Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. Dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini za utorak, 30. mart 2010. godine, sa početkom u 11 časova.

Narodna skupština usvojila je dnevni red sa jednom tačkom:

1. Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici, koji je podnela grupa od 114 narodnih poslanika, po hitnom postupku

Na početku sednice, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović obavestila je narodne poslanike da očekuje da će se uskoro na dnevnom redu Narodne skupštine naći predlog deklaracije o zločinima počinjenim nad srpskim narodom na prostorima bivše Jugoslavije, čiji je tekst u pripremi.

U ime predlagača, poslaničkih grupa Za evropsku Srbiju, G17 Plus, Partije ujedinjenih penzionera i Socijalističke partije, Predlog deklaracije je obrazložila šef Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija. Istakla je da će usvajanjem ove deklaracije biti zatvoreno tragično poglavlje iz nedavne prošlosti i otvorene nove perspektive budućim generacijama, a Srbiji vraćen kredibilitet i ugled.

Osnovna poruka ovog dokumenta je da Srbija ne stoji iza počinilaca tog zločina, da ne pravi razliku između žrtava i da podjednako ceni svaku žrtvu, rekla je Kolundžija i naglasila da se ovom deklaracijom upućuje poruka da Narodna skupština osuđuje zločin u Srebrenici i izražava saučešće porodicama žrtava, kao i da će učiniti sve da počinioci zločina budu pronađeni i procesuirani. Pred poslanicima je velika odgovornost da donesu rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, koja će predstavljati prekretnicu na putu Srbije ka modernom, demokratskom i evropskom društvu.

Osuđujući zločin u Srebrenici nad bošnjačkim stanovništvom i odajući poštu žrtvama, preuzimamo odgovornost da sa budućih generacija skinemo teško breme koje su nam ostavili pojedinci, jer krivica nije kolektivna, već individualna. Donošenje deklaracije je u najboljem interesu srpskog naroda i njegova moralna obaveza je da se ogradi od zločina, naglasila je Nada Kolundžija.

U toku jedinstvenog pretresa, više narodnih poslanika je istaklo da je trebalo doneti deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini na prostoru bivše SFRJ, ne praveći razliku po mestu zločina, nacionalnosti žrtava i počinilaca, uključujući i zločin u Srebrenici. Osuđujući ovaj zločin, narodni poslanici su navodili da ne brane bilo kojeg zločinca i da se za svaki zločin mora utvrditi odgovornost. Oni su se usprotivili dvostrukim aršinima, kojim se budućim generacijama stavlja žig koga se nikada neće osloboditi. Time se prećutkuju žrtve u sopstvenom narodu, jer ništa manji zločini nisu počinjeni u Bratuncu, Sarajevu, u operecijama Oluja i Bljesak, i drugim. Usvajanje posebne deklaracije o jednom zločinu, a zaboravljanje na druge, kao i kavlifikacija ovog zločina kao genocida u presudi Međunarodnog suda pravde, jeste „dokaz pranja nečije savesti“, rečeno je u raspravi, i ta kvalifikacija nema osnova ni u činjeničnom ni u međunarodnom pravu.

Po okončanju jedinstvenog pretresa, predsednica Narodne skupštine odredila je kao Dan za glasanje sredu, 31. mart, sa početkom u 0,20 časova.

U Danu za glasanje Narodna skupština je sa 127 glasova narodnih poslanika usvojila Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici.