Beograd

Седницом је председавао председник Одбора мр Србољуб Живановић, а на седници су поред представника Института и НОС, присутвовали и државни секретар у Министарству просвете и науке, проф. др Радивоје Митровић са сарадницима.

Др Јован Недељковић, директор Института за нуклеарне науке „Винча“, представио је рад Института основаног 1948. године, који је током 1960-их био један од ретких истраживачких центара који се бавио нуклеарном енергијом. Он је упознао присутне са бројем и структуром запослених, као и са циљевима четворогодишњег циклуса, који обухватају повећање броја истраживача са 450 на 500, издавање 400 научних радова годишње и веће учешће у међународним пројектима. Др Кнежевић је истакако да је Институт успешно прошао на конкурсу за финансирање научних пројеката Министарства просвете и науке, где су се први пут појавили и пројекти за интегрална интердисциплинарна истраживања.

Проф. др Драган Домазет, председник Управног одбора Института “Винча“ нагласио је да би требало допринети максимизирању развоја Института и да би решење било претварање комплекса Института за нуклеарне науке „Винча“ у научно-истраживачки парк, у коме би се налазило више научних институција, а не само Институт „Винча“ и Јавно Предузеће „Нуклеарни објекти Србије“, јер постоје услови за рад много већег броја истраживача од постојећег. Такође, потребно је и побољшати менаџмент ради оптимизације пословања, закључио је Домазет.
Проф. др Радивоје Митровић је нагласио да је Стратегија научног и технолошког развоја за период од 2010. до 2015. године документ од изузетног значаја и да је основни циљ развоја науке, трансфер знања и научних резулата за потребе привреде.

Радојица Пешић, директор Јавног Предузећа „Нуклеарни објекти Србије“ је указао да је НОС основан 2009. године, и да су основне делатности овог предузећа управљање свим нуклеарним објектима у Србији, управљање радиоактивним отпадом, предузимање мера радијационе и нуклеарне сигурности на локацијама нуклеарних објеката. Као најзначајнији обављен посао, Пешић је истакао транспортовање истрошеног нуклеарног горива за Русију, земљу порекла.

У наставку седнице отворена је дискусија, а чланове Одбора су занимале перспективе развоја Института и могућности употребе нуклеарне енергије, као и детаљи транспорта истрошеног радиоактивног горива за Русију.

По завршетку расправе, чланови Одбора обишли су комплекс Института за нуклеане науке „Винча“ и Јавног Предузећа „Нуклеарни објекти Србије“. Том приликом посетили су лабораторију за атомску физику, лабораторију за физику у оквиру које су обишли део за производњу радиофармацеутика и акцелераторску инсталацију „Тесла“, као и циклотрон. На крају посете, чланови Одбора обишли су и нукларне реакторе РА и РБ.