Na početku sastanka, predstavnici OEBS-a podsetili su da je Misija ODIR (ODIHR) pozvana od strane Ministarstva spoljnih poslova da posmatra izbore, s obzirom na to da je Republika Srbija potpisala i preuzela obavezu da pozove Misiju kao članicu OEBS-a.

Takođe, naglašeno je da Misija radi u punom kapacitetu, da je u osnovnom timu devet eksperata analitičara, kao i da je u timu još trideset dugoročnih posmatrača koji su raspoređeni svuda po Srbiji, koji se sastaju sa političkim strankama i izveštavaju o svemu što se dešava na terenu. Navedeno je i da će na sam dan izbora, 17. decembra 2023. godine, na izbornim mestima biti preko dve stotine posmatrača. Biće objavljena dva izveštaja, preliminarni i finalni izveštaj koji sadrži preporuke šta je moguće poboljšati.

U nastavku, zamolili su članove Nadzornog odbora da im pojasne svoje aktivnosti s obzirom na to da su upoznati sa odredbama Zakona kojima je propisana njegova nadležnost.

Članovi Nadzornog odbora naveli su da je u toku rasprava na temu da li predsednik Republike može da se uključi, odnosno da li je uključen u izbornu kampanju, kao i da li Odbor ima pravni osnov da po tom pitanju reaguje u okviru svojih nadležnosti. Takođe, na osnovu pomenute diskusije koja traje dve poslednje sednice, došlo se do zaključka da pet članova Nadzornog odbora smatra da je ista van kompetencija Odbora, dva člana su uzdržana i tri člana smatra da Odbor ima pravni osnov u okviru svojih nadležnosti da se bavi i reaguje na slučajeve o kojima je reč.

Naglašeno je da Nadzorni odbor odluke donosi glasanjem u skladu sa Poslovnikom o radu koji je usvojen na početku rada ovog saziva.

Članica Odbora, dr Jovanka Matić je napomenula da se član Zakona o izboru narodnih poslanika koji propisuje osnivanje Nadzornog odbora kao privremenog tela za praćenje izborne kampanje nije poštovao mnogo godina kao i da je prvi put Nadzorni odbor osnovan tek 2020. godine.

Iznet je stav od strane članova Odbora da osnovni problem ovog tela ne predstavljaju nedovoljno precizirane nadležnosti nego način na koji je telo osnovano, odnosno njegov sastav, budući da se od deset članova, pet članova imenuje na predlog Vlade Republike Srbije, dok drugih pet članova predlažu poslanički klubovi u Narodnoj skupštini te da su to u ovom sazivu Nadzornog odbora predlozi dve stranke vladajuće koalicije i predlozi tri stranke opozicije.

Član Odbora, prof. dr Branko Rakić je istakao da je saziv iz 2020. godine u svom sastavu imao tri predstavnika političkih partija nacionalnih manjina, i to predstavnika Albanaca sa juga Srbije, predstavnicu Bošnjaka muslimana iz Sandžaka i predstavnika vojvođanskih Mađara, što smatraju veoma važnim u jednoj multinacionalnoj i multietničkoj zemlji kakva je Republika Srbija i da sastav Nadzornog odbora nije bio jednouman a da je on, za člana Ndzornog odbora, predložen od strane Vlade Republike Srbije.

Na pitanje koliko saopštenja je Nadzorni odbor imao do sada, predsednik je pojasnio da ona zavise od broja primljenih primedbi, predstavki i predloga.

Takođe, podsetio je sve članove da je struktura Nadzornog odbora definisana izbornom voljom građana, odnosno strukturom parlamentarnog sastava i ako se govori o jednoumlju jednog dela imenovanih članova na isti način se može govoriti o jednoumlju drugog dela imenovanih članova.

Napomenuto je i da je u prethodnom sazivu Nadzornog odbora, 2022. godine, upućeno mnogo više prijava i predloga od strane udruženja i političkih stranaka nego što je sada slučaj, kao i da u ovom sazivu više ima proaktivnih članova odbora.

Član Odbora, prof. dr Miodrag Savović je izneo da se ne oseća kao politički akter, da je takođe predložen od strane Vlade, ne od političke partije i da je njegova pozicija takva da se isključivo fokusira na pravni aspekt.

Istaknuto je da funkcionisanje Nadzornog odbora ne treba da bude političke prirode obzirom da je jaz između različitih mišljenja u stvari jaz između političkog i pravnog aspekta, da je svakako politika širi pojam od prava i da oni koji se izjašnjavaju sa političkog aspekta smatraju da pravne norme ne treba striktno primenjivati te koriste sintagmu da se „malo zaobiđe pravo i norma kako bi se ispunila uloga Nadzornog odbora.“ Takođe, jedini način da se pomenuti jaz prevaziđe jeste poštovanje prava a ne zauzimanje političkih stavova.

Predstavnici ODIR-a postavili su pitanje koji su argumenti za i protiv kada je u pitanju poslednja tema o kojoj se vodila rasprava.

Navedeno je da što se tiče pitanja, da li protiv predsednika Republike Nadzorni odbor ima pravo da pokrene inicijativu kod nadležnog organa, zakon eksplicitno predviđa tri slučaja u kojima je to moguće. Dakle, pravnog osnova u Zakonu o izboru narodnih poslanika u tom konkretnom slučaju nema, međutim neki članovi Odbora smatraju da je moguće slučaj podvesti, ako ne pod pravni osnov onda pod neki politički osnov.

Pojašnjeno je da je predmet aktivnosti Nadzornog odbora praćenje izbornog procesa i njegovih učesnika i da predsednik Republike nije kandidat na ovim izborima.

Osnovna obaveza je praćenje da li je odnos prema svim učesnicima u izborima pravedan, uravnotežen i nepristrasan, a da su pojedini članovi Odbora ustanovili brojne dokaze, apsolutno nejednakog pristupa vladajuće partije i opozicionih partija, da se nisu bavili predsednikom, nego su identifikovali da je predsednik taj koji najviše podstiče neravnopravan, nepravedan i nepravičan odnos. Takođe, da su isti članovi sasvim slučajno ustanovili, sem nepravednog, pristrasnog, neuravnoteženog odnosa da predsednik svojim nastupima krši brojne propise.

Istaknuto je da u cilju boljeg razumevanja iznetih stavova da ono što izlažu pojedinačno članovi Odbora jeste njihov lični stav, a ne stav Nadzornog odbora koji je usvojen glasanjem u skladu sa zakonom i Poslovnikom.

Članica Odbora, dr Jovanka Matić je navela da je jedan od problema što ne postoji meritorna materijalna osnova koja pomaže da se sagleda šta se u izbornom procesu i kampanji događa, odnosno da ne postoji obaveza podnošenja izveštaja Nadzornom odboru te da se sve zasniva na ličnim uvidima koji su često ograničeni, uski i površinski.

Takođe, ukazano je na još jedan problem koji je konstatovan i u radu prethodnih saziva Nadzornog odbora a koji se tiče nepravilnosti koje se u izbornom procesu dešavaju i zaključaka da je potrebno promeniti izborne zakone kako bi se poboljšali za naredni izborni ciklus, međutim to se nikada ne sprovede, odnosno ostane samo na nivou predloga i zaključaka.

Istaknuto je da je ovaj saziv Nadzornog odbora izdao dva saopštenja i to, prvo, u kome se apeluje na tolerantan politički dijalog da bi se smirile tenzije i da bi se ostvarila racionalna demografska debata i drugo, koje se ticalo osude političke diskvalifikacije na osnovu političkih ubeđenja, članstava u političkim organizacijama, bez navođenja konkretnih pojedinačnih slučajeva.

Predstavnike OEBS-a je interesovalo da li saopštenja Nadzornog odbora mogu imati bilo kakav obavezujući karakter na šta je pojašnjeno je da se putem saopštenja može apelovati, ukazivati relevantnim organima da reaguju u okviru svojih nadležnosti ali da Nadzornoi odbor nema ovlašćenje da nastupi naredbodavno ili da sankcioniše bilo koga ukoliko ne sprovede određenu preporuku ili predlog.

Članovi Nadzornog odbora dodali su da postoji slučaj u kome bi isti delovao obavezujuće a to je shodno članu 146. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika.

Navedeno je i da je prethodni saziv Nadzornog odbora usvojio dokument koji se tiče funkcionerske kampanje gde propisi stalno ukazuju na to da se izborna kampanja prevashodno sastoji u iznošenju političkih programa partija.

Član Odbora, prof. dr Branko Rakić, istakao je da ni mediji koji organizuju predstavljanja, a ni same političke partije ne insistiraju mnogo na tome da se predstavljaju programi političkih partija. To nije samo pitanje koje na neki način čini izbornu kampanju pristojnijom i normalnijom, to je pitanje jednog ustavnog prava, odnosno jednog ljudskog prava, a to je aktivno biračko pravo. Smatra da je njegovo pravo, kao građanina, kao birača, onda kada treba da se izjasni ko će da vrši vlast u naredne četiri godine, da zna šta je u programu političkih partija i šta one nude po pitanju ekologije, poljoprivrede, saobraćaja, spoljne politike a da uglavnom to ne zna. Takođe, smatra da je pravo birača da zna da oni koji organizuju biračku izbornu kampanju treba da izađu u susret i tom pravu a da se kod nas izborna kampanja uglavnom sastoji od slogana, optužbi, diskreditacija, bez onoga što je suština.

Prof. dr Miodrag Savović je istakao da je postavljeno pitanje, s obzirom na to da su predstavnici ODIR-a govorili o ljudskim pravima, da se i Nadzorni odbor bavi jednakim tretmanom svih ljudi koji glasaju, kakav je stav misije OEBS koja se bavi izborima na KiM, a čije je ODIR telo, povodom nemogućnosti glasača na KiM da svoje osnovno ljudsko pravo iskoriste obzirom na činjenicu da moraju da putuju kilometrima da bi glasali.

Predstavnici ODIR-a naveli su da mandat njihove Misije nije da daju bilo kakve procene za bilo koji deo izbornog procesa, da se još uvek sastaju sa raznim stranama i da će kompletan izveštaj biti sačinjen par meseci nakon izbora.

Članovi Nadzornog odbora dodali su da će, takođe, kroz svoj izveštaj objediniti rezultate rada kao i da će isti biti dostupan svim zainteresovanim na podstranici u okviru sajta Narodne skupštine.

Na postavljeno pitanje na koji način bi se mogao promeniti i unaprediti rad narednog saziva Nadzornog odbora, članovi Nadzornog odbora ukazali su na važnost razumevanja demokratije i pluralizma mišljenja koje je potrebno postaviti iznad sopstvenih stavova, bez rigidnosti, jednoumlja i isključivosti. Takođe, napomenuli su i da bi možda Nadzorni odbor kao stalno a ne privremeno telo sa više izvršnih ovlašćenja bilo delotvornije u svom budućem radu za šta je potrebna izmena zakona.

U diskusiji su učestvovali: Svetislav Goncić, predsednik Nadzornog odbora i članovi: prof. dr Miodrag Savović, dr Slobodan Prvanović, mr Vojin Vučićević, prof. dr Dragan Vučinić, prof. dr Bojan Tubić, dr Jovanka Matić i prof. dr Branko Rakić.