Na sednici je razmatran i usvojen Nacrt zajedničkog mišljenja Venecijanske komisije i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) o ustavno-pravnom okviru kojim se uređuje funkcionisanje demokratskih institucija u Republici u svetlu izbornog zakonodavstva i izborne administracije.

U svom izlaganju, narodna poslanica Elvira Kovač je izrazila zahvalnost Narodne skupštine na izuzetnoj spremnosti Venecijanske komisije za pružanje stručne pomoći i ekspertize Republici Srbiji tokom prethodne godine u pripremi prvo ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa kao i novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i trenutno najaktuelnijih novih zakona u oblasti pravosuđa. U tom smislu je zahvalnost na pripremljenom nacrtu zajedničkog mišljenja izrazila izvestiocima Venecijanske komisije i ekspertima ODIHR koji su bili uključeni u proces pripreme ovog nacrta.

Istakla je da je pripremljeno mišljenje od izuzetne koristi i značaja za Republiku Srbiju s obzirom na to da okolnosti u kojima su novi izborni zakoni doneti nisu omogućavale da Venecijanska komisija bude uključena u proces njihove izrade, tako da će mišljenje predstavljati važan instrument za ex-post analizu efekata novog izbornog zakonodavstva.

Podsetila je da su u Republici Srbiji početkom aprila ove godine održani redovni predsednički i vanrednim parlamentarni izbori, čemu je prethodilo donošenje tri nova izborna zakona kao i novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, početkom februara, dakle dva meseca pre održavanja izbora. S tim u vezi je napomenula da bi se mogla izneti primedba da ovakva situacija u principu nije u skladu sa Kodeksom dobre prakse u izbornim pitanjima Venecijanske komisije, ali je naglasila da su donošenju ovih zakona prethodili međustranački dijalozi o unapređenju izbornih uslova vođeni tokom 2021. godine, iz kojih su proistekli dogovori i dokumenti koji su, na kraju, rezultirali brojnim novim zakonskim rešenjima, od kojih je veliki broj usmeren upravo ka unapređenju položaja u tom trenutku vanparlamentarne opozicije, što se, kako je ukazala, konstatuje i u samom nacrtu mišljenja.

U skladu sa iznetim, iznela je da je donošenje novih izbornih zakona bilo opšte prihvaćeno, iako jeste postojala bojazan kako će pojedina nova rešenja biti primenjena u praksi, kao što je to slučaj sa uvođenjem po prvi put u izborni proces na nacionalnom nivou lokalnih izbornih komisija, koje su do tada bile isključivo nadležne za sprovođenje lokalnih izbora.

Povodom pomenutog uvođenja lokalnih izbornih komisija u izborni proces na nacionalnom nivou, istakla je da to kao i brojna druga rešenja u novim izbornim zakonima predstavljaju implementaciju preporuka sadržanih u izveštajima ODIHRa o praćenju niza izbornih procesa u Republici Srbiji. U tom smislu su, kako je iznela, u pripremi novih izbornih zakona puno značili i neformalni komentari koje je ODIHR početkom januara ove godine dostavio na nacrte ovih zakona i time značajno uticao na njihovo konačno uobličavanje pre upućivanja u skupštinsku proceduru.

Naglasila je da je Republika Srbija posvećena usklađivanju svog izbornog zakonodavstva sa međunarodnim standardima i preuzetim obavezama, u kom cilju je najozbiljnije pristupila razmatranju svih komentara i preporuka sadržanih u izveštajima ODIHR, tako da je u okviru Vlade 2019. godine formirana posebna radna grupa za saradnju sa ODIHR upravo u svrhu primene tih preporuka.

Napomenula je, međutim, da način na koji preporuke ODIHR mogu i treba da budu inkorporirane u pravni sistem Republike Srbije zavise ne samo od njihove usklađenosti sa ustavnim poretkom Republike Srbije već i od naše političke kulture i političkog diskursa u Republici Srbiji.

Po pitanju učešća nacionalnih manjina u izbornim procesima, narodna poslanica Elvira Kovač je iznela da su mere afirmativne akcije u prethodnom periodu dozvolile političkim strankama nacionalnih manjina da se samoorganizuju i učestvuju na izborima i da su aktuelna zakonska rešenja delotvorna. Naglasila je da se nakon komparativne analize može ustanoviti da bez obzira što određene zemlje članice Evropske unije i zemlje iz regiona imaju opciju obezbeđenih mandata u parlamentima za nacionalne manjine, ne može se napraviti potpuna paralela između njih i Republike Srbije, koja obiluje velikim brojem nacionalnih manjina (ukupno 23) i da je, stoga, nemoguće obezbediti političku zastupljenost baš svima u Narodnoj skupštini. Iznela je i mišljenje da takav sistem ne bi ni bio fer prema onim političkim strankama nacionalnih manjina koje već 25 godina rade kako na svojoj organizaciji, tako i iskrenom zastupanju interesa pripadnika nacionalnih manjina. U vezi s iznetim, ocenila je da je potrebno preciznije regulisati uslove registracije manjinskih stranaka tako da se spreče potencijalne zloupotrebe zakonskih olakšica garantovanih manjinskim partijama, te da bi bilo potrebno zahtevati da politička stranka kako bi se registrovala kao manjinska u svom nazivu jasno stavi do znanja koju manjinu zastupa i da je isti zahtev potrebno postaviti manjinskim izbornim listama, čime bi se sprečila dosadašnja praksa dovođenja birača u zabludu izborom naziva stranke i izborne liste.