Na Konferenciji su učestvovali predsednici i potpredsednici parlamenata država članica EU, država kandidata za članstvo u EU, i država koje su posebnim ugovornim odnosima povezane sa Evropskom unijom, kao i predstavnici Evropskog parlamenta, koji su razmenili mišljenja o izazovima sa kojima se suočava liberalna demokratija.

Na konferenciji su govorili i Nj. K. V. Felipe VI, kralj Španije, prvi potpredsednik Evropskog parlamenata Otmar Karaš, gradonačelnik Leona Hoze Antonio Dijaz i Džon Kin, profesor Univerziteta u Sidneju i autor knjige „Život i smrt demokratije”.

Potpredsednica Narodne skupštine Kovač se u okviru radne sesije zahvalila predsednicima Senata i Poslaničkog kogresa Parlamenta Španije na organizaciji ovog događaja u čast Međunarodnog dana parlamentarizma, i poželela puno uspeha parlamentarnoj dimenziji španskog predsedavanja Savetu EU. Podsetila je na obrazloženje Ujedinjenih nacija zašto se obeležava ovaj dan: „Jaki parlamenti su kamen temeljac demokratije. Oni predstavljaju glas naroda, donose zakone, dodeljuju sredstva za sprovođenje zakona i politika i drže vlade odgovornim. Oni rade na tome da osiguraju da politike idu u korist svim ljudima, posebno najugroženijim“. Kovač je istakla da uz puno razumevanje trenutne geopolitičke, bezbednosne i energetske situacije, izražava podršku prioritetima španskog predsedavanja uz zahvalnost što je Zapadni Balkan ponovo prepoznat u kontekstu politike proširenja, ali i kao važan stub evropske bezbednosti i stabilnosti. Od izuzetnog je značaja da zemlje regiona sarađuju u usklađivanju nacionalnih zakonodavstava sa pravom EU, zauzimanju zajedničkih stavova, pozicija i zajedničkih istupanja pred evropskim institucijama, posebno u onim sferama koje će građanima obezbediti bolji kvalitet života. „Na nama parlamentarcima je da radimo i da objasnimo građanima da su reforme u neposrednoj vezi sa EU, koja je najveći spoljnotrgovinski partner i investitor u Srbiji. Ovom prilikom pozivam i Evropsku uniju, vlade i parlamente država članica da podrže napore Srbije i da razumeju delikatnost situacije u kojoj se nalazimo. Smatramo da Srbija, kao pouzdani partner EU, može značajno da doprinese budućnosti Evrope, postizanju mira, bezbednosti i ekonomske stabilnosti”, zaključila je Kovač.

U svom izlaganju, tokom glavne sesije, na temu odbrane evropskih vrednosti i demokratskih institucija suočenih sa novim izazovima i pretnjama demokratiji, Kovač je istakla da živimo u svetu koji je u načelu demokratski, ali da istovremeno postoji prostor za napredak i sprovođenje dubljih i suštinskih reformi u društvu. Evropske vrednosti negujemo kao deo univerzalnih vrednosti koje u centar stavljaju dobrobit pojedinca i pravo na život kao osnovno i nepovredivo pravo svih nas, naglasila je Kovač. Očekujemo da Evropska unija ostane kredibilan partner koji će kroz različite mehanizme angažovanja i prisustva u regionu, uključujući i finansijsku podršku, omogućiti da region brže i efikasnije napreduje. Na osnovu višegodišnjih iskustava i najboljih praksi, Kovač je istakla da je primetno da se glavne oblasti parlamentarnog delovanja kojima jačamo demokratski karakter institucija odnose na usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, praćenje i nadzor kroz redovno podnošenje izveštaja nadležnih institucija, međuparlamentarna saradnja i promocija prava i obaveza koje proizilaze iz pristupanja EU, odnosno promocija osnovnih evropskih vrednosti. Kovač je istakla da građane Srbije Evropska unija prvenstveno asocira na pozitivne primere - na prvom mestu, za njih EU predstavlja mogućnost slobodnog putovanja unutar zemalja članica, zatim više mogućnosti zapošljavanja i put ka boljoj budućnosti mladih. „Važno je da se ne zaboravi da proces evropskih integracija ne uključuje samo napore država kandidata već i same Unije. Zbog toga smatram da Evropska unija i sve njene institucije treba da rade na osnaživanju politike proširenja jer celovitosti EU nema bez regiona Zapadnog Balkana. Sa druge strane, EU bi morala da jača kredibilitet procesa proširenja i politike uslovljavanja. Kako bi se proces pristupanja učinio verodostojnijim za zemlje kandidate, EU bi trebalo otvorenije da se bavi pitanjem proširenja u samim državama članicama, posebno u onim državama članicama u kojima javno mnjenje ne podržava politiku proširenja EU. Kombinacija kredibilne perspektive članstva i pomoći državama kandidatima, neophodni su za uspešan sveukupni integracioni kapacitet EU”, zaključila je Kovač u svom obraćanju.

Na kraju Konferencije usvojena je Leonska deklaracija o parlamentarizmu.