Na Konferenciji su učestvovali predsednici parlamenata Mađarske (Laslo Kever), Albanije (Ilir Meta), Crne Gore (Ranko Krivokapić), Makedonije (Trajko Veljanoski) kao i predsedavajući Doma skupštine BiH (Borjana Krišto), predsedavajući Doma naroda BiH (Bariša Čolak), predsedavajući Predstavničkog Doma Parlamenta Federacije BiH (Edin Mušić) i predsedavajući Doma naroda parlamenta Federacije BiH (Lidija Bradara), kao i predsednik parlamenta AP Vojvodina Ištvan Pastor.

U okviru prve sesije na temu „Jugoistočna Evropa na putu ka EU“, potpredsednik Bečić je ukazao da bliskom saradnjom, zalaganjem i razumevanjem sve zemlje Jugoistične Evrope mogu zajednički da iskoriste pun potencijal regiona i poboljšaju život i opšti prosperitet, ne samo svojih građana, već i šire. Ocenio je da je naša zemlja opredeljena da u punoj meri razvija bilateralne odnose, kako sa svojim neposrednim susedima, tako i sa svim državama regiona Jugoistočne Evrope. Predočio je da važnu karakteristiku regionalne saradnje, odnosno snažan vezivni faktor regiona predstavlja sama Evropska unija, kao i da iz toga i proizilaze razlozi koji su podstakli multilateralnu saradnju na Balkanu, odnosno u Jugoistočnoj Evropi u novije vreme, a odnose se na interes samog regiona: objektivna upućenost suseda jednih na druge zbog ograničenosti nacionalnih tržišta, razvoja infrastrukture, regulisanja socijalnih i ekonomskih pitanja, korišćenja zajedničkih resursa. Istakao je da naša država vodi aktivnu politiku s ciljem jačanja međunarodnog poverenja i uspostavljanja dobrosusedskih odnosa i saradnje, što je u skladu sa nastojanjima Srbije da doprinese jačanju mira i stabilnosti u regionu.

U okviru druge sesije na temu „Aktuelni bezbednosni izazovi u Jugoistočnoj Evropi – moguća rešenja“, potpredsednik Bečić se osvrnuo na pitanje aktuelne izbegličke i migracione politike u Evropi ukazavši da okvir političkog delovanja po pitanju izbegličke i migracione politike odavno prevazilazi nacionalne okvire. Ocenio je da migraciona politika treba da se posmatra na globalnom nivou, uključujući saradnju i koordinaciju imeđu zemalja porekla, tranzita i odredišta. U tom kontekstu je istakao da je Srbija, kao država zapadnog Balkana koja svoju budućnost vidi u Evropskoj uniji, spremna da se energično zalaže za zajednički projekat solidarne izbegličke politike. Naglasio je da razumna rešenja možemo da nađemo samo zajednički i samo na evropskom nivou, kao i da moramo poštovati svoje nacionalne interese, ali da ne smemo zaboraviti međunarodne obaveze i norme humanitarnog prava, kao i solidarnost, ljudskost, milosrđe i empatiju.

Na Konferenciji je izneto nekoliko zvaničnih predloga za unapređenje regionalne saradnje i reforme regionalnih institucija, kao i za unapređenje integracije regiona u Evropsku uniju. U pitanju je novi pristup regionalnoj saradnji u budućnosti koja bi bila zasnovana na obnavljanju kulturnih, ekonomskih i političkih veza, prevazilaženju nasleđa prošlosti i izgradnji odnosa koji će odgovoriti na izazove budućnosti, i najvažnije na razvoju novog duha saradnje.

Zaključak Konferencije izneo je predsednik parlamenta Mađarske Laslo Kever koji je ukazao da Mađarska snažno podržava integracije svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju što će značajno doprineti stabilnosti i propseritetu regiona Jugoistočne Evrope, kao i da se mađarska strana protivi postavljanju novih uslova za prijem država Zapadnog Balkana u EU.