PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE

(neredigovane i neautorizovane)

(Sednica je počela u 10.05 časova. Sednicom predsedava Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine.)

*

**

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Srbije u 2016. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 125 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim da ubacite svoje kartice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 165 narodnih poslanika i da imamo uslove za današnji rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da danas sednici prisustvuju poslanici prof. dr Žarko Obradović i Jasmina Obradović.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika zbog potrebe da Narodna skupština što pre završi raspravu i izabere ministra odbrane.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite za Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini utvrdila sam sledeći

D n e v n ir e d:

1. Izbor i polaganje zakletve člana Vlade.

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, svi članovi Vlade, kao i kandidat za člana Vlade, gospodin Zoran Đorđević.

Primili ste predlog kandidata za člana Vlade koji je saglasno članu 133. stav 8. Ustava Republike Srbije i članu 25. stav 2. Zakona o Vladi, podneo predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić, a koji mi je za ministra odbrane predložio Zorana Đorđevića.

Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine stekli su se uslovi da otvorim pretres o kandidatu za člana Vlade, da izaberemo člana Vlade i da član Vlade pred Narodnom skupštinom položi zakletvu.

Izvolite. Povreda Poslovnika, dr Janko Veselinović.

1/2DJ/MJ

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27. u vezi sa članom 119. još nekoliko članova koji se tiču kontrole Vlade, ali ovo je za početak dovoljno.

Dakle, danas ste otvorili sednicu za izbor člana Vlade. U slučaju da član Vlade bude izabran danas njegov izbor biće objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a nakon toga će istog dana, verovatno biti raspuštena Vlada.

Dakle, on čak da je Usein Bolt ne može da stigne na mesto na kome bi trebao da sedi, dakle, ne može da sedne na svoju funkciju.

Predsednice, vi ste prekršili član 27. i 119. zato što mi biramo člana Vlade koji ne može da sedne na svoju funkciju i ovo je obična farsa predsednice, Vlade.

Zbog čega u roku koji je bio zakonom predviđen predsednik Vlade nije došao pred Skupštinu i predložio izbor člana Vlade, nego je čekao poslednji dan zasedanja Narodne skupštine, on se sad lagodno smeši celom narodu u lice. Celom narodu u lice se smeje sada. Zašto nije u zakonskom roku predložio izbor člana Vlade?

Prekršili ste Poslovnik po navedenim članovima.

PREDSEDNIK: Poštovani poslaniče, ubila vas je prejaka reč.

Dakle, pozvali ste se na član 27. koji se odnosi na radna tela Narodne skupštine, a u vezi člana 119. koji se odnosi na ovu posebnu sednicu, ali dobro, razumela sam u stvari suštinu šta ste hteli da kažete, ne da je povređen Poslovnik, nego nešto drugo.

Premijer je predložio u zakonskom roku kandidata, a ovo je otvoreno juče Prvo redovno zasedanje i stekla se mogućnost da danas to bude na dnevnom redu, a verujte mi građani Srbije, zaista niko se nije pobunio zbog toga što ćemo danas da biramo ministra odbrane, kažemo svoje mišljenje o ovom kandidatu.

Ako vi smatrate da sam ja prekršila čitav Poslovnik…

(Janko Veselinović: Da.)

… ja se slažem sa vama, to ćemo da vidimo na glasanju kako će poslanici da glasaju. Hvala.

Da li je još neko zainteresovan za ovako nešto? (Ne)

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 269. Poslovnika, otvaram pretres o Predlogu kandidata za člana ove Vlade.

Da li želi reč predlagač, predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, reč da obrazloži svoj predlog? (Da)

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, naravno da smo sve uradili da u zakonskom roku i sve u skladu sa propisima o kojima bih mogao što šta da kažem kada i kako su menjani i kakvim praktičnim situacijama su prilagođavan u prethodnom periodu, jer i ono što nije sasvim i nije uvek smisleno, došlo je iz ranijeg perioda jer je takav bio politički obračun sa Dinkićem, dok je bio član Vlade i onda su ti propisi ostali i mi ih uvek poštujemo po starom zlatnom pravilu dura lex sed lex, šta god mislili o pojedinim normama i odredbama, naša dužnost, naša obaveza, obaveza Vlade Srbije, obaveza Narodne skupštine Republike Srbije jeste da poštuje zakon.

U skladu sa zakonskim normama, što vam je potpuno jasno, u skladu sa zakonskim rokovima, podneli smo ovaj Predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije posle jedne nesvakidašnje, neobične i pomalo čudne situacije.

1/3DJ/MJ

Naime, prvi put u našoj, svakako savremenoj političkoj istoriji, koliko znam nije se to dešavalo ni ranije, zbog jednog teškog verbalnog ispada ministra odbrane, došlo je do odluke i Vlade Srbije, zatim ono što je mnogo važnije predstavnika Narodne skupštine Republike Srbije, da se uskrati poverenje ministru odbrane i ma koliko to bilo bolno ili politički ne lako za neke od nas, mislim da je to bila važna stvar za Srbiju, da je to bila važna stvar i prekretnica za ponašanje, pre svega onih koji će da predstavljaju Vladu, pošto smo videli da neki u Narodnoj skupštini, ali i van Narodne skupštine ništa iz toga nisu naučili.

Naprotiv, nastavili su veoma bahato da se odnose i prema damama, ali i prema pojedinim profesijama i ljudima koji politički ne dele njihova uverenja, ali ono u čemu se razlikujemo i na čemu moramo da insistiramo kao standard u uspostavljenom, za dugi niz godina, to je da pokažemo da smo se mi promenili, da pokažemo da drugačije razumemo život oko sebe, da mnogo više poštujemo i žene, da mnogo više poštujemo našu javnost i da moramo da se ponašamo odgovornije i ozbiljnije.

Prošlo je vreme i nadam se da neće doći vreme u kojem ćemo bilo kada morati da objašnjavamo suzavce ili flaše ili ne znam šta u srpskom parlamentu, srpskoj Vladi ili na bilo kojem drugom mestu.

2/1BD/IP10.15-10.25

Prosto, i ovo što smo uradili nije bio nikakav ustupak javnosti, bila je naša želja da sebe menjamo, jer smo uvek mogli da odgovorimo – a pogledajte šta je uradio onaj drugi, pogledajte šta je uradio onaj treći. Pogledajte ih sa svih političkih strana, delili su i pravili uvrede mnogo teže na račun dama nego što je to uradio Bratislav Gašić. Prosto, tako odvratne primedbe i uvrede su upućivali na račun žena da je sramota da izgovorite takve stvari ovde u Narodnoj skupštini. Ali, naša obaveza je bila da reagujemo. Mi smo reagovali i pokazali, čini mi se, tu vrstu odgovornosti i ozbiljnosti koja je neophodna modernoj Srbiji.

U skladu sa tim, u skladu sa ustavnom obavezom člana 133. stava 8. u kojem je predviđeno da je predsednik Vlade dužan da po prestanku mandata člana Vlade, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog člana Vlade i u skladu sa članom 25. stavom 2. Zakona o Vladi predviđen je rok od 15 dana da predloži Narodnoj skupštini novog ministra, upravo sam vam uputio predlog da za ministra odbrane izaberete Zorana Đorđevića. Ima to i svojih ne samo formalnih i legalnih razloga.

Tehnička vlada, za koju ne znam kako je uvaženi gospodin koji je malopre govorio zaključio da će da traje do danas ili do večeras, izgleda da sebi daje pravo da zastupa predsednika Republike, ali kako ga je zastupao tih nekoliko sekundi, brže-bolje je napustio salu. Pošto u ovoj sali kod nekih ljudi ne postoji pravilo audiaturetalterapars, dajte da čujem i drugu stranu, nego samo čujem sebe i onda pobegnem napolje, valjda imam preča i pametnija posla, nego da čujem svoje kolege i predstavnike Vlade. Šta da radite, to je, valjda, nešto što je uobičajeno i nešto sa čime se stalno suočavamo.

Dakle, ima nekoliko važnih stvari, ne samo ovih o kojima smo govorili, a koje su uvek na prvom mestu, a to su zakoni i legalnost. Dakle, Vlada vrši tekuće poslove, ali može i donositi propise ako to nalažu, ukoliko to zahtevaju interesi odbrane. Vi znate da se mi nalazimo u ne lakoj, u ne jednostavnoj situaciji i zbog migrantske krize. Ne kažem da će nam bilo šta biti potrebno, ali nikada ne znate da li je na bilo koji način potrebno uključivanje i Vojske Srbije i, rekao bih, bilo kakvih efektiva Ministarstva odbrane u taj težak i odgovoran posao.

Zakonodavac je, dakle, sam stavio naglasak na izuzetku od zabrane donošenja propisa ukoliko to nalažu potrebe odbrane. Ministar odbrane takođe ima specifičan položaj u odnosu na sve druge ministre. Stara se ne samo o Ministarstvu kao organu državne uprave, već i o Vojsci Srbije. Njegova odgovornost ne leži samo prema Skupštini, prema predsedniku Vlade, već i prema predsedniku Republike. Utoliko je to mesto, odnosno obavljanje te dužnosti složenije, kompleksnije od nekih drugih dužnosti. Takav kompleksan sistem i organizacija nikada nije dobro da budu bez rukovodioca.

Ja znam, naravno, da mi neko ne bi govorio, da ne znamo šta će biti i kakvi će rezultati izbora da budu. Naravno da ne znamo i naravno da su ti izborni rezultati neizvesni i upravo zato onaj ko bude dobio narodno poverenje moći će da predloži bilo koga drugog ili možda gospodina Đorđevića ili će možda da predloži nekoga iz nekog prethodnog perioda ili nekoga ko nikad nije bio ministar. Tako da, za nas je važno kako će to da funkcioniše do maja meseca, kada se neko bude odlučivao i opredeljivao kako i na koji način treba da funkcioniše celokupan sistem odbrane.

Zoran Đorđević je izabran zato što je izabran. Naš je predlog. Vi ste ti koji ćete da donesete odluku da li će da bude izabran zato što je reč o vrednom, marljivom, posvećenom čoveku, čoveku koji je, rekao bih, dobro i timski obavljao svoj posao, deo sistema Ministarstva odbrane.

2/2BD/IP

On je master ekonomskih nauka iz oblasti međunarodnog bankarstva i finansija. Član je Udruženja MENSA Srbije. Govori engleski i ruski jezik. Završio je ono čime se mi posebno ponosimo koji smo pripadali sistemu odbrane, završio je Školu nacionalne odbrane Visoke studije bezbednosti i odbrane. Mislim da ima dobre odnose sa svima u Vojsci Srbije, da dobro razume potrebe, posebno budžetiranje, prihodnu i rashodnu stranu Ministarstva odbrane. Dobro zna šta su mu obaveze. Mislim da niko do sada nije imao nikakvih ili bilo kakvih značajnih primedbi na njegov rad ni iz samog sistema. Mislim da je to važno da bez ikakvih turbulencija se prođe jedan ne lak, ne bih da govorim teže reči, period za nas, posebno što još ne znamo šta će biti rezultat susreta u Briselu 7. marta, na Samitu EU povodom migrantske krize. To se očekuje kao neka vrsta njihove osme sednice i konačne odluke o tome kojim putem će oni da krenu u rešavanje problema oko migrantske krize.

Ovim uspostavljamo ili garantujemo u potpunosti opstanak jednog stabilnog, dobrog sistema, sistema u kojem naravno da uvek ima mnogo poteškoća, ali bih rekao mnogo manje problema, sistema u kojem se svi ponašaju odgovorno, ozbiljno i sistema u kojem svi dobro razumeju šta je država Srbija i koje su njene osnovne potrebe.

Zato bih vas zamolio da podržite naš predlog, a mi smo spremni, razume se, da saslušamo i čujemo sve vaše predloge, sve vaše ideje, sve vaše sugestije, sve vaše kritike. Takođe bih vas zamolio da razumete da će negde od 12.45 časova Vladu Srbije da zastupa potpredsednik Vlade Ivica Dačić. Ja ću kasnije ponovo da se vratim u salu. Želim da pokažem, kao i uvek, puno poštovanje i prema ovom visokom domu, prema Narodnoj skupštini Republike Srbije i prema svim narodnim poslanicima.

Još jedanput, veliko hvala. Želim ovom prilikom da se zahvalim i svim narodnim poslanicima na svemu što smo učinili u prethodnom periodu. Ovo je bio jedan pristojan, jedan dobar saziv parlamenta, u kojem smo mnogo zakona, važnih i dobrih, doneli, jedan od onih na koje sam veoma ponosan i onaj koji je izazvao, rekao bih, najveću pažnju ili najviše otpora u javnosti, a to je Zakon o radu, jer on je uspostavio nove temelje, novi sistem i novu šansu za oporavak Srbije. Želim da se zahvalim svima vama, uvaženi narodni poslanici, i koji ste podržavali Vladu Srbije i koji ste bili protiv nje, zato što smo i od jednih i od drugih što dobijali podršku, što mnogo toga naučili i trudili se da to u praksi primenjujemo. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

BALINT PASTOR: Gospođo predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, gospodine Đorđeviću, poslanička grupa SVM će glasati za izbor Zorana Đorđevića za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije. To ćemo učiniti iz dva razloga.

Prvi razlog je zaštita institucija. Mi smatramo da ministar odbrane ne samo može, nego mora da bude izabran u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik Vlade je prema Ustavu, Zakonu o Vladi i Poslovniku o radu Narodne skupštine bio u obavezi da predloži kandidata, što je i učinio, a Narodna skupština ne može, nego mora da izabere ministra odbrane, bez obzira što će najverovatnije ovaj saziv Narodne skupštine biti raspušten za nekoliko dana. Znači, to je prvi razlog. Drugi razlog je vezan za partnerstvo.

3/1TĐ/CG10.25-10.35

Savez vojvođanskih Mađara je deo vladajuće većine i trudio se da bude partner u realizaciji stremljenja Vlade Republike Srbije u poslednje dve godine, da bude deo stremljenja ka Srbiji kao normalnoj i pristojnoj državi, kao što to i premijer Vlade više puta kaže, ali je to bio naš izborni slogan 2012. godine i zbog toga se maksimalno slažemo sa tim nastojanjima i trudimo se da tome doprinesemo.

Ova Vlada Republike Srbije je učinila u prethodne dve godine vrlo bitne korake, ne samo za Mađarsku nacionalnu zajednicu, nego i za one građane Srbije koji zajedno sa nama žive i koji imaju iste ciljeve kakve imamo i mi.

Samo želim da podsetim ovaj cenjeni dom da je ovaj saziv Vlade Republike Srbije, odnosno ova Vlada Republike Srbije, eliminisao iz pravnog sistema Republike Srbije princip kolektivne krivice nakon skoro sedam decenija, da su učinjeni bitni koraci ka tzv. istorijskom pomirenju između srpskog i mađarskog naroda, da su konkretne mere usvojene u interesu odgovarajuće ili srazmerne zasutpljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi, javnom sektoru generalno, da su pokrenuti veoma bitni infrastrukturni projekti. Tu mislim i na projekte u vezi železnice, Budimpešta-Beograd ili Beograd-Budimpešta, Subotica-Segedin-Baja. Mislim na ponovno finansiranje izgradnje tzv. ipsilon kraka na Koridoru 10 pored Subotice, na ponovno finansiranje izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici.

To su samo neki primeri koji pokazuju da je Vlada Republike Srbije učinila krupne korake ka realizaciji naših zajedničkih stremljenja i zbog toga mi možemo, na osnovu ovih konkretnih rezultata, da budemo zadovoljni i nadam se da ćemo biti u prilici da nakon sledećih izbora nastavimo sa radom na ovim i sličnim zadacima.

Već je rečeno da ministar odbrane, za razliku od nekih drugih članova Vlade, i u tehničkom mandatu Vlade ima mogućnosti da donosi propise ako to nalažu razlozi odbrane Republike Srbije. Pored toga, moramo reći, ukoliko bude bilo izbora, a biće ih, vi gospodine Đorđeviću na ovom položaju ostajete najmanje četiri meseca. Znači, ne radi se o danima, ne radi se o nedeljama. Najmanje se radi o četiri meseca. Bitno je što ste vi, gospodine Đorđeviću, iz sistema odbrane, što ste bili državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Siguran sam da vam neće trebati vreme za uhodavanje, upoznavanje sa poslom, nego ćete od sutrašnjeg dana moći da izvršavate one svoje zadatke i nadležnosti koje ministar odbrane u Vladi Republike Srbije ima.

Pored toga, ne možemo govoriti o sistemu odbrane, makar se radilo o personalnom pitanju, kao u ovom slučaju, a da se ne spomene migrantska kriza. Savez vojvođanskih Mađara je bila prva stranka, ako tako mogu da kažem, koja je ovde u Narodnoj skupštini u julu prošle godine govorila o opasnostima migrantske krize i o tome da na prvom mestu Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije treba da budu građani Republike Srbije, njihova bezbednost, sigurnost, sigurnost njihove imovine.

Kada sam o tome govorio prošlog leta nisam formulisao ni jednu rečenicu koja je bila uperena protiv bilo koga. Rekao sam solidarnost da, pomoć da svakome ko se nađe na našoj teritoriji, ali na prvom mestu treba da bude zaštita interesa svih građana Republike Srbije. Nama je drago što se slične rečenice govore prethodnih meseci. U tom kontekstu treba spomenuti odluku Saveta za nacionalnu bezbednost od 25. februara koja se tiče toga da je predsednik Republike dao ministru odbrane odobrenje da u slučaju potrebe stavi Vojsku Srbije u punu pripravnost.

Nadam se i svi se nadamo da neće biti potrebe da Vojska povodom migrantske krize učini bilo kakav korak. Nadamo se da će policija koja profesionalno obavlja svoje zadatke biti dovoljna da bi svi građani Republike Srbije, bez obzira na

3/2TĐ/CG

ovu migrantsku krizu ili novu seobu naroda, budu bezbedni, da se sigurno osećaju. Ovu odluku osećamo ili na ovu odluku gledamo kao na jednu preventivnu odluku. Svakako bi bilo dobro kada Narodna skupština ne bi imala obavezu, nego samo mogućnost da izabere novog ministra odbrane i tada bismo se zalagali za to da imamo ministra odbrane u punom kapacitetu i zbog toga podržavamo ovaj korak da se izabere ministar i da se konkretno Zoran Đorđević, kao bivši državni sekretar u Ministarstvu odbrane, izabere za ovu funkciju.

Još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će glasati za izbor Zorana Đorđevića za ministra odbrane u Vlade Republike Srbije.

Na samom kraju jedna rečenica. Možda nije tema, možda zbog ove rečenice neću dobiti aplauz jednog dela sale, čiji bi možda dobio, ali pošto se radi o sistemu odbrane, kao što je Kato govorio ceterum cenzeo, da i ja upotrebim neke latinske reči, kao što je to učinio predsednik Vlade Republike Srbije. Znači, SVM se i dalje zalaže za evroatlantske integracije naše države i smatramo i dalje da je to u interesu države Republike Srbije i nadamo se da će doći vreme kada će se ozbiljno razmatrati ta opcija, ta mogućnost, ne zbog simpatija ili antipatija, nego isključivo zbog državnih interesa Republike Srbije. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

ALEKSANDAR ČOTRIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri u Vladi, poslanici SPO podržavaju predlog premijera Aleksandra Vučića i glasaće za izbor gospodina Zorana Đorđevića za novog ministra odbrane u Vladi Republike Srbije.

Smatrao da je premijer pokazao izuzetno odgovoran odnos prema građanima Srbije, prema našoj javnosti, a posebno prema ženama i pripadnicima novinarske profesije, da je održao obećanje o razrešenju prethodnog ministra zbog neprimerene i neprikladne izjave i da je u roku, koji je obećao i u postupku koji predviđaju Ustav i zakon, predložio novog kandidata za ministra odbrane. Srbiji je potreban što pre prvi čovek Ministarstva odbrane, jer se kao država, region, kontinent suočavamo sa sve većim izazovima ugrožavanja mira, bezbednosti, poretka i zakonitosti, a pre svega zbog ratova, sukoba, zbog terorističkih akata koji se dešavaju na Bliskom istoku, kao i na severu Afrike.

4/1MG/VZ10.35 – 10.45

Određeni bezbednosni izazovi postoje i u regionu, od čega je veoma značajno da Srbija može da se posveti jačanju svog sistema odbrane. Naravno da, Vlada Srbije je u međunarodnim krugovima pravilno procenjena, kao faktor stabilnosti u regionu i da nikakve zapaljive izjave sa naše strane nisu dolazile, već je naprotiv Vlada Srbije posvećena procesu pomirenja u regionu i suočavamo se, dakle kao čitav kontinent sa velikom izbegličkom, migrantskom krizom, što je izazov koji možda u jednom trenutku prevaziđe i nadležnost i mogućnosti civilnih vlasti i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog čega će biti potrebno i reagovanje oružanih snaga, odnosno Vojske Republike Srbije.

Ohrabruje što EU upućuje pohvale Vladi Republike Srbije kako se mi nosimo sa ovom najvećom izbegličkom krizom, posle Drugog svetskog rata i zaista sve pohvale za nadležne u Vladi Republike Srbije koji sve čine da migranti, ti nesrećnici, izbeglice koji se nalaze na tlu Srbije dobiju svu potrebnu pomoć i kada je reč o smeštaju, o hrani i novčanoj pomoći i lepoj reči, što mnogo znači ovim ljudima i što oni stalno ističu i kada stignu u zemlje koje su njihovo odredište.

U protekle tri i po godine, od izbora sadašnjeg premijera, gospodina Aleksandra Vučića, tada na mesto ministra odbrane, učinjeno je izuzetno mnogo pozitivnih i suštinskih promena u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Smatramo da je potrebno da se nastave te reforme koje će dovesti do još većeg nivoa bezbednosti naše zemlje, do dalje profesionalizacije vojske, do njene još bolje uvežbanosti, osposobljenosti, opremljenosti i na tome se mnogo radi, višeg socijalnog statusa zaposlenih u ovoj oblasti, da se nastavi ovaj veoma značajan, pozitivan trend povećanja izvoza naše namenske industrije i da se nastavi saradnja sa drugim ministarstvima odbrane i vojskama, da se nastavi naše veoma značajno učešće u mirovnim misijama, za šta inače dobijamo pohvale i od zemalja partnera u okviru čijih kontingenata učestvujemo i od svih drugih značajnih činilaca današnjeg sveta. Jer, smo od nekoga ko je i sam bio teritorija na kojoj su bile mirovne misije, postali onaj činilac koji doprinosi uspostavljanju mira i garantovanju bezbednosti u kriznim područjima sveta.

Najbolja potvrda da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije na dobrom putu, jeste ogromno poverenje građana koji oni imaju u ovim institucijama. Istraživanja pokazuju da u poslednje vreme građani ponovo imaju najveće poverenje u Vojsku Srbije, gotovo 50% naših ljudi ističu da je vojska ona institucija kojoj najviše veruju i to nas podseća upravo da je Vojska sada povratila ono poverenje, onaj ugled koji je imala i u najslavnijim danima naše pobedničke i vojničke tradicije, recimo posle velikih pobeda Kraljevine Srbije u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Dakle, to je taj nivo poverenja u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane.

O tom poverenju govori i podatak da je veliko interesovanje za profesionalno angažovanje u Vojsci Srbije i da na svaki raspisani konkurs se javi 10 do 12 puta više zainteresovanih za angažovanje i da se sve veći broj ljudi i devojaka i mladića prijavljuju za dobrovoljno služenje Vojske Srbije. Srbija danas ima vojsku koja može da garantuje suverenitet i nezavisnost zemlje, što je najvažnije.

Gospodin Đorđević je u prethodnom periodu bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane, što nas uverava da će biti nastavljene započete opsežne reforme u sektoru odbrane, koje imaju zaista pozitivan tok, koje su dobile podršku i domaće i stručne, ali i šire javnosti, kao i svih relevantnih spoljnopolitičkih partnera Republike Srbije.

Smatramo u SPO da je veoma značajno što je on čovek iz sistema, tako da kažem, iz resora, što je odlično upoznat sa svime što je do sada urađeno u Ministarstvu odbrane, što je upoznat sa planovima i kako te planove ostvariti.

4/2MG/VZ

Gospodin Đorđević je, kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane, već postao aktivni učesnik u procesu saradnje ministara odbrane jugoistočne Evrope, ostvario je uspešnu i intenzivnu saradnju sa predstavnicima Spoljnog komiteta Zapadne vojne alijanse, Evropske odbrambene agencije, značajni su njegovi radni susreti sa predstavnicima UN, Vlade Ruske Federacije, predstavništava ambasada najznačajnijih zemalja današnjeg sveta, SAD, Francuske, Italije i drugih predstavnicima. Sa Kancelarijom NATO-a je imao više susreta, kao i sa predstavnicima Konferencije nacionalnih direktora za naoružanje.

Značajno je to što u aktivnostima Ministarstva odbrane neće biti interegnuma, neće biti praznog hoda, neće biti gubljenje vremena, nego će ove započete aktivnosti da se nastave, biće dakle u kontinuitetu.

Naše Ministarstvo odbrane je u skladu sa proklamovanom državnom politikom uspešno održava distancu prema parterima i na istoku i na zapadu o čemu svedoče brojno vojno-tehnički sporazumi, recimo, poput onih sa Zapadnim vojnim savezom kao što su Sofa sporazum o primeni ugovora i povelja sporazuma, zatim IPAP sporazum o zajedničkim aktivnostima i produbljivanju saradnje. Zatim, NSPO sporazum o saradnji u oblasti logističke podrške. Tu su i zajedničke vojne vežbe, kako sa pripadnicima vojske Ruske Federacije, tako i sa pripadnicima Zapadnog vojnog saveza, podjednako se uspešno školuju pripadnici naše vojske u više stranih država i na istoku i na zapadu. Takođe se istovremeno razmenjuju iskustva i informacije.

Ono što mislimo da bi trebalo nastaviti, što je uspešno započeto jeste i širenje mreže srpske vojne diplomatije koja neprestano jača, što je vidljivo i činjenica je da naša zemlja dobila nekoliko novih izlaslanstava odbrane gde ih ranije nije imala. Oni su posebno angažovani da rade u korist naše zemlje, na predstavljanju kapaciteta univerziteta odbrane, VMA, centra za usavršavanje kadrova ABHO, remontnih zavoda i centra za mirovne operacije.

Poslanička grupa SPO podržava sve potpisane i ratifikovane sporazume sa drugim državama, kao i sa vojnim savezima, jer je to garancija da ćemo biti deo sistema kolektivne bezbednosti, da smo respektabilni faktor, partner i da smo ravnopravni akter u odlučivanju u današnjem svetu.

Verujemo da naše oružane snage nikada neće biti primorane da se vojno angažuju i da će Srbija sva pitanja sa drugim zemljama rešavati mirnim diplomatskim i političkim sredstvima. Tome nesumnjivo doprinose dosadašnji stavovi premijera Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i zato SPO najsnažnije podržava evropske reforme koje se realizuju, briselske sporazume, proces pomirenja u regionu, posebno doprinos koji dajemo da se on ostvari u BiH i taj proces pomirenja srpkog i bošnjačkog naroda, podržavamo opredeljenje premijera za to puno pomirenje u regionu i za najbolje moguće odnose sa susedima. Posebno podržavamo integracije Srbije u porodicu uređenih demokratskih evropskih država uz istovremeno očuvanje naših tradicionalnih dobrih odnosa sa Ruskom federacijom, ali i sa Kinom i drugim značajnim zemljama savremenog sveta.

5/1AL/LŽ10.45 – 10.55

Mi verujemo da će svi ovi uspešno započeti poslovi, projekti, aktivnosti, uspešno biti nastavljeni u narednom periodu posle parlamentarnih izbora i formiranja nove Vlade Republike Srbije. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Sulejman Ugljanin.

SULEJMAN UGLJANIN: Poštovana predsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, stranka Demokratske akcije Sandžaka će podržati izbor novog kandidata za ministra odbrane, prvenstveno iz dva razloga, moram da kažem. Prvo, što se radi o jednom uspešnom ekonomskom stručnjaku i zbog stanja u kojem se nalazi naša zemlja i sama vojska kao dobar ekonomski stručnjak može da omogući održivi razvoj i rad naše vojske.

Prva stvar, mi kao država imamo jedan dobar brend, dobar naučno-nastavni kadar za obrazovanje oficira, to može da bude jedan veliki, veliki naš kapital u budućem radu i razvoju naše odbrane.

Druga stvar, imamo dobru namensku industriju i ukoliko se pravilno kao jedan dobar ekonomista napravi program za pravilan smer razvoja naše namenske industrije, takođe sa našim kvalitetnim proizvodima možemo da budemo konkurentni na svetskom tržištu i to može da učini da život naše vojske bude održiv.

Treća stvar i najvažnija u svemu ovome je VMA. Naša VMA je u samom svetskom vrhu i po znanju i po iskustvu i po opremljenosti što se tiče medicinske nauke i može da bude velika naučno-nastavna baza ne samo za obične zemlje, nego i za velike vojne saveze.

To su neke mogućnosti koje su nas opredelile da podržimo gospodina Đorđevića za budućeg ministra odbrane, jer kao dobar ekonomista sve ovo može da upotrebi kao jedan osnov za našu ekonomsku samostalnost vojske, da je skine sa budžeta države.

Druga stvar o kojoj želim da govorim, govoriću kao Bošnjak i očekujem od gospodina Đorđevića da kao mlad čovek, druga stvar zbog čega podržavamo jeste što je u vreme 90-ih bio mlad čovek, i nije imao vremena da bude komandno odgovoran za mnoge stvari koje su tada učinile loše vojska tadašnje JNA, kasnije Vojska Jugoslavije i očekujem da će imati snage i volje da pokrene postupak lustracije za sve one ljude koji su kroz vojsku i u ime vojske i u tom komandnom kadru, da pokrene postupak za sve one ljude koji su krivi i koji ništa nisu učinili, a mogli su da učine za masovnu otmicu Bošnjaka u Sjeverinu 1992. godine 22. oktobra, za granatiranje bošnjačkih sela u Priboju koje je učinila Vojska Jugoslavije, tadašnji Užički korpus i za otmicu Bošnjaka u Sjeverinu.

Ukoliko se izvrši lustracija i oni se kazne, onda će Bošnjaci mnogo slobodnije da žive i da osećaju sigurnost u ovoj zemlji, a ne da očekuju u svakom uniformisanom licu opasnost po život.

Treća stvar, naša zemlja je odlukom Međunarodnog suda pravde 2007. godine presudom proglasila krivom po Konvenciji o sprečavanju zločina i genocida, zbog toga što nije sprečila genocid u Srebrenici i nije uhapsila i nije kaznila počinioce tih zlodela i nije predala Haškom tribunalu. Sve ovo je jedan veliki teret koji sve nas opterećuje kao građane ove zemlje, kao poslanike i sve odgovorne ljude.

Očekujem da će gospodin Đorđević imati snage, hrabrosti i sposobnosti da pokrene postupak da se rasvetle ovi zločini i da se skine odgovornost i sa države Srbije i sa svih budućih srpskih generacija za zlo koje je nad Bošnjacima učinio neko u njihovo ime.

5/2AL/LŽ

Za kraj, kada govorimo o jednom ekonomisti, uspešnom ekonomisti, sposobnom čoveku želim da kažem da očekujemo, vi znate SDA Sandžaka od samog početka se zalaže za evropske i NATO integracije, mislim da će u kontinuitetu gospodin Đorđević uspeti da dovede našu zemlju do mesta, do statusa da dobijemo poziv za članstvo i time steknemo jedan veliki preduslov na lestvici sigurnih zemalja, da se podigne naš rejting i postanemo zemlja povoljna za strane investicije. Sve to skupa ide ka našem bržem ekonomskom razvoju.

Ponavljam, čestitam Vladi što se odlučila da na ovako mesto postavi one ljude koji znaju da prave pare, a ne one koji znaju samo da troše pare. Hvala na pažnji.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima premijer. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim pre svega da se i na tonu i da pristojnom rečniku kojim je govorio o državnom sekretaru Đorđeviću zahvalim gospodinu Ugljaninu, ali na dve reči sam primoran da reagujem.

Nije država Srbija oglašena krivom presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali je tačno da sve što se dešavalo u Srebrenici je uvek bilo, rekao bih, tema najoštrije osude svakog normalnog i svakog racionalnog.

Želim vas da zamolim, gospodine Ugljanin, prošlo je mnogo godina, svi smo rekli ono što smo imali da kažemo. Bilo je mnogo zločina nad srpskim narodom u različitim delovima bivše Jugoslavije, ali ako se u svakoj svojoj diskusiji uvek budemo vraćali na to što se zbivalo pre 20 i 25 godina, plašim se, što naravno kao i smatram da nikada stvari ne treba da budu zaboravljene, ali ako se u svemu uvek budemo vraćali u prošlost i iz toga izvlačili zaključke da neko nema poverenja u uniformisana lica, mislim da Bošnjaci i u Pazaru, u Tutinu, Sjenici ili bilo gde drugo da žive, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici da se osećaju slobodno ili da se osećaju kao građani, državljani ove zemlje i da veruju svojim državnim organima. Zato što sam siguran da nijedan vojnik, nijedan policajac ne pravi razliku prema našim građanima zbog toga što je jedan Srbin, drugi Bošnjak, treći Mađar, četvrti pripada bilo kojem drugom narodu. Mislim da je to bogatstvo Srbije. Mislim da se tako ponašaju i svi pripadnici državnih organa.

Mi smo kao narodi na prostoru bivše Jugoslavije prošli kroz užasno teške periode u prethodnih 100 godina, od Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata u kojem su mnogi stradali, posebno srpski narod dramatično postradao, posebno Srbi zapadno od Drine i Dunava u tolikoj meri i tom broju da je to, rekao bih, narod četvrtostradalni narod u Drugom svetskom ratu na strani sila pobednicia.

6/1MO/IR10.55 - 11.05

Po broju svojih žrtava da jedan mali narod tako i toliko strada! Ovo vam govorim zato što znam i kako sam vaspitavan i kroz šta smo svi mi prolazili. Nekako smo živeli, iako sam rođen 1970. godine, živeli smo u tome što se zbivalo između 1941. i 1945. godine. Samo se plašim da neki drugi ljudi danas ne pokušavaju na sličan način da govore o sebi i svojim narodima, zato što takve stvari, ovo nije replika na ovo što ste vi govorili, uvek mogu da nas dovedu do teških emocija i do ozbiljnih problema u budućnosti.

Srbi i Bošnjaci moraju da žive zajedno. Mi možemo da živimo pored nekih drugih, ali mi Srbi sa vama Bošnjacima moramo da živimo zajedno. Mi ne možemo da živimo jedni pored drugih. Imamo značajan broj pripadnika, značajan broj Bošnjaka u našoj zemlji, u Srbiji, imamo Srba četiri puta više u Bosni i Hercegovini. I, šta da radimo sa tim? Šta da radimo sa tim? Da kažemo da ovo ovamo nisu Srbi, ili da ovo ovde nisu Bošnjaci? Kako, na koji način da gledamo tu budućnost, nego da živimo zajedno?

I svih naših predloga se ne stidim, iako znam da to nije popularno, jer je u Srbiji uvek popularno reći sve najgore o onom drugom. Reći sve najgore jer tako ćete da dobijete ogromnu podršku ljudi, ogromnu podršku naroda, jer ljudi to mnogo vole da čuju. Iako su izbori, meni ne pada na pamet da takve govorim. Ja mislim da mi moramo da živimo ne samo što bliže, već smo mi spremni sa Bosnom i Hercegovinom da razgovaramo, a ne samo da provodimo CEFTA sporazum. Ja mislim da je besmisleno da na granici između Srbije i Bosne stoje kamioni po dva, tri i pet dana. To ćemo jednog dana da ukinemo, kada budemo imali suštinski jedinstveno tržište kojim ćemo moći da privlačimo zajedničke strance.

Ne zaboravite, Srbija i Bosna i Hercegovina zajedno mogu da kažu – ej, pa nas je 12 miliona, dođite kod nas da investirate. Odjednom postajete šesta ili sedma zemlja u Evropi po veličini, po veličini tržišta. Samo o tome govorim, koliko postajete interesantniji. Zato sam siguran i nadam se da smo mi svoje lekcije iz prošlosti naučili, ne zato što moramo da se volimo, ne zato što vi morate da volite nas ili ne znam ko koga drugog, već zato što, čini mi se, to razum nalaže.

Imamo mnogo glava koje na različite načine broje stvari. Kažem stvari, jer ti ljudi nikad ne umeju da broje ljude, a navodno broje ljudi. Pa, jedni kažu – nas je u Bosni dva miliona i 300, mi ćemo da potamanimo ove Srbe što ih je milion i 300, a opet ovi naši s druge strane kažu – nas je ukupno sedam-osam miliona, a njih je ukupno dva i po miliona, tri-četiri puta smo jači, uvek možemo da ih pobedimo. I? Hoće stvarno neko da nestane? Je li stvarno neko spreman da uništava čitave nacije? Je li stvarno neko misli da će to da se dogodi u budućnosti? A vi odlično znate da govorim istinu i znate koliko usijanih glava ima i među jednima i među drugima, u obe države, i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji.

Ja mislim da upravo zato treba da govorite vi, i zato sam i jednim delom zahvalan, s poštovanjem o državnim organima, o vojsci i policiji, jer sam siguran da i vojska i policija danas na najbolji mogući način štite sve građane Srbije, bez ikakve razlike koja može da bude ostvarena po nacionalnom pitanju, verskom ili bilo kojem drugom. Rekao bih da nam ta vrsta normalnosti i sigurnosti donosi stabilnost.

Mi smo više puta prećutali i nisu odgovarali na različite provokacije koje su dolazile iz regiona. Ne zato što smo bili slabi, ne zato što nismo smeli nešto da kažemo, ili ne zato što nam to ne bi donelo političke poene, već zato što smo želeli da prećutimo. Ja sam na sednicama Vlade nekoliko puta govorio ljudima – molim vas da niko ne odgovori na ovo, ja neću da odgovaram, nemojte da odgovarate. Zato što nam je važniji mir, nego to da na svaku reč odgovorimo.

6/2MO/IR

Mi smo se mučili da Hrvatskoj odgovorimo prvih 48 sati, unezvereni jer ne razumemo šta se desilo. Kako je uopšte moguće da neko povede carinski rat protiv Srbije bez ikakvog razloga?Evo, sada da vas pitam sve u sali, zahvalan sam većini na podršci zato što je Srbija u tom trenutku bila istinski ujedinjena u odbrani svojih nacionalnih, državnih i ekonomskih interesa, ali za šta smo mi to bili krivi u tom trenutku? Ni za šta. Što smo imali migrante i što migranti više nisu hteli, izbeglice više nisu mogle da prelaze kroz Mađarsku ka centralnoj i zapadnoj Evropi, već su krenuli prema Hrvatskoj. Zamislite tu strašnu srpsku krivicu. Onda su rekli – kamioni i autobusi iz Srbije ne mogu, a još i ulazili u autobuse da uzimaju lične karte, pa kada vide da je Srbin, kažu – izađi napolje.

Dakle, na to smo reagovali uzdržano, smireno, ali odlučno, želeći da pokažemo da sa svima u regionu hoćemo normalne odnose i jedva smo dočekali da uz pomoć Evrope uspemo, da ne kažem da pobedimo u toj krizi, ali da prevladamo tu krizu, zato što su oni odustali od svojih... Kako god da bih nazvao te mere, to bi bio nedovoljno snažan izraz. Ali, želeo sam samo time da vam ukažem da smo i tada, iako vam je jasno da ni po čemu nismo slabiji, bili uzdržani, da smo gledali u svakom trenutku samo kako ćemo da se odnosimo i kakve ćemo odnose da imamo prema svojim komšijama, zato što hoćemo da živimo zajedno i zato što verujemo sa njima, jedni pored drugih, sa Bošnjacima jedni sa drugima i zajedno. Dakle, zato što je stabilnost ono što je za Srbiju najvažnije.

Ako mi budemo uspeli to da održimo, ja nemam bojazni za to da li će Srbija da ima pozitivan ekonomski rast 2016, nema ni Svetska banka ni MMF, 2017, nema ni Svetska banka ni MMF, ni za 2018, ni za 2019. godinu. Dakle, imaćemo pet godina intenzivnog i dinamičnog ekonomskog rasta, bez i jedne godine recesije. Ali, da bismo to imali, potrebna nam je ova vrsta stabilnosti.

Zato vas samo još jedanput molim da vi kao narodni poslanik pokažete veće poverenje, veću veru u nadležne državne organe i potpuno sam siguran da će onda i svi ostali ljudi, i oni Bošnjaci koji imaju poverenje u neke druge političare, moći da dobiju tu vrstu uverenosti i sigurnosti, jasnog saznanja, jasne spoznaje da su oni ovde svoj na svome, da žive u svojoj zemlji, da žive u svojoj kući i da nikakvu razliku ne pravimo između toga da li je neko Srbin, da li je neko Bošnjak ili je neko Mađar, jer svima je zajednička otadžbina Srbija. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Daću vam reč, ali samo kratko, iako nema pravog osnova za repliku, nije tu bilo ničega. Izvolite.

SULEJMAN UGLJANIN: Pažljivo sam slušao predsednika Vlade, ali radi istine, radi dobre namere i dobre vere u zajednički neki rad, moram da kažem nekoliko reči.

Ima jedna činjenica, svi mi dobro znamo da zločin koji se ne kazni biće ponovljen. Ja sam u najboljem mogućem tonu i na organima naše stranke i danas govorio o gospodinu Đorđeviću, i zbog toga što je mlad čovek i što je ekonomista. A ovo što sam rekao, dužan sam kao narodni poslanik i istovremeno kao predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća da kažem neke stvari, šta boli Bošnjake. Nemojte da vas to vređa. Ja želim da kažem – bolje nam je, da postavimo dijagnozu da bi je rešili. Ako nemamo ispravnu dijagnozu, ne možemo da rešimo stvar.

7/1JJ/VK11.05 – 11.15

Gospodine predsedniče Vlade, zločine nad Bošnjacima su učinili ljudi u uniformama zvanične državne vojske, policije i to pod komandom. Mora to da znamo. Svi izveštaji govore, svedoci govore. Mi smo pre tri dana imali suočavanje sa svedocima. Prema tome, neću da širim dalju priču, imamo rešenje, dajte kao predsednik Vlade, pomozite nam da se stvore uslovi da se Bošnjaci vrate u akcionu grupu, za izradu akcionog plana za Poglavlje 23, da se uvaže mišljenja Bošnjaka, konkretno brojke, slova, datumi u taj akcioni plan i da se u ovoj Skupštini Srbije stavi na dnevni red rezolucija…

(Predsednik: Vreme.

Hvala poslaniče.)

… time rešavamo sve za sva vremena.

PREDSEDNIK: Poslaniče, zahvaljujem.

Dve minute sam dala hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

PETAR PETROVIĆ: Gospođo predsednice Skupštine, uvaženo predsedništvo, gospodine Vučiću, predsedniku Vlade Republike Srbije, dame i gospodo, ministri, gospodine Đorđeviću, budući ministre odbrane, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predlog gospodina Vučića, predsednika Vlade Republike Srbije da se za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije izabere gospodin Zoran Đorđević.

Čitajući njegovu biografiju, došao sam do zaključka da u ovom trenutku je odluka premijera Vučića da za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije predloži gospodina Đorđevića je potpuno na mestu. Zašto? Iz razloga što je gospodin Đorđević već više od četiri godine državni sekretar u Ministarstvu odbrane i u vreme, kada ste vi gospodine predsedniče Vlade bili ministar odbrane i kada je bio gospodin Rodić i kada je bio gospodin Gašić i sigurno ste imali u vidu, poznajući njega i njegov rad i kvalitete njegovog rada i ono što je sve postigao do sada, kao državni sekretar, kad ste se odlučili da gospodina Đorđevića predložite za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije.

Sada se postavlja pitanje dužine koliko će on biti ministar odbrane. Što se tiče Jedinstvene Srbije, siguran sam da će posle ovih izbora, ova skupštinska većina sastavljati Vladu Republike Srbije i da će gospodin Đorđević nastaviti u kontinuitetu da obavlja te poslove.

Poslanički klub Jedinstvene Srbije nema dilemu oko toga da li treba gospodina Đorđevića predložiti, podržati u stvari, za ministra odbrane Republike Srbije, ali treba reći nekoliko reči i o vojsci koja je pod okriljem Ministarstva odbrane u Vojsci Republike Srbije, koja je unazad četiri, pet godina vratila i sve više vraća ugled, ona koji je imala kako u domaćoj javnosti, tako i u međunarodnoj javnosti. To je sigurno doprinos svih ministara koji su bili unazad tri, četiri godine na čelu Ministarstva odbrane a takođe i ljudi koji su bili u sklopu Ministarstva odbrane, državni sekretari, pomoćnici, pa je tu sigurno i gospodin Đorđević.

Takođe treba naglasiti i ono što Vlada već godinama radi i kreira tu politiku vojne neutralnosti Republike Srbije da treba sarađivati i sa NATO paktom i sa Rusijom i sa svim drugim silama koje nešto znače na međunarodnoj sceni i u tom delu imate punu podršku, kako vi gospodine premijeru, tako i Ministarstvo odbrane od strane Jedinstvene Srbije, ne samo poslanika Jedinstvene Srbije, nego svih članova Jedinstvene Srbije.

7/2JJ/VK

Normalno je da mi očekujemo da će u ovoj raspravi biti govora i o nekim drugim stvarima koje nisu tema današnje sednice, ali će se vezati za to jer ipak najavljeni su izbori, kao što je rečeno, očekuje se da to bude, ajde i ja da kažem, uslovno 24. aprila i mnogi će možda koristiti priliku da iz ovih ili onih razloga pokušaju da dobiju neki politički poen pre nego što se i raspišu zvanični izbori.

Jedinstvena Srbija može da kaže samo sledeće – svi građani koji budu izlazili na te predstojeće izbore treba da odlučuju na osnovu onoga što vide, a ne osnovu onoga što čuju. Dakle, i na lokalu i na nivou države vidi se šta su lokali uradili na svojim teritorijama, lokalni funkcioneri i lokalna vlast, kao i ono što je Vlada Republike Srbije uradila u predstojećem periodu. Kada se sumira dolazi se do zaključka da i naredne bolje vlasti neće biti od vlasti koja je sada na čelu države Srbije i Jedinstvena Srbija poziva građane da istima da poverenje i da mogućnost da formiraju Vladu, a na taj način, gospodin Đorđević ponovo ostane, pošto ćemo ga danas izabrati, ministar odbrane.

Dakle, da ne dužim mnogi i da ne koristim ovu priliku da nešto drugo govorim što nije u vezi sa tačkom dnevnog reda, a voleo bih da to tako rade i svi oni koji danas budu uzeli učešće u raspravi, i da se ne vezujemo za pojedinačne slučajeve, protiv one ili one, onog naroda, nacionalne manjine itd. ako je nešto urađeno, što nije možda bilo u skladu sa nekim propisima koji su vladali u to vreme. Dajmo da gledamo u budućnost, dajmo da razvijamo Srbiju, dajmo da nam Srbija bude lepša, bogatija, da se u Srbiji želi živeti, da mladi ostaju u Srbiji, a to će moći da pomogne i ministar odbrane i onaj podatak koji sam ja čuo pre izvesnog dana koji me ohrabruje. Pre izvesnog vremena čuo sam od ljudi koji vode vojni odsek u Jagodini, da je iz meseca u mesec sve više mladih ljudi koji žele da dobrovoljno služe Vojsku Republike Srbije. To je dokaz da i Ministarstvo odbrane i Vlada Republike Srbije dobro radi.

Jedinstvena Srbija, još jednom ponavljam, daje punu podršku i Vladi i predlogu ministra i zaključiću time, gospodine premijeru, svaka vam čast što ste posle dužeg vremena unazad, ne znam koliko godina, vi jedini premijer koji je ispoštovao Ustav i dao predlog za novog ministra, u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Još jednom, gospodine Đorđeviću, dozvolite da vam unapred čestitam izbor za ministra odbrane Republike Srbije. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbije podržava predlog da gospodin Zoran Đorđević, postane novi ministar odbrane.

To je jedan veoma logičan predlog, veoma kvalitetan predlog, imajući u vidu njegovu karijeru, imajući u vidu njegove ljudske, moralne kapacitete, ali naravno i obrazovano, što je za nas jako važno da je on tokom svoje karijere i rada u samom Ministarstvu odbrane na veoma odgovornoj i visokoj funkciji državnog sekretara, završio i visoke studije bezbednosti na državnom univerzitetu, što ga naravno kvalifikuje da u narednom periodu na jedan kvalitetan i dobar način obavlja i funkciju ministra odbrane.

Naravno da je oblast odbrane ona oblast koja se prožima kroz sve segmente našeg društvenog života. Ona utiče drastično na ekonomski život, ona utiče na energetiku, na politiku poljoprivrede, na sve ono što jednu državu i njenu politiku definiše u globalnom svetu i u globalnim uslovima.

7/3JJ/VK

Ne mogu da ne pomenem ono što za politiku bezbednosti predstavlja najznačajniju stvar, a to je spoljno-politički kontekst, kontekst koji zahvaljujući premijeru Vučiću, definiše našu zemlju kao jednu veoma poštovanu zemlju na međunarodnom planu. Mislim da nikada u proteklih 25 do 30 godina, nismo imali ovako dobru spoljno-političku poziciju, gde smo poštovani od strane SAD, od naših evropskih partnera, ispunjavajući naš strateški cilj da naša zemlja postane punopravni član EU, ali poštovani i od naših prijatelja i partnera iz Ruske Federacije, NarodneRepublike Kine, Južne Koreje, dakle sa dalekog istoka i bliskog istoka.

8/1VS/MJ11.15 – 11.25

Pre jedno tri do četiri nedelje imao sam priliku da prisustvujem jednom važnom skupu o obnovljivim izvorima energije u Abu Dabiju, inače, Ujedinjeni Arapski Emirati imaju, odnosno definišu specijalnog izaslanika za obnovljive izvore energije UN i tu sam imao priliku da u razgovoru sa čelnicima „Mazdar„ instituta, Mubadale, ministrima u Vladi Ujedinjenih Arapskih Emirata vidim koliko je tamo Srbija cenjena zahvaljujući isključivo ličnim naporima, ličnim kontaktima, ljudi biznismeni, političari SAD, EU su se utrkivali da gospodinu Al Džaberu, državnom ministru daju projekte, ponude projekte koji bi se realizovali širom sveta.

Ali, Srbija, iako, možda i nije toliko interesantna za kompanije kao što je „Mazdar“, za kompanije kao što je „Emerpropertis“ koji sada realizuju u narednom periodu projekat 25 milijardi evra Ujedinjenim Arapskim Emiratima postaje zemlja u koju će Emirati ulagati u narednom periodu 3,2 milijarde evra i to sa punom odgovornošću, tvrdim najveći projekat koji se realizuje na teritoriji cele Evrope.

Naravno, ne treba izgubiti iz vida da je to jako značajno za našu bezbednosnu politiku i za naš međunarodni ugled kada je u pitanju naša odbrana, kada su u pitanju naše bezbednosne snage.

Da rezimiram sa spoljnom politikom ono što svi naši partneri kažu to je da Srbija ispunjava ono što obeća i da Srbija konačno ima ono što je kondicija „sine kva non“ spoljne politike, a to je kredibilitet.

I zahvaljujući tome imamo i kredibilitet kada je u pitanju politika odbrane, kada je u pitanju politika bezbednosti, učestvujemo aktivno u evropskim integracijama, učestvujemo aktivno u velikim vojnim savezima i u njihovom radu.

Dakle, imamo jednu jasnu, dobru, kvalitetnu i proaktivnu ulogu, podigli smo nivo rada naše namenske industrije koja može da predstavlja jedan od osnovnih, glavnih stubova razvoja naše ekonomije i naše zemlje i naravno regionalna saradnja i saradnja u borbi protiv najveće pošasti 21. veka, a to je pretnja od međunarodnog terorizma.

Isto tako moram da napomenem dobru ulogu Srbije kada je u pitanju migrantska kriza, kada je u pitanju regionalna saradnja i to je ono što definiše Srbiju kao jednu zemlju koja više nije na stolu međunarodnih foruma, nego je Srbija danas zemlja koja predstavlja deo rešenja, koja nudi rešenja koja jako konstruktivna i koja u svakom slučaju definiše bolju poziciju naše zemlje koja se odražava i bezbednosnu politiku.

Ono što očekuje, nadam se, novog ministra odbrane u narednom periodu, to je posao koji ne može nikada ni da se završi. To je posao podizanja efikasnosti i efektivnosti i vojske, podizanje nivoa kadrovske ekipiranosti, podizanja nivoa uslova u okviru kojih vojska radi i funkcioniše, ali u svakom slučaju, imajući u vidu kvalitete i ono što definiše biografiju gospodina Đorđevića, kojeg imam čast da i lično poznajem, definiše to da će on na jedan, dobar, častan, moralan i kvalitetan način, rukovoditi ovim sektorom.

Ja bih se pridružio gospodinu Petroviću, da to ne treba da bude i nadamo se da neće biti period od četiri meseca, nego da će on svoj posao nastaviti u narednom mandatu od četiri godine. Ono što Srbiji treba i ono što Srbija definiše kao motor njenog razvoja u narednom periodu, to su ljudi kao gospodin Đorđević, koji imaju moralni kapacitet, obrazovni kapacitet, da vode ovako važne segmente naše države, koji su značajni zbog ukupnog razvoja, zbog ukupnog konteksta funkcionisanja kada je u pitanju region, ali i kada je u pitanju globalni aspekti funkcionisanja celog sveta.

8/2VS/MJ

Vidimo, da iako nema direktnih pretnji za našu zemlju, za naš region, gotovo ceo svet se bavi pitanjem međunarodnog terorizma, migrantskom krizom i upravo odgovor na pitanje, kada će se ta kriza rešiti, kada će se doći do jednog trajnijeg mira, do jednog fokusiranja na ekonomsku krizu, na ekonomska pitanja, na pitanja časti i dostojanstva običnih ljudi, upravo leži u tome kako će se velike sile i veliki vojni savezi izboriti sa problemima koji se danas dešavaju na Bliskom istoku.

Da li će veliki svetski igrači, kao što su Iran, Saudijska Arabija, kao što je Japan i Kina, definisati svoje odnose ili ih redefinisati, na jednom kvalitetnijem i boljem nivou, kako bi to, naravno, imalo pozitivan efekat na ceo svet.

Srbija, u svakom slučaju, treba da bude pripravna, spremna, da razvija svoju vojsku, svoju odbrambenu politiku, da razvija regionalnu saradnju, da razvija evropske integracije, integracije i veze sa jakim vojnim savezima.

U svakom slučaju da investira, što više kada je u pitanju oblast odbrane u nauku, u univerzitet, u studije odbrane, što je do sada jako dobro rađeno, ali nadam se da će gospodin Đorđević u svakom slučaju, učiniti sve da ono što definiše inovacije u Vojsci i inovacije u samom znanju, u novim tehnologijama, će definisati i našu politiku i bezbednost naše zemlje i naših građana, što u svakom slučaju predstavlja prioritet funkcionisanja i ove Vlade i ovog parlamenta i svih državnih institucija.

Vama želim da taj posao radite na najodgovorniji, najsavesniji i najbolji mogući način. Hvala još jednom i podržaćemo vaš izbor u terminu za glasanje.

PREDSEDNIK: Reč ima Dubravka Filipovski.

DUBRAVKA FILIPOVSKI: Zahvaljujem uvažena predsednice.

Poštovana gospodo ministri i članovi Vlade, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, predlog premijera Aleksandar Vučića da Zoran Đorđević bude izabran za novog ministra odbrane, za poslaničku grupu Nove Srbije je jedna mudra i racionalna odluka i mi ćemo u času za glasanje, kao poslanička grupa glasati za vaš predlog, zbog toga što smatramo da ste vi u sistemu odbrane od 2012. godine vrlo predano i posvećeno radili na modernizaciji vojske, na očuvanju odbrambenog sistema Vojske Srbije, na poboljšanju njene unutrašnje organizacije.

Takođe, vrlo ste aktivno učestvovali u svim aktivnostima Ministarstva odbrane u delu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, čija sam članica, a pre svega u podnošenju redovnih tromesečnih izveštaja, u zakonima koje ste predlagali.

Za mene je veoma važno što ste vrlo aktivno učestvovali u sprovođenju akcionog plana Rezolucije UN 1325 „Žene, mir i bezbednost“ i što mi, zahvaljujući takvom način sprovođenja akcionog plana danas imamo preko 10% žena vojnikinja u odbrambenom sistemu Srbije i u mirovnim operacijama.

Kada se za neku funkciju neko kandiduje, biografija i lične reference, kao i rezultati koji su postignuti, su najbolji predlog i najbolja mogućnost da ocenimo kako će predloženi kandidat obavljati svoju funkciju.

Mislim, kao članica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, moram da kažem u delu koji ste vi podnosili, kada su u pitanju izveštaji Ministarstva, rezultate koje je timski rad postiglo Ministarstvo i najbolje je kada se ti rezultati uporede sa nekim prethodnim, pre nego što ste stupili na dužnost.

9/1DJ/IP11.25-11.35

Vrlo je važno istaći da je budžet Ministarstva odbrane potrošen sa 99,7% i da je ta potrošnja budžeta ranije bila manja za 12%.

Vrlo je važno istaći da je broj sati naleta borbenih aviona podignut sa dva na 40 sati, da od 2008. godine do danas četiri puta više pripadnika Vojske Srbije učestvuje u mirovnim operacijama, da su ostvarene uštede u iznosu od 1,3 milijarde dinara, da je stambeno pitanje rešeno u 2015. godini za 900 oficira i vojnika Vojske Srbije, a da je od 2012, dakle od trenutka kada ste vi državni sekretar u Ministarstvu odbrane, pa do 2015. godine rešeno 4.082 stambena pitanja.

Vojska Srbije učestvuje u 11 mirovnih operacija sa više od 600 vojnika godišnje i čuva mir u svetu i na najbolji način prezentuje državu Srbiju.

Prihod od prodaje namenske industrije je povećan i iznosi 1,1 milijardu dinara, s tim što su ugovori za ovu godinu još u vrednosti od 400.000.000 evra, vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO je preko 750.000.000 dolara. Povećan je i broj zaposlenih radnika u fabrikama za proizvodnju odbrambene industrije, za nekih 2.015 radnika. Povećane su i plate za 15,4%.

Dobrovoljno služenje vojnog roka je povećano. Od prijavljenih 4.413 kandidata upućeno je na služenje vojnog roka 2.359.

Posle 21. godinu ponovo je uvedeno srednjoškolsko stručno obrazovanje podoficira.

Nabavljena je i vojna oprema i to u poslednje tri godine 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari vunenih čizama.

Kada govorimo o ovim rezultatima, svakako je veoma važno napomenuti da su oni primećeni i u međunarodnim krugovima. Ja ovom prilikom moram da istaknem, zbog građana Srbije, istraživanje jednog respektabilnog internet portala Global Firepower koji prilikom rangiranja armija sveta uzima u obzir više od 50 različitih faktora da bi izmerio snagu svake armije pojedinačno i Vojska Republike Srbije je rangirana na 60. mesto, govorim o istraživanjima za 2015. godinu, od ukupno 106 država sveta, čije su armije uopšte uzete u obzir.

Pa, možda će neko reći – pa, 60. mesto i nije neko mesto, a ja onima koji bi tako nešto i pomislili, želim da odgovorim da armije preko 100 zemalja uopšte nisu uzete u obzir kada je u pitanju ovo istraživanje i da je Vojska Srbije bolje rangirana od tri zemlje u okruženju koje su članice EU, to su Mađarska, Bugarska i Slovenija. Dok, recimo, armije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije uopšte nisu uzete u obzir. Jedino su Hrvatska, Rumunija i Grčka malo bolje rangirane od nas.

Završiću svoje izlaganje sa činjenicom da je veoma važna borba protiv korupcije u sistemu Vojske Srbije. Istraživanja koja su rađena, pre svega od strane međunarodnih agencija, pokazuju da smo u 2014. godini napredovali i da nismo više u grupi D zemalja koje se svrstavaju u visoki rizik od korupcije, već u grupi država koja ima umereni rizik od korupcije.

Upravo su ovo rezultati Ministarstva odbrane Republike Srbije, koji vas, gospodine Đorđeviću kvalifikuju da u narednom periodu obavljate ovako važnu funkciju.

Još jednom, želim da kažem da će poslanička grupa NS podržati vaš izbor.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

9/2DJ/IP

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala poštovana predsednice.

Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, kako smo se danas našli u ovoj situaciji, složićemo se neobičnoj, ali sasvim sigurno ne jedinstvenoj i nikada pre, situaciji koja se nikad pre nije desila u Srbiji. Ministar koji se bira u toku mandata jedne Vlade, posle smene prethodnog ministra, sasvim sigurno nije nešto što se nikada nije desilo u istoriji Srbije, što je rečeno ovde.

Prošlo je tri meseca od incidenta i uvrede koju je ministar Gašić izrekao jednoj novinarki i dva meseca je javnost Srbije čekala, novinari tražili obećanje premijera da se ministar odbrane smeni. Dva meseca.

U to vreme, predsednik Vlade govorio je – tražim zamenu, ne mogu da nađem odgovarajuću osobu. Konačno, smena ministra Gašića se desila 5. februara ove godine i onda je u poslednjem zakonskom roku, rok od 15 dana je maksimalno 15 dana, može i ranije, konačno predsednik Vlade je predložio dosadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, koji je tamo bio i sa prethodna tri ministra za novog, četvrtog kandidata za ministra odbrane u nešto manje od četiri godine.

Onda smo čekali još deset dana i tri prethodne sednice Skupštine da ta tačka konačno dođe na dnevni red i gle čuda, to je praktično poslednji radni dan ove Skupštine i zato je, za razliku od prethodna dva puta kada smo u mandatu ove Vlade menjali ministre, prvo ministra Vujovića kada smo birali za ministra finansija, a zatim i ministra Sertića za ministra privrede, premijer došao da bude ovde, obrazloži svoj predlog i učestvuje u raspravi i to je dobro, jer je to njegova zakonska i poslovnička obaveza. Tu obavezu prethodna dva puta nije ispunio.

Dobro je što je danas tu i što možemo da govorimo iz diskusija i samog predlagača premijera i kolega poslanika, najmanje o samom kandidatu za ministra odbrane i budućem razvoju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, s obzirom da koliko sutra ovaj parlament će biti praktično raspušten i imaćemo za nešto manje od dva meseca i izbore.

Ova sednica treba na neki način, pretpostavljam, da bude jedan pregled šta je urađeno u nešto manje od dve godine koliko ovaj saziv radi, sam premijer je o tome govorio, govoreći o brojnim zakonima koji su ovde usvojeni, zbog kojih je on srećan i ponosan, ali ja mogu da kažem da je zbog velikog broja tih zakona građanima Srbije danas lošije nego što je to bilo pre dve godine, počevši od Zakona o radu o kojem je govorio premijer, zatim o Zakonu o smanjenju penzija, Zakonu o smanjenju plata i brojnim drugim reformskih ili ne reformskim zakonima, o brojnim leks specijalisima koje smo donosili ovde u prethodne dve godine, koji su umanjili pravnu sigurnost i smanjili broj investitora koji dolaze u Srbiju.

Investitori prate i vide da je po zakonima u Skupštini, koji se donose u Skupštini, da postoje povlašćeni investitori, oni zbog kojih se menjaju zakoni i postoje oni drugi i pošto se oni prepoznaju u tim drugima jer nisu prijatelji sa predsednikom Vlade, oni ne dolaze u Srbiju, dolaze u okolne zemlje i danas je Srbija po investicijama…

10/1BD/CG10.35-10.45

PREDSEDNIK: Ako možemo barem investicije da povežemo iz domena Ministarstva odbrane, molim vas.

MARKO ĐURIŠIĆ: Naravno. Te investicije treba da dovedu …

PREDSEDNIK: Da ne dobijem prigovor da kršim Poslovnik, a ne bih volela da kršim Poslovnik. Znači, bar nešto o namenskoj ili tako nešto, ako mogu da vas usmerim.

MARKO ĐURIŠIĆ: O rezultatima i investicijama govorile su i druge kolege pozitivno, valjda mogu ja da govorim malo kritički o tome na koji način je vođena politika, kao što su drugi hvalili. Dozvolite nama iz opozicije da kažemo i koju reč protiv, jer je ovo jedino mesto gde to može da se kaže.

Te investicije koje nas zaobilaze neće dovesti do povećanja BDP kao što je povećanje i rast u zemljama oko nas. Srbija je danas zemlja u regionu sa najmanjim rastom BDP. Prosečan rast u regionu je 2,6%, a u Srbiji 0,8% prošle godine. Dobro je što ga ima, ali da bi stigli i region, da bi dostigli Evropu, on mora da bude 6%, 7%, a to ovakvom politikom nije moguće. Zato ova Vlada na izborima, zbog budućnosti Srbije, ne može i ne sme da dobije podršku građana.

Plate u regionu danas su najniže i to je rezultat rada ove Vlade. Penzije su smanjene u proseku 5% tako što su onima za preko 600.000 ljudi smanjene 10%, 15%, 20%.

PREDSEDNIK: Poslaniče, budite ljubazni, molim vas da se uklopite nekako u temu.

MARKO ĐURIŠIĆ: Ova ekonomska politika, loša, je preduslov, odnosno ne stvara preduslove za razvoj Vojske, za promenu činjenice da je sada potrošeno sredstava iz Ministarstva odbrane na plate povećano sa 76% na 80%. To je kandidatu za ministra odbrane, pošto vidim da imate neki osmeh na licu, navedeno u Izveštaju za poslednji kvartal o radu Ministarstva odbrane koji dobijamo. Možete da vidite da je sa 76% na 80% povećano izdvajanje za plate. Evo ga, upravljanje kadrom – U odnosu na prethodni period imajuće stanje lica u Ministarstvu odbrane Srbije i Vojske je na budžetu smanjeno sa 85,8 na 85,3, a u dohotku povećano sa 76,7 na 80%. Znači, to je Izveštaj o radu Ministarstva odbrane.

Daleko smo od one formule od 40% izdvajanja budžeta za plate, 30% za opremu, 30% za ulaganje. Naravno, ne možemo danas govoriti o tome sa ministrom, odnosno kandidatom za ministra za koga sam premijer kaže da je privremeni. Nije nešto što smo mi smisli. To je rekao premijer, obrazlažući ovaj predlog za gospodina Đorđevića.

Ono što ne možemo da govorimo ili nije niko govorio o tome da li postoje planovi i kakvi za jačanje kontingenta Vojske Republike Srbije u međunarodnim vojnim misijama. Nismo govorili o tome da li će se Srbija pokrenuti sa mrtve tačke praktično zaustavljenih evrointegracija i raditi na jačanju zajedničke bezbednosne politike sa zemljama EU ili ćemo ovde slati ratoborne poruke članicama EU koje su naše komšije. Da li ćemo govoriti o tome da nam je potrebna neka trka u naoružanju, kao da će neko sa nekim u regionu ratovati? Mi so praktično okruženi zemljama NATO pakta i jedina vojna sila sa kojom možemo da ratujemo je NATO pakt. Doduše, premijer ima iskustva sa vođenjem rata protiv NATO pakta. Pobedio ga je već jedanput. Ali, mislim da građanima Srbije ne treba još jedna takva pobeda.

Ono što je Vlada uradila za ove dve godine je povećanje siromaštva u Srbiji, 150.000 ljudi više je danas siromašno nego što je bilo pre dve godine, 30% mladih je ugroženo siromaštvom, a još dva miliona ljudi je ugroženo od siromaštva. Ova Vlada ne nudi nikakvu politiku i mere kojima bi se to promenilo. Ova Vlada nije

10/2BD/CG

uspela za četiri godine svog mandata da dogovori nijedan novi strukturni projekat. Svi putevi, mostovi koje premijer ovih dana otvara, neke očigledno i nezavršene, pa se onda pojave rupe posle dva meseca, pa premijer krivi nekog drugog opet za to, su putevi, mostovi koji su dogovoreni, isplanirani i obezbeđeno je finansiranje do 2012. godine.

Ja bih voleo da čujem koji je to kilometar autoputa dogovoren, za koji su kilometar autoputa obezbeđene investicije u prethodne dve godine?

Ova Vlada može da se pohvali gušenjem medijskih sloboda, ukidanjem slobode …

PREDSEDNIK: Na koje tačno novine mislite iz oblasti odbrane?

Moramo da se držimo teme kako–tako. Ja stvarno ulažem krajnji napor da vas ne prekinem. Tačno ima nekoliko časopisa koji se bave odbranom i Vojskom Srbije, pa tačno na šta ste mislili?

MARKO ĐURIŠIĆ: Možemo da govorimo i o sramnim člancima u listu „Odbrana“ koji su se pojavljivali protiv jednog državnog organa, kada je bivši ministar Vojske vodio sukob sa Zaštitnikom građana. Onda ste u listu „Odbrana“ mogli da pročitate sramne tekstove o jednom predstavniku državnog organa, ako hoćete da govorimo u detalje o slobodi medija.

Možemo da govorimo o tome kako imamo neefikasno sudstvo danas, kako se oslobađaju kriminalci …

PREDSEDNIK: Nemamo više vojne sudove, poslaniče. Učestvovali ste u reformi pravosuđa ovih nekoliko godina. Nemamo vojne sudove.

MARKO ĐURIŠIĆ: Nemamo vojne sudove, ali se pred sudovima vode postupci i protiv vojnih i civilnih lica. Pripadnici Vojske su u tom smislu izjednačeni sa drugim građanima Srbije. Stanje u sudstvu tangira sve, kao što tangira i stanje u obrazovanju, zato što pripadnici Vojske imaju porodice, imaju svoju decu. Ta deca idu u škole u kojima predaju profesori i nastavnici sa najnižim primanjima u regionu, profesori i nastavnici koji su prošle godine štrajkovali pet meseci i koji danas sami govore i po priznanju samog ministra nije ispunjeno ono što je sa njima dogovoreno pre godinu dana.

Naravno da su i pripadnici Vojske, kao i svi drugi građani Srbije, zabrinuti kada decu pošalju u takvu školu i kako će im deca biti obrazovana i kakva im je budućnost. I ova Vlada ne nudi budućnost za građane Srbije, odnosno ne nudi im budućnost ovde. Nudi im budućnost negde drugde, nažalost, jer u Srbiji neće moći da rade i pristojno žive ukoliko se nastavi ovakva politika.

Na kraju, cela ova igra i predstava oko ministra odbrane dovela je do toga da imamo jednu paradoksalnu, možda na prvi izgled i bezazlenu, ali suštinski jako opasnu situaciju. Naime, pre nekoliko dana obavestio nas je ministar pravde da je posle sednice Nacionalnog saveta za odbranu predsednik Republike ovlastio ministra odbrane da podigne stanje u Vojsci kako bi Vojska bila u slučaju potrebe upotrebljena kao pomoć policiji u slučaju eskalacije krize sa migrantima.

11/1TĐ/VZ11.45 – 11.55

To je izjavljeno u situaciji kada Srbija nije imala ministra odbrane, imala je vršioca dužnosti, vršioca dužnosti ministra finansija koji je toj vojsci, pripadnicima vojske, smanjio plate, koji im je smanjio dnevnice, ali niko, ili gotovo niko nije govorio o tome zašto je predsednik Republike preneo svoje zakonom i Ustavom dato ovlašćenje o komandovanju i odlučivanju o upotrebi vojske u ratu i miru, jer to nikako nije mogao da uradi zato što funkcija ministra odbrane nije da komanduje vojskom, nego da rukovodi. Nemoguće je. Zato je napravljena ta podela da se zna ko od civilnih organa komanduje, a ko rukovodi vojskom i namerno je ta podela napravljena, jer predsednik Republike komanduje i odlučuje o upotrebi, a ministar rukovodi.

To poigravanje sa državom može da ima tragične posledice. Nažalost, za vreme mandata ove Vlade i to smo mogli da vidimo. Zbog takve igre i samovolje u komandovanju i rukovođenju sedam ljudi je izgubilo život. Ja se nadam da će novi ministar odbrane, u ovom kratkom vremenu, koliko bude na funkciji, pomoći da se dođe do istine oko toga šta se dešavalo u noći 13. marta 2015. godine i zašto je sedmoro ljudi u toj noći izgubilo život.

Nadam se da će ministar odbrane pomoći da se dođe do pune istine zašto i kako je došlo i čija je odgovornost bila kada su se pripadnici Vojske sukobili sa pripadnicima policije na ulicama grada Beograda.

Nadam se da će novi ministar omogućiti bolju kontrolu, civilnu kontrolu, službi bezbednosti i da se neće ponoviti situacija da smo imali nezakonito praćenje aktivnosti političkih stranaka od strane VBA.

Nadam se da novi ministar odbrane neće ulaziti u sukob sa drugim državnim organima, da će se držati zakona i Ustava, što nije bio slučaj sa prethodnim ministrom odbrane koji je, smatrajući da ima zaštitu premijera, mislio da može da radi šta god hoće.

Mi nećemo glasati za Predlog za izbor novog ministra odbrane, kao što nismo glasali ni za izbor ove Vlade, ni za jednog ministra koji je biran u međuvremenu.

Drago nam je što će ovo zasedanje završiti ovaj mandat Skupštine, što će građani vrlo brzo imati priliku na izborima da kažu svoje mišljenje o ovoj Vladi i radu svih njenih članova od predsednika Vlade, svakog pojedinačnog ministra, pa i ovog kojeg ćemo danas izabrati. Siguran sam, ukoliko izbori budu održani u iole fer i demokratskoj atmosferi, da ova Vlada i stranke koje je podržavaju neće dobiti podršku građana. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima predsednik Vlade.

Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pre svega, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, meni se učinilo da sve vreme želite da se šalite i sa nama i sa vašim kolegama narodnim poslanicima, ali da želite i da zbijate šale koje bi trebalo da se dopadnu građanima Srbije.

Sve što ste rekli, ili gotovo sve što ste rekli, apsolutno je besmisleno, netačno, loše pročitano. Trebalo je da pitate neke od svojih kolega koji su bili u sistemu odbrane za određene stvari o kojima ste govorili, jer se vidi da o tome ili malo ili gotovo ništa ne znate, a sve druge podatke koje ste iznosili ste valjda u svojoj glavi zamislili, to valjda govorite kada negde idete sami, a nema ko da vam oponira i onda sami sebe verovatno ubedite u istinitost tih podataka koji veze sa realnošću nemaju.

11/2TĐ/VZ

Pokušaću da vam odgovorim na nekoliko stvari. Rekli ste kako smo se danas našli u ovoj situaciji, pa kao promena ministra nije prvi put. Ne. Promena ministra zbog njegove izjave, samo jedne izjave na onakav način, data je prvi put. Dobro ste vi razumeli šta sam ja rekao. Dobro je razumela celokupna javnost šta sam ja rekao, ali ste mislili da neću stići da vam odgovorim na svaku neistinu koju ste izgovorili u svom izlaganju.

Kažete – čekali smo cela dva meseca. Vas smo čekali 12 godina, pa nismo dočekali da se tako nešto desi. Kažete – gle, čuda, a vaša čuda ne dočekasmo ili ono što smo dočekali bolje da dočekali nismo. Držite nam predavanja svakog dana i govorite kako je građanima lošije, a doveli ste zemlju do bankrotstva, razorili je. Vi ste nama malopre rekli, podsećam, dragi prijatelji, poštovani narodni poslanici, da nam treba rast BDP od šest, sedam posto. Kažete – malo je da u godini fiskalne konsolidacije imate plus 0,8. U godini kada spasavamo zemlju od bankrotstva u koje ste nas doveli malo je, a šest, sedam posto. Kada ste vi imali šest, sedam posto? Godine 2008. kada ste imali gotovo minus četiri, što je rekordan negativni rekord u državi Srbiji. Izvinite, 2009. godine.

Tada ste vi bili, gospodine Đurišiću, na vlasti, doveli ste nas do minus četiri, a sada pričate o plus šest. Imali ste najveći minus u Evropi i svetu, a sada pričate o tome kako biste vi pravili plus šest. Pustite one koji su nas izvukli od vaših minus četiri, koji su zemlju izvukli iz recesije i počeli da je ubacuju u plus, počeli da joj prave pozitivan BDP, da rade. Samo nemojte vi da ih omalovažavate.

Kažete – ne valja Zakon o radu, kažete smanjen broj investitora. Želim da vam dam, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, poslednji podatak NBS - ukupan nivo investicija, konačni podatak za 2015. godinu, je milijardu i 800 miliona evra, i to bez i jedne velike privatizacije, kao što kažu tipa „Maksija“ ili nekih drugih kojima su se oni jedini ponosili.

Što se tiče investicija, kažu, čuli ste malopre, svi su u regionu uspešniji, idu investitori u region. Prvi do nas u regionu, od onih koji nisu članovi EU ima 420 miliona evra nivo investicija. To je prvi do nas, a mi na milijardu i 800. Nisam znao da je 400 miliona više od milijardu i 800 i da svi odoše kod njih. Nisam znao, ali moguće je. Molim vas, kao Boga, pitajte nas da vam damo tačne podatke, pitajte nas da vam damo tačne i precizne podatke. To su toliko ozbiljne stvari da sa tim stvarima niko ne može da se igra.

Inače, pošto su ovde pričali o tome, nikada ne znaju šta je to hoće, hoćete li da dajemo subvencije ili neće da dajemo subvencije. Dok nismo imali Zakon o ulaganjima koji je Narodna skupština usvojila, da, jedanmali deo investitora, iako smo dobre uslove i do tada nudili, bi otišao u Makedoniju, Bugarsku ili negde gde su njihovi ministri imali potpunu arbitrarnu slobodu da daju novca koliko hoće svakom investitoru. Sa tim ne možete da se bijete, sa tim ne možete da se borite. Sada imamo bolje uslove i možemo da dajemo do 50% investicije. Svi investitori dolaze u Srbiji, apsolutno svi. Šta ćete što neko to ne vidi?

Otvorio sam 27 fabrika, što nije dovoljno. Nikada nije dovoljno, ali je mnogo više nego što je to činjeno ranije, i to ćemo raditi i u budućnosti.

Kažete te nam da neko nekakve ratnohuškačke poruke ima i pričate da nešto hoćemo sa NATO da ratujemo. U kom to filmu živite? Koji ste film to gledali, pa ste došli do tog zaključka? Možda vam smeta to što smo rekli, ako neko nabavi balističke rakete da gađa Srbiju, da moramo da branimo svoju zemlju ili biste se ponašali toliko neodgovorno da neko u okruženju, ko ne pokazuje uvek prijateljski

11/3TĐ/VZ

stav prema Srbiji, za razliku od srpskog odnosa prema njima, može da se naoruža tim moćnim oruđem i oružje, a da Srbija nema odgovor? Da li je to vaša poruka?

Moja poruka i vama, uvaženi narodni poslanici i svim građanima Srbije, Srbija će da bude sigurna i bezbedna zemlja, osiguraćemo svoje granice i bićemo u stanju da se odbranimo od svakoga ko na Srbiju krene.

12/1MG/LŽ11.55 – 12.05

To je naša ustavna obaveza, to je ono što mi moramo da radimo u budućnosti, a oni koji kažu – e, hajde da se sklonimo pa da gledamo šta će neko nešto da radi. Mi nikoga ne izazivamo, nikoga ne provociramo, ni sa kim nikakve sukobe nećemo, dakle, svuda samo isključivo šaljemo prijateljske poruke, ali nećemo da dozvolimo nikome da našu zemlju ponižava, nikome nećemo da dozvolimo da neko našoj zemlji preti, a da mi nemamo adekvatan odgovor. Ja sam o tome, inače, upoznao i sve naše prijatelje na zapadu, rekao im i tražio od njih da ne naoružavaju tu zemlju, oni to oruđe i oružje još nisu dobili. Imao više različitih obećanja da se to neće dogoditi. Mi sa tim nemamo problema. Bude li se dogodilo, Srbija će imati adekvatan odgovor.

Kažete da smo se hvalili kako smo pobedili NATO. Ne. Samo smo bili na strani svoje zemlje. Nikada nisam rekao da samo pobedili NATO, naprotiv, neki drugi su to govorili, pa ste onda to uzeli kao mantru, da ponavljate narednih 15 godina, i dalje živite u periodu od pre 20 godina, pošto ne možete da živite u savremenom dobu, nemate nikakve ideje koje biste ponudili građanima. Ali, sam tada bio na strani našeg naroda koji je bio žrtva, danas sam na strani našeg naroda, i uvek ću da budem na strani našeg naroda. Toga se nimalo ne stidim, naprotiv, time se ponosim. Nijedan zločin nisam počinio ja, nego oni koji su napadali ovu zemlju, oni koji su ubili i Milicu Rakić, i oni koji su ubili malu Sanju u Varvarinu, oni koji su ubijali naše ljude koji su nisu krivi ni zbog čega bili.

Kažete nam, govorite o penzionerima, 5, 19% je bilo smanjenje penzija. Sa povećanjem od 1,25% onda izračunajte koliko je to, to je nekih 3,70% u nominalnom iznosu i ja sam zato posebno zahvalan penzionerima. Ali da smo nastavili politiku koju ste imali, penzioneri ne bi imali penzije. Neke ste isključili iz toga, kao što su vojni penzioneri, vašom odlukom iz 2007. godine. Mi danas plaćamo, gotovo 200 miliona evra, zbog vaše neodgovornosti, 200 miliona evra mi danas moramo da uzmemo od poreskih obveznika Srbije da damo vojnim penzionerima, jer ste im to vi oteli 2007. godine, i vi mi držite pridike o odgovornosti prema penzionerima. Mi smo to dali i vraćamo vojnim penzionerima. To je naš posao. To je ono što mi radimo. Penzioneri znaju, dobijaju sigurnu stabilnu penziju. Kod nas dinar ne pada po 15, 20, 30 i 50% na godišnjem nivou kao što jeto bio slučaj kod vas. Ona nije velika, ona je mala, ne žive lako sa tim, ali ti ljudi znaju u kakvim je ekonomskim uslovima Srbija ostavljena. Oni zato žele ekonomski napredak.

Moj prijatelj Milan Krkobabić je nedavno bio na jednom skupu, mislim u Novom Sadu i dva pitanja su mi ostala, to sam video na jednoj televiziji, pitao je penzionere, sad onako kako on ume – da li želite….

(Aleksandra Jerkov: Izvinjavam se.)

Nemojte da se sekirate, vaspitanje se ne uči u Narodnoj skupštini, a ni pristojnost.

(Zoran Živković: A ni na stadionu.)

Gospodine Živkoviću, vas tamo i da vrate ništa ne biste naučili, na isto vam dođe. Ne vredi.

Kažete, govorili ste o helikopteru, ponovo. Onda kad ne znate šta ćete, onda to izvučete. O nameri ljudi da spasu jedno dete. Ne znam šta bih vam više rekao osim da više o sebi govorite, nego o onima o kojima ste pričali.

Kažete da ministar odbrane izvrši istragu. Vi to da rušite naš sistem podele vlasti, da isključite Tužilaštvo, da ne rade nadležni državni organi svoj posao, nego da radi izvršna vlast. Takvu biste vi državu da nam stvorite, gospodine Đurišiću. Da izvršna vlast vodi istrage na takav način, do slovce ste rekli da će

12/2MG/LŽ

time da se bavi. Nema on šta time da se bavi. Time se bavi Tužilaštvo i Tužilaštvo donosi konačnu odluku da li ima izvršenja krivičnog dela ili nema, da li ima podizanja optužnog akta ili nema. Nema to veze ko će da bude ministar odbrane.

Ali, šta vas briga, vi ste to onako usput rekli, i ne sekirate se mnogo, jer to je ono što i svaki dan govorite, pa nema ko ni da vas ispravi.

Pričate o prisluškivanju. Ne znam o kakvom prisluškivanju govorite. O onome kako ste mene prisluškivali, ili o onome kako ste predsednika Nikolića prisluškivali, pošto ste obojicu prisluškivali, kao prvog i drugog čoveka. Normalno vam je to. Super, ako je normalno. Dobro je da građani Srbije čuju da je to normalno da prisluškujete dvojicu lidera opozicionih stranaka kako ste vi to radili. Super i čestitam vam na tome. Mi to ne radimo, i nećemo da radimo nikada. Zahvaljujem se na tome.

Pričate nam stalno o medijima i ne znam o čemu. Vi nam to govorite, vi koji ste doneli gori Zakon o informisanju nego onaj što je bio 1998. godine, za koji sam ja najvišu cenu platio i za koji sam se izvinio građanima. Vi, koji ste ugušili svaku slobodnu reč na bilo kojem mestu u Srbiji. Vi, koji ste hapsili vlasnika Kurira, kada vam se Kurir nije svideo, a onda rešili da mu date Politiku i Novosti, kako bi blatio vaše političke protivnike. Vi, nam o tome govorite.

Takvih primera danas u Srbiji nema. Takvih primera danas u Srbiji, srećom nema. Srbija je slobodna zemlja. Uvek sam slobodan da prihvatim tu vrstu kritike i da razgovaramo o tome, da vidimo šta je to što možemo da unapredimo. Šta je to što može da bude drugačije, šta je to što može da bude bolje. Nemam nikakav problem sa tim, samo nemojte vi da nam govorite. Pošto nemamo pamćenje kao kokoške, da ne možemo da se setimo šta je bilo pre tri, četiri godine, kad ni jedna reč nije smela da se objavi protiv vas nigde. A danas nema novine u kojima se ne objavljuju najgore gadosti i neistine i o meni i o mojoj porodici i o svemu drugom, a neću da govorim o mnogim drugim ljudima i iz ovog saziva parlamenta ili Vlade Srbije itd.

Tako da, što se neefikasnog sudstva tiče to je tek posebna tema, a mi i dalje živimo u reformama koje ste vi u sudstvu proveli, mi gotovo ništa posle toga nismo mogli da provedemo zbog stalnosti sudijske funkcije kao što znate, koja je ustavni princip. Ako neko treba, ja imam najviše primedbi na to, imamo najviše primedbi zato što ništa ne možemo da promenimo od onoga što ste nam ostavili i još nam držite pridike, govorite nam kako i na koji način treba da se ponašamo po tom pitanju. I građani u to treba da poveruju. Super, vratite nas na vlast da bismo vam vratili -4 rast BDP.

Na kraju, ako mi dozvolite, što se tiče kilometara auto-puta i poslova, mnogo ste vi poslova ugovarali, samo ni pet kilometara trotoara niste mogli da napravite, a mnogo ste poslova ugovarali. Sve što ste ugovarali, mi danas plaćamo, redovno plaćamo i skupo plaćamo i skupe kamate na to plaćamo, ali radimo i zato gradimo te auto-puteve i zato ćemo da izgradimo auto-put i do makedonske granice i auto-put do bugarske granice.

Stepen završetka radova u 2012. godini je bio 17% i 9%, a danas je 77% i 59%. Mislim da je to velika razlika. Mislim da je to ogromna razlika i da to građani Srbije vide. I da to građani Srbije itekako vide, zato što put ne možete da sakrijete.

Počeli smo gradimo u prethodne dve godine 345 mostova, 277 smo izgradili. Izračunajte koliko nam je još ostalo, izgradićemo. Mislim da su to dobri rezultati, treba da se radujete tome. Ne može baš uvek sve da bude loše.

Kada govorim o Ministarstvu odbrane iz nekog prethodnog perioda ima nešto što možete da kritikujete, ima stvari koje su dobre. Govorili ste o podacima

12/3MG/LŽ

kojima očigledno ne baratate. Naime, mi od 2013. godine, po klasifikaciji 4.1 svake godine smanjujemo. Dakle, sa 68,4 2014. godine, 62,5, zatim 60,35 su nam plate. Operativni troškovi su 28,4, investicije 11,4% nije dobro inače da znate da je idealno, što se uči u školi 50-30-20. bližimo se tome. Još nismo do toga stigli ali se bližimo tome.

13/1AL/IR12.05 - 12.15

Da biste znali samo jedan podatak - prihodi od doprinosa koji, čini mi se, govore za sve ljude, koji govore za sve ljude u Srbiji dovoljno ili nedvosmisleno jasno kakva je razlika u ekonomskoj snazi zemlje. Prihodi od doprinosa u 2012. godini iznosili su 287,3 milijarde dinara i činili su 51,1% ukupnih prihoda fonda, a u 2016. godini najmanje će biti 370 milijardi dinara, odnosno 62,6% prihoda fonda. To je povećanje od 83 milijarde dinara - porast učešća prihoda o doprinosu ukupnim prihodima od 11,5% poena. To je divna stvar za Srbiju. To pokazuje da je ekonomija na zdravijim nogama.

Da li je dobro? Pa, nije dobro. Neće biti dobro ni za dve, tri, pet godina, da možete da kažete da je idealno, ali će iz godine u godinu ići sve bolje.

I na kraju da se našalim, nećete mi zameriti, pošto ste komentarisali da li je neko privremen, a neko je trajan, a neko je ne znam kakav mu je rok trajanja, ja ću da vam kažem - mi smo svi ovde privremeni, posebno je Vlada privremena, samo su Tadić i Čeda večni. Hvala vam najlepše.

(Marko Đurišić: Replika.)

PREDSEDNIK: Po kom osnovu?

(Marko Đurišić dobacuje.)

Da, verujem da se ne čujemo.

Član 104. - o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine, te sam odlučila da nema osnova za repliku.

(Marko Đurišić: Nema osnova?)

Ne, nema osnova za repliku.

To sam naučila od potpredsednice Gordane Čomić.

Pomno sam vas pratila sve ranije mandate.

Konstantin Arsenović ima reč.

Izvolite, poslaniče.

KONSTANTIN ARSENOVIĆ: Poštovana predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, danas biramo ministra odbrane. Ja imam jedan sasvim drugačiji pristup u odnosu na sve druge diskutante. Za mene je bitno da li taj čovek kojeg je predsednik predložio može vršiti ovu funkciju, ima li za to kvalifikacije i sposobnosti.

Ono što znamo i što smo čuli, mislim da ima. Mene posebno raduje princip i mislim da bi to trebalo i ubuduće uvažavati kada se bira takva jedna ličnost kao što je ministar odbrane ili bilo koji ministar, ako je ikako moguće, da iznikne iz te sredine u kojoj je već radio. Na taj način obezbeđujemo jedan kontinuitet rada, uvođenje brzo čoveka u posao da može izvršavati ono što se od njega očekuje.

Ovde je dilema, neki su postavili, da li je sada dva meseca, tri meseca. Za mene je bitno da jedno ministarstvo kao što Ministarstvo odbrane ne može biti bez ministra i ne može tu funkciju obavljati neko pored još jedne funkcije, koja je inače složena, kao što smo imali slučaj, ali to je bila nužda da imamo vršioca dužnosti ministra odbrane.

Smatram da predloženi kandidat, gospodin Zoran Đorđević ima sve kvalifikacije iz onoga što ja znam, a na njemu je da kroz svoj rad se dokaže i da opravda ovo poverenje koje mu se sada ukazuje.

Lično što se tiče PUPS, gospodine predsedniče, mi ćemo podržati ovog kandidata i glasaćemo za njega. Ubeđen sam da će on to opravdati, to poverenje, i za mene je to veoma bitno, a situacija i politička i ekonomska nalaže da je neophodno bez obzira na predstojeće izbore da moramo imati ministra odbrane u svakom trenutku, ne samo ministra odbrane nego svakog ministra, a posebno ministra odbrane, ne zato što

13/2AL/IR

ja potičem iz te strukture svojevremeno, nego smatram da i ekonomska i politička situacija u kojoj se nalazimo moramo imati ministra koji će voditi jedno tako značajno ministarstvo.

Ne bih hteo ovde da govorim o ulozi ministra odbrane, o Ministarstvu odbrane i svim drugim stvarima. Jednostavno treba da ovde imenujemo čoveka da može da obavlja svoju funkciju. U tom smislu završavam svoju raspravu. Podržavam predlog i ubeđen sam da će gospodin Đorđević svoju funkciju obavljati dobro na zadovoljstvo i Ministarstva odbrane i svih građana Srbije. Hvala lepo.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem poslaniče.

Predsednik ima reč. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Uz zahvalnost vama, želim samo da dovršim ono što sam malopre krenuo pa su me misli odvele na drugu stranu. Posle pitanja – da li ljudi žele takve stabilne i sigurne penzije, oni su rekli – da, želimo, ali je onda Krkobabić postavio drugo pitanje, koje je bilo mnogo važnije i u tome je bila suština onoga što sam želeo da kažem. On je postavio pitanje – a koliko nam je važno i koliko smo se žrtvovali i da li podržavamo našu decu, njihovu budućnost i bolju ekonomiju Srbije i tada je usledio trostruko veći aplauz nego što je bio na prvom pitanju. To je pokazalo koliko su penzioneri ne samo bili svesni, ne samo bili odani svojoj državi i svome narodu i svojoj deci i svojim unucima, već koliko su mnogo i neuporedivo manje razmišljali o sebi i o svom komoditetu, a koliko im je više stalo do napretka države i bolje budućnosti za njihovu decu.

Zato vam još jedanput hvala i izvinite što to malopre nisam rekao. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Nataša Vučković. Izvolite.

NATAŠA VUČKOVIĆ: Hvala gospođo predsednice.

Gospodine predsedniče Vlade, ministri i kolege narodni poslanici, poslanički klub DS neće glasati za predloženog kandidata za ministra odbrane. Mi nećemo glasati za ovog kandidata zbog toga što ovaj kandidat, način na koji je predložen i vreme koje nam je bilo potrebno, Vladi da predloži ovog kandidata govore u prilog tome da je naša procena i ocena rada ove Vlade, naročito kadrovske politike ove Vlade tačna i mi ne verujemo da kadrovska politika ove Vlade i predsednika Vlade je dobra i da je na osnovu takve kadrovske politike moguće ostvariti kako ciljeve ove Vlade proklamovane ekspozeom predsednika Vlade 2014. godine, tako i nekim konkretnim planovima i programima, reformama koje nam je ova Vlada najavljivala i dalje najavljuje stalno pomerajući rokove za ostvarivanje obećanja koje je dala. O tome ću reći nešto malo kasnije.

Ono što je sada važno da postavimo kao pitanje prvo u načelnom delu rasprave o predloženom kandidatu – zašto danas raspravljamo o novom ministru odbrane, odnosno kandidatu za ministra odbrane? Zbog čega smo čekali gotovo tri meseca da se razreši to pitanje? Danas nam je predsednik Vlade rekao da je vrlo važno da imamo ministra odbrane. Mi smo skloni da to naravno prihvatimo kao razlog i vidimo da se naravno neka situacija i u regionu složljava itd. Čak smo spremni da to prihvatimo kao razlog.

Ali, ako je toliko važno, zašto je onda premijer čekao sa predlogom za razrešenje bivšeg ministra Gašića toliko dugo, da bi onda čekao još maksimalni zakonski mogući rok za predlaganje novog ministra odbrane? I to danas mi odlučujemo o tome, danas o tome raspravljamo kada se broje poslednji sati ove Vlade, danas kada za koji sat ili dan svi ministri postaju samo tehnički ministri, danas kada se očekuje

13/3AL/IR

svakog trenutka takoreći, sata ili dana raspisivanje novih izbora.

Dakle, jeste ovo u okviru zakonskog okvira i tu je naravno prioritet poštovanja zakona, ali je kada poštujete zakon važno proceniti i svrsishodnost neke odluke, kvalitet neke odluke koja se predlaže i tu smo mi naravno jako kritični.

Čeka se poslednji trenutak i sada postavljamo pitanje – zbog čega se čeka poslednji trenutak? Bilo bi bolje da smo to učinili odmah nakon razrešenje ministra Gašića. Na taj način bi kandidat Đorđević imao više vremena da se uvede u dužnost ministra, bez obzira na neko četvorogodišnje iskustvo koje je imao kao državi sekretar u tom ministarstvu.

Ne znamo dakle šta je razlog – da li je bilo potrebno obaviti konsultacije u SNS, da li je bilo neke jedinstvene procene, odluke itd. ili su neka druga pitanja bila važnija?

14/1MO/VK12.15 – 12.25

Premijer nam je rekao ovde, davajući svoj odgovor jednom narodnom poslaniku, moleći narodne poslanike da imaju više poverenja, više vere, kako je rekao, u državne organe. Vidite, predsedniče Vlade, naš je zadatak da nemamo poverenje. Naš je zadatak da nemamo poverenje u ono što Vlada radi i govori. To je zadatak svakog narodnog poslanika i svake poslaničke grupe u ovom parlamentu. I to u najboljoj nameri, zato da bismo došli do najboljih odluka, do najboljih rešenja i da bismo rekli - ovo što predlažete može da bude bolje, mi možemo da imamo bolje kandidate za ministre, možemo da imamo bolje zakone ili možemo da imamo bolju politiku u interesu građana Srbije. Svako od nas ovde štiti interese građana Srbije i interese Srbije.

Da li ima smisla govoriti danas i evaluirati, procenjivati uspešnost politike Vlade u oblasti odbrane, nastavka reforme Vojske itd? Mislimo da nema mnogo smisla, iz nekoliko razloga. Pre svega, ministar Đorđević, odnosno kandidat Đorđević, ako danas bude izabran, on će takoreći odmah postati tehnički ministar i neće i mati priliku da neku veliku politiku na svom mestu ministra sprovodi.

Ono što je takođe interesantno, s obzirom da je ovo takoreći poslednja sednica saziva ovog parlamenta na kojoj imamo priliku da vidimo premijera, što nije bio čest slučaj, jer, kao što znate, ova Vlada je rekorder po malom broju dana kada se odazivala obavezi poslovničkoj da dođe i odgovara na pitanja narodnih poslanika. Ali, evo, ja sam za ovu priliku malo htela da pogledam upravo šta je to politika ove Vlade u oblasti odbrane, u oblasti vojske i pogledala sam ekspoze predsednika Vlade iz 2014. godine. Moram reći da ona ne daje zaista nikakav element i na osnovu toga ne možemo da procenjujemo zapravo šta je ova Vlada u tom sektoru htela da uradi, pa ne možemo da procenjujemo ni šta je zadatak ministra odbrane u ovom sektoru.

Međutim, ovaj ekspoze me je naveo na to da pročitam nekoliko procena koje su date tada 2014. godine i mislim da je vrlo važno da se podsetimo toga svi zajedno, jer to je važno kada procenjujemo uspeh i rezultate ove Vlade. To je važno zbog građana Srbije. Kaže 2014. godine predsednik Vlade nama ovde – sve što budemo radili, sve teške i bolne mere koje budemo preduzimali, izdržaćemo u naredne tri godine, znači 2014, 2015. i 2016, i već od kraja 2016. godine građani će imati i zdraviju ekonomiju i više plate i zaustavljanje rasta javnog duga itd. Da li zaista danas, evo posle skoro tri godine, ima nekog ko u to veruje,pa čak i kada se danas kaže da će se obećanja možda ispuniti, ne u 2016, nego u 2017, 2018. itd?

Evo, kaže ovde – posle nekoliko meseci plate u javnom sektoru bi se uvećavale kako bi do kraja 2016. godine bile veće nego danas, a potpuno profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima je eliminisanje gubitaka u tim preduzećima. O ovome smo nedavno, kolege, raspravljali kada smo donosili novi Zakon ojavnim preduzećima, pre samo nedelju dana u ovoj Skupštini, čime je Vlada posredno priznala da onaj zakon koji je donela 2012/2013. godine zapravo nije dao rezultate i da se ovi ciljevi nisu ostvarili. Ali, o tome samo uzgred. Rekoh, pogledala sam ovaj ekspoze želeći da vidim šta nam je predsednik Vlade obećao u oblati politike odbrane i Vojske.

Sada nekoliko reči o kandidatu Đorđeviću. Pre svega, kandidat Đorđević, odnosno predsednik Vlade poslao nam je jednu vrlo veliku biografiju, pozamašnu biografiju, koja ima skoro četiri stranice. Čitajući je, odmah na prvi pogled pomislila sam – evo, premijer je rešio da popravi utisak koji je ostavio bivši ministar Gašić svojim seksističkim, nacističkim izjavama, pa je predložio čoveka, gospodina Đorđevića, koji je predsednik Političkog saveta za rodnu ravnopravnost u

14/2MO/VK

Vladi Republike Srbije. To je valjda nešto što treba da nas ubedi da će praksa u Ministarstvu odbrane, barem na nivou javnih izjava prema ženama i novinarkama, biti drugačija.

Mene sada tu zanima šta zapravo kandidat Đorđević misli o postupku i izjavi bivšeg ministra Gašića, koji je ujedno još uvek potpredsednik SNS. Takođe, vrlo je važno da znamo da li je i kako savetovao kao državni sekretar do sada u Ministarstvu odbrane ministra Gašića o tome kako će se poštovati nezavisne institucije, kako će se poštovati institucija Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, znajući kakav je odnos ministar Gašić imao prema Zaštitniku građana i toj vrlo važnoj nezavisnoj instituciji.

Nekoliko reči još o ovoj biografiji kandidata Đorđevića. Moram da kažem da sam videla da su neki vrlo neuobičajeni detalji uključeni u ovu biografiju, tipa, recimo, koju je gimnaziju završio, to je nešto što se obično ne navodi, kao i to da je nosilac diplome „Mihajlo Petrović Alas“. Vidimo da je dobar matematičar i to je zaista važna diploma, ali ona se, koliko je moje znanje, obično stiče u nekim osnovnim nivoima obrazovanja, pa nije uobičajeno da se navodi u biografiji.

Međutim, ono što je vrlo važno nedostaje. Recimo, nedostaje podatak o tome koje je osnovne studije završio, ili ja loše čitam ovo, pa bi bilo dobro da to na neki način, ako već navodimo gimnaziju, bilo bi dobro navesti i koji je fakultet na osnovnim studijama završio kandidat Đorđević.

Moram da pohvalim jedno izgleda opšte opredeljenje koje postoji među kadrovima SNS, a to je opredeljenje, želja da stalno usavršavaju svoja znanja, čak i kad su na visokim funkcijama. Verovatno slede uputstva predsednika Vlade o jednoj velikoj radnoj energiji i radnom elanu, pa je tako i Tomislav Nikolić, dok je bio na javnoj funkciji, stekao jedno vrlo važno naučno zvanje, a naravno i Nebojša Stefanović dok je bio predsednik parlamenta. Dakle, na visokim su funkcijama, a stiču diplome. Ili imaju dosta vremena, ili zaista ogromnu radnu energiju.

Vidimo da je kandidat Đorđević sad upravo na doktorskim studijama i to je za svaku pohvalu. Ono što nam, nažalost, izaziva sumnju, jeste što se radi o jednoj školi, odnosno o jednom fakultetu koji je, prema našem saznanju, upravo onaj fakultet gde je stekao naučno zvanje predsednik Srbije Tomislav Nikolić, dok je bio na funkciji.

Ono što je takođe za nas vrlo nerazumljivo i bilo bi dobro da nam na neki način bude objašnjeno, kandidat Đorđević je ovde rekao da poseduje tehničke veštine, vrlo ozbiljne – finansijska kontrola i upravljanje, međunarodno bankarstvo i finansije, upravljanje bankarskim rizicima. Sticajem okolnosti, ja ponešto znam o tome da su i bankarstvo i finansije vrlo ozbiljne naučne discipline. Tu je i ministar Vujović, to su ozbiljni predmeti na Ekonomskom fakultetu i predmeti ozbiljnih naučnih istraživanja. Ne znamo šta se podrazumeva pod tim „tehničke veštine“ u tim oblastima, osim ukoliko nisu činovničke veštine? To je sasvim drugačija stvar.

Ono što je za nas vrlo važno, jeste istaći sledeće. Kandidat Đorđević je četiri godine na mestu državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Dakle, upravlja ovim ministarstvom na najvišem mestu posle ministra Gašića. Za vreme ove četiri godine, u Ministarstvu odbrane, u vojsci su znatno pogoršani uslovi rada, standarda ljudi koji radi u vojsci. To je neko pitanje koje nas takođe zabrinjava. Da li će se ta tendencija nastaviti i u narednom periodu?

14/3MO/VK

Dakle, sigurno je da su prilike i u našem okruženju regionalno i na nivou Evrope vrlo složene i da je, naravno, za Srbiju dobro da ima ministra odbrane. Mi nemamo šta da primetimo u toj proceni. Ono što nas buni, ponavljam još jednom, jeste zbog čega smo toliko dugo čekali da se razreši ovo pitanje - tri meseca? Dakle, Gašićeva izjava je bila u decembru, razrešili smo ga početkom februara, a od tada je prošlo mesec dana da imamo kandidata ovde pred Skupštinom Srbije. Mi smo očekivali da danas, kada već biramo ministra, to bude zaista neko ko ni na koji način ne budi sumnje ni u svoju stručnost, ni u svoju sposobnost da upravlja tako velikim sistemom kao što je sistem odbrane.

Dakle, sve u svemu, kada smo govorili o razrešenju ministra Gašića, mi smo iz poslaničke grupe DS rekli da je izbor Gašića za ministra odbrane bio odgovornost predsednika Vlade. Tako i sada moramo, naravno, da kažemo to isto. I izbor kandidata Đorđevića na mesto ministra odbrane biće odgovornost predsednika Vlade.

Dakle, sreća u celoj stvari je ta što ova Vlada broji poslednje sate, pa se nadamo da će i ovo ministrovanje biti kratko. Hvala na pažnji.

15/1JJ/SM12.25 – 12.35

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Premijer.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja vam se izvinjavam što ću posle izlaganja ili posle odgovora vama da odem na otvaranje spomenika velikanu srpske književnosti, čoveku koji je napisao „Zlatno runo“, za mene jedno od najboljih dela srpske književnosti, legendarnom Bori Pekiću. Sve ono što neki nisu 22 godine uradili.

Moram da kažem da ste stvarno uspeli da me oraspoložite danas. Vaše primedbe, sve ono što ste čitali, u stvari govori koliko sam govorio istinu i koliko sam bio u pravu za sve što sam govorio.

Evo da krenemo od onoga što ste vi rekli, poslušajte ovo – da li ste čuli malopre da je standard, stanje u vojsci, opremljenost vojske neuporedivo gora, nego što je bila ranije. Da li ste to čuli? Čuli ste zabrinutost za stanje u vojsci, itd. Znate li da u vreme kada je gospođa Vučković upravljala ovom zemljom, stanje u vojsci je bilo takvo da svi vojnici nisu imali jednu uniformu, kamoli rezervnu. Jednu uniformu. Danas svi vojnici imaju rezervnu uniformu, ne samo jednu uniformu, već i rezervnu uniformu i prvi put u junu ove godine dobijaju letnje uniforme, letnja odela, što nikada nije bio slučaj u Vojsci Srbije u prethodnom periodu. Kako da vam kažem, nabavljeno je u međuvremenu 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari novih čizama.

Toliko o tome i da izađemo sa egzaktnim podacima, ne sa filozofskom pričom koju narod treba da sluša, pošto kod nas u zemlji je to uobičajeno – ma sve je grozno, ništa ne valja, nikad ništa neće da bude dobro i sve nam je uvek sve gore. Kod nas Srba je to inače karakteristika da svaki put kad god pričamo o sadašnjem vremenu, uvek nam je nešto najgore i uvek nam je nešto najteže. A, teško se baš setimo onoga što je bilo pre nekoliko godina, posebno u vreme kada smo mi za to bili odgovorni.

Četiri minuta sam vas slušao, pa ste se onda vratili još minut, ne znate kako da potrošite vreme, sve se svelo na dve rečenice - zašto se broje poslednji sati, čekao se poslednji dan. Mi smo uradili sve u skladu sa zakonom i to kratkim zakonskim vremenskim okvirima, a vi nam govorite o seksističkim i mačističkim ispadima. Pa to što je Bata Gašić uradio je skandalozno i grozno, zato je smenjen. A to je jedna desetina onoga što je uradio potpredsednik vaše stranke, gospodin Ješić i što su vaše kolege u parlamentu ovde radile damama. Pa, kako vas nije stid da mi vi držite pridike ovde o seksističkim i mačističkim ispadima, a preduzeli ste ništa i još smete, imate obraza da o tome govorite. Mi smo kao istorijska činjenica smenili ministra zbog te jedne rečenice. Ministra smo smenili zbog jedne rečenice, a vi niste umeli da kažete, izvini.

Niste umeli da kažete, izvinite zbog najtežih i najprljavijih mogućih uvreda koje potpredsednici vaše stranke izgovaraju damama, novinarima i ne znam kome već. Nikada vas to nije ni zanimalo. U tome i jeste razlika, što kod nas postoji odgovornost i što kod nas neko izgubi funkciju, a kod vas ne izgubi ništa. Kod vas samo dobije, zato što onaj ko snažnije uvredi političkog protivnika, ili ko snažnije uvredi ženu, taj može samo da računa na bolji položaj i višu funkciju u vašoj političkoj stranci.

Vi ste danas nešto mnogo ozbiljniji od toga rekli. Nešto što jeste veoma opasno za zemlju. Rekli ste da je vaš zadatak da nemate poverenja u državne organe. Mi smo danas govorili ovde o vojsci i policiji, i poverenju u vojsku i policiju, kada smo govorili o odnosima Srba i Bošnjaka. Posao svih narodnih poslanika je da imaju poverenje u državne organe, vaš posao je da kritikujete Vladu, a ne da nemate poverenje

15/2JJ/SM

u državne organe. To je ogromna razlika, jer ako vi nemate poverenje u državne organe, a što da neko ima poverenje u vas. Pa, valjda se sve zasniva na poverenju, na sistemu podele vlasti, na tome da država i državni organi moraju da funkcionišu u skladu sa zakonom. Pa, to je suština demokratskog oblika, demokratije kao oblika političkog režima.

Ne znam kom ste to fakultetu učili drugačije, pošto ja nisam završavao te fakultete na kojima je vaš predsednik držao predavanja. Nešto ste držali neke tirade ovde o tome ko je kad šta završavao. Pa, vaš današnji predsednik je pre dve godine kao predsednik Pokrajinske Vlade ustoličen već 15 godina, doktorirao. Što tada nije podneo ostavku, pa onda išao da uči da doktorira. I onako nikad ništa ne radi, nigde ništa ne radi, nikad nije ni na svom radnom mestu, pa je valjda onda imao dovoljno vremena, pa je onda učio, pa je pre dve godini i doktorirao. Kako se nikad ne setite nikog svog kada o tome govorite?

U njegovoj biografiji vidite sve radove gospodina Đorđevića. Uzmite pročitajte, pa onda recite šta nedostaje tim radovima. Kada govorite o osnovnim studijama i fakultetima, na te fakultete je išao vaš predsednik da drži predavanja, ja nisam nikada. Slučajno sam završio Pravni fakultet ovde u Beogradu sa veoma visokim ocenama, najvišim ocenama. Samo ne znam kome više šta prebacujete, stalno nešto, vi ste neki sveci, mnogo ste školovani i pametni, a svi ostali su glupi. Videli smo kako ste vodili zemlju da bi se reklo da nijedan nije završio ni četiri razreda osnovne škole. Ali, nije tu u pitanju škola, tu je u pitanju namera da li želite da od svoje zemlje napravite prosperitetno nešto, nešto uspešno ili želite da urušavate i uništavate svoju zemlju, a imate mnogo ljudi koji imaju i osnovnu i srednju školu i koji bi zemlju vodili mnogo poštenije i mnogo bolje nego što je vodila vaša stranka, kad je vodila.

Nemojte da se ljutite oko zdravije ekonomije ne mogu sa vama da polemišem, jer vas ja ništa ne razumem šta ste mi rekli.

Što se tiče jedne primedbe, da li je to moglo da prođe na konsultacijama u SNS-u ili ne znam gde. Nikakve konsultacije u SNS-u nismo imali. Nikakve veze to sa SNS nema. To valjda kod vas svi ministri prvo odnesu određeni deo plate u stranku, pa onda mora da se raspravlja o ovome ili onome ili je to bio samo slučaj ranije. To kod nas nije slučaj. Kod nas se zna koja su čija ustavna i zakonska ovlašćenja. I, po tom pitanju se i te kako razlikujemo.

Dakle, pošto ja mislim da je Bora Pekić, istorijska važna stvar za državu Srbiju, veoma mi je žao što delu nastavka ove dobre diskusije, pomalo i zabavne diskusije neću moći da prisustvujem. Ali, želim vama, uvažena gospođo Vučković, želim svim drugima, svim kolegama, svima vama dragi prijatelji da se zahvalim na tome što ste žestoko kritikovali Vladu, što ste nekada imali manje nekada više, dobre argumente. Što smo od vas mnogo toga naučili. Uveren sam da ću u budućnosti oni koji budu došli na naše mesto na isti način da odgovaraju onima koji drugačije misle.

Želim samo da vam kažem koliko sam retko u Narodnoj skupštini, u pravu ste, veoma sam retko, za 22 meseca bio sam deset puta više nego vaša premijer za četiri godine. Hvala vam najlepše. Želim vam srećan i uspešan rad.

15/3JJ/SM

PREDSEDNIK: Hvala vam. Samo da se promenimo.

PREDSEDAVAJUĆI(Igor Bečić): Zahvaljujem se gospodinu premijeru.

(Nataša Vučković: Replika.)

Zašto smatrate da imate pravo na repliku? Pa, posle ovih odgovora mislim da je poslednje što bi trebalo da se javite, ali ako želite da prihvatite sve ovo što je rečeno izvolite.

Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.

16/1VS/IP12.35-12.45

NATAŠA VUČKOVIĆ: Moram da odgovorim zbog građana Srbije. Što se tiče seksističkih izjava koje je premijer nekim našim članovima Demokratske stranke primetio, ja nisam to htela da kažem i podsećam Skupštinu Srbije, a mnogi to pamte iz devedesetih godina, kada je upravo današnja predsednica Skupštine bila predmet vrlo grubih seksističkih izjava iz redova nekadašnje stranke predsednika Vlade. Danas kada su je branili od toga, upravo poslanici DS i mi smo, što se toga tiče, principijelni uvek.

Druga stvar, što se tiče naših članova, ne pristajemo da o njihovim izjavama govorimo, kada se citiraju neki tabloidi.

Međutim, mnogo važnije pitanje na koje želim da odgovorim je pitanje odnosa parlamenta i Vlade, da parlament ne treba da ima poverenje u državne organe, mora da postavlja pitanja i to je ono što mi ovde radimo i svakog utorka i četvrtka, kada postavljamo pitanja za svaki državni organ, za javno preduzeće ili za bilo kog ko donosi odluke kojima se odlučuje o životu, radu naših građana.

To je nešto čime se mi ovde bavimo i na taj način mi izražavamo sumnju i želimo da čujemo odgovore, uvek onda kada postoje neki razlozi za sumnju, da li su neke odluke donete na osnovu zakona, da li su svrsishodne, da li su u interesu građana i naše države.

Mi to ovde moramo nastaviti da radimo. To se zove nepoverenje narodnih poslanika u državne organe, a naravno da poštujemo i primenjujemo sve one odluke koje su na zakonu zasnovane, u skladu sa podelom vlasti, to nikome ne može pasti na pamet da dovede u pitanje, a najmanje DS.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima šef poslaničke grupe SNS, Zoran Babić, replika dva minuta.

ZORAN BABIĆ: Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo ministri, gospodine Đorđeviću, vidim da neki olako bace kamenicu ka SNS, a ja sam bio dovoljno vredan da sam pronašao biografije kandidata za ministre u Vladi 2008. godine, pa sam video da su svi ti kandidati svoje biografije otprilike stavili, iako je Vlada bila daleko veća, nego što je ova, da su uspeli da stave sve svoje biografije na ravno dve strane A4 formata, pa sam mogao da vidim da su ti vajni kandidati DS takvi da jedino što mogu da kažu da imaju završen fakultet, ne kažu koliko godina, odnosno decenija su studirali, ali zato imaju neke specijalne kurseve u SAD, poštujem.

Međutim, prvo zaposlenje je bilo u državnoj upravi. Posle 12, 13 godina studiranja, prvo zaposlenje u državnoj upravi i iz te državne uprave ne izlaze.

Imamo još neke zanimljive stvari, tadašnji kadar DS, kandidat za ministra poljoprivrede, kao svoju najveću vrednost ima i to je navedeno u biografiji, da je nosilac medalja sa prvenstva Balkana i Mediterana u skijanju na vodi. Tako je to, skijanje na vodi, vrlo bitno i te medalje koje je osvojio, za Ministarstvo poljoprivrede.

Nemam problem što se kolega Dragin skijao na vodi i što je veoma uspešan u tome, ali imam problem što je posle u vršenju svoje vlasti nasankao i Azotaru i poljoprivrednike i mnoge druge kroz razne stvari protivzakonite, kriminalne, a koje je uradio i koje mogu da se mere u milionima i milionima evra.

Oni koji bace kamen na SNS, prvo moraju dobro da pogledaju u ogledalo i ono šta vide kao odraz u tom ogledalu.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Babiću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, šef poslaničke grupe, dozvolite da završim rečenicu, ali konkretno na ovaj zakon, ovlašćeni predstavnik, šef poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

16/2VS/IP

Pokušali ste da me zbunite.

Izvolite.

ĐORĐE MILIĆEVIĆ: U svakom slučaju, zahvaljujem gospodine Bečiću, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, poštovani gospodine Đorđeviću, predsednik Vlade Republike Srbije u vrlo jasnom i precizno definisanom zakonskom roku, predložio je i prosledio Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog kandidata za ministra odbrane i to jeste obaveza i dužnost, ne samo predsednika Vlade Republike Srbije, već svih nas da poštujemo zakon.

Mi smatramo da ovako definisan predlog jeste u potpunosti ispravan i opravdan, ne samo zbog formalnih i legalnih razloga, jer u potpunosti se slažemo sa onim što je predsednik Vlade Republike Srbije istakao u uvodnom izlaganju, da nije dobro da ovako kompleksan i složen sistem odbrane bude bez rukovodioca.

Naravno, poslanički klub SPS podržaće predlog predsednika Vlade Republike Srbije, predlog kandidata za ministra odbrane, i podržavajući ovaj predlog, mi kao poslanički klub još jednom želimo da predsedniku Vlade, celokupnoj Vladi Republike Srbije, damo jasnu i nedvosmislenu podršku u realizaciji onoga što smatramo da jesu suštinski ciljevi. Tu mislimo na stvaranje moderne i razvijene, uređene, ekonomski uspešne Srbije i Srbije koja će, ubeđeni smo, biti deo porodice evropskih naroda.

Socijalistička partija Srbije deo Vlade Republike Srbije i mi delimo odgovornosti i vrednosti, kada je reč o radu Vlade Republike Srbije, ali delimo i sankcije od birača, građana na izborima, kao i naši koalicioni partneri, podjednako.

Mi smo ubeđeni da, radeći na realizaciji onoga što jesu proklamovani ciljevi i načela Vlade Republike Srbije, mi radimo u najboljem interesu naših građana i da to jeste put i pravac kojim Srbija mora i treba da ide u narednom vremenskom periodu i da reformski kurs Srbije nema alternativu.

Mi smo ponosni na rezultate rada Vlade Republike Srbije i smatramo da je ova vlada postigla istorijske rezultate, pre svega na polju unutrašnjih reformi, ojačan je i osnažen međunarodni ugled Srbije, što smatramo da je veoma važno i značajno, a kada je reč o regionu, rekao bih da je Srbija danas u regionu postala simbol nekih novih vrednosti.

Dakle, ova Vlada i prethodna Vlada Republike Srbije podigle su lestvicu kada je reč o rezultatima, o ciljevima koji se žele postići i ova i prethodna Vlada jesu uvele jednu novinu u politički život Srbije, a to je neuporediva odgovornost, ozbiljnost i posvećenost kada je reč o poslu za koji je preuzeta odgovornost.

Mi smo mnogo puta do sada rekli i to je mišljenje i stav poslaničke grupe SPS, to je naše legitimno pravo i smatramo da su dve ključne reči kada govorimo o radu Vlade Republike Srbije reforme i modernizacija.

Smatramo da je Vlada u prethodnom vremenskom periodu pokazala i spremnost i sposobnost da se suočava sa problemima, da vodi jednu aktivnu politiku, da ide u susret problemima i da ih rešava u interesu naših građana.

Smatramo da je Vlada Republike Srbije pokazala spremnost da o svim otvorenim važnim i značajnim pitanjima vodi otvoreni dijalog, upravo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i na taj način Vlada je pokazala jedan ozbiljan i odgovoran odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu.

Ova Vlada Republike Srbije je pokazala jasno da vodi politiku bez maske, da ne želi ništa da prikrije, da sakrije i onda kada se obraća građanima Srbije i kada im saopštava teške i nepopularne mere, mere koje predstavljaju nužnost, jer iz krize 16/3VS/IP

se ne izlazi popularnim, već nužnim merama, na kojima se ne može politički profitirati, ali isto tako, pokazala je da želi da vodi politiku i onda bez maski, kada vodi važne i značajne razgovore sa predstavnicima međunarodne zajednice.

U eri dnevno-političkih događaja i raznih pokušaja, izmišljenih afera, raznih omalovažavanja, odnosno pokušaja spletkarenja političkih događaja, omalovažavanja rada Vlade Republike Srbije, mi smatramo da Vlada ne treba da gubi vreme, već da se bavi samo opštim uspesima i ciljevima.

17/1DJ/CG12.45-12.55

Predlog kandidat o kojem danas govorimo, predlog kandidata za ministra, mi sagledavamo zapravo kao deo jednog čitavog procesa, procesa koji je započet onog trenutka kada je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije, procesa koji ima jasan cilj, a to je realizacija proklamovanih ciljeva i načela Vlade Republike Srbije.

Kada je reč konkretno o kadrovskom predlogu, kada je reč konkretno o gospodinu Đorđeviću, reč je o čoveku koji dolazi iz sistema, što smatramo da je jako dobro, neko ko poznaje način i funkcionisanje sistema odbrane.

Verujemo da ćete obezbediti kontinuitet realizacije jedne jasne vizije sistema odbrane. Temelji te jasne vizije postavljeni su tokom mandata prethodne i ove Vlade Republike Srbije.

Vojska Srbije danas ima ogromno poverenje i ima ogromnu podršku građana Srbije. Ta podrška i to poverenje nisu došli sami od sebe. Uložen je veliki rad, uložen je veliki trud i rezultati tog rada i tog truda jesu vidljivi i prepoznatljivi.

O značaju sistema odbrane, rekao bih da danas govori velika zainteresovanost mladih ljudi za upis u Vojnu gimnaziju i Vojne akademije. Verujem da ćete nastaviti, gospodine Đorđeviću, kao ministar odbrane sa unapređenjem položaja i standarda pripadnika Vojske, da će namenska industrija, a to je nešto što je prepoznala prethodna Vlada i ova Vlada Republike Srbije, da će namenska industrija biti osnovni pokretač svega.

U skladu sa svojom vojnom neutralnošću, želim i o tome da kažem nekoliko reči, obzirom da su danas izneti različiti stavovi, različita mišljenja i ja želim da iznesem stav i mišljenje poslaničke grupe SPS. Dakle, mi verujemo da, u skladu sa svojom vojnom neutralnošću, Srbija je u prethodnom vremenskom periodu, a mi verujemo da će tako biti i u narednom vremenskom periodu, gradila i razvijala dobre odnose sa vojskama zemalja i na istoku i na zapadu.

Mi smatramo da cilj Srbije, namera Srbije nije da postane član NATO, ali poštujemo stav Vlade Republike Srbije sa jednim partnerskim odnosom, odnosno da imamo jedan, da budemo odgovoran i ozbiljan sagovornik sa NATO u cilju zajedničkog doprinosa očuvanju stabilnosti u regionu.

Pri tome, naravno, imamo na umu i opasnost od migrantske krize i naravno probleme terorizma. Ovo pitanje danas u javnosti, ne pričam o kolegama koje su danas govorile u Republičkom parlamentu, ali ovo pitanje danas u javnosti čini mi se da pokušavaju da politizuju neke političke opcije i da na taj način prigrabe nekakve jeftine političke poene i čini mi se da to rade političke opcije koje u ovom trenutku na to imaju najmanje pravo.

To ne čine, kako oni tvrde, iz patriotskih već iz političkih razloga i političkog marketinga jer svoj patriotizam imali su prilike da pokažu na delu onog trenutka kada su imali odgovornost, kada su obavljali odgovorne funkcije, kada su vodili Vladu Republike Srbije, kada je Srbiji otet deo teritorije, kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, kada nas apsolutno niko ništa nije pitao, a kada je 80 do 90 zemalja prihvatilo akt jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije.

Šta je tada bio najviši stepen političke aktivnosti tih političkih opcija? To što su organizovani protesti? To što je srušen kiosk? Što je zapaljena američka ambasada? Dakle, nije ovde reč o patriotskim, već o čistim političkim razlozima i čistom političkom marketingu.

Vlada Republike Srbije, rekao bih, jednom mudrom politikom na pravi način vodi računa o interesima onih koji žive na prostoru Kosova i Metohije, a smatraju Srbiju svojom državom i Vlada Republike Srbije je bila i uvek će biti uz svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.

17/2DJ/CG

Kada govorimo o patriotizmu, nije tema ali želim da kažem šta je za nas patriotizam danas. Patriotizam danas je i svaka nova fabrika. Patriotizam danas je svako novo radno mesto, svako sačuvano radno mesto. Patriotizam danas je obnovljena infrastruktura, uspešna ekonomija, ali i bolji životni standard građana. Dakle, sve ono na čemu uspešno radi Vlada Republike Srbije.

Na samom kraju, procena predsednika Vlade da u složenim vojno-političkim odnosima u svetu i migrantskoj krizi bude imenovan i izabran novi ministar odbrane, ponoviću, za nas je u potpunosti i ispravna i opravdana.

Nama je neophodan celovit sistem odbrane i neophodan nam je kontinuitet, ono o čemu je u uvodnom izlaganju govorio i predsednik Vlade Republike Srbije.

Ovo namerno napominjem zbog onih koji kritikuju odluku o izboru ministra na mesec ili dva do formiranja nove Vlade Republike Srbije, a istovremeno ne znaju ili neće da znaju da sistem odbrane ne poznaje izbore, da sistem odbrane ne poznaje terorizam, izazove, rizike i pretnje ili bilo koji drugi oblik ugrožavanja naše bezbednosti.

Upravo zbog svega toga nam je neophodan kontinuitet i kvalitet u rukovođenju sistema odbrane.

Još jednom, na samom kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predlog predsednika Vlade Republike Srbije, predlog kandidata za ministra odbrane. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodinu Đorđu Milićeviću, šefu poslaničke grupe SPS.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike Prve beogradske gimnazije, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodna poslanica Marija Obradović. Izvolite.

MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade, kandidatu za ministra odbrane, gospodine Đorđeviću, pre nego što govorim o tački dnevnog reda, iskoristiću ovu priliku, približavamo se i 8. martu, danu kada se između ostalog borimo i za politička prava žena, bolju poziciju žena i želela bih posebno da danas uputim apel mladim damama koje se nalaze na galeriji, da dobro zapamte ovaj dan, možda ćemo neke od njih i videti jednom u parlamentu. Hvala vam što ste danas ovde.

Hoću da se na početku osvrnem na današnji tok diskusije. Zaista sam došla jako lepo raspoložena i ponosna na današnjeg kandidata, raspoložena za današnju diskusiju, jer današnji kandidat, njegova biografija, ono što govore njegovi rezultati rada su nešto na šta možemo biti ponosni, ne samo mi iz SNS, nego i mi koji smo glasali za ovu Vladu Srbije.

Radeći na poziciji državnog sekretara u poslednje četiri godine, zaista je bio jaka, snažna desna ruka ministru odbrane, bilo da je to bio sada aktuelni premijer Aleksandar Vučić, tada ministar odbrane od 2012. ili kasnije uvaženi gospodin Nebojša Rodić i kasnije gospodin Bratislav Gašić, što na samom početku govori u prilog i tom sižeu današnje diskusije, da nismo mogli čuti ni jednu ružnu ili lošu reč o kandidatu za ministra odbrane, Zoranu Đorđeviću.

Pažljivo sam slušala i razmišljala sam na koji način će, pretpostavljam, opozicioni poslanici da opišu kao lošeg našeg kandidata i dogodilo se ono što ne ide na čast ni jednom intelektualcu, a to je da spinujete raspravu. Spinovanje znači

17/3DJ/CG

kada vam ne odgovara realno stanje ili istina, vi pokušavate da to izvrćete, usmeravate u drugom smeru, ne biste li doveli gledaoce, slušaoce u zabludu, a sve kako biste kupili neko vreme.

Ja sam zaista lično zgrožena, pretpostavljam i intelektualci Srbije diskusijom koju smo mogli čuti od opozicionih poslanika i to je zaista ispod svakog nivoa akademske čestitosti, nekog morala koji vi nosite sa sobom, kako napreduje vaš stepen obrazovanja. Da se neko poigra, da tako iskarikira kristalno čistu biografiju i kada je obrazovanje u pitanju i kasnije profesionalna karijera i da se neko ismeva zašto stručni radovi iz oblasti ekonomije, posebno finansija su ispisani na dve strane, to je zaista nešto što ne treba komentarisati.

18/1BD/VZ12.55 – 13.05

Ja verujem da svako, ali svako u Srbiji bi rado ispisao na dve strane svoje radove, koji se tiču nivoa jednog mastera, a u toku je i završetak doktorske disertacije u oblasti ekonomije.

Kada govorite o Zoranu Đorđeviću, treba reći ne samo da je četiri godine državni sekretar, ozbiljan državni sekretar, koji je dugo, gotovo tri godine, obavljao poslove jedinog državnog sekretara u Ministarstvu odbrane i često su govorili da imamo samo jednog državnog sekretara, a da treba da ih bude pet, jer tako je uvek bilo ranije, pre 2012. godine, a on bi često govorio – ne, ja samo radim poslove za pet državnih sekretara, a ne bih rekao da nam je u ovom trenutku zaista i potrebno pet. To je u duhu racionalizacije.

Trudili smo se da budemo maksimalno ozbiljni i posvećeni i odgovorni u onim poslovima i zadacima koji su nam povereni i upravo su to rezultati gospodina Zorana Đorđevića.

Ključne reči, kada govorimo o današnjem kandidatu za ministra odbrane, su bezbednost i odbrana, finansijska kontrola i revizija, finansijsko i strateško planiranje. Ne znam koliko smo o ovako ozbiljnim terminima mogli da govorimo u nekom prethodnom periodu i zato je sramota za sve ono što smo čuli danas u negativnom kontekstu. Moramo biti pristojni i reći ono što jeste činjenica. Tome moramo da se poklonimo. Politička igra, politički marketing, to je nešto o čemu možemo da razgovaramo.

Osim pozicije državnog sekretara, Zoran Đorđević je i predsednik političkog Saveta za rodnu ravnopravnost. Posebno je ružno što su se danas opozicioni poslanici ismevali toj poziciji, tako ozbiljnom Vladinom telu, koje je zaista napravilo pozitivne rezultate u sferi rodne ravnopravnosti, posebno ono što je naša međunarodna obaveza, a to je implementacija Rezolucije 1325 UN, „Žene, mir, bezbednost“ o poziciji žene u sektoru bezbednosti.

Zoran Đorđević je, takođe, i na poziciji nacionalnog direktora za naoružanje.

Ono što je najveći procenat njegovog angažmana u dosadašnjem radu u Ministarstvu odbrane je finansijska kontrola. To je ono čemu nije dovoljno poklanjana pažnja u prethodnom periodu pre 2012. godine i zato kažem da je to veoma značajna desna ruka ministra odbrane. Često se brkaju pojmovi i kada govorimo o različitim kandidatima za ministra odbrane, da li su sposobni ili ne da obavljaju tu funkciju. Ne zaboravite da je tačno definisano koje su nadležnosti ministra odbrane, a koje su nadležnosti Generalštaba, odnosno Vojske Srbije i često se negde menjaju teze ko komanduje, a ko rukovodi onim civilnim delom, dakle, civilnom administracijom u Ministarstvu odbrane i to je vrlo opasno. Dakle, u ovom trenutku Zoran Đorđević je zaista kandidat koji može da odgovori svim obavezama ministra odbrane.

Hoću da spomenem da je dolazeći na funkciju državnog sekretara i preuzimajući u najvećem delu finansijsku kontrolu Ministarstva odbrane, gospodin Đorđević je uveo red na VMA, pre svega na Upravi za vojno zdravstvo. Tada je kupovina u vojnom zdravstvu bila ad hok, nije bilo nikakvih planiranih nabavki. Danas mi možemo da govorimo o procentu od 95%. Dakle, 95% je realizovan plan nabavki u vojnom zdravstvu. To je veoma važan podatak koji govori o ozbiljnosti, o transparentnosti, o smanjenju, značajnom smanjenju stepena korupcije koji je pre 2012. godine zabeležen, po istraživanjima Transparency International, kada smo bili u grupi D plus, u grupi izuzetnog rizika od korupcije. Sada se nalazimo u grupi C, umerenog rizika od korupcije, gde imamo 77 pokazatelja, od toga smo u 44 pokazali pozitivne pomake i napredak kada je Vojska Srbije u pitanju.

18/2BD/VZ

Evo, još nekih pokazatelja. Izvršenje budžeta za 2014. godinu je bilo 99,4%. Slično je i za 2015. godinu, što nam ukazuje da se izuzetno ozbiljno, racionalno bavimo i planiranjem budžeta, a i kasnije utroškom sredstava.

Još samo jedan podatak, da prodajom i viška naoružanja i vojne opreme, planiranjem javnih nabavki, nabavki u Vojsci inače, su ostvarene značajne uštede, to su uštede od 11 miliona evra u Vojsci, uglavnom i u sferi reprezentacije energenata, putovanja.

Ima još mnogo stvari o kojima smo govorili u prethodnom periodu kao velikom uspehu Ministarstva odbrane. Ja sam se ovog puta okrenula finansijskom sektoru, ekonomiji, jer je to ono što su zapravo rezultati kandidata za ministra odbrane Zorana Đorđevića.

Ja bih danas pozvala da glasamo za ovog kandidata, za ministra odbrane, jer njegovi rezultati to u svakom slučaju garantuju, da će on i dalje ozbiljno i posvećeno se baviti zadacima koji su njemu povereni, a sve današnje zamerke, da nismo učinili nešto u zakonskom roku zaista ne stoje. Zakonski rok je određen. Da li je urađeno u prvom danu ili poslednjem danu zakonskog roka, ne menja stvar. Zakonski rok je ispoštovan.

Još jedna vrlo važna stvar. Šta god da uradimo neće biti dobro, to vam je jasno. Više puta smo čuli komentare u tom smeru. Ono što jeste važno je da nijednog trenutka, bez obzira da li smo čekali dva meseca, 15 dana, dva dana, nijednog trenutka Ministarstvo odbrane nije bilo ni za tren blokirano, zaustavljeno ili bilo koji procesi u Ministarstvu odbrane usporeni ni na koji način. Ministarstvo odbrane je jedan složen, komplikovan sistem, ali veoma stabilan sistem. Mi bismo kao država bili u velikoj opasnosti ako bi tako ozbiljan sistem, ključan stub Republike Srbije zavisio od postavljenja jednog čoveka. Mislim da je Srbija mnogo, mnogo ozbiljnija država sa svojim čvrstim, stabilnim sistemom. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima narodni poslanik Vanja Vukić.

VANjA VUKIĆ: Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani gospodine prvi potpredsedniče Vlade i ministre spoljnih poslova, gospođo Bogosavljević Bošković, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, SPS kao državotvorna stranka i stranka koja u potpunosti podržava politiku Vlade Republike Srbije podržaće i predlog predsednika Vlade Republike Srbije da se za ministra odbrane izabere gospodin Zoran Đorđević.

Mnoge stranke koje za sebe smatraju da su ozbiljne, a danas su u opoziciji, a mogu slobodno reći da su se nadale da Vlada neće predložiti kandidata za ministra odbrane i da time neće ispuniti svoju zakonsku obavezu. Naravno, to se nije desilo, i pošto je Vlada odgovorna i pred zakonom i pred narodom, predlog je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zatim su se nadali, nakon što je Vlada dostavila taj predlog za novog ministra odbrane, iako to nije bila izričita zakonska i poslovnička obaveza, da nećemo birati novog ministra i da to upotrebe u svrhu jeftinih političkih poena. Naravno, ni to se nije desilo.

Zašto su se nadali? Nadali su se jer znaju da svako pojavljivanje članova Vlade na čelu sa vama, gospodine prvi potpredsedniče Vlade i premijerom gospodinom Vučićem i svim ministrima u Vladi, njima umanji podršku u biračkom telu, što je posebno osetljivo danas, dan uoči raspuštanja Narodne skupštine Republike Srbije, jer im je čak i cenzus neizvestan.

18/3BD/VZ

Ali, pošto se ova Vlada ne plaši da izađe pred narodne poslanike i građane, danas ipak razmatramo predlog da se izvrši izbor novog ministra odbrane. Vlada i Narodna skupština su institucije od najvećeg autoriteta, a na njihovom čelu moraju biti odgovorni ljudi. Upravo današnja sednica na kojoj biramo ministra odbrane, i to uoči raspisivanja parlamentarnih izbora, potvrđuje odgovornost i ozbiljnost ljudi koji su na čelu Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane predstavljaju stub bezbednosnog sistema i sistema odbrane Republike Srbije.

19/1TĐ/LŽ13.05 – 13.15

U trenutku migrantske krize, kada je Savet za nacionalnu bezbednost procenjivao bezbednosne izazove, rizike i pretnje i svojom odlukom ovlastio ministra odbrane da u slučaju potrebe stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost radi zaštite građana, države i imovine od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja, smatramo da je važno da Srbija ima ministra odbrane i da je najprihvatljivije da to bude neko iz sistema odbrane kao što je gospodin Zoran Đorđević.

Pored migrantske krize postoje i drugi bezbednosni rizici, a to su, pre svega, situacija u našoj južnoj pokrajini KiM, gde imamo na delu bacanje suzavca u parlamentu, nerede na ulicama, molotovljeve koktele. Zatim, terorizam. Neću da kažem da je Srbija danas ugrožena od terorizma, ali situacija koja se desila, u novembru, u Francuskoj mora nas držati na oprezu u svakom trenutku.

Danas u Srbiji Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su institucije sa najvećim poverenjem među građanima, što nije bio slučaj pre 2012. godine, o čemu sam već govorio u Narodnoj skupštini, a ponoviću i danas, jer smatram da građani Republike Srbije moraju to da znaju.

Istraživanje koje je sprovedeno od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju kaže da u periodu od 2008. do 2012. godine Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nikada nisu uvažavali manje poverenje od strane građana nego u tom periodu. Dakle, od kada postoji Ministarstvo odbrane u Srbiji koje je kao i Vojska tradicionalno imalo najveći ugled kod građana, u tom periodu je potpuno srozano i svedeno na nivo institucije kojoj građani ne veruju. Dakle, Ministarstvu odbrane u tom periodu nije verovalo čak 67% građana. Ispred Ministarstva odbrane u tom periodu bili su crkva, policija, vojska, MUP, obrazovni i zdravstveni sistem.

Od 2012. godine situacija u Ministarstvu odbrane se dosta popravila, što pokazuju i kasnija istraživanja, tako da je danas Vojska ponovo na prvom mestu po poverenju građana. Ne samo to, nego i saradnja Ministarstva odbrane sa drugim državnim organima bila je unapređena, posebno sa MUP, što mogu da kažem iz svog sopstvenog iskustva.

Kao bivši državni sekretar u MUP i kao bivši šef kabineta ministra unutrašnjih poslova sarađivao sam, odnosno pokušavao da sarađujem sa Ministarstvom odbrane u periodu od 2008. do 2012. godine, i mogu da potvrdim da koordinacije ova dva ministarstva, koja po prirodi posla moraju da sarađuju, gotovo i da nije bilo.

Pokušavao sam da nabrojim primere ne saradnje između ova dva ministarstva, ali sam se ipak opredelio da govorim o saradnji ta dva ministarstva. Saradnje ta dva ministarstva nije bilo ni u jednom pogledu.

Saradnja dva ministarstva se uspostavlja tek od 2012. godine kada na čelo Ministarstva odbrane dolazi gospodin Vučić, a nastavlja se i dolaskom ministra Nebojše Rodića i Bratislava Gašića. Kao jedan od dobrih primera saradnje ova dva ministarstva, istakao bih rešavanje prenosa imovine i sredstava nakon prelaska civilne zaštite u Sektor za vanredne situacije MUP. Nakon preuzimanja kadrova, godinama se čekalo na izvršenje obaveze Ministarstva odbrane da se imovina i sredstva, kojim je Civilna zaštita raspolagala, a koja su bila neophodna za funkcionisanje Sektora za vanredne situacije, prebaci MUP. To je realizovano tek u periodu nakon 2012. godine. Zašto ovo ističem? Zato što se radi o sektoru koji spašava živote ljudi, imovinu, zato što je izuzetno rizičan posao i zato što je država dužna da tim ljudima obezbedi najbolje moguće uslove i opremu.

Sa druge strane, i MUP je imalo razumevanje za Ministarstvo odbrane, pa je te iste godine MUP ustupio bazne stanice na korišćenje Ministarstvu odbrane. Da pojasnim, to su ručne radio-stanice, građanima poznate kao motorole, iako je to ime

19/2TĐ/LŽ

proizvođača. Zatim, personalizacija zdravstvenih i službenih legitimacija koja je takođe vršena u MUP za Ministarstvo odbrane itd. Zajednički su realizovane i mnoge druge akcije i aktivnosti o kojima ne mogu javno da govorim. Sve sam to naveo jer je to doprinelo i uštedama u Ministarstvu odbrane i MUP, a samim tim i u budžetu Republike Srbije i građanima Republike Srbije.

U ovom periodu od 2012. godine do danas politiku Vlade Republike Srbije su sprovodili pored ministra, što se podrazumeva, i državni sekretar Ministarstva odbrane koga biramo danas za ministra.

Kao što sam već rekao, SPS će podržati ovaj predlog, bez obzira na najavljene parlamentarne izbore, jer Ministarstvo odbrane mora da ima čoveka na čelu iz sistema koji može u narednom periodu da odgovorno obavlja funkciju.

Kao nekadašnji državni sekretar MUP-a, imao sam prilike da sarađujem sa gospodinom Đorđevićem i ta saradnja je bila korektna i efikasna i uvek u interesu države.

Kao narodni poslanik i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, mogu da istaknem njegovo poštovanje prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, posvećenost svim pitanjima koja su u vezi sa radom parlamenta i stručnost u predstavljanju Ministarstva odbrane.

Na kraju, ponovo da kažem da će SPS podržati predlog predsednika Vlade za izbor gospodina Zorana Đorđevića za ministra odbrane. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Ja nemam nikakve primedbe na proceduru. Mislim da je ona ispoštovana, bez obzira što su izbori, koliko sutra, biće zakazani za neki dan, a održani za 45 ili malo više dana. Mislim da je procedura ispoštovana i tu nemam nikakvih primedbi.

O kandidatu neću da govorim zato što ne bih imao da kažem ništa loše o kandidatu, nemam ni ništa dobro, ali je loše za kandidata to što se bira sada za ovaj kratak period i to je, s jedne strane, verovatno odanost, pre svega, pozivu kojim se bavi, odnosno instituciji u kojoj radi, a to je Vojska Srbije.

Naravno, ne pada mi na pamet da govorim bilo šta loše o Vojsci Srbije. To je jedna respektabilna organizacija koja ima svoje mesto u ustavno-pravnom poretku ove zemlje, koja ima svoje mesto u društvu i tu nema nikakvih primedbi. Vojska radi svoj posao. Vojska ne može da bude kriva ni za šta. Uvek su za to što Vojska radi loše krivi političari, i to je ono o čemu sam želeo da pričam danas i govoriću o tome bez ozbira što je predsednik Vlade pobegao, po starom običaju, sa duela, ali tu je prvi potpredsednik…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Živkoviću, stvarno je sramota da na takav način govorite u velikoj sali Narodne skupštine.

Premijer se izvinuo i smatramo da je obaveza na koju je morao da ode veoma važna i rekao je da će se odmah posle toga vratiti.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Oduzimate mi vreme.

PREDSEDAVAJUĆI: Nije u redu to što radite, gospodine Živkoviću, ali to je vaš manir i vaš kukavičluk.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Znači, uzeli ste mi 30 sekundi.

Prvo, premijer može samo da se izvini, a izvinuo je jedan gimnastički pojam, ali nema veze.

19/3TĐ/LŽ

Prema tome, poziv na TV duel i na bilo kakvu raspravu, to je do sada bilo bežanje i neću da se vraćam na to.

Šta je sa Vojskom u poslednjih nekoliko godina? Vojska je od strane politike u ovoj državi uvređena, povređena, ponižena nekoliko puta. Imamo primer da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije bio postavljen za šefa odbrane grada Šapca od poplava. Na kojoj se to vojnoj školi uči odbrana od poplava? Gde to ima u istoriji Srbije da su generali, još načelnik Generalštaba, branili grad od poplava? Što nije poslat u Obrenovac, ako je već to bio način borbe protiv nepogode, pa da spasi Obrenovac?

Druga teška uvreda Vojske je to što su prošle godine smanjene plate i dnevnice u Vojsci. Dnevnice su smanjenje desetak puta, možda i više, petnaestak puta, i to za ljude koji obavljaju vrlo odgovoran posao za bezbednost zemlje u nečemu što se nekad zvalo kopnena zona bezbednosti, ne znam kako se zove sada. Znači, na jugu Srbije. Njima su dnevnice sa jednog pristojnog iznosa smanjene na potpuno besmislenu cifru.

O opremi Vojske, o izjavi da Vojska nije imala za svakog vojnika po jednu uniformu, neću da govorim, to je besmislica par ekselans. Ja nikada nisam video golog vojnika, niti polugolog, niti da je išao u ne znam čemu, nego su svi uvek imali uniforme, naravno. Možemo da govorimo o kvalitetu, možemo da govorimo o kvalitetu smeštaja, ishrane, o svemu tome, ali to nije tema danas.

Konačno, najveća uvreda Vojske i ono po čemu će se, nažalost, neopravdano pamtiti Vojska za ove dve, tri godine, to je slučaj helikopter. Naravno da i ministar ima obavezu i predsednik Vlade i svi drugi da kroz komisiju koja je formirana, da li u ministarstvu, da li u Generalštabu, ne znam, istraži sve detalje oko te nesreće.

20/1MG/IR13.15 -13.25

Ja sam već rekao i ponoviću, da nesreća je posledica visokog nehata i bahatosti tadašnjeg ministra, podizanje helikoptera bez bilo kakve potrebe koje je dovela do toga da ljudi stradaju.

Naravno, da je tu predsednik Vlade, ja bih ga pitao i o tome detaljnije, a pošto je tu potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, ja ga pitam šta je sa istragom o odgovornosti za smrt dvoje službenika u Libiji? Ja znam da su oni poginuli, da li od bombe, da li od terorista. To je nesumnjivo. Ali, ko je njih doveo u situaciju da budu na mestu, gde je svima bilo jasno, pa i njima i oni su molili da budu vraćeni na mestu gde je njihova bezbednost bila maksimalno ugrožena, ko je za to kriv? Neću da okrivljujem nikoga ni predsednika Vlade, ni potpredsednika ministra, ali njih dvojica moraju što pre da nam daju odgovor...

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Dačić, potpredsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade gospodin Dačić.

IVICA DAČIĆ: Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, kao što ste čuli od samog premijera zbog njegovih obaveza danas on me je odredio da u ime Vlade budem na ovoj tački dnevnog reda. Drago mi je, da je gospodin Živković rekao, da što se tiče procedure da je ona potpuno ispoštovana, želim da podsetim da je ta procedura dodatno iskomplikovana u prethodnim mandatima vlada zbog slučaja kada je Dinkić bio smenjen sa mesta ministra i onda je uvedena kategorija da on ne može da ostane do izbora na tom mestu nego da se mesto njegovo poverava nekom drugom i da ima rok kada mora da se izabere novi ministar.

Prema tome, mislim da ne stoji ovo izjašnjenje gospodina Živkovića da je premijer pobegao, ja koliko se sećam on je prošli put ovde bio i sam protiv svih vas, ja bih pre rekao da ste vi pobegli, nema vas nigde ovde. Ali, to je tako otprilike, znate kako to izgleda, tako ste i tražili izbore, pa kada ste dobili izbore sada je problem što su raspisani izbori. Ja još nisam video od nekoga da tako vrši samoubilački potez kao što ste viuradili.

Vi znate da sam ja bio protiv izbora, a vi ste svaki dan pričali o izborima i molili ste Boga da do izbora ne dođe, a znate šta na RTS je postojala kada sam ja bio mali emisija „Tražili ste, gledajte“. E, sada ćete da vidite kako izgleda to i koliko ćete dobiti na izborima?

(Marija Obradović: Pazi šta želiš, možda ti se ostvari.)

Molim narodne poslanike da ne dobacuju.

PREDSEDAVAJUĆI: Nastavite, gospodine potpredsedniče.

IVICA DAČIĆ: Kada je reč. Ne, ne ja uvažavam ove primedbe.

PREDSEDAVAJUĆI: Znam da ste sada jedno mislili a drugo rekli.

IVICA DAČIĆ: Da. Moramo sada da vodimo račun šta govorimo zbog ovih stalnih primedbi. Molim vas, kada je reč o vojsci, vojska ima ne samo zadatke u odbrani zemlje u smislu rata, već, nažalost i u oblastima u koje spadaju takozvane prirodne katastrofe, elementarne nepogode. Kada sam ja bio ministar unutrašnjih poslova tada je donet jedinstveni Zakon o vanrednim situacijama, gde su iz tri ministarstva, praktično izvučene sve službe i one su priključene MUP.To je vojska, odnosno Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i mislim da su iz poljoprivrede, jedan deo je izvučen kada je reč o ovim nekim inspekcijskim službama.

Međutim, kada su tako velike katastrofe u pitanju nesumnjivo je da vojska ima veoma značajnu ulogu zajedno sa policijom. Znači, ne samo sa sektorima za vanredne situacije. Tako da ne vidim ništa loše u angažovanju vojske. Takođe, moram da kažem

20/2MG/IR

da je vojska naša i policija, bez obzira ko šta mislio da su vremenom kako se ekonomska kriza zahuktavala, sve manje novca je ostajalo za opremanje vojske, a sve više se trošilo na plate.

Kao pogledate koliko se, ako se sećate u vreme kada ste prethodni put osvajali vlast pre 16 godina, vi ste tada govorili da MUP ima, mislim 100.000 policajaca, neko je govorio, a kada ste došli na vlast onda ste ustanovili da ih nema toliko.

Hoću da kažem da je očigledno da ovde ne treba mešati političke stvari od onih koje se tiču sistema odbrane i vojske. Kada je reč o odgovornosti za pad helikoptera, naravno politički gledano, mi možemo da raspravljamo sa aspekta jedne ili druge stranke, ali na tome treba da rade državni organi koji treba da daju konačnu ocenu o svemu tome. Uostalom i vi ste sada spomenuli pitanje ambasada, ja apsolutno stojim pri odluci i smatram da Srbija treba da ima otvorene ambasade, bez obzira da li su u pitanju u mestu, glavnom gradu ili su negde izmeštene, ali ne treba da zatvara ambasade u prijateljskim zemljama koje su imale otvorene ambasade za vreme bombardovanja Srbije.

Kada je reč o Libiji, rat u Libiji je počeo u februaru 2011. godine. Ambasada nije izmeštena u tom periodu, ona je ostala zato što je bilo naših ljudi. Moramda vam kažem da i danas, juče sam dobio obaveštenje da je na primer, ako imam dovoljno vremena želim samo jednu stvar da kažem. Jel se sećate, ja sam pozivao mnogo puta da napuste svi naši građani Libiju. Evo informacije, juče se javilo sedam naših državljana koji su došli pre nekoliko dana da rade za mariborsku „Tehnomontažu“. Od pre dve nedelje još dvojica naših državljana rade u restoranu u tripoliskoj ulici itd. Znači, pre tri meseca je bilo 250 naših ljudi, danas ih ima već više od 300.

Mi možemo eventualno da raspravljamo o tome da li će ambasada biti premeštena, da li će osoblje biti u Tunisu ili ne. U avgustu mesecu sam na intervenciju BIA poslao zahtev u Libiju našoj ambasadi da se hitno izjasni o svim okolnostima i o merama koje treba da se preduzmu. Jednodušna ocena svih koji su tamo je bila da je opasnost manja nego što je bila 2011. godine i da nema nikakve potrebe za zatvaranjem ambasade. Da li je bilo kršenja procedure ili ne, to će utvrditi komisija, ali vas molim da znate jednu stvar, oni koji su ih oteli koji su ih ubili u bombardovanju snose najveću odgovornost za sve to. Sve ostalo će biti ispitano i utvrdiće se i disciplinska odgovornost i naravno, ako postoji i krivično pravna odgovornost od strane tužilaštva.

Žao mi je što nisu, verovatno ćete ovu temu otvarati i u drugim diskusijama i stojim tu da vam pokažem i papire i sve, uvek sam se odazivao na svaki poziv Odbora za spoljne poslove, samo vas molim jednu stvar da imate u vidu. Svi ti ljudi o kojima govorite u Libiji su poslati još 2009. a neki 2006. godine. Ako je neko hteo da zatvara ambasade, ambasadu u Libiji imao je priliku da to uradi dok je bio na vlasti.

Umesto toga, oni koji su vodili Ministarstvo spoljnih poslova su ambasadoru dali blanko ovlašćenje da može bez mog odobrenja da napušta Tripoli i odlazi u Tunis kada god hoće. Sve je to urađeno za vreme prethodne Vlade Mirka Cvetkovića, odnosno kada su Vuk Jeremić i Borko Stefanović vodili ovo ministarstvo.

21/1AL/VK13.25 – 13.35

Ne bežim od te odgovornosti, ne bežim od te odgovornosti i veoma sam raspoložen da o tome diskutujemo. Vi znate da ja volim parlament, žao mi je što to nije tema danas, izvinjavam se gospodinu Đorđeviću, ali to svakako jeste tema.

Mi imamo ambasade u Siriji, imamo ambasade u Tunisu, imamo ambasade u Iraku. Iz Iraka nam svaki treći dan stižu informacije da se nalazi u nebezbednoj zoni, a kad već govorite o Tripoliju, u njemu ili u Damasku, u Damasku ima 48 ambasada.

(Zoran Živković: To nema veze sa nama.)

Ne znam ja da li ima veze ili nema veze.

Znate šta, naše ambasade u svetu, nisu turistička predstavništva, ambasade – to su državni organi koji imaju da štite naše nacionalne i državne interese i naših građana koji se tamo nalaze, da pomognu.

Želim da se zahvalim svim tim ljudima koji rade u diplomatiji upravo zbog toga što rade na tim mestima koja možda niko drugi ne bi prihvatio.

Zbog toga i njihove porodice to dobro znaju i znaju koliko smo, upravo ta Slađana Stanković je tražila premeštaj više godina unazad. Ja sam joj uvažio želju, ali znate šta je? Problem je u zakonu takođe. Ja kao ministar spoljnih poslova ne mogu da odredim nekoga da ide negde ako taj ne želi da ide.

Znači, u Ministarstvu spoljnih poslova postoji komisija za premeštaj, koja određuje ko gde ide. Raspisuje se konkurs za svako mesto. Slađana je bila vezista. Mogao je da ode samo neko iz Odeljenja za veze, odnosno za informacione tehnologije. U poslednje tri godine se niko od njenih kolega nije javio da je zameni.

Ja sam joj našao zamenu i u oktobru odredio čoveka koji treba da ode. Nažalost, desila se otmica i mislim da naša država ima obavezu prema toj porodici, naravno da brine i o njenoj deci, njen suprug je nezaposlen itd.

Ne izbegavam odgovornost, samo govorim šta je realnost.

Ako nemamo ambasadu, biće da smo krivi zašto nemamo ambasadu, jer tamo nije to prvi slučaj. Vi znate da je petoro naših ljudi bilo uhapšeno. Jedan je takođe bio uhapšen Babić. Uspeli smo da ih nekako oslobodimo.

Kakvo je stanje u Libiji, reći ću vam jednu stvar. Kada je bilo oko UNESKO-a razgovarao sam sa Vladom u Tobruku, sa premijerom i ministrom spoljnih poslova. Oni su mi obećali da će biti uzdržani oko Kosova i UNESKO. Sutradan, pošto sam čuo da ambasador u UNESKO neće to da posluša, ponovo sam zvao ministra spoljnih poslova, on je obećao – brate, sutra mi smo uzdržani. Oni su glasali za Kosovo zato što taj ambasador sluša predsednika parlamenta iz Tripolija.

Jednostavno u toj zemlji ne postoji jedinstven sistem vlasti. Zato, s druge strane, ambasada stranih nema u Tobruku. Zato je to veoma osetljivo pitanje, a iz razloga ne samo političkih odnosa, ekonomskih interesa, nego i zaštite naših ljudi moramo o tome svemu da vodimo računa.

Mi nismo trgovali oružjem sa Libijom u ovim godinama, barem kad sam ja ministar. Nisam ni jednu dozvolu potpisao, jer smo se premijer i ja dogovorili da nema vojne saradnje, tu je gospodin Đorđević i oni su se time bavili. Sa Libijom nije bilo saradnje u oblasti trgovine oružjem, niti vojne industrije.

Ko je odgovoran treba da snosi odgovornost. Politička odgovornost. Znate sada su izbori, na izborima će svako da snosi svoju odgovornost za svoje činjenje ili za nečinjenje.

Želim da gospodinu Đorđeviću ovaj mandat bude, barem da nema takvih neprijatnih situacija kakve su bile u proteklim godinama kao što su poplave ili elementarne nepogode.

21/2AL/VK

Što se tiče ratova, siguran sam da ih neće biti.

Što se tiče mene, ja sam tu, šta god mislite da mogu da vam odgovorim na ova pitanja, stojim na raspolaganju. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

(Zoran Živković: Replika.)

Da, ali po Poslovniku neko ima pravo pre vas, ali nema problema, evo daću prvo vama.

(Zoran Živković: Pomenut sam tri puta eksplicitno.)

Dobro, daću prvo vama.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Hvala.

Nisam dobio adekvatne odgovore. Nema potrebe da se potpredsednik Vlade krije iza Vojske. Nisam rekao da je Vojska loše učestvovala u odbrani od poplava, nego da je besmisleno da načelnik Generalštaba bude šef Štaba odbrane u jednom gradu. Naravno da Vojska ima svoju ulogu u oblasti bezbednosti i u toj svojoj trećoj misiji. Tu nema nikakve sumnje.

Što se tiče Libije, o tome je i potpredsednik najviše govorio, apsolutno je nedopustivo da neko bude, da to bude, ako se ne varam, jedina ambasada otvorena u Tripoliju i da to baš bude srpska ambasada bez bilo kakvog adekvatnog odgovora na preklinjanje, na molbe te gospođe koja je tražila da bude smenjena. Ne možete vi na silu nekoga da pošaljete tamo, slažem se, ali ne možete na silu nikoga ni da držite tamo, a to se desilo. To se upravo desilo. Mogli ste da je pozovete bez obzira da li ste našli zamenu. Ako se neko razboli, ako ima neku drugu potrebu da dođe, on dolazi.

Šta je problem dodatni? Dodatni problem sa Libijom je što dan danas nije došao u Srbiju, koliko sam ja obavešten, ambasador naš tamo. Šta on tamo radi sada? Zašto on nije došao da da svoj iskaz ovde u Beogradu pred nadležnim organima ministarstva ili nekih drugih organa, ne znam ko je još nadležan? Zašto se to nije desilo?

On je vama i predsedniku Vlade poslao jedno pismo, koje su neki procenili kao preteće, upozoravajuće. Šta se iza toga krije? To isto javnost treba da sazna.

Ono što je takođe važno, zašto se danas podiže borbena gotovost Vojske Srbije i zašto danas…

(Predsedavajući: Vreme.)

… i zašto danas, samo još jedna rečenica, predsednik države prenosi svoja ovlašćenja u odsustvu na budućeg ministra odbrane? Zašto? Gde to putuje predsednik?

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Replika, šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Izvolite.

(Zoran Živković: Kome?)

Vama gospodine. Imao je osnov za repliku i pre vaše replike gospodine Živkoviću, ali vaš je manirda izreknete optužbe a onda ne želite da čujete odgovor.

Izvolite gospodine Babiću.

ZORAN BABIĆ: Ovde je neko rekao da je premijer pobegao. Ja sam za neka bežanja čuo. Čuo sam i za bežanje od služenja vojnog roka, ali verujem da će o tim bežanjima od služenja vojnog roka bolje od mene govoriti moj uvaženi kolega gospodin Rističević.

Što se tiče premijera, uz uljudno i kolegijalno izvinjenje otišao je na otkrivanje Spomenika gospodinu Borislavu Pekiću koji je zajedno sa 13 intelektualaca

21/3AL/VK

1989. godine obnovio rad Demokratske stranke i nisam baš siguran šta bi u ovom trenutku da može rekao o pojedincima koji su ili u DS ili koji su proistekli iz te iste DS, verovatno stavljajući sebe na mnogo veći, dajući sebi mnogo veću vrednost nego što je vrednost gospodina Pekića u svim oblicima života.

Što se tiče odbrane grada Šapca, imao sam tu čast da kao fizičko lice, da kao pojedinac, kao dobrovoljac učestvujem u odbrani Šapca zajedno sa mnogo dobrovoljaca, zajedno sa stotinama policajaca, zajedno sa stotinama vojnika i nemerljivo je uloga načelnika Generalštaba Vojske Srbije u tom trenutku, koji je tu odbranu postavio jer da nije bilo svih tih ljudi, da nije bilo i njegove uloge u tom trenutku zbog neodgovorne, neozbiljne, nekompetentne vlasti u gradu Šapcu, neozbiljne vlasti u gradu Šapcu, mislim da bi grad Šabac doživeo mnogo goru sudbinu nego što je ta sudbina zadesila Obrenovac.

22/1MO/SM13.35-13.45

S druge strane, da, i u Obrenovcu, ali i u drugim mestima koja su bila ugrožena poplavama najviši zvaničnici, da li MUP-a Srbije, da li Ministarstva odbrane, preuzeli su svoju i zakonom i Ustavom obavezu, a to je da štite građane Republike Srbije. Onima kojima tako nešto nije jasno, prvo bi trebalo da pročitaju Ustav i zakon, pa tek onda da diskutuju u Narodnoj skupštini.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospodine Babiću.

Premijer je nekoliko puta izrekao izvinjenje, tako da mislimo da je kukavičluk kod onoga koji je takvu tvrdnju izrekao. Zahvaljujem se.

(Zoran Živković: Replika!)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

MARIJAN RISTIČEVIĆ: Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, premijer je mnogo propustio. Propustio je ovako pametnu diskusiju da čuje. Odmah da kažem, moj uvaženi kolega poljoprivrednih nije video golog vojnika. Tu se slažemo. Jedino ako je video kroz ključaonicu. Golog vojnika mogli su da vide samo oni koji su služili vojsku. Mogu da ga vide u uniformi i na tuširanju. On tu priliku nije imao. Kod nas poljoprivrednika, barem u mojoj generaciji, bilo je sramota ne služiti vojsku. Evo, gospodin Đorđević zna. Ja mislim da je on to služio negde osamdeset i neke. Verujem da je imao i poneki čin, mi koji smo služili tako vojsku malo duže. Ali, kod poljoprivrednika je posebna čast ići u vojsku, prave se ispraćaji, poziva familija. Danima se prave ispraćaji. Jel tako, gospodine Đorđeviću, budući ministre? Vi ste služili u Kumanovu, koliko ja znam, nagrađivani ste itd.

Moj kolega poljoprivrednik nije imao tu privilegiju i mi poljoprivrednici nikad nismo bežali od vojske. Nikada nismo bežali od svoje vojske, samo su tuđe vojske bežale pred nama. Ali, ovo je prvi slučaj i ja verujem da je ova diskusija bila takva da je premijer puno propustio, jer nije mogao da čuje diskusiju ispod svako celzijusa, je li tako, ispod svakog cenzusa.

Moj kolega poljoprivrednik je takođe imao dilemu Hamletovsku. Kod Hamleta je bilo - biti ili ne biti? Kod mog kolege poljoprivrednika, u poslednje vreme kada se održavaju sednice, dilema je – piti ili ne piti? Ali, ako je uveče, onda je to - ili na Skupštini biti ili na slavama piti? Evo, kolege kažu da više te dileme nema i ja verujem i zbog toga se izvinjavam, zbog njegovog nastupa. Takođe, moram da kažem, oni koji hoće da ga vrate u školu, među školske drugove, ne znam ko je to njemu poručio, ali znam da je neko u govoru pomenuo, to je teško. Kako vratiti u školu čoveka, posebno u višu školu, kad on tamo nije išao? Škola je išla njemu. Nije on išao u školu. Kako ga vratiti među školske drugove, kad on školske drugove nema? Ili su tamo negde u Makedoniji, Kumanovu, itd. Rubikon je sitnica, kada je u pitanju moj kolega poljoprivrednik, preko čega sve mi ovde prelazimo, ali, da krenemo redom.

Prvo, ja želim da čestitam budućem ministru. Verujem da će on kao ministar biti sluga narodu. To se dešava u poslednje dve ili tri godine. Kad biramo ministre, mi biramo sluge naroda. Oni su birali gazde i tako su se i ponašali. Nisu se ponašali kao narodne i državne sluge. Nisu državi i narodu služili, već su se državom i narodom služili u svoje svrhe, u svrhe svojih prijatelja. Situacija koju smo mi zatekli nije bila tragična, bila je super tragična. Nije bilo dovoljno crne boje kojom se mogla oslikati situacija u kojoj je naša zemlja bila, i po pitanju vojske i u svim segmentima društva. Majstori tranzicije, tajkuni, prijatelji ovih stranaka bivšeg režima su privatizacijom i grabizacijom naše čestite nekadašnje vojnike,

22/2MO/SM

seljake i radnike pretvorili u roblje bez ikakvih prava, čisteći njihova radna mesta, čisteći njihove poslove. Danas oni koji su ih doveli do ruba gladi, do siromaštva, su kobajagi zabrinuti za njihovu sudbinu.

Prošli ministar vojni je navodno razrešen zbog seksizma, zbog neukusne šale koja je naišla na osudu. Cena za takav postupak jednog ministra koji je radio nedeljom i kome se desilo to da se na ružan način šali sa jednom gospođom, cena za to je bilo razrešenje. Ali, kad već pričaju o seksizmu, ovo je njihov ministar vojni. Ne znam za mladu gospođu da li je punoletna, ali znam da je ova kohiba od 200 evra. Znam da se zabavljao. Dakle, kad je već o seksizmu reč, ovako su oni vršili svoju komandnu ministarsku funkciju, ali dok su bili vlast. Ovo je sa zabave za pravosuđe. Devojke su pradle, na njima se služi hrana. To su nečije ćerke, koje su prethodno rashlađivane da bi oni, u bahanalijama koje su dostojne jednog Kaligule, mogli što bolje da se zabave.

Imamo još dokaza. Ovo je devojka za suhomesnate proizvode. Niko za ovo nije odgovarao, niko nije smenjen, niko nije podneo ostavku. Ova devojka zatvorenih očiju je poslužila kao podmetač za crno grožđe, a sledeća otvorenih očiju za belo grožđe. Na kraju, ovako se konzumirala hrana – direktno sa rashlađenih devojaka koje su služile kao podmetač za hranu.

Danas iz te grupe, koja je tada vršila vlast i čiji ministar vojni očigledno nije znao šta je seksizam, koji se zabavljao na ovakav način, iz te grupe stranaka bivšeg režima dolaze priče o seksizmu. Oni štite žene, ali samo kad oni nisu na vlasti. Kada su oni na vlasti, onda žene mogu da budu i rashlađene da se hrana ne bi grejala, mogu da posluže i kao podmetači za hranu.

Šta reći o drugim njihovim vladarima? Šta reći o vojvođanskom vlastelinu? A onaj što je usnio predsednika Vlade Vučića u Dubaiju, a nije video kad se probudio svog predsednika gradskog odbora na Maldivima? Valjda strah od gubitka vlasti. Nije video opštu invaziju na Mondenska letovališta, zimovališta. Prava agresija je bila na Maldive.

23/1JJ/MJ13.45 – 13.55

Šta reći o njemu, gospodin Babić je rekao o skijanju na vodi, ministar poljoprivrede se skijao na vodi. Hajde da vidimo, potpredsednik stranke bivšeg režima, potpredsednik vojvođanskog vlastelina, njegove vlade i sekretar za poljoprivredu i ovaj je za poljoprivredu, ali ovaj se nije skijao na vodi, ovaj se skijao na snegu i to na veštačkom, leti, na plus 45 stepeni išao u Dubai. Mogao je on svom vojvođanskom vlastelinu ispričati kako je u Dubaiju, nije je morao sanjati Vučića.Mogu vam ispričati kako je skijati se na plus 45 u Dubaiju na veštačkom snegu, u velikoj hali, gde se samo ulaz plaća više nego što su tri prosečne plate radnika, ali kaže da mu je mirisao freon, pa mu je bilo „bljak“. Trebala je stranka bivšeg režima za takve pripreme poslati gospodina Ješića na zimsku olimpijadu, možda bi nam medalju doneo, kakve je uslove imao. Teško koji naš skijaš ima takve uslove da leti može da se skija na veštačkom snegu, posebno ne u Dubaiju.

Pored toga on je bio sportista na vodi. Voleo je sportove na vodi. U vreme kad Milorad Čavić nije imao bazen gde da trenira, gospodin Ješić je imao zatvoreni bazen i najverovatnije da se pripremao da pobedi Majkla Felpsa. Naš sportista, osvajač medalja, nije imao gde da se priprema, a gospodin Ješić, potpredsednik vojvođanskog vlastelina imao je zatvoreni bazen.

Posle silnih stanova…

(Predsedavajući: Molim vas gospodine Rističeviću, vratite se na temu.)

Izvinite ovo je vrlo bitno za odbranu zemlje, ministar to treba da zna šta su radili njihovi ministri i šta još uvek rade.

Kad odete tamo, pored onog kampa u Kamenici koji je veoma bitan za bezbednost gde se obučavaju mladi ljudi, imate i kuću na Tatarskom brdu, imate stan u Beču i sve sa platom od 1.000 evra. Koliko to ugrožava bezbednost ljudi? Kad neko ko je bio student 12 godina i nema nikakav drugi biznis ima na hiljade kvadrata stambenog prostora i plate od 1.000 evra, kad ima zatvoreni bazen, kad može da ide u Dubai da se skija, Slovenija to da mu ne brojimo, pitam kakvo je to ponašanje bilo vojvođanskog vlastelina, stranaka bivšeg režima kako su oni poštovali te žene, kako su poštovali uopšte ljude u državi, kako su poštovali vojsku koja je išla bez uniforme, da bi se oni skijali, da bi letovali, da bi imali zatvorene bazene, da imaju desetine stanova, kuća, stan u Beču. Evo, sad je otvorio mlekaru. Možda će snabdevati vojsku. Stavite to negde. Goran Ješić je otvorio mlekaru. Na sve ono, evo, sad i mlekara. Najverovatnije je skinuo kajmak dok je 15 godina izmuzao narod, toliko surovo i toliko snažno da je to bilo do krvi.

Vojna neutralnost. Srbija je vojno neutralna zemlja, ali da su oni još malo ostali Srbija bi bila ne vojno neutralna, već vojno neutralisana. Toliko im je vojska bila bitna. Imaju oni koji traže da budemo vojno neutralni, ali na jednoj strani. Pa, kako možete da budete vojno neutralni na bilo kojoj strani?

Mi smo u takvoj situaciji, međunarodni odnosi su takvi, a međunarodna zajednica je, to govori njihov lider, je kao klima. Možete nešto da izvrdavate, ali ne možete da ih izbegnete. Nama usta ne sme da grme, jer snaga nam još uvek šapuće, doduše sve glasnije i glasnije ali ono što smo nasledili bilo je tako da vojska ne bi postojala da su oni ostali još malo. Mi na zapad, posebno ja, ima i drugih pojedinih kolega, ali mi na zapad i na vojnu situaciju na zapadu gledamo očima, a na Rusiju gledamo srcem. Ali, to ne znači da treba da budemo na nekoj strani, jer mi smo vojno neutralna zemlja i ova Skupština je izglasala da smo vojno neutralni. Nama treba mir. Do mira se dolazi sporazumom, najbolje pre rata. Jer, mir u školjkama stvar bisere i nama taj period treba. Ne gubi ko pada, već onaj ko ostane da leži.

23/2JJ/MJ

Mi ne moramo većinu zemalja imati za prijatelje, ali je dovoljno da ne budu neprijatelji. Srećan je onaj ko nema neprijatelje, a još je srećniji onaj ko nikome nije neprijatelj. Moramo znati onu Napoleonovu, gospodine budući ministre, mi i kao političari i kao država i kao poslanici moramo znate, posebno vojnici, kada treba skinuti lavlju kožu, a navući kožu lisice. To je Napoleonova izreka koja je veoma tačna. Međunarodna situacija je takva, naša snaga takva, da ćemo to morati da, njegovu izreku i pouku, veoma dobro razmotrimo.

Nama treba vera u vojsku. Nama treba vera u državu koja će nam dati smisao da svojom energijom ponovo napravimo i državu i vojsku i državu i vojsku sa kojom ćemo se ponositi, a izbori su prilika. U tim izborima naš cilj nisu bili prevremeni izbori. Mi smo našim političkim protivnicima želeli da dođemo do zajedničkog rešenja razmenom mišljenja. Na pruženu ruku oni su podmetnuli nogu. Izbori su neminovnost. Mi u izbore idemo. To je prilika da građani izaberu svoje vođe. I, ja verujem da građani neće izabrati ni vojvođanskog vlastelina, ni fruškogorskog vincilira, ni mnoge druge iz stranaka bivšeg režima iz prostog razloga što se jedno društvo, jedna grupa po vođi prepoznaje. Ja verujem da građani ne žele…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Rističeviću, morate se vratiti na temu, a to je izbor ministra.

MARIJAN RISTIČEVIĆ: Pa, na temi smo. Da građani ne žele da nas prepoznaju po vojvođanskom vinciliru i po vojvođanskom vlastelinu i po fruškogorskom vinciliru.

Dame i gospodo, poklonjena budućnost ne postoji. Mi se na nju, zajedno sa građanima ponovo moramo izboriti. Govorio sam o onome, a oni su rekli da će sadašnji, budući ministar da sedne na funkciju. Pazi, doktor prava kaže da će neko da sedne na funkciju. Može da se sedne u stolicu, u fotelju, ali oni tako doživljavaju položaj. Oni kad sednu zasednu dok ne prisednu i zato ja pozivam građane da bi jačali vojsku, da bi izabrali ponovo ministra koga ćemo izabrati danas ili nekog drugog, da kako je to njihov politički lider rekao, da na sledećim izborima kazne bruku i sramotu, a tu citiram, koja je Srbijom vladala 12 godina, u Vojvodini još uvek, 16 godina i da na takav način stave tri tačke. Tačku na bedu, tačku na pljačku, tačku na sramotu. Hvala.

24/1VS/CG13.55-14.05

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu? Po Poslovniku? Izvolite.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Poštovane dame i gospodo, smatram da su povređeni članovi 106. i 107. Poslovnika Narodne skupštine, tokom govora našeg kolege od malopre. Gospodin Rističević je ovde povodom naše posebne sednice o predlogu kandidata za izbor ministra odbrane, ministra dovodio u vezu sa oblašću poljoprivrede. To nije tačno, jer u ključnim rečima koje smo mi dobili ovde kao opis delovanja gospodina kandidata za ministra odbrane, nema te reči.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Pavićeviću …

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Mislim da je bilo primereno da vi samo upozorite gospodina da to nije primereno da se radi.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Pavićeviću, ja sam vam dao reč, jer sam očekivao da ćete da pokušate da opravdate vašeg kolegu, gospodina Živkovića koji je iskazao kukavičluk i pobegao za vreme govora gospodina Rističevića.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Ovo je sada dodatno kršenje Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Bečiću.

PREDSEDAVAJUĆI: … i uradio ono upravo, gde te ključne reči koje je pominjao gospodin Živković, kukavičluk i nešto drugo, da je upravo uradio to što je govorio.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Javite se za reč, pa da imamo parlamentarni dijalog. (Isključen mikrofon.)

PREDSEDAVAJUĆI: Tako da sam ja očekivao da ćete da opravdate kukavičluk gospodina Živkovića, a ne da pominjete ključne reči i ne da meni ukazujete na povredu Poslovnika, a vrlo dobro znate da sam upozorio dva puta gospodina Rističevića, da se vrati na temu.

Na žalost, ja vidim da nemate opravdanja za kukavičluk gospodina Živkovića.

(Vladimir Pavićević: To je nepoštovanje narodnih poslanika.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, utiska sam da kad god je premijer prisutan u sali Narodne skupštine, kada god učestvuje u radu Narodne skupštine, prisustvo poslanika stranaka bivšeg režima se drastično smanjuje. Verovatno su imali neka traumatična iskustva u duelima sa premijerom, pa je to posledica toga. Odjednom imaju neka pametnija posla, nema ih u Skupštini, ali umeju da se junače u holu skupštinskom, pred maketama, pred slikama premijera itd.

Bio je jedan junak ovde jutros koji je pokušao da nam se obrati po Poslovniku, doduše, pa je brže bolje iščeznuo iz parlamenta, a nije ni čuo odgovor premijera, ali dobro, nećemo o tome.

Dame i gospodo, ključna reč koja obeležava današnju raspravu, današnju sednicu Narodne skupštine je odgovornost. Odgovornost je ta koja je dovela do razrešenja dosadašnjeg ministra odbrane, gospodina Gašića, za koga lično smatram da je bio jedan od boljih ministara ove Vlade i to zbog jedne olako izgovorene reči, zbog jedne nepromišljene reči, iako je to daleko manji greh od nekih grehova, od onoga što su govorili i pisali neki pripadnici stranaka bivšeg režima, pa čak i neki poslanici u Narodnoj skupštini.

Odgovornost je zaslužna i za današnji predlog da se za ministra odbrane izabere gospodin Zoran Đorđević.

24/2VS/CG

Ja kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove sam u više navrata bio u prilici da se upoznam, ali i da se uverim u krajnju posvećenost funkcije koju je obavljaju gospodin Đorđević i ozbiljnost u vršenju te funkcije.

Dakle, kako smo i čuli od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Marije Obradović, gospodin Đorđević je četiri godine obavljao funkciju državnog sekretara ministarstva odbrane. Od te četiri godine, tri godine je bio jedini državni sekretar, ako se ne varam, iako je propisano pet državnih sekretara tog ministarstva i to dovoljno govori.

Smatram da je dobro što na ovu funkciju dolazi čovek iz sistema, smatram da je dobro što zbog kontinuiteta, nastavka dobrih rezultata koje je Ministarstvo odbrane do sada imalo, a čuli smo već te rezultate. Čuli smo i za uštede u iznosu od 1,3 milijarde dinara, odnosno 11 miliona evra i čuli smo da je rešeno stambeno pitanje za 900 profesionalnih vojnika i vojnih penzionera.

Čuli smo da je realizovano 97 velikih međunarodnih vežbi u periodu od 2012. godine do danas. Čuli smo i za ugovore o donaciji u vrednosti od 6 miliona 195 hiljada evra, čuli smo i o napretku u oblasti borbe protiv korupcije, čuli smo sve ostale argumente u prilog tezi.

Sama činjenica da niko danas nije ni pokušao da ospori kandidaturu, biografiju predloženog kandidata, nije našao ni jednu jedinu stvar, da zameri kada je reč o kandidaturi gospodina Đorđevića za ministra odbrane, dovoljno govori u prilog tezi da se premijer odlučio za najboljeg mogućeg kandidata za obavljanje ove dužnosti.

Ističem još jednom da SNS snažno podržava ovaj predlog i pozivam u danu za glasanje da izaberemo gospodina Đorđevića za ministra odbrane. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Markoviću.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.

MIROSLAV MARINKOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, ministarko poljoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je služio vojni rok i neko ko je rezervni oficir, jako dobro poznajem osnovna dva principa koja postoje u vojsci, a to je starešinstvo i subordinacija, koja je osnov principa i sistema komandovanja. Ovakav predlog je potpuno legitiman i možda nije pravovremen, ali je posledica prethodnog stanja.

Apsolutno se ne dovodi u pitanje procedura za imenovanje gospodina Đorđevića kao kandidata za ministra odbrane. Međutim, ono što je možda simptomatičnije u celoj ovoj situaciji, jeste da se javlja jedan nehajan, neodgovoran odnos prema Ministarstvu odbrane, koje je jedno od ključnih ministarstava i koje je, kao što su prethodni diskutanti naveli, okosnica očuvanja, ne samo mira na našim granicama, nego i u okviru vanrednih situacija u zemlji.

Vojska kao deo ove države, predstavlja skup ljudi koji su nesebično spremni da daju svoj život, da se založe da svakog od građanina zaštite u tim neprijatnim situacijama. Utoliko pre, čudi taj odnos da se za četiri godine promene četiri, odnosno tri ministra i da sada na kraju izabiramo u poslednjem trenutku gospodina Đorđevića, a kako je rekao ministar, on je izabran, a nije izabran, predlog je, biće verovatno izabran, jer odluke se evidentno donose tamo, kako je rekao gospodin premijer, a ne ovde u Skupštini.

U celoj toj priči nedužna ličnost je gospodin Đorđević koji po svom obrazovanju, vokaciji obavljanja raznih dužnosti, kako smo čuli četiri godine državni sekretar je mnogo kvalifikovaniji, da bi zaslužio ovakvu situaciju. Smatram da je trebalo i pre da bude postavljen na to mesto, jer po obrazovanju kao ekonomista i po svom vremenu provedenom kao saradnik svih prethodnih ministara, sigurno ima dragoceno znanje i to se ne dovodi u pitanje.

24/3VS/CG

Ono što je problem u celoj ovoj situaciji, zašto smo došli u ovakvu situaciju, s obzirom da smo ovde čuli da je zbog jedne reči izgovorene, tobože došlo do smene ministra i da je to odgovorno.

Bilo je mnogo situacija u kojima je prethodni ministar pokazao nedoraslost situaciji u kojoj je trebao da reaguje na različite načine, pa su to razne afere. Jedna od njih je i ta afera „helikopter“ i iz poštovanja prema herojima koji su poginuli, vršeći ovu dužnost, a pre toga, spasivši hiljade života, jer i ja potičem sa područja koje je bilo poplavljeno, gde je Vojska dala neizmeran doprinos u spašavanju ljudi, imovine i pomoći. Iz poštovanja prema tim ljudima je neophodno da ministarstvo i druga ministarstva učine maksimalan napor da se što pre skinu te sumnje i neopravdano osude ljudi koji su ovakav zadatak izvršavali. Ovde nije sporno da su oni heroji, sporno je što se pokušava da se oni, zato što ih nema, dovedu u situaciju da su krivi za nešto. To nije dobro.

Dobro je što mi ne raspravljamo na noćnoj sednici, pošto sam ja stalni gost noćnih sednica, učestvujem, jer ovakva jedna sednica, to je dobra stvar, ona je primerena nivou i značaju koji treba da ima ovo ministarstvo.

25/1DJ/VZ14.05 – 14.15

Ono što nije dobro, to je, kažem još jedanput, da kandidat za ministra bude neko sa takvim referencama, a da je on kec iz rukava, ili prva rezerva u 90 minutu.

Gospodin Đorđević, verovatno zaslužuje mnogo više i to je ona nedoumica i to je ono što nas navodi da u ovoj raspravi budemo možda i kritičniji prema, i jesmo kritičniji prema Vladi, koja ne pokazuje dovoljno ozbiljnosti kada se tiče odbrana.

Svi mi građani Srbije, želimo da živimo u mirnoj zemlji, u zemlji u kojoj vlada blagostanje, međutim za to je potrebno da Vlada vodi mirnodopsku i miroljubivu politiku i da shvatimo jedanput da mi nemamo neprijatelje u okruženju i da bilo kakvo raspravljanje i zveckanje oružjem, u smislu - ako ti meni ovo, ja ću tebi ono; ne predstavlja herojstvo, niti predstavlja neku silu kojom mi nekoga odvraćamo, jer smo bili svesni i videli smo, doživeli smo, bar ja, verujem i svi ostali narodni poslanici, da to junačenje nije dovelo do ničeg dobrog u ovoj zemlji.

Jedan od razloga velike ekonomske krize je i to, što smo znali šta nećemo, ali nismo znali šta hoćemo.

Smatramo da Srbija treba da bude sigurna i bezbedna zemlja i da ona zaslužuje rukovodstvo koje će umeti da vodi takvu mudru politiku i u pogledu bezbednosti i u pogledu gajenja međudržavnih odnosa koji neće dovesti ni jednoga trenutka zemlju u neprijatnu situaciju.

Ministarstvo odbrane, kompletno Ministarstvo je vrlo bitno u celom ovom kontekstu iz razloga što smatramo da u budućnosti građani će umeti da procene šta je za njih bezbednije i sigurnije i ja se radujem izborima, koji će pokazati da neko drugi, a to je Boris Tadić i SDS, mogu da pruže bezbednost i sigurnost građanima, kao što je to u prethodnom periodu uspeo da uradi. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Izvolite gospodine Babiću.

ZORAN BABIĆ: Poštovani ministri, gospodine Bečiću, mislim da je neprimeren govor prethodnog govornika, zato što smo razrešenje gospodina Gašića, a to je prvi put da je neko iz Vlade Republike Srbije smenjen zbog izgovorene reči.

Ranije su mogli da izgovore milione reči, mogli su da pronevere i milione, ali je bilo važno da odgovornost nije postojala nikakva, ni politička, ni ljudska, ni bilo kakva druga odgovornost.

Prvi put se i desilo da potpredsednik najveće stranke bude smenjen sa mesta ministra odbrane, a da nema nikakve ljutnje, da nema nikakve ružne reči i da svi, naravno nastavljamo zajedno, kao što smo 2008. godine stvarali SNS, kao što u 2012. godine menjamo našu državu na bolje, tako ćemo to raditi i u budućnosti.

Kada neko nema ništa dobro da kaže o prethodnim ministrima odbrane, pre nego što je dužnost i obavezu vođenje naše države preuzela SNS, onda će naravno za sve i svašta optužiti gospodina Gašića. Možda zato što je neka ptica danas uginula, ili možda zato što je nekome iskipelo mleko na šporetu, ali zašto da ne govorimo i o tome da je Vojska Srbije u vreme dok je bio ministar gospodin Gašić, kupila 35.865 kompleta novih uniformi, 31. 445 pari vojničkih cipela, da prvi put će imati, sada se završava ugovor o nabavci 5.900 uniformi sa Jumkom, da je u vrednosti od 213 miliona dinara, da će prvi put imati pored modela uniforme M77 u svom kompletu imati i uniforme, odnosno letnje pantalone?

25/2DJ/VZ

Zašto da ne govorimo o tome o realizaciji stambenog zbrinjavanja pripadnika Vojske Srbije, da je 900 profesionalnih vojnika, ili bivših vojnika, stambeno je rešeno njihovo pitanje, za razliku od vremena kada ste vi vodili Ministarstvo odbrane, kada su nažalost morali ljudi da skaču sa svojim porodicama kroz prozor? Zašto to niste naveli, kao primer?

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Babiću.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Poštovane dame i gospodo, pripremio sam dve napomene za našu raspravu o izboru člana Vlade i jedno, ministre Dačiću, po mom sudu topovsko pitanje za vas. Ja mislim da gospodin Đorđević zna na šta se misli kada se kaže topovsko pitanje i da može da nasluti sada o čemu će tu biti reči.

Najpre dve napomene. Napomena broj jedan. Kandidat za ministra odbrane u Vladi naše Republike, gospodin Zoran Đorđević, po pravilima kojima je uređen tok ove sednice, gospodin Đorđević ne može da učestvuje u raspravi, ne može sam da kaže više o sebi, pa je nužno, poštovana gospodo, da se oslonimo na reči gospode Vučića i Dačića i to one koje su napisane i one koje su izgovorene.

Gospodine Đorđeviću, ja smatram da onaj koji je pisao ovaj predlog biografije za vas, u ime Vlade, da je ostavio utisak površnosti i neozbiljnosti u radu. Na ove četiri stranice teksta, poštovana gospodo, koje smo dobili, na jednom mestu gde je jedna reč napisana velikim masnim slovima piše „Fakultet za društvene i politike nauke“.

Gospodo, za mene je to neoprostiva omaška kada u Skupštini raspravljamo o izboru člana Vlade, da u četiri stranice proređenog teksta, gospodine Đorđeviću, neko ko se bavio time da vas ovde kandiduje, argumentuje za to, napravi ovakav propust.

Kada je reč o izgovorenim rečima, gospodin Vučić je danas dao reč i svoju da ste vi dobar kandidat, a ja imam mnogo razloga da sumnjam u tu datu reč. Evo sad ću da vam kažem zašto? Zato što je meni gospodin Vučić na jednoj raspravi 7. aprila ovde u Skupštini dao reč da će od tada da udvostruči svoje prisustvo ovde poslednjeg četvrtka umesecu.

Od tada do danas, gospodine Đorđeviću, da vi znate i vi gospodine Dačiću, gospodin Vučić ni jednom nije bio ovde. Dakle, nije udvostručio prisustvo i ne da nije udvostručio, negoni jednom nije bio tu a dao je reč i poštovana gospodo, kako ja da se odnosim prema čoveku koji je dao reč, nije je ispunio, sada daje novu reč. Da li ja da verujem da će da je ispuni? Imam velike sumnje.

Druga napomena, poštovane dame i gospodo, i gospodine Đorđeviću ja verujem da je i za vas važno da čujete ovo, ako bude izabran, gospodin Đorđević će biti četvrti ministar odbrane u četiri godine koliko naprednjaci vladaju Srbijom.

Prvo je gospodin Vučić bio ministar, pa gospodin Rodić, pa gospodin Gašić i sada gospodin Đorđević. Dakle, imamo svake godine po jednog ministra odbrane. Za mene je to poštovana gospodo znak da je jedna grupa ljudi koja je 12 godina provela u opoziciji, nespremno dočekala preuzimanje vlasti.

Ja da sam opozicija 12 godina, pa tih 12 godina bih iskoristio da pripremim program, da oblikujem ideje, da pripremim ljude i da onda sa tim ljudima, poštovana gospodo, gospodine Dačiću, radim efikasno u jednoj Vladi.

Navedite mi jedan primer jedne evropske države gde imamo ovako frekfentne promene ministara, poštovana gospodo, na primer ministra odbrane. Evo da vidimo kako je u Nemačkoj, na koju se poziva, gospodine Dačiću, upravo predsednik Vlade, gospodin Vučić, da li se tamo ministri odbrane menjaju svake godine, pa da onda sada gospodin Đorđević može da očekuje da će do sledeće godine biti ministar, jer po ovoj praksi koju je uvela ova Vlada, jednom godišnje se menjaju ministri.

25/3DJ/VZ

Za mene to nije dobro i ukazuje na odsustvo stabilnosti, poštovana gospodo, odsustvo one vrednosti koja je nama danas u našoj Republici, gospodine Đorđeviću, zaista najvažnija.

Evo jedno topovsko pitanje za gospodina Dačića, članovi Vlade i gospoda Dačić i Vučić često u svojim nastupima koriste jednu reč – modernizacija našeg društva i naše države.

Onda gospodine Dačiću, imamo pozivanje na reči Vebera, Lajbrica, njihove ideje su vama sigurno veoma dobro poznate, Ruzvleta, a onda poštovana gospodo, šta ja primećujem? Primećujem da u delanju imamo odstupanje od onoga što se proklamuje, gospodine Dačiću, rečima.

Ja vas pitam, ako je modernizacija naše vojske, našeg društva i naše države usmerenje, zašto su za ove četiri godine od 2012, gospodine Dačiću, do 2016. godine, u ime ove Vlade, srušeni svi mostovi sa pojedincima i udruženjima u našoj Republici, koji su dosledni zagovornici modernizacije naše države, koji se kontinuriano bore sa tim i na delu, gospodine Dačiću, umesto modernizacije, imamo jednu tešku brutalizaciju društva.

Ja vas pitam, zašto se ne radi ono što se proklamuje? Zašto umesto modernizacije za koju sam ja, imamo brutalizaciju našeg društva? Hvala poštovana gospodo.

26/1BD/LŽ14.15- 14.25

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme.

Gospodine Pavićeviću, najmanje što sam očekivao od vas, a to je da ne govorite istinu. Kukavičluk gospodina Živovića i to da izbegava istinu, to smo navikli, ali nisam očekivao od vas da vi to uradite, pošto smo svi svedoci da je premijer gospodin Vučić mnogo puta bio za kratko vreme u ovoj velikoj sali Narodne skupštine, mnogo puta za kratko vreme, čak i danas je gospodin Vučić bio u velikoj sali Narodne skupštine, pa je bio kada je bio Zakon o „Beogradu na vodi“, pa da ne nabrajam koliko puta je bio gospodin Vučić u poslednje vreme u velikoj sali Narodne skupštine.

Ali, problem je kod vas što ste vi u tom trenutku dok on nije ovde hrabri da kažete bilo šta, a kada on dođe, vi se zaledite od straha i jednostavno onda niste ni svesni da je predsednik Vlade u velikoj sali Narodne skupštine.

Zahvaljujem se.

Reč ima prvi potpredsednik Vlade gospodin Ivica Dačić.

Izvolite.

IVICA DAČIĆ: Ja ne bih da odgovaram na ova topovska pitanja, jer ja nisam ekspert za šah, kao što je premijer, pa ne znam kakvo biste otvaranje i završnicu primenili.

Ali, ovde bih želeo da pohvalim gospodina Pavićevića. On najbolje u celom parlamentu i najpažljivije čita sva dokumenta. Ja nisam još primetio nekoga ko toliko pažnje posvećuje štamparskim i pravopisnim greškama.

Prema tome, pošto ste govorili o tome, o 12 godina opozicije ili ne znam koliko, ja vam savetujem da dignete ruke od toga, pošto ionako nećete ući sada u parlament. Evo, ja ću vas lično primiti za redaktora i korektora, sve ono što radimo u poslaničkoj grupi.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

LjUBIŠA STOJMIROVIĆ: Poštovane koleginice i kolege, za razliku od mojih prethodnika, ja neću imati ni reči kritike ni reči hvale za kandidata za ministra. O njegovom radu ću suditi, ako mi se ukaže prilika, tek na kraju njegovog mandata ili kada budem video šta će čovek da uradi.

S druge strane, ne mogu da kažem da ne znam čoveka. Znam ga i verujem da ga dosta dobro znam, i mislim da bi bilo nekorektno da ga sada hvalim vezano za nešto što je vezano za stranački rad ili za naše privatno druženje. Ali, hoću da kažem Zoranu Đorđeviću da treba danas da bude ponosan. Svi mi u Srbiji se ponosimo da je on danas kandidat, a u neku ruku mu i zavidimo, što je normalno, jer svako verujem da ima u sebi željuda jednog dana bude na čelu naše Vojske, s obzirom da je to jedna tradicija koja se u Srbiji veoma, veoma poštuje.

Od dana današnjeg, Zorane, vi ulazite u red velikana i morate to da opravdate. Vi ćete biti među ljudima koji su nekada stajali na čelu naše Vojske, kao npr. Mladen Milovanović, Toma Vučić Perišić, Milivoje Petrović Blaznavac, Ilija Hadži-Milutinović Garašanin, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Nikola Pašić, a što da ne kažem, i Aleksandar Vučić, i Draža Mihajlović, evo kolega me ispravlja. Ima puno njih, nisam mogao sve da nabrojim.

Aleksandar Vučić će vam biti tu da vas kontroliše i to će vam biti najbolja pomoć, ali i najteža obaveza koju morate da poštujete.

Danas su neki od kolega imali primedbi na deo vaše biografije vezano za obrazovanje, za nedostatak određenog slova itd. Nemojte na to da se obazirete. Mi smo Srbi takvi, moramo negde da nađemo neku greškicu. Ali, ono što ja hoću da vam kažem,

26/2BD/LŽ

nekoliko stvari mi je ostalo upamćeno ovde, spominjali su VMA, jednu od naših najznačajnijih institucija. Ja se nadam i verujem da ćete vi iskoristiti mesto na kome ćete se naći da toj instituciji vratite ugled onakav kakav je imala i da zbilja bude najbolja u ovom delu sveta ili da bude najbolja, na kraju krajeva, u Evropi, jer ona to i zaslužuje.

S druge strane, kao neko ko se celog života bavio prosvetom, ja očekujem od vas da uložite veliki napor da se vrati nivo obrazovnih ustanova u Vojsci i u zdravstvu, jer to kroz vaš posao možete da uradite i to će biti jedan od segmenata vašeg posla. Taj posao neće biti lak. Imate vi mnogo, mnogo obaveza u ovom Ministarstvu, ali ja verujem da ćete imati snage i da ćete istrajati na tom delu posla, zato što moramo uvek da pamtimo i da znamo da su nam obrazovanje i zdravstvo dva stuba na kojima počiva svako društvo, samim tim i Vojska.

Danas je ovde bilo nekoliko tih primedbi. Jedna od primedbi je bila od koleginice Maje Gojković, baš mi je žao što nije tu, da je neke stvari, za koje je ocenila da nisu baš u redu, učila od koleginice Čomić. Ja sam hteo i njoj da dam savet, a i vama – učite od svih, to nije problem, ali učite najbolje i najpozitivnije stvari i nemojte nikada se pozivate na nešto što nije bilo dobro. Trudite se da budete najbolji među najboljima, jer samo tako ćete ostvariti ono za šta vas danas kandidujemo. Hvala i puno sreće.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja od svojih kolega iz bivšeg režima nisam čuo neke bitne zamerke ni o radu Ministarstva kao državnog organa, ni nekih velikih zamerki o kandidatu za ministra.

Čudi me da kolege koje su govorile po ovim pitanjima iz bivšeg režima ne znaju da do 2012. godine Vojska Srbije nije bila baš najspremnija za bilo kakve izazove. Premijer je rekao samo jedan mali detalj. Mogu da kažem da je Vojska Srbije bila izložena jednoj velikoj nebrizi. Bilo je bitno da se neko predstavlja da je ministar, da ima jednu značajnu funkciju u državi, a da potpuno zapostavi jedan sistem odbrane.

Najelitniji deo Vojske Srbije jeste vazduhoplovstvo. Da li kolege poslanici iz bivšeg režima znaju da osim čizama, naše vazduhoplovstvo nije imalo čak ni gume na avionima, da je za Aeromitnig koji je održan 2010. godine, da je Vojno-tehnički institut produžavao resurse gumama da bi taj aeromiting mogao da bude održan? To nije bio problem da se šiju letački kombinezoni, ali ne za pilote, nego za one koji su trebali da vode to Ministarstvo.

Vojska Srbije uopšte u srpskom narodu kao institucija je duboko ukorenjena, institucija koja pripada svima, svim građanima Srbije. U tom periodu se zaboravilo na to. Sada kada imamo značajne pomake u modernizaciji naše Vojske, postavljaju se neka pitanja koja ama baš bukvalno nemaju nikakve veze ni sa Ministarstvom, ni sa Vojskom, ni sa onim što ministri rade.

Srbija je na prvom mestu, što je nama najvažnije, vojno neutralna zemlja. Ponosni smo na to što je Skupština Srbije donela jednu takvu deklaraciju. Doneta je, znači, mi smo, Skupština Srbije je proglasila sebe vojno-neutralnom državom. Na to smo ponosni.

27/1TĐ/IR14.25 - 14.35

Oni koji jako loše pričaju o toj instituciji danas kao da su zaboravili da je Srbija po teritoriji jako mala zemlja, po broju stanovnika malobrojna zemlja i da je nama kao državi mnogo teško da sa jednim urušenim sistemom odbrane održavamo tu vojnu neutralnost. Zasluga svih ministara od 2012. godine do dana današnjeg jeste što su modernizacijom Vojske Srbije napravili uslove da Srbija sebi u budućnosti vidi kao vojnu neutralnu državu. To je posao i za novog kandidata za ministra o kome Narodna skupština treba da se izjasni, verujem, za sat ili dva.

Po njegovoj biografiji vidim dve stvari koje mene, kao poslanika, opredeljuju da mu dam svoju podršku. Prva jeste da je završio ekonomsku školu, druga jeste da ima velika znanja iz odbrane u kasnijem svom školovanju, jer posao ministra nije da vodi vojsku, vojsku vodi onaj ko se obučavao za to čitav život.

Posao ministra jeste da stvori takve uslove, koje bi vodio u ministarstvu, politici ministarstva, da oni koji su zaduženi direktno za odbranu zemlje imaju i resursa i mogućnosti da to urade.

Ako stalno budemo pravili oko svakog incidenta aferu, nije problem ministar, ministra odbrane i svakog ministra Narodne skupštine lako može da razreši, postavlja se jedno drugo pitanje, a šta ćemo sa institucijom, jer od svakog incidenta, ako pravimo aferu, uništavamo instituciju, u ovom slučaju Vojsku Srbije, i oni koji reše da od svakog incidenta prave aferu moraju toga da budu svesni. Razne afere su bile spominjane ovde.

Svi zaboravljamo da je Narodna skupština ta koja treba da čuva ustavnost Republike Srbije, a ovde neke od mojih kolega iz bivšeg režima bukvalno gaze po Ustavu Republike Srbije, bukvalno. Očekuju da ministar ispituje incidente. To treba da rade komisije, kada komisije završe treba da radi tužilaštvo i da se izjasni. Očekuju da Narodna skupština, ili premijer, ili Vlada donose presude, a to je posao sudova.

U nekom narednom periodu, potpuno sam siguran, evo pričamo i o izborima, izbori još nisu raspisani, mislim da će građani Srbije znati kome će da daju poverenje da vodi državu, da li onima koji su našu vojsku i našu odbranu doveli da bude maltene neefikasna i da ne postoji ili će da daju poverenje onima koji rade isključivo u interesu države, bez obzira na nečije lične ambicije, lične prohteve ili lične zahteve. Potpuno sam siguran da će građani Srbije znati da odluče, kao što i ja znam za koga ću da glasam i za čiji predlog u danu za glasanje po ovoj tački dnevnog reda.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Reč ima narodni poslanik Novica Tončev.

Izvolite, gospodine Tončev.

NOVICA TONČEV: Poštovani predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovani ministre Iliću, poštovani gospodine Đorđeviću, kolege narodni poslanici, danas diskutujemo o izboru novog ministra odbrane koji će na toj funkciji biti u naredna tri meseca, a najverovatnije i u sledećem mandatu.

Kao što kuća ne sme da bude bez domaćina, tako ni sistem kakav je sistem odbrane nijedan dan ne sme da bude bez ministra. Socijalistička partija Srbije zadovoljna dosadašnjim radom Bratislava Gašića na funkciji ministra odbrane i on je sve vreme imao našu podršku ovde u Skupštini, kao i u Vladi Srbije.

Smatram da je u ovom prelaznom periodu izbor gospodina Zorana Đorđevića, na funkciju ministra dobar, jer on na funkciju dolazi iz sistema ministra odbrane i može da odgovori na sve izazove i zadatke.

27/2TĐ/IR

S obzirom da ja dolazim kao poslanik koji ne razume sistem odbrane, sve što sam naučio o sistemu odbrane, ja sam godinu dana služio, odnosno bio u vojsci JNA, u drugoj republici, Sloveniji, i to je jedino što sam naučio o sistemu, ali kako vi dolazite iz tog sistema, gospodine Đorđeviću, ja smatram da ćete vi voditi ovaj resor odlično, a s obzirom da je premijer imao poverenje u vas, u to ne sumnjam i zato ću svoju diskusiju da okrenem u tom pravcu, jer sam poslanik koji dolazi iz najsiromašnijeg dela ove zemlje, to je jug Srbije.

Ako pogledamo statistiku, jug Srbije je uvek u svim narodnooslobodilačkim ratovima davao najviše boraca. Kada treba da se brani država, da se gradi, radne akcije, onda je tu jug Srbije, ali kada dođe mirnodopsko vreme i kada se deli budžet, odnosno kolač, jug Srbije se zaboravlja. Zato smatram, gospodine Đorđeviću, kao budući ministar, a i s obzirom da će biti formirana nova Vlada, da treba da se malo više posveti pažnja i nerazvijenom jugu Srbije.

Želim da iskoristim ovu priliku i da zamolim gospodina Đorđevića da se više angažuje oko toga da se konačno pripadnici Vojske Srbije vrate u napuštenu kasarnu „Vlasina“ u Surdulici. To je jedan od najlepših vojnih objekata u Srbiji, koji je obnovljen 2008. godine, posle NATO bombi. Za Vojsku Srbije, za državu, kao i za nerazvijenu opštinu Surdulica, velika je šteta da kasarna ostane napuštena i da propada tako lep objekat.

Ja sam lično verovao još 2008. godine da postoji volja da se vrati vojska u Surdulicu, kada su desetine miliona dinara iz budžeta uloženi u obnovu kasarne. Vlada Srbije od 2008. godine ništa nije uradila po pitanju vraćanja vojske, a da ne govorim o tome da sam pisao pismo tadašnjem ministru odbrane, gospodinu Šutanovcu, da se iz tog objekta ne vade ugrađene cisterne, ugrađeni kotlovi i da se zaustavi njihovo prebacivanje na vojnu bazu „Jug“, poznatu kao Cepotina.

Nisam uspeo kao predsednik opštine Surdulica da to zaustavim, iako sam tada, a i danas tvrdim da je takva odluka bila štetna za sam objekat, ali i za energetsku stabilnost Surdulice. Da razjasnim, država je veliki novac uložila da napravi jedan lep energetski objekat koji je mogao da greje celu opštinu Surdulica. Međutim, izvadili su kotlove, srušili taj objekat, izvadili cisterne i prebacili ih na vojnu bazu „Jug“. Ja sam kao predsednik opštine tada tražio da opština Surdulica, iako ne razvijena, kupi nove kotlove, kupi nove cisterne, da se one ugrade u vojnu bazu, a da ova kotlara greje opštinu Surdulica, ali nisam naišao na razumevanje i očekujem, kao budućeg ministra, da ćete imati više sluha za nerazvijene opštine i za ovakve stvari koje se dešavaju.

Zato verujem da ćete vi u narednoj Vladi uložiti napor da se vojska vrati u Surdulicu, jer ima gde da se vrati i mi kao opštinska vlast ćemo preduzeti sve aktivnosti koje budu potrebne za podršku u realizaciji takvog posla.

Još jedanput kažem, imate punu podršku i nas, i socijalista sa juga Srbije, ali izađite nam i vi u susret. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Izvolite, gospodine Mihajloviću.

28/1MG/VK14.35 – 14.45

MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Poštovani prvi predsedniče Vlade, gospodine ministre Iliću, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ja bih rekao važno pitanje na dnevnom redu, a to je izbor novog ministra odbrane.

Mi to treba svakako da završimo, bez obzira na činjenicu što će za par dana biti raspisani izbori, ali zapravo neizborom ministra odbrane, mi bi imali stanje interregnuma u ovoj oblasti, kada nova vlast nije, ili aktuelna vlast nije ozakonila sebe u toj oblasti, odnosno u resoru odbrane. To bi značilo međuvlašće ili bezvlašće. Dakle, ne može u jednom resoru koji je deo Vlade da ostane važna kadrovska praznina, a posebno u uslovima potencijalnih bezbednosnih rizika. Mora da postoji jedan kontinuitet i Vlada mora da vlada, svaki resor mora da vlada u punom kapacitetu legitimno i potpuno. Zato tu nema zbora i diskusije za drugačije tumačenje ovog pitanja.

Prava je prilika da u kontekstu izbora ministra odbrane ukažem na značaj i tradiciju naše vojske, jer još od najstarijih vremena u Srbiji Vojska je imala veliki značaj, uživala je uvek podršku i veliki ugled, bila je velika čast biti vojnik u Srbiji ili u Jugoslaviji. Vojnik se slao u vojsku u veselju i sa pesmom, u velikoj radosti. Vojska je bila velika životna škola, kroz nju, njeni pripadnici su sazrevali, vaspitavali se i iz nje su izlazili kao bolji ljudi. Nekako, svako ko je služio vojsku, osećao se mnogo važnijim, jačim, pozvanijim i mogao je da se suočava mnogo bolje sa životnim problemima.

Na drugoj strani, rekao bih da je i ranije, a i danas, Vojska Srbije uživa zaista veliko poverenje građana. To je jedna institucija koja je najcenjenija, da tako kažem. Vojska je uvek bila garant mira i slobode. Služiti Vojsku bilo je služiti otadžbini i biti u službi najsvetijeg cilja a to je odbrana mira i slobode, što je pretpostavka za svetlu budućnost svih naših građana, našeg podmlatka i budućnosti Srbije.

Koreni naše vojske vuku iz davnina, ajde da kažem iz vremena Nemanjića, a onda preko ustanaka, u Prvom i Drugom Srpskom ustanku u 19. veku. Velika je slava i žrtva bila naše vojske u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu do 1918. godine. Naša vojska u Drugom svetskom ratu bila je na strani antifašizma, a u posleratnom vremenu „Titova vojska“ bila je primer za potpunu borbenu gotovost i jedna vojska koja je bila zaista na glasu i meni je bila čast da služim „Titovu vojsku“ u to vreme.

Rekao bih i drugo da je to narodna vojska i zato se zvala Jugoslovenska narodna armija. Danas se Srbija nalazi pred stalnim bezbednosnim izazovima i rizicima u sklopu svega onoga što se dešava, pa i u okviru migrantske krize. Vojska, na sreću i danas, uživa ogromno poverenje građana. Njen ugled je išao uzlaznom linijom i u poslednjih četiri godine, pogotovu je značajno i taj ugled je uvećan i činjenicom da su i pripadnice lepšeg pola postale pripadnici Vojske Srbije.

Rado naši mladići i devojke upisuju vojne gimnazije, Vojnu akademiju, biti vojnik je veoma privlačan cilj a biti podoficir i oficir je prestižno zanimanje. Naši vojnici uživaju veliki ugled i u međunarodnim mirovnim misijama i oni predstavljaju svojevrsne ambasadore u korist Srbije.

Takođe je važno pomenuti vojnu industriju, tj. namensku industriju koja doprinosi privrednom i ekonomskom oporavku naše zemlje. Dakle, mnogo toga bi se moglo pozitivnog iskazati, ali rekao bih i nešto vama, gospodine Đorđeviću, a to je da moram reći da vojni aparat koji se bavi raznim pitanjima, često sagledava neke probleme iz imovinskih odnosa na jedan neadekvatan način.

28/2MG/VK

Primera radi, Dom Vojske Srbije, ranije Dom JNA u Petrovcu na Mlavi, je 50 i neke godine ustupljen Vojsci, a on je inače vlasništvo Udruženja zanatlija i opštine Petrovac na Mlavi i dat je na upotrebu i korišćenje Vojske, sve dotle dok bude stajala potreba da ga Vojska koristi. On se više ne koristi skoro 20 godina i danas bi bio gotovo ruina u kojoj bi samo zmije bile stanovnici takve jedne ruine, na sreću naša opština je apsolutno održavala takav objekat i koristi ga kao Dom kulture. Ovo pričam što očekujem da ipak to treba sagledati u jednom drugom kontekstu i voditi računa.

Na kraju želim da kažem da je Vojska velika inspiracija za ono što je edukacija naše omladine i bilo je zadovoljstvo i biće i nadalje da gledamo „Vojnu akademiju“, a to je zaista jedan serijal koji iskazuje sve najbolje vrednosti za razliku od onoga gde se iskazuju razne primitivnosti i kamo sreće da na takav način gajimo ono što je dobro u našoj zemlji, kao što prikazujemo vrednost vojske.

Naša poslanička grupa će svakako glasati za vaš izbor, gospodine Đorđeviću.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere ministra odbrane i donese akte iz dnevnog reda sednice.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Izvolite, gospodine Nikoliću.

DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade sa saradnicima iz Vlade, narodni poslanici, narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas ćemo izabrati novog ministra vojnog, u Vladi Republike Srbije. Svi poslanici SNS će apsolutno podržati predlog koji je predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić nama dao, danas podrobno obrazložio i nadam se da niko u ovoj sali neće glasati drugačije, jer jedan sistem kakav je Vojska, jedan od stubova države mora da postoji, mora da funkcioniše i mora da radi ono što je propisano Ustavom i zakonom.

Meni je drago što se radi o državnom sekretaru koji je sada predložen za ministra. Nekada državni sekretar je bio zamenik ministra, što znači njegova desna ruka, bio je apsolutno upoznat sa svim segmentima u tom ministarstvu i očigledno da je gospodin Zoran Đorđević, neko ko je već četiri godine u tom ministarstvu, neko ko je upoznat sa svim detaljima i onoga šta je rađeno u prethodnom periodu, kao i onoga što je rađeno za ove četiri godine od 2012. do 2014. godine.

29/1AL/SM14.45-14.55

Samo bih javnost Srbije podsetio na dve stvari. Imajući u vidu da dolazim kao narodni poslanik iz grada Vranja hteo bih da istaknem šta je Ministarstvo vojno učinilo od 2012. godine za grad Vranje.

Godine 2012. u septembru, tačno 7. septembra, ja sam kao narodni poslanik pozvao tadašnjeg ministra vojnog, gospodina Aleksandra Vučića, preneo mu ideju da zemljište koje pripada gradu Vranju želimo da, da zemljište koje pripada Vojsci Srbije, želimo da preuzmemo, da ga preuzme grad Vranje i da kompenzuje sa stanovima za vojna lica.

Odmah smo reagovali, stvorena je komisija na čijem sam ja čelu bio i pre nego što je rešenje bilo otkucano već je od Ministarstva vojnog stigla reakcija, saglasnost i mi smo u toku te godine potpisali ugovor o zameni zemljišta. To zemljište je preneto u vlasništvo grada Vranja, a grad Vranje se obavezao da izgradi stanove za vojna lica, što je i učinjeno.

Industrijska zona „Bunuševac“, o tom zemljištu se radi, nikada ne bi bila sagrađena, nikada ne bi bila napravljena i ne bi danas tamo bila Fabrika „Geoks“, koja zapošljava 1.250 ljudi. Tu fabriku smo otvarali pre mesec dana i ja sam i kao narodni poslanik veoma ponosan na to što smo u privrednom smislu oživeli grad Vranje.

Takođe, visoka lestvica je pred vama gospodine Đorđeviću, zato što Fabrika „JUMKO“, koja je zaštitni znak grada Vranja, 2014. godine je dočekala izbore republičke, tada vanredne, tako što je bila u štrajku, što je obustavljala rad, što su radnici izlazili na auto-put, blokirali ulice, saobraćajnice. Bilo je očajnih scena.

Nakon izbora posvetili smo veliku pažnju u predizbornoj kampanji. Gospodin Aleksandar Vučić je obećao da će učiniti sve sa svoje strane, da „JUMKO“ proradi. Firma sada radi, 1.500 zaposleno, skoro je potpisan ugovor u vrednosti od 230 miliona za izradu uniformi za Vojsku Srbije. To je ono o čemu je premijer malopre pričao.

Dakle, gospodine Đorđeviću, imali ste ministra vojnog Aleksandra Vučića, imali ste ministra vojnog Bratislava Gašića, koji je zbog jedne bespotrebne izjave izgubio tu funkciju, ali smo mi pokazali na taj način da cenimo vrednosti svega onoga što je on uradio i ja mu u ime građana Vranja zahvaljujem, jer da nije bilo gospodina Bratislava Gašića kao ministra vojnog, „JUMKO“ danas ne bi funkcionisao, „JUMKO“ danas ne bi imao proizvodnju, „JUMKO“ danas ne bi bio u funkciji, a tamo u ovom trenutku radi 1.500 građana Vranja, ljudi koji sada primaju platu, nose svojoj deci, prehranjuju se i mnogo je bolja situacija nego što je bila.

Prema tome, Ministarstvo vojno je mnogo zadužilo grad Vranje. Tri hiljade radnih mesta je tamo ostvareno i ja vas molim da ovo što je do sada urađeno bude naravno očuvano, a da vi sa svoje strane učinite da se nastavi sa tim trendom.

Još nešto što smo danas čuli od opozicije, vi niste često ovde pa ne slušate te žalopojke, ne slušate tu kuknjavu, pa se okrenete oko sebe i gledate i mislite da će sada da se sruše ovi zidovi kada čujete nekoga iz opozicije, ali srušiće se njima zidovi 24. aprila na izborima, biće im jasno, gledaće mnoge od nas samo na televiziji, ali ono što je bitno i što sam ja hteo da podcrtam - Srbija nije podnela zahtev za ulazak u NATO pakt, niti će koliko ja znam i cela moja poslanička grupa, a i Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, pojašnjava javnosti da mi zahtev nismo podneli, što znači nećemo ući u NATO, jer nas niko tamo i ne zove.

Potpuno je deplasirano da određene političke snage, određene političke grupacije žele da naprave podelu u Srbiji na temi „Ne u NATO, mi smo protiv NATO-a“.

29/2AL/SM

To su potpuno besmislice, treba se posvetiti novim investicijama, novim radnim mestima, otvoriti fabrike kakva je „Geoks“, nastaviti sa proizvodnjom u „JUMKO“, nastaviti sa proizvodnjom u „Simpu“.

Svaki grad ima takve gigante koji su u zapećku, koji ćute, čekaju nečiji mig, čekaju nečiji pogled. Očigledno da ćete i sa FAP-om imati određene ideje koje ja pozdravljam sa svoje strane.

Zbog toga da znate da ćemo od danas svi ponaosob, pošto ćemo prozivkom glasati, ja naravno ispred ove poslaničke grupe, daćemo vam glas, ja vam unapred čestitam i znam da ćete biti četiri meseca ministar do sledećeg konstituisanja Vlade, a da ćete i nakon konstituisanja sledeće vlade biti ministar vojni. Ja vam na tome čestitam. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Nikoliću.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Izvolite gospodine Jovanoviću.

NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade RS, uvaženi ministre, uvaženi gospodine Đorđeviću, šef poslaničke grupe SPS je već najavio stav poslaničke grupe SPS kada je u pitanju predlog o kome danas raspravljamo.

Ja ću se u diskusiji direktno obraćati prvom potpredsedniku Vlade RS, imajući u vidu da on ima legitimaciju predlagača, a naravno da ću u svojoj diskusiji uzeti u obzir sve ono što se vezuje za izbor i podršku predlogu za ministra i to novog ministra odbrane RS.

Naime, mi se u zadnje vreme suočavamo sa brojnim bezbednosnim rizicima i na te bezbednosne rizike Vlada RS više neko kvalitetno odgovara. Današnji čin rasprave o predlogu za izbor ministra vojnog predstavlja još jedan dokaz o odgovornosti Vlade RS i doslednosti u sprovođenju proklamovanih ciljeva.

Nesumnjivo je da je jedan od najznačajnih ciljeva povećati kapacitet Vojske RS, povećati ono što podrazumeva potencijal naših oružanih snaga kako bi se izbegli svi bezbednosni rizici.

Nažalost, tih bezbednosnih rizika je danas veoma mnogo, počev od našeg susedstva, počev od teritorije Kosova sa koga u svakom slučaju imajući u vidu turbulencije koje su svakodnevne, imajući u vidu okolnosti koje prate njihov zakonodavni proces, imajući u vidu okolnosti koje prate situaciju koja se vezuje za borbu između opozicije i pozicije, imajući u vidu okolnosti regionalnog karaktera, pre svega okolnosti koje se vezuju za pojave ili pojavne oblike terorizma, onda je sasvim logično da Vlada RS na sve te rizike odgovara nedvosmisleno jasno, a to je da i organi rukovođenja, komandni kadar, pa samim tim i ono što se vezuje za Ministarstvo Vojske mora da bude na najvećem mogućem stepenu i kvaliteta i kvantiteta.

U svakom slučaju, ovde se postavlja jedno logično pitanje – da li uopšte Vojska Srbije može da funkcioniše ukoliko svi resursi nisu uključeni u to funkcionisanje? Naravno da ne može. U tom pravcu i Ministarstvo Vojske koje mora dati svoj doprinos daje ga nemerljivo, sada doživljava ono što podrazumeva puni potencijal, a puni potencijal će imati onog trenutka kada, nadam se, odmah posle ove rasprave svi narodni poslanici opredeljeni za borbu, za interese RS budu podržali predlog o kome je danas vođena rasprava i još uvek se vodi rasprava.

29/3AL/SM

Ono što je jako značajno istaći jeste činjenica da je Vojska uvek bila uz građane i u mirnodopskim uslovima. Ovde su se čule brojne kritike danas upućene premijeru, onda prvom potpredsedniku Vlade RS. Da su te kritike imale barem malo utemeljenja, činjeničnog i bilo kakvog drugog, pa onda da ih uzmemo u razmatranje. Ovako su te kritike bile na nivou floskula, pokrivene plaštom hipokrizije.

Naime, radi se o tome da se prvo počela pojavljivati jedna veštačka dilema oko toga da li je Srbija pogrešila kada je potpisala, odnosno verifikovala upravo u ovom visokom domu Sporazum koji podrazumeva određene normative koje se vezuju za oružane snage NATO.

30/1MO/MJ14.55 – 15.05

Ja moram da podsetim i sa pravnom aspekta, takav sporazum danas ima snagu zakona. Dakle, legislativni put Republike Srbije je doživeo ono što treba da doživi, ali to ni u kom slučaju nije narušilo vojnu neutralnost Republike Srbije. Ona je ostala ista i Vlada Republike Srbije je ostala opredeljena ka toj vojnoj neutralnosti, što svakako zaslužuje veliku podršku.

Ono što je pokušano da se učini, da se izvrši jedna vrsta podela među građanima Republike Srbije, tako da jedni budu navodno za jedan blok, drugi za drugi blok, jedni sa simpatijama prema istoku ili Rusiji, a drugi sa simpatijama prema zapadu ili NATO-u, u svakom slučaju predstavlja jednu potpuno veštačku ili izvitoperenu dimenziju razmišljanja. Potpisivanjem sporazuma Republika Srbija se nije priklonila nikom. Republika Srbija je ostala vojno neutralna i takva će ostati. Republika Srbija ima svoje ciljeve, da zahvaljujući svojoj vojnoj neutralnosti ostane politički dominion na teritoriji Balkana.

Šta je ono što je sadržano u sporazumu? Pa, to je ono što je inače sadržano i u međunarodnim dokumentima. Sporazum, podsećanja radi, nije potpisala ni ova Vlada, niti prethodna, nego je potpisala Vlada koja je 2006. godine bila aktuelna Vlada Republike Srbije. Ništa novo nije sadržano u sadašnjem sporazumu u odnosu na tada potpisani sporazum. Postavljaju se pitanja i određenih benefita koje navodno dobijaju pripadnici oružanih snaga NATO.

Podsećanja radi, ne radi se ni o kakvim benefitima, ne radi se o ni o kakvom specifičnom imunitetu, ne radi se o bilo čemu što bi na bilo koji način dovelo Republiku Srbiju u položaj bilo kakvih štetnih posledica, uzrokovanje određenih incidenata ili bilo čega drugog štetnog. Naprotiv, sve ono što podrazumeva zakonski okvir i zakonsku regulativu, da i druge vojne misije imaju mogućnost prolaska preko tuđih teritorija, teritorija zemalja ne samo koje su članice Evropske zajednice ili članice NATO, već i druge zemlje imaju potpuno identične regulative i normative kada je u pitanju ono što je definisano sporazumom koji je ova Skupština potvrdila i na taj način ozakonila.

Na kraju krajeva, ono što se vezuje za pokušaj stvaranja jednog animoziteta prema Vladi Republike Srbije u odnosu na taj sporazum, predstavlja pre svega politikanstvo, predstavlja nešto što bi se moglo podvesti pod politički marketing, naročito u predizbornoj kampanji ili izbornoj kampanji, sa ciljem da se diskredituje Vlada Republike Srbije. Naravno da je to neuspeli pokušaj i na tome će se zadržati, ostaće neuspeli pokušaj.

Ono što želim da istaknem, s obzirom, da su svi pomalo afirmisali sredine iz kojih dolaze, ja sam dužan da zbog građana Užica, prvi potpredsedniče Vlade, što je vama i te kako dobro poznato, ukažem kako je Vojska Republike Srbije reagovala i u mirnodopskim uslovima. Onog trenutka kada je Užice i ceo Zlatiborski okrug doživelo, a pre svega građani Užica doživeli nezapamćenu ekološku katastrofu, kada je došlo do zagađenja najvećeg vodozahvata sa koga se vodom snabdeva čak nekoliko stotina hiljada građana, kada je pretila značajno veća i daleko štetnija posledica po građane tog dela Srbije, Vojska Republike Srbije je pritekla u pomoć.

Čule su se kritike na račun načelnika Generalštaba, čule su se kritike na račun Ministarstva, vojske. Ja moram da kažem da je Vojska Republike Srbije upravo u tim trenucima, kada je bilo najteže građanima Užica, i to na signal rukovodstva grada Užica, priskočila u pomoć, obezbedila vodosnabdevanje i na taj način građanima omogućila normalan život. To je ono što podrazumeva potencijale Vojske Srbije. To je ono što Vojsku Srbije kredibiliše kao nekog bez koga se ne može, niti se ikada moglo.

30/2MO/MJ

Naročito je dobro što se prema Vojsci Srbije jedan industrijski resurs usmerio na pravi način, a to je namenska proizvodnja u fabrici „Prvi Partizan“ u Užicu, koja se stimuliše i afirmiše još više zahvaljujući uspešnom menadžmentu. Nadama se da će te vi to kao ministar budući, uvaženi gospodine Đorđeviću, još više stimulisati.

Zbog svega što sam istakao, ponoviću stav šefa poslaničke grupe, da će poslanička grupa SPS bezrezervno podržati ovaj predlog koji je Vlada predložila i izglasaće novog ministra vojske. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.

Vaša poslanička grupa nema više vremena za raspravu, tako da mi je žao što gospodin Đorđe Čabarkapa neće imati vreme za diskusiju.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine Đorđeviću, kandidatu za ministra odbrane, poštovane kolege narodni poslanici, naravno da levica Srbije ne može podržati vaš izbor. Smatramo i čuli smo puno toga što potvrđuje jednu davno datu istinu, da ova vlast, kada ne može da isporuči bilo kakav rezultat, a ne može, onda se bavi tehničkim stvarima i održavanjem sistema koji ne daje nikakve rezultate. Vi ćete biti ministar nekoliko meseci. Već za koji dan postajete ministar u tehničkom kapacitetu. Mislim da je dobra stvar što je izabran čovek iz sistema odbrane koji je dugo godina, za građane Srbije jako mnogo godina od kada ste vi na vlasti u tom sistemu, naravno, vi po našem mišljenju niste ni trebali biti u Ministarstvu odbrane, ali to je sada već potpuno druga i tužna priča.

Ono što je sigurno, jeste da vi preuzimate, doduše kratko, jedan resor u kojem, kao što jako dobro znate, postoje brojni problemi. Prvo, preuzimate resor i upravljanje ogromnim sistemom naše nacionalne odbrane u kojem pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane danas se suočavaju sa smanjenim platama i smanjenim dnevnicama. Njihov materijalni položaj je izuzetno težak. Vi preuzimate sistem u kojem ne postoji dijalog sa reprezentativnim sindikatom u nastajanju i, kao što vi vrlo dobro znate, to se dešava. Iako je prethodni ministar Gašić to obećavao, moje pitanje na koje vi ne možete, nažalost, danas da odgovorite, ali možda ćete narednih dana, jeste – kada nameravate s tim ljudima da sednete, razgovarate i rešite i njihov status i njihove zahteve? Smatram da su njihovi zahtevi više nego opravdani.

Kada ćete, kako i na koji način da rešite problem na VMA i vojnog zdravstva koje je izraubovano, potisnuto, zgnječeno potpuno nekompetentnošću vaše vlasti, ne sporeći da je problema bilo i u prošlosti? Kada će i na koji način pripadnici vojske i zaposleni u Ministarstvu odbrane imati primat u lečenju na VMA? Kako ćete rešiti problem na VMA, da danas nemaju ni aspirine, ni ranisane, ni opremu, ni gaze, ni potrošni materijal, a pacijenti i lekari se dovijaju i sami kupuju? Kako ćete rešiti pitanje stručnih dežurstava na VMA? Kako ćete rešiti pitanja koja se tiču da suprotno zakonu niste ispunili rešavanje problema reprezentativnosti sindikata? Da li vi sprovodite politiku iz bele knjige vaše partije, koja u poglavlju o zdravstvu u tački 14. planira gašenje VMA u Srbiji? Kako ćete rešiti problem da vojni osiguranici na VMA imaju ovako jedan, da tako kažem, potisnut tretman i ne mogu da se leče kao ostali građani? Šta ćete učiniti da se situacija u vojnom zdravstvu poboljša, u kom roku i kako ćete da rešite probleme koje nikako ne možete da rešite, a promenili ste tri menadžmenta, tri ministra i ništa niste uradili za ove četiri godine?

30/3MO/MJ

Neću da govorim o vašim kvalifikacijama, jer mislim da građani o tome već dovoljno znaju, u javnosti se dovoljno o tome govorilo. Znači, vi ste slika i prilika čoveka koji vas je predložio, a to je Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić najbolje zna zašto je vas baš predložio. Vrlo je interesantno da ste vi vodili pitanje finansija i pitanje novca u Ministarstvu odbrane, te eto zgodne prilike da vam postavim par vrlo konkretnih pitanja iz tog segmenta. Da li je tačno da sve javne nabavke koje se sprovode u vojsci i koje imaju oznaku „strogo poverljivo“, dakle, građani i javnost ne mogu da čuju šta se tu dešava, su vrlo, vrlo diskutabilne, pod velikim znakom pitanja i osnovano se sumnja da neko u sistemu odbrane, gospodine Đorđeviću, što biste vi morali da znate, masovno krade od građana Srbije? Recimo, da li je tačno da borbena oklopna vozila šaljete na pranje i opravku u privatnu firmu u Temerin, a istovremeno za nekoliko miliona dinara imate jeftiniju ponudu u Čačku, inače u Državnom remontnom zavodu?

31/1JJ/IP15.05 - 15.15

To vam je, poštovani građani, samo jedan od priloga i predloga onoga što je vaša partija uspela u sistemu odbrane da uradi za rekordno kratak rok. Da ne govorimo o drugim teškim i do sada nerešenim situacijama koje su moji prethodnici spominjali i aferama koje nisu bile rešene.

Vi preuzimate jedan sistem, doduše, nadam se, na vrlo kratak rok, koji je vrlo nezadovoljan, koji je dobio nove uniforme, ali te uniforme su nabavljene ne znamo kako, plaćene ne znamo kako, pribavljene od tih ljudi od kojih su pribavljene ne znamo kako. Znači, gomila pitanja koja na koja, na žalost građana Srbije nemaju odgovor.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem se.

Nažalost, to je vrlo hrabro gospodine Stefanoviću da vređate čoveka koji ne može da odgovori. Ali, to je sve ono što vi znate i nismo ni očekivali drugačije.

(Borislav Stefanović: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku? Izvolite.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Vi ste, gospodine Bečiću, uz svo uvažavanje sad prekršili Poslovnik u tačci 106. i 107. zbog toga što ste iskoristili poziciju predsedavajućeg da dajete komentar mog izlaganja koji nikakve veze nema ni sa Poslovnikom, ni sa tokom rasprave, a ni sa osobom koja ne može da odgovori.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću. Samo sam rekao da je to vrlo hrabro, da vi sada kao narodni poslanik vređate kandidata za ministra odbrane, iako ste svesni da on ne može da odgovori na vaše insinuacije, vređanja i ono što ste rekli, a što nije u skladu sa moralnim, da bi vi kao narodni poslanik trebali da govorite istinu. Ali, kao što sam rekao, to je vaš manir da vrlo hrabro to radite kada ne može biti odgovoreno.

Izvolite gospodine Babiću. Izvinjavam se, pre toga reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić.

IVICA DAČIĆ: Pre svega mislim da su javne nabavke, barem kako je to u svim drugim ministarstvima, da ne predstavljaju više nikakve tajnovite stvari, da su to veoma lako proverljive kategorije. Uostalom, i ovde je bio na dnevnom redu Zakon o javnim nabavkama, a s druge strane, nije moguće da o svemu tome ne bude javnost upoznata.

Kada je reč o poverljivim nabavkama, odnosno nabavkama koje su poverljive, to se odnosi, vi to dobro znate gospodine Stefanoviću, zato što je to bilo i u vaše vreme, da tu nije samo reč o tajnovitosti, već je reč i o skraćenom postupku, da bi neke stvari mogle da se na vreme završe. Znam u Policiji, kada sam bio ministar unutrašnjih poslova, da je šest godina trajala nabavka jakni, zato što se svako žalio posle svakog javnog tendera je bila takva opstrukcija da niste nikad mogli da završite sve to.

Znači, u ovom smislu ne želim da dajem bilo kakve ocene i da bilo kakve kritike unapred odbijemo. Ali, mislim da su sve te stvari o kojima ste vi govorili veoma lako proverljive i žao mi je što gospodin Đorđević, koji se time bavi, nije u stanju da sad odgovori, jer mu to Poslovnik ne dozvoljava, ali siguran sam da će to učiniti čim se završi ova sednica, odnosno čim bude izabran za ministra.

Nisam čuo nikada na sednici Vlade da bilo ko razmišlja o tome, o gašenju Vojnomedicinske akademije. Ne znam odakle vam uopšte ta ideja. Koliko je meni poznato, čak se govori o jednom jačanju. Uvek se govori o tome da je ona jedna od naših najboljih zdravstvenih institucija.

Naravno da zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika jeste jedno od veoma važnih pitanja i, kao što i to znate, to nije nova tema, ta tema je dugo godina prisutna i dugo godina se o tome raspravljalo i na neki način vodila rasprava i unutar Fonda 31/2JJ/IP

za zdravstveno osiguranje, koji će se osiguranici gde lečiti. Ono što je sigurno, vojni osiguranici ne mogu da ostanu bez zdravstvenih usluga. Vojnomedicinska akademija mora da opstane. Nije bilo nijedne nepravilnosti na sistem javnih nabavki u Ministarstvu odbrane na koje ste vi ukazivali, niti smo mi ikada o tome bilo gde čitali, niti raspravljali.

Da li su smanjene plate i dnevnice? Jesu kao i svima ostalima. Da li su te plate i dnevnice male? Jesu, ali ne želim da vam kažem da urušavanje našeg sistema bezbednosti je počelo odavno. Iskreno rečeno, počelo je odmah posle 5. oktobra 2000. godine. Tim tezama kojima smo i danas ovde čuli od nekih predstavnika opozicije, da mi nemamo neprijatelje, nemamo protivnike. Šta to sad znači? Čak su i premijera danas optuživali da on priča o naoružavanju, kao da smo mi dobili ili ćemo dobiti neke vojne, neke raketne sisteme od nekih drugih. Naravno, da mi nemamo apriori prijatelje i neprijatelje, kako to Englezi kažu, ne postoje stalni prijatelji i neprijatelji, postoje samo stalni interesi. Naš interes je pre svega Srbija i zato svi zajedno moramo da se borimo za jaku vojsku i policiju, jak sistem bezbednosti, nacionalne bezbednosti, bez toga nema jake države. Ali, smanjenje plata, dnevnica, odnosno smanjenje deficita je ste bila nužna posledica stanja u kojem su naše finansije bile.

Prema tome, vaš komentar, da je u pitanju, da kad ne možemo da isporučimo rezultate da onda govorimo o tehničkim stvarima, mislim da bi zahtevao jedan širok odgovor kada je reč o rezultatima. Vi verovatno kada govorite o rezultatima, ne znam na koju oblast mislite. Verovatno ćete reći da ni u jednoj oblasti nije bilo napretka. Ali, želim da vam kažem sledeće, Srbija je danas zemlja koja je otvorila pregovore sa EU o članstvu. Srbija je zemlja koja je danas u stanju da na isti takav način razgovara i u Vašingtonu, i u Moskvi, i u Briselu ili bilo gde drugde. Srbija je zemlja koja je uspela da zaštite svoj nacionalni interes između ostalog i time što smo sprečili da bude izglasano članstvo Kosova u UNESKO-u.

Pošto ste se vi bavili spoljnim poslovima i moram da kažem da i ako ste u stanju mirovana i dalje ste praktično moj zaposleni. A bili ste i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova godinu dana kada sam ja bio premijer iako ste bili opozicija. Pretpostavljam da i vi delite zadovoljstvo zbog dobrih rezultata naše spoljne politike.

To što ste opozicija ne znači da ne treba da konstatujete nešto što je dobro. Evo, Gordana Čomić je bila na ministarskom savetu OEBS-a, ona je to javno pohvalila.

(Gordana Čomić: Šta ću kad je istina.)

Pa, evo to upravo i želim da kažem. Znači, nije bitno da li smo vlast ili opozicija, ono što je od interesa za našu zemlju treba da podržavamo i hvalimo. U svakom slučaju, ja ne želim da polemišem, pretpostavljam da će se gospodin Stefanović javiti zato što je predizborna kampanja u pitanju. Ja nisam danas ovde u predizbornoj kampanji. Pa, nisam, zato što, ja se sve nadam da će predsednik Vlade da odustane od izbora, jer vas je dovoljno zaplašio, evo nema vas nigde nikoga.

32/1VS/VZ15.15 – 15.25

Od silnih junaka ostadoše Goca, kako beše omladinka?

(Predsedavajući: Jelena.)

Jelena, izvinjavam se.

(Predsedavajući: Jovana. Izvinjavam se.)

I gospodin Stefanović, ali ja cenim što ste tu i stvarno ne želim da, mislim da treba iz svega ovoga izvlačimo pouke.

Pošto sam slušao gospodina Stefanovića, ovih dana više puta i o Libiji i ja stvarno ne bih voleo da mi svaku tešku situaciju koju imamo politizujemo. Da li ću ja da snosim odgovornost? To je nebitno, sad su izbori, za koliko, za dva meseca. Pa, valjda će građani da ocene ko je odgovoran, a ko nije. Pa, nećete valjda vi da ocenjujete to? Hoćete u okviru svojih nadležnosti, ali vrhovni politički sudija je narod.

Ali, bih hteo samo da podsetim, gospodine Stefanoviću, da ste i Potežicu i Slađanu, vi držali tamo, još od vremena kada ste vi bili u Ministarstvu spoljnih poslova.

Želeo bih da podsetim da ste vi od 3. septembra 2007. godine, šef kabineta bili Vuku Jeremiću, a od 26. avgusta 2011. do 1. maja 2013. godine i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova.

Pošto postavljate pitanja – zašto ambasada nije evakuisana, odnosno zatvorena? Pa, ja to isto vas pitam.

Što je niste zatvorili kada je bio najveći rat od februara do novembra, ili decembra 2011. godine? Pa, kako ste držali našu ambasadu tamo pod granatama i zašto ste je držali i zašto ste potpisali i načelno i generalno ovlašćenje Potežici da može da napušta Tripoli kad god hoće do Tunisa, bez potrebe da od mene traži dozvolu?

To nema ni jedan drugi ambasador, osim Potežice. To je potpisano u vreme vašeg boravka u Ministarstvu spoljnih poslova.

Niste vi potpisali, potpisao ga je generalni sekretar. Nemojte sada nas da prebacujete odgovornost.

Ja sam odgovoran za ono što se dešava od 2014. godine u Ministarstvu spoljnih poslova. Godine 2015. sam poslao pismo, zahtev Potežici da odgovori na pitanje procene, 20. avgusta – molimo da nam prosledite vašu procenu bezbednosne situacije, koja se odnose na dodatnu i neposrednu bezbednosnu ugroženost DKP i DKS.

Odgovor ambasade od 26. avgusta 2016. godine – povodom vašeg zahteva za procenu bezbednosne situacije, održali smo radni sastanak svi službenika ambasade, i osoblje ambasade je mišljenja da se ne vide konkretni i bezbednosni rizici za DKP, i niko se ne oseća posebno ugroženim. Niti se oseća nesigurno. Izneto je mišljenje da je stepen mogućih rizika daleko manji, nego što je to bio 2011. godine, kada je pao Tripoli.

Znači, oni misle da je bio daleko manji, a vi niste zatvorili ambasadu 2011. godine. Što je niste zatvorili. Što smo mi imali toliko štete tamo, pa su svi govorili da naši snajperisti ratuju za Gadafija?

U vreme od kada sam ja ministar spoljnih poslova, nijedan ugovor o oružju nije potpisan sa Libijom. Ja Gadafija u životu nisam video, a vaš bivši predsednik ga je video 4 puta za 5 godina.

Dobio je orden od Gadafija, 1. septembra 2009. godine, dok je ceo svet slavio 70 godina početka Drugog svetskog rata, gospodin Tadić i ostali iz DS, su bili na vojnoj paradi u Tripoliju, kod Gadafija.

32/2VS/VZ

Gospodine Đorđeviću, poveli vod Vojske Srbije, da maršira sa Gadafijem, i jel to bilo jačanje ugleda i kredibiliteta Srbije?

Naravno, predlažem, svi koji to žele, mogu da pogledaju i taj orden se verovatno nalazi negde u Arhivu i orden sa likom Gadafija.

Siguran sam da ga je gospodin Tadić sa ponosom nosio. Samo nemojte sada da govorite o tome da su se neke, nisam ja pozivao sina Muamera Er Gadafija, ovde u lov. Tajno, bez znanja bilo kakve javnosti, i kažete ko ga je obezbeđivao? Ja ga nisam obezbezđivao i MUP ništa o tome nije znao. Pitajte vojsku.

Gospodine Đorđeviću, nadam se da ćete dati informacije i na to pitanje. Da li je Gadafijev sin boravio u nezvaničnoj poseti Srbiji od 20. do 23. februara, radi lova? Ovom prilikom primili su ga predsednik Boris Tadić i ministar odbrane, Šutanovac.

Molim vas, šta su bile teme tih razgovora, da li neko zna? U Ministarstvu spoljnih poslova to niko ništa nije znao. Ali, nemojte, ja ne želim da govorim o tome. Vi želite da politizujete ovo pitanje time zašto nije zatvorena ambasada? Ambasade danas imamo u Siriji, u Iraku, u Tunisu, Egiptu.

Da li vi mislite da mi treba da zatvaramo te ambasade? Naš politički interes, a po zaključcima da ne čitam sve to, jer spada u „tajno“, po zaključcima vaših bezbednosnih, iz tog vremena struktura, imamo i ekonomski veliki interes za saradnju sa tim zemljama, a posebno sa Libijom.

Prema tome, nemojte da vučete lava za rep.

(Marko Đurišić: Posle ću vam objasniti.)

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću, nemojte biti nervozni, sačekajte da završi izlaganje gospodin Dačić, imaćete pravo na repliku.

IVICA DAČIĆ: Gospodine Đurišiću, šta ste vi bili u to vreme?

(Marko Đurišić: Poslanik.)

Da li ste vi nekada učestvovali na sastancima, na koordinaciji kod gospodina Tadića, itd, i da li znate nešto o tome?

(Marko Đurišić: Ne.)

Ako ne znate, onda ćutite, ja sam učesnik svega toga.

(Marko Đurišić: Replika.)

Ja ne bežim od svega toga. Ja uopšte ne želim, nemojte sebi da pridajete istorijski značaj. Niste ga imali.

Borko je imao istorijski značaj i ja mu to priznajem. On će sada da kaže, i rekao je u principu da će Zoran Đorđević biti tehničko lice. On će to verovatno sada da kaže da kod Vuka Jeremića, nije imao nikakav uticaj i to je tačno.

Ja to njemu ne sporim.

(Borislav Stefanović: Prozovi njega, što mene prozivaš?)

Ja prozivam i njega.

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, gospodine Stefanoviću, nemojte biti nervozni, sačekajte, imaćete priliku da odgovorite.

IVICA DAČIĆ: Ja govorim o MSP, koje je vodio u to vreme Vuk Jeremić.

Znate šta, da li vi očekujete da ja dođem ovde i da vi možete svašta da kažete, a da ja ne mogu da odgovorim? Da li je tako? Vi možete da pričate o svemu.

Gospodin Stefanović je rekao da to sve zna bivši član SPS i ja sam mislio da misli na Zorana Lilića, a ustvari sam shvatioda misli na Vuka Jeremića.

Da li je tačno?

32/3VS/VZ

U svakom slučaju, ja sam želeo, pošto neću verovatno imati prilike da o tome raspravljam, jer će skupština biti raspuštena, da ispadne, znate, da sam više puta inicirao da se o spoljnoj politici razgovara. Nije to moj privatni stav. Da li sam ja odgovoran ili ne, to ćemo da vidimo uskoro, na izborima.

33/1DJ/LŽ15.25 – 15.35

Ovde, ovo su činjenice i argumenti koji su veoma važni, jer je reč o funkcionisanju naših diplomatsko-konzularnih predstavništava širom sveta.

Da sačekam da vidim šta ćete da kažete, pa ću se javiti kasnije. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Dačiću.

Imate pravo gospodine Đurišiću, ali moraćete malo da sačekate, vidim da ste nervozni, ali morate pokušati da se suzdržite i da sačekate.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, replika na izlaganje gospodina Borka Stefanovića.

ZORAN BABIĆ: Gospodo ministri, gospodine predsedavajući, izneto je nekoliko paušalnih i proizvoljnih ocena od strane gospodina Stefanovića. Tačka 4. bele knjige SNS se odnosi za strategiju za mlade snaga za budućnost, tako da nije pažljivo čitao. Da je pažljivo čitao pronašao bi u beloj knjizi, ali u tački 11, tačka 14, odnos prema VMA, da će VMA i u budućnosti ostati dostupan civilima, a ne u tački 14.

Što se tiče odnosa prema VMA najbolje pokazuje uredba bivšeg ministra, gospodina Šutanovca, koja je imala smisla izdvajanja VMA, koju je ministar odbrane od 2012. godine, gospodin Vučić, odmah promenio i stavio van snage.

Što se tiče lošeg stanja na VMA, da, loše je stanje na VMA ali je ono posledica lošeg tretmana u prethodnom periodu kada ste nabavljali, ne mislim na vas lično, ali kada ste nabavljali operacione stolove koji i dan danas stoje u nekom magacinu na VMA i uredno su plaćeni, ali operacioni stolovi koji su za hirurge koji su visine dva metra i 20 santimetara. Zamislite hirurga, da li ste vi videli jednog hirurga u Srbiji da je visok dva metra i 20 santimetara? Običan čovek, obične konstitucije mora da se popne na hoklicu da bi na tom stolu nekoga operisao, ali ste platili sa ko zna kakvom provizijom, ko zna kakvim razlogom.

Kada govorite o korupciji, podsetiću vas da je Ministarstvo odbrane u 2014, 2015. godini po mišljenju Transparency International pokazao boljitak, napredak u 35 od 77 pokazatelja i da je sada u grupi C – umeren rizik od korupcije, za razliku od vremena kada je Ministarstvo odbrane vodio gospodin Šutanovac, kada smo bili u grupi D – visok rizik od korupcije…

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme.

ZORAN BABIĆ: A onda možemo da govorimo i o nabaci trodimenzionlanog radara i o firmi Paksel preko koje je išla nabavka kompletne hrane i to na dnevnoj bazi za kompletnu Vojsku Srbije, pa da vidimo na čijoj strani je korupcija, a na čijoj strani je borba protiv korupcije.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Babiću.

Reč ima gospodin Borislav Stefanović. Replika na izlaganje gospodina Dačića.

Izvolite, gospodine Stefanoviću.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Imam dupli osnov za repliku, gospodine predsedavajući. Ali, u redu, da krenem što kraće i što brže, zbog građana koji ovo gledaju.

Dakle, ja sam, gospodine Dačiću zaposlen na konkursu i to mesto nije funkcioner i nije postavljeno lice, nemojte da obmanjujete ljude.

Znači, kada spominjete mesto u sistematizaciji pitajte gospodina Odalovića, on će vam objasniti, jedna stvar, a druga stvar kada vas postavi Vlada, i vi to vrlo dobro znate.

33/2DJ/LŽ

Ja kao zaposleni nisam vaš, nego sam zaposlen u Ministarstvu, već godinama mi je status zamrznut, kao što ste rekli, jer sam narodni poslanik. To je bilo pre politike. Ovo govorim zbog građana, da ne bude sada ovde nekog zamajavanja.

Naravno, ja sam pitao oko Ministarstva odbrane, oko VMA, oko javnih nabavki, a vi ste otišli u Libiju. Žao mi je što ste to uradili. Prvo zato što to generalno ovlašćenje, i u pravu ste, od 2011. godine sam se bavio isključivo KiM, i nisam imao nikakve ingerencije koje su date gospodinu Ponošu od strane ministra Jeremića, i to ste potvrdili, i vi znate da je to tačno. Zašto to ovlašćenje Potežici niste vi ukinuli kada ste došli na čelo Ministarstva, ili gospodin Mrkić pre vas? Znači to je suština, niste ga ukinuli.

Što niste, od kada ste vi na vlasti ambasadu, ako ne, zatvorili i premestili u Bengazi? Zašto niste Potežici dozvoli sa telima poginulih, kad god da su otišli, da se vrati zajedno sa njima, barem iz ljudskih humanih razloga, jer je radio sa tim ljudima, ne zbog ispitivanja?

Ne krivim ja vas lično, gospodine Dačiću, vaša odgovornost je kao svakog ministra da se ovakva nesreća i tragedija dogodi, ali nemožete u tim situacijama, molim vas, samo da upirete prstom u nekog drugog i drago mi je da ste potvrdili da ste bili deo svih konsultacija, svih dogovora i svih odluka sa Borisom Tadićem, jer to je istina i to je suština, a nisam dobio odgovore za Ministarstvo odbrane i opet smo slušali te priče, niste mi odgovorili ni na šta oko ovih korupcionaških stvari.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Replika dva minuta.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade, mislim da bi bilo dobro da građani slušaju skoro 20 minuta vašeg izlaganja i objašnjavanja o tome kako vi ni za šta u stvari niste odgovorni, kako su za sve što se dešava krivi neki pre vas i čudi me da tako niste došli i do Tita, verovatno je on otvorio tu ambasadu u Tripoliju.

Znači, svi su odgovorni. Pozivate se na bezbednosne procene „naših službi“, tako ste rekli, pa ste se ispravili onda „iz našeg vremena“. To naše vreme nije već četiri godine. Šta ste vi radili poslednje dve godine kao ministar spoljnih poslova? Kakav je to argument 2011. godine je bio rat pa se nije zatvorila ambasada? Na sreću, da kažem, ništa se nije desilo, sad se desilo.

Normalno je da se sada postavi pitanje ko je radio svoj posao? Ne možete vi da pobegnete od svoje odgovornosti tako što kažete- ne, neko drugi je trebao da zatvori. Što je vi niste zatvorili?

Ja isto, jako mi je drago što ste mene valjda, da li ste hteli da me uvredite, da kažete da sam ja bio niko i ništa i da nisam istorijski ni odgovoran, ja ne bežim od svoje odgovornosti za svih ovih 15 godina, odnosno 25 godina u politici, gde sam bio i šta sam radio i nisam bio deo tih koordinacija, ali vi jeste, pohvalili ste se sa time, ali kada se govori o posledicama tih politika, vi sa tim nemate veze. Sve od 2008. do 2012. godine je grozno, vi nikakve veze sa time nemate, da li je tako?

Povećanje penzija, da li je tako, iz 2008. godine nema veze sa vama? Toga se ne sećate? Šta ste radili u MUP, toga se ne sećate? Svi drugi su odgovorni.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem.

(Marko Đurišić: Ja ne mogu kao gospodin Babić dva minuta i 25 sekundi da dobijem?)

(Zoran Babić: Kad porasteš.)

(Marko Đurišić: Toliko da mi poraste glava ne može.)

Ja sam dužan kao i gospodina Babića da upozorim na dva minuta da je isteklo vreme.

33/3DJ/LŽ

(Marko Đurišić: Mene isključiš, njega ne smeš. Ne smeš, kukavice.)

Vidim da ste mnogo nervozni gospodine. Nije problem da se tako izražavate, nije problem ni da pretite, navikli smo, ništa novo nećemo…

(Marko Đurišić: Kukavice jedna.)

Vidite, to ne govori o onome kome je rečno nego onome koji to govori.

(Marko Đurišić: Govori, vrlo govori.)

Onome koji to govori, a ja sa vama uvek i na svakom mestu, gospodine Đurišiću mogu da razmenim argumenta, ali vas ne vređam i ne dobacujem i na takav način ne pokušavam da pretim i da budem hrabar ovde u velikoj sali Narodne skupštine. Zahvaljujem se.

Reč ima potpredsednik Vlade, Ivica Dačić. Izvolite.

IVICA DAČIĆ: Ne znam što se vi iznenađujete, ja nikada nisam rekao da nisam bio u vlasti. Čekajte, jel vi shvatate da kad god spomene bivši režim, mi se trgnemo jer mi smo od devedesete godine. Mi se toga ne stidimo. Odgovorni smo za ono za šta smo odgovorni. Kad je trebalo da se ratuje, da se brani zemlja, branili smo zemlju.

Da li je Milošević u tome preterivao ili nije, da li nije znao gde je granica sukoba sa međunarodnom zajednicom, to je sada pitanje. Deset godina je kako je umro, ali iza njega je ostao Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244. Za to se i danas svi držite.

34/1BD/IR15.35 - 15.45

Jedine tri godine kada nismo bili u vlasti je bilo kada ste vi pobedili 5. oktobra, ali i to, dobro se sećate toga, sreća za nas, pa nismo bili u to vreme. Takođe, nismo bili u vlasti kada ste se vi i Koštunica dogovorili da napravite koaliciju, pa ste izabrali Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, pa posle tri dana promenili stavove.

Mi smo se uvek ponašali onako kako smo procenili da je u najboljem interesu Srbije. Znate šta, gospodine Đurišiću, ako ste vi do poslednjeg dana mene ubeđivali da treba da napravimo Vladu i da izaberemo Tadića za premijera, u čemu je sada problem? Kakav problem vi imate s nama? Šta, mi sada nismo dobri, a tada smo bili dobri, jel da? Dok smo bili s vama, onda smo bili najbolji na svetu, evropski orjentisani, demokrate itd, a sada šta smo?

Da li vi shvatate jednu stvar, da nismo mi podržali vas 2008. godine zbog vas, nego zato da Srbija ne bi imala Vladu sa Šešeljem i Koštunicom. Bili ste manje zlo, zato što ta Vlada ne bi mogla da opstane, jer su hteli da prave, kao i sada, protiv EU. Kao što Vučić neće da pravi Vladu sa onima koji su protiv EU, mislim da je to bila ispravna odluka. Isto tako 2012. godine Tomislav Nikolić je pobedio na predsedničkim izborima, pa ja sam glasao za Tadić, ljudi. Evo, priznajem, priznajem, a možda je zato izgubio što sam prvi put glasao za njega.

Ali, mi polemišemo politički. Ne znam zašto se sada ljutimo, svađamo, podižemo ton, ja uopšte bilo šta ne pričam i ne kažem da ne delimo odgovornost. Ali, gospodine Đurišiću, kada sam govorio o tome da niste dovoljno upoznati sa nekim stvarima, postoje stvari o kojima se o političkim pitanjima se razgovaralo na drugim nivoima i zato i ne znate. Isto kao što je, često je i premijer Vučić o tome govorio, a nije bio u pravu, odluka o linearnom povećanju penzija za 10% nije bio zahtev SPS. Bio je zahtev PUPS i DS je potpisala bilateralni sporazum, što je bilo van svih pravila, sa PUPS-om da bi se izdejstvovalo 10% i o tome možete da vidite izjavu pokojnog Jovana Krkobabića. To su vaše dve stranke dogovorile. Nemojte sada u to da mešate... Mi smo zadovoljni što ste povećali penzije, ali nemojte da ispadne da smo mi za to zaslužni. Eto, priznajem da nismo zaslužni, odnosno, kada sledeći put govorite o tome, da znate bar ko je za to kriv.

Ne želim da polemišem oko toga. Ja sam reagovao na vaše izjave u medijima. Vi jedino što govorite, to je da li je trebalo zatvoriti ambasadu ili ne. Incident se nije dogodio u ambasadi. Ambasada ne treba da bude zatvorena, jer dok ima 300 i nešto Srba, mi ne možemo da zatvorimo ambasadu.

Da li će osoblje biti premešteno u Tobruk, u Bengazi? Ne, jer u Bengaziju je nesigurno, ali u Tobruku nema nijedne ambasade. Da li će biti prebačeno u Tunis? Vidite da se ovo desilo sada na putu za Tunis. To je, takođe, pitanje procene, ali moramo da u narednim danima procenimo i da li ćemo držati ambasadu u Siriji, u Iraku, gde naš ambasador ne može da putuje bez blindiranog vozila jer se nalazi u nebezbednoj zoni, u Tunisu i svemu ostalom. To nisu samo spoljno-političkog karaktera, nego uopšte pitanja oko kojih svi zajedno treba da se bavimo kao država.

Ja samo pokrećem te teme i nikoga ne osuđujem zbog toga da li je vukao ili nije vukao određene stvari u tom periodu. Naša je procena tada bila da treba da ostane ambasada, oduvek. Greške koje su napravljene mogu da budu samo greške. Da li je neko odobrio taj put? Moje odobrenje nije imao, ali se ispostavilo da mu nije bilo ni potrebno. To će sve utvrditi komisija. On nije mogao da dođe ovde zato što smo rekli da mora da ostane tamo, da završi formalnosti. Odluka o budućnosti te ambasade i o njemu će biti doneta u narednim danima.

34/2BD/IR

Ali, to ništa ne može da vrati ova dva naša službenika. Zaista želim da zamolim sve da prestanu sa raznim pričama o tome da su to bili neki nelegalni poslovi. Ne pričamo o ambasadoru, pričam o ovo dvoje ljudi koji su izgubili život. Kada pogledate njihove porodice u kakvom su materijalnom stanju, onda su bespredmetne svake vrste priča o tome da se bilo ko bavio nekim švercom ili nečim drugim.

Odgovornost ambasadora će biti utvrđena, a da li će biti krivično-pravnih posledica, to nije na Ministarstvu spoljnih poslova. Žao mi je što sam tu temu ovde pokretao. Hteo sam isključivo zbog toga što nemamo gde da o tome raspravimo sa poslanicima, jer nećemo imati više priliku na odboru ili na sednici parlamenta. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Sigurno je da je to jedan težak gubitak za Republiku Srbiju. Ja bih molio sve narodne poslanike da poštujemo žrtve.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

ZORAN BABIĆ: Ne znam šta je, gospodine predsedavajući, ostalo nejasno? Tri pitanja su postavljena, na tri pitanja je dat i odgovor. Dakle, VMA je dostupan građanima i civilima i tako piše i u programu SNS. Uostalom, VMA je simbol i vojnog zdravstva i Vojska, ali i celog našeg društva.

Postavljeno je i pitanje korupcije u okviru Ministarstva odbrane. Sve poverljive nabavke odobrava Vlada, a proverava DRI.

S druge strane, ponoviću još jednom, po mišljenju Transparency International za 2014-2015. godinu napredovalo je Ministarstvo odbrane u 35 od 77 pokazatelja i ušli smo u grupu C – umeren rizik od korupcije, za razliku od vašeg vremena, vremena bivšeg režima, kada smo bili u grupi država D plus – visok rizik od korupcije i sada se Ministarstvo odbrane nalazi u 40 najbolje rangiranih u svetu.

Baš zbog tog napretka imam pravo da postavim pitanje – zbog čega se nabavka hrane za pripadnike Ministarstva odbrane vršila samo i isključivo na dnevnoj bazi i samo isključivo preko jedne kompanije i jedne firme, koja se zove „Paksel“, preko koje je jedna konzerva paštete plaćena četiri puta više nego što se plaća sada?

Zašto i zbog čega je oštećen budžet Republike Srbije za 4,5 miliona evra nabavkom trodimenzionalnog radara? To nije bilo u vreme Aleksandra Vučića ili u vreme kada je ministar odbrane bio gospodin Vučić, nego u vreme kada je i državu i vojsku vodila DS.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme.

Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, morate sačekati da iscrpimo replike.

Reč ima narodni poslanik Grozdana Banac.

35/1TĐ/VK15.45 – 15.55

GROZDANA BANAC: Hvala, gospodine predsedavajući.

Drage kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine Dačiću, vi vrlo dobro znate da nije vreme ni mesto da se prozivamo sada po partijama i da stavljamo anateme na ovu ili onu partiju, posebno s jednim velikim pijetetom prema dr Jovanu Krkobabiću, koji je umro.

Vi vrlo dobro znate, mi smo to raspravili na javnoj raspravi sa predstavnicima Fiskalnog saveta. Da nije bilo povećanja, velika je razlika između usklađivanja i povećanja… To pod jedan.

Pod dva, povećavane su i plate. To je povećavano, a penzije su usklađivane i vrlo dobro znate da su penzioneri bili najugroženija socijalna populacija u ovoj državi, za razliku od danas, bez obzira na smanjenje onih većih penzija, jer je predsednik Vlade uzeo u obzir sve one male i ugrožene, a to je preko milion. Zaista nije korektno, ni politički, ni moralno ponaosob. Molim vas da se više dr Jovan Krkobabić ne spominje i Partija ujedinjenih penzionera.

Vrlo dobro znate da naš sadašnji predsednik Milan Krkobabić vrlo čestito i pošteno radi svoj posao i da zastupamo interes u datom trenutku, koliko možemo. Vrlo dobro znate kakav je odnos snaga svuda, u svakom trenutku u svim izborima. Najlepše vas molim.

(Neđo Jovanović: Poslovnik.)

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po Poslovniku.

Da, gospodine Dačiću, ali gospodin Jovanović insistira da govori pre vas.

Izvolite, gospodine Dačiću.

IVICA DAČIĆ: Ne znam zašto se vi osećate sada prozvanim iz PUPS-a. Vi ste se time hvalili. Ja sam samo govorio o tome da je to bio separatni, zašto? Zato što mesecima stalno slušamo o tome da je SPS nešto kriva. Mi smo bili u koaliciji, ali to je bio vaš separatni sporazum koji su potpisali Jovan Krkobabić i predstavnici Demokratske stranke u mom prisustvu.

(Grozdana Banac: Uz vašu saglasnost.)

Ne kažem da smo mi bili protiv, što bi mi bili protiv povećanja penzija…

(Predsedavajući: Molim vas, nemojte da dobacujete.)

Nemojte da se sada ljutite vi iz PUPS-a. Da vam kažem jednu stvar, ja imam razloga da se na vas ljutim, jer niste našli za shodno da me telefonom obavestite da ste otišli u koaliciju sa SNS. To treba da vas je sramota, a sve drugo, bili smo saradnici, saveznici, želim vam sve najbolje. Ja nisam rekao nijednu ružnu ili lošu reč o vama, ali postoji neki red.

Milan Krkobabić me nije uopšte obavestio o tome, samo mi je rekao da će razgovarati sa Vučićem i nije me uopšte obavestio da ste već doneli odluku da napravite koaliciju. Želim vam puno uspeha na izborima. Više bih voleo da izađete sami na izbore, kao i svi ovde koji se prave neki heroji, pa da odmerimo snage, da svako dobije onoliko koliko mu pripada. Ja bih za sledeće izbore zabranio bilo kakve koalicije. Svaka stranka sama na izbore, pa onda da vidimo kom opanci, kom obojci.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospodine Dačiću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po dnevnom redu.

(Marko Đurišić: Replika. Na šta ovo liči?)

Gospodine Martinoviću, samo momenat, čujem u sali nešto – ej, ej, ej i tako neke gestikulacije.

35/2TĐ/VK

(Marko Đurišić: Replika na izlaganje gospodina Dačića.)

Nemate pravo na repliku, ali daću vam reč.

Gospodine Đurišiću, izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Poštovani predsedavajući, nismo još u večernjim satima pa da vam nestane koncentracije. Znači, gospodin Dačić me je spomenuo ponovo i mislim da imam pravo na repliku. Tražio sam i vi me konstantno ignorišete.

Da kažem šta sam želeo da kažem, gospodine Dačiću, ovo nije ni vreme ni mesto da govorimo o nastradalima u Libiji i vi ste tu temu potegli. Niko od nas u ovoj sali nije započeo tu temu, nego vi, ali ja neću sada da pričam dalje o tome.

Ono što želim da kažem jeste, šteta što smo dočekali kraj mandata da vidimo ko je šta radio i da čujemo iz prve ruke, da se mi ne stidimo dogovora o usklađivanju penzija iz oktobra 2008. godine. Da to tada nije urađeno, prosečna penzija u Srbiji danas bi bila 150 evra, a ne 200 i verovatno bi imali 200, 300 hiljada manje ljudi, jer ne bi mogli da prežive sa tom penzijom. Do 2012. godine svaka penzija je isplaćena u dan, nije kasnila, a Vlada prepisuje sebi uspeh time što kaže da neće kasniti u budućnosti. Kasnila je samo do 2000. godine. Od 2000. godine nije nikad kasnila.

Na kraju, da vam kažem, gospodine Dačiću, ja sam potpuno imao razumevanje za vaš postupak 2012. godine posle pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Nije mi se svideo vaš način jer, kao što se vi sada žalite da vas niko nije obavestio, ni vi nas niste obavestili da ste od prvog dana krenuli da pregovarate sa Tomislavom Nikolićem da napravite novu koaliciju. Mesec dana ste nas zamajavali, ali mi je jasno zašto to radite. Nemojte nama da govorite da smo se loše ponašali.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme, gospodine Đurišiću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Izvolite.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovo očigledno i politička rasprava, budući da ulazimo u vreme predizborne kampanje i da se na ovoj sednici nije govorilo samo o kandidatu za ministra odbrane, a ja ću da kažem nekoliko rečenica i na tu temu, ne mogu a da se ne osvrnem na izlaganje nekih kolega i poslanika bivšeg režima, a bogami i aktuelnog ministra spoljnih poslova, gospodina Ivice Dačića.

On je sada ljut na PUPS. Verovatno ima svoje razloge, ali gospodine Dačiću, ako stavimo ruku na srce, te 2008. godine vi ste najpre imali potpisan sporazum o formiranju vlasti sa, kako vi kažete, Šešeljem i Koštunicom, pa ste nakon toga shvatili da je za Srbiju bolje da napravite koaliciju sa DS, pa ste onda pokvarili sporazum na republičkom nivou i onda linearno dole spustili na lokalni nivo, tako da su sve lokalne koalicije, koje su već bile potpisane sa tadašnjom jedinstvenom SRS, razbijene od strane SPS, onda ste svuda išli u koaliciju sa DS. Gospodine Dačiću, ovo sa PUPS vam se verovatno vratilo zbog onoga što ste vi uradili 2008. godine.

Što se tiče izlaganja gospodina Borka Stefanovića, ne vidim da je u sali, on kaže da nije imao nikakve veze sa dešavanjima u Ministarstvu spoljnih poslova, ni u čemu nije odlučivao, on je bio samo zaposlen. Koliko znam, gospodin Borko Stefanović je bio politički direktor Ministarstva inostranih poslova, a politički direktor Ministarstva inostranih poslova je u stvari ono što je u ostalim ministarstvima državni sekretar. Dakle, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova je funkcioner koga postavlja Vlada i nije običan državni službenik, a pogotovo nije nameštenik.

35/3TĐ/VK

Po funkciji je gospodin Borko Stefanović i te kako imao uticaja na način na koji funkcioniše Ministarstvo spoljnih poslova, i te kako je imao informacije šta se dešava u Libiji, da je Libija država u fazi raspadanja, da je tamo počeo građanski rat i da postoji objektivna opasnost kada je u pitanju bezbednost naših diplomatskih, odnosno konzularnih službenika.

Ovde je bilo reči o tome jutros, dok je bio prisutan premijer Vučić, kako smo navodno tokom 90-ih godina mi bili za rat sa NATO paktom, a kako neko drugi nije bio za rat sa NATO paktom. Niko nije bio za rat sa NATO paktom, ni Aleksandar Vučić nije bio za rat sa NATO paktom.

36/1MG/SM15.55-16.05

NATO pakt je izvršio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, zato što Savezna Republika Jugoslavija nije mogla da prihvati ponuđen politički dogovor u drugoj fazi pregovora u Rambujeu. Toj Vladi koja je tada bila u Srbiji nije preostalo ništa drugo nego da zemlju brani.

Aleksandar Vučić je kao i ostali ministri u toj Vladi, zemlju branio. Ali, dok je Aleksandar Vučić zemlju branio od NATO agresije, neko drugi je postavljao lokatore po Srbiji i neko drugi je iz Crne Gore, iz Nemačke pozivao da NATO još žešće udari po Jugoslaviji, jer će navodno što NATO bude žešće udarao pre da padne režim Slobodana Miloševića. To su istorijske činjenice, a neko bi zbog toga što je jutros rekao dok je bio prisutan Aleksandar Vučić, trebao da se stidi.

Što se tiče kandidata za ministra odbrane gospodine Zorana Đorđevića, ja gospodina Zorana Đorđevića lično poznajem, mislim da se radi o jednom veoma dobrom profesionalcu koji izuzetno dobro poznaje sistem odbrane Republike Srbije. Mislim da je imao izvanredne rezultate i kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane i mislim da će biti izvanredan i ministar odbrane kada ga danas izaberemo.

Ubeđen sam da će gospodin Zoran Đorđević da nastavi politiku Aleksandra Vučića, da nastavi politiku gospodina Nebojše Rodića i da će da nastavi politiku gospodina Bratislava Gašića, zato što su to tri ministra odbrane od 2012. godine, koji su uspeli da Ministarstvo odbrane, a pre svega Vojsku Srbije značajno unaprede i da podignu odbrambenu moć Republike Srbije.

Evo, samo malo podsećanje na sve one uspehe koje smo postigli u Ministarstvu odbrane, mislim i na gospodina Vučića i na gospodina Rodića i na gospodina Bratislava Gašića od 2012. do 2016. godine. Uspeli smo da uštedimo u Ministarstvu odbrane 1,3 milijarde dinara, rešeno je stambeno pitanje za 900 profesionalnih vojnika i vojnih penzionera. Od 2012. do 2015. godine Vojska Srbije učestvovala je u 97 velikih međunarodnih vojnih vežbi i realizovano je 688 različitih aktivnosti međunarodne vojne saradnje.

Ministarstvo odbrane je putem donacija pribavilo različite proizvode koji su namenjeni za Vojsku Srbije u iznosu od preko šest miliona evra. Postignut je značajan napredak u borbi protiv kriminala i korupcije. Učestvujemo u 11 mirovnih misija sa više od 600 vojnika na godišnjem nivou. Za poslednje četiri godine, dakle, u periodu od 2012. do 2016. godine, razvijeno je 89 novih sredstava naoružanja i vojne opreme i modernizovano je 27 sredstava i remontovano 17.625 komada naoružanja i vojne opreme. Obezbeđena su dodatna sredstva u iznosu od 600 miliona dinara za rezervne delove i remont aviona „Mig 29“i „Mig 21“.

Formiran je po prvi put u Republici Srbiji budžetski fond za naoružanje i vojnu opremu, a prihod od prodaje viška naoružanja i vojne opreme ili zastarelog naoružanja i vojne opreme je više od jedne milijarde dinara.

Vrednost izdatih dozvola i to pokazuje koliko Ministarstvo odbrane je imalo smisla za dobit i za poslovanje na tržištu, dakle, vrednost izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme za poslednje četiri godine je 750 miliona dolara. Došlo je do povećanja broja zaposlenih u preduzećima tzv. namenske industrije za 2.115 radnika, a prosečna neto zarada u šest privrednih društava u oblasti namenske industrije veća je za 15,4% i iznosi 50.452 dinara.

U poslednje tri godine nabavljeno je 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari vojničkih čizama. Vojska se ponovo vratila u garnizone Zrenjanin i Požega i potpuno su renovirane kasarne u Somboru, Kruševcu, Zrenjaninu i Beogradu. Izgrađen je Centar za simulaciju u bazi „Jug“, izgrađen je hangar na Aerodromu Batajnica, poligon Ravnjak kod Kruševca i Atletska dvorana u Beogradu.

36/2MG/SM

Upravo u ovoj maločas pominjanoj Vojno-medicinskoj akademiji, preko Vojno-medicinske akademije i uopšte preko vojno-lekarske službe Vojske Srbije, pružena je najneophodnija zdravstvena pomoć za 9.000 migranata koji su se u tom trenutku nalazili na teritoriji Republike Srbije. Time je Republika Srbija, pa i Ministarstvo odbrane pokazalo humanost, pokazalo solidarnost i pokazali smo kao država da smo spremni da učestvujemo u rešavanju problema migranata, izbeglica, mnogo više nego države koje su formalne članice EU.

Ono što je takođe pokazatelj porasta poverenja u Vojsku Srbije jeste i sledeći podatak – za dobrovoljno služenje vojnog roka u protekloj 2015. godini, prijavilo se 4.413 kandidata, a na služenje vojnog roka upućeno je 2.359 lica. Posle 21 godine ponovo su uvedene srednje škole za podoficire. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su svoju humanost pokazali tako što su organizovali humanitarnu akciju „Knjiga na dar“ i putem ove akcije poklonjeno je 75.000 knjiga bibliotekama i deci širom Srbije. Takođe, još jedan dokaz humanosti Vojske Srbije i našeg vojnog zdravstva jeste akcija „Lekar na selu“, koja je sprovedena u 51, uglavnom zabačenom selu i tom prilikom je pregledano više od 2.300 građana Republike Srbije.

Želim svim ministrima odbrane od 2012. do 2016. godine da se zahvalim na ovim impozantnim rezultatima i gospodinu Aleksandru Vučiću i gospodinu Rodiću i gospodinu Bratislavu Gašiću. Vama gospodine Đorđeviću želim puno sreće i uspeha u radu. Nadam se da ćete nastaviti sa dobrim radomvaših prethodnika, da će Vojska Srbije biti na ponos i diku Srbije i celokupnog srpskog naroda i da će biti ključan odbrambeni faktor, da nikome ne pada na pamet da ponovo izvrši bilo kakav oblik agresije na Republiku Srbiju, kao što sam ubeđen da će Srbija pa i Ministarstvo odbrane da nastavi sa vođenjem politike mira, politike stabilnosti na Balkanu,politike razvijanja dobrih međususedskih odnosa, politike vojne neutralnosti, politike evropskih integracija, ali i politike neokretanja leđa našim tradicionalnim prijateljima i saveznicima, pri čemu pre svega mislim na Rusku Federaciju.

Još jednom gospodine Đorđeviću, evo dozvolite da vam možda i unapred čestitam na izboru i želim vam puno sreće i uspeha u budućem radu.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se.

Gospodine Dačiću, želite reč? Izvolite.

Prvi potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić.

IVICA DAČIĆ: Pa pošto je gospodin Martinović polemisao sa mnom ničim izazvan, a ja sam ovde zvanični predstavnik Vlade Republike Srbije, dozvolite mi da vam kažem nekoliko reči.

Godine 2008, Srpska napredna stranka nije postojala.

(Zoran Babić: Jeste.)

Godine 2008. u oktobru je postojala, 2008. godine ja sam odbio koaliciju sa Šešeljem i Koštunicom i odbiću i sada, ako bilo ko to tako traži. Toma Nikolić i Vučić nisu isto što i Vojislav Šešelj i Srpska radikalna stranka.

Molim vas, pa dobro ja razumem da je gospodin Martinović, njemu je trebalo četiri godine da shvati da je Srpska napredna stranka bolja od Srpske radikalne stranke. Pošto se 4. jula 2012. godine učlanio kada sam ja od Tome Nikolića dobio mandat za predsednika Vlade u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom.

37/1AL/MJ16.05 – 16.15

Ne razumem - šta hoćete sada? Dobro, da li vi hoćete da se svađate sa mnom ovde?

(Aleksandar Martinović: Ne.)

(Predsedavajući: Molim vas. Dajte da…)

Što se mene tiče, vi znate da smo mi napravili dogovor na nivou grada, ali da je uslov od strane DS za formiranje Republičke Vlade bilo da se napravi koalicija na gradskom nivou. Uostalom i mi smo smenili Đilasa i Aleksandru Jerkov i sve ostale i ovoga tamo iz Užica iako smo sa DS napravili koaliciju.

Zaboravio sam prezime. Izvinjavam se. Jovan Marković.

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas gospođice Jovanović, saslušajte gospodina Dačića.

IVICA DAČIĆ: Hoću da kažem da nemate razloga za tako nešto. Ničim vas nisam izazvao onim što sam govorio. Govorio sam o PUPS-u i načinu na koji je PUPS tada potpisao dogovor sa DS o linearnom povećanju penzija. Kakve to veze ima sa SNS? Srpska napredna stranka je to definisala kao loš potez i to je izazvalo deficit u budžetu. Uostalom o tome je premijer više puta govorio. Ja sam samo hteo da kažem da mi u tome nismo učestvovali.

S druge strane, isto tako sam rekao da ne želim ništa loše saradnji SNS sa PUPS, samo bi bio red i bio je red da me je njihov predsednik o tome obavestio, zato što…

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas gospodine Dačiću, samo da vratimo ovu raspravu na temu, a to je izbor ministra odbrane. Molim vas.

IVICA DAČIĆ: Ja sam apsolutno saglasan sa tim, ali znate šta, nije korektno da sada, ja nisam ni jednom spomenuo SNS. Govorio sam o opoziciji. Oni su naši politički protivnici.

Ako ćete vi mene napadate ovde, ja ne znam o čemu mi onda pričamo? Prema tome, budete korektni, ja sam zaista veoma korektan i smatram da je u interesu Srbije da budemo zajedno i da je svakako bolje da mi budemo zajedno, nego da se prave koalicije sa fronclama DOS-a ili nekima sa desne strane, bilo da je u pitanju Šešelj ili DSS, Koštunica ili bilo ko na desnoj strani. To je moje mišljenje i ubeđen sam da će tako biti i na izborima. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika. Dva minuta.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Kao što ste vi gospodine Dačiću lepo rekli ja se sa vama slažem. Niko ne može da očekuje da neko o vama nešto priča što se vama ne dopada, a da vi ćutite. Tako nemojte ni da očekujete da ja ćutim.

Nije SPS potpisao 2008. godine nikakvu koaliciju sa Šešeljem jer je čovek bio u Hagu. Koaliciju za Grad Beograd su potpisali, sad ću da vam kažem, predsednik Gradskog odbora SRS Nemanja Šarović i predsednik Gradskog odbora SPS gospodin Petronijević, a u pozadini su prilikom potpisivanja stajali Aleksandar Vučić i Aleksandar Antić.

Vi kažite da li je to tačno ili nije tačno. Zajedno smo protestvovali po Beogradu tražeći da se sazove konstitutivna sednica Skupštine Grada Beograda, da se ono što je potpisano sa papira pretoči u delo, da se formira koalicija koja je bila prethodno dogovorena, da bi, šta se desilo, u avgustu vi socijalisti izabrali Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda. Da li je tako bilo i što sada vi očekujete od SNS da vam neko na reč veruje, da vi posle sledećih izbora nećete sa ovima ili onima u koaliciju?

37/2AL/MJ

Gospodine Dačiću, ja vas poštujem i mislim da ste veoma vešt i sposoban političar, ali dozvolite da ipak malo više volim mog predsednika stranke i moju stranku.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Gospodine Dačiću, možete dobiti samo repliku, ako želite da replicirate gospodinu Martinoviću.

IVICA DAČIĆ: Želim repliku.

Gospodine Martinoviću, ne tražim od vas da mi bilo šta verujete. Ko je od vas tražio da nam nešto verujete? Svako od nas ide na izbore i mi od vas ne tražimo ništa. Ne krijemo se iza imena Aleksandra Vučića kao ogromna većina ovde koja sedi u sali. Izvinjavam se, ne u sali, ali u vlasti, koje su druge stranke osim SNS. Na to mislim.

Sa druge strane, koliko dobijemo toliko ćemo imati poverenje. Kakve to veze ima da li ćete vi nama da verujete ili nećete da verujete? Ako ste vi četiri godine sa nama i ne verujete nam, onda mislim da niste dobro postavili taj deo pitanja.

Što se mene tiče, ja vas ničim nisam iritirao, niti sam spominjao SNS apsolutno. Govorio sam o DS, o PUPS, o SDS i ostalima.

Vi, gospodine Martinoviću, nemojte meni da delite lekciju zato što, već sam vam rekao, ja sam se za SNS opredelio pre vas. Nikada nisam rekao za gospodina Nikolića da je on isti kao Boris Tadić. Nemojte sada da nas terate da se oko toga svađamo ko je veći ili manji naprednjak. Mene to ne interesuje.

Aleksandar Vučić je moj prijatelj. Mi zajedno radimo. Postigli smo rezultate. Šta treba više? Da se volimo? Ne treba da se volimo. Treba zajednički da radimo u interesu Srbije. To je sve.

Ne tražim od vas apsolutno bilo kakvo…Treba sada da se zaklinjemo jedni drugima na vernost? Uostalom, onaj ko to treba da zna on to zna. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem vam gospodine Dačiću.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Tačno je gospodine Dačiću da ste vi pre mene stupili u saradnju sa SNS, ali je isto tako tačno da ja nikada nisam bio ni u kakvom političkom savezom sa DS, a vi jeste. Nikada nisam potpisao sporazum o bratimljenju i političkoj saradnji sa DS, a vi jeste. Nikada nisam imao tu čast i privilegiju da igram basket sa Borisom Tadićem, kao vi.

Prema tome, u onome što ste rekli ima nečega što je tačno, ali ima i mnogo toga što nije tačno. Budući da smo očigledno sa terena izbora kandidata za ministra odbrane ušli u političku arenu i u predizbornu kampanju onda dozvolite da i mi iz SNS nešto kažemo na tu temu.

Kao što smo rekli i u proteklih nekoliko nedelja i meseci da nije korektno da pojedini visoki funkcioneri SPS ružno pričaju o politici koju vodi Vlada Republike Srbije. Ako smo zajedno u Vladi, kao što kažete, onda ne znam čemu disonantni tonovi od strane pojedinih visokih funkcionera SPS. Da li to znači da jedan deo SPS podržava politiku Vlade, a drugi deo svesno ili nesvesno, po nekoj nameri ili direktivi se od te politike ograđuje, pa kada treba teške mere da se preduzimaju onda Vladu ne podržavamo. Kada Vlada postiže uspehe onda smo zajedno sa SNS u toj Vladi.

Niko se ovde ne krije iza Aleksandra Vučića, ali je očigledno da najveći teret svega onoga što je Vlada Srbije uradila od 2012. godine, a pogotovo od 2014. godine je palo na leđa tog čoveka.

37/3AL/MJ

(Predsedavajući: Vreme.)

I to je činjenica i to svi vide u Srbiji.

(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodine Martinoviću.)

Završavam. Kad god je neki teški zakon morao da se brani u Skupštini Srbije Aleksandar Vučić je lično došao u Skupštinu da brani i „Beograd na vodi“ i smanjivanje plata i penzija i mnoge druge teške reformske zakone.

Dakle, ako neko treba da se diči Aleksandrom Vučićem onda je to SNS zato što mislimo da je čovek gotovo celokupnu državu poneo na svojim leđima.

PREDSEDAVAJUĆI: Pošto vidimo da ovo sada ne vodi ničemu, moraću da dam pauzu ako budete insistirali i dalje da…

(Zoran Babić: Zašto?)

Zato što se u ovom trenutku javio gospodin Milićević. Ipak moramo da se vratimo na temu.

Ako smatrate poslanici da treba da govorim o ovoj temi, nije problem.

Izvolite gospodine Milićeviću.

ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Nije mi namera uopšte da raspirujem strasti i da širim negativnu energiju, negativnu tenziju. Želim da kažem samo nekoliko stvari.

Dakle, iz prošlosti i od prošlosti se ne živi. Iz prošlosti se izvlače pouke, afirmiše se ono što je bilo dobro ako je bilo dobrog.

38/1MO/IP16.15 – 16.25

Stranke koje govore samo o prošlosti nemaju ni sadašnjost, ni budućnost. Znate, kad govorimo o prošlosti, ima jedan slogan, ima ovde u sali, ja mislim, i onih koji potiču iz doba Saveza komunista, koji kaže da ništa nije toliko sveto da ne bi moglo biti zamenjeno još nečim boljim i naprednijim. Na taj način se ponaša Socijalistička partija Srbija.Svako ima svoju odgovornost.

Što se nas tiče, mi smo uvek spremni, govorim sada o periodu od 2008. do 2012. godine, pošto je o tome maločas bilo reči, mi smo uvek spremni da položimo račune za ono za šta smo preuzeli odgovornost. Da, rekao sam u svom današnjem izlaganju, mnogo puta smo to ovde potpuno jasno i precizno rekli u republičkom parlamentu, mi smo deo Vlade Republike Srbije, delimo odgovornosti i vrednosti Vlade Republike Srbije. Nema nikakvih direktiva, nema nikakvih podela. Ja vam saopštavam ono što jeste jasan stav i Socijalističke partije Srbije i poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, ali delimo i sankcije od birača, kada za to dođe vreme.

Naš san je isti san koji ima i Vlada Republike Srbije. Naši ciljevi su isti ciljevi koje ima Vlada Republike Srbije, a to je stvaranje moderne, uspešne, razvijene Srbije, Srbije koja će biti deo porodice evropskih zemalja. Promeniti taj san za noćnu moru povratkom DOS-a na vlast, značilo bi ne da smo nekoga izdali, već da smo izgubili pamet. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Izvolite, gospođo Čomić.

GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem.

Pažljivo prateći debatu, dijalog, razgovor, kako god, o izboru kandidata Zorana Đorđevića za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije, i ako se iz svega pažljivog što je rečeno oljušti nepotreban jed, cinizam bez otmenosti i onoliko folklora koliko zahtevaju predizborni dani da bi se markiralo ko će tu šta, ko će da bude vlast, ko će opozicija, kad se sve to oljušti, na moju žalost, jako dugo trajalo, onda ja vidim dve dobre niti koje smo vukli kroz ovu raspravu. Prva je lična odgovornost, a druge je odgovornost institucija. To jeste tema o kojoj treba da se govori, kada se na predlog predsednika Vlade bira ministar za bilo koji resor, pa tako i u ovom slučaju za resor odbrane. Dakle, lična odgovornost i odgovornost institucija.

Samo da bih ilustrovala zašto je to tako važno, podsetiću kandidata Zorana Đorđevića koju instituciju nasleđuje i bivajući biran na čelo Ministarstva odbrane šta je sve ono što ima u nasledstvo, a ko mu je to ostavio, bar za ovih 26 godina koliko ja pratim, učestvujem i svedočim izborima i izgradnji pravnog društva i vladavine prava u Srbiji. Dakle, sve ono što su u tu instituciju ugradili Bratislav Gašić, Nebojša Rodić, Aleksandar Vučić, Dragan Šutanovac, Prvoslav Davinić, Boris Tadić, Slobodan Krapović, Pavle Bulatović. Možda sam smetla s uma generale koji su takođe početkom devedesetih smatrani za prirodnim da vode Ministarstvo odbrane. Dvojica među njima su vodila to ministarstvo duže nego drugi, Pavle Bulatović i savezno i ovo sedam godina, a Dragan Šutanovac pet. Pavle Bulatović je ubijen u atentatu, blizu vojnih zgrada i retko je pominjan od tada.

Ako želimo da razgovaramo o nasleđu institucija, ja mislim da bi jedan od vaših poslova bio i da o tome povedete računa, preuzimajući odgovornost institucije koju preuzimate u svoju ličnu odgovornost. Šta je vaša lična odgovornost? Trenutno apsolutno nikakva, zbog toga što nemate nikakve nadležnost do trenutka polaganja zakletve. Moja je odgovornost, jer ja smatram da mi svi koji učestvujemo na javnoj sceni javnom rečju imamo jako veliku odgovornost, da vam kažem 38/2MO/IP

šta će biti tema dijaloga između mene i vas, mene kao narodne poslanice, a vas kao ministra odbrane kada jednom položite zakletvu. Lična odgovornost je nešto što sam ja tražila od svih koji su vam prethodili. Smatrala sam i smatram bivšeg, razrešenog ministra Bratislava Gašića lično odgovornim što mi nije pružio odgovore na dva pitanja.

Prvo pitanje koje sam mu postavljala na sve moguće meni Ustavom i Zakonom o Narodnoj skupštini dostupne načine je – ko mu je dao informacije na osnovu kojih je procenio da treba da da naredbu usmenu, mimo subordinacije, za pokretanje spasilačke misije helikopter? Vas to nemam prava da pitam. To je lična odgovornost i to pitanje odlazi zajedno sa razrešenim ministrom Gašićem i nije moje pravo da to pitanje postavljam bilo kome drugom. Ali, ostaje drugo pitanje, koje jeste vaša lična odgovornost, čiji odgovor nema ni u jednom izveštaju i na koje je vaš prethodnik uporno odbijao da mi dostavi odgovore.

Dakle, ko je menjao plan leta helikoptera koji se 13. marta, evo za 11 dana od danas, tragično srušio i tako mi svi izgubili sedam ljudi? Postoje razni načini na koje će se naša komunikacija nastaviti. Ja ću ovo drugo pitanje postaviti, ovo prvo više ne, jer onaj čija je to lična odgovornost više nije u nadležnosti, a videćemo da li će se pismeno poslaničko pitanje završiti kao što je do sada bilo, da na jasno poslaničko pitanje ministar odbrane kaže – to je predmet tužilaštva, to je predmet istrage. Nije i to znamo svi mi koji znamo kako funkcioniše i način na koji se radi plan leta i kako funkcionišu službe koje kontrolišu plan leta. Da li će biti odgovora između mene i vas, ostaje pred nama da vidimo. Ja se nadam da hoće, a vi po svojoj ličnoj savesti i odgovornosti.

Zašto je, i s time završavam, važno iz ove diskusije oljuštiti sav, meni nikad jasan, jed vlasti i taj cinizam bez otmenosti i ta neverovatna nasilna komunikacija kojom se u suštini samo šalje poruka o svađama na ustima – tad ćemo, svi ćemo ujedinjeni? Nećemo kad se tako svađamo, kako da vam kažem. Dakle, ja taj deo ne razumem, ali to je deo prava legitimnog folklora jezika koji se koristi u raspravama. Ali, ono što ja želim da svi razumemo kroz dijalog, jeste da li ćemo graditi osvetničko društvo tim jezikom ili ćemo graditi društvo vladavine prava?

Taj jezik je omen i ja sam sigurna da vi, s obzirom na vaše prethodno znanje i iskustvo, razumete koliko je bilo teško iz sektora odbrane koji je prošao, ja mislim, jednu od najdramatičnijih reformi zaslugom svih ministara, ko manje, ko više, kao što bi verovatno finansijska ekspertiza finansiranja ovih službi i države iz devedesetih predstavlja nemoguć posao, čak i za doktorsku disertaciju, pošto se finansiralo iz nedostatka dokaza, a vi, vidim, u naučnim radovima se bavite time, ne bi ni to bilo loše.

Dakle, ja bih volela da u vašim nastupima, kao izabranog ministra odbrane, češće čitam sklonost ka društvu vladavine prava, nego ka osvetničkom društvu i češće slušam jezik koji je potpuno oslobođen onoga što inače javni jezik kod nas podrazumeva. Ako postoji način da se dobrim odužite bilo kom svom prethodniku, ako i jednog poštujete, nadam se sve, onda vam je to preporuka. Da sam na vašem mestu, to bih uradila.

Činjenica je da je proceduralno ova sednica zakazana u skladu sa Poslovnikom, to nije sporno. Način na koji je zakazana je slobodan prostor da mi kritikujemo, uz sav folklor jezika koji to podrazumeva. Podaci koji su u biografiji takođe su predmet naše kritike. Recimo, nema podatka vašeg rođenja. Za sve ono što neće da mi Vlada da dostupno, za to postoji internet, ali pretpostavljam da je to podatak od tajni i ja ga neću podeliti čak ni sada, kao i šesti stepen i slično.

38/3MO/IP

Dakle, za sve to što se dešava i proceduralno i po zakonu, ja hoću samo da vam ilustrujem jedan slučaj kada su mnogi od nas bili u ovoj sali 2006. godine, kada su tri ministra bez izbora postali ministri Vlade Republike Srbije, uz moj protest, jer je to sramota. Smatram da je to tad bila sramota i da je sada sramota.

39/1JJ/CG16.25-16-35

Ako poredim tumačenje procedura, onda je ovo način na koji se vi birate potpuno u proceduri, dok čin 2006. godine su odlukom Vlade, ministar spoljnih poslova, ministar odbrane i Rasim Ljajić postali ministri Vlade Republike Srbije bez da je iko ikada glasao za njih.

Sa nadom da ćete zaslužiti glasove većine, ovog puta i sa očekivanjem odgovora na moje poslaničko pitanje, moram vam uskratiti svoj glas. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospođo Čomić, ali ako želite to da znate 11. februar 1970. godine.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

DRAGAN ŠORMAZ: Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsedniče Vlade, gospodine Đorđeviću, uvaženi građani Republike Srbije, odmah na početku da kažem, pošto govorimo o nečemu što se tiče sistema odbrane naše zemlje, bezbednosti, sigurnosti, da ne postoji primer u istoriji čovečanstva da je neki narod ili država, nacija ostvario ili odbranio svoj državni, nacionalni, narodni interes, a da ta ista država nije imala ekonomsku stabilnost i privredni prosperitet. Zbog toga oni koji kritikuju zašto je predsednik Vlade koji je predložio gospodina Đorđevića za ministra odbrane u narednom periodu uopšte pominjao ekonomsku situaciju i to što se dešava ili dešavalo 2015. godine po pitanju ekonomskih napredovanja Srbije, uopšte nisu u pravu, jer bez toga nema ni sistema odbrane, nema bezbednosti, nema sigurnosti naših građana.

Tako da mislim da treba ponoviti ponovo da je 2015. godine gospodin Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade otvorio 27 novih fabrika u Srbiji i da smo imali milijardu i 800 miliona evra investicija u Srbiji, što se već bogami nekoliko godina nije dogodilo u Srbiji i to bez značajne privatizacije, znači, čistih investicija. Nama su investicije i te kako potrebne zato što one ne samo što upošljavaju donošenjem investicija, a uglavnom su investicije iz država članica EU, bile najveći deo ovih investicija, što dokazuje da je naš put, strateški put prema EU i time potvrđen i da ljudi koji se bave privredom u EU to prepoznaju pa investiraju u Srbiju. Opet ponavljam, zahvaljujući Vladi Aleksandra Vučića, nama te investicije donose nove tehnologije i to je ono što je takođe bitno, ne samo radna mesta nego i nove tehnologije koje nemamo i koje su nam zbog svega što nam se dešavalo u poslednjih 25 godina nasušna potreba Srbije. Između ostalog su i potreba Vojske Republike Srbije i našeg odbrambenog sistema, jer mi imamo sjajnu vojsku. Ovde se govorilo o nekim podacima, tabelama.

Imam tu priliku da razgovaram, čak i sa mnogim vojnim licima, generalima raznih država koji su imali priliku da sa našim vojnicima sarađuju u međunarodnim misijama, koji govore da su naši vojnici jedni od najprofesionalnijih sa kojima su sarađivali, upravljali, ako ne i najprofesionalnijim. Kada kažem vojnici mislim na oficirski, podoficirski kadar, naravno i na profesionalne vojnike koje imamo.

Međutim, činjenica je da zbog ekonomske krize i svega što nam se dešavalo, ratova koje smo imali, sankcija, pljačkaške privatizacije i sve što nas je zadesilo u poslednjih 25 godina smo došli u situaciju da nam je i Vojska i ceo odbrambeni sistem tehnološki u teškoj situaciji i da je to u stvari nešto na čemu najviše treba da radimo. Zato nam je potrebna stabilna ekonomija, investiranje, a zbog toga su nam potrebne i nove tehnologije i naravno investiranje u našu namensku industriju.

39/2JJ/CG

Šta je još bitno za funkcionalni sistem odbrane u jednoj zemlji? Bitno je da imamo saveznike i prijateljske odnose. S obzirom da smo mi vojno neutralna država, ne možemo da imamo saveznike, jer smo vojno neutralni, ali možemo da imamo prijatelje i možemo da imamo saradnike. U Evropi se zna da imamo dve, da kažem, vojne sile, a to je Ruska Federacija i tu je NATO pakt. Mi smo u Evropi i dobro je da kada vodimo politiku vojne neutralnosti sarađujemo i sa jednim i sa drugima.

Međutim, ima dela, po meni neozbiljnih ljudi u Srbiji koji svaku saradnju sa NATO paktom, a to kaže neko, kažem ja kao narodni poslanik i neko ko je služio vojsku kao pripadnik protivvazdušne odbrane i koji je za vreme bombardovanja bio pripadnik naše Vojske i borio se protiv agresije NATO pakta, znači, onih koji su nas bombardovali u to vreme i branio svoj narod i državu. Kao što je rekao i predsednik Vlade ponosim se time, a sada sam evo šef naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta. To je nešto što govori o tome kako i na koji način treba da sarađujemo i kako treba neke probleme da prevaziđemo.

Tako da oni koji napadaju Vladu Republike Srbije ili nas u parlamentu zbog toga što smo uspostavili odličnu saradnju preko Partnerstva za mir, spomenutih sporazuma, izuzetno greše. Najbolje bi bilo kada bi javnost u nekom narednom periodu upravo preko pripadnika Vojske saznala koliko su od velikog interesa ti sporazumi i koliko koristi Vojska Republike Srbije od svega toga ima. To mislim da će naredna Vlada i naredni ministar odbrane, mislim posle izbora koji će biti održani za par meseci, trebati da promene u odnosu na ono što je do sada bila praksa.

Oni koji kritikuju tu saradnju sebe često nazivaju patriotama, a ja na njih gledam, doduše, malo su blaži, hajde da kažem, ne koriste nasilne metode nego samo manipulaciju laži i propagandu, ali kao što se pripadnici islamske države zalažu za neki kalifat, tako mi se čini i da ti nazovi patriote se zalažu za nešto što bi bila pravoslavna džamahirija, a nikakve veze nema niti je to nešto što je potrebno državi Srbiji.

Prave patriote u Srbiji žele mir, stabilnost, bezbednost, sigurnost za svoje građane. Prave patriote u Srbiji žele ekonomski rast, privredni rast. Prave patriote u Srbiji se bore na ovaj način preko investicija, znači, preko otvaranja fabrika da dođemo do kraja ove decenije, da probamo da dođemo do 1.000 evra prosečne plate, ali ne sa 20% nezaposlenih koliko je bilo u vreme režima Tadića i Pajtića, ni sadašnjih 18% nego da svedemo broj nezaposlenih na svega 2%, što je otprilike nešto što je prosek u EU. Da mladi u takvoj zemlji ostaju, da ne odlaze upravo u razvijene zemlje EU nego da vide svoju budućnost i život u Srbiji. Takva je Srbija potrebna. Takvu Srbiju želi Aleksandar Vučić i ova Vlada koja je radila.

Ja kao poslanik, pošto je ovo verovatno poslednja prilika da se obraćam ovom sazivu parlamenta i građanima na ovaj način, želim da se zahvalim Vladi što je tako radila i nadam se da su u parlamentu imali podršku i pomoć dovoljnu, ali to su prave patriote oni koji su zalažu za tu i takvu Srbiju.

Šta nam je još potrebno? Regionalna stabilnost i saradnja. To smo radili i mi u parlamentu, preko odbora i delegacija, naravno, i Vlada Republike Srbije što je i pokazala. Potreban je jači pravosudni sistem, pravni sistem zemlje. Potrebna je demokratska država, što imamo. Slobodni mediji, koje imamo, jer da ih nemamo ne bi ovi neozbiljni koji nemaju podršku naroda mogli toliko prostora da imaju u medijima kada napadaju Vladu i smišljaju laži po pitanju raznih situacija i saradnji. Naravno, sve to nas dovodi dotle da imamo i jaku Vojsku. Već sam rekao moje mišljenje o Vojsci, mislim da je to najuređeniji sistem u našoj zemlji trenutno. Vojskom rukovodi naravno Generalštab i politika sa druge strane, preko ministra, Vlade, pa do parlamenta.

40/1VS/LŽ16.35 – 16.45

Mi smo, ako niste znali jedini parlament u Evropi koji odlučuje o odlasku naših vojnika u misije, u svim drugim državama to radi izvršna vlast. Eto, koliko je Srbija demokratska država kada se tako nešto odlučuje tamo gde je narodna volja, a to je u Narodnoj skupštini.

Potrebno je nastavak povećanja obrazovnog nivoa u Vojsci Republike Srbije, kao što sam rekao tehničke opremljenosti, i nastavak, nadam se da će se ta politika nastaviti, nastavak časnog i primećenog svugde u svetu učešća naših vojnika u mirovnim misijama, i te kako primećenog.

To nije rečenica koja se tek tako izgovara, zaista jedni od naših najboljih diplomata koje imamo i koji predstavljaju Srbiju. Još jednom ponavljam, da predlog gospodina Vučića, da gospodin Đorđević bude novi ministar ima i moju podršku kao narodnog poslanika, i naravno, svih narodnih poslanika SNS.

Da završim, uopšte me ne čudi posle ove današnje rasprave kada sam video dva različita istraživanja danas gde se kaže da je SNS u tim istraživanjima već ima 50% podrške građana, a izbori još nisu raspisani, dok su drugi manje, više na ivici cenzusa, uz par naših kvalitetnih partnera koji bolje i sigurnije stoje.

Tako da imamo i motiv više da nastavimo da radimo, i nadam se da će to raditi ubeđen sam, i novi ministar posle izbora danas. Hvala vam još jednom

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Šormaz.

Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

ALEKSANDRA TOMIĆ: Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Đorđeviću, danas smo imali prilike dosta toga da čujemo o vašem radu u okviru Ministarstva odbrane, i bili ste učesnik svega ovoga što su u stvari rezultati rada ministarstva za vreme tri ministra. Ali, treba reći zbog građana Srbije, da vaša biografija zaista odgovara današnjem mestu za koje se kandidujete.

Gospodine predsedavajući neću dugo vremena oduzimati samo želim zbog građana Srbije, pošto je od strane nekih pripadnika stranaka bilo omalovažavanja na temu koju gimnaziju studirate i kakva vam je biografija, vrlo je važno da se kaže zbog čega apostrofirate da ste završili Šestu beogradsku gimnaziju, jer ta gimnazija inače u koju sam ja išla, je dala naše velikane i kulture i umetnosti i velike pisce.

Ali, je vrlo teško iz takve gimnazije otići, uglavnom idu ljudi iz matematičke gimnazije i postaju članovi MENSE. Znači, gospodin Đorđević je jedan od članova 100 hiljada u svetu koji su članovi MENSE, odnosno udruženja, na osnovu određenih testova spadate svega u 2% ukupne populacije koje su iznad određenog stepena inteligencije kroz određeno testiranje. Tako da u Srbiji po zadnjim izveštajima iz 2014. godine ima svega 1200 ljudi koji su članovi MENSE.

Smatram da je to jedan od bitnih podataka koji treba svi da znaju, pa i oni koji su pokušali da omalovaže obrazovanje gospodina Đorđevića. Mislim da je uopšte onaj razlog zbog koga postoje određene veštine koje ste naveli u vašoj biografiji su sa potpunim opravdanjem, zbog toga što u ovih proteklih četiri godine u kojim ste bili državni sekretar ste sproveli određene ekonomske reforme i na kraju krajeva, učestvovali u donošenju tog master plana i definisanja imovine koja do 2012. godine niko nije uradio.

Kada govorimo o tome da postoje određene veštine u upravljanju rizicima i finansijskom istraživanju, onda je to jako značajno, jer mi u Srbiji moramo da znamo, kolika je imovina Srbije koja pripada Vojsci Jugoslavije, odnosno koja se vodi kao pripadnost Ministarstvu odbrane.

40/2VS/LŽ

Smatram da je vaš doprinos u ovoj oblasti veoma značajan i mislim da je sa opravdanjem velikim, gospodin Aleksandar Vučić vas predložio za ovu funkciju i smatram da su moje kolege navele u kojoj ćete se sve eliti naći prethodnih ministara odbrane Srbije i mislim da vam je zaista tu mesto.

Mislim da današnjim danom, suštinski, bez obzira na to da li ćete biti u sledećem mandatu Vlade ministar ili ne, vaš doprinos uopšte u ovoj oblasti je od velikog značaja, s toga u danu za glasanje sa zadovoljstvom, a to je već za nekoliko minuta mi ćemo učestvovati u izglasavanju na tu funkciju.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospođo Tomić.

Reč ima kao poslednji prijavljeni govornik narodni poslanik Zoran Babić.

ZORAN BABIĆ:Gospodine ministre, gospodine Bečiću, gospodine Đorđeviću, dame i gospodi narodni poslanici, kao što je rekla moja koleginica Tomić, SNS, poslanička grupa SNS, će sa velikim zadovoljstvom već za nekoliko minuta ili nekoliko desetina minuta glasati za vas, gospodine Đorđeviću. Preuzimate jednu veoma bitnu ulogu i jedan veoma bitan sektor u okviru Vlade Republike Srbije.

O mnogim razlozima su govorile moje koleginice i kolege i ja sam im zaista na današnjoj korektnoj raspravi veoma zahvalan.

Ja ću dodati neke od mojih razloga zbog čega ću glasati za vas i nadam se da ću uspeti da odstranim ono subjektivno, zato što će mi biti zadovoljstvo da danas glasam za mog kolegu i prijatelja.

Ono zbog čega ću glasati za vas, gospodine Đorđeviću je to što ste zajedno sa ostalim ljudima u Ministarstvu odbrane uspeli da tokom 2015. godine izvšrite uštedu samo tokom jedne godine od 1,3 milijardi dinara i to samo tokom 2015. godine.

Na putovanja ne idete više onim vojnim ekskurzijama kako su govorili sa desetinama oficira, novinara, kao što je to umeo jedan bivši ministar odbrane i kao što je to radio gospodin Šutanovac.

Sada se na taj službeni put ide sa jednim do dva oficira i na taj način se vrše ogromne uštede.

U potpunosti ste gospodine Đorđeviću, bili uključeni u projekat renoviranja vile za smeštaj stranih delegacija, kao i drugi prostori u okviru kasarni, pa se sada strane delegacije, umesto u preskupim hotelima, naravno, smeštaju, da li u tu vilu ili u okviru kasarni Vojske Srbije.

Vi ste, gospodine Đorđeviću, zajedno sa vašim kolegama iz Ministarstva odbrane, poslovali domaćinski pa umesto 57 miliona dinara, koliko je bio običaj da se daje i da se plaća ogrevno drvo, izvršili sanitarnu seču šume, u Dobanovcima i na taj način uštedeli 57 miliona dinara.

Zbog takvog načina vođenja Ministarstva odbrane, vaše Ministarstvo u ovom trenutku nema nikakva dugovanja, za razliku od perioda 2012. godine, kada ste nasledili gospodine Đorđeviću, a vi to verovatno mnogo bolje znate od mene, dug od 1,32 milijarde dinara. Milijardu i 320 miliona je dugovalo Ministarstvo odbrane 2012. godine. Zbog čega, kako, zašto, kome? Ali ste uspeli da za ove 4 godine, dok ste bili državni sekretar zajedno sa vašim kolegama da taj dug od milijardu i 320 miliona dinara, svedete na nulu, koliko je ove godine.

Naravno da će neko reći – pa gde je tu razvoj? Trenutno u Fondu, koji služi za istraživanje i razvoj i nabavku novog naoružanja, za potrebe Vojske Srbije, je skoro 6 miliona dinara.

40/3VS/LŽ

Taj fond se puni od prodaje naoružanja i vojne opreme, koja je oglašena, viškom, odnosno, zbog isteka resursa, pa sam ja napravio malu analizu, jer osim transparentnosti i zakonitosti, u postupku prodaje te opreme, vi ste za razliku od perioda 2008. – 2012. godine, četiri godine te i četiri godine vaše, prihodovali za istu količinu naoružanja koje je prodato, prihodovali 833 miliona dinara više, zato što se nije prodavala jedna granata ili jedan metak kome je istekao resurs za deseti deo cene ili deseti deo vrednosti, nego na jedan pravi i na transparentan način, i zbog toga je Fond za istraživanje, razvoj i nabavku novog naoružanja, nikad puniji.

41/1DJ/IR16.45 – 16.55

O korupciji sam dosta pričao, o borbi protiv korupcije sam dosta pričao i to može da se vidi i kroz mišljenje, i kroz Transparency International gde ste doprineli da Ministarstvo odbrane, odnosno Vojska Srbije bude u 40 država, 40 vojski, prvih 40 vojski u svetu. Sistem odbrane je u 40 najboljih na svetu.

Naravno, vojno zdravstvo, pominjani stolovi, hirurški stolovi za VMA, za ljude, za hirurge visine 2,10, 2,15 metara kao da postoje, kao da imamo mnogo takvih ljudi uopšte u Srbiji, a kamoli hirurga. I, šta je urađeno sa tim hirurškim stolovima i koje i zbog koga je sada tako nešto nabavljeno?

Nabavljeni su kompleti novih uniformi, neću ponavljati, o tome govorio i moj uvaženi kolega Martinović i vojničkih čizama, ali vidim da je neko zamerio ugovor sa „Jumkom“, verovatno da ne bih zamerio da je taj ugovor koji nije mali iznosi 213 miliona dinara, radi se o nabavci 5.900 uniformi, verovatno da ne bi imali protiv da je to dobila neka privatna firma, a ne „Jumko“, a ne naši prijatelji, odnosno naši sugrađani, sugrađani gospodina Dragana Nikolića, ljudi koji rade u „Jumku“.

Ono što bih posebno istakao je da su rezerve, da je popuna rezervi Vojske Srbije prvi put 100%, puni su magacini i to je dobro, dobro za razliku od nekog perioda kada se ta nabavka vršila na dnevnom nivou, pa čak i to na dnevnom nivou je moralo da se vrši samo preko jedne firme koja se zove „Paksel“ i ta nabavka koja je vršena na dnevnom nivou preko firme „Paksel“ plaćene su, recimo, jedna konzerva paštete ili mesnog narezka je plaćena po četiri puta većoj ceni nego što se to sada radi.

Realizacija stambenog zbrinjavanja i to je još jedan od razloga zbog čega ću sa zadovoljstvom danas glasati za vas gospodine Đorđeviću, zato što ste vi deo sistema koji je u 2015. godini, stambeno pitanje rešio za više od 900 profesionalnih pripadnika vojske i vojnih penzionera, a u 2012. godini kada ste postali državni sekretar, pa do sada rešeno je ukupno 4.082 stambena pitanja po različitim osnovama.

Na Bežanijskoj Kosi objekti Vojske Srbije koji su započeti sa gradnjom 1998. godine sada su završeni. Pedeset i sedam stanova, gospodine Đorđeviću, ste uspeli, koji su nelegalno korišćeni da vratite nazad u stambeni fond, 54 ateljea koji su takođe netransparentno dodeljeni, vraćeni su u stambeni fond.

Uspeli ste gospodine Đorđeviću da i Snežanu Malović koja je šest godina nelegalno protivpravno koristila vilu Ministarstva odbrane da vratite nazad, a da vilu renovirate i da ta vila služi za smeštaj stranih delegacija.

Odbrambena industrija Srbije u 2015. godini, izvršila je izvoz opreme i naoružanja za rekordnih 750 miliona dolara. Ove godine očekujemo zaista zato što su potpisani ugovori za nešto više od 400 miliona dolara, očekujemo da 2016. godina, podignete tu lestvicu i neka vam ta lestvica gospodine Đorđeviću bude trenutno na jednom okruglom broju od milijardu dolara.

Prosečan rast proizvodnje u namenskoj industriji doprineo je da sada trenutno u namenskoj industriji za 2.115 ljudi je više zaposleno, 2.115 porodica ima mogućnost i ima egzistenciju od tog posla koji ste uspeli da ugovorite i da ljude u namenskoj industriji zaposlite i tu mislim i na Trstenik, i na Užice, i na Valjevo, i na Beograd i na sve one pogone gde postoji vojna industrija.

Prosečna zarada u namenskoj industriji je povećana za 15,4% i sada iznosi nešto više od 50.000 dinara, dok je prosečna plata u vreme tih stručnjaka iz DS bila nekih 30.000 dinara.

41/2DJ/IR

Neću vam govoriti od 89 novih sredstava naoružanja i vojne opreme, modernizovano 27, remontovano itd. Infrastruktura za obuku radili ste gospodine Đorđeviću naporno i uspeli da 2015. godine završite Centar za simulacije u bazi „Jug“ od 700 metara kvadratnih. Izgrađen je hangar na Batajnici površine 4.000 metara kvadratnih. Od 2012. do 2015. godine šest poligona za obukuukupne površine milion 202 hiljade 304 metara kvadratna. Poligoni u veličini od milion i 200 hiljada metara kvadratnih. Zaista zaslužuju pažnju i podršku, gospodine Đorđeviću. Dva strelišta, 45 kabineta za obuku, 43 objekta za unutrašnju službu obezbeđenja, četiri taktičke staze, itd, mnogo toga.

Vraćanje vojske u garnizone u Zrenjaninu i Požegi. Urađena kasarna u Somboru, Kruševcu, Zrenjaninu i Beogradu, da ne kažemo svim onim stvarima koje ste nažalost morali da ispravljate iz prošlosti, da ne kažemo o onim tankovima u Zrenjaninu u kojima je ostavljen mazut, koji se zbog nekorišćenja i niskih temperatura pretvorio u ništa, pa ste morali napolje da vadite i te tankove i mazut i koliki su troškovi bili na osnovu toga.

Da vidimo šta ste zatekli i zbog čega je iz kasarne u Surdulici nova, kompletno nova energana, koja je basloslovno koštala, kompletno nova energana koja se u jednom trenutku postavi u kasarni u Surdulici u sledećem danu ili u sledećem mesecu se ponovo podiže da bi se nosila u Bazu „Jug“. Koliki su troškovi? Potrebno je i u Bazi „Jug“, naravno, potrebno je i u Surdulici, ali zar nema nekog od tih stručnjaka iz bivšeg režima, da posluje, da stavi prst na glavu i da se prema tome odnosi kao prema svom, pa da kaže- Potrebno mi je i u Bazi „Jug“, prioritetnije mi je, nosiću prvo tamo; a ne – Postavićemo u Surdulici pa ćemo nositi u Bazu „Jug“.

Ugled Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je veliki. Međunarodne vežbe, 68 veži za četiri godine do 2012. godine za razliku od 97 vežbi koje ste obavili sada u ove četiri godine od 2012. godine do 2015. godine, gospodine Đorđeviću, i to sa 2.149 učesnika, sada ide četa pa i više vojnika za razliku od ranijih perioda kada je išao samo vod vojnika.

Ono što je takođe zanimljivo i što je neko probao da spočita ovde, a to su sindikati i rad sa vojnim sindikatima, ti takvi koji imaju tako dobre informacije, ipak su morali da imaju pravu informaciju, a ona je da ste vi i gospodin Gašić imali sastanke sa vojnim sindikatima i pre njihove reprezentativnosti, da su tu reprezentativnost dobili zapravo zakonom, na stranu to što su ti isti sindikati ili bar pojedinci iz tih sindikata tražili prvenstvno brojeve telefona, mobilne telefone, gorivo, automobile i kancelarije za sebe, ali ne da razgovaraju sa vama kako bi još dodatnih 900 pripadnika Vojske Srbije ili penzioneramogli da dobiju krov nad glavom, nego su razmišljali samo o nekim svojim stvarima.

Ali, to neka bude njima na čast, a vama na čast to što ste razgovarali sa njima, o potrebama pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i u onom trenutku kada nisu imali reprezentativnost.

Ovo su neke od stvari koje sam evo uspeo u ovih 12,13 minuta da kažem o vama. Mnogo toga o vama mogu da kažem i lično kao o jednom trpeljivom, energičnom, kvalitetnom čoveku i zbog toga će SNS u danu za glasanje, verujem da će to biti u narednih nekoliko minuta, sa velikim zadovoljstvom i sa velikim ponosom glasati za vas, gospodine Đorđeviću.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Babiću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da)

41/3DJ/IR

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

ALEKSANDAR SENIĆ: Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Izbor gospodina Zorana Đorđevića za ministra odbrane je vrhunac demagogije Aleksandra Vučića. Nemam ništa protiv gospodina Đorđevića, samo želim da podsetim da je Aleksandar Vučić dva meseca odlagao smenu Bratislava Gašića, jer navodno nije imao adekvatno rešenje za ministra.

A gle sada, našao je to rešenje u samom Ministarstvu odbrane i to državnog sekretara.

42/1BD/VK16.55 – 17.05

Pitam se da li je moguće da premijer ne zna ni ko su mu državni sekretari u ministarstvima i da su mu potrebna skoro tri meseca da bi došao do jednog od njih? To je ista ona demagogija kojom Aleksandar Vučić nama imputira politiku – mrzimo Vučića. Da se razumemo, ja ne mrzim nijedno ljudsko biće na ovom svetu. To što Aleksandar Vučić mrzi sve one koji nisu zavedeni njegovom demagogijom i ne glasaju za njega je njegov problem.

(Predsedavajući: Gospodine Seniću, da li ćete malo po dnevnom redu?)

Gospodine Bečiću, 5. februara u 16 sati i 15 minuta je Aleksandar Vučić pričao sledeće - na kraju, ja volim tu politiku mrzimo Vučića, to je najbolja politika itd. Pošto ga tada niste prekinuli, ja vas molim da me pustite, pošto je to očigledno tema.

(Predsedavajući: Ali, gospodine Seniću, to nije na dnevnom redu, mržnja koju imate prema predsedniku Vlade. Na dnevnom redu je izbor ministra odbrane.)

Upravo o tome i pričam, da nemam nikakvu mržnju, jer ja…

(Predsedavajući: Pa, zbog čega onda potreba da sada to govorite?)

Zato što je on meni imputirao to kada smo smenjivali Bratislava Gašića. Ja hoću to da kažem.

(Predsedavajući: Gospodine Seniću, to sada nije tema. Tema je izbor ministra odbrane i molim vas da govorite o temi.)

U redu. Nećemo glasati za gospodina Đorđevića, jer ne podržavamo ovu Vladu, jer je princip korisnosti društvu podredila socijalnoj korisnosti, sopstvenoj koristi i sopstvenoj bitnosti.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme.

Zahvaljujem, gospodine Seniću.

Dva minuta i tri sekunde ste imali.

(Aleksandar Senić: Ali, toliko ste mi uzeli za repliku.)

Reč ima narodni poslanik gospodin Babić, replika.

Izvolite.

ZORAN BABIĆ: Zanimljivo što je za gospodina Tadića, za gospodina Čedu Jovanovića demagogija 27 otvorenih fabrika i to za 22 meseca i to valjda pokušavajući da pokažu da je prodaja Miškovićevog „Maksija“ mnogo bolja investicija nego 27 otvorenih fabrika, da je smanjen deficit, i to za pola, i to je za gospodina Tadića i Jovanovića demagogija, da je smanjena stopa nezaposlenosti koju smo od njih nasledili od 26% na nešto više od 17, koliko je u ovom trenutku, i to je za gospodina Tadića demagogija.

Demagogija za gospodina Tadića su verovatno i otvorena poglavlja, ona koja on nije mogao ni da drži u ruci, a kamoli da ih otvori. Demagogija za gospodina Tadića je verovatno i stabilnost našeg društva, koje smo uspeli, bez obzira na izazove sa kojima smo se susretali u protekla 22 meseca, uspeli da sačuvamo stabilnost našeg društva. Sve ono od čega žive građani Republike Srbije, sve ono šta očekuju od nas, za gospodina Tadića je demagogija. Verovatno da nije demagogija obećanih 200.000 radnih mesta, pa je ljudi 400.000 ljudi ostalo bez posla. Verovatno da nije demagogija ona pljačkaška privatizacija sa kojom smo bili suočeni od 2008. do 2012. godine. Verovatno da nije demagogija ono da su nas obilazili u širokom luku svi iz Međunarodne zajednice zato što je jednu politiku vodio u Beogradu, drugu u Moskvi, treću u Briselu, a četvrta ko zna gde.

Recite, ljudi, šta po vama nije demagogija? Šta? A, šta je sve učinak Vlade Aleksandra Vučića u proteklih 22 meseca?

42/2BD/VK

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, šef poslaničke grupe,replika, dva minuta.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, predsedavajući.

Naravno da je demagogija kada se hvalite investicijama od 1,8 milijardi, a to poredite sa investicijama iz 2011. godine, koji su iznosili 3,3 milijarde evra. Naravno da je demagogija kada se hvalite otvaranjem poglavlja četiri godine pošto je Srbija dobila status kandidata, znači dva meseca pre nego što je Demokratska stranka i Boris Tadić izgubio vlast. Sa te četiri godine ste, naravno, šampioni u sporosti na putu evropskih integracija.

Naravno da je demagogija kada se hvalite rastom od 0,8% u trenutku kada je prosečan rast BDP-a u regionu 2,8% i kada je najmanja stopa investicija po glavi stanovnika. Naravno da je demagogija kada pokušavate da odgovorite na to kako je prva sledeća zemlja u regionu sa stranim investicijama od 400 miliona koja nije u EU. Ako je premijer mislio na Crnu Goru, to jeste, naravno, četiri puta manje, ali Crna Gora ima 10 puta manje stanovnika od Srbije, tako da ne može. I u poređenju sa njima, nažalost, ova Vlada je napravila lošiji rezultat.

Naravno da je demagogija činjenica da se nije uradilo ništa na reformi sudstva i pravosuđa već četiri godine. Naravno da je demagogija da nije urađeno ništa na reformi obrazovanja već četiri godine. Naravno da je demagogija kada se govori o smanjenju procenta stope nezaposlenosti, a broj nezaposlenih ljudi je isti. Naravno da je demagogija kad kažete da ćete se boriti protiv siromaštva, a Srbija za četiri godine dobije 150.000 više siromašnih. Naravno da je demagogija kad kažete da ćete se boriti za bolji život, a smanjujete plate i penzije.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Babić…

(Marko Đurišić: Replika? Pa, nisam ni njemu, ni SNS nijednu reč.)

Dozvolite, gospodine Đurišiću, dozvolite da ja kao predsedavajući nešto kažem, a da vi odmah nervozno ne skačete.

Gospodine Babiću, prijavili ste se, ali nemate osnov za repliku, jer gospodin Đurišić nije jednom rečju pomenuo…

(Zoran Babić: A kome se obraćao, vama, gospodinu Dačiću ili Vladi Republike Srbije?)

Gospodine Babiću, gospodin Dačić se javio kao predstavnik predlagača za reč, a vi možete kao šef poslaničke grupe da dobijete pravo na repliku, ali nije pomenuta ni SNS, ni predsednik stranke.

(Zoran Babić: Onda je Đurišić sam o sebi govorio?)

Pa, ja mislim da je Đurišić upravo govorio o svojoj Vladi i uspesima one Vlade u kojoj je bio.

Izvolite, gospodine Dačiću.

IVICA DAČIĆ: Ja sam hteo na kraju u ime predlagača, odnosno premijera, da zaokružimo raspravu i da vas pozovem da podržite gospodina Đorđevića. Ali, pošto je sada u međuvremenu bilo polemika, pa ne znam da li će još biti polemika u nastavku, ja zaista, slušajući sve ove primedbe koje se iznose od strane opozicije, koje je toliko malo sada u parlamentu da mi se čini da ih ima toliko malo i u biračkom telu. Možda shodno tome im se smanjuje prisustvo u parlamentu.

Kada čujete sve ove primedbe, pomislite da je situacija u ovoj zemlji potpuno drugačija od političke realnosti koja jeste. Ako je sve to tako kao što vi pričate, pa kako je moguće da ova Vlada posle toliko nepopularnih mera, poteza,

42/3BD/VK

teških situacija, i dalje ima natpolovičnu većinu ne samo u poslaničkim mandatima, nego i u biračkom telu po svim istraživanjima javnog mnjenja?

Zato sam i govorio na početku, slušao sam vas sve ovo vreme, svih ovih meseci koliko ste tražili izbore. Ja sam zato i rekao gospodinu Vučiću i vama se obratio – nemojte da čačkate mečku, da ne ispadne da na kraju imate na izborima manje rezultate nego što ste imali do sada.

U tom smislu, zaista me i ne čudi ovakav način diskusije i na samom kraju, jer mi smo došli do kraja i onda smo se ponovo vratili na pitanje da li je nešto demagogija, nije demagogija. Znate, rezultati su ti koji pokazuju da li je Vlada bila uspešna ili nije bila uspešna, i ne samo rezultati ekonomskih mera, položaja koji naša zemlja ima u međunarodnoj zajednici, napretka koji smo ostvarili u evropskim integracijama. Vi kažete da je prošlo četiri godine od kad je zemlja dobila status kandidata. To je tačno. Ali, kako smo dobili status kandidata? Pričam opet kao neko ko je u tome učestvovao.

43/1TĐ/SM17.05-17.10

Dobili smo tako što ste obećali, što su naši ljudi potpisali i obećali nešto vezano za Kosovo, što smo kasnije rekli da nismo u stvari to obećali. Gospodin Bogdanović to dobro zna i time što smo dobili status kandidata, a kasnije smo došli u veoma tešku situaciju da ne budemo kredibilni međunarodni partneri. To je bila suština.

Zašto četiri godine? Mi smo za četiri godine otvorili pregovore i otvorili prva poglavlja, ne zato što mi nismo bili tehnički i politički spremni, nego zato što je postojao problem u implementaciji Briselskog sporazuma od prištinske strane. I dan danas imamo takvu jednu opstrukciju i zato ovakve primedbe o tome da smo mi sada najsporiji u evropskim integracija su apsolutno bez bilo kakve osnove.

Siguran sam i mogu da kažem, kao predsednik Socijalističke partije Srbije koja je u ovu Vladu ušla kao koalicija sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije, Jedinstvenom Srbijom, da smo mi ponosni na rezultate koje je ova Vlada ostvarila, da se na kraju ovog mandata, pošto smo došli do trenutka kada će Skupština biti raspuštena, kada će se Vlada obratiti predsedniku, a predsednik doneti odluku o raspuštanju Skupštine i održavanju izbora, ove Vlade i Skupštine zahvalimo svim poslanicima i, naravno, da poželimo novoizabranom ministru da ostane što duže ministar, pa i u sledećoj Vladi.

Siguran sam da će građani na izborima najbolje dati ocenu i rezultat. Niko nema toliko veliku moć, kao što ima narod na izborima. Zato je i važno da ono za šta smo se zalagali svih ovih nekoliko godina, odd 2012. godine traje naša koalicija… Mislim da je Srbija ostvarila istorijski korak napred.

Duboko se slažem sa onim što je premijer sinoć govorio kada je reč o budućnosti naše zemlje. Mi na sledećim izborima ne odlučujemo samo o tome da li će da vlada jedna, druga, treća ili ne znam koja stranka, mada je tu izbor veoma mali. Odlučuje se o strateškom pravcu kojim će ići Srbija. Da li će Srbija ići ka EU, da li će Srbija biti zaustavljena na tom putu, da li će Srbija biti primorana da odustane od tog puta, stavljajući nas pred veštačke dileme da li Rusija ili Brisel ili Vašington? Zato je veoma važno za šta će se građani opredeliti i koji će koncept prihvatiti.

Mislim da je koncept koji smo mi ovde postavili svih ovih godina, koji je veoma jasan, da idemo u Evropu, štiteći naše nacionalne interese, ali čuvajući naše bratstvo sa Rusijom, Kinom i drugim prijateljskim zemljama, da ne želimo da budemo članica NATO pakta, ali takođe da želimo najbolje moguće odnose sa tom vojnom alijansom zbog regionalne stabilnosti i zbog Srba na Kosovu, da budemo faktor mira i stabilnosti u regionu, a ne da budemo ponovo u nekim ratovima i konfliktima.

Bez obzira što Socijalistička partija Srbija nije u principu za vanredne izbore, ono što su tražili to su i dobili. Zato mislim da je važno da narod da odgovor na izborima, a siguran sam da će to biti najmanje 60 ili 70% poslaničkih mandata između naše dve koalicije SNS, SPS-a, Jedinstvene Srbije, itd.

Još jednom vas pozivam da podržite predlog premijera za novog ministra odbrane. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.

Zaključujem pretres o predlogu kandidata za člana Vlade.

43/2TĐ/SM

S obzirom na to da je Narodna skupština završila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 270. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zakazujem 2. mart 2016. godine, sa početkom u 17.15 časova, kao dan za glasanje o predlogu kandidata za člana Vlade.

44/1MG/MJ17.20 – 17.30

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani poslanici pre nego što pređemo na odlučivanje potrebno je da utvrdimo kvorum.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad postoji u danu za glasanje ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 163 narodna poslanika i da imamo uslove za odlučivanje.

Pošto je Narodna skupština obavila pretres o predlogu za izbor članova Vlade, pre prelaska na odlučivanje podsećam vas da prema članu 270. stav 2. Poslovnika Narodna skupština o predlogu za izbor članova Vlade odlučuje u celini, tajnim glasanjem osim ako ne odluči da se glasa javno. Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom.

Predlažem da Narodna skupština o predlogu za izbor člana Vlade glasa javno.

Stavljam na glasanje predlog da Narodna skupština o Predlogu za izbor člana Vlade glasa javno.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 162, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo šest narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da o Predlogu za izbor člana Vlade glasa javno.

Pre prelaska na glasanje prozivkom, podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačka 9) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština bira članove Vlade većinom glasova svih narodnih poslanika, shodno članu 15. stav 2. Zakona o Vladi, o izboru člana Vlade Narodna skupština odlučuje u celini.

Podsećam vas takođe da je član 131. Poslovnika uređen postupak sprovođenje javnog glasanja - prozivkom i da, shodno toj odredbi generalni sekretar Narodne skupštine proziva narodne poslanike po azbučnom redu prezimena, narodni poslanici koji pristupaju glasanju izgovaraju reč za, protiv ili uzdržan.

Predsednik ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koje glasa i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.

Generalni sekretar Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost uz njegovo ime i prezime na spisku.

Sada stavljam na glasanje Predlog da se za ministra odbrane izabere Zoran
Đorđević i pristupamo glasanju prozivkom narodnih poslanika što će obaviti jedan od zamenika generalnog sekretara. Izvolite.

Molim zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine da obavi prozivanjem narodnih poslanika po azbučnom redu, prezime i da evidentira njihove izjašnjavanje. Izvolite.

Aleksić Dragan - za

Aleksić Irena – za

Anastasov Adrijana - za

Andrić Mirjana – za

Antić Zoran – za

Arsenović Konstantin – za

Arsić Veroljub – za

Atlagić prof. dr Marko – odsutan

44/2MG/MJ

Babić Vlado - za

Babić Zoran – za

Bajatović Dušan – odsutan

Barišić dr Dragana – za

Batić Olgica – odsutna

Bauer dr Ivan – za

Bačevac dr Muamer – za

Berić Nebojša – za

Beronja Ljiljana – za

Besarović prof. dr Vesna – odsutna

Bečić Igor – za

Birmančević Boban – za

Bićanin Milena – za

Blažić Branislav – za

Bogatinović Žarko – za

Bogdanović Goran – protiv

Božović Balša - odsutan

Bojanić Zoran – odsutan

Bošnjak Branka – za

Bradić Blagoje - odsutan

Varga Laslo – odsutan

Vasiljević Bratimir – za

Veličković Slobodan - odsutan

Veljković Jelisaveta – odsutna

Veselinović Janko – odsutan

Viček Anamarija – za

Vlahović Sonja – za

Vujić Vojislav – odsutan

Vukadinović Goran - za

Vukić Vanja – za

Vukmirica Svetislav – za

Vukomanović dr Dijana – za

Vučetić dr Jezdimir – za

Vučković Nataša – odsutna

Gvozdenović dr Slobodan – odsutan

Girić Ninoslav – za

Gojković Žika – za

Gojković Maja – za

Grujić Mladen - za

Dazdarević Sabina - za

Dimitrov Vladica – za

Dinić Ivana – za

Dragaš Mirjana - za

Dragojević Srđan - odsutan

Drecun Milovan – za

Đerić Zlata – za

Đoković Mirjana - za

44/3MG/MJ

Đukanović Vladimir – odsutan

Đukić-Dejanović prof. dr Slavica – odsutna

Đurica Milan – za

Đurišić Živan – za

Đurišić Marko -protiv

45/1AL/IP17.30-17.40

Đurović Aleksandra – za

Đurović prof. dr Branko – za

Živković Zoran – odsutan

Živković Milinko – za

Zindović Dragoljub – za

Zorić dr Gordana – za

Ilić-Stošić Biljana – za

Imamović Enis – za

Isailović dr Obrad – za

Janković Branka – za

Janković Dušan – za

Jevđić Marija – za

Jevtić Ivica – za

Jevtić Jovica – za

Jevtović–Vukojičić Milanka – za

Jerkov mr Aleksandra – odsutna

Jovanović Dragan – odsutan

Jovanović Ivan – odsutan

Jovanović Jovana – protiv

Jovanović Neđo – za

Jović dr Radoslav – za

Jovičić Aleksandar – odsutan

Jozić Zoran – odsutan

Jolović Nikola – za

Jugović Aleksandar – za

Kamberi Šaip – odsutan

Karavidić Branka – protiv

Karić Dragomir – za

Karić Ivan – odsutan

Karić Milanka – odsutna

Knežević prof. dr Milan – za

Kovač Elvira – za

Kovačević Borisav – odsutan

Kovačević Goran – za

Kovačević Dejan – za

Kovačević Milan – za

Kosanić mr Đorđe – za

Kosorić Ljiljana – za

Kostić Radmilo – odsutan

Kostreš Bojan – odsutan

Krkobabić Milan – odsutan

Krlić Mirko – za

Kružević Srđan – za

Lazić Nada – odsutna

Lakatoš Ljibuška – za

Laketić dr Darko – za

Latković dr Milan – za

Linta Miodrag – za

Lukić Mladen – za

45/2AL/IP

Lutovac Violeta – za

Maksimović Saša – za

Maksimović Siniša – za

Maletić Aleksandra – za

Malušić Ljiljana – za

Maraš Marjana – za

Marinković prof. dr Vladimir – za

Marinković Gorjana – odsutna

Marinković Miroslav – protiv

Marjanović Vesna – odsutna

Marjanović Mirjana – odsutna

Markićević Miroslav – odsutan

Marković Aleksandar – za

Marković Vesna – za

Marković Dragan – odsutan

Marković Jovan – odsutan

Martinović dr Aleksandar- za

Martinović Vesna – protiv

Matić Veroljub – za

Mijatović Jelena – za

Mijatović dr Milorad – za

Mijatović dr Predrag – za

Miladinović Stefana – za

Milekić Zoran – odsutan

Miletić Milija – za

Milisavljević prof. dr Dušan – odsutan

Milićević Đorđe – za

Milojević Milosav – za

Milosavljević Nenad – za

Milošević Vladan – za

Milošević Nevenka – za

Mirković Saša – odsutan

Mitrović Nenad – za

Mićin Žarko – za

Mićunović prof. dr Dragoljub – odsutan

Mihajlović Miletić – za

Mladenović Goran – za

Mrdaković-Todorović dr Ljubica – za

Mrkonjić Milutin – odsutan

Muković Mujo – za

Nektarijević Dejan – za

Nestorović Ljiljana – odsutna

Nikolić Dejan – odsutan

Nikolić Dragan – za

Nikolić Dušica – odsutna

Nikolić Miljana – za

Nikolić Miodrag – za

46/1MO/CG17.40-17.50

Nikolić Nenad – za

Nikolić Sanja – za

Nikolić-Tanasijević Nadica – za

Novaković Milan – za

Obradović prof. dr Žarko – odsutan

Obradović Jasmina – odsutna

Obradović Marija – za

Omerović Meho – za

Orlić dr Vladimir – za

Pavićević Vladimir – odsutan

Pajović dr Aleksandar – za

Pantić Krstimir - za

Pantić Pilja Biljana – odsutna

Papuga Olena – odsutna

Pastor Balint – za

Pauljeskić Olivera – za

Paunović Vera – za

Paunović Dragan – odsutan

Pek Zoltan – za

Peranović dr Aleksandar – za

Perić Slobodan – za

Petković Vladimir – za

Petrić Milan – odsutan

Petrović Dušan – odsutan

Petrović Mira – za

Petrović prof. dr Nebojša – za

Petrović Petar – za

Petronijević Milisav – za

Pešić Olivera – za

Polovina Dragan - za

Poskurica prof. dr Mileta – za

Pralica Zoran- odsutan

Pribojac Jelisaveta – za

Radenković mr Dejan - za

Radičević Dalibor – za

Radojević dr Aleksandar – za

Rakić Katarina – za

Rakonjac dr Vesna – za

Rančić dr Branimir - za

Rističević Marijan – za

Ružić Branko – odsutan

Savović Biljana – za

Senić Aleksandar – protiv

Simić Vesna - odsutna

Spasojević Suzana – odsutna

Stanković Miroljub – za

Stanojević Velimir – za

Stevanović Milan – odsutan

Stević Zvonimir – za

46/2MO/CG

Stefanović Borislav – odsutan

Stojadinović Ninoslav – odsutan

Stojanović Momir – za

Stojanović Nevena – odsutna

Stojiljković Ivana – za

Stojković Velibor – za

Stojković Dušica – za

Stojmirović prof. dr Ljubiša – za

Stojšić Đorđe – odsutan

Stošić Hadži Milorad – odsutan

Stupar Dušan – za

Sušec Željko – za

Tatomir Nebojša – za

Todorović Dragan - odsutan

Tomašević Damnjanović Tanja – za

Tomić dr Aleksandra – za

Tončev dr Novica – odsutan

Topić Gordana - za

Tošanić Miloš – odsutan

Tošić Velinka – za

Tošković Vučeta – za

Turk Milena – za

Ćirić Goran – odsutan

Ćorilić Milena – za

Ćorović Aida – odsutna

Ugljanin dr Sulejman – odsutan

Filipović Ana - odsutna

Filipovski Dubravka – za

Fremond Arpad – za

Halimi Riza – odsutan

Hasanović-Korać Biljana – odsutna

Home Slobodan - odsutan

Cvetanović Milorad – za

Čabarkapa Đorđe - za

Čanak Nenad – odsutan

Čapo mr Dejan - odsutan

Čikiriz Mirko – za

Čolaković Momo – odsutan

Čomić Gordana – protiv

Čotrić Aleksandar – za

Šarac Suzana – za

Šormaz Dragan - za

Šutanovac Dragan – odsutan

Šušnjar Katarina – odsutna

PREDSEDNIK: Pošto smo obavili glasanje prozivkom narodnih poslanika, zaključujem glasanje.

Molim vas minut – dva, samo da usaglasimo rezultate, saopštavamo i zakletva.

47/1JJ/VZ17.50 - 17.55

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Dozvolite mi da saopštim rezultate glasanja.

Od 173 narodnih poslanika koji su pristupili glasanju: za predlog je glasalo 165 narodnih poslanika, protiv predloga je glasalo osam narodnih poslanika, uzdržanih nije bilo, nije želeo da glasa niko, a odsutnih je bilo 77 narodnih poslanika.

Pošto je za Predlog za izbor člana Vlade glasalo 165 narodnih poslanika, što predstavlja većinu odukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da je Narodna skupština izabrala Zorana Đorđevića za ministra odbrane.

Dozvolite mi da u vaše i u svoje ime čestitam članu Vlade na izboru.

Sada molim člana Vlade Zorana Đorđevića da, u skladu sa članom 16. stav 2. Zakona o Vladi, pristupi radi polaganje zakletve.

(Predsednik čita, a član Vlade ponavlja tekst zakletve:)

„ZAKLINjEM SE NA ODANOST REPUBLICI SRBIJI I SVOJOM ČAŠĆU OBAVEZUJEM DA ĆU POŠTOVATI USTAV I ZAKON, DA ĆU DUŽNOST ČLANA VLADE VRŠITI SAVESNO, ODGOVORNO I PREDANO I BITI POSVEĆEN OČUVANjU KOSOVA I METOHIJE UNUTAR REPUBLIKE SRBIJE“.

Molim ministra Zorana Đorđevića da potpiše i preda tekst zakletve.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Hvala vam.

Nastavak sednice koju smo juče započeli, kako je rekao potpredsednik Arsić, u 19.35 časova, o amandmanima.