3. decembar 2015. Sedmi sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

3. decembar 2015. Sedmi sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

Četvrtak, 3. decembar 2015.

Sedmi sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

Parlamentarni forum za energetsku politiku Srbije , u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju – GIZ, održao je 3. decembra Sedmi sastanak, na kojem su razmatrana iskustva i mogući modeli finansiranja projekata za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Republici Srbiji.


Sastanak je organizovan uz podršku GIZ projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu u Srbiji“, koji, u prvom redu, za cilj ima da pruži pomoć u pripremi modela energetske rehabilitacije zgrada.

Otvarajući sastanak, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije prof.dr Aleksandra Tomić istakla je da je, sa povećanjem potreba za energijom i rastućom cenom energenata , danas prilika da se govori o pitanju svakodnevnice svih nas zajedno, a koju sačinjavaju racionalno korišćenje energije i unapređenje energetske efikasnosti.

Tomić je, tom prilikom, podsetila da je parlament već doneo zakonska rešenja koja se odnose na racionalno korišćenje energije,kao i da je definisan budžet. U skladu sa tim, ona je ocenila da je danas pravi trenutak da se čuje kako su razvijene države, u ovoj oblasti privrede, regulisale sistem finansiranja, i kako to možemo primeniti u Srbiji.

Prisutnima se obratio i potpredsednik Narodne skupštine i član Foruma Veroljub Arsić, koji je naglasio da je efikasnijom proizvodnjom energije iz dostupnih i obnovljivih izvora, sa planiranim i isplativim plasmanom moguće uspostaviti održivi energetski sistem. On je istakao da je strateški pristup u energetici put smanjenja ekoloških pretnji i ekonomskih troškova. „ Standardi energetike u svetu se, u velikoj meri, tiču energetske efikasnosti, a to je za Srbiju relativno nova oblast koja traži određena ulaganja i određene promene, ali nudi i određene šanse a da bismo postali konkurentni drugim razvijenim zemljama, ovo pitanje podrazumeva stvaranje nove industrije, nove opreme, otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje novih ljudi, kao i razvoj privrede“, naveo je Arsić , zaključivši da će Republika Srbija prihvatiti obaveze, usklađujući se sa energetskom politikom Evropske Unije, kao i da će sebi zacrtati, kako je naveo, vrlo ambiciozne ciljeve, kada se radi o učešću obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije i porastu energetske efikasnosti.

U ime Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture govorio je Radojko Obradović, koji je najpre izrazio zadovoljstvo što pitanje o kome se danas diskutuje izaziva veliko interesovanje i u Narodnoj skupštini, a i na ostalim nivoima vlasti. „Kada se prvi put govorilo o energetskoj efikasnosti, postavljala su se tri pitanja prvo da li je to potreba, drugo da li je to obaveza koja nam se nameće i kao treće pitanje da li je to ekstravagancija. Vremenom se ispostavilo da je energija, koja je nama uvozna komponenta, veoma potrebna, da je moramo racionalno koristiti jer je ima sve manje, da imamo obaveze n samo prema energiji i finansijama, već i prema životnoj sredini“, zaključio je Obradović, pozdravivši, u prvom redu, aktivno angažovanje predsednice i članova Foruma odnosno Narodne skupštine što su aktivno pristupili ovom procesu, jer, kako je naveo, unapređenje energetske efikasnosti predstavlja našu prioritetnu potrebu.

Renate Šindlbek, rukovodilac GIZ projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu“, tokom uvodnog izlaganja izrazila je zadovoljstvo što danas, u Narodnoj skupštini, ima priliku da govori o ovoj vrlo važnoj temi, naglasivši da očekuje da će današnja diskusija doprineti uvođenju novih finansijskih scenarija za poboljšanje energetske efikasnosti u Srbiji.

Ona je iznela podatak da su u Evropskoj Uniji zgrade zadužene za 40 odsto potrošne energije, kao i to da bi se, unapređenjem energetske efikasnosti zgrada, ta cifra mogla smanjiti za oko 5 odsto. Iz tog razloga, kako je navela, nije začuđujuće zašto zemlje članice EU razvijaju različite modele i pronalaze različite načine finansijske podrške kako bi se poboljšala energetska efikasnost u zgradarstvu, navodeći da smatra da je to u Srbiji veliki izazov iz razloga što je trenutno u Srbiji potrošnja energije četiri puta veća nego što je prosek u EU.

„Srbija zavisi od uvoza energije i zbog toga je unapređenje energetske efikasnosti jedno od najvažnijih razvojnih mogućnosti“, rekla je Šindlbek istakavši da bi se, ukoliko bi se to uradilo, dobio veliki uticaj na razne aspekte privrede.

„Grube procene pokazuju da bi se sanacijom zgrada kojima bi se postigli minimalni standardi energetske efikasnosti, iznosili nekoliko milijardi evra a realnost je takva da ova vrsta projekata ne može da se finansira samo od krajnjih potrošača. Zemlje EU su razvile različite mehanizme i fondove kako bi unapredili energetsku efikasnost u zgradarstvu i kada se sagleda struktura i potencijal tih fondova jasno je koliko je važna uloga vlade u postizanju cilja energetskih ušteda i smanjenja emisije ugljendioksida“, ocenila je Renate Šindlbek.

Prisutnima su se obratili Den Stanjašek iz Evropskog instituta za performanse zgrada (Building Performance Institute Europe), koji je govorio o raspoloživim evropskim fondovima, kao i dr Mihajlo Babin i Miloš Erić iz Grupe za razvojne politike (Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju- FEFA), koji su uzeli učešće izlaganjem o finansijskim modelima za rehabilitaciju postojećeg stambenog fonda i iskustvima 12 evropskih zemalja, nakon čega je usledila diskusija.

Uz predsednicu Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije prof.dr Aleksandru Tomić, u diskusiji je učestvovao i potpredsednik Narodne skupštine i član Foruma Veroljub Arsić.



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31