Čačak

Članove Odbora pozdravio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović, navodeći da je Grad Čačak u proteklom periodu uložio velike napore da se naprave pomaci u zaštiti životne sredine. Ukazao je da se intenzivno radilo na izmeni i dopuni planskih akata, kako bi se omogućio što kvalitetniji razvoj u ovoj oblasti. Todorović je upoznao članove Odbora i sa konkretnim projektima koji su pokrenuti na teritoriji Grada Čačka i u seoskim područijima, a tiču se zaštite životne sredine i umanjenja zagađivanja vazduha.

Narodni poslanik Marko Parezanović, koji je inicirao održavanje sednice u Čačku, objasnio je da lokalna samouprava Grada Čačka posle dužeg vremena može da se pohvali kapitalnim investicijama iz oblasti zaštite životne sredine i da je ovo dobra prilika da se narodni poslanici na licu mesta upoznaju i vide kao izgleda proces rekultivacije i sanacije deponije u Čačku, radove u Ovčar banji i da se razgovara o temama koje su od krucijalnog značaja za Republiku Srbiju, a tiču se zaštite životne sredine.

Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, predstavila je kapitalne projekte Grada Čačka i program rada zaštite životne sredine Grada Čačka. Istakla je da je strateški plan zaštite životne sredine Čačka donet 2018. godine, a da lokalna samouprava svake godine donosi plan rada, koji se oslanja na krovne dokumente u ovoj oblasti. Što se tiče programa rada zaštite životne sredine Grada Čačka navela je zajednički rezultat rada jedinica lokalne samouprave, predstavnika javnih preduzeća i ustanova, ostalih organizacija i udruženja, kao i građana i volontera koji su prepoznali značaj zaštite životne sredine. Zavod za javno zdravlje Čačak sprovodi određeni monitoring kvaliteta vazduha, vode, polena, buke, zemljišta. U nastavku izlaganja istakla je projekat „Naša šuma - naša briga“, u okviru koga je zasađeno 3.400 sadnica u Čačku sa intencijom novog sađenja. Što se tiče ostalih projekata, grad je dobio 4.600.000 dinara od države, za pošumljavanje rudne zone, a Grad Čačak je sufinansirao projekat sa još 1.000.000 dinara. U ovom projektu, učestvovali su i donatori koji su posadili 1.000 stabala kanadske topole u mesnoj zajednici Konjevići, i sadnice crvenolisne trešnje u varošici Mrčajevci. U oblasti upravljanja otpadom, Đoković je izdvojila i kompostanu JKP „Gradsko zelenilo“, postavljanje 35 reciklažnih ostrva na seoskom području i planiranu izgradnju parkovske površine u mesnoj zajednici Sveti Sava, projekat vredan 37.000.000 dinara. Đoković je navela da je Grad Čačak potpisao Memorandum o saradnji u Programu podrške za primarnu selekciju otpada iz IPA 2017, sa ciljem poboljšanja upravljanja otpadom u Gradu Čačku, a u skladu sa standardima Evropske unije i zakonodavstvom Republike Srbije, a vrednost projekta iznosi 898.000 evra, sa sufinasiranjem Grada Čačka od 106.000 evra. Ona je navela, da je u toku završna faza pripreme projektne dokumentacije za postrojenje za otpadne vode i da je Čačak najveći osnivač sa udelom od 26,88 odsto u regionalnom sistemu upravljanja otpadom Duboko, te da je sistem primarne selekcije u Čačku razvijen na 65 odsto, sa stalnom potrebom povećavanja tog procenta. U prezentaciji, pomoćnik gradonačelnika prisutnima je predstavila i faze sanacije i rekultivacije deponije Prelić.

Na predlog predsednika Odbora, članovi Odbora usvojili su zaključak da su u Gradu Čačku izrađeni značajni objekti iz oblasti zaštite životne sredine i ostvarene značajne aktivnosti na polju zaštite životne sredine.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Obradović, Aleksandar Jugović, Nevenka Kostadinov, Akoš Ujhelji, Jasmina Karanac, Gojko Palalić, Marija Todorović, Tomislav Janković, Vesna Krišanov, Marko Parezanović i Žarko Bogatinović, kao i narodni poslanici iz Čačka Biljana Jakovljević, Dušan Radojević i Milica Dačić.

Po završetku sednice, članovi Odbora za zaštitu životne sredine, obišli su zatvorenu deponiju Prelić, koja je u fazi rekultivacije i ozelenjavanja.

Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz podršku projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.