U svom obraćanju, Marina Raguš izrazila je zahvalnost na ukazanoj časti da učestvuje u događaju koji se bavi jednom od ključnih političkih tema, pitanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

Istakla je dugogodišnje prijateljstvo i međusobno poštovanje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, koje je u poslednjoj deceniji, zahvaljujući liderstvu predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Si Đinpinga, dostiglo istorijski nivo kroz sveobuhvatno strateško partnerstvo i čelično prijateljstvo.

„Pod vođstvom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga, uspeli smo da odnose između naših zemalja podignemo na najviši nivo. Sveobuhvatno strateško partnerstvo i čelično prijateljstvo, pre svega zahvaljujući dvojici naših lidera, rezultiralo je prošle godine potpisivanjem oko 28 važnih dokumenata tokom posete predsednika Narodne Republike Kine. Jedan od najznačajnijih je Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je za samo godinu dana doneo značajne rezultate u svim oblastima. Srbija je, kao jedina zemlja u Evropi, dobila je priliku i čast da potpiše i Zajedničku izjavu o zajedničkoj budućnosti u novoj eri, što svedoči o velikom poverenju i podršci. I sve to u vremenu velikih geopolitičkih izazova, kakvi se dešavaju jednom u sto godina“, istakla je potpredsednica Narodne skupštine.

Ona je naglasila važnost tri globalne inicijative koje je pokrenuo predsednik Si Đinping : civilizacijske, bezbednosne i razvojne, koje promovišu mirnu koegzistenciju, uvažavanje različitosti i ekonomsku saradnju. Srbija i Kina, kako je navela, danas predstavljaju model uspešnog međunarodnog partnerstva. Posebno je podsetila na doslednu podršku Srbije principu „jedne Kine“, pozivajući se na Kairsku i Potsdamsku deklaraciju kao temeljne međunarodne akte posleratnog poretka.

U osvrtu na pitanje Kosova i Metohije, Raguš je istakla da je ta teritorija, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, sastavni deo Srbije. Upozorila je na alarmantne podatke o nasilju i diskriminaciji nad Srbima i drugim nealbancima na prostoru KiM, kao i na kontinuirano kršenje međunarodnog prava od strane prištinskih vlasti. Navela je brojne primere represije, militarizacije, uzurpacije imovine i uskraćivanja osnovnih ljudskih prava.

„Samo tokom poslednje četiri godine, vlasti režima Aljbina Kurtija dokumentovano su 654 etnički motivisana napada na Srbe i druge nealbance, koji nisu procesuirani, što je gotovo jednako broju napada u prethodnom osmogodišnjem periodu — od 2013. do 2021. godine. Početkom prošle godine, predsednik Vučić podsetio je da Rezolucija 1244 predviđa demilitarizaciju, dok tzv. Kosovske snage bezbednosti, koje po međunarodnom pravu ne bi ni smele da postoje, poseduju ukupno oko 223 oklopna vozila, uključujući hamere, vurane, kirpije, kobre i druga. Kako je tada istakao predsednik Vučić oni žele da taj broj povećaju na 250, i da do 2027. godine imaju 5.500 profesionalnih vojnika u tzv. KBS i još 20.000 u prvoj rezervi. To su njihovi planovi“, upozorila je Raguš.

Ona je naglasila da Priština ima najbrže rastući vojni budžet u regionu, koji je udvostručen, kao i da kontinuiranim akcijama streme etnički očišćenom prostoru KiM od Srba. Podsetila je da je o tome predsednik Srbije govorio na sednici Saveta bezbednosti UN u aprilu prošle godine.

Raguš je zaključila da destabilizacija regiona nije u interesu Srbije i da je poštovanje međunarodnog pravnog poretka i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta neophodno za očuvanje mira i stabilnosti. Izrazila je zahvalnost Kini na podršci teritorijalnom integritetu Srbije i istakla zajedničku odgovornost u izgradnji pravednijeg i sigurnijeg sveta.