Na sednici od 13.decembra, članovi Odbora za poljoprivredu razmotrili su Informaciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu o pojavi klasične kuge svinja na teritoriji Republike Srbije i merama koje su preduzete u cilju suzbijanja i iskorenjivanja zaraze, Inicijativu Grupacije za ribarstvo pri Udruženju za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Savjeta ministara Bosne i Hercegovine o veterinarskoj saradnji, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Informaciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu o pojavi klasične kuge svinja na teritoriji Republike Srbije i merama koje su preduzete u cilju suzbijanja i iskorenjivanja zaraze predstavio je direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović sa saradnicima. On je istakao da je kuga izbila na mestu gde je bilo puno svinja i gde se to i očekivalo, kao i da Srbija nije bila jedina zemlja koja je zabeležila pojavu ove zarazne bolesti. Hrvatska, Holandija i Austrija su zabeležile pojavu svinjske kuge, a EU se ozbiljno i sa uspehom bori protiv nje. Kada se kuga pojavila u Srbiji, reakcija je bila blagovremena i uz primenu svetskih standarda, a uz konsultacije sa stručnjacima tri instituta u Srbiji iz Beograda, Novog Sada i Kraljeva. Slučaj je zatvoren i on neće uticati na proces iskorenjivanja svinjske kuge u Srbiji, za koji se država opredelila. Država ima dovoljno snage i obrazovanog kadra da može da suzbije trajno ovu zaraznu bolest, dodao je Mićović.

Budimir Plavšić iz Uprave za veterinu izneo je podatke o bolesti i informaciju o preduzetim merama i efektima. On je ponovio da se kuga javlja, kako kod domaćih tako i kod divljih svinja. Postoje dva načina za njeno iskorenjivanje i to su vakcinacija ili uništavanje oblolelih životinja i onih koje su pod rizikom. Naša zemlja se opredelila da se bori protiv ove bolesti putem vakcinacije. 2002.godine vakcinacija finansirana iz budžeta je bila ukinuta i 2005. i 2006. godine zabeležen je veliki broj žarišta u Srbiji. Žarišta se javljaju tamo gde ima mnogo svinja i gde su uslovi na gazdinstvima nezadovoljavajući. Uvođenjem ponovne vakcinacije 2006.godine bolest je bila iskorenjena. To je rezultat korišćenja kinasoj vakcine koja daje dobar imunitet i drugih sprovedenih mera zaštite, kao što je nov način obeležavanja svinja i registracija farmi. Do 2007.godine broj žarišta sa pojavom kuge je smanjen na minimum, a bolest se od tada do novembra ove godine nije pojavljivala. Cilj Srbije u narednoj fazi jeste da se sa vakcinacijom prestane, što se sprovodi kroz projekte finansirane IPA fondovima, gde se podiže zdravstvena zaštita životinja i sagledavaju ekonomski efekti povećanja izvoza svinja. Što se tiče bolesti koja je izbila u novembru ove godine Plavšić je istakao da se ona pojavila na jednom gazdinstvu u sremskom okrugu, gazdinstvo je blokirano, proglašena je zaraza i nakon analiza pristupilo se uništavanju svinja. Zaraza je proglašena na prostoru širem od 3 km iz bezbednosnih razloga u opštinama Sremska Mitrovica i Ruma. On je zaključio da je bolest pod kontrolom i da nema indicija da će se pojaviti na nekoj drugoj teritoriji u Srbiji.

U raspravi o ovoj tački dnevnog reda članove Odbora je zanimalo da li postoji opasnost od širenja bolesti na mačvanski okrug; da li je tokom 2010.godine vakcinacija bila besplatna za sve subjekte; da li je na farmi gde je izbila zaraza izvršeno ispitivanje pravilnog sprovođenja vakcinacije; ko je uradio prvu dijagnostiku bolesti na tom gazdinstvu; da li Uprava za veterinu ima podatke kako je došlo do zaraze; da li je bolest uočena i na divljim svinjama u tom području; gde su sklonjene ubijene životinje; da li će vlasnicima svinja koje su ubijene zbog zaraze ili preventivno biti nadoknađen taj stočni fond; da li će Uprava preporučiti da se sa vakcinacijom prestane i ako ne, da li će biti obezbeđena sredstva u budžetu za tu namenu za narednu godinu; koliko je koštalo suzbijanje ovog slučaja kuge; kao i da li će pojava ovog slučaja zaraze uticati na već date dozvole za izvoz svinjskog mesa.

Nakon duže rasprave o ovoj tački dnevnog reda članovi Odbora doneli su zaključak o tome da su se upoznali sa Informacijom Uprave za veterinu, kao i da su primenjene mere dovele do suzbijanja svinjske kuge.

U raspravi o Inicijativi Grupacije za ribarstvo pri Udruženju za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu potencijale ove oblasti, ali i o problemima sa kojima se suočava ova grana predstavili su predstavnici Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu pri Privrednoj komori Srbije. Oni su istakli da Srbija ima kapacitete da bude veliki proizvođač ribe, posebno šarana, u regionu. U ribarstvu trenutno raspolažemo sa 14.000 ha pod ribnjacima pastrmke i šarana, koji proizvode oko 15.000 tona ribe (13.000 tona šarana i 2.000 tona pastrmke). To na sadašnjem nivou zadovoljava 30 procenata naših potreba, tako da se 70 procenata uvozi. Ono što je dobro jeste činjenica da je ova proizvodnja pre samo pet godina bila upola manja nego danas. U Banatu imamo kapacitete za novih 100.000 ha površina koje mogu da se iskoriste za podizanje ribnjaka, posebno ako imamo u vidu da je EU tržište koje je najveći uvoznik ribe na svetu. Imamo mogućnost razvoja uzgoja šarana, s obzirom da smo pored Mađarske, jedina zemlja koja pravi selekciju familije šarana i sami proizvodimo riblju hranu,

Problemi sa kojima se ova oblast suočava i za koje su zatražili pomoć Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine jeste nedostatak strategije u oblasti ribarstva i zakona kojim bi se ova oblast regulisala. Takođe su zatražili da se deo agrarnog budžeta za 2011.godinu opredeli za sredstva namenjena ribarstvu, jer do sada ribarstvo nije bilo podsticano na ovaj način. Takođe su zatražili i da se plaćanje naknade za korišćenje voda vrši prema hektaru, kao i da se plaćanje vrši u periodu od novembra tekuće godine do marta naredne godine, kada je profit od prodaje najveći.

Članovi Odbora razgovarali su o svrsishodnosti donošenja posebnog zakona o ribarstvu, nadležnostima Ministarsatva za poljoprivredu, eventualnim novim površinama na kojima bi se mogli podići novi ribnjaci, problemima u vezi vlasništva takvog zemljišta, kvalitetu uvozne rečne ribe, planu razvoja ribarstva, kao i konkretnim akcijama koje mogu da dovedu do razvoja ove grane poljoprivrede.

Nakon rasprljave članovi Odbora su zaključili da upute Ministarsvu poljoprivrede preporuku da se u toku sledeće godine izradi zakon o ribarstvu, da se u toku raspodele agrarnog budžeta za 2011.godinu izdvoji deo sredstava za podsticaj ribarstva, bilo kroz subvencije bilo kroz povoljne kredite komercijalnih banaka i da se omogući plaćanje naknade za korišćenje voda po hektaru, kao i da se plaćanje omogući u periodu kada je profit od prodaje najveći.

U nastavku rada članovi Odbora razmotrili su i jednoglasno prihvatili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Savjeta ministara Bosne i Hercegovine o veterinarskoj saradnji.