je 1,05, pa imamo zbog vaših 6 milijardi dolara kursne razlike u budžetu koje utiču na javni dug u iznosu od milijardu i 620 miliona evra.
Svi ovi podaci koje sam izneo su tačni, dostupni su svima. Čudi me da neke kolege poslanici koji su učestvovali i podržavali mogu da me pogledaju u oči, što znači da su bez skrupula, a ko je bez skrupula je bez časti, ko je bez časti ne može da vodi Srbiju. Zato morate da date sve od sebe da vaši programski ciljevi, gospođa Brnabić, uspeju. Zamislite da oni koji ovde ne govore istinu šta će da rade kada dođu na vlast. Srbija ih više ne zaslužuju na vlasti.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Imate 46 sekundi.
SONjA PAVLOVIĆ: Gospođo Brnabić, ne može brže, bolje, jače ako imamo premijera kome treba mentor, ako imamo Vladu kontinuiteta spornoga kvaliteta, ako je ta Vlada donela set zakona direktno škodljivih po građane Srbije, ako ta Vlada proglasi lični interes za interes od javnog značaja zarad sprovođenja projekata tipa „Beograd na vodi“.
Možda će Ministarstvo životne sredine imati čime da se bavi. Pitam – ko će biti vlasnik životne sredine o kojoj će se baviti to ministarstvo kada ste sve što je moglo da se proda prodali? Hvala najlepše.
30/2 TĐ/CG
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Skupštine, poštovana mandatarko, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Ja u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS – Aleksandar Vučić.
Ja ću vas, kao mandatara, podržati bezrezervno. Baš zbog toga što znam da ste dobra osoba, da ste dobar čovek. Baš zbog toga što znam da ste stručni i baš zbog toga što znam da dolazite, da vaša krv jednim delom jeste iz Babušnice. To je opština koja se nalazi na jugoistoku Srbije. Baš zbog toga ja želim da podržim vas, da podržim vašu Vladu jer znam da ćemo nastaviti da radimo sa istim ciljem, a to je da se razvija jugoistok Srbije, da se ulaže u poljoprivredu, da se ulaže u selo, da se ulaže u mlade, da se ulaže u zadrugarstvo, da se ulaže u nauku, da se ulaže u zdravstvo. Ja znam da će tako biti. Ja znam još nešto što moje kolege i građani Srbije moraju da znaju, a to je da se vi, kada vas neko pozove, uvek odazovete i znam kada nešto treba, kao ministar za lokalnu samoupravu, vi ste uvek davali smernice nama u Svrljigu i opštinama, kao što je Babušnica, Gadžin Han, kao što je jugoistok Srbije.
Mislim da mi ne treba da se stidimo onoga što imamo. To je naša snaga u ljudima, snaga u prvom čoveku naše Srbije, a to je gospodin Vučić, predsednik, kome smo dali podršku, a koji je i vas predložio. Zato ću na glasanju glasati svim srcem za vas jer znam da će ova naša buduća Vlada na čelu sa vama nastaviti da radi na razvoju jugoistoka Srbije. Siguran sam da ćemo nastaviti sa ulaganjem u niški aerodrom, da nastavimo sa izgradnjom svih puteva na jugoistoku Srbije i, još jednom, ja ću glasati za vas.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski.
GORAN PEKARSKI: Poštovana predsednice, poštovani poslanici, poštovani bivši i budući ministri, poštovana mandatarko, Nova Srbija i poslanički klub Nove Srbije i Pokret za spas Srbije u danu za glasanje neće podržati ovu Vladu, jer je Nova Srbija odustala od kursa podrške prethodnoj Vladi, a s obzirom da je ova Vlada u kontinuitetu i želji da nastavi kontinuitet prethodne Vlade, logično je da mi nećemo podržati takvu Vladu.
Slušali smo danas ovde i juče u izlaganju raznih diskusija, od hvalospeva do teških kritika, od lepih reči i iskrene podrške nekih ljudi koji stvarno veruju u to, do cinizma, nećemo ulaziti u te detalje. Jednostavno smatramo da ova Vlada nije vaša Vlada, da ove ministre niste vi birali, da ovu rokadu koju ste napravili između ministara niste vi napravili, da ministarstvo bez portfelja zaduženo za inovacije nije vaša ideja. Mislimo da to nije vaša zasluga i zato nećemo podržati ovu Vladu. Naravno, to što nećemo podržati ovu Vladu ne znači da nećemo pratiti njen rad i da nećemo je pohvaliti i kritikovati.
31/1 JI/LŽ 16.05 – 16.15
Isto tako, kao što smo pratili i do sada rad bivše vlasti i bivše Vlade, tako ćemo pratiti i ubuduće. Pohvalićemo sve ono što je dobro. Pohvalićemo i gama nož, pohvalićemo i sajber nož, pohvalićemo i novi start pet skenera, pohvalićemo i onkolologiju dva, pohvalićemo i novi deo za radioterapiju. Isto tako, sa druge strane, skrenućemo pažnju i na neke druge strukture vlasti, troše neka sredstva koja bi možda bilo bolje da su otišla, ili za zdravstvo, ili za omladinu, ili za kulturu, ili za ne znam šta drugo. Možda je tu baš vaš sledeći problem, da u nekom narednom periodu, kada budete pravili neke rebalanse budžeta ili predlog za sledeću godinu za budžet, taj okvir budžeta za lokalnu samoupravu. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. Vreme ste iskoristili.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Đurović.
ALEKSANDRA ĐUROVIĆ: Poštovana predsednice, uvažena gospođo Brnabić, koleginice i kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, na samom početku bih htela da izrazim zadovoljstvo što ćemo prvi put u istoriji Srbije imati ženu premijera. Iako nije to ono što je preporučilo gospođu Brnabić za ovu poziciju, mislim da je to jako važno ohrabrenje za sve žene u Srbiji, ne samo one koje se bave politikom, već i za sve druge žene da mogu da dođu na najviše pozicije zahvaljujući svom znanju i obrazovanju.
Što se tiče gospođe Brnabić, ona je svojim dosadašnjim radom već pokazala stručnost, sposobnost, odgovornost u poslu koji je radila. Takođe, ono što smatram da je jako važna osobina za svakoga ko pretenduje da bude na vrhu bilo koje organizacije, a posebno, ukoliko je to Vlada Republike Srbije, a to je da je timski igrač, a to je upravo osobina koja krasi vas, tako da sam sigurna da ćete sa uspehom da vodite Vladu Republike Srbije.
Zadaci koji su pred Vladom, koja će uskoro da bude izglasana, jesu da nastavi onim putem, onim utvrđenim prioritetima, koje je imala prethodna Vlada, koja je dobila podršku na izborima prošle godine, parlamentarnim izborima. Što se tiče unutrašnjeg plana, to je nastavak ekonomskih reformi, a posebno bih pohvalila to što ste kao jedan prioritet na unutrašnjem planu izdvojili obrazovanje i digitalizaciju. Mislim da je to jako važno za modernizaciju našeg društva.
S obzirom da je Vlada koju je predvodio gospodin Aleksandar Vučić imala izuzetno hrabre poteze koji su doveli do dobrih rezultata, mislim da će nastavak rada, u tom smislu, za vas biti ni malo lak zadatak. Ono što je, takođe, važno reći, jeste da naši građani posle ovih reformi, koje su sprovedene, očekuju i neke vidove konkretnih benefita da osete, a to je u pogledu povećanja penzija, povećanja plata u javnom sektoru i to je ono što se očekuje od ove Vlade.
Ono što bih želela da stavim kao fokus mog izlaganja, to je spoljna politika, to je nešto čime se bavim u Narodnoj skupštini, jako je važno što ste naglasili kontinuitet u spoljnoj politici Republike Srbije, članstvo u EU, kao strateški prioritet, ali svakako održanje i očuvanje najboljih odnosa i saradnje, kako sa Ruskom Federacijom, tako i sa Kinom i jača bilateralna saradnja sa drugim važnim akterima na međunarodnoj sceni.
Svakako je Vlada u sektoru spoljne politike nešto što je prethodna Vlada ima čime da se pohvali. Od decembra 2014. godine, kada je organizovan samit Kina- Zemlje centralnoistočne Evrope, kada smo posle mnogo godina imali priliku i da ugostimo premijera Kine, i izuzetno važan projekat „Jedan pojas-jedan put“, izuzetno važan za celu Evropu, rekla bih, a koja je Srbiju stavila u centar je jako važno i nešto čemu nam, sigurna sam, ceo region zavidi.
31/2 JI/LŽ
Takođe, predsedavanje Srbije OEBS-om, što se prvi put desilo u ovoj organizaciji da Srbija predsedava OEBS-om, 2015. godine na jako uspešan način, je nešto što je promovisalo i popravilo imidž naše zemlje i činjenica da je, na kraju, u decembru došlo do toga da je 44 delegacije na ministarskom nivou došlo u Beograd, je svakako bio veliki doprinos promociji naše zemlje.
Ono što je važno istaći jeste veliki napredak, i sve ono što smo ostvarili oko sprečavanja članstva tzv. Kosovo međunarodnim organizacijama, posebno bih istakla UNESKO. Takođe, u Savetu bezbednosti UN smo sprečili usvajanje rezolucije koja je, zahvaljujući vetu koji je dala Ruska federacija, sprečena da se usvoji, tiče se događaja koji su se desili u Srebrenici.
Mislim da je to nešto što mi, kao država, smo u obavezi, da tu vrstu podrške koju smo dobili od Ruske federacije, da to nikada ne zaboravimo. Da je Srbija uspela da popravi svoj međunarodni ugled pokazala je inauguracija predsednika Vučića, kada je više od 50 stranih delegacija došlo da prisustvuje. Svi lideri regiona, i pored određenih nesuglasica koje su postojale u regionu, činjenica da su na visokom nivou došli svi da daju podršku našem predsedniku, pokazuje jedno poštovanje, ne samo prema njemu, nego i prema Srbiji.
Strateški cilj, članstvo u Evropskoj uniji, je nešto što ostaje naš prioritet. Mislim da je dobro što će sada sve pod krovom novog ministarstva za evropske integracije biti objedinjene nadležnosti, kako Kancelarije za evropske integracije, tako i nadležnosti koje je imalo Ministarstvo bez portfelja zaduženo za evropske integracije i pregovarački tim. Jako je dobro, jer mogu na bolju način da koordiniraju aktivnosti. Svi mi dobro znamo da se Evropska unija suočava sa velikom krizom, i da proces proširenja nije nešto što je prioritet.
Ono što je zabrinjavajuće i što je jedan od, rekla bih, zadataka za buduće ministarstvo jeste poboljšati imidž i podršku samom procesu našeg pristupanja EU. Ono što smo mogli da vidimo kroz istraživanja, jeste da je najniža podrška upravo među omladinom, među studentima, to je nešto što treba da se promeni. Mislim da i sama EU može tu mnogo da doprinese promenom retorike i jačom podrškom Srbiji, što je često znalo da izostane. Mislim da je nizak nivo podrške koji postoji, u određenim krugovima, da je za to razlog upravo poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije, da je to ono što nedostaje da bi EU ovde bila prepoznata, ne samo kao spoljnotrgovinski partner, donator ili investitor, već da bi bila prepoznata kao politička organizacija koja uvažava i poštuje Srbiju.
Ono što je među našim građanima često prepoznato, jeste da je taj ceo proces dosta politizovan i da, često, proces proširenja ne zavisi samo od konkretnih kriterijuma koji bi trebali da važe za svaku državu, već, vrlo često, političkih okolnosti u kojima se proširenje dešava. Zato mislim da je važno i da EU pruži jasniju podršku Srbiji, kako bi pomogla i nama svima ovde da taj proces ima i veću podršku među građanima.
Ono što je važno za Srbiju, jeste regionalno povezivanje, agenda povezivanja u sklopu Berlinskog procesa je nešto što treba da nastavi ova Vlada Republike Srbije. Već sledeća prilika je i sastanak u Trstu, kada se očekuje realizacija i nekih konkretnih projekata povezivanja. Mislim da neki drugi primeri, koji pokazuju da neka bolja regionalna ekonomska povezanost može da dovede i do bržeg rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja.
Na kraju bih želela da kažem, kao predsednik Grupe prijateljstva sa Ruskom federacijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je jedina Grupa prijateljstva koja ima, rekla bih, parlamentarnu većinu, 129 članova je u toj grupi
31/3 JI/LŽ
narodnih poslanika, koja pokazuje raspoloženje u našem Parlamentu, da je jako važno da nastavite u smeru u kojem je radila prethodna Vlada, a to je poboljšanje saradnje sa Rusijom, ne uvođenje sankcija Ruskoj federaciji i angažovanje na boljem ekonomskom povezivanju i povećanju robne razmene sa Ruskom federacijom. Nadam se da će i novoformirani Nacionalni savet biti podrška Vladi u tom procesu.
Želim da kažem da vam želim puno sreće u budućem radu. Svakako, podržaću, sa zadovoljstvom, vaš izbor i tima koji ste predložili.
Isto tako, kao što smo pratili i do sada rad bivše vlasti i bivše Vlade, tako ćemo pratiti i ubuduće. Pohvalićemo sve ono što je dobro. Pohvalićemo i gama nož, pohvalićemo i sajber nož, pohvalićemo i novi start pet skenera, pohvalićemo i onkolologiju dva, pohvalićemo i novi deo za radioterapiju. Isto tako, sa druge strane, skrenućemo pažnju i na neke druge strukture vlasti, troše neka sredstva koja bi možda bilo bolje da su otišla, ili za zdravstvo, ili za omladinu, ili za kulturu, ili za ne znam šta drugo. Možda je tu baš vaš sledeći problem, da u nekom narednom periodu, kada budete pravili neke rebalanse budžeta ili predlog za sledeću godinu za budžet, taj okvir budžeta za lokalnu samoupravu. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. Vreme ste iskoristili.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Đurović.
ALEKSANDRA ĐUROVIĆ: Poštovana predsednice, uvažena gospođo Brnabić, koleginice i kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, na samom početku bih htela da izrazim zadovoljstvo što ćemo prvi put u istoriji Srbije imati ženu premijera. Iako nije to ono što je preporučilo gospođu Brnabić za ovu poziciju, mislim da je to jako važno ohrabrenje za sve žene u Srbiji, ne samo one koje se bave politikom, već i za sve druge žene da mogu da dođu na najviše pozicije zahvaljujući svom znanju i obrazovanju.
Što se tiče gospođe Brnabić, ona je svojim dosadašnjim radom već pokazala stručnost, sposobnost, odgovornost u poslu koji je radila. Takođe, ono što smatram da je jako važna osobina za svakoga ko pretenduje da bude na vrhu bilo koje organizacije, a posebno, ukoliko je to Vlada Republike Srbije, a to je da je timski igrač, a to je upravo osobina koja krasi vas, tako da sam sigurna da ćete sa uspehom da vodite Vladu Republike Srbije.
Zadaci koji su pred Vladom, koja će uskoro da bude izglasana, jesu da nastavi onim putem, onim utvrđenim prioritetima, koje je imala prethodna Vlada, koja je dobila podršku na izborima prošle godine, parlamentarnim izborima. Što se tiče unutrašnjeg plana, to je nastavak ekonomskih reformi, a posebno bih pohvalila to što ste kao jedan prioritet na unutrašnjem planu izdvojili obrazovanje i digitalizaciju. Mislim da je to jako važno za modernizaciju našeg društva.
S obzirom da je Vlada koju je predvodio gospodin Aleksandar Vučić imala izuzetno hrabre poteze koji su doveli do dobrih rezultata, mislim da će nastavak rada, u tom smislu, za vas biti ni malo lak zadatak. Ono što je, takođe, važno reći, jeste da naši građani posle ovih reformi, koje su sprovedene, očekuju i neke vidove konkretnih benefita da osete, a to je u pogledu povećanja penzija, povećanja plata u javnom sektoru i to je ono što se očekuje od ove Vlade.
Ono što bih želela da stavim kao fokus mog izlaganja, to je spoljna politika, to je nešto čime se bavim u Narodnoj skupštini, jako je važno što ste naglasili kontinuitet u spoljnoj politici Republike Srbije, članstvo u EU, kao strateški prioritet, ali svakako održanje i očuvanje najboljih odnosa i saradnje, kako sa Ruskom Federacijom, tako i sa Kinom i jača bilateralna saradnja sa drugim važnim akterima na međunarodnoj sceni.
Svakako je Vlada u sektoru spoljne politike nešto što je prethodna Vlada ima čime da se pohvali. Od decembra 2014. godine, kada je organizovan samit Kina- Zemlje centralnoistočne Evrope, kada smo posle mnogo godina imali priliku i da ugostimo premijera Kine, i izuzetno važan projekat „Jedan pojas-jedan put“, izuzetno važan za celu Evropu, rekla bih, a koja je Srbiju stavila u centar je jako važno i nešto čemu nam, sigurna sam, ceo region zavidi.
31/2 JI/LŽ
Takođe, predsedavanje Srbije OEBS-om, što se prvi put desilo u ovoj organizaciji da Srbija predsedava OEBS-om, 2015. godine na jako uspešan način, je nešto što je promovisalo i popravilo imidž naše zemlje i činjenica da je, na kraju, u decembru došlo do toga da je 44 delegacije na ministarskom nivou došlo u Beograd, je svakako bio veliki doprinos promociji naše zemlje.
Ono što je važno istaći jeste veliki napredak, i sve ono što smo ostvarili oko sprečavanja članstva tzv. Kosovo međunarodnim organizacijama, posebno bih istakla UNESKO. Takođe, u Savetu bezbednosti UN smo sprečili usvajanje rezolucije koja je, zahvaljujući vetu koji je dala Ruska federacija, sprečena da se usvoji, tiče se događaja koji su se desili u Srebrenici.
Mislim da je to nešto što mi, kao država, smo u obavezi, da tu vrstu podrške koju smo dobili od Ruske federacije, da to nikada ne zaboravimo. Da je Srbija uspela da popravi svoj međunarodni ugled pokazala je inauguracija predsednika Vučića, kada je više od 50 stranih delegacija došlo da prisustvuje. Svi lideri regiona, i pored određenih nesuglasica koje su postojale u regionu, činjenica da su na visokom nivou došli svi da daju podršku našem predsedniku, pokazuje jedno poštovanje, ne samo prema njemu, nego i prema Srbiji.
Strateški cilj, članstvo u Evropskoj uniji, je nešto što ostaje naš prioritet. Mislim da je dobro što će sada sve pod krovom novog ministarstva za evropske integracije biti objedinjene nadležnosti, kako Kancelarije za evropske integracije, tako i nadležnosti koje je imalo Ministarstvo bez portfelja zaduženo za evropske integracije i pregovarački tim. Jako je dobro, jer mogu na bolju način da koordiniraju aktivnosti. Svi mi dobro znamo da se Evropska unija suočava sa velikom krizom, i da proces proširenja nije nešto što je prioritet.
Ono što je zabrinjavajuće i što je jedan od, rekla bih, zadataka za buduće ministarstvo jeste poboljšati imidž i podršku samom procesu našeg pristupanja EU. Ono što smo mogli da vidimo kroz istraživanja, jeste da je najniža podrška upravo među omladinom, među studentima, to je nešto što treba da se promeni. Mislim da i sama EU može tu mnogo da doprinese promenom retorike i jačom podrškom Srbiji, što je često znalo da izostane. Mislim da je nizak nivo podrške koji postoji, u određenim krugovima, da je za to razlog upravo poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije, da je to ono što nedostaje da bi EU ovde bila prepoznata, ne samo kao spoljnotrgovinski partner, donator ili investitor, već da bi bila prepoznata kao politička organizacija koja uvažava i poštuje Srbiju.
Ono što je među našim građanima često prepoznato, jeste da je taj ceo proces dosta politizovan i da, često, proces proširenja ne zavisi samo od konkretnih kriterijuma koji bi trebali da važe za svaku državu, već, vrlo često, političkih okolnosti u kojima se proširenje dešava. Zato mislim da je važno i da EU pruži jasniju podršku Srbiji, kako bi pomogla i nama svima ovde da taj proces ima i veću podršku među građanima.
Ono što je važno za Srbiju, jeste regionalno povezivanje, agenda povezivanja u sklopu Berlinskog procesa je nešto što treba da nastavi ova Vlada Republike Srbije. Već sledeća prilika je i sastanak u Trstu, kada se očekuje realizacija i nekih konkretnih projekata povezivanja. Mislim da neki drugi primeri, koji pokazuju da neka bolja regionalna ekonomska povezanost može da dovede i do bržeg rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja.
Na kraju bih želela da kažem, kao predsednik Grupe prijateljstva sa Ruskom federacijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je jedina Grupa prijateljstva koja ima, rekla bih, parlamentarnu većinu, 129 članova je u toj grupi
31/3 JI/LŽ
narodnih poslanika, koja pokazuje raspoloženje u našem Parlamentu, da je jako važno da nastavite u smeru u kojem je radila prethodna Vlada, a to je poboljšanje saradnje sa Rusijom, ne uvođenje sankcija Ruskoj federaciji i angažovanje na boljem ekonomskom povezivanju i povećanju robne razmene sa Ruskom federacijom. Nadam se da će i novoformirani Nacionalni savet biti podrška Vladi u tom procesu.
Želim da kažem da vam želim puno sreće u budućem radu. Svakako, podržaću, sa zadovoljstvom, vaš izbor i tima koji ste predložili.
32/1 AL/IR 16.15 - 16.25
PREDSEDNIK: Vladimir Đurić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.
MEHO OMEROVIĆ: Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, SDPS podržava program buduće Vlade Republike Srbije koji je u svome ekspozeu iznela gospođica Ana Brnabić, mandatarka.
O ekonomskom delu programa su govorile moje uvažene kolege iz poslaničke grupe, prof. Mijatović i prof. Marinković. Tako da ću se ja zadržati samo na onom delu u preostalom vremenu koji pripada poslaničkoj grupi od šest i po minuta koji proističe iz programa SDP i što je za nas jako važno, a ima veze sa programom Vlade i sa ekspozeom koji smo čuli.
Reč je o nastavku puta ka EU, saradnji sa zemljama u regionu, ljudskim i manjinskim pravima, socijalnoj pravdi i socijalnoj zaštiti i dijalogu.
Što se tiče nastavka puta ka EU za SDPS on nema alternativu i to ne zbog EU, nego zbog nas samih. Saradnja sa zemljama u regionu, bliska saradnja sa zemljama u regionu, kako je navedeno u naslovu iz dela ekspozea Ane Brnabić, i svakako sa susedima će biti jedan od najvažnijih prioriteta Vlade u narednim godinama.
Za nas je jako važna saradnja sa susednim zemljama, zemljama bivše SFRJ. Zašto? Zato što smo, uvažene kolege i koleginice poslanici, svedoci da danas, 22 godine posle rata, u bivšoj Jugoslaviji se izgovaraju reči mržnje, pa čak i zvecka oružjem. Svim zemljama na tom prostoru prestoji težak zadatak i posao da uče mlade kako se zločini ne bi ponovili. Nikako na ovim prostorima da se suočimo sa prošlošću. Niko neće da spusti loptu. Izgovaraju se takve reči mržnje da je prosto neverovatno kako se niko ne seća kroz šta smo prošli, kroz kakve tragedije, zločine, ratove i nesreće.
Često smo govorili da nacionalne manjine predstavljaju mostove koji nas spajaju, a danas smo svedoci, nažalost, da su oni prepreka i oruđe u rukama neodgovornih ljudi, odnosno neka vrsta monete za potkusurivanje. Poslednjih godinu dana svaki dan bukvalno neko iz država iz bivše Jugoslavije, govori jezikom i prošlosti podiže tenzije, čak se u poslednje vreme i spominju oružja.
Postala je izgleda već navika da se u danima obeležavanja nekih događaja iz prošlosti Srebrenica, Oluja, Jasenovac doliva ulje na vatru. Tada po pravilu dežurne patriote obavezno koriste priliku da pokažu svu mržnju prema drugima. Prekrajanje istorije, veličanje rehabilitacije ustavštva i četništva, podizanje ploča i spomenika osvedočenim zločincima postali su nažalost naša svakodnevnica. Ovih dana se čak prizivaju i ratovi, a kada pogledamo neke naslovne stranice nekih novina mogao bi se steći utisak da je mobilizacija u punom jeku.
Što se tiče dela koji je za nas izuzetno važan o posvećenosti ljudskim i manjinskim pravima, osetljivim grupama i socijalnoj inkluziji, Socijaldemokratska partija je ubeđena da će moći da da i svoj doprinos pre svega u pregovaračkom poglavljima 23. i 24, koja se odnose na najvažnija poglavlja. Neće mi zameriti oni koji najviše vode računa o poglavlju 35.
Naime, reforma pravosuđa, osnovna prava, prava sloboda i bezbednost jesu poglavlja koja se poslednja zatvaraju i u tom smislu je važno za nas da se izmeni Zakon o zabrani diskriminacije pre svega da izvršimo punu usklađenost sa pravnim tekovinama EU, a posebno u pogledu obima izuzetka od načela jednostavnog postupanja definicije indirektne diskriminacije itd.
32/2 AL/IR
Potrebno je promeniti i Zakon o savetima nacionalnih manjina. Potrebno je uskladiti i naše zakonodavstvo sa odredbama Istanbulske konvencije, Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, pre svega kroz uvođenje sigurnih kuća, nacionalnih besplatnih SOS kanala.
Moramo usvojiti i zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Moramo izmeniti i dopuniti Krivični zakonik, odnosno krivično delo koje se odnosi na povredu ravnopravnosti na način da se ovo delo može izvršiti ako se zbog seksualne orjentacije ili rodnog identiteta nekom licu ograničene sposobnosti ili uskrate prava ili prava građana.
Više puta smo spominjali i u ekspozeu smo čuli, u programu postoji reč – dijalog, pojam – dijalog. Pored najvažnijeg dijaloga, dijaloga sa Prištinom koji proističe iz Briselskog sporazuma, dijaloga koji je od najvažnije državnog i nacionalnog značaja, za nas u SDPS su važni i dijalog i saradnja sa predstavnicima nacionalnih manjina, dijalog, odnosno socijalni dijalog i saradnja sa našim programskim, odnosno prirodnim saveznicima – sindikatima.
Međutim, dijalog i saradnja države, crkve i verskih zajednica koja stoji u programu Vlade Republike Srbije, mandatarke Vlade Republike Srbije mislim da će predstavljati problem. Zašto? Zato što smo juče čuli od vladike Atanasija sramnu poruku, sramnu poruku koja je upućena Aleksandru Vučiću zato što je poverio mandat, citiram – „nerotkinji i antirotkinji koja je protiv srpske dece“. To je sramota koja vređa ne samo mandatarku Anu Brnabić. To je sramota koja vređa sve građanke, sve žene koje ne mogu da imaju decu.
(Predsednik: Vreme. Hvala vam.)
Završavam predsednice.
Sa druge strane, protivljenje budućoj Vladi od strane jednog bivšeg velikodostojnika Islamske zajednice je takođe prepreka tom dijalogu jer taj čovek još uvek ima presudnu ulogu u Islamskoj zajednici.
Budite sigurni, gospođice Brnabić, da ćete u poslanicima SDPS i u partiji u celini imati iskrenog i odgovornog saveznika na ovom teškom putu.
PREDSEDNIK: Hvala.
Radoslav Milojičić.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, SNS je formirala Vladu 2012. godine, pa je SNS rekonstruisala Vladu 2013. godine, pa je SNS formirala Vladu 2014. godine, pa je takođe SNS formirala Vladu 2016. godine i evo nažalost po građane Srbije danas SNS formira još jednu Vladu. Dugo je i kada se govori, a kamoli kada se živi u stvarnosti SNS.
Dok je vama iz SNS sve bolje i bolje, dok su vaši tajkuni sve bogatiji i bogatiji, kao i funkcioneri, građani Srbije sve teže i teže žive i jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Za šest godina vlasti SNS je zadužila zemlju za 10 milijardi evra. Za šest godina vlasti SNS je smanjila građanima plate. Smanjili ste građanima penzije. Podigli ste cenu struje, uveli akcize i podigli cenu svih dažbina. Dok za to vreme funkcioneri SNS kupuju velelepne vile u iznosu od 400 hiljada evra. Da li se za to borite vi iz SNS?
Obećali ste svima nama, građanima Srbije, fabriku čipova od četiri milijarde evra, a dobili smo nažalost to da u fabrici „Goša“ u Smederevskoj Palanci građani dižu ruku na sebe zato što tri godine nisu primili plate, zato što nemaju overene zdravstvene knjižice.
32/3 AL/IR
Na samo 70 kilometara odavde radnici svakog dana blokiraju prugu i toga nema ni u jednom mediju.
Obećali ste nam „Mercedes“, a ugasili ste „FAP“ posle više od 60 godina. Da li je to politika pete Vlade SNS?
Da li možemo da dobijemo izveštaj u medijima i da se pomene jednom rečju - šta se dešava sa malinarima gospodine Stefanoviću, koje je policija brutalno pretukla u Požegi? Pre nekoliko dana je policija blokirala put malinarima koji danas imaju 50% nižu cenu maline nego prošle godine, a u vreme DS su subvencije poljoprivrednicima bile 14 hiljada dinara, a sada ste vi iz SNS subvencije poljoprivrednica smanjili na tri hiljade dinara. Da li je to vlast SNS o kojoj vi govorite?
Mene ne zanima zaista i nije to merodavno da li je neko služio vojsku ili nije da bude ministar odbrane.
PREDSEDNIK: Vladimir Đurić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.
MEHO OMEROVIĆ: Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, SDPS podržava program buduće Vlade Republike Srbije koji je u svome ekspozeu iznela gospođica Ana Brnabić, mandatarka.
O ekonomskom delu programa su govorile moje uvažene kolege iz poslaničke grupe, prof. Mijatović i prof. Marinković. Tako da ću se ja zadržati samo na onom delu u preostalom vremenu koji pripada poslaničkoj grupi od šest i po minuta koji proističe iz programa SDP i što je za nas jako važno, a ima veze sa programom Vlade i sa ekspozeom koji smo čuli.
Reč je o nastavku puta ka EU, saradnji sa zemljama u regionu, ljudskim i manjinskim pravima, socijalnoj pravdi i socijalnoj zaštiti i dijalogu.
Što se tiče nastavka puta ka EU za SDPS on nema alternativu i to ne zbog EU, nego zbog nas samih. Saradnja sa zemljama u regionu, bliska saradnja sa zemljama u regionu, kako je navedeno u naslovu iz dela ekspozea Ane Brnabić, i svakako sa susedima će biti jedan od najvažnijih prioriteta Vlade u narednim godinama.
Za nas je jako važna saradnja sa susednim zemljama, zemljama bivše SFRJ. Zašto? Zato što smo, uvažene kolege i koleginice poslanici, svedoci da danas, 22 godine posle rata, u bivšoj Jugoslaviji se izgovaraju reči mržnje, pa čak i zvecka oružjem. Svim zemljama na tom prostoru prestoji težak zadatak i posao da uče mlade kako se zločini ne bi ponovili. Nikako na ovim prostorima da se suočimo sa prošlošću. Niko neće da spusti loptu. Izgovaraju se takve reči mržnje da je prosto neverovatno kako se niko ne seća kroz šta smo prošli, kroz kakve tragedije, zločine, ratove i nesreće.
Često smo govorili da nacionalne manjine predstavljaju mostove koji nas spajaju, a danas smo svedoci, nažalost, da su oni prepreka i oruđe u rukama neodgovornih ljudi, odnosno neka vrsta monete za potkusurivanje. Poslednjih godinu dana svaki dan bukvalno neko iz država iz bivše Jugoslavije, govori jezikom i prošlosti podiže tenzije, čak se u poslednje vreme i spominju oružja.
Postala je izgleda već navika da se u danima obeležavanja nekih događaja iz prošlosti Srebrenica, Oluja, Jasenovac doliva ulje na vatru. Tada po pravilu dežurne patriote obavezno koriste priliku da pokažu svu mržnju prema drugima. Prekrajanje istorije, veličanje rehabilitacije ustavštva i četništva, podizanje ploča i spomenika osvedočenim zločincima postali su nažalost naša svakodnevnica. Ovih dana se čak prizivaju i ratovi, a kada pogledamo neke naslovne stranice nekih novina mogao bi se steći utisak da je mobilizacija u punom jeku.
Što se tiče dela koji je za nas izuzetno važan o posvećenosti ljudskim i manjinskim pravima, osetljivim grupama i socijalnoj inkluziji, Socijaldemokratska partija je ubeđena da će moći da da i svoj doprinos pre svega u pregovaračkom poglavljima 23. i 24, koja se odnose na najvažnija poglavlja. Neće mi zameriti oni koji najviše vode računa o poglavlju 35.
Naime, reforma pravosuđa, osnovna prava, prava sloboda i bezbednost jesu poglavlja koja se poslednja zatvaraju i u tom smislu je važno za nas da se izmeni Zakon o zabrani diskriminacije pre svega da izvršimo punu usklađenost sa pravnim tekovinama EU, a posebno u pogledu obima izuzetka od načela jednostavnog postupanja definicije indirektne diskriminacije itd.
32/2 AL/IR
Potrebno je promeniti i Zakon o savetima nacionalnih manjina. Potrebno je uskladiti i naše zakonodavstvo sa odredbama Istanbulske konvencije, Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, pre svega kroz uvođenje sigurnih kuća, nacionalnih besplatnih SOS kanala.
Moramo usvojiti i zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Moramo izmeniti i dopuniti Krivični zakonik, odnosno krivično delo koje se odnosi na povredu ravnopravnosti na način da se ovo delo može izvršiti ako se zbog seksualne orjentacije ili rodnog identiteta nekom licu ograničene sposobnosti ili uskrate prava ili prava građana.
Više puta smo spominjali i u ekspozeu smo čuli, u programu postoji reč – dijalog, pojam – dijalog. Pored najvažnijeg dijaloga, dijaloga sa Prištinom koji proističe iz Briselskog sporazuma, dijaloga koji je od najvažnije državnog i nacionalnog značaja, za nas u SDPS su važni i dijalog i saradnja sa predstavnicima nacionalnih manjina, dijalog, odnosno socijalni dijalog i saradnja sa našim programskim, odnosno prirodnim saveznicima – sindikatima.
Međutim, dijalog i saradnja države, crkve i verskih zajednica koja stoji u programu Vlade Republike Srbije, mandatarke Vlade Republike Srbije mislim da će predstavljati problem. Zašto? Zato što smo juče čuli od vladike Atanasija sramnu poruku, sramnu poruku koja je upućena Aleksandru Vučiću zato što je poverio mandat, citiram – „nerotkinji i antirotkinji koja je protiv srpske dece“. To je sramota koja vređa ne samo mandatarku Anu Brnabić. To je sramota koja vređa sve građanke, sve žene koje ne mogu da imaju decu.
(Predsednik: Vreme. Hvala vam.)
Završavam predsednice.
Sa druge strane, protivljenje budućoj Vladi od strane jednog bivšeg velikodostojnika Islamske zajednice je takođe prepreka tom dijalogu jer taj čovek još uvek ima presudnu ulogu u Islamskoj zajednici.
Budite sigurni, gospođice Brnabić, da ćete u poslanicima SDPS i u partiji u celini imati iskrenog i odgovornog saveznika na ovom teškom putu.
PREDSEDNIK: Hvala.
Radoslav Milojičić.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, SNS je formirala Vladu 2012. godine, pa je SNS rekonstruisala Vladu 2013. godine, pa je SNS formirala Vladu 2014. godine, pa je takođe SNS formirala Vladu 2016. godine i evo nažalost po građane Srbije danas SNS formira još jednu Vladu. Dugo je i kada se govori, a kamoli kada se živi u stvarnosti SNS.
Dok je vama iz SNS sve bolje i bolje, dok su vaši tajkuni sve bogatiji i bogatiji, kao i funkcioneri, građani Srbije sve teže i teže žive i jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Za šest godina vlasti SNS je zadužila zemlju za 10 milijardi evra. Za šest godina vlasti SNS je smanjila građanima plate. Smanjili ste građanima penzije. Podigli ste cenu struje, uveli akcize i podigli cenu svih dažbina. Dok za to vreme funkcioneri SNS kupuju velelepne vile u iznosu od 400 hiljada evra. Da li se za to borite vi iz SNS?
Obećali ste svima nama, građanima Srbije, fabriku čipova od četiri milijarde evra, a dobili smo nažalost to da u fabrici „Goša“ u Smederevskoj Palanci građani dižu ruku na sebe zato što tri godine nisu primili plate, zato što nemaju overene zdravstvene knjižice.
32/3 AL/IR
Na samo 70 kilometara odavde radnici svakog dana blokiraju prugu i toga nema ni u jednom mediju.
Obećali ste nam „Mercedes“, a ugasili ste „FAP“ posle više od 60 godina. Da li je to politika pete Vlade SNS?
Da li možemo da dobijemo izveštaj u medijima i da se pomene jednom rečju - šta se dešava sa malinarima gospodine Stefanoviću, koje je policija brutalno pretukla u Požegi? Pre nekoliko dana je policija blokirala put malinarima koji danas imaju 50% nižu cenu maline nego prošle godine, a u vreme DS su subvencije poljoprivrednicima bile 14 hiljada dinara, a sada ste vi iz SNS subvencije poljoprivrednica smanjili na tri hiljade dinara. Da li je to vlast SNS o kojoj vi govorite?
Mene ne zanima zaista i nije to merodavno da li je neko služio vojsku ili nije da bude ministar odbrane.
33/1 MG/VK 16.25 – 16.35
To nema nikakve veze sa kompatibilnošću. Da li neko ko je slao na studente vodene topove zaslužuje da bude ministar odbrane? Da li možemo mi ovde da dobije, gospođo mandatarko, obaveštenje o tome pod kojim okolnostima je ministar Vulin izbegao služenje vojnog roka, dok danas kao ministar za socijalnu zaštitu daje ratno-huškačke i zapaljive izjave? Da li brinete o tome?
Srpska napredna stranka je za pet i po godina upropastila Ministarstvo odbrane, 80 pripadnika Vojske Republike Srbije ima zaradu manju od prosečne zarade u Srbiji, 72% onih koji su napustili Vojsku Srbije, to su uradili na lični zahtev. Jednu takvu instituciju koja posle crkve ima najveće poverenje naših građana.
I na kraju, žao mi je što nemam više vremena, žao mi je što ovo moram da kažem, ali niko od vas, sem pripadnika SPS nema nikakav legitimitet da sedi tu gde sedi. Niko od vas nije pobedio ni na izborima za kućni savet. Ko se od vas kandidovao na izborima za predsednika, premijera ili ministre i na kojoj ste vi to listi bili? Ni na jednoj. Ova Vlada nema legitimitet i to će biti najveći problem, jer niko u Vladi, sem Socijalističke partije koja je sama izašla na izbore, nema politički legitimitet i njom će upravljati onaj koji upravlja celom zemljom već šest godina. hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.
IGOR BEČIĆ: Dame i gospodo, uvažene kolege, ovde imamo gde se potpuno zamenjuju teze, pa imamo gospodina Jankovića koji je optužio Anu Brnabić za dugove koje je napravio bivši režim. Da, dobro ste čuli. Propali DOS-ovski kandidat Saša Janković, optužio je mandatarku za sastav Vlade Srbije, Anu Brnabić, kao glavnog krivca za dugove koje su napravile lokalne samouprave u Srbiji, pa su kritike Pokreta slobodnih građana, Saša Jankovića, na stanje finansija u lokalnim samoupravama, u stvari govore o sebi i svojoj DOS-ovskoj družini. Samo je ostalo nejasno na koga je konkretno mislio, pošto je spisak dug.
Ovaj zahtev znači odgovornost i za njega, jer kao Zaštitnik građana nije štitio građene od bivšeg režima koji su opljačkali narod i lokalne samouprave koje su vodili, ali i zbog toga što je kršio zakone i Ustav, baveći se svojom političkom promocijom, pa su ga istovremeno građani plaćali preko 3000 evra mesečno, kao Zaštitnika građana.
Moguće je da je mislio na svog koalicionog partnera, prethodnog govornika, koji je platio opštini Smederevska Palanka, isplaćivao preko fudbalskog kluba, kao što je više vremena provodio u kafanama, nego na radnom mestu, a cehove su plaćali upravo građani. Podsećanja radi, prethodni govornik je u svom omiljenom palanačkom kafiću napravio račun 457,710 dinara i popio 340 flaša piva. Kad se kaže bahato, Janković je verovatno mislio upravo na njegovo upravljanje Smederevskom Palankom, koju je ostavio sa tri milijarde duga i blokiranim računom preko 290 miliona dinara.
Takođe se ne sme zaboraviti ni Dragan Đilas, koji je Beograd ostavio prezadužen, pred bankrotom sa deficitom preko 20ć% i sa dugovanjima za socijalna davanja, jer je poznato da je Đilas 2013. godine ostavio dug u Beogradu u iznosu od 1,15 milijardi evra, od čega je 500 miliona dinara dug prema trudnicama, porodiljama i socijalno ugroženim građanima i četiri milijarde dinara duga prema komunalnim preduzećima na ime odobrenih subvencija za komunalne usluge.
Janković je tokom svog izlaganja mogao da misli na Pajtića, imajući u vidu da je bezobzirno otimao od svih, pa čak i od dece sa smetnjama u razvoju. On je 156 miliona dinara stavio sebi u džep i džep njegove stranke umesto rekonstruisao dvorac „Heterlend“ koji je bio namenjen upravo deci sa smetnjama u razvoju. Dakle, Janković
33/2 MG/VK
veoma lako i brzo o tome kako su nastajali dugovi lokalnih samouprava može da obavesti se u svom pokretu i među svojim koalicionim partnerima, koji su pravi eksperti za otimanje od građana Srbije.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada je na dnevnom redu izbor Vlade Republike Srbije, mogu da kažem da bezerezervno podržavam odluku predsednika Srbije, da predloži gospođu Anu Brnabić, za mandatara za sastav Vlade Republike Srbije i da je to državnički potez i doneta odluka u interesu Srbije.
Predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je pokazao da donosi političke i ekonomske odluke u najboljem interesu građana Srbije. Zato je i dobio ogromnu podršku na svim izborima održanim u proteklih pet godina. Zato ima moju podršku i podršku poslaničke grupe SNS i velike većine narodnih poslanika, a što je najvažnije, siguran sam i ogromne većine građana Srbije.
Imamo predlog mandatara, gospođe Ane Brnabić, kako treba da izgleda njen kabinet i siguran sam da je to dobra odluka koja nam garantuje kontinuitet prethodne Vlade, koju je vodio predsednik Aleksandar Vučić, i da će biti ostvareni svi ciljevi koji su bili zacrtani u njegovom ekspozeu, koji je dao već rezultate za ovih godinu dana, da se nastavi da se gradi na temeljima koji su postavljeni u dobrom interesu građana Srbije i koji će dati rezultat nastavka poboljšanja kvaliteta života naših građana.
Sve kritike koje su iznete od strane opozicije bile su u pravcu da bi se nešto reklo i u nedostatku mogućnosti da se ne bi priznali rezultati prethodne Vlade u svim segmentima našeg društva. Odlični ekonomski privredni pokazatelji, visoko podignut međunarodni ugled Srbije i činjenica da zahvaljujući predsedniku Vučiću Srbija je priznati lider regiona.
Poštujući vreme, a kao i predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti pomenuću i neke rezultate resora unutrašnjih poslova i odbrane. Pre toga bih takođe rekao da imamo ovde i obrazloženje predsednika i citiram – smatram gospođu Anu Brnabić da poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade, a uverila me je da može da obezbedi izbor Vlade. Cilj je da novi predsednik Vlade Srbije svojim radom i energijom nastavi da čini velike i važne stvari za našu zemlju, sprovodi reforme od realnog i javnog sektora, što će obezbediti poboljšanje opšteg poslovnog investicionog ambijenta, ubrzati put Srbije evropskom standardu, a sve u cilju bolje budućnosti svih građana Republike Srbije.
Takođe imamo njenu biografiju gde gospođa Ana Brnabić poseduje master diplomu sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i preko deset godina rada u međunarodnim organizacijama, stranim ktitorima, lokalnim samoupravama i javnom sektoru u Srbiji. U avgustu 2016. godine imenovana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije i imamo već vidljive rezultate u tom sektoru.
Takođe, ovde je pomenuto od prethodnog govornika da je bilo nekakvih sukoba policije i malinara, što je velika laž, jer smo navikli za ovih 20 dana od jednih novina, od „Kurira“ veoma velike laži u pravcu predsednika Vlade, gospodina Vučića. Imamo da je tu vest „Kurir“ pustio 2011. godine, koja govori o nekim navodnim sukobima malinara i policije, a znamo od kada je SNS počela da vodi resor unutrašnjih poslova.
Mi imamo u tom resoru poboljšanje lične i imovinske sigurnosti građana. Poboljšani su rezultati rada u borbi protiv organizovanog kriminala, ukupno je zaplenjeno 10,16 tona različitih vrsta narkotika, otkriveno je preko 160 laboratorija za proizvodnju narkotika, zaplenjeno je 4100 komada različitog vatrenog
33/3 MG/VK
oružja, zaplenjeno je ukupno 531,184 boksa cigareta, što je više i tri puta bolji rezultat u odnosu na prethodni period, kao i 281 tone rezanog duvana.
Znači, imamo dosta rezultata, ali zbog vremena ne mogu sve da pomenem. Istaknuto je da je srpska policija u prvih deset najpoželjnijih partnera u 190 policija u svetu, to je Komisija generalnog sekretara Interpola.
Imamo takođe poboljšanje bezbednosti u saobraćaju, veliki rezultati su ostvareni u oblastima upravnih poslova, vanrednih situacija u sektoru unutrašnje kontrole itd. samo bih u jednoj rečenici pomenuo jer smatram da je veoma važno i Ministarstvo odbrane, da imamo bezbednost građana kao najvažniju misiju. Kontrolu granica takođe vojska vrši, u potpunosti je obezbeđena administrativna linija prema AP KiM, u ukupnoj dužini 402 kilometara.
34/1 MO/LjL 16.35-16.45
Obrazovane su jedinice snage Vojske i MUP-a za obezbeđenje državne granice prema Makedoniji, Bugarskoj i Republici Crnoj Gori, rezultat zajedničkog delovanja i formiranja zajedničkih snaga do danas; preko 21 hiljadu lica koja su odustala od ilegalnog prelaska državne granice; procesuirano je, takođe, 134 krijumčara; imamo pomoć stanovništvu posle velikih elementarnih nepogoda širom Srbije, povećanje operativnih sposobnosti Vojske kroz povećanje broja vojnih vežbi; obnovljene su ratne materijalne rezerve, izdvajanje sistema, razvoj, opremanje Vojske Srbije novim naoružanjem i mnogo toga po čemu prethodna Vlada može da stane pred građane Srbije.
Potpuno sam siguran i da nova Vlada, na čelu sa gospođom Anom Brnabić, može da nastavi tamo gde je ova Vlada stala. Zahvaljujem se na vremenu.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Marinković): Hvala.
Pravo na repliku, Đorđe Komlenski. Izvolite.
ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem, predsedavajući.
Pošto sam prinuđen da odgovaram na pitanja čoveka koji je zajedno sa svojim predsednikom partije, koji je tada bio ministar odbrane, oštetio Vojsku Srbije i opštinu Smederevska Palanka za 14 miliona dinara, tako što su dom Vojske u Smederevskoj Palanci platili 40 miliona dinara, srušili ga, a onda ga prodali firmi „Deleze“ za 26 miliona.
Hoću da odgovorim onima koji postavljaju pitanje zašto može da bude ministar neko ko nije služio vojsku, a kao ministra vojske u vladi u senci koju su formirali su postavili gospođu Čomić, koja nikako ne može služiti vojsku, mada ja ne sumnjam u njene sposobnosti da obavlja taj posao.
Ali, da bismo jednom razbili tu famu o čemu se radi, Aleksandar Vulin nije služio vojsku i nije imao tu čast i mogućnost, zbog urođene mane koja je u vezi vida. Zbog vida mu nije dozvoljeno da služi vojsku, ali sam siguran da je ili jedini ili jedinstveni primerak čoveka koji se na takvu odluku žalio dva puta, tražio sazivanje specijalne vojne komisije na VMA, sa zahtevom da mu se odobri služenje vojnog roka. Nažalost, to nije učinjeno.
Što se tiče tenkova i studenata, izgleda da je ona količina piva učinila svoje, pa je gospodin koji je to pitao pobrkao ministra vojske Kine, koji se zove Vu Lin, koji jeste poslao tenkove tamo na Tjenanmen, ali, šta da mu radimo, sledeći put kad se otrezni možda će i znati da postavi neko pravo pitanje. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Povreda Poslovnika, Radoslav Milojičić. Izvolite.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Gospodine predsedavajući, prekršili ste čl. 108. i 107.
Voleo bih da objasnite, ne meni, svim narodnim poslanicima ovde, a i građanima Srbije, na osnovu kog kriterijuma ste prethodnom govorniku dali reč, sem po kriterijumu ko više voli Vulina, pa su se oni iz njegove poslaničke grupe javili.
Ovde postoje legitimni predstavnici naroda, to smo mi koji smo izašli na izbore, na svojim listama, sa svojim imenima i prezimenima, dobili 6, 8, 15 ili 50% glasova, i to nije problem, ali postoje i oni koji ne bi mogli ni dva glasa ni u svojoj kući, ni žena ne bi glasala za njega, a to je upravo Pokret socijalista.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Na osnovu člana 104, pošto je bio pomenut gospodin Vulin kao predsednik partije – Pokreta socijalista, tako da je kolega Komlenski imao pravo na repliku.
Da li želite da se u Danu za glasanje Skupština izjasni? (Ne)
34/2 MO/LjL
Reč ima ministarka Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Ja sada stvarno moram da kažem da postoje neke stvari preko kojih ne možemo da pređemo i da nije u redu i valjda bi neko trebao da se izvini ako kaže gnusnu laž da je neko tukao malinare u Požegi. To je strašno. Skandal je da izgovarate takve stvari, koji su potpuna neistina.
Pošto ministar unutrašnjih poslova ne može ovo sada da vam objasni, mogu ja da vam kažem i ja vas molim, evo, ako možemo da dobijemo izvinjenje zato što ste optužili celu policiju da je tukla malinare, kad ljudi ništa nisu uradili. Za poslednje tri godine, MUP nije imao nijedan incident sa građanima. Dakle, molim vas da se takve stvari ne govore. Vi optužujete našu policiju da je išla i tukla naše građane, a to apsolutno nije istina.
Kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja želim da se izvinim građanima Smederevske Palanke zato što nisam uspela da uradim ništa za Smederevsku Palanku. Evo, ruku na srce, stvarno nisam uspela da uradim ništa za njih. Bila sam tamo, pričala sa ljudima, pokušavala, išli smo levo, desno, da je izvučemo iz kaljuge u koju ju je ostavio narodni poslanik Milojičić.
Dakle, tri milijarde dinara, tri budžeta i znam da sam povredila Poslovnik, ali, na neke stvari jednostavno ne mogu a da ne reagujem. Tri budžeta, 19 javnih komunalnih preduzeća je otvoreno u Smederevskoj Palanci, sve institucije su u blokadi, pa ljudi, aman, neke stvari stvarno ne mogu da se dozvole u ovoj Srbiji. Ništa nismo uspeli da uradimo.
Sa druge strane, za vodosnabdevanje smo uspeli nešto da uradimo. I ovde da odgovorim sada – digitalizacija, vodosnabdevanje, kanalizacija i sve ovo ostalo. Dakle, ta dva procesa ne isključuju jedan drugi. Možemo i radimo ih paralelno. Ne možemo da kažemo – ok, zato što nema svuda vodosnabdevanja i kanalizacije. Hajde samo time da se bavimo, pa neka nam prođe voz, da ne uradimo nešto za digitalizaciju. Dakle, radimo sve zajedno.
Za vodosnabdevanje imamo projekte u Aleksincu, Pirotu, Kikindi, Somboru, Užicu, završen u Smederevu, Vrbas, Paraćin i Knjaževac. Ali, ono što ćete se šokirati, verujem, je da je kamata na sredstva koja smo ugovorili sa nemačkim KWF, imamo grejs period od pet godina, kamata je 1,1%. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Pravo na repliku, koleginica Gordana Čomić. Izvolite.
GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem.
Pominjanje, poređenje, diskvalifikacija i kvalifikacija toga da li žena može da bude ministarka odbrane, za moju molbu, da se manete svi zajedno ovde u sali, tamo napolju, po crkvama, po medijima, gde god hoćete, da vam žene budu sitan kusur za rasprave za koje nemate ni znanja, ni snage. Da se manete toga. Kako da vam kažem, mislim da je vreme da se stvarno manete toga.
Da li ću ja ili neću umeti da budem ministarka odbrane, to će zavisiti od toga da li će ili neće DS uspeti da vrati sav svoj ugled kod birača, da ponovo formiramo Vladu i da li bih ja uopšte ikada prihvatila poziv da budem u izvršnoj vlasti. To je pitanje političkog stava. To je pitanje i političkog znanja. Možete to da me pitate i ja ću vam reći – ja sam parlamentarka. Mislim da je ovo mesto gde se dešavaju najvažnije stvari u državi i društvu. Po tome sam u manjini i zato ovaj parlament ima malo ugleda. Ali, sa onoliko ugleda kojeg ima, ja vas najljubaznije molim, manite se toga da vam kvalifikacije žena budu sitan kusur, nije lepo. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
(Radoslav Milojičić: Replika!)
34/3 MO/LjL
Zatvoren je krug replika, idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.
(Radoslav Milojičić: Pomenut sam.)
Molim vas da dopustimo kolegi Mirčiću da se obrati parlamentu i građanima.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik!)
Izvolite, kolega Mirčiću.
MILORAD MIRČIĆ: Ne razumem ovo uopšte, predsedavajući, vi na uštrb mog govora uskraćujete nekom pravo po Poslovniku. Onda da bi ispali da imate alibi, pozivate se na mene. Ja ću sačekati, ali poštujte bar Poslovnik.
PREDSEDAVAJUĆI: Ne, ja vas molim da nastavite, dao sam vam reč.
MILORAD MIRČIĆ: Evo, i ja vas nešto molim, ako bi mogla ministarka buduća…
PREDSEDAVAJUĆI: Mogu da pređem na drugog govornika ako ne želite da govorite.
MILORAD MIRČIĆ: Samo trenutak, nemojte da budete nervozni, vi mene molite i ja vas nešto molim. Ako bi mogla buduća ministarka Zorana Mihajlović malo ovu haljinu da povuče. Znate, provokativno to deluje. Ne znam kako to vama izgleda, ali ja sam čovek od krvi i mesa.
To nema nikakve veze sa kompatibilnošću. Da li neko ko je slao na studente vodene topove zaslužuje da bude ministar odbrane? Da li možemo mi ovde da dobije, gospođo mandatarko, obaveštenje o tome pod kojim okolnostima je ministar Vulin izbegao služenje vojnog roka, dok danas kao ministar za socijalnu zaštitu daje ratno-huškačke i zapaljive izjave? Da li brinete o tome?
Srpska napredna stranka je za pet i po godina upropastila Ministarstvo odbrane, 80 pripadnika Vojske Republike Srbije ima zaradu manju od prosečne zarade u Srbiji, 72% onih koji su napustili Vojsku Srbije, to su uradili na lični zahtev. Jednu takvu instituciju koja posle crkve ima najveće poverenje naših građana.
I na kraju, žao mi je što nemam više vremena, žao mi je što ovo moram da kažem, ali niko od vas, sem pripadnika SPS nema nikakav legitimitet da sedi tu gde sedi. Niko od vas nije pobedio ni na izborima za kućni savet. Ko se od vas kandidovao na izborima za predsednika, premijera ili ministre i na kojoj ste vi to listi bili? Ni na jednoj. Ova Vlada nema legitimitet i to će biti najveći problem, jer niko u Vladi, sem Socijalističke partije koja je sama izašla na izbore, nema politički legitimitet i njom će upravljati onaj koji upravlja celom zemljom već šest godina. hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.
IGOR BEČIĆ: Dame i gospodo, uvažene kolege, ovde imamo gde se potpuno zamenjuju teze, pa imamo gospodina Jankovića koji je optužio Anu Brnabić za dugove koje je napravio bivši režim. Da, dobro ste čuli. Propali DOS-ovski kandidat Saša Janković, optužio je mandatarku za sastav Vlade Srbije, Anu Brnabić, kao glavnog krivca za dugove koje su napravile lokalne samouprave u Srbiji, pa su kritike Pokreta slobodnih građana, Saša Jankovića, na stanje finansija u lokalnim samoupravama, u stvari govore o sebi i svojoj DOS-ovskoj družini. Samo je ostalo nejasno na koga je konkretno mislio, pošto je spisak dug.
Ovaj zahtev znači odgovornost i za njega, jer kao Zaštitnik građana nije štitio građene od bivšeg režima koji su opljačkali narod i lokalne samouprave koje su vodili, ali i zbog toga što je kršio zakone i Ustav, baveći se svojom političkom promocijom, pa su ga istovremeno građani plaćali preko 3000 evra mesečno, kao Zaštitnika građana.
Moguće je da je mislio na svog koalicionog partnera, prethodnog govornika, koji je platio opštini Smederevska Palanka, isplaćivao preko fudbalskog kluba, kao što je više vremena provodio u kafanama, nego na radnom mestu, a cehove su plaćali upravo građani. Podsećanja radi, prethodni govornik je u svom omiljenom palanačkom kafiću napravio račun 457,710 dinara i popio 340 flaša piva. Kad se kaže bahato, Janković je verovatno mislio upravo na njegovo upravljanje Smederevskom Palankom, koju je ostavio sa tri milijarde duga i blokiranim računom preko 290 miliona dinara.
Takođe se ne sme zaboraviti ni Dragan Đilas, koji je Beograd ostavio prezadužen, pred bankrotom sa deficitom preko 20ć% i sa dugovanjima za socijalna davanja, jer je poznato da je Đilas 2013. godine ostavio dug u Beogradu u iznosu od 1,15 milijardi evra, od čega je 500 miliona dinara dug prema trudnicama, porodiljama i socijalno ugroženim građanima i četiri milijarde dinara duga prema komunalnim preduzećima na ime odobrenih subvencija za komunalne usluge.
Janković je tokom svog izlaganja mogao da misli na Pajtića, imajući u vidu da je bezobzirno otimao od svih, pa čak i od dece sa smetnjama u razvoju. On je 156 miliona dinara stavio sebi u džep i džep njegove stranke umesto rekonstruisao dvorac „Heterlend“ koji je bio namenjen upravo deci sa smetnjama u razvoju. Dakle, Janković
33/2 MG/VK
veoma lako i brzo o tome kako su nastajali dugovi lokalnih samouprava može da obavesti se u svom pokretu i među svojim koalicionim partnerima, koji su pravi eksperti za otimanje od građana Srbije.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada je na dnevnom redu izbor Vlade Republike Srbije, mogu da kažem da bezerezervno podržavam odluku predsednika Srbije, da predloži gospođu Anu Brnabić, za mandatara za sastav Vlade Republike Srbije i da je to državnički potez i doneta odluka u interesu Srbije.
Predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je pokazao da donosi političke i ekonomske odluke u najboljem interesu građana Srbije. Zato je i dobio ogromnu podršku na svim izborima održanim u proteklih pet godina. Zato ima moju podršku i podršku poslaničke grupe SNS i velike većine narodnih poslanika, a što je najvažnije, siguran sam i ogromne većine građana Srbije.
Imamo predlog mandatara, gospođe Ane Brnabić, kako treba da izgleda njen kabinet i siguran sam da je to dobra odluka koja nam garantuje kontinuitet prethodne Vlade, koju je vodio predsednik Aleksandar Vučić, i da će biti ostvareni svi ciljevi koji su bili zacrtani u njegovom ekspozeu, koji je dao već rezultate za ovih godinu dana, da se nastavi da se gradi na temeljima koji su postavljeni u dobrom interesu građana Srbije i koji će dati rezultat nastavka poboljšanja kvaliteta života naših građana.
Sve kritike koje su iznete od strane opozicije bile su u pravcu da bi se nešto reklo i u nedostatku mogućnosti da se ne bi priznali rezultati prethodne Vlade u svim segmentima našeg društva. Odlični ekonomski privredni pokazatelji, visoko podignut međunarodni ugled Srbije i činjenica da zahvaljujući predsedniku Vučiću Srbija je priznati lider regiona.
Poštujući vreme, a kao i predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti pomenuću i neke rezultate resora unutrašnjih poslova i odbrane. Pre toga bih takođe rekao da imamo ovde i obrazloženje predsednika i citiram – smatram gospođu Anu Brnabić da poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade, a uverila me je da može da obezbedi izbor Vlade. Cilj je da novi predsednik Vlade Srbije svojim radom i energijom nastavi da čini velike i važne stvari za našu zemlju, sprovodi reforme od realnog i javnog sektora, što će obezbediti poboljšanje opšteg poslovnog investicionog ambijenta, ubrzati put Srbije evropskom standardu, a sve u cilju bolje budućnosti svih građana Republike Srbije.
Takođe imamo njenu biografiju gde gospođa Ana Brnabić poseduje master diplomu sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i preko deset godina rada u međunarodnim organizacijama, stranim ktitorima, lokalnim samoupravama i javnom sektoru u Srbiji. U avgustu 2016. godine imenovana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije i imamo već vidljive rezultate u tom sektoru.
Takođe, ovde je pomenuto od prethodnog govornika da je bilo nekakvih sukoba policije i malinara, što je velika laž, jer smo navikli za ovih 20 dana od jednih novina, od „Kurira“ veoma velike laži u pravcu predsednika Vlade, gospodina Vučića. Imamo da je tu vest „Kurir“ pustio 2011. godine, koja govori o nekim navodnim sukobima malinara i policije, a znamo od kada je SNS počela da vodi resor unutrašnjih poslova.
Mi imamo u tom resoru poboljšanje lične i imovinske sigurnosti građana. Poboljšani su rezultati rada u borbi protiv organizovanog kriminala, ukupno je zaplenjeno 10,16 tona različitih vrsta narkotika, otkriveno je preko 160 laboratorija za proizvodnju narkotika, zaplenjeno je 4100 komada različitog vatrenog
33/3 MG/VK
oružja, zaplenjeno je ukupno 531,184 boksa cigareta, što je više i tri puta bolji rezultat u odnosu na prethodni period, kao i 281 tone rezanog duvana.
Znači, imamo dosta rezultata, ali zbog vremena ne mogu sve da pomenem. Istaknuto je da je srpska policija u prvih deset najpoželjnijih partnera u 190 policija u svetu, to je Komisija generalnog sekretara Interpola.
Imamo takođe poboljšanje bezbednosti u saobraćaju, veliki rezultati su ostvareni u oblastima upravnih poslova, vanrednih situacija u sektoru unutrašnje kontrole itd. samo bih u jednoj rečenici pomenuo jer smatram da je veoma važno i Ministarstvo odbrane, da imamo bezbednost građana kao najvažniju misiju. Kontrolu granica takođe vojska vrši, u potpunosti je obezbeđena administrativna linija prema AP KiM, u ukupnoj dužini 402 kilometara.
34/1 MO/LjL 16.35-16.45
Obrazovane su jedinice snage Vojske i MUP-a za obezbeđenje državne granice prema Makedoniji, Bugarskoj i Republici Crnoj Gori, rezultat zajedničkog delovanja i formiranja zajedničkih snaga do danas; preko 21 hiljadu lica koja su odustala od ilegalnog prelaska državne granice; procesuirano je, takođe, 134 krijumčara; imamo pomoć stanovništvu posle velikih elementarnih nepogoda širom Srbije, povećanje operativnih sposobnosti Vojske kroz povećanje broja vojnih vežbi; obnovljene su ratne materijalne rezerve, izdvajanje sistema, razvoj, opremanje Vojske Srbije novim naoružanjem i mnogo toga po čemu prethodna Vlada može da stane pred građane Srbije.
Potpuno sam siguran i da nova Vlada, na čelu sa gospođom Anom Brnabić, može da nastavi tamo gde je ova Vlada stala. Zahvaljujem se na vremenu.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Marinković): Hvala.
Pravo na repliku, Đorđe Komlenski. Izvolite.
ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem, predsedavajući.
Pošto sam prinuđen da odgovaram na pitanja čoveka koji je zajedno sa svojim predsednikom partije, koji je tada bio ministar odbrane, oštetio Vojsku Srbije i opštinu Smederevska Palanka za 14 miliona dinara, tako što su dom Vojske u Smederevskoj Palanci platili 40 miliona dinara, srušili ga, a onda ga prodali firmi „Deleze“ za 26 miliona.
Hoću da odgovorim onima koji postavljaju pitanje zašto može da bude ministar neko ko nije služio vojsku, a kao ministra vojske u vladi u senci koju su formirali su postavili gospođu Čomić, koja nikako ne može služiti vojsku, mada ja ne sumnjam u njene sposobnosti da obavlja taj posao.
Ali, da bismo jednom razbili tu famu o čemu se radi, Aleksandar Vulin nije služio vojsku i nije imao tu čast i mogućnost, zbog urođene mane koja je u vezi vida. Zbog vida mu nije dozvoljeno da služi vojsku, ali sam siguran da je ili jedini ili jedinstveni primerak čoveka koji se na takvu odluku žalio dva puta, tražio sazivanje specijalne vojne komisije na VMA, sa zahtevom da mu se odobri služenje vojnog roka. Nažalost, to nije učinjeno.
Što se tiče tenkova i studenata, izgleda da je ona količina piva učinila svoje, pa je gospodin koji je to pitao pobrkao ministra vojske Kine, koji se zove Vu Lin, koji jeste poslao tenkove tamo na Tjenanmen, ali, šta da mu radimo, sledeći put kad se otrezni možda će i znati da postavi neko pravo pitanje. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Povreda Poslovnika, Radoslav Milojičić. Izvolite.
RADOSLAV MILOJIČIĆ: Gospodine predsedavajući, prekršili ste čl. 108. i 107.
Voleo bih da objasnite, ne meni, svim narodnim poslanicima ovde, a i građanima Srbije, na osnovu kog kriterijuma ste prethodnom govorniku dali reč, sem po kriterijumu ko više voli Vulina, pa su se oni iz njegove poslaničke grupe javili.
Ovde postoje legitimni predstavnici naroda, to smo mi koji smo izašli na izbore, na svojim listama, sa svojim imenima i prezimenima, dobili 6, 8, 15 ili 50% glasova, i to nije problem, ali postoje i oni koji ne bi mogli ni dva glasa ni u svojoj kući, ni žena ne bi glasala za njega, a to je upravo Pokret socijalista.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Na osnovu člana 104, pošto je bio pomenut gospodin Vulin kao predsednik partije – Pokreta socijalista, tako da je kolega Komlenski imao pravo na repliku.
Da li želite da se u Danu za glasanje Skupština izjasni? (Ne)
34/2 MO/LjL
Reč ima ministarka Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Ja sada stvarno moram da kažem da postoje neke stvari preko kojih ne možemo da pređemo i da nije u redu i valjda bi neko trebao da se izvini ako kaže gnusnu laž da je neko tukao malinare u Požegi. To je strašno. Skandal je da izgovarate takve stvari, koji su potpuna neistina.
Pošto ministar unutrašnjih poslova ne može ovo sada da vam objasni, mogu ja da vam kažem i ja vas molim, evo, ako možemo da dobijemo izvinjenje zato što ste optužili celu policiju da je tukla malinare, kad ljudi ništa nisu uradili. Za poslednje tri godine, MUP nije imao nijedan incident sa građanima. Dakle, molim vas da se takve stvari ne govore. Vi optužujete našu policiju da je išla i tukla naše građane, a to apsolutno nije istina.
Kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja želim da se izvinim građanima Smederevske Palanke zato što nisam uspela da uradim ništa za Smederevsku Palanku. Evo, ruku na srce, stvarno nisam uspela da uradim ništa za njih. Bila sam tamo, pričala sa ljudima, pokušavala, išli smo levo, desno, da je izvučemo iz kaljuge u koju ju je ostavio narodni poslanik Milojičić.
Dakle, tri milijarde dinara, tri budžeta i znam da sam povredila Poslovnik, ali, na neke stvari jednostavno ne mogu a da ne reagujem. Tri budžeta, 19 javnih komunalnih preduzeća je otvoreno u Smederevskoj Palanci, sve institucije su u blokadi, pa ljudi, aman, neke stvari stvarno ne mogu da se dozvole u ovoj Srbiji. Ništa nismo uspeli da uradimo.
Sa druge strane, za vodosnabdevanje smo uspeli nešto da uradimo. I ovde da odgovorim sada – digitalizacija, vodosnabdevanje, kanalizacija i sve ovo ostalo. Dakle, ta dva procesa ne isključuju jedan drugi. Možemo i radimo ih paralelno. Ne možemo da kažemo – ok, zato što nema svuda vodosnabdevanja i kanalizacije. Hajde samo time da se bavimo, pa neka nam prođe voz, da ne uradimo nešto za digitalizaciju. Dakle, radimo sve zajedno.
Za vodosnabdevanje imamo projekte u Aleksincu, Pirotu, Kikindi, Somboru, Užicu, završen u Smederevu, Vrbas, Paraćin i Knjaževac. Ali, ono što ćete se šokirati, verujem, je da je kamata na sredstva koja smo ugovorili sa nemačkim KWF, imamo grejs period od pet godina, kamata je 1,1%. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Pravo na repliku, koleginica Gordana Čomić. Izvolite.
GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem.
Pominjanje, poređenje, diskvalifikacija i kvalifikacija toga da li žena može da bude ministarka odbrane, za moju molbu, da se manete svi zajedno ovde u sali, tamo napolju, po crkvama, po medijima, gde god hoćete, da vam žene budu sitan kusur za rasprave za koje nemate ni znanja, ni snage. Da se manete toga. Kako da vam kažem, mislim da je vreme da se stvarno manete toga.
Da li ću ja ili neću umeti da budem ministarka odbrane, to će zavisiti od toga da li će ili neće DS uspeti da vrati sav svoj ugled kod birača, da ponovo formiramo Vladu i da li bih ja uopšte ikada prihvatila poziv da budem u izvršnoj vlasti. To je pitanje političkog stava. To je pitanje i političkog znanja. Možete to da me pitate i ja ću vam reći – ja sam parlamentarka. Mislim da je ovo mesto gde se dešavaju najvažnije stvari u državi i društvu. Po tome sam u manjini i zato ovaj parlament ima malo ugleda. Ali, sa onoliko ugleda kojeg ima, ja vas najljubaznije molim, manite se toga da vam kvalifikacije žena budu sitan kusur, nije lepo. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
(Radoslav Milojičić: Replika!)
34/3 MO/LjL
Zatvoren je krug replika, idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.
(Radoslav Milojičić: Pomenut sam.)
Molim vas da dopustimo kolegi Mirčiću da se obrati parlamentu i građanima.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik!)
Izvolite, kolega Mirčiću.
MILORAD MIRČIĆ: Ne razumem ovo uopšte, predsedavajući, vi na uštrb mog govora uskraćujete nekom pravo po Poslovniku. Onda da bi ispali da imate alibi, pozivate se na mene. Ja ću sačekati, ali poštujte bar Poslovnik.
PREDSEDAVAJUĆI: Ne, ja vas molim da nastavite, dao sam vam reč.
MILORAD MIRČIĆ: Evo, i ja vas nešto molim, ako bi mogla ministarka buduća…
PREDSEDAVAJUĆI: Mogu da pređem na drugog govornika ako ne želite da govorite.
MILORAD MIRČIĆ: Samo trenutak, nemojte da budete nervozni, vi mene molite i ja vas nešto molim. Ako bi mogla buduća ministarka Zorana Mihajlović malo ovu haljinu da povuče. Znate, provokativno to deluje. Ne znam kako to vama izgleda, ali ja sam čovek od krvi i mesa.
35/1 MZ/BM 16.45 – 16.55
PREDSEDAVAJUĆI: Moram da vas opomenem za ovo. Imate jednu opomenu, kolega Mirčiću.
MILORAD MIRČIĆ: A vi nemate ta osećanja?
PREDSEDNIK: Izričem kaznu Miloradu Mirčiću za ovo što je izrekao, opomenu. Dakle, ne dozvoljavam u ovom parlamentu da poslanici iz bilo koje političke partije vređaju žene koje se bave politikom. Znači, dosta je bilo, granica je ovde.
(Milorad Mirčić: Da završim.)
Niste ni počeli.
MILORAD MIRČIĆ: Ne vidim zbog čega je tolika nervoza, ali da ne komentarišem. Ja se zahvaljujem Zorani Mihajlović što je uslišila moju molbu, a vi nastavite i dalje da neartikulisano reagujete pa dokle doguramo.
Ono što je veoma čudno, a to je iz ekspozea, da umesto da se bavimo životnim problemima sa kojima se Srbija većinska suočava, da vidimo, primera radi, kako da rešimo ovu glad, bedu, nemaštinu, nezaposlenost, mi smo ovde slušali ekspoze koji potpuno odudara od realnosti. Kako odudara? Tako što na prvom mestu ili u žiži budućeg interesovanja ove Vlade, po rečima mandatarke, biće digitalizacija, kao nekad elektrifikacija kad je bila posle rata, tako je taj opšti pokret digitalizacija veoma, veoma aktuelan.
Evo, danas smo u novinama pročitali da se i bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović zalaže za digitalizaciju regiona. Zamislite kakva je to slučajnost. Budući mandatar kaže da je prioritetni posao, prioritet svih prioriteta, da izvršimo digitalizaciju u Srbiji. I kada to sluša običan građanin, on ima utisak da je to veoma bitno, da je to najbitnije, da će sutra mnogo bogatije da živi, da će digitalizacijom nestati sve veći broj narodnih kuhinja, da će digitalizacijom sve veći broj ljudi biti zaposlen, a pri tome ne pada mu na pamet da je digitalizacija najvećim delom tehnički posao. Zamislite koliko je to smešno, da u državi koja ima ukupno sedam miliona i 200 hiljada stanovnka vi kao prioritet svih prioriteta stavljate digitalizaciju. To se u ozbiljnijim kompanijama uradi za nepunih godinu dana.
Drugo, ako ste mislili da je ovo kontinuitet bivšeg ministra lokalne samouprave, grdno se varate. Kako zaboravljate zasluge Kori Udovički? Kori Udovički je kao resorni ministar započela ovaj projekat, dovela ga maltene do kraja. Šta je sprečilo? Sprečilo je lažno svedočenje sadašnjeg mandatara kada je u pitanju afera vetrogeneratora. To je sprečilo Kori Udovički da ostane kao ministar i završi započeti posao. To je suština. Umesto ovde da slušamo kako će se budući predsednik Vlade, a i sama Vlada boriti protiv narastajućeg kriminala, mi se ovde bavimo potpuno marginalnim, sporednim stvarima.
Da vidimo šta je to sa tim Kosmajcem, najvećim kriminalcem, kriminalac nad svim kriminalcima. Kako to odjednom preko noći čovek je na slobodi, nije više narkodiler? Kako to da Stanko Subotić, zvani Žabac, na volšeban način je preko noći izašao na slobodu? Šta vi mislite, gospodo, da će se kriminal sprečiti tako što ćete sitne male džeparoše, prevarante, kriminalce nižeg ranga, hapseći njih da sprečite kriminal? Ne, kriminal je najopasniji onaj koji je povezan sa vlašću. Vi morate pre svega da očistite redove Vlade od onih koji su u kriminalu ili skloni kriminalu. Svi oni koji su se bavili falsifikovanjem, svi oni koji su se bavili prevarama moraju da izađu pred lice pravde i da snose određene konsekvence. Setite se samo da je bivši ministar odbrane u nemačkoj vladi podneo ostavku zato što je, pod znacima navoda, falsifikovao svoj doktorski rad, doktorsku disertaciju. Falsifikat se sastojao u tome što nije u fusnoti naveo autore koje je koristio u svom radu. Iz moralnih razloga
35/2 MZ/BM
je podneo ostavku, a mi ovde imamo, već godinama javnost priča o tome koliko je sumnjiv ili manje sumnjiv doktorski rad pojedinih ministara, kako su i na koji način stekli diplomu. Ne možete valjda očekivati od takvih da se oni bore protiv kriminala.
Mi iz SRS vidimo simboliku u danu i u datumu kada se bira ova Vlada. Uvek kada ovi sa zapada, pogotovo Amerikanci, žele da napakoste Srbiji i srpskom narodu, biraju Vidovdan. Nemojte to da gubite iz vida. Tako je Vidovdan izabran da se kidnapuje predsednik, više puta izabran, Slobodan Milošević, a njegovi sledbenici, rukovodstvo njegove partije potpisalo je sramni Briselski sporazum. Na tu stolicu, na to mesto doći ćete i vi, samo nastavite ovako. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Da li će govoriti Vladimir Đurić ili Tatjana Macura?
Vladimir Đurić, izvolite.
VLADIMIR ĐURIĆ: Hvala.
Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena mandatarko, ova Vlada je Vlada kontinuiteta. Ne bi bilo loše osvrnuti se na dosta prethodnih vlada. Ja ću podsetiti građane kada je obaran Čaušesku 1989. godine, kamere televizije Novi Sad su tada prenosile snimke iz Rumunije i mi smo tada u rumunskim očima viđeni kao bogati susedi, kao zapad. Danas, dvogodišnji ponderisani prosek rasta BDP-a u Rumuniji je 4,5%, u Srbiji je 1,8%. To je cena istorijskih zabluda za koje malo ko u ovoj sali može da kaže da ne snosi odgovornost.
Kada govorite o rezultatima prethodne Vlade, ja ću kratko samo skrenuti pažnju na ono što o tome govori Fiskalni savet. Skrenuću pažnju da posle pet godina vlasti ne možete se više pozivati na prethodne režime. Vrlo kratko ću samo reći, da, tačno je da će deficit opšte države biti manji od planiranog, da će i javni dug biti manji od planiranog. Tačno je da je povećana naplata fiskalnih prihoda, ali ću isto tako reći da je Fiskalni savet pre neki dan oštro skrenuo pažnju da stanje finansija u lokalnim samoupravama preti da potpuno potopi naše javne finansije. Skrenuo je u svom izveštaju od pre tri meseca pažnju da je isceđena dobit iz javnih preduzeća, da je potpuno izostala njihova reforma, da su potpuno izostale strukturne reforme, da je struktura javnih rashoda i dalje veoma nepovoljna i da smo zbog svega toga jako izloženi i dalje fiskalnim rizicima.
Nema građanina u Srbiji koji ne bi želeo da vaša obećanja u ekspozeu uspeju. Kada govorite o digitalizaciji i o transparentnosti Vlade, ja ću vam postaviti jedno pitanje - zašto transparentnost Srbije mora preko Upravnog suda i Poverenika za informacije od javnog značaja da pokuša da dobije koncesionu dokumentaciju za aerodrom „Nikola Tesla“? Molim da mi odgovorite. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.
36/1 JJ/SM 16.55-17.05
Nisam hteo da govorim o zdravstvenom sistemu, jer reagujem prilično emotivno i sam prolazim kroz njega i mislim da vrlo kompetentno mogu da dam ocenu. Međutim, nakon vaše besede o zdravstvenom sistemu, dobio sam jednu fotografiju od jednog građanina Mladenovca, koji mi je poslao fotografiju da na vratima doma zdravlja piše da svi oni koji dovedu decu zbog visoke temperature ponesu i lekove sa sobom, jer pedijatrijska služba nema lekove protiv visoke temperature.
Molim vas, pre nego što pročitate sve te silne nagrade za reformu obrazovnog sistema i pre nego što izgradimo sve te velelepne zdravstvene centre nekoliko stotina miliona evra. Hajde prvo da nabavimo lekove protiv visoke temperature za sve domove zdravlja.
Društvo znanja i reforma obrazovanog sistema nije prvi put prioritet u ovoj Skupštini i u vašem ekspozeu. Bio je 2012. i 2013. i 2014. i 2016. i 2017. godine. Pet godina prioriteta reforme obrazovnog sistema, on i dalje čuči u nekom uglu 19. veka.
Pošto govorite o reformi obrazovnog sistema i uporno ponavljate kontinuitet sa svim vladama, želim nekoliko pitanja da vam postavim. Da li znate koliko školskih godina unazad pet godina, je počelo da učenici nisu imali udžbenike, ne krede, nisu imali udžbenike, unazad pet godina?
Moje drugo pitanje – ako govorite o društvu znanja da li znate kakvi zakoni vam se spremaju da uđu za desetak dana u parlament? Govori se o zakonima o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, o zakonima u oblasti visoko-školskog obrazovanja. Ako ne znate, to je poseban problem. Ako znate, ne znam kako je moguće da govorimo o društvu znanja, jer oni prave partijski obrazovni sistem i o tome ćemo svakako više govoriti kada za to dođe vreme. Moje pitanje je – da li znate kakvi se zakoni iz oblasti obrazovanja spremaju po rečima ministra budućeg i trenutnog, oni treba da uđu ovog leta u parlament.
Mislim da nije moguće da napravimo društvo znanja i da krenemo u reformu obrazovnog sistema, a da znamo stav ili stavove buduće premijerke, sadašnje mandatarke o plagiranim diplomama. Ćutali ste o tome i sada u raspravi niste ni reč rekli o tome. Nemoguće je da krenemo dalje i ne možete da uđete u reformu da ne znamo vaš stav o tome. Nema društvo znanja ukoliko podržavate jedan takav sistem i sistem koji ima jednu hiper produkciju magistarskih radova, doktorskih disertacija, to je nemoguće ministarka, odnosno mandatarka.
Još jedno pitanje – sa kim želite da pravite društvo znanja? Po vašim stavovima delite ili podržavate ekonomske reforme po kojima su smanjene plate prosvetnim radnicima i tako ste seli u red, jednu korpu ministara koji su Srbiju učinili jedinom zemljom u Evropi koja je smanjila plate nastavnicima, učiteljima, profesorima, mislim na prosvetu.
Kako mislite kada ste pored plate oduzeli i dostojanstvo, onima, mislim na prosvetne radnike, vrednosti kod naše dece o kojima ste vi pričali, dostojanstvo kod naše dece treba da grade. To su pitanja na koje želim odgovore.
PREDSEDNIK: Prošlo je vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
ZORAN KRASIĆ: Pre godinu dana imali smo sličnu tačku dnevnog reda i bio je predlog, obrazloženje jedna rečenica - Smatram da gospodine poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade, a uverio me je da može da obezbedi izbor Vlade.
36/2 JJ/SM
Ove godine smo napredovali za još dve rečenice. U obrazloženju prva rečenica je ista, treća – predlagač kandidata kaže šta je cilj nove Vlade, ali ono što posebno zabrinjava jeste druga rečenica, gde predlagač kandidata kaže – ukazujem svoje poverenje. Znači, teška je muka naterala čoveka da kaže da ukazuje svoje poverenje svom predlogu najboljeg kandidata.
Pošto se u Skupštini sve unapred zna, zna se ko je vlast, ko podržava vlast, zna se ko ne podržava vlast, zna se ko kako glasa. Ja tu idilu ne mogu da pokvarim, niti imam nameru da kvarim, jer bi me onda prozvali da se mešam uvoks populi voks dei. Narod odlučio kako će da bude, šta da radimo. Ali, mi je interesantna stvar kako je došao predlagač kandidata do najboljeg kandidata.
Znači, najbolji kandidat nije neko od bivši ministara, nije neko od poslanika, nije neko ko pripada nekoj političkoj stranci koja čini koalicionu vlast. Čovek je ušao u bazu podataka svih stranaka koje čine koalicionu vlast i nije našao najboljeg. Okrenuo se levo, desno, video je koje muke su pred Srbijom, da treba odličan kandidat, najbolji kandidatm, gotovo kao predlagač. Raspitao se ko je tu najbolji, ko ima tu najveću mudrost i nije mogao da pogreši. Pronašao je najboljeg kandidata za koga je siguran da kada sazove sednicu Vlade, Dačić kao član Vlade ima da treperi kao prut, Rasim Ljajić ima da salutira, Nenad Popović ima da cvokoće, najbolji kandidat ima da zavede red. Nema to da bude raspušteno. To sve mora da bude u redu. Meni je drago što je i predlagač kandidata našao adekvatnog kandidata.
Međutim, zbunilo me ovde što kaže da taj njegov kandidat je njemu rekao da ima većinu u Skupštini i onda sedam dana smehotresna olimpijada. Vi tamo ako ne budete glasali za najboljeg kandidata, u onom broju koji sam odlučio, idemo na vanredne parlamentarne izbore, nećete vi meni da kradete mandate, nego ćemo da pročistimo liste, pa će da dođu oni koji moraju da glasaju. I to je to. Svaka čast. Sve je u skladu sa propisima, došli ste do najboljeg kandidata, niko ne sumnja da je to najbolji kandidat. Ja što se tiče državnih poslova ne računajući one političke, došao sam do zaključka, najbolji političar je onaj koji se ne bavi politikom. Kaže – najbolji kandidat je najstručniji kandidat. Pogledam biografiju, vidim ono NBA, Niskogradnja „Ratko Mitrović“. Kaže – dokazao se, posebno sposoban. Od 1. januara krenuo je projekat najboljeg kandidata, on se zove e-beba. Znači, kada se rodi odmah ga proknjiže kompjuterski u porodilištu.
I, drugi rezultat koji je pokazao najbolji kandidat je projekat e-zup. Međutim, taj projekat tek stupa na snagu decembra ove godine. Ovo što je u stranim firmama najbolji kandidat radio, to ništa ne znači. Seksualno obrazloženje imali smo za Božidara Đelića, pa znate kako je bilo, pa smo imali za onog Lazara Krstića, i nije neka referenca, ali e-beba, e-zup, to je krajnji domet.
Blagi savet – kada budete izabrani za predsednika Vlade, svim članovima Vlade da oduzmete kreditne kartice da ne plaćaju parama Vlade parfeme i ono ostalo. Nemojte slučajno da ulazite u afere sa kojima su opterećeni kandidati za članove Vlade. Oni su preopterećeni aferama, „Galenika“, „Dunav“, „Agrobanka“, „koferče“, „Banana“, „Niša“, „Šarić“. To nemojte da vatate u ruke jer vi ne odgovarate za ono što se desilo pre vas. Vi ćete da odgovarate za ono što se desilo posle vas. Ako uspete da im oduzmete kartice to će biti vrhunski domet vašeg političkog menadžmenta kako znate da sa ljudima baratate, jer predsednik Vlade treba da zna da barata sa ministrima.
PREDSEDAVAJUĆI: Moram da vas opomenem za ovo. Imate jednu opomenu, kolega Mirčiću.
MILORAD MIRČIĆ: A vi nemate ta osećanja?
PREDSEDNIK: Izričem kaznu Miloradu Mirčiću za ovo što je izrekao, opomenu. Dakle, ne dozvoljavam u ovom parlamentu da poslanici iz bilo koje političke partije vređaju žene koje se bave politikom. Znači, dosta je bilo, granica je ovde.
(Milorad Mirčić: Da završim.)
Niste ni počeli.
MILORAD MIRČIĆ: Ne vidim zbog čega je tolika nervoza, ali da ne komentarišem. Ja se zahvaljujem Zorani Mihajlović što je uslišila moju molbu, a vi nastavite i dalje da neartikulisano reagujete pa dokle doguramo.
Ono što je veoma čudno, a to je iz ekspozea, da umesto da se bavimo životnim problemima sa kojima se Srbija većinska suočava, da vidimo, primera radi, kako da rešimo ovu glad, bedu, nemaštinu, nezaposlenost, mi smo ovde slušali ekspoze koji potpuno odudara od realnosti. Kako odudara? Tako što na prvom mestu ili u žiži budućeg interesovanja ove Vlade, po rečima mandatarke, biće digitalizacija, kao nekad elektrifikacija kad je bila posle rata, tako je taj opšti pokret digitalizacija veoma, veoma aktuelan.
Evo, danas smo u novinama pročitali da se i bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović zalaže za digitalizaciju regiona. Zamislite kakva je to slučajnost. Budući mandatar kaže da je prioritetni posao, prioritet svih prioriteta, da izvršimo digitalizaciju u Srbiji. I kada to sluša običan građanin, on ima utisak da je to veoma bitno, da je to najbitnije, da će sutra mnogo bogatije da živi, da će digitalizacijom nestati sve veći broj narodnih kuhinja, da će digitalizacijom sve veći broj ljudi biti zaposlen, a pri tome ne pada mu na pamet da je digitalizacija najvećim delom tehnički posao. Zamislite koliko je to smešno, da u državi koja ima ukupno sedam miliona i 200 hiljada stanovnka vi kao prioritet svih prioriteta stavljate digitalizaciju. To se u ozbiljnijim kompanijama uradi za nepunih godinu dana.
Drugo, ako ste mislili da je ovo kontinuitet bivšeg ministra lokalne samouprave, grdno se varate. Kako zaboravljate zasluge Kori Udovički? Kori Udovički je kao resorni ministar započela ovaj projekat, dovela ga maltene do kraja. Šta je sprečilo? Sprečilo je lažno svedočenje sadašnjeg mandatara kada je u pitanju afera vetrogeneratora. To je sprečilo Kori Udovički da ostane kao ministar i završi započeti posao. To je suština. Umesto ovde da slušamo kako će se budući predsednik Vlade, a i sama Vlada boriti protiv narastajućeg kriminala, mi se ovde bavimo potpuno marginalnim, sporednim stvarima.
Da vidimo šta je to sa tim Kosmajcem, najvećim kriminalcem, kriminalac nad svim kriminalcima. Kako to odjednom preko noći čovek je na slobodi, nije više narkodiler? Kako to da Stanko Subotić, zvani Žabac, na volšeban način je preko noći izašao na slobodu? Šta vi mislite, gospodo, da će se kriminal sprečiti tako što ćete sitne male džeparoše, prevarante, kriminalce nižeg ranga, hapseći njih da sprečite kriminal? Ne, kriminal je najopasniji onaj koji je povezan sa vlašću. Vi morate pre svega da očistite redove Vlade od onih koji su u kriminalu ili skloni kriminalu. Svi oni koji su se bavili falsifikovanjem, svi oni koji su se bavili prevarama moraju da izađu pred lice pravde i da snose određene konsekvence. Setite se samo da je bivši ministar odbrane u nemačkoj vladi podneo ostavku zato što je, pod znacima navoda, falsifikovao svoj doktorski rad, doktorsku disertaciju. Falsifikat se sastojao u tome što nije u fusnoti naveo autore koje je koristio u svom radu. Iz moralnih razloga
35/2 MZ/BM
je podneo ostavku, a mi ovde imamo, već godinama javnost priča o tome koliko je sumnjiv ili manje sumnjiv doktorski rad pojedinih ministara, kako su i na koji način stekli diplomu. Ne možete valjda očekivati od takvih da se oni bore protiv kriminala.
Mi iz SRS vidimo simboliku u danu i u datumu kada se bira ova Vlada. Uvek kada ovi sa zapada, pogotovo Amerikanci, žele da napakoste Srbiji i srpskom narodu, biraju Vidovdan. Nemojte to da gubite iz vida. Tako je Vidovdan izabran da se kidnapuje predsednik, više puta izabran, Slobodan Milošević, a njegovi sledbenici, rukovodstvo njegove partije potpisalo je sramni Briselski sporazum. Na tu stolicu, na to mesto doći ćete i vi, samo nastavite ovako. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Da li će govoriti Vladimir Đurić ili Tatjana Macura?
Vladimir Đurić, izvolite.
VLADIMIR ĐURIĆ: Hvala.
Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena mandatarko, ova Vlada je Vlada kontinuiteta. Ne bi bilo loše osvrnuti se na dosta prethodnih vlada. Ja ću podsetiti građane kada je obaran Čaušesku 1989. godine, kamere televizije Novi Sad su tada prenosile snimke iz Rumunije i mi smo tada u rumunskim očima viđeni kao bogati susedi, kao zapad. Danas, dvogodišnji ponderisani prosek rasta BDP-a u Rumuniji je 4,5%, u Srbiji je 1,8%. To je cena istorijskih zabluda za koje malo ko u ovoj sali može da kaže da ne snosi odgovornost.
Kada govorite o rezultatima prethodne Vlade, ja ću kratko samo skrenuti pažnju na ono što o tome govori Fiskalni savet. Skrenuću pažnju da posle pet godina vlasti ne možete se više pozivati na prethodne režime. Vrlo kratko ću samo reći, da, tačno je da će deficit opšte države biti manji od planiranog, da će i javni dug biti manji od planiranog. Tačno je da je povećana naplata fiskalnih prihoda, ali ću isto tako reći da je Fiskalni savet pre neki dan oštro skrenuo pažnju da stanje finansija u lokalnim samoupravama preti da potpuno potopi naše javne finansije. Skrenuo je u svom izveštaju od pre tri meseca pažnju da je isceđena dobit iz javnih preduzeća, da je potpuno izostala njihova reforma, da su potpuno izostale strukturne reforme, da je struktura javnih rashoda i dalje veoma nepovoljna i da smo zbog svega toga jako izloženi i dalje fiskalnim rizicima.
Nema građanina u Srbiji koji ne bi želeo da vaša obećanja u ekspozeu uspeju. Kada govorite o digitalizaciji i o transparentnosti Vlade, ja ću vam postaviti jedno pitanje - zašto transparentnost Srbije mora preko Upravnog suda i Poverenika za informacije od javnog značaja da pokuša da dobije koncesionu dokumentaciju za aerodrom „Nikola Tesla“? Molim da mi odgovorite. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.
36/1 JJ/SM 16.55-17.05
Nisam hteo da govorim o zdravstvenom sistemu, jer reagujem prilično emotivno i sam prolazim kroz njega i mislim da vrlo kompetentno mogu da dam ocenu. Međutim, nakon vaše besede o zdravstvenom sistemu, dobio sam jednu fotografiju od jednog građanina Mladenovca, koji mi je poslao fotografiju da na vratima doma zdravlja piše da svi oni koji dovedu decu zbog visoke temperature ponesu i lekove sa sobom, jer pedijatrijska služba nema lekove protiv visoke temperature.
Molim vas, pre nego što pročitate sve te silne nagrade za reformu obrazovnog sistema i pre nego što izgradimo sve te velelepne zdravstvene centre nekoliko stotina miliona evra. Hajde prvo da nabavimo lekove protiv visoke temperature za sve domove zdravlja.
Društvo znanja i reforma obrazovanog sistema nije prvi put prioritet u ovoj Skupštini i u vašem ekspozeu. Bio je 2012. i 2013. i 2014. i 2016. i 2017. godine. Pet godina prioriteta reforme obrazovnog sistema, on i dalje čuči u nekom uglu 19. veka.
Pošto govorite o reformi obrazovnog sistema i uporno ponavljate kontinuitet sa svim vladama, želim nekoliko pitanja da vam postavim. Da li znate koliko školskih godina unazad pet godina, je počelo da učenici nisu imali udžbenike, ne krede, nisu imali udžbenike, unazad pet godina?
Moje drugo pitanje – ako govorite o društvu znanja da li znate kakvi zakoni vam se spremaju da uđu za desetak dana u parlament? Govori se o zakonima o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, o zakonima u oblasti visoko-školskog obrazovanja. Ako ne znate, to je poseban problem. Ako znate, ne znam kako je moguće da govorimo o društvu znanja, jer oni prave partijski obrazovni sistem i o tome ćemo svakako više govoriti kada za to dođe vreme. Moje pitanje je – da li znate kakvi se zakoni iz oblasti obrazovanja spremaju po rečima ministra budućeg i trenutnog, oni treba da uđu ovog leta u parlament.
Mislim da nije moguće da napravimo društvo znanja i da krenemo u reformu obrazovnog sistema, a da znamo stav ili stavove buduće premijerke, sadašnje mandatarke o plagiranim diplomama. Ćutali ste o tome i sada u raspravi niste ni reč rekli o tome. Nemoguće je da krenemo dalje i ne možete da uđete u reformu da ne znamo vaš stav o tome. Nema društvo znanja ukoliko podržavate jedan takav sistem i sistem koji ima jednu hiper produkciju magistarskih radova, doktorskih disertacija, to je nemoguće ministarka, odnosno mandatarka.
Još jedno pitanje – sa kim želite da pravite društvo znanja? Po vašim stavovima delite ili podržavate ekonomske reforme po kojima su smanjene plate prosvetnim radnicima i tako ste seli u red, jednu korpu ministara koji su Srbiju učinili jedinom zemljom u Evropi koja je smanjila plate nastavnicima, učiteljima, profesorima, mislim na prosvetu.
Kako mislite kada ste pored plate oduzeli i dostojanstvo, onima, mislim na prosvetne radnike, vrednosti kod naše dece o kojima ste vi pričali, dostojanstvo kod naše dece treba da grade. To su pitanja na koje želim odgovore.
PREDSEDNIK: Prošlo je vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
ZORAN KRASIĆ: Pre godinu dana imali smo sličnu tačku dnevnog reda i bio je predlog, obrazloženje jedna rečenica - Smatram da gospodine poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade, a uverio me je da može da obezbedi izbor Vlade.
36/2 JJ/SM
Ove godine smo napredovali za još dve rečenice. U obrazloženju prva rečenica je ista, treća – predlagač kandidata kaže šta je cilj nove Vlade, ali ono što posebno zabrinjava jeste druga rečenica, gde predlagač kandidata kaže – ukazujem svoje poverenje. Znači, teška je muka naterala čoveka da kaže da ukazuje svoje poverenje svom predlogu najboljeg kandidata.
Pošto se u Skupštini sve unapred zna, zna se ko je vlast, ko podržava vlast, zna se ko ne podržava vlast, zna se ko kako glasa. Ja tu idilu ne mogu da pokvarim, niti imam nameru da kvarim, jer bi me onda prozvali da se mešam uvoks populi voks dei. Narod odlučio kako će da bude, šta da radimo. Ali, mi je interesantna stvar kako je došao predlagač kandidata do najboljeg kandidata.
Znači, najbolji kandidat nije neko od bivši ministara, nije neko od poslanika, nije neko ko pripada nekoj političkoj stranci koja čini koalicionu vlast. Čovek je ušao u bazu podataka svih stranaka koje čine koalicionu vlast i nije našao najboljeg. Okrenuo se levo, desno, video je koje muke su pred Srbijom, da treba odličan kandidat, najbolji kandidatm, gotovo kao predlagač. Raspitao se ko je tu najbolji, ko ima tu najveću mudrost i nije mogao da pogreši. Pronašao je najboljeg kandidata za koga je siguran da kada sazove sednicu Vlade, Dačić kao član Vlade ima da treperi kao prut, Rasim Ljajić ima da salutira, Nenad Popović ima da cvokoće, najbolji kandidat ima da zavede red. Nema to da bude raspušteno. To sve mora da bude u redu. Meni je drago što je i predlagač kandidata našao adekvatnog kandidata.
Međutim, zbunilo me ovde što kaže da taj njegov kandidat je njemu rekao da ima većinu u Skupštini i onda sedam dana smehotresna olimpijada. Vi tamo ako ne budete glasali za najboljeg kandidata, u onom broju koji sam odlučio, idemo na vanredne parlamentarne izbore, nećete vi meni da kradete mandate, nego ćemo da pročistimo liste, pa će da dođu oni koji moraju da glasaju. I to je to. Svaka čast. Sve je u skladu sa propisima, došli ste do najboljeg kandidata, niko ne sumnja da je to najbolji kandidat. Ja što se tiče državnih poslova ne računajući one političke, došao sam do zaključka, najbolji političar je onaj koji se ne bavi politikom. Kaže – najbolji kandidat je najstručniji kandidat. Pogledam biografiju, vidim ono NBA, Niskogradnja „Ratko Mitrović“. Kaže – dokazao se, posebno sposoban. Od 1. januara krenuo je projekat najboljeg kandidata, on se zove e-beba. Znači, kada se rodi odmah ga proknjiže kompjuterski u porodilištu.
I, drugi rezultat koji je pokazao najbolji kandidat je projekat e-zup. Međutim, taj projekat tek stupa na snagu decembra ove godine. Ovo što je u stranim firmama najbolji kandidat radio, to ništa ne znači. Seksualno obrazloženje imali smo za Božidara Đelića, pa znate kako je bilo, pa smo imali za onog Lazara Krstića, i nije neka referenca, ali e-beba, e-zup, to je krajnji domet.
Blagi savet – kada budete izabrani za predsednika Vlade, svim članovima Vlade da oduzmete kreditne kartice da ne plaćaju parama Vlade parfeme i ono ostalo. Nemojte slučajno da ulazite u afere sa kojima su opterećeni kandidati za članove Vlade. Oni su preopterećeni aferama, „Galenika“, „Dunav“, „Agrobanka“, „koferče“, „Banana“, „Niša“, „Šarić“. To nemojte da vatate u ruke jer vi ne odgovarate za ono što se desilo pre vas. Vi ćete da odgovarate za ono što se desilo posle vas. Ako uspete da im oduzmete kartice to će biti vrhunski domet vašeg političkog menadžmenta kako znate da sa ljudima baratate, jer predsednik Vlade treba da zna da barata sa ministrima.
37/1 BD/MJ 17.05 – 17.15
Predsednik Vlade ako ne zna da barata sa ministrima, onda je to opasno. Pozivam vas da nastavite sa dobrom praksom, sat vremena ranije ustajete, sat vremena kasnije spavate, i svako jutro u pola osam postrojavanje ministara, da raportiraju, jer čim budete okrenuli leđa, obrali ste bostan.
Što se tiče tog evropskog puta ka EU, vodite računa, iz pouzdanih izvora sam saznao - Srbija se prima 2389. godine.
PREDSEDNIK: Reč ima Tatjana Macura.
TATJANA MACURA: Dame i gospodo, nemamo dovoljno vremena da govorimo o svim kandidatima, pa ću se zadržati samo na jednom.
Završio je vojnu školu, a zatim i Vojnu akademiju. Napredovao je u vojnoj hijerarhiji, usavršavao se u zemlji i inostranstvu i danas je uvaženi i cenjeni general u Vojsci Srbije koji uživa i veliko poštovanje daleko van granica naše zemlje. Ovakvu biografiju, nažalost, nismo dobili. Pitamo se ko brine o bezbednosti?
Za ministra unutrašnjih poslova postavljen je partijski poslušnik sa veoma sumnjivim doktoratom. Za predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti postavljen je poslanik koji takođe ima sumnjivu diplomu. Za direktora BIA postavljen je Bratislav Gašić, kod koga je, nažalost, sve sumnjivo. I taman smo pomislili da je došao kraj ovakvim nameštanjima, a sada nam za ministra odbrane kandidujete gospodina Aleksandra Vulina, koji je bio desna ruka gospođe Mire Marković.
Aleksandra Vulina za mesto ministra odbrane, nažalost, ne kandiduje apsolutno ništa, a njegovi rezultati u Ministarstvu za rad jasno govore da on mora da se povuče iz politike, ali i da odgovara, i to ne samo politički, već verovatno i krivično kada bismo imali nezavisno tužilaštvo.
Podsetiću vas samo na pokušaj pljačke budžeta preko konkursa koji je ministar Vulin sproveo 2014. godine, a na koji su se prijavile partijske i nevladine organizacije koje su osnovane tokom tog konkursa. Javnost ga je u tome raskrinkala i konkurs je povučen. Ali, odgovornosti, nažalost, nije bilo.
Sećate li se možda i skandalozne politike uslovljavanja socijalne pomoći radnom obavezom. Šta je onda Aleksandar Vulin dobro uradio u polju socijalne politike, pa sada može da uređuje odbranu? Kada je trebalo smirivati tenziju u regionu, on ih je raspaljivao. Kada je trebalo biti uz radnike, on je odmarao po spa centrima. Kada treba da snosi odgovornost, vi ga nagrađujete novim ministarstvom. Na kraju ćete, gospođo Brnabić, izborom Aleksandra Vulina za ministra odbrane dokusuriti poslednju instituciju kojom su građani ponosni. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.
ĐORĐE KOMLENSKI: Aleksandar Vulin je završio pravni fakultet, završio je najvišu školu iz bezbednosti, nacionalnu, koja postoji u ovoj zemlji i više je nego kvalifikovan da obavlja posao ministra odbrane. O tome koliko je on kvalifikovan govore i svi oni koji su to podržali, a podržao je i general Lazarević, i podražili su mnogi drugi koji znaju Aleksandra Vulina, njegove sposobnosti, njegove mogućnosti i jako dobro znaju šta je u ovoj oblasti potrebno raditi dalje i šta je korisno za ovu državu.
Rezultati i uspesi Ministarstva za rad, socijalnu politiku, boračka pitanja u prethodnom periodu, gde ni jedno socijalno davanje u proteklom periodu nije umanjeno, gde su sva davanja stizala na vreme, apsolutno govore o tome koliko je Aleksandar Vulin sposoban i koliko je uspešan u obavljanju posla kojim se bavi.
Ono što ga posebno kvalifikuje jeste njegov uspeh u kontroli migrantske krize. Kada su svi govorili da to nije posao za njega, priznanje mu je odao ceo svet, priznanje je odato Srbiji upravo zato što je Aleksandar Vulin najviše radio na
37/2 BD/MJ
problemu migrantske krize u Republici Srbiji. Jedino se Ministarstvo za socijalnu politiku Republike Srbije bavilo problemima migranata, u svim drugim državama su se bavila druga ministarstva.
Nećemo odgovarati na neosnovane optužbe onih kojima su idoli neuspešni stečajni upravnici, kraljevi stečaji i oni koji su hvatani na izlasku iz ministarstva bežeći sa dokumentacijom.
PREDSEDNIK: Hvala.
Ljupka Mihajlovska nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ratko Jankov.
RATKO JANKOV: Poštovana kandidatkinjo za mandatara, poštovani kandidati za ministre, uvažene kolege, vreme koje mogu da posvetim ovome je dosta kratko, tako da ću ja samo onaj deo u koji se razumem, a to je deo obrazovanja.
Pre oko godinu dana imali smo uveravanje da će obrazovanje da bude popravljeno, da bude perjanica svega ovoga. Godinu dana kasnije sad u jednom sjajnom ekspozeu koji smo čuli od gospođe Brnabić, čuli smo da je obrazovanje izuzetno važno. Ono što mi je jako žao, to je, mogu da vas razuverim da sve ove poteze koje je Ministarstvo prosvete napravilo u proteklih godinu dana ne vode u tom pravcu.
Jedna od stvari koja je tačna, to je ovaj nacrt krovnog zakona u kome jasno stoji jedna od stvari – da je dualno obrazovanje deo srednjeg usmerenog obrazovanja, i ni na koji način ne vredi uvoditi nove, kako da kažem, termine za nešto što nikad nije bilo i neće biti deo univerzitetskog obrazovanja.
Usmereno obrazovanje je jedan jako veliki hendikep i ne ide u pravcu onoga što je predvidela Strategija razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine.
Nažalost, mogu da kažem da ste danas spomenuli i Nacionalni prosvetni savet opet u lošem kontekstu, da je ono sprečilo da se uvede predmet informatika prošle godine. Prava istina je da je Nacionalni prosvetni savet, u želji da popravi stvar, odložio to za godinu dana dok se ne ispune uslovi. Dakle, dozvola je data ove godine. Čak ni ove godine nisu uslovi ispunjeni. Ove godine pre jedno dva meseca Nacionalni prosvetni savet je doneo odluku na osnovu uveravanja da će opremljenost škola biti dovoljno dobra da bi se takav jedan nastavni plan uopšte mogao sprovesti.
Nažalost, ni to nije bilo dovoljno da se Nacionalni prosvetni savet ne stavi u loš kontekst. Ja mislim da je to jedna od jako važnih ustanova u Srbiji.
U svakom slučaju, sve ove zakonske stvari koje smo do sada u najavi dobili bojim se da nisu u dobrom pravcu i da će biti sve gore i gore ovako kako se to razvija. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Zagrađanin.
VLADIMIR ZAGRAĐANIN: Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovani kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, značajno mesto u ekspozeu mandatara zauzimaju pitanja iz oblasti bezbednosti kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu. Za našu zemlju to je od posebnog značaja, imajući u vidu da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti. Upravo ovakav uravnotežen pristup nam pruža mogućnost za kvalitetnu vojno-tehničku saradnju sa zemljama istoka i zapada, sa Rusijom, sa Kinom, sa SAD, ali i sa zemljama EU i drugim državama.
Ova saradnja se ostvaruje kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou kroz vojne i civilne misije pod okriljem UN i EU, a u kojima naši učesnici daju značajan doprinos i pokazuju visok nivo profesionalnosti i odgovornosti.
Predsednik Vlade ako ne zna da barata sa ministrima, onda je to opasno. Pozivam vas da nastavite sa dobrom praksom, sat vremena ranije ustajete, sat vremena kasnije spavate, i svako jutro u pola osam postrojavanje ministara, da raportiraju, jer čim budete okrenuli leđa, obrali ste bostan.
Što se tiče tog evropskog puta ka EU, vodite računa, iz pouzdanih izvora sam saznao - Srbija se prima 2389. godine.
PREDSEDNIK: Reč ima Tatjana Macura.
TATJANA MACURA: Dame i gospodo, nemamo dovoljno vremena da govorimo o svim kandidatima, pa ću se zadržati samo na jednom.
Završio je vojnu školu, a zatim i Vojnu akademiju. Napredovao je u vojnoj hijerarhiji, usavršavao se u zemlji i inostranstvu i danas je uvaženi i cenjeni general u Vojsci Srbije koji uživa i veliko poštovanje daleko van granica naše zemlje. Ovakvu biografiju, nažalost, nismo dobili. Pitamo se ko brine o bezbednosti?
Za ministra unutrašnjih poslova postavljen je partijski poslušnik sa veoma sumnjivim doktoratom. Za predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti postavljen je poslanik koji takođe ima sumnjivu diplomu. Za direktora BIA postavljen je Bratislav Gašić, kod koga je, nažalost, sve sumnjivo. I taman smo pomislili da je došao kraj ovakvim nameštanjima, a sada nam za ministra odbrane kandidujete gospodina Aleksandra Vulina, koji je bio desna ruka gospođe Mire Marković.
Aleksandra Vulina za mesto ministra odbrane, nažalost, ne kandiduje apsolutno ništa, a njegovi rezultati u Ministarstvu za rad jasno govore da on mora da se povuče iz politike, ali i da odgovara, i to ne samo politički, već verovatno i krivično kada bismo imali nezavisno tužilaštvo.
Podsetiću vas samo na pokušaj pljačke budžeta preko konkursa koji je ministar Vulin sproveo 2014. godine, a na koji su se prijavile partijske i nevladine organizacije koje su osnovane tokom tog konkursa. Javnost ga je u tome raskrinkala i konkurs je povučen. Ali, odgovornosti, nažalost, nije bilo.
Sećate li se možda i skandalozne politike uslovljavanja socijalne pomoći radnom obavezom. Šta je onda Aleksandar Vulin dobro uradio u polju socijalne politike, pa sada može da uređuje odbranu? Kada je trebalo smirivati tenziju u regionu, on ih je raspaljivao. Kada je trebalo biti uz radnike, on je odmarao po spa centrima. Kada treba da snosi odgovornost, vi ga nagrađujete novim ministarstvom. Na kraju ćete, gospođo Brnabić, izborom Aleksandra Vulina za ministra odbrane dokusuriti poslednju instituciju kojom su građani ponosni. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.
ĐORĐE KOMLENSKI: Aleksandar Vulin je završio pravni fakultet, završio je najvišu školu iz bezbednosti, nacionalnu, koja postoji u ovoj zemlji i više je nego kvalifikovan da obavlja posao ministra odbrane. O tome koliko je on kvalifikovan govore i svi oni koji su to podržali, a podržao je i general Lazarević, i podražili su mnogi drugi koji znaju Aleksandra Vulina, njegove sposobnosti, njegove mogućnosti i jako dobro znaju šta je u ovoj oblasti potrebno raditi dalje i šta je korisno za ovu državu.
Rezultati i uspesi Ministarstva za rad, socijalnu politiku, boračka pitanja u prethodnom periodu, gde ni jedno socijalno davanje u proteklom periodu nije umanjeno, gde su sva davanja stizala na vreme, apsolutno govore o tome koliko je Aleksandar Vulin sposoban i koliko je uspešan u obavljanju posla kojim se bavi.
Ono što ga posebno kvalifikuje jeste njegov uspeh u kontroli migrantske krize. Kada su svi govorili da to nije posao za njega, priznanje mu je odao ceo svet, priznanje je odato Srbiji upravo zato što je Aleksandar Vulin najviše radio na
37/2 BD/MJ
problemu migrantske krize u Republici Srbiji. Jedino se Ministarstvo za socijalnu politiku Republike Srbije bavilo problemima migranata, u svim drugim državama su se bavila druga ministarstva.
Nećemo odgovarati na neosnovane optužbe onih kojima su idoli neuspešni stečajni upravnici, kraljevi stečaji i oni koji su hvatani na izlasku iz ministarstva bežeći sa dokumentacijom.
PREDSEDNIK: Hvala.
Ljupka Mihajlovska nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ratko Jankov.
RATKO JANKOV: Poštovana kandidatkinjo za mandatara, poštovani kandidati za ministre, uvažene kolege, vreme koje mogu da posvetim ovome je dosta kratko, tako da ću ja samo onaj deo u koji se razumem, a to je deo obrazovanja.
Pre oko godinu dana imali smo uveravanje da će obrazovanje da bude popravljeno, da bude perjanica svega ovoga. Godinu dana kasnije sad u jednom sjajnom ekspozeu koji smo čuli od gospođe Brnabić, čuli smo da je obrazovanje izuzetno važno. Ono što mi je jako žao, to je, mogu da vas razuverim da sve ove poteze koje je Ministarstvo prosvete napravilo u proteklih godinu dana ne vode u tom pravcu.
Jedna od stvari koja je tačna, to je ovaj nacrt krovnog zakona u kome jasno stoji jedna od stvari – da je dualno obrazovanje deo srednjeg usmerenog obrazovanja, i ni na koji način ne vredi uvoditi nove, kako da kažem, termine za nešto što nikad nije bilo i neće biti deo univerzitetskog obrazovanja.
Usmereno obrazovanje je jedan jako veliki hendikep i ne ide u pravcu onoga što je predvidela Strategija razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine.
Nažalost, mogu da kažem da ste danas spomenuli i Nacionalni prosvetni savet opet u lošem kontekstu, da je ono sprečilo da se uvede predmet informatika prošle godine. Prava istina je da je Nacionalni prosvetni savet, u želji da popravi stvar, odložio to za godinu dana dok se ne ispune uslovi. Dakle, dozvola je data ove godine. Čak ni ove godine nisu uslovi ispunjeni. Ove godine pre jedno dva meseca Nacionalni prosvetni savet je doneo odluku na osnovu uveravanja da će opremljenost škola biti dovoljno dobra da bi se takav jedan nastavni plan uopšte mogao sprovesti.
Nažalost, ni to nije bilo dovoljno da se Nacionalni prosvetni savet ne stavi u loš kontekst. Ja mislim da je to jedna od jako važnih ustanova u Srbiji.
U svakom slučaju, sve ove zakonske stvari koje smo do sada u najavi dobili bojim se da nisu u dobrom pravcu i da će biti sve gore i gore ovako kako se to razvija. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Zagrađanin.
VLADIMIR ZAGRAĐANIN: Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovani kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, značajno mesto u ekspozeu mandatara zauzimaju pitanja iz oblasti bezbednosti kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu. Za našu zemlju to je od posebnog značaja, imajući u vidu da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti. Upravo ovakav uravnotežen pristup nam pruža mogućnost za kvalitetnu vojno-tehničku saradnju sa zemljama istoka i zapada, sa Rusijom, sa Kinom, sa SAD, ali i sa zemljama EU i drugim državama.
Ova saradnja se ostvaruje kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou kroz vojne i civilne misije pod okriljem UN i EU, a u kojima naši učesnici daju značajan doprinos i pokazuju visok nivo profesionalnosti i odgovornosti.
38/1 TĐ/IĆ 17.15 – 17.25
Sigurni smo da će i ova Vlada Republike Srbije nastaviti višedecenijsko učešće naših snaga u brojnim mirovnim multilateralnim operacijama sa namerom da se ove aktivnosti u budućnosti prošire. Pored toga, Srbija aktivno učestvuje u borbi protiv međunarodnog terorizma, koji je veliki bezbednosni izazov na globalnom nivou.
Prethodna Vlada je učinila mnogo, intenzivno radila na jačanju naših vojno odbrambenih kapaciteta, a posebno bih istakao jačanje naše vojne industrije koja je značajnim ulaganjima države povećala i proizvodnju i izvoz. Takođe, važno je napomenuti da su brojne inovacije u vojnoj i tehničkoj opremi dostigle nivo uspešnih vojno-industrijskih kompleksa u svetu.
Ponosni smo na proizvode kao što su „Miloš“, „Lazar“, „Nora“, rakete „Alas“ i mnogi drugi. Kompanije naše namenske industrije, kao što su SDPR, „Prva petoletka“, „Prvi partizan“, „Složeni borbeni sistemi“, „Zastava oružje“, „Krušik“ Valjevo, „Sloboda“ Čačak, su deo ovog uspešnog projekta i doprinose ne samo sferi odbrane, već i ukupnom privrednom rastu, zapošljavanju i izvoznoj aktivnosti naše zemlje.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da je u 2016. godini zabeležen rekordan rast izvoza naoružanja i vojne opreme od skoro 52 milijarde dinara, ili blizu 500 miliona dolara. Ovakvi ohrabrujući rezultati svakako daju dodatni motiv, dodatni impuls razvoju namenske industrije, što SPS snažno podržava.
Kada govorimo o bezbednosti na unutrašnjem planu, osim primarne uloge koju Vojska i policija imaju, a to je odbrana, očuvanje reda i mira, značajna je uloga i u humanitarnim aktivnostima, pre svega u pružanju pomoći stanovništvu i otklanjanju posledica velikih elementarnih nepogoda, kojih je usled globalnih klimatskih promena, nažalost, sve više. To je oblast u koju se, takođe, mora u kontinuitetu ulagati kako bi bili osposobljeni da pravovremeno i efikasno odgovorimo na sve izazove i rizike sa kojima se naši građani suočavaju.
Imajući u vidu da tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne izazove, veoma je važno da naša Vojska i policija budu tehnički i kadrovski opremljene, tako da mogu da odgovore na sve izazove, rizike i pretnje, posebno u sferi informacione bezbednosti. Činjenica je da digitalna bezbednost ne poznaje državne granice i zahteva intenzivnu odbranu, odbrambenu saradnju na globalnom nivou.
Prethodna vlada je, po ovom pitanju, učinila značajan korak donošenjem Strategije razvoja informacione bezbednosti, što je i naša obaveza u procesu pristupanja EU. Verujemo da će ova Vlada doneti i akcioni plan za sprovođenje ove strategije, čime će se napraviti još jedan korak ka daljem unapređenju celokupnog sistema u ovoj oblasti.
Na kraju, SPS posebno podržava formiranje dva nova ministarstva - ministarstva za evropske integracije i ministarstva zaštite životne sredine, koja su nastala kao rezultat realnih potreba i sa strateškog i sa organizacionog aspekta.
Formiranje ministarstva za evropske integracije Vlada daje dodatni impuls našem evropskom putu i potvrđuje strateški cilj naše zemlje, a to je punopravno članstvo u EU. Sa druge strane, podjednako je važno formiranje novog resora u oblasti ekologije, posebno imajući u vidu da se od svih propisa koje naša zemlja treba da usaglasi sa evropskim, 1/3 odnosi upravo na oblast zaštite životne sredine.
Podaci pokazuju da je u Srbiji unapređena zaštita životne sredine, ali da bi se ona mogla ostvariti u punom kapacitetu uz korišćenje pretpristupnih fondova EU, zato je bilo neophodno formiranje posebnog resora. Ova oblast je veoma
38/2 TĐ/IĆ
kompleksna i zahteva veoma visoke standarde održivog razvoja i racionalnog korišćenja svih prirodnih resursa. Usvajanjem ovakvog predloga Srbija pokazuje još veću odlučnost u nameri da odgovorno i posvećeno vodi poslove zaštite životne sredine, da poveća efikasnost u ovoj oblasti i poveća pregovaračku snagu u postupku evrointegracija.
Na kraju, poslanička grupa SPS podržaće ovu projektovanu politiku i sastav buduće nove Vlade. Hvala lepo.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Marinković): Reč ima narodna poslanica Ana Stevanović. Izvolite.
ANA STEVANOVIĆ: Zahvaljujem se.
Uvažena gospođo Brnabić, dame i gospodo ministarke i ministri, kolege narodni poslanici, pažljivo sam slušala vaša izlaganje, još pažljivije pročitala predloženi program rada Republike Srbije, pokušavajući da pronađem samo jednu sintagmu, a to su slobodni mediji. Nažalost, tu sintagmu nisam uspela da pronađem i iskreno se nadam da odsustvo ove sintagme ne znači da sloboda medija neće biti među prioritetima Vlade na čijem ćete čelu vi biti. Podsećam da nijedna Vlada nije započela svoja mandat u ovakvoj atmosferi strahovitog kršenja medijskih zakona i medijskih sloboda.
U svom ekspozeu govorite o nastavku puta ka EU, ističući da je EU uzor demokratije. Podsećam da je preduslov uređenog, pravednog i demokratskog društva vladavina prava, a pre svega slobodni mediji. Oni su najstroži kritičari vlasti i kontrolori vlasti. Takođe, to je njihova dužnost i smisao njihovog postojanja, a svako od nas bi trebalo da zna da ne postoje slobodna društva bez slobodnih medija.
Danas mediji u Srbiji su sve samo ne slobodni, a Srbija uporno nazaduje na svakoj listi slobode medija. Brojne nevladine organizacije i brojna novinarska nezavisna udruženja o tome neprestano govore. Međutim, to što oni govore retko nalazi na bilo kakav odjek od strane državnih funkcionera, a i od strane same Vlade.
Nezavisni novinari i mediji su na meti svakodnevnih napada od strane onih medija koji služe isključivo za obračun sa političkim neistomišljenicima i kritičarima vlasti.
Podsetila bih, ako u jednom društvu sloboda medija nije obezbeđena, onda ni jedna druga sloboda ne može biti zagarantovana.
U ekspozeu ste istakli značaj razvoja kritičkog mišljenja kod mladih, a ne postoje osnovi za to bez medija koji slobodno i bez straha kritikuju sve postupke aktuelne vlasti.
U svom govoru istakli ste jednu lepu misao. Naime, rekli ste da samo pobednička društva idu u susret promena, a ne zaziru od njih. Stoga, na koji način ćete doprineti smanjenju cenzure i sprečavanju nedozvoljenog političkog uticaja na medije? Šta ćete učiniti da se jednom zauvek prekine sa nedozvoljenim političkim uticajem na medije, što je samo prvi korak ka ostvarivanju medijskih sloboda koje su potpuno zgažene u našoj zemlji i koje nas dele stotinama godina od uređenog društva? Nestrpljivo iščekujem vaš odgovor. Hvala vam unapred.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Nikolić.
JASMINA NIKOLIĆ: Zahvaljujem se.
Uvažene kolege, uvažena gospođo Brnabić, dame i gospodo, govoriću o delu programa koji se odnosi na obrazovanje. Pošto imam malo vremena, nemojte mi zameriti što ću vreme utrošiti da ukažem na neke ne usklađenosti između inicijativa u ekspozeu i tekuće regulative koja je ušla u javnu raspravu, odnosno
38/3 TĐ/IĆ
prošla je javna rasprava, iako ima dosta dobrih predloga, konkretnih predloga u programu Vlade, kao što je racionalizacija mreže škola.
Dakle, biću vrlo konstruktivna. Na strani 79. programa Vlade stoji da obrazovanje treba da postiće inovacije, kritičko razmišljanje i preduzetništvo. To je skroz u skladu sa strategijom. To je tačno. Treba ubaciti ove reči – u Nacrt zakona o visokom obrazovanju, budući da kritičko mišljenje nije među ciljevima, a trebalo bi da bude i preduzetništvo nije poseban princip a trebalo bi da bude, pogotovo što ste to vrlo dobro definisali, rekavši na strani 81. da je preduzetništvo neophodan element razvoja više od nastavnog predmeta, kao stav, način života i odnos prema njemu. Dakle, zaslužuje da se nađe u zakonu.
Na strani 82, o tome je kolega već govorio, govori se o dualnom obrazovanju u kontekstu visokog obrazovanja. To zbunjuje. Nema ga u Nacrtu zakona o visokom, a u Nacrtu zakona o dualnom se kaže da je sastavni deo srednjeg. Trebalo bi ili pojasniti, ili videti da li se menja regulativa. Šta se s tim događa?
Na strani 84. programa stoji da je ključno promeniti način finansiranja fakulteta novim zakona tačno. To je vrlo ozbiljan instrument i poluga. Ono što ostaje nejasno je zašto se izdvaja iz Nacrta novog zakona o visokom obrazovanju finansiranje u poseban zakon, a to je suprotno zapravo akcionom planu koji kaže da je finansiranje…
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo još na kraju da kažem da set zakona svakako ulazi u proceduru, biće puno prilike za amandmane. Nadam se da će razgovori biti konstruktivni. Podržavam vas u onome što ste naglasili kao značajno, da će biti konstruktivni i iščekujemo. Hvala.
Sigurni smo da će i ova Vlada Republike Srbije nastaviti višedecenijsko učešće naših snaga u brojnim mirovnim multilateralnim operacijama sa namerom da se ove aktivnosti u budućnosti prošire. Pored toga, Srbija aktivno učestvuje u borbi protiv međunarodnog terorizma, koji je veliki bezbednosni izazov na globalnom nivou.
Prethodna Vlada je učinila mnogo, intenzivno radila na jačanju naših vojno odbrambenih kapaciteta, a posebno bih istakao jačanje naše vojne industrije koja je značajnim ulaganjima države povećala i proizvodnju i izvoz. Takođe, važno je napomenuti da su brojne inovacije u vojnoj i tehničkoj opremi dostigle nivo uspešnih vojno-industrijskih kompleksa u svetu.
Ponosni smo na proizvode kao što su „Miloš“, „Lazar“, „Nora“, rakete „Alas“ i mnogi drugi. Kompanije naše namenske industrije, kao što su SDPR, „Prva petoletka“, „Prvi partizan“, „Složeni borbeni sistemi“, „Zastava oružje“, „Krušik“ Valjevo, „Sloboda“ Čačak, su deo ovog uspešnog projekta i doprinose ne samo sferi odbrane, već i ukupnom privrednom rastu, zapošljavanju i izvoznoj aktivnosti naše zemlje.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da je u 2016. godini zabeležen rekordan rast izvoza naoružanja i vojne opreme od skoro 52 milijarde dinara, ili blizu 500 miliona dolara. Ovakvi ohrabrujući rezultati svakako daju dodatni motiv, dodatni impuls razvoju namenske industrije, što SPS snažno podržava.
Kada govorimo o bezbednosti na unutrašnjem planu, osim primarne uloge koju Vojska i policija imaju, a to je odbrana, očuvanje reda i mira, značajna je uloga i u humanitarnim aktivnostima, pre svega u pružanju pomoći stanovništvu i otklanjanju posledica velikih elementarnih nepogoda, kojih je usled globalnih klimatskih promena, nažalost, sve više. To je oblast u koju se, takođe, mora u kontinuitetu ulagati kako bi bili osposobljeni da pravovremeno i efikasno odgovorimo na sve izazove i rizike sa kojima se naši građani suočavaju.
Imajući u vidu da tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne izazove, veoma je važno da naša Vojska i policija budu tehnički i kadrovski opremljene, tako da mogu da odgovore na sve izazove, rizike i pretnje, posebno u sferi informacione bezbednosti. Činjenica je da digitalna bezbednost ne poznaje državne granice i zahteva intenzivnu odbranu, odbrambenu saradnju na globalnom nivou.
Prethodna vlada je, po ovom pitanju, učinila značajan korak donošenjem Strategije razvoja informacione bezbednosti, što je i naša obaveza u procesu pristupanja EU. Verujemo da će ova Vlada doneti i akcioni plan za sprovođenje ove strategije, čime će se napraviti još jedan korak ka daljem unapređenju celokupnog sistema u ovoj oblasti.
Na kraju, SPS posebno podržava formiranje dva nova ministarstva - ministarstva za evropske integracije i ministarstva zaštite životne sredine, koja su nastala kao rezultat realnih potreba i sa strateškog i sa organizacionog aspekta.
Formiranje ministarstva za evropske integracije Vlada daje dodatni impuls našem evropskom putu i potvrđuje strateški cilj naše zemlje, a to je punopravno članstvo u EU. Sa druge strane, podjednako je važno formiranje novog resora u oblasti ekologije, posebno imajući u vidu da se od svih propisa koje naša zemlja treba da usaglasi sa evropskim, 1/3 odnosi upravo na oblast zaštite životne sredine.
Podaci pokazuju da je u Srbiji unapređena zaštita životne sredine, ali da bi se ona mogla ostvariti u punom kapacitetu uz korišćenje pretpristupnih fondova EU, zato je bilo neophodno formiranje posebnog resora. Ova oblast je veoma
38/2 TĐ/IĆ
kompleksna i zahteva veoma visoke standarde održivog razvoja i racionalnog korišćenja svih prirodnih resursa. Usvajanjem ovakvog predloga Srbija pokazuje još veću odlučnost u nameri da odgovorno i posvećeno vodi poslove zaštite životne sredine, da poveća efikasnost u ovoj oblasti i poveća pregovaračku snagu u postupku evrointegracija.
Na kraju, poslanička grupa SPS podržaće ovu projektovanu politiku i sastav buduće nove Vlade. Hvala lepo.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Marinković): Reč ima narodna poslanica Ana Stevanović. Izvolite.
ANA STEVANOVIĆ: Zahvaljujem se.
Uvažena gospođo Brnabić, dame i gospodo ministarke i ministri, kolege narodni poslanici, pažljivo sam slušala vaša izlaganje, još pažljivije pročitala predloženi program rada Republike Srbije, pokušavajući da pronađem samo jednu sintagmu, a to su slobodni mediji. Nažalost, tu sintagmu nisam uspela da pronađem i iskreno se nadam da odsustvo ove sintagme ne znači da sloboda medija neće biti među prioritetima Vlade na čijem ćete čelu vi biti. Podsećam da nijedna Vlada nije započela svoja mandat u ovakvoj atmosferi strahovitog kršenja medijskih zakona i medijskih sloboda.
U svom ekspozeu govorite o nastavku puta ka EU, ističući da je EU uzor demokratije. Podsećam da je preduslov uređenog, pravednog i demokratskog društva vladavina prava, a pre svega slobodni mediji. Oni su najstroži kritičari vlasti i kontrolori vlasti. Takođe, to je njihova dužnost i smisao njihovog postojanja, a svako od nas bi trebalo da zna da ne postoje slobodna društva bez slobodnih medija.
Danas mediji u Srbiji su sve samo ne slobodni, a Srbija uporno nazaduje na svakoj listi slobode medija. Brojne nevladine organizacije i brojna novinarska nezavisna udruženja o tome neprestano govore. Međutim, to što oni govore retko nalazi na bilo kakav odjek od strane državnih funkcionera, a i od strane same Vlade.
Nezavisni novinari i mediji su na meti svakodnevnih napada od strane onih medija koji služe isključivo za obračun sa političkim neistomišljenicima i kritičarima vlasti.
Podsetila bih, ako u jednom društvu sloboda medija nije obezbeđena, onda ni jedna druga sloboda ne može biti zagarantovana.
U ekspozeu ste istakli značaj razvoja kritičkog mišljenja kod mladih, a ne postoje osnovi za to bez medija koji slobodno i bez straha kritikuju sve postupke aktuelne vlasti.
U svom govoru istakli ste jednu lepu misao. Naime, rekli ste da samo pobednička društva idu u susret promena, a ne zaziru od njih. Stoga, na koji način ćete doprineti smanjenju cenzure i sprečavanju nedozvoljenog političkog uticaja na medije? Šta ćete učiniti da se jednom zauvek prekine sa nedozvoljenim političkim uticajem na medije, što je samo prvi korak ka ostvarivanju medijskih sloboda koje su potpuno zgažene u našoj zemlji i koje nas dele stotinama godina od uređenog društva? Nestrpljivo iščekujem vaš odgovor. Hvala vam unapred.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Nikolić.
JASMINA NIKOLIĆ: Zahvaljujem se.
Uvažene kolege, uvažena gospođo Brnabić, dame i gospodo, govoriću o delu programa koji se odnosi na obrazovanje. Pošto imam malo vremena, nemojte mi zameriti što ću vreme utrošiti da ukažem na neke ne usklađenosti između inicijativa u ekspozeu i tekuće regulative koja je ušla u javnu raspravu, odnosno
38/3 TĐ/IĆ
prošla je javna rasprava, iako ima dosta dobrih predloga, konkretnih predloga u programu Vlade, kao što je racionalizacija mreže škola.
Dakle, biću vrlo konstruktivna. Na strani 79. programa Vlade stoji da obrazovanje treba da postiće inovacije, kritičko razmišljanje i preduzetništvo. To je skroz u skladu sa strategijom. To je tačno. Treba ubaciti ove reči – u Nacrt zakona o visokom obrazovanju, budući da kritičko mišljenje nije među ciljevima, a trebalo bi da bude i preduzetništvo nije poseban princip a trebalo bi da bude, pogotovo što ste to vrlo dobro definisali, rekavši na strani 81. da je preduzetništvo neophodan element razvoja više od nastavnog predmeta, kao stav, način života i odnos prema njemu. Dakle, zaslužuje da se nađe u zakonu.
Na strani 82, o tome je kolega već govorio, govori se o dualnom obrazovanju u kontekstu visokog obrazovanja. To zbunjuje. Nema ga u Nacrtu zakona o visokom, a u Nacrtu zakona o dualnom se kaže da je sastavni deo srednjeg. Trebalo bi ili pojasniti, ili videti da li se menja regulativa. Šta se s tim događa?
Na strani 84. programa stoji da je ključno promeniti način finansiranja fakulteta novim zakona tačno. To je vrlo ozbiljan instrument i poluga. Ono što ostaje nejasno je zašto se izdvaja iz Nacrta novog zakona o visokom obrazovanju finansiranje u poseban zakon, a to je suprotno zapravo akcionom planu koji kaže da je finansiranje…
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo još na kraju da kažem da set zakona svakako ulazi u proceduru, biće puno prilike za amandmane. Nadam se da će razgovori biti konstruktivni. Podržavam vas u onome što ste naglasili kao značajno, da će biti konstruktivni i iščekujemo. Hvala.
39/1 IJ/CG 17.25-17.35
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.
ENIS IMAMOVIĆ: Hvala uvaženi predsedavajući. Koleginice i kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, uvažena gospođo Brnabić, na samom početku želim da kažem da mi poslanici SDS Sandžak nećemo podržati ovu Vladu. Sa aspekta predstavnika Bošnjaka smatramo da ne postoji ni minimum razloga da glasamo niti za ovakav sastav Vlade, niti za program, koji ste vi kao mandatarka izneli pred nas.
Kada kažem da za nas nije prihvatljiv sastav ove Vlade, tu pre svega mislim na činjenicu da u sastav ove Vlade ne ulazi ministarstvo za ljudska i manjinska prava. U Srbiji živi 21 nacionalna zajednica, u broju stanovnika oni čine preko 1.300.000 građana ove države. Vi ste nadležnost za toliki broj građana poverili na nivo jedne vladine kancelarije, ali to nije jedini parametar dosadašnjeg lošeg odnosa prema manjinama, koji očigledno vi nastavljate. Najbolji pokazatelj kako se brinulo o manjinama jeste iznos koji je u Fondu za manjine opredeljen u budžetu Republike Srbije, a on iznosi 1.800.000 dinara, za projekte iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma. Dakle, za 1.300.000 građana ove države opredeljeno je 1.800.000 dinara.
Program ove Vlade za nas nije prihvatljiv, zato što nije dovoljno da se samo u jednoj rečenici opšteg karaktera osvrnete na nacionalne manjine, i kažete kako je raznolikost koju oni čine razlog za ponos svima u Srbiji, što jeste tačno, međutim, trebalo je da kao mandatarka budete mnogo konkretniji kada su u pitanju ostvarivanje i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.
Niste nam rekli u kom roku planirate da usvojite krovni zakon o nacionalnim manjinama i nacionalnim savetima, to čak niste ni spomenuli, zbog toga ne delim optimizam i uzbuđenje kolega iz vladajuće koalicije. Kao predstavnicima Bošnjaka nama je od izuzetne važnosti bilo da čujemo imate li plan po kome ćete, konačno, usaglasiti nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima, sa strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama.
U svim izveštajima o napretku Srbije u evropskim integracijama stoji da je u Sandžaku i dalje izuzetno izražena nedovoljna zastupljenost Bošnjaka u ovim državnim institucijama, da je ogromna nezaposlenost i nerazvijenost. Ovo su konkretni zadaci za Vladu, a mi od vas nismo čuli o tome ni reč. Sve ovo je trebalo da bude i predmet akcionog plana za poglavlja 23, 24, naročito onog dela koji se tiče nacionalnih manjina, ali iz tih akcionih planova su izbačeni svih zahtevi koji su legitimni predstavnici Bošnjaka tražili u okviru rada te radne grupe.
O konkretnim primerima kada su u pitanju kultura, obrazovanje, informisanje i upotreba jezika i pisma, postoji mnogo proizvoljnosti, svakako ćemo o njima mnogo razgovarati u periodu vašeg mandata. Ono što je takođe bilo važno da čujemo od vas, jeste bilo da li i kako planirate da nastavite rad radne grupe za promenu političkog sistema i Ustava Srbije, i kako planirate da sprovedete proces decentralizacije i regionalizacije Srbije koje je izuzetno neophodno. Naravno, vladavina prava, pravna sigurnost i jednakost pred zakonom su za nas izuzetno važne stvari na koje nismo od vas čuli konkretan plan kako planirate da ih …
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala kolega Imamoviću.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite.
39/2 IJ/CG
NOVICA TONČEV: Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, uvaženi kandidati za članove Vlade, ovu priliku i vreme koje imam na raspolaganju ću iskoristiti da, u kratkim crtama, dam nekoliko sugestija i predloga za koje verujem da ćemo kao vredni ljudi i vi kao ljudi na odgovornim funkcijama u Vladi Srbije u predstojećem mandatu da razmotrite.
U pitanju su problemi koje sam uočio, manje kao poslanik, a više kao čovek kome građani sa ulice skoro deset godina ukazuju poverenje, a i kao privrednik koji od 1988. godine vodi svoje preduzeće. Lično verujem da će Ana Brnabić biti dobar premijer, jer sam se u to uverio prošle godine kada je predložila izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, gde je boljom raspodelom lokalnih prihoda o porezu na zarade zaštitila sve opštine, a posebno nerazvijene opštine.
Takođe, predlažem da u narednom periodu, kao premijer, još više se bavite merama poreske politike, posebno kod nerazvijenih opština. Zamolio bih vas i da razmotrite i određena poreska rešenja koja se, npr, uspešno primenjuju u Italiji. Znate da u Italiji imamo bogati sever i siromašni jug i molim vas da posebno obratite pažnju na ekonomsku politiku u nerazvijenim opštinama, posebno na jugu i istoku naše zemlje.
Ovih dana smo u medijima videli i čitamo, a i nekoliko poslanika, a i vi sami ste rekli i naveli opštinu Smederevsku Palanku, koliko su para potrošili. Dolazim iz jedne siromašne opštine i mogu da vam pokažem izvod na računu opštine Surdulica, na kome danas ima oko milion eura, odnosno sto i nešto miliona dinara, a možete da se uverite i lično, i oni koji posećuju opštinu Surdulica i gledaoci kraj malih ekrana, znamo šta je uradila opština Surdulica.
Opštine dolaze do bankrota iz dva razloga. Jedan od razloga je to što su nam smanjena sredstva sa republičkog nivoa, a povećane nadležnosti, a druga stvar je ne domaćinsko ponašanje određenih predsednika opština i gradova.
Kada sam već ovde kod lokalne samouprave i državne uprave, hoću da govorim malo o smanjenju radne snage, odnosno o zakonu o broju zaposlenih. Mi znamo da je 2009. godine usvojen zakon lex specialis o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Međutim, mogu da vam kažem da svi ti koji su tada ostali bez posla, bez obzira što je sve urađeno po zakonu, vrednovanju i sve što je bilo potrebno, svi su zahvaljujući sudskim presudama vraćeni na posao i lokalne samouprave sada plaćaju taj nerad, plaćaju doprinose, kao i kamate.
Zato vas molim da kod smanjenja radne snage treba obratiti pažnju, a kao iskusan čovek koji vodim opštinu, mogu da vam kažem jedan primer. Opština Surdulica je imala masu za platu negde oko 8 do 8,5 miliona 2008. i 2009. godine, dok nije izašao ovaj zakon. Sada imamo oko 15 miliona, jer smanjenjem radne snage mi moramo da angažujemo dosta agencija preko kojih se plaćaju razni porezi, doprinosi, a i plate radnika koji nam nedostaju. Tako da dobro treba izvagati, odnosno napraviti matematika šta je povoljnije i kako smanjiti radnu snagu.
Takođe, treba voditi računa, sada je preuzeo vaš resor moj drug Branko Ružić, oko koeficijenata za obračun plata, posebno plata zaposlenih u lokalnim samoupravama koji su završili srednju školu. Desi se primer da koeficijent cenom rada nekada iznosi manje od minimalca, a koji smo po zakonu dužni da isplaćujemo. Računam da će, moj drug Branko Ružić, na tome raditi, a mi kao iskusni ljudi smo tu da mu pomognemo.
39/3 IJ/CG
Dobro je što će Vlada Srbije takođe dobiti i ministarstvo za evropske integracije, jer je to način da bolje funkcioniše saradnja po pitanjima IPARD projekata, prekogranične saradnje. Dolazim iz jedne opštine gde je sada realizovano investicija oko pet miliona eura, upravo iz IPARD projekata. Važno je takođe da se dobro uradi revizija. Imam jedan primer kako je revizorska kuća kaznila opštinu Surdulica sa 47.000 eura i to bez prava žalbe i bez ikakvog papira. Ovde hoću sada i buduću ministarku za evropske integracije da podsetim, kao i ministarku pravde, da ne može niko da uzme novac lokalnoj samoupravi, a da lokalna samouprava nema pravo nikakve žalbe, odnosno nikakvo pravno sredstvo oko toga.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.
ENIS IMAMOVIĆ: Hvala uvaženi predsedavajući. Koleginice i kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, uvažena gospođo Brnabić, na samom početku želim da kažem da mi poslanici SDS Sandžak nećemo podržati ovu Vladu. Sa aspekta predstavnika Bošnjaka smatramo da ne postoji ni minimum razloga da glasamo niti za ovakav sastav Vlade, niti za program, koji ste vi kao mandatarka izneli pred nas.
Kada kažem da za nas nije prihvatljiv sastav ove Vlade, tu pre svega mislim na činjenicu da u sastav ove Vlade ne ulazi ministarstvo za ljudska i manjinska prava. U Srbiji živi 21 nacionalna zajednica, u broju stanovnika oni čine preko 1.300.000 građana ove države. Vi ste nadležnost za toliki broj građana poverili na nivo jedne vladine kancelarije, ali to nije jedini parametar dosadašnjeg lošeg odnosa prema manjinama, koji očigledno vi nastavljate. Najbolji pokazatelj kako se brinulo o manjinama jeste iznos koji je u Fondu za manjine opredeljen u budžetu Republike Srbije, a on iznosi 1.800.000 dinara, za projekte iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma. Dakle, za 1.300.000 građana ove države opredeljeno je 1.800.000 dinara.
Program ove Vlade za nas nije prihvatljiv, zato što nije dovoljno da se samo u jednoj rečenici opšteg karaktera osvrnete na nacionalne manjine, i kažete kako je raznolikost koju oni čine razlog za ponos svima u Srbiji, što jeste tačno, međutim, trebalo je da kao mandatarka budete mnogo konkretniji kada su u pitanju ostvarivanje i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.
Niste nam rekli u kom roku planirate da usvojite krovni zakon o nacionalnim manjinama i nacionalnim savetima, to čak niste ni spomenuli, zbog toga ne delim optimizam i uzbuđenje kolega iz vladajuće koalicije. Kao predstavnicima Bošnjaka nama je od izuzetne važnosti bilo da čujemo imate li plan po kome ćete, konačno, usaglasiti nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima, sa strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama.
U svim izveštajima o napretku Srbije u evropskim integracijama stoji da je u Sandžaku i dalje izuzetno izražena nedovoljna zastupljenost Bošnjaka u ovim državnim institucijama, da je ogromna nezaposlenost i nerazvijenost. Ovo su konkretni zadaci za Vladu, a mi od vas nismo čuli o tome ni reč. Sve ovo je trebalo da bude i predmet akcionog plana za poglavlja 23, 24, naročito onog dela koji se tiče nacionalnih manjina, ali iz tih akcionih planova su izbačeni svih zahtevi koji su legitimni predstavnici Bošnjaka tražili u okviru rada te radne grupe.
O konkretnim primerima kada su u pitanju kultura, obrazovanje, informisanje i upotreba jezika i pisma, postoji mnogo proizvoljnosti, svakako ćemo o njima mnogo razgovarati u periodu vašeg mandata. Ono što je takođe bilo važno da čujemo od vas, jeste bilo da li i kako planirate da nastavite rad radne grupe za promenu političkog sistema i Ustava Srbije, i kako planirate da sprovedete proces decentralizacije i regionalizacije Srbije koje je izuzetno neophodno. Naravno, vladavina prava, pravna sigurnost i jednakost pred zakonom su za nas izuzetno važne stvari na koje nismo od vas čuli konkretan plan kako planirate da ih …
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala kolega Imamoviću.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite.
39/2 IJ/CG
NOVICA TONČEV: Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, uvaženi kandidati za članove Vlade, ovu priliku i vreme koje imam na raspolaganju ću iskoristiti da, u kratkim crtama, dam nekoliko sugestija i predloga za koje verujem da ćemo kao vredni ljudi i vi kao ljudi na odgovornim funkcijama u Vladi Srbije u predstojećem mandatu da razmotrite.
U pitanju su problemi koje sam uočio, manje kao poslanik, a više kao čovek kome građani sa ulice skoro deset godina ukazuju poverenje, a i kao privrednik koji od 1988. godine vodi svoje preduzeće. Lično verujem da će Ana Brnabić biti dobar premijer, jer sam se u to uverio prošle godine kada je predložila izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, gde je boljom raspodelom lokalnih prihoda o porezu na zarade zaštitila sve opštine, a posebno nerazvijene opštine.
Takođe, predlažem da u narednom periodu, kao premijer, još više se bavite merama poreske politike, posebno kod nerazvijenih opština. Zamolio bih vas i da razmotrite i određena poreska rešenja koja se, npr, uspešno primenjuju u Italiji. Znate da u Italiji imamo bogati sever i siromašni jug i molim vas da posebno obratite pažnju na ekonomsku politiku u nerazvijenim opštinama, posebno na jugu i istoku naše zemlje.
Ovih dana smo u medijima videli i čitamo, a i nekoliko poslanika, a i vi sami ste rekli i naveli opštinu Smederevsku Palanku, koliko su para potrošili. Dolazim iz jedne siromašne opštine i mogu da vam pokažem izvod na računu opštine Surdulica, na kome danas ima oko milion eura, odnosno sto i nešto miliona dinara, a možete da se uverite i lično, i oni koji posećuju opštinu Surdulica i gledaoci kraj malih ekrana, znamo šta je uradila opština Surdulica.
Opštine dolaze do bankrota iz dva razloga. Jedan od razloga je to što su nam smanjena sredstva sa republičkog nivoa, a povećane nadležnosti, a druga stvar je ne domaćinsko ponašanje određenih predsednika opština i gradova.
Kada sam već ovde kod lokalne samouprave i državne uprave, hoću da govorim malo o smanjenju radne snage, odnosno o zakonu o broju zaposlenih. Mi znamo da je 2009. godine usvojen zakon lex specialis o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Međutim, mogu da vam kažem da svi ti koji su tada ostali bez posla, bez obzira što je sve urađeno po zakonu, vrednovanju i sve što je bilo potrebno, svi su zahvaljujući sudskim presudama vraćeni na posao i lokalne samouprave sada plaćaju taj nerad, plaćaju doprinose, kao i kamate.
Zato vas molim da kod smanjenja radne snage treba obratiti pažnju, a kao iskusan čovek koji vodim opštinu, mogu da vam kažem jedan primer. Opština Surdulica je imala masu za platu negde oko 8 do 8,5 miliona 2008. i 2009. godine, dok nije izašao ovaj zakon. Sada imamo oko 15 miliona, jer smanjenjem radne snage mi moramo da angažujemo dosta agencija preko kojih se plaćaju razni porezi, doprinosi, a i plate radnika koji nam nedostaju. Tako da dobro treba izvagati, odnosno napraviti matematika šta je povoljnije i kako smanjiti radnu snagu.
Takođe, treba voditi računa, sada je preuzeo vaš resor moj drug Branko Ružić, oko koeficijenata za obračun plata, posebno plata zaposlenih u lokalnim samoupravama koji su završili srednju školu. Desi se primer da koeficijent cenom rada nekada iznosi manje od minimalca, a koji smo po zakonu dužni da isplaćujemo. Računam da će, moj drug Branko Ružić, na tome raditi, a mi kao iskusni ljudi smo tu da mu pomognemo.
39/3 IJ/CG
Dobro je što će Vlada Srbije takođe dobiti i ministarstvo za evropske integracije, jer je to način da bolje funkcioniše saradnja po pitanjima IPARD projekata, prekogranične saradnje. Dolazim iz jedne opštine gde je sada realizovano investicija oko pet miliona eura, upravo iz IPARD projekata. Važno je takođe da se dobro uradi revizija. Imam jedan primer kako je revizorska kuća kaznila opštinu Surdulica sa 47.000 eura i to bez prava žalbe i bez ikakvog papira. Ovde hoću sada i buduću ministarku za evropske integracije da podsetim, kao i ministarku pravde, da ne može niko da uzme novac lokalnoj samoupravi, a da lokalna samouprava nema pravo nikakve žalbe, odnosno nikakvo pravno sredstvo oko toga.
40/1 AL/LŽ 17.35 – 17.45
Zato vas molim da se oko ovog povede računa. Takođe molim ministarsku za evropske integracije da sledeći put primi ljude iz opštine Surdulica da bi ovaj problem razrešili, jer 40 hiljada evra je velika para za jednu nerazvijenu opštinu.
Pred ministarkom pravde je takođe veliki posao u narednom periodu, a to je da oslobodi tužilaštvo i sudije od uticaja politike.
Što se tiče Ministarstva odbrane hoću da pozovem novog ministra odbrane. Znamo da u Surdulici je uloženo mnogo para oko renoviranja kasarne, odnosno oko vojnog kompleksa koji stoji prazan i zamolio bih ministra odbrane da u sledećem periodu razmotri kako bi oživeo kasarnu u Surdulici.
Što se tiče Ministarstva zdravlja mislim da je veoma važno da se spreči odlazak lekara iz Surdulice, iz Srbije, a takođe i iz Surdulice gde na birou imamo oko 30-ak lekara. Pročitao sam vest da Nemačka traži oko 1500 lekara iz Srbije, da daje platu oko 2000 evra. Mi kao država sigurno tu platu ne možemo da ponudimo, ali Ministarstvo zdravlja mora hitno da pripremi predlog za rešenje ovog problema, inače neće imati narod ko da nam leči, jer ljudi neće tako težak posao da rade za 500 evra. Zalažem se za, a znam da ste i vi ministre za to, da se povećaju plate lekara i da se uposle naši lekari.
Takođe imamo problem blokada oko pojedinih medicinskih centara, a mi lokalne samouprave pomažemo medicinske centre, ali imamo problem oko finansiranja, da kažu da niži organ vlasti ne može da finansira viši, odnosno lokalna samouprava ne može da finansira ministarstvo i zbog toga imamo problema oko funkcionisanja zdravstvenih centara. Nadam se, da će u buduće, a i verujem vama ministre, da ćemo taj problem rešiti.
Brzo završavam, samo imam još oko Ministarstva sporta, gde hoću da čestitam našim sportistima koji su osvojili nagrade u pojedinim sportskim organizacijama, a ja kao sportski radnik se zalažem takođe za kolektivni sport, i hoću tu da se poradi malo na zakonu o privatizaciji, na zakonu o finansiranju klubova. Takođe molim ministra policije da nam pomogne oko obezbeđenja raznih sportskih događaja.
Pošto me kolege ubrzavaju da skratim govor, hoću samo da pozdravim formiranje Ministarstva ekologije i da nam pomognete na projektu koji je finansirala EU, a to je kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru koji će da pomogne ceo kraj i razvoj i zapošljavanje novih ljudi.
Na kraju, podržavamo Vladu Srbije na čelu sa novom premijerkom i želim vam veliki uspeh, jer uspeh vašeg rada je uspeh i nas poslanika koji glasamo za vas. Zahvaljujem vam se i želim srećan rad.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala kolega Tončev.
Reč ima narodna poslanica Jadranka Jovanović.
JADRANKA JOVANOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, najlepše vam se zahvaljujem što ste mi dali mogućnost da se obratim ovom cenjenom skupu iako znam da ima mnogo govornika i mnogo onih koji bi možda želeli i očekivali da se obrate.
Dame i gospodo, poštovani ministri, odnosno predloženi kandidati za ministre, uvažena mandatarko za premijera, gospođo Branbić, želela bih i smatram da je neophodno i verujem da sam iz tih razloga dobila reč da se obratim i da kažem nekoliko stvari o radu, rezultatima, a najpre o očekivanjima koja se odnose na Ministarstvo kulture i informisanja, iako bih ja lično više volela da govorim o Ministarstvu kulture bez ovog informisanja.
40/2 AL/LŽ
Recimo, vi ste vrlo lepo pomenuli u vašem ekspozeu – turizam. Nekako bih bila rada da govorim o Ministarstvu kulture uz Ministarstvo turizma. Svedoci smo da je naša zemlja, naš grad i uopšte Srbija jedna izuzetna destinacija, veoma popularna u savremenom svetu skrenula pažnju na sebe i porastom velikog broja turista koji se interesuju za našu zemlju ubeđena sam da bi kultura mogla itekako u širokom polju i planu da se nasloni na turizam, i između ostalog, da donese, po mom mišljenju, jedan ozbiljan i veliki prihod.
Molim vas da mi omogućite da imam neku relativnu tišinu dok pričam.
Što se tiče Ministarstva informisanja - zašto sam rekla da bih volela da nije zajedno sa Ministarstvom kulture? Čini mi se da kultura itekako trpi, da je na neki način ne samo u pitanju budžet koji se izdvaja za kulturu, već i jedno ozbiljno polje oko koga se lome pre svega politička koplja, pri tom je to polje koje svih ovih godina, koliko ja vidim, služilo uvek svakoj opoziciji za raspravu o slobodi informisanja, a mi, moram da vam kažem, umetnici smo takođe nezadovoljni time, ali rekla bih, iz sasvim drugih razloga.
Pre svega se odnosi na količinu slobode, na mogućnost da se sve napiše i kaže, da se govore neistine, a da se to ne sankcioniše, da ne postoji odgovornost za tu pisanu reč i ja vas molim baš zato što su mnogi ovde isticali kao negativnost vaše nestranačko pripadanje, po meni je to čak prednost, jer mislim da jasnim pogledom možete gledati na stvari pa i na one koje se tiču informisanja, a pre svega se odnosi na urušavanje institucija, kao što je Narodna skupština i svedok sam toga u ovih godinu dana kada smo imali seminar za poslanike, gde nam je skrenuta pažnja da se trudimo da ne dajemo mi sami mogućnost da budemo upotrebljeni u negativnom kontekstu, a svedok sam da se to dešavalo i kada mi ne dajemo nikakvog povoda.
Dakle, smatram ukratko, trudiću se da budem kratka, da ne bi smele da se urušavaju institucije kao što je Narodna skupština i sve ostale institucije Vlade i ubeđena sam da biste vi zajedno sa ostalim ministrima imali snage da to sprovedete, da se sankcioniše, da se pronađe zakonski okvir za informisanje, da pre svega svako snosi ozbiljnu odgovornost bez straha, koji verovatno postoji, da se zemlja ne optuži za cenzuru i sve ostalo što vi političari mnogo bolje znate od mene.
Htela bih da kažem da mi je jako drago da ste pomenuli Kinu. Ja sam se i sama nedavno vratila iz Kine. Kina je velika sila, velika moć, ne samo ekonomska, čudo. Podržavamo otvaranje Srpskog kulturnog centra u Kini i svaku saradnju sa Kinom na polju kulture, a pre svega i na svim drugim poljima.
Očekujemo da se i molim vas da se sprovedu nacionalna priznanja koje je prethodno ministarstvo ukinulo, da se definišu kriterijumi oko dodele nacionalnih priznanja.
Zato vas molim da se oko ovog povede računa. Takođe molim ministarsku za evropske integracije da sledeći put primi ljude iz opštine Surdulica da bi ovaj problem razrešili, jer 40 hiljada evra je velika para za jednu nerazvijenu opštinu.
Pred ministarkom pravde je takođe veliki posao u narednom periodu, a to je da oslobodi tužilaštvo i sudije od uticaja politike.
Što se tiče Ministarstva odbrane hoću da pozovem novog ministra odbrane. Znamo da u Surdulici je uloženo mnogo para oko renoviranja kasarne, odnosno oko vojnog kompleksa koji stoji prazan i zamolio bih ministra odbrane da u sledećem periodu razmotri kako bi oživeo kasarnu u Surdulici.
Što se tiče Ministarstva zdravlja mislim da je veoma važno da se spreči odlazak lekara iz Surdulice, iz Srbije, a takođe i iz Surdulice gde na birou imamo oko 30-ak lekara. Pročitao sam vest da Nemačka traži oko 1500 lekara iz Srbije, da daje platu oko 2000 evra. Mi kao država sigurno tu platu ne možemo da ponudimo, ali Ministarstvo zdravlja mora hitno da pripremi predlog za rešenje ovog problema, inače neće imati narod ko da nam leči, jer ljudi neće tako težak posao da rade za 500 evra. Zalažem se za, a znam da ste i vi ministre za to, da se povećaju plate lekara i da se uposle naši lekari.
Takođe imamo problem blokada oko pojedinih medicinskih centara, a mi lokalne samouprave pomažemo medicinske centre, ali imamo problem oko finansiranja, da kažu da niži organ vlasti ne može da finansira viši, odnosno lokalna samouprava ne može da finansira ministarstvo i zbog toga imamo problema oko funkcionisanja zdravstvenih centara. Nadam se, da će u buduće, a i verujem vama ministre, da ćemo taj problem rešiti.
Brzo završavam, samo imam još oko Ministarstva sporta, gde hoću da čestitam našim sportistima koji su osvojili nagrade u pojedinim sportskim organizacijama, a ja kao sportski radnik se zalažem takođe za kolektivni sport, i hoću tu da se poradi malo na zakonu o privatizaciji, na zakonu o finansiranju klubova. Takođe molim ministra policije da nam pomogne oko obezbeđenja raznih sportskih događaja.
Pošto me kolege ubrzavaju da skratim govor, hoću samo da pozdravim formiranje Ministarstva ekologije i da nam pomognete na projektu koji je finansirala EU, a to je kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru koji će da pomogne ceo kraj i razvoj i zapošljavanje novih ljudi.
Na kraju, podržavamo Vladu Srbije na čelu sa novom premijerkom i želim vam veliki uspeh, jer uspeh vašeg rada je uspeh i nas poslanika koji glasamo za vas. Zahvaljujem vam se i želim srećan rad.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala kolega Tončev.
Reč ima narodna poslanica Jadranka Jovanović.
JADRANKA JOVANOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, najlepše vam se zahvaljujem što ste mi dali mogućnost da se obratim ovom cenjenom skupu iako znam da ima mnogo govornika i mnogo onih koji bi možda želeli i očekivali da se obrate.
Dame i gospodo, poštovani ministri, odnosno predloženi kandidati za ministre, uvažena mandatarko za premijera, gospođo Branbić, želela bih i smatram da je neophodno i verujem da sam iz tih razloga dobila reč da se obratim i da kažem nekoliko stvari o radu, rezultatima, a najpre o očekivanjima koja se odnose na Ministarstvo kulture i informisanja, iako bih ja lično više volela da govorim o Ministarstvu kulture bez ovog informisanja.
40/2 AL/LŽ
Recimo, vi ste vrlo lepo pomenuli u vašem ekspozeu – turizam. Nekako bih bila rada da govorim o Ministarstvu kulture uz Ministarstvo turizma. Svedoci smo da je naša zemlja, naš grad i uopšte Srbija jedna izuzetna destinacija, veoma popularna u savremenom svetu skrenula pažnju na sebe i porastom velikog broja turista koji se interesuju za našu zemlju ubeđena sam da bi kultura mogla itekako u širokom polju i planu da se nasloni na turizam, i između ostalog, da donese, po mom mišljenju, jedan ozbiljan i veliki prihod.
Molim vas da mi omogućite da imam neku relativnu tišinu dok pričam.
Što se tiče Ministarstva informisanja - zašto sam rekla da bih volela da nije zajedno sa Ministarstvom kulture? Čini mi se da kultura itekako trpi, da je na neki način ne samo u pitanju budžet koji se izdvaja za kulturu, već i jedno ozbiljno polje oko koga se lome pre svega politička koplja, pri tom je to polje koje svih ovih godina, koliko ja vidim, služilo uvek svakoj opoziciji za raspravu o slobodi informisanja, a mi, moram da vam kažem, umetnici smo takođe nezadovoljni time, ali rekla bih, iz sasvim drugih razloga.
Pre svega se odnosi na količinu slobode, na mogućnost da se sve napiše i kaže, da se govore neistine, a da se to ne sankcioniše, da ne postoji odgovornost za tu pisanu reč i ja vas molim baš zato što su mnogi ovde isticali kao negativnost vaše nestranačko pripadanje, po meni je to čak prednost, jer mislim da jasnim pogledom možete gledati na stvari pa i na one koje se tiču informisanja, a pre svega se odnosi na urušavanje institucija, kao što je Narodna skupština i svedok sam toga u ovih godinu dana kada smo imali seminar za poslanike, gde nam je skrenuta pažnja da se trudimo da ne dajemo mi sami mogućnost da budemo upotrebljeni u negativnom kontekstu, a svedok sam da se to dešavalo i kada mi ne dajemo nikakvog povoda.
Dakle, smatram ukratko, trudiću se da budem kratka, da ne bi smele da se urušavaju institucije kao što je Narodna skupština i sve ostale institucije Vlade i ubeđena sam da biste vi zajedno sa ostalim ministrima imali snage da to sprovedete, da se sankcioniše, da se pronađe zakonski okvir za informisanje, da pre svega svako snosi ozbiljnu odgovornost bez straha, koji verovatno postoji, da se zemlja ne optuži za cenzuru i sve ostalo što vi političari mnogo bolje znate od mene.
Htela bih da kažem da mi je jako drago da ste pomenuli Kinu. Ja sam se i sama nedavno vratila iz Kine. Kina je velika sila, velika moć, ne samo ekonomska, čudo. Podržavamo otvaranje Srpskog kulturnog centra u Kini i svaku saradnju sa Kinom na polju kulture, a pre svega i na svim drugim poljima.
Očekujemo da se i molim vas da se sprovedu nacionalna priznanja koje je prethodno ministarstvo ukinulo, da se definišu kriterijumi oko dodele nacionalnih priznanja.
41/1 MG/IR 17.45 - 17.55
Niko se ne buni za priznanja kada je u pitanju sport, neophodno je obavezujuće da postoje nacionalna priznanja za umetnike. Takođe, očekujemo i molim vas, ovo je veoma važno, da se vrate imena nacionalnih institucija od nacionalnog značaja. U Strategiji za kulturu postoje institucije od nacionalnog značaja, ali je ukinuto u zakonu naziv institucija od posebnog nacionalnog značaja.
I još jedno malo zapažanje, ali završavam. Malo, ali veoma veliko. Velikom većinom SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima dobila je mogućnost da vodi ovu zemlju, odgovornost da je vodi i da joj se aplaudira kada je u redu i da se izriču kritike kada nije. To se desilo, a najmanje se zapravo desilo kada je u pitanju kultura. To je nešto o čemu se govori, što se šapuće, priča, ali je mesto u Skupštini da ja to izgovorim.
Dakle, veliki broj onih koji učestvuju u rukovođenju kulture, u našoj zemlji su nasleđeni ljudi iz prethodnih režima i to ništa nije sporno, ali je sporno to što oni slede politiku tih režima. To se pre svega odnosi na, recimo, saradnje, sa isključivom Evropom, što je takođe za pohvalu i zapadnim zemljama. Prethodno ministarstvo je potpuno ukinulo bilo saradnju sa Rusijom i zahvaljujući gospodinu Čotriću, ja sam došla u posed jednog dokumenta, kada bivši ministar nije potpisao saradnju pravoslavnih zemalja sa Rusijom u Moskvi.
Dakle na sreću sada se u ovom slučaju sa novim ministarstvom to promenilo, ali ono što se nije promenilo i drago mi je što je ministar upravo ušao, jeste to da kao što je ministar uspeo da kod nekih službenika taj otpor prema Rusiji promeni, ja očekujem i vas molim lično gospođo Brnabić, da se taj odnos promeni kada su u pitanju afričke zemlje i sve druge zemlje. Jer, nemoguće je da smo mi srećni kada nam neke zemlje afričke pomognu ne glasajući za nezavisnost Kosova, a onda neki, znamo po imenu i prezimenu, i apsolutno stojim iza ovoga sa dokazima, svedocima, uostalom trenutno je prepiska između Alžira, ministra kulture Alžira sa našim ministarstvom o čemu postoji, neću sada da zadržavam sve, zna ministar o čemu se radi, a vas mogu drugom prilikom da obavestim, o tome postoji ozbiljna prepiska u našem Ministarstvu inostranih poslova gde se ignoriše saradnja sa zemljama, odnosno gleda na to potcenjivački.
Ja vas molim, politika bivšeg premijera Aleksandra Vučića koga sam i lično podržala i sadašnjeg našeg predsednika izričito kaže, a verujte mi i da ne kaže, ja bih smatrala kao neko ko je proputovao ceo svet, ko je, kao što ste i vi rekli shvatio da svet počiva na različitosti, da je to samo bogatstvo i samo poen plus, nikada ne bih ni jednu jedinu zemlju, neću sada da navodim primere da ne bih poslužila možda nekome za repliku, ne postoji zemlja od koje ne može da se nauči i ne postoji kultura sa kojom ne treba da se menjamo.
Samim time, ja vas najljubaznije molim da se sledi politika i u kulturi da se sarađuje sa svim zemljama sveta. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam puno gospođo Jovanović.
Reč ima narodna poslanica Marija Obradović.
MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala predsedavajući.
Gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je koleginica Jovanović govorila pre mene, jer želim da nastavim u tom duhu i u toj atmosferi. Ne znam da li ću biti u prilici da ovo bude i poslednji govor koji ćemo čuti u ovoj diskusiji, ali ću govoriti u tom tonu. Probaću da govorim sa osmehom na licu, jer mislim da sve ono što se dešavalo poslednja dva dana zaista govori da za Srbiju dolaze bolja vremena.
41/2 MG/IR
Za mene je bilo zaista izuzetno pozitivno vaše izlaganje na početku jučerašnjeg dana. To je bio jedan sasvim drugačiji ton. Nikada nisam čula da su premijeri govorili na taj način. To je sasvim drugačiji način, to je drugačija energija, to je drugačija, neću reći vizija, jer je ovo zaista kontinuitet onoga što je bilo u prethodnoj Vladi i u onoj Vladi od 2012. godine, ali složiće se samnom svi, i oni kojima ste simpatični i kojima niste, da nosite drugačiju energiju, da nosite nešto što se može nazvati jednom rečju moderno u najboljem smislu i u najširem smislu.
Ne govorim samo o vašoj pojavi, o načinu komunikacije i o toj energiji koju vi nosite i u radu i lučnom ophođenju, govorim o vaše pogledu kako vidite vaš timski rad i kako vidite sebe na čelu tog timskog rada. Želim danas da govorim i o kontekstu u kojem smo birali današnju Vladu. Zašto sam rekla da želim osmeh na licu? Jer, bilo je mnogo mučnih momenata tokom ove rasprave. Ne mučnih zato što neko od nas ili možda vi kao neko ko brani ovaj sastav Vlade, nemate dovoljno argumenata, nego zato što smo videli mnogo ranjenika u ovoj sali. Govorim o ranjenicima kojima je bila povređena sujeta, rušimo im predrasude i stereotipe i to mnogo boli. To niko od nas ne želi da prizna, ali jako boli.
Kada smo sami sa sobom i kada se zapitamo – šta meni zapravo smeta kod ovog predloga za premijerku? Smeta mi to što je ona nešto novo i nešto što ne poznajem, to je svojstveno ljudskoj psihi, da ono što je novo i nepoznato, da se toga čovek boji.
U vašem ekspozeu je bilo nekoliko rečenica koje nisu nove, ali koje treba ponoviti, jer mislim da su potcrtavale nekoliko vrlo važnih stvari koje će se videti i kasnije tokom rada ove Vlade. Neću mnogo da govorim o brojkama, niti o rezultatima ove Vlade, jer su o tome govorili ne samo poslanici tokom ove diskusije i tokom prethodnih godina, o tome su se izjasnile mnoge veoma važne međunarodne institucije i finansijske i političke. Na kraju, napredovanje Srbije na „duing biznis“ listi, u okviru mnogo drugih pokazatelja govori da ono što je radio taj tim od 2012. godine, od kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje vlasti pa do danas, pokazuje da idemo krupnim koracima napred. To su teški koraci, to su gvozdene čizme, ali idemo napred.
Jako je dobro što u ovom trenutku kada se dogodilo nešto što se nikada nije dogodilo u političkoj istoriji Srbije, a to je da čovek sa mesta premijera bude izabran takvom većinom od 55% glasova na mesto predsednika Srbije, dakle ne ono što smo čuli ovih dana, on je pobegao, on je otišao, ne govori se o tome. To su reči kojih treba da se stidite. Birajte reči, jer one su naše oružje danas na ovom polju.
On je predsednik Srbije i odlazeći sa mesta premijera. Napravio je politički pomak, istorijski politički pomak i nešto što je lekcija za mnoge ljude koji se bave politikom u Srbiji kada govorimo o lekcijama, želim da vam čestitam na iskazanom stepenu tolerancije, strpljenja, trpeljivosti. Vi ste to pokazali i tokom ove rasprave, a i tokom prethodnih dana. Vi ste očitali lekciju pristojnosti celoj Srbiji. Vi ste lične uvrede i profesionalne istrpeli na način koji treba da bude pozitivan primer i treba ljudi da se ugledaju na to.
Uvrede koje ste istrpeli, odgovorili ste na način, a tako treba da odgovori i Zorana Mihajlović i Gordana Čomić i ja i koleginice koje smo vređane ovde tokom današnjeg dana. Ono što je uradio kolega Mirčić, kažem kolega jer radimo u Skupštini Srbije zajedno, inače se ne mogu nazvati kolegom po stepenu nekih drugih karakteristika, dakle ono što je Mirčić danas uradio da na tako vulgaran način odvuče svoju diskusiju je nešto čega treba da se stidi svaki poslanik u Skupštini Srbije.
Niko se ne buni za priznanja kada je u pitanju sport, neophodno je obavezujuće da postoje nacionalna priznanja za umetnike. Takođe, očekujemo i molim vas, ovo je veoma važno, da se vrate imena nacionalnih institucija od nacionalnog značaja. U Strategiji za kulturu postoje institucije od nacionalnog značaja, ali je ukinuto u zakonu naziv institucija od posebnog nacionalnog značaja.
I još jedno malo zapažanje, ali završavam. Malo, ali veoma veliko. Velikom većinom SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima dobila je mogućnost da vodi ovu zemlju, odgovornost da je vodi i da joj se aplaudira kada je u redu i da se izriču kritike kada nije. To se desilo, a najmanje se zapravo desilo kada je u pitanju kultura. To je nešto o čemu se govori, što se šapuće, priča, ali je mesto u Skupštini da ja to izgovorim.
Dakle, veliki broj onih koji učestvuju u rukovođenju kulture, u našoj zemlji su nasleđeni ljudi iz prethodnih režima i to ništa nije sporno, ali je sporno to što oni slede politiku tih režima. To se pre svega odnosi na, recimo, saradnje, sa isključivom Evropom, što je takođe za pohvalu i zapadnim zemljama. Prethodno ministarstvo je potpuno ukinulo bilo saradnju sa Rusijom i zahvaljujući gospodinu Čotriću, ja sam došla u posed jednog dokumenta, kada bivši ministar nije potpisao saradnju pravoslavnih zemalja sa Rusijom u Moskvi.
Dakle na sreću sada se u ovom slučaju sa novim ministarstvom to promenilo, ali ono što se nije promenilo i drago mi je što je ministar upravo ušao, jeste to da kao što je ministar uspeo da kod nekih službenika taj otpor prema Rusiji promeni, ja očekujem i vas molim lično gospođo Brnabić, da se taj odnos promeni kada su u pitanju afričke zemlje i sve druge zemlje. Jer, nemoguće je da smo mi srećni kada nam neke zemlje afričke pomognu ne glasajući za nezavisnost Kosova, a onda neki, znamo po imenu i prezimenu, i apsolutno stojim iza ovoga sa dokazima, svedocima, uostalom trenutno je prepiska između Alžira, ministra kulture Alžira sa našim ministarstvom o čemu postoji, neću sada da zadržavam sve, zna ministar o čemu se radi, a vas mogu drugom prilikom da obavestim, o tome postoji ozbiljna prepiska u našem Ministarstvu inostranih poslova gde se ignoriše saradnja sa zemljama, odnosno gleda na to potcenjivački.
Ja vas molim, politika bivšeg premijera Aleksandra Vučića koga sam i lično podržala i sadašnjeg našeg predsednika izričito kaže, a verujte mi i da ne kaže, ja bih smatrala kao neko ko je proputovao ceo svet, ko je, kao što ste i vi rekli shvatio da svet počiva na različitosti, da je to samo bogatstvo i samo poen plus, nikada ne bih ni jednu jedinu zemlju, neću sada da navodim primere da ne bih poslužila možda nekome za repliku, ne postoji zemlja od koje ne može da se nauči i ne postoji kultura sa kojom ne treba da se menjamo.
Samim time, ja vas najljubaznije molim da se sledi politika i u kulturi da se sarađuje sa svim zemljama sveta. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam puno gospođo Jovanović.
Reč ima narodna poslanica Marija Obradović.
MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala predsedavajući.
Gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je koleginica Jovanović govorila pre mene, jer želim da nastavim u tom duhu i u toj atmosferi. Ne znam da li ću biti u prilici da ovo bude i poslednji govor koji ćemo čuti u ovoj diskusiji, ali ću govoriti u tom tonu. Probaću da govorim sa osmehom na licu, jer mislim da sve ono što se dešavalo poslednja dva dana zaista govori da za Srbiju dolaze bolja vremena.
41/2 MG/IR
Za mene je bilo zaista izuzetno pozitivno vaše izlaganje na početku jučerašnjeg dana. To je bio jedan sasvim drugačiji ton. Nikada nisam čula da su premijeri govorili na taj način. To je sasvim drugačiji način, to je drugačija energija, to je drugačija, neću reći vizija, jer je ovo zaista kontinuitet onoga što je bilo u prethodnoj Vladi i u onoj Vladi od 2012. godine, ali složiće se samnom svi, i oni kojima ste simpatični i kojima niste, da nosite drugačiju energiju, da nosite nešto što se može nazvati jednom rečju moderno u najboljem smislu i u najširem smislu.
Ne govorim samo o vašoj pojavi, o načinu komunikacije i o toj energiji koju vi nosite i u radu i lučnom ophođenju, govorim o vaše pogledu kako vidite vaš timski rad i kako vidite sebe na čelu tog timskog rada. Želim danas da govorim i o kontekstu u kojem smo birali današnju Vladu. Zašto sam rekla da želim osmeh na licu? Jer, bilo je mnogo mučnih momenata tokom ove rasprave. Ne mučnih zato što neko od nas ili možda vi kao neko ko brani ovaj sastav Vlade, nemate dovoljno argumenata, nego zato što smo videli mnogo ranjenika u ovoj sali. Govorim o ranjenicima kojima je bila povređena sujeta, rušimo im predrasude i stereotipe i to mnogo boli. To niko od nas ne želi da prizna, ali jako boli.
Kada smo sami sa sobom i kada se zapitamo – šta meni zapravo smeta kod ovog predloga za premijerku? Smeta mi to što je ona nešto novo i nešto što ne poznajem, to je svojstveno ljudskoj psihi, da ono što je novo i nepoznato, da se toga čovek boji.
U vašem ekspozeu je bilo nekoliko rečenica koje nisu nove, ali koje treba ponoviti, jer mislim da su potcrtavale nekoliko vrlo važnih stvari koje će se videti i kasnije tokom rada ove Vlade. Neću mnogo da govorim o brojkama, niti o rezultatima ove Vlade, jer su o tome govorili ne samo poslanici tokom ove diskusije i tokom prethodnih godina, o tome su se izjasnile mnoge veoma važne međunarodne institucije i finansijske i političke. Na kraju, napredovanje Srbije na „duing biznis“ listi, u okviru mnogo drugih pokazatelja govori da ono što je radio taj tim od 2012. godine, od kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje vlasti pa do danas, pokazuje da idemo krupnim koracima napred. To su teški koraci, to su gvozdene čizme, ali idemo napred.
Jako je dobro što u ovom trenutku kada se dogodilo nešto što se nikada nije dogodilo u političkoj istoriji Srbije, a to je da čovek sa mesta premijera bude izabran takvom većinom od 55% glasova na mesto predsednika Srbije, dakle ne ono što smo čuli ovih dana, on je pobegao, on je otišao, ne govori se o tome. To su reči kojih treba da se stidite. Birajte reči, jer one su naše oružje danas na ovom polju.
On je predsednik Srbije i odlazeći sa mesta premijera. Napravio je politički pomak, istorijski politički pomak i nešto što je lekcija za mnoge ljude koji se bave politikom u Srbiji kada govorimo o lekcijama, želim da vam čestitam na iskazanom stepenu tolerancije, strpljenja, trpeljivosti. Vi ste to pokazali i tokom ove rasprave, a i tokom prethodnih dana. Vi ste očitali lekciju pristojnosti celoj Srbiji. Vi ste lične uvrede i profesionalne istrpeli na način koji treba da bude pozitivan primer i treba ljudi da se ugledaju na to.
Uvrede koje ste istrpeli, odgovorili ste na način, a tako treba da odgovori i Zorana Mihajlović i Gordana Čomić i ja i koleginice koje smo vređane ovde tokom današnjeg dana. Ono što je uradio kolega Mirčić, kažem kolega jer radimo u Skupštini Srbije zajedno, inače se ne mogu nazvati kolegom po stepenu nekih drugih karakteristika, dakle ono što je Mirčić danas uradio da na tako vulgaran način odvuče svoju diskusiju je nešto čega treba da se stidi svaki poslanik u Skupštini Srbije.
42/1 MO/VK 17.55 – 18.05
Vaša rečenica: „Samo vi vređajte, ja ću i dalje da radim i da menjam Srbiju, i to da je menjam na bolje“, zaista treba da bude moto svih nas koji se često osećamo uvređenim i poniženim u Skupštini Srbije, a posebno mislim na poslanice.
Vi ste prihvatanjem pozicije, tj. dolaskom na poziciju premijera zapravo učinili mnogo više za rodnu ravnopravnost u Srbiji i za borbu protiv homofobije nego što je učinila bilo koja nevladina organizacija i civilni sektor u Srbiji. Moguće da u ovom trenutku toga niste svesni. Ja to ocenjujem kao neko ko je borac za ljudska, posebno ženska prava u Srbiji. Često ljudi nemajući nameru da to učine, i ne verujem da je to bilo među vašim prioritetima dok ste se prihvatali ove kandidature, ali često to ljudi učine nesvesno zato što stanovito stoje i komforno se osećaju u ulogama koje su odlučili da prihvate u životu.
Sve ono što smo videli tokom ova dva dana, i pozitivno i negativno, snažno govori o svima nama i u Skupštini Srbije, ali i u celoj Srbiji. Rezultati Vlade Srbije izuzetno pozitivno su ocenjeni i istim tempom nastavljamo. Ovo je kontinuitet i svi prioriteti Vlade koji su bili u prethodnom periodu biće nastavljeni sa sva dva za mene vrlo važna akcenta – digitalizacija i obrazovanje, veoma, veoma važne dve tačke.
Ponoviću neke od rečenica iz vašeg ekspozea, jer mislim da su važne i želela bih da ljudi malo više obrate pažnju na to i da svako u svojoj oblasti proba da da maksimum na tu temu.
Insistiraćemo na analitičkom razmišljanju, na pronalaženju rešenja. Probajte da svako u svojoj oblasti učini baš to. Nemojte biti slepi sledbenici onoga što vam se nameće. Ne odustajte na prvoj prepreci, posebna poruka za mlade. To što ste vi kao mlada i obrazovana žena, kojoj su bila otvorena sva vrata bilo gde u svetu, odlučili da ostanete ovde i da se borite za Srbiju, da časno služite svojoj državi, to je nešto što ponovo podseća na one stubove srpskog tradicionalnog obrazovanja.
Koliko god da je Ana Brnabić moderna i da je lider u onome što trenutno radi, ne zaboravite da se zapravo to liderstvo i to što je moderno u njoj zasniva na tradicionalnim principima. Budite otvoreni za ono što su novine. Samo ćemo tako biti društvo lidera, moderno društvo koje vuče napred.
Srbija je zemlja sposobnih, pametnih ljudi. Nama treba još energije i još lidera. Nemojte čekati da neko pokaže na vas prstom da ste lider. Pokažite to iz dana u dan, pokažite svojim poštovanjem, obrazovanjem. Pokažite poštovanjem prema kolegama, prema poslovima i obavezama koje imate i koje su vam dodeljeni. Odgovornost je nešto na šta treba svi da se podsetimo u Srbiji.
Još jedna rečenica, time završavam, jako mi se dopala. Koliko smo hrabri da danas u Srbiji zakoračimo u budućnost. Verujem da ljudi koji će danas glasati za vas i ovaj predlog Vlade nisu svesni koliko su hrabri. Zato i jesmo zajedno, zato i jesmo timovi, jer u svakom trenutku onaj koji oseti da je njegov trenutak vuče napred, a mi ostali njega sledimo. Nismo svesni trenutka, ali osećamo da je to to što Srbiji, to je impuls koji nam treba u ovom trenutku.
Još jednom čestitke svim kandidatima za ministre u ovoj Vladi. Mislim da ste i radili i da ćete raditi odličan posao. Ana, vama hvala što ste prihvatili ovu kandidaturu. Mislim da je pred vama vrlo važan zadatak. Verujem u vašu energiju, pre svega, i u to da nećete odustati. Veoma je važno da predsednik Srbije i vi kao premijer budete odličan, nerazdvojan tim. Meni se čini da ste vi na dobrom putu. Srpska napredna stranka će vas podržati. Hvala vam.
42/2 MO/VK
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, koleginice Obradović.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite, kolega.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo mandatarko, poštovani kandidati za ministre, kolege poslanici, strpljivo sam dva dana slušao diskusije i napore i vas kao mandatara, a i poslanika vladajućih stranaka da ubede građane Srbije da sve ovo što se dešava u zadnjih pet godina pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića su neki veliki rezultati, da trebamo biti zahvalni zbog toga što nam je jako dobro u Srbiji i vidim da se baš uprli da to uradite.
Pokušaću da govorim činjenicama i argumentima, da ne biste rekli da govorim paušalno o nekim stvarima, ali pre toga, što se tiče vašeg ekspozea, koji je četvrti od 2012. godine, peta Vlada od 2012. godine, ne znam da li se uopšte trebamo toliko osvrtati i obraćati pažnju na to zato što i ovi prethodni koji su bili nije ni jedan dočekao kraj mandata, pa ni ovaj prošlogodišnji Aleksandra Vučića, koji je proglašen od strane nekih poslanika SNS za naučni rad.
Dakle, i vaš ekspoze ne mogu reći da je loš. Voleo bih da se on realizuje u Srbiji, kao što sam to rekao i Aleksandru Vučiću prošle godine. Nažalost, evo, posle godinu dana ispostavilo se da ono što smo govorili da se to neće desiti u Srbiji, da je to zapravo istina.
U vašem ekspozeu ima dosta opštih mesta, dosta fraza. Uspeo sam jedva na polovini jedne starne da izdvojim neke suštinske i ključne stvari. Naravno, nema načina kako će se stići do ciljeva koje ste definisali ekspozeom, ali ima i onih stvari koje se ponavljaju iz ekspozea prethodnog premijera Vučića, kao što je uprava, smanjenje birokratskih procedura, da zaustavimo odliv mozgova, ekonomske reforme, efikasnost, izbalansirana spoljna politika itd. Na taj način vi ste, svesno ili ne, najviše iskritikovali prethodnog premijera, koji zapravo za svih ovih pet godina nije uspeo da uradi ono o čemu ste vi govorili u vašem ekspozeu.
Što se tiče lično vas i vaših rezultata, gospođo Brnabić, ja znam da ste vi imali velikog iskustva i radili u nevladinom sektoru na raznim projektima i postizali rezultate. Verujem i verovao sam zapravo i prošle godine, kada ste postali ministar za lokalnu samoupravu i državnu upravu, da ćete nastaviti sa tim reformama i u Vladi Republike Srbije. Ovo je NALED-ova Siva knjiga 8. Ovakvih knjiga ima ukupno devet, odnosno ima još jedna.
Dakle, od 2008. godine do danas, NALED, koji je istovremeno i najveća referenca za funkciju za koju ste dobili poverenje, u stvari je ovim knjigama dao sve preporuke Vladi Republike Srbije, državi za uklanjanje svih prepreka i procedura za rast i razvoj privrede u Srbiji, za bolji život i standarde građana u Republici Srbiji. Ja ću vam samo pročitati neke stvari koje su činjenične iz NALED-a i nadam se da mislite da su istinite i da verujete da su istinite.
Dakle, što se tiče međunarodne liste konkurentnosti, globalnog indeksa konkurentnosti u pojedinim oblastima, po rasipnoj potrošnji Vlade, od 140 zemalja u svetu Srbija je 129. bila prošle godine, a ove godine je 124. Javni dug BDP-a - 111. smo. Po nezavisnosti sudstva smo na 122. mestu od 140 zemalja. Po svojinskim pravima smo na 126. mestu od 140 zemalja. Po kvalitetu obrazovnog sistem smo na 103. mestu, a po
42/3 MO/VK
nivou saradnje zaposlenih i poslodavaca na 126. mestu. Taj resor pripada upravo gospodinu Vulinu, odnosno pripadao je. Zato se leti iz Vlade, a ne dobija nagrada da vodi Ministarstvo odbrane u narednom periodu.
Što se kvaliteta puteva tiče, sa 114. mesta smo pali na 115. mesto u ovoj godini. Dakle, to su činjenice i to su argumenti o kojima ja želim da govorim.
Takođe, gospođo Brnabić, moram vam reći da u prethodnih pet godina vladavine su nesporne činjenice o zaduživanju Vlade, građana Republike Srbije i države Srbije, da je to nešto preko devet milijardi za ovih pet godina. Nesporno je i to da je rast BDP-a jako mali i daleko ispod onoga što ste najavljivali.
43/1 MZ/LjL 18.05-18.15
Pročitaću vam i te podatke, podatke MMF, Evropske komisije i našeg Zavoda za statistiku: realne stope rasta BDP od 2012. do 2016. godine, prosek su 0,7%, 2016. godine 2,7%, 2015. godine 0,8%, daleko manje i od Albanije i od Bosne i Hercegovine i od Crne Gore.
Takođe, statistički podaci vezano za neto prosečne plate u regionu - u Srbiji neto prosečna plata 385 evra, po podacima iz ove godine, a 395 je bila 2012. godine, pre pet godina. Dakle, manju platu građani imaju danas nego pre pet godina. I danas daleko manju od građana Bosne i Crne Gore.
Vi kao ministar koji ste ulivali meni poverenje za ovih godinu dana niste uradili ništa od reformi, iako ste se, dok ste radili, za to zalagali. Svega ste jedan zakon usvojili, a to je zakon o smanjenju sredstava za lokalne samouprave.
Digitalizacija, gospođo Brnabić, neće rešiti probleme građana Srbije, niti depopulaciju, koja je narastajuća, niti problem malinara, niti ćete poljoprivredu razvijati sa dronovima i sa senzorima, niti će digitalizacija uspeti da smanji broj apsolutno siromašnih, koji je danas u Srbiji 600 hiljada, milion i 800 na granici siromaštva. Nećete zaustaviti niti odliv mladih, niti ćete rešiti problem visoke centralizacije u Srbiji, javnog duga, BDP, itd.
Nisam video niti da ste govorili o strateškom planu razvoja, niti o ravnomernom regionalnom razvoju, a ono što je najvažnije, niste govorili niti o sistemu vrednosti, niti o sistemu institucija koje su razorene za poslednjih pet godina vladavine Aleksandra Vučića.
Što se tiče još jedne stvari zašto ne mogu podržati izbor Vlade, jeste i tim. Ako ste vi predložili ovaj tim ministara, utoliko veći problem. Ukoliko je to predložio Aleksandar Vučić, u šta ja verujem, jer on ima političku moć, onda je takođe to veliki problem.
Voleo bih da mi objasnite, niste odgovorili ni jednom kolegi poslaniku u prethodnim raspravama, šta su kvalifikacije pojedinih ministara, uz čast izuzetaka, za obavljanje tih funkcija? Naročito ministra Aleksandra Vulina koji, osim što voli da se slika u uniformama i što je halucinirao nekih 97 ubica u blizini premijerove kuće, ne znam šta ga kvalifikuje da vodi Ministarstvo odbrane?
Nemam ja ništa protiv toga da se vi igrate, kao što ste se igrali pet godina, ali imam problem ako se igrate sa državom. Dakle, ne možete rešiti jednim klikom probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije, bilo da je u pitanju digitalizacija ili bilo šta drugo. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala kolega.
Kolega Srđan Nogo, povreda Poslovnika.
SRĐAN NOGO: Želim da ukažem da je povređen član 106.
Vi ste bili dužni, predsedavajući, da reagujete i da zvoncetom pokušate da obezbedite mir u sali. Ostalo je svega još par minuta za izlaganje i molim vas, gospodine Marinkoviću, ja vas molim, evo, ponovo imamo identičnu situaciju. Imaju još dva opoziciona predstavnika vrlo malo vremena da govore i ja mislim da je i red i pošteno da saslušamo te ljude do kraja.
Ja znam da se poslanicima vladajuće većine žuri, da im je neprijatno kada čuju istinu o Vladi i o rezultatima vlasti Aleksandra Vučića u poslednjih pet godina, znam da vas boli realnost, da vi živite u virtuelnom svetu i u vašim lažima, ali, prosto, sačekajte, saslušajte do kraja, budite kolegijalni. Još malo pa ćete moći da glasate na zvonce.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Ostalo je minut i 41 sekundi.
43/2 MZ/LjL
GORAN ĆIRIĆ: Čuli smo od vas da će ključno obećanje biti kontinuitet sa svim prethodnim vladama. U proteklih pet godina, peta Vlada. Ako je kontinuitet prosečno trajanje Vlade godinu dana, to i nije neko veliko obećanje za velike domete ove Vlade.
Druga važna stvar koju treba uporediti je visina BDP sa kojom je krenula prva Vlada u ovom sastavu. Godine 2011. je iznosio, govorim u apsolutnim brojevima, 33 milijarde i 400 miliona evra. Godina 2016. je završena sa 34 milijarde i 100 miliona evra. Dakle, u tom petogodišnjem periodu kontinuiteta, evo, pet Vlada, a ukupan rast bruto društvenog proizvoda je iznosio 1,75%, što znači, u proseku, za tih pet godina, 0,35% rasta bruto-društvenog proizvoda.
Ja verujem da ne želite takav kontinuitet i ja ne bih voleo da imate takav kontinuitet rasta, jer to ne obećava ništa dobro za našu državu. Ako obećavate kontinuitet rasta javnog duga od 10 milijardi evra u petogodišnjem ciklusu, pada deviznih rezervi Narodne banke od jedne milijarde evra, to sigurno neće biti dobro za našu državu i ostvariće se upozorenja Fiskalnog saveta koji govori o bliskom bankrotstvu najvećih gradova u Srbiji, Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada, što može da potopi javne finansije u Srbiji.
PREDSEDNIK: Vreme. Hvala. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Poštovana gospođice Brnabić, na kraju ove velike rasprave o izboru Vlade kojoj vi treba da budete na čelu, ja mogu samo da kažem, pred građanima Srbije, da vi niste odgovorili ni na jedno pitanje koje su vam postavili poslanici Dveri, a postavili smo vam 20 pitanja. To jasno govori o tome da vi krijete neke stvari.
Pre svega, krijete da nikada niste učestvovali na izborima, da za vas niko nikada nije glasao, da vi niste obezbedili ovu većinu koja sada za vas treba da glasa, da niste predložili ni jednog ministra u ovoj Vladi, da je na ovaj način izneverena i volja Srpske napredne stranke da ima svog predsednika Vlade, da su prevareni socijalisti kojima je obećavano da će Ivica Dačić takođe biti predsednik Vlade, itd. Jednom rečju, prevarena je većina građana Srbije jer niko, a posebno birači SPS-a i SNS-a, nisu glasali da biste vi bili predsednik Vlade.
Ovih dana srećem ogroman broj birača i SPS i SNS i nisam sreo još nijednog koji mi je rekao da podržava vaš izbor za predsednika Vlade Republike Srbije. Ono što je posebno važno, niste odgovorili na ključno pitanje – za koju ste stranu obaveštajnu službu radili i da li ste prošli bezbednosnu proveru BIA da možete kao agent stranog interesa da se nađete na mestu predsednika Vlade i da možete da nastavite da radite za američke interesa kao u američkim kompanijama i nevladinim organizacijama u kojima ste radili na mestu predsednika Vlade?
Srpski pokret Dveri glasa protiv vašeg izbora zato što ne želimo da Srbijom više vladaju strani agenti.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Miroslav Aleksić, po Poslovniku.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Reklamiram član 6. Poslovnika – da za vreme govora narodnog poslanika ne smeju da ga ometaju drugi narodni poslanici. Sve vreme dok je govorio gospodin Obradović poslanici su dobacivali, kao što je to bio slučaj i sa mnom maločas. Razumem da se vama žuri da što pre se završi glasanje, da se tamo hladi šampanjac, da se ne ugreje i ostalo što ste pripremili od hrane, ali vas molim da ispoštujete
43/3 MZ/LjL
građane Srbije koji gledaju ovu Skupštinu i da dozvole svima nama da kažemo ono što imamo, bez upadanja i prozivanja poslanika iz svojih klupa. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Poslaniče, dva dana raspravljamo o Vladi. Ne možete da kažete da neko sada jedva čeka ili ne znam ni ja.
Potrošili ste vaše vreme. Javnost će suditi da li ste to uradili na kvalitetan način ili ne. Sada je rasprava gotova, ja tu ne mogu ništa. Još Đorđe Komlenski ima neko vreme i to je to. Moramo da glasamo.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
ĐORĐE KOMLENSKI: Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, kandidatu za premijera i budući premijeru Vlade koju ste predložili nama poslanicima koji ćemo glasati za vaš izbor i za izbor ove Vlade koju ste vi nominovali, moram pre svega da vam čestitam na hrabrosti da stanete na čelo najvažnije institucije u ovoj državi i vodite tim kojem su postavljeni jako visoki standardi u prethodnom periodu. Od 2012. godine od kada je SNS sa svojim koalicionim partnerima ušla u vlast, najpre kroz instituciju vicepremijera, potom kroz instituciju premijera, Aleksandar Vučić i tim koji je predvodio je pred vas postavio jako visoke standarde i za vas se očekuje da nastavite dalje u tom pravcu i u tom smeru.
44/1 JJ/BM 18.15 – 18.25
Srbija koja je 2012. godine bila na ivici ambisa je danas zemlja koja stoji na svojim nogama. Vama će iz tog razloga biti mnogo lakše sa sređenim budžetom, sa sređenim finansijama, sa uspostavljenim sistemima u svim ministarstvima i svim oblastima da budete dobar selektor, da budete dobar kapiten, da budete dobar vođa tima.
Vi poverenje nas poslanika i građana Srbije crpite iz onoga što ste pokazali svojim radom, ali i nadasve iz toga što vas je predložio čovek koji je na izborima za predsednika Republike Srbije dobio 56% glasova i apsolutno poverenje građana Republike Srbije. Odatle imate poverenje, a snagu ćete crpiti iz vašeg tima, iz onoga što vi znate, iz onoga što vi umete i iz podrške za sve ono dobro što nameravate i što ste nam predočili da će Vlada Srbije u budućem periodu učiniti za dobrobit građana Srbije.
Ne sumnjam u uspeh, jer je i Srbija sazrela i dozrela time što prvi put imamo, neki od nas i privilegiju i čast, da glasamo i da izaberemo ženu za predsednika Vlade. Ne sumnjamo da ćete biti revnosni, da ćete biti angažovani i uopšte nemamo nikakvu dilemu i sumnju da će Srbija nastaviti putem u bolje sutra, nastaviti da gradi svoju samostalnost, da će očuvati svoju celovitost i da će biti vojno neutralna zemlja u budućem periodu.
Očekujem od vas da ne pohrlite, a znamo da niste takvi, i pre vremena krenemo sa podizanjem standarda na izmišljen način, kao su to radili neki i doveli Srbiju do ivice propasti.
Rad Vlade u kojoj ste bili samo ministar do sada je doveo do pozicije da Srbija može da uzdiže standard svojih građana ali na realno ostvarenom novcu i realno ostvarenim sredstvima. Sve što ste učinili u ova dva dana je uticalo na to da ako je kod bilo koga, dobronamernog, postojala ijedna sumnja da ste vi neko ko može da vodi Vladu Republike Srbije, sve ste to raspršili i ja sam siguran da će ova Vlada krenuti još jače, još brže, bolje, jer Srbija pobeđuje.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, vreme poslaniče.
Pošto su svi ovlašćeni iskoristili svoje vreme, po članu 96. u preostalom vremenu, reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Prvo, moram da kažem da mi je izuzetno dirljiva briga nekih poslaničkih grupa i narodnih poslanika za glasače SNS. Dirljivo jako meni deluje, kao da SNS ume da se brine sama o sebi, pa možda bi ovi ostali mogli da se brinu o sebi, pa onda oni da imaju ovakvu većinu u Narodnoj skupštini.
Na ostale optužbe o stranoj agenturi i slične, neću apsolutno da odgovaram. Neću da odgovaram, zato što su one pre svega uvreda za Republiku Srbiju, ovu državu i sve njene građane, zato što sam ja u Narodnoj skupštini Srbije pre deset meseci bila izabrana za ministra za državnu upravu u Vladi Republike Srbije. Vi mislite da je država Srbija toliko smešna zemlja da niko od bezbednosnih službi ne bi reagovao u tom trenutku. To je strašno kakvo vi mišljenje imate za svoju zemlju.
Konačno, postoji puno pitanja na koja nisam stigla da odgovorim, ja se izvinjavam narodnim poslanicima i obećavam da ću dolaziti u parlament da odgovaram na pitanja i o diplomama, doktoratima, i o platama profesora koje su ovde predstavljane kao da u obrazovanje ovde ništa nije ulagano, da je tu najviše trpelo. Plate profesora su povećavane dva puta, 4%, 1. januara 2016. godine još dodatnih 6%, 1. januara 2017. godine data je jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara za 140 hiljada ljudi u prosveti itd, itd.
44/2 JJ/BM
Imam podatke, ne mogu da stignem da odgovorim na sve, ali samo jedan primer za nacionalne manjine, recimo, da država Srbija odvaja preko 305 miliona dinara godišnje za nacionalne manjine, 245 miliona dinara ide iz republičkog budžeta, 60 miliona ide iz budžeta pokrajinske Vlade, plus ide dodatnih para iz lokalnih samouprava. Tako da, preko 305 miliona dinara ide iz budžeta. Imamo podatke zato što znamo šta radimo.
Ali, koliko je teško bilo braniti i moj tim i sve što je prethodna Vlada radila, čiji sam član bila, ponosni član bila i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je teško odgovoriti na optužbe koje nikakve nemaju osnove u realnosti. Ipak, i na kraju ovog dana, najbolje pokazuje činjenica da je policija bila optužena da je pre dva dana tukla malinare u Požegi. Ali, sada ću da vam kažem, ja sam rekla - da nikako policija nije tukla malinare u Požegi, ali ono što je najneverovatnije, što je meni sada stigla informacija iz Požege, da ove godine u Požegi nisu ni bili protesti malinara.
Dakle, eto tako je kredibilno to na šta smo mi danas i juče trebali da odgovaramo. Ja sam dala sve od sebe, trudila sam se da objasnim šta smo radili, šta ćemo uraditi. Garantujem vam, apsolutni kontinuitet ukoliko me izaberete i moj tim. Prethodna Vlada postavila je temelje i mi sada možemo dalje da radimo i da gradimo na tim temeljima. Očekujem odlične rezultate i prosperitet za Srbiju. Hvala vam puno.
PREDSEDNIK: Hvala mandatarki Ani Brnabić.
Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem pretres.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Narodna skupština obavila pretres o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 270. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zakazujem 29. jun 2017. godine sa početkom u 18 časova i 25 minuta, kao dan za glasanje o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade. To je za nekoliko minuta, molim vas da ostanete u sali.
45/1 BD/SM 18.25-18.35
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim poslanike da zauzmu svoja mesta i da nastavimo onda rad.
Pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da svi ubacimo svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 175 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu Vlade i kandidatima za članove Vlade, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 270. stav 2. Poslovnika, Narodna skupština o Programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade odlučuje u celini tajnim glasanjem, osim ako ne odluči da se glasa javno. Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom.
Predlažem da Narodna skupština o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade glasa javno - prozivkom narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 159, protiv – 17, uzdržan – jedan, nije glasalo 30 poslanika.
Konstatujem da je Skupština odlučila da se o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade glasa javno - prozivkom.
Pošto je Narodna skupština odlučila da se o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade glasa javno – prozivkom, podsećam vas da Narodna skupština istovremeno glasa o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade i to većinom glasova svih narodnih poslanika.
Takođe vas podsećam da je članom 131. Poslovnika uređen postupak sprovođenja javnog glasanja – prozivkom, i da shodno toj odredbi generalni sekretar proziva narodne poslanike po azbučnom redu, poslanik koji pristupa glasanju izgovara: „za“, „protiv“ ili „uzdržan“, generalni sekretar Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost uz njegovo ime i prezime po spisku.
Ovako glasi pitanje.
Stavljam na glasanje Program Vlade i predlog za predsednika i članova Vlade, u celini.
Time otvaram glasanje.
Molim generalnog sekretara Narodne skupštine da obavi prozivanje narodnih poslanika po azbučnom redu prezimena i evidentira njihovo izjašnjavanje. Izvolite.
SVETISLAVA BULAJIĆ:
Aleksić Miroslav – protiv
Arsić Veroljub – za
Atlagić prof. dr Marko – za
Babić Vlado – za
Bajatović Dušan – za
45/2 BD/SM
Barišić Dragana – za
Bauer dr Ivan – za
Bačevac dr Muamer – za
Belačić Aleksandra – odsutna
Bečić mr Igor – za
Bićanin Milena – za
Blažić Branislav – za
Bogatinović Žarko – za
Bogdanović Goran – protiv
Bogosavljević Bošković prof. dr Snežana – za
Božić Nenad – odsutan
Božović Balša – protiv
Bojanić Zoran – za
Bojić Dubravko – protiv
Bojić prof. dr Milovan – odsutan
Borković Dušan – za
Bošković Miloš – odsutan
Broz Josip – za
Bukvić dr Danica – za
Bulatović Slaviša – za
Veljković Dragan – za
Veljković Jelisaveta – za
Vesović Dragan – protiv
Vaša rečenica: „Samo vi vređajte, ja ću i dalje da radim i da menjam Srbiju, i to da je menjam na bolje“, zaista treba da bude moto svih nas koji se često osećamo uvređenim i poniženim u Skupštini Srbije, a posebno mislim na poslanice.
Vi ste prihvatanjem pozicije, tj. dolaskom na poziciju premijera zapravo učinili mnogo više za rodnu ravnopravnost u Srbiji i za borbu protiv homofobije nego što je učinila bilo koja nevladina organizacija i civilni sektor u Srbiji. Moguće da u ovom trenutku toga niste svesni. Ja to ocenjujem kao neko ko je borac za ljudska, posebno ženska prava u Srbiji. Često ljudi nemajući nameru da to učine, i ne verujem da je to bilo među vašim prioritetima dok ste se prihvatali ove kandidature, ali često to ljudi učine nesvesno zato što stanovito stoje i komforno se osećaju u ulogama koje su odlučili da prihvate u životu.
Sve ono što smo videli tokom ova dva dana, i pozitivno i negativno, snažno govori o svima nama i u Skupštini Srbije, ali i u celoj Srbiji. Rezultati Vlade Srbije izuzetno pozitivno su ocenjeni i istim tempom nastavljamo. Ovo je kontinuitet i svi prioriteti Vlade koji su bili u prethodnom periodu biće nastavljeni sa sva dva za mene vrlo važna akcenta – digitalizacija i obrazovanje, veoma, veoma važne dve tačke.
Ponoviću neke od rečenica iz vašeg ekspozea, jer mislim da su važne i želela bih da ljudi malo više obrate pažnju na to i da svako u svojoj oblasti proba da da maksimum na tu temu.
Insistiraćemo na analitičkom razmišljanju, na pronalaženju rešenja. Probajte da svako u svojoj oblasti učini baš to. Nemojte biti slepi sledbenici onoga što vam se nameće. Ne odustajte na prvoj prepreci, posebna poruka za mlade. To što ste vi kao mlada i obrazovana žena, kojoj su bila otvorena sva vrata bilo gde u svetu, odlučili da ostanete ovde i da se borite za Srbiju, da časno služite svojoj državi, to je nešto što ponovo podseća na one stubove srpskog tradicionalnog obrazovanja.
Koliko god da je Ana Brnabić moderna i da je lider u onome što trenutno radi, ne zaboravite da se zapravo to liderstvo i to što je moderno u njoj zasniva na tradicionalnim principima. Budite otvoreni za ono što su novine. Samo ćemo tako biti društvo lidera, moderno društvo koje vuče napred.
Srbija je zemlja sposobnih, pametnih ljudi. Nama treba još energije i još lidera. Nemojte čekati da neko pokaže na vas prstom da ste lider. Pokažite to iz dana u dan, pokažite svojim poštovanjem, obrazovanjem. Pokažite poštovanjem prema kolegama, prema poslovima i obavezama koje imate i koje su vam dodeljeni. Odgovornost je nešto na šta treba svi da se podsetimo u Srbiji.
Još jedna rečenica, time završavam, jako mi se dopala. Koliko smo hrabri da danas u Srbiji zakoračimo u budućnost. Verujem da ljudi koji će danas glasati za vas i ovaj predlog Vlade nisu svesni koliko su hrabri. Zato i jesmo zajedno, zato i jesmo timovi, jer u svakom trenutku onaj koji oseti da je njegov trenutak vuče napred, a mi ostali njega sledimo. Nismo svesni trenutka, ali osećamo da je to to što Srbiji, to je impuls koji nam treba u ovom trenutku.
Još jednom čestitke svim kandidatima za ministre u ovoj Vladi. Mislim da ste i radili i da ćete raditi odličan posao. Ana, vama hvala što ste prihvatili ovu kandidaturu. Mislim da je pred vama vrlo važan zadatak. Verujem u vašu energiju, pre svega, i u to da nećete odustati. Veoma je važno da predsednik Srbije i vi kao premijer budete odličan, nerazdvojan tim. Meni se čini da ste vi na dobrom putu. Srpska napredna stranka će vas podržati. Hvala vam.
42/2 MO/VK
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, koleginice Obradović.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite, kolega.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo mandatarko, poštovani kandidati za ministre, kolege poslanici, strpljivo sam dva dana slušao diskusije i napore i vas kao mandatara, a i poslanika vladajućih stranaka da ubede građane Srbije da sve ovo što se dešava u zadnjih pet godina pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića su neki veliki rezultati, da trebamo biti zahvalni zbog toga što nam je jako dobro u Srbiji i vidim da se baš uprli da to uradite.
Pokušaću da govorim činjenicama i argumentima, da ne biste rekli da govorim paušalno o nekim stvarima, ali pre toga, što se tiče vašeg ekspozea, koji je četvrti od 2012. godine, peta Vlada od 2012. godine, ne znam da li se uopšte trebamo toliko osvrtati i obraćati pažnju na to zato što i ovi prethodni koji su bili nije ni jedan dočekao kraj mandata, pa ni ovaj prošlogodišnji Aleksandra Vučića, koji je proglašen od strane nekih poslanika SNS za naučni rad.
Dakle, i vaš ekspoze ne mogu reći da je loš. Voleo bih da se on realizuje u Srbiji, kao što sam to rekao i Aleksandru Vučiću prošle godine. Nažalost, evo, posle godinu dana ispostavilo se da ono što smo govorili da se to neće desiti u Srbiji, da je to zapravo istina.
U vašem ekspozeu ima dosta opštih mesta, dosta fraza. Uspeo sam jedva na polovini jedne starne da izdvojim neke suštinske i ključne stvari. Naravno, nema načina kako će se stići do ciljeva koje ste definisali ekspozeom, ali ima i onih stvari koje se ponavljaju iz ekspozea prethodnog premijera Vučića, kao što je uprava, smanjenje birokratskih procedura, da zaustavimo odliv mozgova, ekonomske reforme, efikasnost, izbalansirana spoljna politika itd. Na taj način vi ste, svesno ili ne, najviše iskritikovali prethodnog premijera, koji zapravo za svih ovih pet godina nije uspeo da uradi ono o čemu ste vi govorili u vašem ekspozeu.
Što se tiče lično vas i vaših rezultata, gospođo Brnabić, ja znam da ste vi imali velikog iskustva i radili u nevladinom sektoru na raznim projektima i postizali rezultate. Verujem i verovao sam zapravo i prošle godine, kada ste postali ministar za lokalnu samoupravu i državnu upravu, da ćete nastaviti sa tim reformama i u Vladi Republike Srbije. Ovo je NALED-ova Siva knjiga 8. Ovakvih knjiga ima ukupno devet, odnosno ima još jedna.
Dakle, od 2008. godine do danas, NALED, koji je istovremeno i najveća referenca za funkciju za koju ste dobili poverenje, u stvari je ovim knjigama dao sve preporuke Vladi Republike Srbije, državi za uklanjanje svih prepreka i procedura za rast i razvoj privrede u Srbiji, za bolji život i standarde građana u Republici Srbiji. Ja ću vam samo pročitati neke stvari koje su činjenične iz NALED-a i nadam se da mislite da su istinite i da verujete da su istinite.
Dakle, što se tiče međunarodne liste konkurentnosti, globalnog indeksa konkurentnosti u pojedinim oblastima, po rasipnoj potrošnji Vlade, od 140 zemalja u svetu Srbija je 129. bila prošle godine, a ove godine je 124. Javni dug BDP-a - 111. smo. Po nezavisnosti sudstva smo na 122. mestu od 140 zemalja. Po svojinskim pravima smo na 126. mestu od 140 zemalja. Po kvalitetu obrazovnog sistem smo na 103. mestu, a po
42/3 MO/VK
nivou saradnje zaposlenih i poslodavaca na 126. mestu. Taj resor pripada upravo gospodinu Vulinu, odnosno pripadao je. Zato se leti iz Vlade, a ne dobija nagrada da vodi Ministarstvo odbrane u narednom periodu.
Što se kvaliteta puteva tiče, sa 114. mesta smo pali na 115. mesto u ovoj godini. Dakle, to su činjenice i to su argumenti o kojima ja želim da govorim.
Takođe, gospođo Brnabić, moram vam reći da u prethodnih pet godina vladavine su nesporne činjenice o zaduživanju Vlade, građana Republike Srbije i države Srbije, da je to nešto preko devet milijardi za ovih pet godina. Nesporno je i to da je rast BDP-a jako mali i daleko ispod onoga što ste najavljivali.
43/1 MZ/LjL 18.05-18.15
Pročitaću vam i te podatke, podatke MMF, Evropske komisije i našeg Zavoda za statistiku: realne stope rasta BDP od 2012. do 2016. godine, prosek su 0,7%, 2016. godine 2,7%, 2015. godine 0,8%, daleko manje i od Albanije i od Bosne i Hercegovine i od Crne Gore.
Takođe, statistički podaci vezano za neto prosečne plate u regionu - u Srbiji neto prosečna plata 385 evra, po podacima iz ove godine, a 395 je bila 2012. godine, pre pet godina. Dakle, manju platu građani imaju danas nego pre pet godina. I danas daleko manju od građana Bosne i Crne Gore.
Vi kao ministar koji ste ulivali meni poverenje za ovih godinu dana niste uradili ništa od reformi, iako ste se, dok ste radili, za to zalagali. Svega ste jedan zakon usvojili, a to je zakon o smanjenju sredstava za lokalne samouprave.
Digitalizacija, gospođo Brnabić, neće rešiti probleme građana Srbije, niti depopulaciju, koja je narastajuća, niti problem malinara, niti ćete poljoprivredu razvijati sa dronovima i sa senzorima, niti će digitalizacija uspeti da smanji broj apsolutno siromašnih, koji je danas u Srbiji 600 hiljada, milion i 800 na granici siromaštva. Nećete zaustaviti niti odliv mladih, niti ćete rešiti problem visoke centralizacije u Srbiji, javnog duga, BDP, itd.
Nisam video niti da ste govorili o strateškom planu razvoja, niti o ravnomernom regionalnom razvoju, a ono što je najvažnije, niste govorili niti o sistemu vrednosti, niti o sistemu institucija koje su razorene za poslednjih pet godina vladavine Aleksandra Vučića.
Što se tiče još jedne stvari zašto ne mogu podržati izbor Vlade, jeste i tim. Ako ste vi predložili ovaj tim ministara, utoliko veći problem. Ukoliko je to predložio Aleksandar Vučić, u šta ja verujem, jer on ima političku moć, onda je takođe to veliki problem.
Voleo bih da mi objasnite, niste odgovorili ni jednom kolegi poslaniku u prethodnim raspravama, šta su kvalifikacije pojedinih ministara, uz čast izuzetaka, za obavljanje tih funkcija? Naročito ministra Aleksandra Vulina koji, osim što voli da se slika u uniformama i što je halucinirao nekih 97 ubica u blizini premijerove kuće, ne znam šta ga kvalifikuje da vodi Ministarstvo odbrane?
Nemam ja ništa protiv toga da se vi igrate, kao što ste se igrali pet godina, ali imam problem ako se igrate sa državom. Dakle, ne možete rešiti jednim klikom probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije, bilo da je u pitanju digitalizacija ili bilo šta drugo. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala kolega.
Kolega Srđan Nogo, povreda Poslovnika.
SRĐAN NOGO: Želim da ukažem da je povređen član 106.
Vi ste bili dužni, predsedavajući, da reagujete i da zvoncetom pokušate da obezbedite mir u sali. Ostalo je svega još par minuta za izlaganje i molim vas, gospodine Marinkoviću, ja vas molim, evo, ponovo imamo identičnu situaciju. Imaju još dva opoziciona predstavnika vrlo malo vremena da govore i ja mislim da je i red i pošteno da saslušamo te ljude do kraja.
Ja znam da se poslanicima vladajuće većine žuri, da im je neprijatno kada čuju istinu o Vladi i o rezultatima vlasti Aleksandra Vučića u poslednjih pet godina, znam da vas boli realnost, da vi živite u virtuelnom svetu i u vašim lažima, ali, prosto, sačekajte, saslušajte do kraja, budite kolegijalni. Još malo pa ćete moći da glasate na zvonce.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Ostalo je minut i 41 sekundi.
43/2 MZ/LjL
GORAN ĆIRIĆ: Čuli smo od vas da će ključno obećanje biti kontinuitet sa svim prethodnim vladama. U proteklih pet godina, peta Vlada. Ako je kontinuitet prosečno trajanje Vlade godinu dana, to i nije neko veliko obećanje za velike domete ove Vlade.
Druga važna stvar koju treba uporediti je visina BDP sa kojom je krenula prva Vlada u ovom sastavu. Godine 2011. je iznosio, govorim u apsolutnim brojevima, 33 milijarde i 400 miliona evra. Godina 2016. je završena sa 34 milijarde i 100 miliona evra. Dakle, u tom petogodišnjem periodu kontinuiteta, evo, pet Vlada, a ukupan rast bruto društvenog proizvoda je iznosio 1,75%, što znači, u proseku, za tih pet godina, 0,35% rasta bruto-društvenog proizvoda.
Ja verujem da ne želite takav kontinuitet i ja ne bih voleo da imate takav kontinuitet rasta, jer to ne obećava ništa dobro za našu državu. Ako obećavate kontinuitet rasta javnog duga od 10 milijardi evra u petogodišnjem ciklusu, pada deviznih rezervi Narodne banke od jedne milijarde evra, to sigurno neće biti dobro za našu državu i ostvariće se upozorenja Fiskalnog saveta koji govori o bliskom bankrotstvu najvećih gradova u Srbiji, Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada, što može da potopi javne finansije u Srbiji.
PREDSEDNIK: Vreme. Hvala. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Poštovana gospođice Brnabić, na kraju ove velike rasprave o izboru Vlade kojoj vi treba da budete na čelu, ja mogu samo da kažem, pred građanima Srbije, da vi niste odgovorili ni na jedno pitanje koje su vam postavili poslanici Dveri, a postavili smo vam 20 pitanja. To jasno govori o tome da vi krijete neke stvari.
Pre svega, krijete da nikada niste učestvovali na izborima, da za vas niko nikada nije glasao, da vi niste obezbedili ovu većinu koja sada za vas treba da glasa, da niste predložili ni jednog ministra u ovoj Vladi, da je na ovaj način izneverena i volja Srpske napredne stranke da ima svog predsednika Vlade, da su prevareni socijalisti kojima je obećavano da će Ivica Dačić takođe biti predsednik Vlade, itd. Jednom rečju, prevarena je većina građana Srbije jer niko, a posebno birači SPS-a i SNS-a, nisu glasali da biste vi bili predsednik Vlade.
Ovih dana srećem ogroman broj birača i SPS i SNS i nisam sreo još nijednog koji mi je rekao da podržava vaš izbor za predsednika Vlade Republike Srbije. Ono što je posebno važno, niste odgovorili na ključno pitanje – za koju ste stranu obaveštajnu službu radili i da li ste prošli bezbednosnu proveru BIA da možete kao agent stranog interesa da se nađete na mestu predsednika Vlade i da možete da nastavite da radite za američke interesa kao u američkim kompanijama i nevladinim organizacijama u kojima ste radili na mestu predsednika Vlade?
Srpski pokret Dveri glasa protiv vašeg izbora zato što ne želimo da Srbijom više vladaju strani agenti.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Miroslav Aleksić, po Poslovniku.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Reklamiram član 6. Poslovnika – da za vreme govora narodnog poslanika ne smeju da ga ometaju drugi narodni poslanici. Sve vreme dok je govorio gospodin Obradović poslanici su dobacivali, kao što je to bio slučaj i sa mnom maločas. Razumem da se vama žuri da što pre se završi glasanje, da se tamo hladi šampanjac, da se ne ugreje i ostalo što ste pripremili od hrane, ali vas molim da ispoštujete
43/3 MZ/LjL
građane Srbije koji gledaju ovu Skupštinu i da dozvole svima nama da kažemo ono što imamo, bez upadanja i prozivanja poslanika iz svojih klupa. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Poslaniče, dva dana raspravljamo o Vladi. Ne možete da kažete da neko sada jedva čeka ili ne znam ni ja.
Potrošili ste vaše vreme. Javnost će suditi da li ste to uradili na kvalitetan način ili ne. Sada je rasprava gotova, ja tu ne mogu ništa. Još Đorđe Komlenski ima neko vreme i to je to. Moramo da glasamo.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
ĐORĐE KOMLENSKI: Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, kandidatu za premijera i budući premijeru Vlade koju ste predložili nama poslanicima koji ćemo glasati za vaš izbor i za izbor ove Vlade koju ste vi nominovali, moram pre svega da vam čestitam na hrabrosti da stanete na čelo najvažnije institucije u ovoj državi i vodite tim kojem su postavljeni jako visoki standardi u prethodnom periodu. Od 2012. godine od kada je SNS sa svojim koalicionim partnerima ušla u vlast, najpre kroz instituciju vicepremijera, potom kroz instituciju premijera, Aleksandar Vučić i tim koji je predvodio je pred vas postavio jako visoke standarde i za vas se očekuje da nastavite dalje u tom pravcu i u tom smeru.
44/1 JJ/BM 18.15 – 18.25
Srbija koja je 2012. godine bila na ivici ambisa je danas zemlja koja stoji na svojim nogama. Vama će iz tog razloga biti mnogo lakše sa sređenim budžetom, sa sređenim finansijama, sa uspostavljenim sistemima u svim ministarstvima i svim oblastima da budete dobar selektor, da budete dobar kapiten, da budete dobar vođa tima.
Vi poverenje nas poslanika i građana Srbije crpite iz onoga što ste pokazali svojim radom, ali i nadasve iz toga što vas je predložio čovek koji je na izborima za predsednika Republike Srbije dobio 56% glasova i apsolutno poverenje građana Republike Srbije. Odatle imate poverenje, a snagu ćete crpiti iz vašeg tima, iz onoga što vi znate, iz onoga što vi umete i iz podrške za sve ono dobro što nameravate i što ste nam predočili da će Vlada Srbije u budućem periodu učiniti za dobrobit građana Srbije.
Ne sumnjam u uspeh, jer je i Srbija sazrela i dozrela time što prvi put imamo, neki od nas i privilegiju i čast, da glasamo i da izaberemo ženu za predsednika Vlade. Ne sumnjamo da ćete biti revnosni, da ćete biti angažovani i uopšte nemamo nikakvu dilemu i sumnju da će Srbija nastaviti putem u bolje sutra, nastaviti da gradi svoju samostalnost, da će očuvati svoju celovitost i da će biti vojno neutralna zemlja u budućem periodu.
Očekujem od vas da ne pohrlite, a znamo da niste takvi, i pre vremena krenemo sa podizanjem standarda na izmišljen način, kao su to radili neki i doveli Srbiju do ivice propasti.
Rad Vlade u kojoj ste bili samo ministar do sada je doveo do pozicije da Srbija može da uzdiže standard svojih građana ali na realno ostvarenom novcu i realno ostvarenim sredstvima. Sve što ste učinili u ova dva dana je uticalo na to da ako je kod bilo koga, dobronamernog, postojala ijedna sumnja da ste vi neko ko može da vodi Vladu Republike Srbije, sve ste to raspršili i ja sam siguran da će ova Vlada krenuti još jače, još brže, bolje, jer Srbija pobeđuje.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, vreme poslaniče.
Pošto su svi ovlašćeni iskoristili svoje vreme, po članu 96. u preostalom vremenu, reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Prvo, moram da kažem da mi je izuzetno dirljiva briga nekih poslaničkih grupa i narodnih poslanika za glasače SNS. Dirljivo jako meni deluje, kao da SNS ume da se brine sama o sebi, pa možda bi ovi ostali mogli da se brinu o sebi, pa onda oni da imaju ovakvu većinu u Narodnoj skupštini.
Na ostale optužbe o stranoj agenturi i slične, neću apsolutno da odgovaram. Neću da odgovaram, zato što su one pre svega uvreda za Republiku Srbiju, ovu državu i sve njene građane, zato što sam ja u Narodnoj skupštini Srbije pre deset meseci bila izabrana za ministra za državnu upravu u Vladi Republike Srbije. Vi mislite da je država Srbija toliko smešna zemlja da niko od bezbednosnih službi ne bi reagovao u tom trenutku. To je strašno kakvo vi mišljenje imate za svoju zemlju.
Konačno, postoji puno pitanja na koja nisam stigla da odgovorim, ja se izvinjavam narodnim poslanicima i obećavam da ću dolaziti u parlament da odgovaram na pitanja i o diplomama, doktoratima, i o platama profesora koje su ovde predstavljane kao da u obrazovanje ovde ništa nije ulagano, da je tu najviše trpelo. Plate profesora su povećavane dva puta, 4%, 1. januara 2016. godine još dodatnih 6%, 1. januara 2017. godine data je jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara za 140 hiljada ljudi u prosveti itd, itd.
44/2 JJ/BM
Imam podatke, ne mogu da stignem da odgovorim na sve, ali samo jedan primer za nacionalne manjine, recimo, da država Srbija odvaja preko 305 miliona dinara godišnje za nacionalne manjine, 245 miliona dinara ide iz republičkog budžeta, 60 miliona ide iz budžeta pokrajinske Vlade, plus ide dodatnih para iz lokalnih samouprava. Tako da, preko 305 miliona dinara ide iz budžeta. Imamo podatke zato što znamo šta radimo.
Ali, koliko je teško bilo braniti i moj tim i sve što je prethodna Vlada radila, čiji sam član bila, ponosni član bila i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je teško odgovoriti na optužbe koje nikakve nemaju osnove u realnosti. Ipak, i na kraju ovog dana, najbolje pokazuje činjenica da je policija bila optužena da je pre dva dana tukla malinare u Požegi. Ali, sada ću da vam kažem, ja sam rekla - da nikako policija nije tukla malinare u Požegi, ali ono što je najneverovatnije, što je meni sada stigla informacija iz Požege, da ove godine u Požegi nisu ni bili protesti malinara.
Dakle, eto tako je kredibilno to na šta smo mi danas i juče trebali da odgovaramo. Ja sam dala sve od sebe, trudila sam se da objasnim šta smo radili, šta ćemo uraditi. Garantujem vam, apsolutni kontinuitet ukoliko me izaberete i moj tim. Prethodna Vlada postavila je temelje i mi sada možemo dalje da radimo i da gradimo na tim temeljima. Očekujem odlične rezultate i prosperitet za Srbiju. Hvala vam puno.
PREDSEDNIK: Hvala mandatarki Ani Brnabić.
Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem pretres.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Narodna skupština obavila pretres o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 270. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zakazujem 29. jun 2017. godine sa početkom u 18 časova i 25 minuta, kao dan za glasanje o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade. To je za nekoliko minuta, molim vas da ostanete u sali.
45/1 BD/SM 18.25-18.35
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim poslanike da zauzmu svoja mesta i da nastavimo onda rad.
Pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da svi ubacimo svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 175 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu Vlade i kandidatima za članove Vlade, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 270. stav 2. Poslovnika, Narodna skupština o Programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade odlučuje u celini tajnim glasanjem, osim ako ne odluči da se glasa javno. Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom.
Predlažem da Narodna skupština o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade glasa javno - prozivkom narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 159, protiv – 17, uzdržan – jedan, nije glasalo 30 poslanika.
Konstatujem da je Skupština odlučila da se o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade glasa javno - prozivkom.
Pošto je Narodna skupština odlučila da se o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade glasa javno – prozivkom, podsećam vas da Narodna skupština istovremeno glasa o Programu Vlade, izboru predsednika i članova Vlade i to većinom glasova svih narodnih poslanika.
Takođe vas podsećam da je članom 131. Poslovnika uređen postupak sprovođenja javnog glasanja – prozivkom, i da shodno toj odredbi generalni sekretar proziva narodne poslanike po azbučnom redu, poslanik koji pristupa glasanju izgovara: „za“, „protiv“ ili „uzdržan“, generalni sekretar Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost uz njegovo ime i prezime po spisku.
Ovako glasi pitanje.
Stavljam na glasanje Program Vlade i predlog za predsednika i članova Vlade, u celini.
Time otvaram glasanje.
Molim generalnog sekretara Narodne skupštine da obavi prozivanje narodnih poslanika po azbučnom redu prezimena i evidentira njihovo izjašnjavanje. Izvolite.
SVETISLAVA BULAJIĆ:
Aleksić Miroslav – protiv
Arsić Veroljub – za
Atlagić prof. dr Marko – za
Babić Vlado – za
Bajatović Dušan – za
45/2 BD/SM
Barišić Dragana – za
Bauer dr Ivan – za
Bačevac dr Muamer – za
Belačić Aleksandra – odsutna
Bečić mr Igor – za
Bićanin Milena – za
Blažić Branislav – za
Bogatinović Žarko – za
Bogdanović Goran – protiv
Bogosavljević Bošković prof. dr Snežana – za
Božić Nenad – odsutan
Božović Balša – protiv
Bojanić Zoran – za
Bojić Dubravko – protiv
Bojić prof. dr Milovan – odsutan
Borković Dušan – za
Bošković Miloš – odsutan
Broz Josip – za
Bukvić dr Danica – za
Bulatović Slaviša – za
Veljković Dragan – za
Veljković Jelisaveta – za
Vesović Dragan – protiv
46/1 TĐ/MJ 18.35 – 18.45
Videnović Maja – odsutna
Vlahović Sonja – za
Vujadinović Milimir – za
Vujić Vojislav – protiv
Vujić Obradović Jelena – protiv
Vukadinović Đorđe – protiv
Vukomanović dr Dijana – protiv
Vučković Nataša – protiv
Gavrilović Marko – za
Gajić Gorica – odsutna
Gegić Bajro – protiv
Gojković Žika – za
Gojković Maja – za
Grubor Borka – za
Grujić Mladen – za
Davidovac Tijana – za
Damjanović Miljan – odsutan
Delić Božidar – protiv
Dinić Ivana – za
Dragišić prof. dr Zoran – za
Drecun Milovan – za
Đokić Zvonimir – za
Đukanović Vladimir – za
Đurić Vladimir – protiv
Đurišić Marko – protiv
Đurović Aleksandra – za
Žarić Kovačević Jelena – za
Živković Zoran – protiv
Žigmanov Tomislav – odsutan
Zagrađanin Vladan – za
Zeljub Marko – za
Zukorlić Muamer – odsutan
Ivković Vesna – za
Imamović Enis – protiv
Jankov Ratko – protiv
Janošević Stanislava – za
Jančić Radovan – za
Janjušević Krsto – za
Janjušević Marija – protiv
Jevđić Marija – protiv
Jeftić Jovica – za
Jevtović – Vukojičić Milanka – za
Jelenković dr Predrag – za
Jerkov Aleksandra – protiv
Ješić Goran – odustan
Jovanović Branimir – za
Jovanović Vera – za
Jovanović Dragan – za
Jovanović mr Jadranka – za
46/2 TĐ/MJ
Jovanović Jovan – protiv
Jovanović Spasoja Nataša – protiv
Jovanović Stanoja Nataša – za
Jovanović Neđo – za
Jovanović Čedomir – protiv
Jović Radoslav – za
Jojić Petar – odsutan
Jokić docent dr Mihajlo – za
Jolović Nikola – za
Jugović Aleksandar – za
Karanac Jasmina – za
Karadžić Ana – za
Karić Dragomir – za
Karić Ivan – za
Karić Milanka – za
Knežević Blaža – za
Knežević prof. dr Milan – za
Kovač Elvira – za
Kovačević Borisav – za
Kovačević Goran – za
Kovačević Studenka – za
Komlenski Đorđe – za
Kompirović Stanija – za
Konstantinović Nenad – odsutan
Korać dr Žarko – odsutan
Kosanić Đorđe – protiv
Kostić Dragana – za
Kostić mr Ivan – protiv
Kostić Radmilo – za
Krasić Zoran – protiv
Krivokapić Milovan – za
Krlić Mirko – za
Lazanski Miroslav – za
Lazić Nada – odsutna
Lakatoš Ljibuška – za
Laketić dr Darko – za
Lapčević Milan – odsutan
Linta Miodrag – za
Lukić Mladen – za
Ljubenović Tomislav – odsutan
Majkić Aleksandra – za
Maletić Aleksandra – za
Malušić Ljiljana – za
Mandić Momčilo – odsutan
Manojlović Ivan – za
Maraš Marjana – za
Marinković prof. dr Vladimir – za
Marjanović Vesna – protiv
Markićević Miroslav – odsutan
46/3 TĐ/MJ
Marković Aleksandar – za
Marković Vesna – za
Marković Dragan – protiv
Martinović dr Aleksandar – za
Matić Veroljub – za
Macura Tatjana – protiv
Mačužić Maja – za
Mijailović Ostoja – za
Mijatović Jelena – za
Mijatović dr Milorad – za
Miladinović Stefana – za
Milekić Zoran – za
Miletić Milija – za
Milisavljević Dušan – odsutan
Milić Nenad – protiv
Milićević Đorđe – za
Milojević Milosav – za
Milojičić Radoslav – protiv
Mirčić Milorad – protiv
Mitrović Nenad – za
Mićin Žarko – za
Mićić Nataša – odsutna
Mićunović Dragoljub – odsutan
Mihailović Vacić Nataša – za
Mihajlović Branislav – odsutan
Mihajlović Ljiljana – protiv
Mihajlović Miletić – za
Mihajlovska Ljupka – odsutna
Mrdaković Todorović Ljubica – za
Mrkonjić Milutin – za
Nikolić Goran – za
Nikolić Dejan – odsutan
Nikolić Ivana – za
Nikolić Jasmina – protiv
Nikolić Vukajlović Vesna – protiv
Nikolić Pavlović dr Svetlana – za
Nogo Srđan – protiv
Obradović Bogdan – za
Obradović Boško – protiv
Obradović prof. dr Žarko – za
Obradović Jasmina – za
Obradović Marija – za
Ognjanović Olivera – za
Omerović Meho – za
47/1 IJ/IĆ 18.45-18.50
Orlić Vladimir – za
Ostojić Jovo – odsutan
Pavlović Dušan – protiv
Pavlović Sonja – protiv
Palalić Jovan – za
Pantić Pilja Biljana – za
Pantović Ognjen – za
Papuga Olena – protiv
Parezanović Marko – za
Pastor Balint – za
Paunović Vera – za
Paunović Snežana – za
Pek Zoltan – za
Pekarski Goran – protiv
Perić Sreto – protiv
Petković Vladimir – za
Petrović Dušan – odsutan
Petrović Mira – za
Petrović Petar – protiv
Petrović Bogdana Snežana – za
Petrović Radovana Snežana – za
Petronijević Milisav – za
Pešić Olivera – za
Radeta Vjerica – protiv
Radičević Dalibor – za
Radojičić Zoran – protiv
Radulović Saša – protiv
Rakić Katarina – za
Rakonjac Vesna – za
Rakonjac dr Ljubinko – za
Rančić Branimir – za
Rašković Ivić dr Sanda – odsutna
Repac Desanka – za
Ristić Marina – odsutna
Ristić Slaviša – odsutan
Rističević Marijan – za
Ružić Branko – za
Savić Nikola – protiv
Savkić Dragan – za
Stamenković Branka – protiv
Stanković Zdravko – odsutan
Stanković Miroljub – za
Stanković Đuričić Miroslava – protiv
Stevanović Aleksandar – odsutan
Stevanović dr Ana – protiv
Stevanović Veroljub – odsutan
Stević Zvonimir – za
Stojadinović Danijela – za
Stojanović Filip – protiv
47/2 IJ/IĆ
Stojiljković Ivana – za
Stojković Dušica – za
Stojmirović prof. dr Ljubiša – za
Stošić Hadži Milorad – za
Sušec Željko – za
Tarbuk Duško – za
Tepić Marinika – protiv
Tomašević Damnjanović Tanja – za
Tomić Aleksandra – za
Tončev Novica – za
Torbica Bojan – za
Turk Milena – za
Ćirić Goran – protiv
Ćorilić Milena – za
Fehratović Jahja – odsutan
Filipović Srbislav – za
Filipovski Dubravka – za
Fremond Arpad – za
Hasani Fatmir – za
Cokić Radoslav – za
Čabradi mr Goran – za
Čabraja Aleksandra – odsutna
Čanak Nenad – odsutan
Čolaković Momo – za
Čomić Gordana – protiv
Čotrić Aleksandar – za
Šarović Nemanja – odsutan
Ševarlić prof. dr Miladin – protiv
Šešelj prof. dr Vojislav – odsutan
Šormaz Dragan – za
Šulkić Dejan – protiv.
PREDSEDNIK: Hvala.
Pošto smo obavili glasanje prozivkom narodnih poslanika, zaključujem glasanje.
Pet minuta treba službama da uporede rezultate glasanja i molim vas da budete tu u sali, za pet minuta ću saopštiti rezultate glasanja.
48/1 AL/CG 18.55-19.00
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Poštovani poslanici, dozvolite mi da saopštim rezultate glasanja.
Od 212 narodnih poslanika koji su pristupili glasanju:
- za predlog je glasalo 157 narodnih poslanika,
- protiv predloga glasalo je 55 narodnih poslanika,
- uzdržanih nije bilo,
- odsutno je bilo 38 narodnih poslanika i
- nije bilo onih koji nisu želeli da glasaju.
Pošto je za program Vlade i predlog za predsednika i članove Vlade i predlog za predsednika i članove Vlade glasalo 157 narodnih poslanika, što predstavlja većinu od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da je Narodna skupština usvojila program Vlade i izabrala Vladu u predloženom sastavu.
Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam predsedniku, potpredsednicima i ministrima u Vladi na izboru.
Narodni poslanik Nemanja Šarović na sednici 28. juna 2017. godine u 10 časova i 30 minuta ukazao je na povredu člana 88. Poslovnika.
Molim da odlučite o tome da li sam povredila Poslovnik.
Niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da nije povređen navedeni član.
Narodna poslanica Marinika Tepić 28. juna 2017. godine u 16 časova i jedan minut ukazala je na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da odlučite o tome.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 poslanik.
Konstatujem da nije povređeni član.
Narodni poslanik Srđan Nogo na sednici 28. juna 2017. godine u 17 časova i 28 minuta ukazao je na povredu člana 103. Poslovnika.
Molim da odlučite da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Skupština odlučila da nije povređen navedeni član.
Narodni poslanik Srđan Nogo na sednici 28. juna 2017. godine u 19 časova i 35 minuta ukazao je na povredu članova 27, 107. i 109. Poslovnika, te molim da odlučite da li su povređeni navedeni članovi Poslovnika.
Zaključujem glasanje: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Skupština odlučila da nisu povređeni navedeni članovi Poslovnika.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić na sednici 29. juna 2017. godine u 12 časova i 42 minuta ukazao je na povredu člana 106. Poslovnika.
Molim da odlučite da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – dva, uzdržan – jedan, nije glasalo 155 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Određujem pauzu od sat vremena do polaganja zakletve koja će početi u 20,00 časova.
Molim vas da dođete i prisustvujete svečanom polaganju zakletve.
Videnović Maja – odsutna
Vlahović Sonja – za
Vujadinović Milimir – za
Vujić Vojislav – protiv
Vujić Obradović Jelena – protiv
Vukadinović Đorđe – protiv
Vukomanović dr Dijana – protiv
Vučković Nataša – protiv
Gavrilović Marko – za
Gajić Gorica – odsutna
Gegić Bajro – protiv
Gojković Žika – za
Gojković Maja – za
Grubor Borka – za
Grujić Mladen – za
Davidovac Tijana – za
Damjanović Miljan – odsutan
Delić Božidar – protiv
Dinić Ivana – za
Dragišić prof. dr Zoran – za
Drecun Milovan – za
Đokić Zvonimir – za
Đukanović Vladimir – za
Đurić Vladimir – protiv
Đurišić Marko – protiv
Đurović Aleksandra – za
Žarić Kovačević Jelena – za
Živković Zoran – protiv
Žigmanov Tomislav – odsutan
Zagrađanin Vladan – za
Zeljub Marko – za
Zukorlić Muamer – odsutan
Ivković Vesna – za
Imamović Enis – protiv
Jankov Ratko – protiv
Janošević Stanislava – za
Jančić Radovan – za
Janjušević Krsto – za
Janjušević Marija – protiv
Jevđić Marija – protiv
Jeftić Jovica – za
Jevtović – Vukojičić Milanka – za
Jelenković dr Predrag – za
Jerkov Aleksandra – protiv
Ješić Goran – odustan
Jovanović Branimir – za
Jovanović Vera – za
Jovanović Dragan – za
Jovanović mr Jadranka – za
46/2 TĐ/MJ
Jovanović Jovan – protiv
Jovanović Spasoja Nataša – protiv
Jovanović Stanoja Nataša – za
Jovanović Neđo – za
Jovanović Čedomir – protiv
Jović Radoslav – za
Jojić Petar – odsutan
Jokić docent dr Mihajlo – za
Jolović Nikola – za
Jugović Aleksandar – za
Karanac Jasmina – za
Karadžić Ana – za
Karić Dragomir – za
Karić Ivan – za
Karić Milanka – za
Knežević Blaža – za
Knežević prof. dr Milan – za
Kovač Elvira – za
Kovačević Borisav – za
Kovačević Goran – za
Kovačević Studenka – za
Komlenski Đorđe – za
Kompirović Stanija – za
Konstantinović Nenad – odsutan
Korać dr Žarko – odsutan
Kosanić Đorđe – protiv
Kostić Dragana – za
Kostić mr Ivan – protiv
Kostić Radmilo – za
Krasić Zoran – protiv
Krivokapić Milovan – za
Krlić Mirko – za
Lazanski Miroslav – za
Lazić Nada – odsutna
Lakatoš Ljibuška – za
Laketić dr Darko – za
Lapčević Milan – odsutan
Linta Miodrag – za
Lukić Mladen – za
Ljubenović Tomislav – odsutan
Majkić Aleksandra – za
Maletić Aleksandra – za
Malušić Ljiljana – za
Mandić Momčilo – odsutan
Manojlović Ivan – za
Maraš Marjana – za
Marinković prof. dr Vladimir – za
Marjanović Vesna – protiv
Markićević Miroslav – odsutan
46/3 TĐ/MJ
Marković Aleksandar – za
Marković Vesna – za
Marković Dragan – protiv
Martinović dr Aleksandar – za
Matić Veroljub – za
Macura Tatjana – protiv
Mačužić Maja – za
Mijailović Ostoja – za
Mijatović Jelena – za
Mijatović dr Milorad – za
Miladinović Stefana – za
Milekić Zoran – za
Miletić Milija – za
Milisavljević Dušan – odsutan
Milić Nenad – protiv
Milićević Đorđe – za
Milojević Milosav – za
Milojičić Radoslav – protiv
Mirčić Milorad – protiv
Mitrović Nenad – za
Mićin Žarko – za
Mićić Nataša – odsutna
Mićunović Dragoljub – odsutan
Mihailović Vacić Nataša – za
Mihajlović Branislav – odsutan
Mihajlović Ljiljana – protiv
Mihajlović Miletić – za
Mihajlovska Ljupka – odsutna
Mrdaković Todorović Ljubica – za
Mrkonjić Milutin – za
Nikolić Goran – za
Nikolić Dejan – odsutan
Nikolić Ivana – za
Nikolić Jasmina – protiv
Nikolić Vukajlović Vesna – protiv
Nikolić Pavlović dr Svetlana – za
Nogo Srđan – protiv
Obradović Bogdan – za
Obradović Boško – protiv
Obradović prof. dr Žarko – za
Obradović Jasmina – za
Obradović Marija – za
Ognjanović Olivera – za
Omerović Meho – za
47/1 IJ/IĆ 18.45-18.50
Orlić Vladimir – za
Ostojić Jovo – odsutan
Pavlović Dušan – protiv
Pavlović Sonja – protiv
Palalić Jovan – za
Pantić Pilja Biljana – za
Pantović Ognjen – za
Papuga Olena – protiv
Parezanović Marko – za
Pastor Balint – za
Paunović Vera – za
Paunović Snežana – za
Pek Zoltan – za
Pekarski Goran – protiv
Perić Sreto – protiv
Petković Vladimir – za
Petrović Dušan – odsutan
Petrović Mira – za
Petrović Petar – protiv
Petrović Bogdana Snežana – za
Petrović Radovana Snežana – za
Petronijević Milisav – za
Pešić Olivera – za
Radeta Vjerica – protiv
Radičević Dalibor – za
Radojičić Zoran – protiv
Radulović Saša – protiv
Rakić Katarina – za
Rakonjac Vesna – za
Rakonjac dr Ljubinko – za
Rančić Branimir – za
Rašković Ivić dr Sanda – odsutna
Repac Desanka – za
Ristić Marina – odsutna
Ristić Slaviša – odsutan
Rističević Marijan – za
Ružić Branko – za
Savić Nikola – protiv
Savkić Dragan – za
Stamenković Branka – protiv
Stanković Zdravko – odsutan
Stanković Miroljub – za
Stanković Đuričić Miroslava – protiv
Stevanović Aleksandar – odsutan
Stevanović dr Ana – protiv
Stevanović Veroljub – odsutan
Stević Zvonimir – za
Stojadinović Danijela – za
Stojanović Filip – protiv
47/2 IJ/IĆ
Stojiljković Ivana – za
Stojković Dušica – za
Stojmirović prof. dr Ljubiša – za
Stošić Hadži Milorad – za
Sušec Željko – za
Tarbuk Duško – za
Tepić Marinika – protiv
Tomašević Damnjanović Tanja – za
Tomić Aleksandra – za
Tončev Novica – za
Torbica Bojan – za
Turk Milena – za
Ćirić Goran – protiv
Ćorilić Milena – za
Fehratović Jahja – odsutan
Filipović Srbislav – za
Filipovski Dubravka – za
Fremond Arpad – za
Hasani Fatmir – za
Cokić Radoslav – za
Čabradi mr Goran – za
Čabraja Aleksandra – odsutna
Čanak Nenad – odsutan
Čolaković Momo – za
Čomić Gordana – protiv
Čotrić Aleksandar – za
Šarović Nemanja – odsutan
Ševarlić prof. dr Miladin – protiv
Šešelj prof. dr Vojislav – odsutan
Šormaz Dragan – za
Šulkić Dejan – protiv.
PREDSEDNIK: Hvala.
Pošto smo obavili glasanje prozivkom narodnih poslanika, zaključujem glasanje.
Pet minuta treba službama da uporede rezultate glasanja i molim vas da budete tu u sali, za pet minuta ću saopštiti rezultate glasanja.
48/1 AL/CG 18.55-19.00
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Poštovani poslanici, dozvolite mi da saopštim rezultate glasanja.
Od 212 narodnih poslanika koji su pristupili glasanju:
- za predlog je glasalo 157 narodnih poslanika,
- protiv predloga glasalo je 55 narodnih poslanika,
- uzdržanih nije bilo,
- odsutno je bilo 38 narodnih poslanika i
- nije bilo onih koji nisu želeli da glasaju.
Pošto je za program Vlade i predlog za predsednika i članove Vlade i predlog za predsednika i članove Vlade glasalo 157 narodnih poslanika, što predstavlja većinu od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da je Narodna skupština usvojila program Vlade i izabrala Vladu u predloženom sastavu.
Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam predsedniku, potpredsednicima i ministrima u Vladi na izboru.
Narodni poslanik Nemanja Šarović na sednici 28. juna 2017. godine u 10 časova i 30 minuta ukazao je na povredu člana 88. Poslovnika.
Molim da odlučite o tome da li sam povredila Poslovnik.
Niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da nije povređen navedeni član.
Narodna poslanica Marinika Tepić 28. juna 2017. godine u 16 časova i jedan minut ukazala je na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da odlučite o tome.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 poslanik.
Konstatujem da nije povređeni član.
Narodni poslanik Srđan Nogo na sednici 28. juna 2017. godine u 17 časova i 28 minuta ukazao je na povredu člana 103. Poslovnika.
Molim da odlučite da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Skupština odlučila da nije povređen navedeni član.
Narodni poslanik Srđan Nogo na sednici 28. juna 2017. godine u 19 časova i 35 minuta ukazao je na povredu članova 27, 107. i 109. Poslovnika, te molim da odlučite da li su povređeni navedeni članovi Poslovnika.
Zaključujem glasanje: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Skupština odlučila da nisu povređeni navedeni članovi Poslovnika.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić na sednici 29. juna 2017. godine u 12 časova i 42 minuta ukazao je na povredu člana 106. Poslovnika.
Molim da odlučite da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – dva, uzdržan – jedan, nije glasalo 155 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Određujem pauzu od sat vremena do polaganja zakletve koja će početi u 20,00 časova.
Molim vas da dođete i prisustvujete svečanom polaganju zakletve.
49/1 MG/LŽ 20.05 – 20.20
(Posle pauze )
PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici Narodne skupštine, pored narodnih poslanika i kandidata za članove Vlade, prisustvuju i: predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine AP Vojvodine, predsednik Skupštine Grada Beograda i gradonačelnik Grada Beograda, predstavnici pravosuđa, organa Republike Srbije, direktori kancelarija Vlade Republike Srbije, predstavnici Vojske Republike Srbije, policije, nezavisnih regulatornih tela, tradicionalnih crkava i verskih zajednica, Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i rektori univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija.
Takođe, današnjoj sednici prisustvuju Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom, kao i šefovi diplomatsko - konzularnih misija i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.
Dozvolite mi da, u svoje ime i u ime Narodne skupštine, pozdravim cenjene goste.
Sada molim predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi da, u skladu sa članom 271. Poslovnika i članom 16. stav 2. Zakona o Vladi, pristupe polaganju zakletve.
(Predsednik čita, a članovi Vlade ponavljaju tekst Zakletve.)
„ZAKLINjEM SE NA ODANOST REPUBLICI SRBIJI I SVOJOM ČAŠĆU OBAVEZUJEM DA ĆU POŠTOVATI USTAV I ZAKON, DA ĆU DUŽNOST ČLANA VLADE VRŠITI SAVESNO, ODGOVORNO I PREDANO I BITI POSVEĆEN OČUVANjU KOSOVA I METOHIJE UNUTAR REPUBLIKE SRBIJE“.
Molim predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi da potpišu tekst zakletve.
(Predsednik, potpredsednici i ministri u Vladi potpisuju tekst Zakletve.)
(Intoniranje himne.)
Poštovani poslanici, pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Hvala.
(Sednica je završena u 20.20 časova)
(Posle pauze )
PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici Narodne skupštine, pored narodnih poslanika i kandidata za članove Vlade, prisustvuju i: predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine AP Vojvodine, predsednik Skupštine Grada Beograda i gradonačelnik Grada Beograda, predstavnici pravosuđa, organa Republike Srbije, direktori kancelarija Vlade Republike Srbije, predstavnici Vojske Republike Srbije, policije, nezavisnih regulatornih tela, tradicionalnih crkava i verskih zajednica, Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i rektori univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija.
Takođe, današnjoj sednici prisustvuju Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom, kao i šefovi diplomatsko - konzularnih misija i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.
Dozvolite mi da, u svoje ime i u ime Narodne skupštine, pozdravim cenjene goste.
Sada molim predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi da, u skladu sa članom 271. Poslovnika i članom 16. stav 2. Zakona o Vladi, pristupe polaganju zakletve.
(Predsednik čita, a članovi Vlade ponavljaju tekst Zakletve.)
„ZAKLINjEM SE NA ODANOST REPUBLICI SRBIJI I SVOJOM ČAŠĆU OBAVEZUJEM DA ĆU POŠTOVATI USTAV I ZAKON, DA ĆU DUŽNOST ČLANA VLADE VRŠITI SAVESNO, ODGOVORNO I PREDANO I BITI POSVEĆEN OČUVANjU KOSOVA I METOHIJE UNUTAR REPUBLIKE SRBIJE“.
Molim predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi da potpišu tekst zakletve.
(Predsednik, potpredsednici i ministri u Vladi potpisuju tekst Zakletve.)
(Intoniranje himne.)
Poštovani poslanici, pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Hvala.
(Sednica je završena u 20.20 časova)
nedelja, 11. maj
Nema najava za izabrani datum
