Tokom glavne debate posvećene promovisanju mirne koegzistencije i inkluzivnih društava: borba protiv netolerancije, potpredsednica parlamenta Snežana Paunović je ukazala da nažalost, netolerancija i diskriminacija i dalje postoje gotovo u svim društvima. Borba protiv netolerancije nije jednostavna i da bi rezultat bio vidljiv potrebni su dijalog, obrazovanje, politička spremnost. Obrazovanje kao jedno od ključnih i primarnih sredstava prevencije, osnov je za suzbijanje netolerancije i diskriminacije. Obrazovanje pospešuje inkluziju i mirnu koegzistenciju. Države su u obavezi da preduzmu pravne mere u borbi protiv diskriminacije, stvarajući pre svega nacionalne normativne okvire koji treba da garantuju jednak tretman svih građana pred zakonom. U obavezi su da unaprede pozitivne vrednosti međusobnog razumevanja i poštovanja ljudskih prava. Isključivo, uvažavajući individualnost i jedinstvenost svakog pojedinca, zajedno stvaramo tolerantniji i solidarniji svet. Prihvatanjem kulturnih različitosti gradimo ambijent koji odiše mirom.

Ukazano je da se u Srbiji sprovode opsežne reforme u oblasti nediskriminacije, u cilju usklađivanja pravnog okvira sa relevantnim međunarodnim i evropskim standardima. Na međunarodnom planu Srbija je potpisnica brojnih konvencija, ratifikovano je osam od ukupno devet najvažnijih ugovora o ljudskim pravima nastalih pod okriljem UN. Srbija je primer dobre prakse po tome što je prva država članica UN koja je princip „da niko ne bude izostavljen“ iz Agende 2030 prilagodila svom normativnom okviru. Takođe, Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine.

Prevencija i zaštita od diskriminacije predstavlja jedan od prioriteta nacionalne politike Republike Srbije. Srbija je 2009. usvojila opšti, antidiskriminacioni zakon čime je konkretizovala ustavne norme o zabrani diskriminacije i postavila pravne temelje zaštiti od diskriminacije. Takođe, doneti su i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o radu, socijalnoj zaštiti, pravima pacijenata, policiji, mladima, zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, visokom obrazovanju, oglašavanju, strancima, krivični zakonik. Naša privrženost zaštiti prava nacionalnih manjina dobila je takođe svoj zakonski okvir u vidu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Na samom kraju potpredsednica Narodne skupštine Snežana Paunović poslala je snažnu poruku:

„Rođena sam na Kosovu i Metohiji. Rođena sam i dolazim iz mesta gde je pre tri meseca patrijarhu Srpske pravoslavne crkve zabranjen ulazak i zabranjeno održavanje liturgije, iako je tamo sedište naše Patrijaršije. Gde je na Božić neko pucao na decu samo zato što su Srbi. Gde vas tuku na ulici samo zato što govorite srpski jezik. Ima mnogo ljudi poput mene koji već pune 24 godine ne mogu da se vrate kući, jer je neko odlučio da vi na to nemate pravo. Naša je obaveza, kao odgovornih ljudi, kao parlamentaraca, u borbi za osnovna ljudska prava, od kojih je jedno da svako može da živi tamo gde se rodio. Da čujemo jedni druge i da ne dozvolimo da se ovakve nepravde nanose odlukom pojedinca. Ne smemo dozvoliti da se u 21. veku krše osnovna ljudska prava jednog naroda – naroda koji ne može da ode na svoju teritoriju gde ima manastir iz 12. veka“.