Organizovan je sa ciljem da se omogući diskusija između parlamenata Zapadnog Balkana sa posebnim osvrtom na upravljanje migracijama, zaštitom izbeglica, upravljanjem granicama i borbom protiv organizovanog kriminala.

Skup je otvorila predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Marija Obradović rekavši da je dužnost svih koji su deo društvene i političke elite da u ovakvom istorijskom trenutku propagiraju ideje dijaloga, saradnje i razumnog rešavanja problema. „Na našim plećima je velika odgovornost, mi bi trebalo da budemo na prvoj liniji borbe protiv ksenofobije, islamofobije, radikalizacije naših društava u bilo kom smislu“, izjavila je Obradović. Ona je izrazila uverenje da će se kroz diskusiju doći do boljeg međusobnog razumevanja i da će uspeti, kako je navela, da prenesu ohrabrenja svojim vladama da traže zajedničke pristupe fokusirane na bolju budućnost za sve one koji su ovde, ali i za sve one koji će ovim prostorima tek proći.

Darko Stančić, pomoćnik direktora Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga istakao je da je cilj skupa da se osnaži dijalog parlamenata Zapadnog Balkana, kako bi se zajedno a ne, kako je istakao, svako za sebe izborili sa problemima koje nosi migrantska kriza.“ U dijalog želimo da uključimo i predstavnike međunarodnih partnera Evropske unije, UNHCR i IOM, koji podržavaju region u trenucima kada se suočava sa migrantskom krizom“, rekao je Stančić.

O toku migranata, broju njih koji je prošao kroz Srbiju, i aktivnostima policije na sprečavanju trgovine ljudima u 2015. godini, govorio je načelnik Uprave granične policije Milenko Božović. Prema podacima kojima raspolaže pogranična policija u Srbiju je, od 1. januara 2015. godine, ušlo 486.210 migranata. „Sa migracionim tokovima postaje aktivno i krijumčarenje ljudi. MUP je od 1. januara podneo 742 prijave, čime je sprečeno krijumčarenje preko 7 hiljada lica“, naveo je Božović. On je rekao da je država ozbiljno shvatila problem sa kojim se susreće i konstatovao da nema ministarstva koje nije uzelo učešće u rešavanju migrantske krize.

Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt okarakterisao je migrantsku krizu kao najveću sa kojom se Evropa susreće još od Drugog svetskog rata. On je u svom obraćanju pohvalio odgovoran i civilizovani pristup Srbije u prihvatanju i zbrinjavanju migranata.

Da je izbeglička kriza nešto veliko i novo za Evropu, kada su u pitanju opseg i humanitarne potrebe, složila se i zamenica regionalnog predstavnika UNHCR-a u Srbiji, An Birgit Krum - Hanser. Ona je govorila o tome da je teško napraviti razliku između izbeglica i migranata i da je zato neophodno ustanoviti odgovarajuću proceduru registracije. Smatra da pojedincima treba dati mogućnost da traže azil, a da se zatim opravdanost njihovog zahteva ispita u sladu sa zakonom.

Regionalni parlamentarni dijalog organizovala je Narodna skupština u saradnji sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga, i traje 26. i 27. novembra.

Drugog dana rada, 27. novembra, učesnici Regionalnog parlamentarnog dijaloga diskutovali su u tri panel diskusije.

Tema prvog panela, koji je otvorila predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Republike Srbije, Marija Obradović bila je „Izazovi migracija na zapadnom Balkanu – Pregled globalnih i regionalnih trendova i mogući odgovori“. Obradović je istakla da se tokom prethodnih godina dinamika migracija u zemljama Zapadnog Balkana značajno promenila, nedavno kulminirajući u izbegličku krizu bez presedana, kao i da je Zapadni Balkan postao region tranzita migranata i izbeglica izvan samog regiona, što, kako je dodala postavlja nove, sve kompleksnije izazove pred sva društva u regionu. S tim u vezi, predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine ukazala je na značaj postojanja regionalnog odgovora i usklađivanja regionalnih politika.

Regionalni parlamentarni dijalog otpočeo je Adnan Ćerimagić, analitičar iz Inicijative za evrospku stabilnost, koji je govorio o ulozi i mogućnostima suočavanja sa izazovima po pitanju migrantske krize zemalja Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana. Ćeremagić je istakao da su izazovi suočavanja sa migracionom krizom ove godine postali izuzetno veliki. On je naveo da je ove godine pet puta više migranata ušlo u Evropsku Uniju nego prethodnih godina. Govoreći o Junkerovom modelu sa 17 tačaka koji se odnosi na kretanje migranata, Ćerimagić je naveo da se ne očekuje da ovaj model reši problem već da se olakšaju situacije sa kojima se susreće Evropa.

Đanluka Roko, Pod-regionalni koordinator za Zapadni Balkan, Međunarodne organizacije za migracije (IOM) ocenio je da se mora rešiti najbitnije pitanje, a to je stacioniranje ogromnog broja migranata, koji su od proleća pristigli na Evropski kontinent. On je naveo da se rešenja nalaze u koordinaciji i saradnji svih Evropskih zemalja ističući da evropske zemlje među sobom moraju imati dobar dijalog.

Tokom drugog panela, koji je otvorio Darko Stančić, pomoćnik direktora Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), učesnici Regionalnog parlamentarnog dijaloga razgovarali su na temu „Upravljanje granicama i ojačavanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa“.

Anton Travner, Direktor DCAF-a Ljubljana pojasnio je koji faktori utiču na velike migracije ljudstva i najviše sa bazirao na ekonomske migrante. On je istakao i da troškovi migracije nikada nisu bili jeftiniji, što, kako je dodao, ukazuje da stopa organizovanog prekograničnog kriminala nije visoka.

Milenko Božović, načelnik Uprave granične policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, naglasio je da su zakoni koji se odnose na davanje azila pojedincima jesu sačinjeni u saradnji sa Evropskom unijom, ali nisu do kraja usklađeni i da će se ti zakoni menjati u skorijoj budućnosti. On je ocenio da je broj ljudi koji prelaze granicu svake godine sve veći. Božović je naveo da su ove godine podignute 742 krivične prijave, što je dva i po puta više prijava u poređenju sa prošlom godinom, a rezultiralo je povećanim protokom migranata kroz Evropu i dodao da je pažnja Uprave na visokom nivou.

Predstavnici odbora za odbranu i unutrašnje poslove parlamenata zemalja Jugoistočne Evrope razgovarali su, tokom treće panel diskusije na temu „Rešavanje izbegličke krize na Zapadnom Balkanu – nacionalni pristupi i buduće aktivnosti kod sprovođenja koordinisanog regionalnog pristupa“, koji je otvorio Vlatko Cvrtila, bivši vojni savetnik Predsednika Republike Hrvatske, bivši Predsednik hrvatskog parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. On je tom prilikom ukazao na značaj unapređenja bilateralne i multilateralne saradnje zemalja u regionu i pozvao prisutne da učestvuju u diskusiji i podele svoja iskustva.

Učesnici Regionalnog parlamentarnog dijaloga bili su članovi odbora nadležnih za odbranu, bezbednost i spoljne poslove parlamenata Albanije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Kosova, Mađarske, Makedonije, Slovenije, Srbije i Crne Gore.

Na kraju dvodnevnog rada usvojeni su Zaključci konferencije koje možete pogledati ovde.