Na konferenciji su učestvovali predstavnici parlamenta sa Zapadnog Balkana. Konferenciju je otvorila Lindita Nikola, predsednica Parlamenta Albanije. Ona je pozdravila učesnike i ukazala na posvećenost Albanije regionalnoj saradnji i procesu EU integracija. Jorida Tabaku, predsednica Odbora za EU integracije Parlamenta Albanije je informisala učesnike o potrebi za uspostavljanjem parlamentarne dimenzije Berlinskog procesa. Meljinda Tabaku generalni sekretar Regionalnog Sveta za saradnju je podsetila na neophodnost ratifikacije Sporazuma koji su usvojeni na ministarskom nivou u okviru Berlinskog procesa.

Igl Hasani ministar spoljnih poslova Albanije je ukazao na neophodnost uključivanja parlamenata u Berlinski proces. On je iskazao nadu da će proces doprineti ubrzanju procesa EU integracija regiona i takođe je naglasio neophodnost regionalne saradnje kako bi se proces EU integracija dodatno ojačao. Hasani je podsetio učesnike na potpisane sporazume u okviru Berlinskog procesa i iskazao nadu da će Samit u Tirani biti završen sa konkretnim rezultatima.

Konferencija je bila podeljena u dve sesije. Na prvoj sesiji, učesnici su raspravljali o ulozi parlamenata u Berlinskom procesu a na drugoj sesiji su ucesnici raspravljali na temu izazova koji se javljaju u vezi sa četiri slobode utvrđene osnivačkim ugovorima EU i samog Berlinskg procesa.

Elvira Kovač se obratila učesnicima na drugoj sesiji. Ona je rekla da se kroz Berlinski proces region Zapadnog Balkana priprema za pristupanje EU, po modelu po kojem se i sama EU razvijala. Berlinski proces je krovni proces koji je objedinio brojne prethodne incijative međuregionalne saradnje.

Ona je dodala u nastavku da skorije vreme nije došlo do pomaka u procesu evropskih integracija zbog čega je podrška građana EU integracijama opala. Po njenim rečima po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja podrška procesu EU integracija je najniža u Srbiji. Podsetila je učesnike da uzimajući u obzir krizu u Ukrajini u Briselu je stvoren politički momentum koji je povoljan za proces daljeg proširenja EU koji učesnice Zapadnog Balkana ne bi to trebalo da propuste. Ona je rekla da Narodna skupština Republike Srbije je 28. aprila 2023. god. ratifikovala sva tri regionalna sporazuma potpisana na Samitu BP u Berlinu.

Koliko je značajno priznavanje visokoškolskih kvalifikacija, vidimo i na primeru pregovora Beograda i Prištine 2011. godine. Beograd i Priština su se dogovorili da omoguće diplomiranim studentima obe strane da nostrifikuju diplome. Nostrifikacija se odnosila na međusobno priznavanje univerzitetskih diploma, a prema dostupnim podacima, prištinska strana je priznala i nostrifikovala 13 diploma, dok je beogradska strana to uradila sa 374 diploma. Od 2020. godine sa prištinske strane je taj proces obustavljen.

Elvira Kovač je izrazila nadu da biletaralna pitanja neće blokirati dalji proces EU integracija. Takođe je naglasila da, druge regionalne inicijateve, mimo Berlinskog procesa, ne bi trebalo odbacivati i tu je ukazala na inicijativu Otvoreni Balkan.

U zaključku Elvira Kovač je istakla da će vršenjem nadzorne funkcije parlamenata, ojačati sistem provere i ravnoteže između zakonodavne i izvršne vlasti, što će doprineti većoj koordinaciju između dve grane vlasti u svim segmentima EU integracija.