Članovi Odbora za nauku i tehnološki razvoj razmatrali su, na sednici od 1. oktobra, Informaciju o saradnji sa institutima u inostranstvu.

Informaciju su predstavili državni sekretar Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Miloš Nedeljković i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju Viktor Nedojević.

Prema rečima pomoćnika Nedojevića, Srbija je u prethodnom periodu pristupila programu razvoja nauke u Evropi u sklopu Okvirnog programa 7, što predstavlja i fokus rada Ministarstva. Do 2007. godine Srbija je kroz Okvirni program 6 ima status treće zemlje, a nakon aranžmana iz 2007. godine postala je pridružena članica, kada je potpisan i Memorandum o razumevanju. Time je omogućeno prisustvo naših istraživača u svim naučnim programima i pozivima koji se raspisuju u okviru Okvirnog programa 7, a omogućeno je i da na čelu tih programa budu naši naučnici, što nije bio slučaj ranije. Okvirni program 7 realizovaće se do 2013. godine, a naša zemlja, kao i sve druge članice, u obavezi su da doprinose godišnje budžetu programa iz koga se finansiraju naučni projekti. U pregovorima sa Evropskom komisijom Srbija je dobila dobre finansijske uslove što se tiče doprinosa u budžet Okvirnog programa 7, a otvorene su i specifične pozicije za osmišljavanje projekata, gde je našim istraživačima omogućeno da se uključe u programe komiteta u svojstvu posmatrača. U Okvirnom programu 7 postoji 4 stuba (saradnja, kapaciteti, ljudi i ideje) od kojih svaki ima 10 podoblasti u koje smo uključili naše istraživače. Pored ovoga Ministarstvo je uspostavilo i dodatnu mrežu saradnje sa EU formiranjem mreže nacionalnih kontakt osoba koje pomažu istraživačima. Srbija je ostvarila najbolji rezultat u projektima za razvoj i podsticaj naučno-istraživačke delatnosti, koje je raspisala Evropska komisija u 2007. godini za zapadni Balkan. Prošle godine je Srbija u direktnim pregovorima izborila raspisivanje poziva za projekte za zapadni Balkan u vrednosti od 8 miliona evra, od čega je naša zemlja dobila 50 procenata tj. od ukupno 6 projekata, Srbiji su pripala 3. Najviše uspeha beležimo u energetici, transportu, hrani, telekomunikacijama, nanotehnologijama i tu smo na evropskom nivou od 20 procenata. U realim brojevima od 2007. godine imamo potvrđenih preko 80 projekata, a realizovanog ugovorenog novca u iznosu preko 20 miliona evra. U nekim drugim oblastima, kao što je zdravstvo, uspeh nam je samo 5 procenata i Ministarstrvo ulaže napore da se tu podigne nivo uspešnosti naših istraživača i instituta. U vezi sa tim formirana je i jedinica koja se bavi dijalogom i pruža pomoć istraživačima i institucijama u aplikovanju za konkretne projekte. Pored Okvirnog programa 7, učestvujemo u panevropskom programu KOST, koji stvara mrežu između instituta najmanje pet država i za sada imamo 110 istraživača u ovakvim projektima. Učestvujemo i u programu EUREKA koji finansira aplikativnu nauku, tako što povezuje naučne institucije i privredu. Do sada imamo takvih 30 projekata. Naši naučnici učestvuju u projektu u Cernu, NATO projektu SPS i objedinjenom istraživačkom centru Evropske komiije.

U okviru bilateralne saradnje radi se na realizaciji sporazuma o naučno-tehnološkoj saradnji sa drugim državama. Samo u 2010. godini potprisani su sporazumi sa SAD, Italijom, Austrijom, Republikom Srpskom, Španijom. Do kraja godine se očekuje sporazum sa Rusijom, a reaktivirani su i sporazumi sa Belorusijom i Grčkom.

U dužoj raspravi o podacima koje su izneli predstavnici Ministarstva, članovi Odbora su postavili više pitanja u vezi sa iznosima finansijskih sredstava koji se dobijaju od EK po projektima, bilateralnom saradnjom sa Rusijom, Kinom, Indijom i Japanom, kao i sa Sirijom i Rumunijom, o naučnim oblastima u kojima naši naučnici ostvaruju najbolje rezultate, gde su nam u tom pogledu najbolje šanse za uspeh i dobijanje finansijskih sredstava i kolika je uključenost privrede u primenu naučnih dostignuća.

Sednici je predsedavao Srboljub Živanović predsednik Odbora.