Sastanak su otvorili predsednik Kongresa i Senata Parlamenta Španije Frankina Armengol Sosias i Pedro Roland Ojeda koji su predstavili prioritete španskog predsedavanja. Na KOSAK sastanku su učestvovali predsednici i zamenici predsednika parlamenata država članica EU, paarlamenata država kandidata za članstvo, predstavnici Evropskog parlamenta i Evropske komisije i specijalni gosti.

Potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač je istakla da proširenje nije definisano kao poseban prioritet španskog predsedavanja, ali se pominje u okviru jačanja koncepta evropskog jedinstva. Istakla je da je na Bledskom strateškom forumu, održanom pre nekoliko nedelja, 2030. godina postavljena kao ciljni datum proširenja EU kada je reč o Zapadnom Balkanu. Činjenica je da je vreme koje je već prošlo bez ikakvih stvarnih promena podgrejalo skepticizam, naglasila je E. Kovač, kao i da je najočiglednije objašnjenje za ćorsokak nedostatak posvećenosti EU Zapadnom Balkanu. Region je čvrsto na dnevnom redu Unije, ali nikada nije bio glavni prioritet. Između krize evrozone, krize u Ukrajini, talasa izbeglica, pandemije korona virusa i novije ruske agresije u Ukrajini, proširenje je uvek prioritet niže na listi EU. U zaključku svog obraćanja E. Kovač je rekla da je vreme za promenu perspektive Zapadnog Balkana iz politike „čekanja Godoa“ – u politiku predvidljivosti, kredibiliteta, poverenja i podrške, zaključila je E. Kovač.

Zamenica predsednice Odbora Dubravka Filipovski je istakla da svako predsedavanje EU postavlja različite prioritete, ali važno je da vladavina prava i poštovanje međunarodnih principa ostanu na snazi. Istakla je da se nada da će špansko predsedavanje uložiti napore da u decembru organizuje Međuvladinu konferenciju na kojoj bi se otvorio klaster u pregovorima sa Srbijom. Republika Srbija i Narodna skupština nastavljaju da vredno i dosledno rade na ostvarenju reformi kako bismo postali članica EU. Jedinstva Evrope nema bez Zapadnog Balkana u svom okrilju, zaključila je D. Filipovski.

U okviru druge sesije na temu budućnosti Ukrajine u Evropi, D. Filipovski je istakla da se Republika Srbija zalaže za poštovanje principa međunarodnog javnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica UN. Srbija je osudila rusku invaziju na Ukrajinu i istinski žali zbog patnji koje je pretrpela Ukrajina i njen narod, i narod Srbije saoseća sa njima jer smo slične patnje osetili tokom NATO bombardovanja i sankcija koje su pogodile naš narod i državu. U svom obraćanju D. Filipovski je naglasila da će Srbija nastaviti da posvećuje posebnu pažnju humanitarnoj situaciji i da pruža pomoć Ukrajini, o čemu svedoči i naša nedavna odluka da doniramo robu i lekove za ublažavanje humanitarnih patnji, kao i da podržimo evropske integracije Ukrajine prenoseći svoja iskustva iz procesa pregovora. Srbija je preko 20 godina u procesu pristupanja EU i proces previše dugo traje. D. Filipovski je podvukla da Srbija trpi velike posledice u procesu pregovora o članstvu u EU zato što Priština nije ispunila nijednu obavezu iz Dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. D. Filipovski je istakla da podržavamo aspiracije Ukrajine da pristupi EU, ali pozivamo evropske zvaničnike da ne zaborave da vrednuju napore Srbije jer naša ekonomija, kultura, istorija je u temeljima Evrope, geografski smo u njenom centru i kao narod pripadamo evropskoj porodici naroda. Zato ne govorimo da Evropska unija treba da se širi već da obuhvati region Zapadnog Balkana koji je u svakom smislu već njen integrativni deo. Mogu da izrazim nadu da će EU uspešno rešavati izazove pred kojima se nalazi, te da politika proširenja neće biti dovedena u pitanje, zaključila je D. Filipovski.

Govoreći u okviru druge sesije, E. Kovač je istakla da je pitanje proširenja EU definitivno ponovo na dnevnom redu, pogotovu nakon ruske agresije na Ukrajinu. Istakla je da je i pored toga, sve veći pritisak za otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i geopolitička situacija jasno ukazuje da nema alternative proširenju. Rat u Ukrajini je povećao glad za proširenjem i potvrdio utisak da postoji strateška neophodnost proširenja EU. Jednostavnije rečeno, sada ili nikad, istakla je E. Kovač. Kao predstavnik nacionalne manjine, E. Kovač je istakla da su međunarodne pravne obaveze Ukrajine da štiti prava nacionalnih manjina, posebno uspostavljanjem odgovarajućih mehanizama za sprovođenje ovih prava. Prava nacionalnih manjina su ljudska prava, a s obzirom na evropske aspiracije Ukrajine, poštovanje odgovarajućih međunarodnih propisa je neophodno, zaključila je E. Kovač.

Plenarni KOSAK sastanak u okviru španskog predsedavanja EU biće održan od 26. do 28. novembra 2023. godine u Madridu.