Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Zaharije Trnavčević, Olena Papuga, Aleksandar Jugović, Elvira Kovač, Slavica Savić, Čedomir Jovanović, Ana Novković, Miloš Jovanović, Miroljub Stojčić, Janko Radaković, Dragan Šormaz, Olgica Batić, Bojan Đurić i Jovan Palalić.
Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, ministar zdravlja Slavica Đukić Dejanović, ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Ivica Dačić, predsednik Vlade, Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade, Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave i dr Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja.
Pre nego što krenemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta, kako bi odgovorio na pitanje.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju u najviše od tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi Narodne skupštine, tako što će naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.

30/2 JJ/LjL

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Očekivao sam da ću ovde u klupama videti sve ministre, između ostalog i Mlađana Dinkića, jer sam nameravao da njemu postavim dva pitanja, ne koja ja mislim da su važna, nego gledaoci, privrednici.
Da li će on doći? Nije prijavljeno njegovo odsustvo.
(Predsedavajuća: Doći će.)
Dobro, doći će.
Onda ću iskoristiti pravo, gospođo predsedavajuća, da kasnije, kada dođe gospodin Dinkić, postavim i ta dva pitanja.
Sada bih postavio pitanje gospodinu Goranu Kneževiću, ministru poljoprivrede. U Vinči, u Šumadiji, osnovano je jedno udruženje voćara koje se zove "Jaseničke kapi" i oni nameravaju da se voda Jasenice zajazi i da se napravi sistem za navodnjavanje od 350 ha, koji bi zalivao njihove plantaže jer su ove godine pretrpeli veliku štetu. Tu vodu bi plaćali i to bi bila investicija koja bi se za vrlo kratko vreme otplatila.
Da li, gospodine Kneževiću, ima izgleda da se u budžetu za 2013. godinu finansira ovaj projekat čija je predračunska vrednost 2.200.000 evra do 2,5 miliona.
Jedno pitanje za ministarku energetike, gospođu Mihajlović, odnosi se na zelenu energiju. Gospođo Mihajlović, da li Vlada Srbije ima strategiju razvoja obnovljive zelene energije, jer ljudi podsećaju da postoje velike mogućnosti i potencijali da se iz žetvenih otpadaka, iz zelene mase, iz energije sunca, vetra, vode, geotermalne energije, dobiju značajne količine energije koja bi podmirivala ne samo potrebe poljoprivrede, nego bi višak odlazio u mrežu? Da li Vlada ima taj program i da li je spremna da to podrži i na koji način? Hvala.
Zadržavam pravo, gospođo, da kada dođe ministar Mlađan Dinkić uputim veoma važna pitanja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Imate još minut, tako da ću vam dozvoliti.
Reč ima ministar Goran Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Odgovor gospodinu Zahariju Trnavčeviću. Strateški ciljevi Ministarstva poljoprivrede u narednom periodu jesu povećanje agrarnog budžeta do nivoa od 5% od ukupnog budžeta u 2014. godini. Drugi naš strateški cilj jeste prepoznatljivost ambijenta za poljoprivredne proizvođače. Treći cilj su investicije.
U 2013. godini predviđeni budžet za poljoprivredu iznosi 48 milijardi 379 miliona, od toga čisto agrarni budžet o kome mi pričamo to su direktna davanja u poljoprivredu, u investicije, iznosi oko 45,5 milijardi ili negde oko 4,3% ukupnog budžeta, što znači da se polako približavamo tom cilju. U principu, od tog iznosa 4,5 milijarde su investicije, a od toga nekih 3,3 milijarde su direktne investicije prema poljoprivrednicima upravo za ove projekte o kojima ste vi pričali, znači, za navodnjavanje. Da, ulaganje u tehnologiju, da, ulaganje u objekte i to će biti naši ciljevi u narednom periodu.
Očekujemo da Zakonom o podsticajima koji će ući verovatno u skupštinsku proceduru negde u decembru mesecu razrešimo i problem i način i mogućnosti konkurisanja, tako da će u 2013. godini biti upravo novca i za te svrhe i iz budžeta Republike Srbije.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

30/3 JJ/LjL

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Odgovor vezano za zelenu energiju odnosno za plan Vlade. Strategijom razvoja energetike, koja je napisana još 2004, 2005. godine, naravno da je predviđeno da se i te kako intenzivira upotreba obnovljivih izvora energije. Nažalost, moram da priznam da u prethodnom periodu se mnogo više pričalo nego što se istinski to i radilo. Ali, ono što ja mogu da vam kažem sa stanovišta Ministarstva energetike i razvoja životne sredine, mi smo u izradi nacionalnog akcionog plana obnovljivih izvora energije, koji će biti gotov do sredine decembra meseca, biće javna rasprava o tom nacionalnom akcionom planu, koji smo mi vrlo jasno definisali šta je moguće na dalje iskoristiti. Srbija je prebogata od bio-mase, pre svega, bio-masom, a zatim, naravno, i potencijala i malih hidro-elektrana, geo-termalnih izvora i sve ono što može da se iskoristi za dobijanje i električne i toplotne energije.
Dodatno u tom nacionalnom akcionom planu poseban deo je posvećen čak i naravno toplanama, koje upravo treba da promene svoje ulazno gorivo i, recimo, da koriste obnovljive izvore energije, a poseban odeljak vezan je i za poljoprivredu, jer mi mislimo da poljoprivreda može da bude samo održiva ukoliko koristi obnovljive izvore energije.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima Zaharije Trnavčević. Izvolite.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Hvala gospođi Zorani, ministarki energetike.
Mislim da je ovo dobro i očekujemo ovo polovinom decembra meseca da vidimo kako će izgledati taj akcioni program. Ali, on zaista treba da pobudi naše sve izvore, da ono što imamo, a nisu beznačajne vrednosti, a to je pre svega energija sunca, energija vetra, itd, da poput drugih zemalja, mi sve to imamo.
Ne bih mogao da prihvatim potpuno odgovor gospodina Gorana Kneževića zato što se nije izjasnio. Gospodine Kneževiću, ponoviću pitanje – da li udruženje voćara "Jaseničke kapi" može da očekuje da će projekat navodnjavanja 350 hektara biti finansijski podržan iz agrarnog budžeta za 2013. godinu?
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite, gospodine Kneževiću.
GORAN KNEŽEVIĆ: Imaće mogućnosti da konkurišu ako ispunjavaju sve uslove i taj projekat će biti podržan.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

31/1 VS/SU 16,25-16,35

OLENA PAPUGA: Moje pitanje je upućeno ministru za informisanje i kulturu, a interesuje me prvenstveno kada će biti doneta medijska strategija. Konkretno ću vam navesti jedan primer lokalnog lista koji informiše prvenstveno na srpskom jeziku i na jezicima nacionalnih zajednica koje žive u opštini Kula. Propagandni centar Kula je prošao kroz neuspelu privatizaciju. Taj deo je okončan 2009. godine, a informativna kuća je još uvek u dugovima bivšeg gazde, duguje "Sokoju", prisutne su tu neplaćene zarade, duguje štampariji "Dnevnik" itd.
Sada kada je došlo do promene vlasti u lokalnoj samoupravi u Kuli veliko je pitanje šta će biti sa tim informativnim centrom i da li će lokalna samouprava obnoviti ugovor o informisanju na jezicima nacionalnih zajednica i prvenstveno na jeziku većinskog naroda. Ukoliko se to ne desi, ta informativna kuća koja postoji 30 godina će morati da se ugasi. Interesuje me, da li se može pomoći informativnom centru, medijskoj kući koja postoji duže od tri decenije, informiše građane na srpskom, rusinskom, mađarskom, ukrajinskom, a odnedavno i na nemačkom jeziku.
Prvenstveno, pitala bih ministra kakva je strategija prema tim lokalni, listovima i prema tim lokalnim medijima.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Bratislav Petković.
BRATISLAV PETKOVIĆ: Upravo je u izradi strategija koja će biti do kraja decembra izneta na javnu raspravu, tu je pet zakona koji će biti u javnoj raspravi. Što se tiče zakona o javnom informisanju, zakona o elektronskim medijima, zakona o radio i TV servisima, zakona o inostranim sredstvima i javnom informisanju, zakona o nedozvoljenom objedinjavanju javnosti i javnih glasila. Takođe će biti donete nove regulative kada se bude utvrđivao status "Tanjuga". Neophodno je da sve to, ući će to u skupštinsku proceduru, mora da bude gotovo do 31. marta 2013. godine i to je taj rok.
Što se tiče lokalnih servisa, takođe će država priskočiti, i kada su u pitanju ti lokalni servisi, pogotovo kada su u pitanju manjinske radio-stanice, gde imamo programe na jezicima manjina. Ja bih ovo ostavio, pa bih vam odgovorio pisanim putem detaljnije, kada se tiče i o Kuli, pa bih vas molio da vam dostavim u roku od osam dana detaljan odgovor o svemu tome i kako će se rešavati pitanja lokalnih servisa.
PREDSEDAVAJUĆA: Izvolite, Olena Papuga.
OLENA PAPUGA: Ja bih vam prosledila i pismeno, pošto tu ima pojedinih podataka na koje možda možete da odgovorite i volela bih da mi date odgovore na još neka pitanja koja bih postavila, pa ću biti slobodna da vam dostavim pismeno.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.
ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Poštovani ministri, predsedavajuća, koleginice, moram na početku reći ono što je potreslo Srbiju, a to je današnja oslobađajuća sramna presuda Ramušu Haradinaju, koja je još jedan šamar i ruganje žrtvama pravdi i Srbiji. Posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima, danas je usledio novi šok.
Da ne bismo živeli u šoku, već da bismo nešto preduzeli, pitao bih predstavnike Vlade, pošto su postojale najave poslednjih nedelja da će biti održana posebna sednica parlamenta na kojoj će se razgovarati o uzrocima i posledicama rata, na kojoj će se razgovarati o vraćanju Srba na vekovna ognjišta, o njihovom obeštećenju, popravljanju života raseljenih i izbeglih lica, kao i o merama Vlade kojima ćemo istinu o zločinačkom, etničkom čišćenju podčinjenom nad Srbima, predstaviti međunarodnoj zajednici. Pored toga, pošto mi to vreme dozvoljava, reći ću da SPO i

31/2 VS/SU

DHSS i ovo je u okviru drugog pitanja, podržava borbu potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića protiv kriminala i korupcije i ako je opozicija, ali nas baš zbog toga interesuje, kada će, koje je to vreme i koji će biti sadržaj, stići u parlament zakon, odnosno predlog zakona o poreklu imovine.
Mislim da bismo tim zakonom koji će podržati i SPO i DHSS, stekli preduslove za bolju borbu protiv korupcije i na taj način bismo utvrdili ko je prethodnih godina i na koji način stekao bogatstvo, jer ne bi mogao da dokaže poreklo svog bogatstva koje poseduje.
Postaviću pitanje i ministru poljoprivrede, pošto je u prethodnom periodu najavljivano i pušteno u javnu raspravu, bar strukovnim udruženjima, koliko sam ja upoznat, predlog zakona, novi, o poljoprivredi, da li može ta rasprava da bude transparentnija, jer znamo da je u poslednjim godinama na neorganizovan način ta delatnost funkcionisala kada govorimo o poljoprivredi, pa pitam da li je moguće preko sredstava javnog informisanja, pošto postoje mnoga poljoprivredna gazdinstva koja nisu involvirana u udruženja, da li je moguće voditi debatu na taj način transparentnije?
Rekao sam i prošli put kada smo govorili u vezi sa tim zakonom da ćete imati podršku SPO i DHSS, ukoliko on bude donet na interes poljoprivrednih proizvođača i srpskog seljaka, da se izađe iz okvira stranačkih rasprava, da se uđe u okvir širih rasprava.
PREDSEDAVAJUĆA: Ko želi od članova Vlade da odgovori? Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Što se drugog pitanja tiče, kada će predlog zakona o poreklu imovine, naša je obaveza prema građanima Srbije, u okviru antikorupcijske mape koju smo napravili da donesemo i antikorupcijsku strategiju, prvi predlozi antikorupcijske strategije su završeni. Što se tiče predloga zakona o poreklu imovine, očekujem da do kraja januara, nemojte me držati za reč, u sedam ili 10 dana, ali do kraja januara, najkasnije početkom februara, da to bude pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini.
Što se tiče prvog pitanja, razume se nemamo mi kontrolnu ulogu nad parlamentom, već je to obrnuto. Parlament ima nekoliko svojih inicijativa, poslaničkih i očekujem da se to nađe na dnevnom redu Narodne skupštine.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, mi smo preduzeli sve što smo mogli u lošim i teškim trenucima za zemlju, za nešto što se dešava uveren sam da svi razumeju, ne našom krivicom, iako ćemo mi, nekada kao narod, i kada se davimo, da se svađamo oko toga da li da plivamo kraul ili prsno ili leđno, sve što smo mogli preduzeli na svakom međunarodnom forumu. Čini mi se da smo po prvi put dobili i opravdanje kod svih predstavnika međunarodne zajednice da ovo što se Srbiji danas dešava je nešto što je u najmanju ruku teško, zamislivo i da Srbija ima pravo i na svoj gnev, bes, ljutnju. Ima pravo na ljutnju prema stravičnoj nepravdi, jer se pokazuje da je bogougodno ubijati Srbe, a mi smo prihvatili kao zemlja da oni koji su činili zločine, ja mislim uvek u svoje ime, ali nekada se, pozivajući na sve nas, našu državu, na naš narod, prihvatili obavezu da ti zločinci odgovaraju i oni odgovaraju pred našim sudovima i bezbroj je takvih postupaka.
Plašim se da poruka u kojoj se svima stavlja do znanja da srpske žrtve ili nisu postojale ili nisu važne, jer svi oni koji su bili najodgovorniji za najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u akcijama "Bljesak", "Oluja", svi oni koji su imali direktna i jasna ubistva koja su im stavljana, dakle, pojedinačna ubistva koja su im stavljana na teret, 32 ubistva, od toga 19 svedoka vam nestane, a pri tome neki stradaju u saobraćajnoj nesreći.

32/1 DJ/SM 16.35-16.45

Posle svega doživeti i to da oni svih sedam dana pre toga vam pripremaju u Prištini slavlje, da svi naši mediji znaju koja će presuda da bude, onda je jasno da je reč o politici, a ne o pravu, ne o pravdi, i postavlja se pitanje – šta je to što naša država može da preduzme?
Neću da lažem naš narod i da pokušavamo da dobijemo političke poene na emocijama ljudi, niti mislim da treba da ih gubimo niti mislim bilo šta u bilo kom smislu da razdvajam nekog od nas. Zahvalan sam vam na korektnom istupu i na tome što najveći broj građana Srbije, najveći broj ljudi u Srbiji se ponaša odgovorno i što ljudi žele da budu jedinstveni u ovom teškom trenutku. Ne zaboravite, mi smo čini mi se jedina nacija koja osim sporta ne može da pronađe ni jedan razlog koji bi nas okupio da negde nešto proslavimo. Kažite mi koja je to vest iz sveta, iz zemlje, bilo koja, koja će da nas okupi sve da negde nešto proslavimo? Nemamo je.
Dobro je da smo bar u ovako lošim i teškim vestima koje dolaze do nas, prilično ujedinjeni, i zato neću reagovati na politikantske komentare nekih političkih stranaka koje su mnogo odgovornije za ovo stanje danas i probleme koje imamo, nego što su to odgovorne partije koje čine vladajuću koaliciju danas.
U svakom slučaju, mi imamo nekoliko predloga koje ćemo tražiti u razgovorima sa EU, a koji se tiču prava izbeglih Srba sa prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine i iz Hrvatske, dakle, pre svega za poštovanje njihovih imovinskih prava i mislim da ćemo našim većim angažmanom, i u Evropi i u SAD i svuda u svetu, bar za nijansu uspeti da im poboljšamo položaj, bar za nijansu uspeti da popravimo taj položaj.
Pred nama je svakako težak period i u tom teškom periodu biće potrebno da sa glavom iznad vode gledamo kako i na koji način da stignemo do kopna, kako i na koji način da spašavamo sve građane ove zemlje i celu zemlju. U tom smislu, biće nam potrebna vaša pomoć, biće nam potrebno da zajednički radimo, biće nam potrebno da pokušamo da napravimo što veće jedinstvo i da što više ujedinjeni izlazimo i pred svet i pred one koji nam jesu susedi, i pred one koji bi da nam budu susedi.
U tom smislu, Vlada Srbije će učiniti ono što je razumno, racionalno, ono što je, rekao bih, ako hoćete da upotrebim taj izraz koji se možda nekome neće dopasti, normalno. Jedino što je moguće, a da pri tome, i time završavam, da ne postanemo neko ko će da nariče nad svojom sudbinom, da napravimo razliku između tuge i naricanja, jer nariče se na grobu, a ovo nije grob. Ova zemlja ima svoju budućnost, da vidimo kako zemlju da izvučemo iz ponora, bunara, iz čega god hoćete, kako god hoćete to da nazovete i kako i na koji način da krenemo i da napravimo drugačiju budućnost za našu decu. Hvala vam najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Jugoviću, da li želite da postavite dodatno pitanje?
ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Ne.
PREDSEDAVAJUĆA: Izvolite ministre Kneževiću.
GORAN KNEŽEVIĆ: Pitanje o transparentnosti javne rasprave Zakona o podsticajima.
Nacrt zakona je postavljen na javnu prezentaciju Ministarstva poljoprivrede i još 25. oktobra ove godine i javna rasprava je trajala od 26. oktobra do 16. novembra 2012. godine, gde su svi zainteresovani mogli putem pošte, elektronske pošte i na bilo koji drugi način da svoje primedbe na ovaj zakon ili predloge, da pošalju u Ministarstvo.
Takođe, državni sekretari, pomoćnici ministra i ja smo održali nekih dvadesetak javnih rasprava u čitavoj Srbiji. Bila je javna rasprava u Zrenjaninu,

32/2 DJ/SM

Kragujevcu, Čačku, Somboru, Trsteniku, Valjevu, Sjenici, Sremskoj Mitrovici, Bačkoj Palanci, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i u Beogradu.
Takođe, 16. novembra završnu prezentaciju povodom zaključenja javne rasprave održali smo u Beogradu, gde su pozvani sve relevantne institucije, udruženja i proizvođači, gde je bilo prisutno preko 150 ljudi i u vrlo konstruktivnoj diskusiji, mi smo otprilike došli do najboljih rešenja, i mislim da ćete vrlo skoro, u decembru mesecu imati prilike da se uverite u to.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Jugoviću, da li želite dopunsko pitanje?
ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Da.
PREDSEDAVAJUĆA: Izvolite.
ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Prvo bih konstatovao da sam zadovoljan odgovorom potpredsednika Vlade u vezi sa postavljena prva dva pitanja i ponoviću kao što sam i prethodnih puta govorio o tome da će vladajuća većina imati podršku, iako smo opozicija od našeg poslaničkog kluba za sve ono što je dobro.
Postavio bi pitanje ministru Dinkiću, ministru finansija, iako nije tu, iako nije odgovorio na jedno postavljeno pitanje od pre par meseci.
PREDSEDAVAJUĆA: Samo malo gospodine Jugoviću, vi sada u ovom trenutku možete da postavite dopunsko pitanje članovima Vlade kojima ste već postavili, ukoliko smatrate da odgovor nije adekvatan.
ALEKSANDAR JUGOVIĆ: Onda ću postaviti dopunsko pitanje.
Dopunsko pitanje, bez obzira na sve pozitivno što smo čuli, pošto okolnosti u kojima se sad nalazim, nalažu mi da postavim to pitanje i predmet ove diskusije jeste, zbog čega ministar Dinkić daje sebi slobodu da kasni sa odgovorima na postavljena pitanja poslanika? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.
ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postoji problem što Vlada Republike Srbije ima 19 članova. Ovde sedi devet, a imamo pismeno obaveštenje o tome da će nedostajati sedam, što znači da ne znamo zašto troje od ministara nije ovde. Ja sa upravo svoje pitanje pripremila za gospodina Dinkića i za gospođu Kalanović, a niko nije ovde od njih, nadam se da će doći. No, u odsustvu ovo dvoje ministara, možda gospodin Vučić može da mi odgovori.
Postoji ogroman problem, o čemu je gospodin Pastor prošlog petka pitao gospodina Dinkića i nije dobio odgovor, a tiče se nedavno usvojenih izmena Zakona o budžetskom sistemu i kako se one reflektuju na mesne zajednice. Pitanje je, kako će mesne zajednice preživeti sledeću godinu, pošto ovim izmenama Zakona o budžetskom sistemu je ukinuta mogućnost sticanja sopstvenih prihoda ovih mesnih zajednica?
Mnogi od nas se deklarativno zaista zalažu za decentralizaciju, a opet je Vlada Republike Srbije predložila da se potpuno ukinu izdvojeni prihodi mesnih zajednica i samim tim će se onemogućiti mesnim zajednicama da funkcionišu na dosadašnji način ili da uopšte funkcionišu.
Pitanje Saveza vojvođanskih Mađara je, da li možda Vlada Republike Srbije planira u skoroj budućnosti, a mi vam to predlažemo, da predloži izmene Zakona o budžetskom sistemu, da bi rešili ovaj veliki problem.
Naime, na osnovu spomenutih izmena svim mesnim zajednicama su 6. novembra, znači pre nekoliko nedelja, blokirani računa, a 30. novembra, znači sutra će njihovi računi biti u potpunosti ugašeni. Da li ste svesni ovog ogromnog problema,

32/3 DJ/SM

realnog problema?
Kao što znamo, do sada su se iz gradskih ili opštinskih budžeta finansirale plate sekretara mesnih zajednica i deo materijalnih troškova, kao što su računi za vodu itd, ali ostali troškovi su se finansirali upravo iz ovih sopstvenih prihoda mesnih zajednica koji sada neće biti, koji će da nedostaju. Oni će primenom ovog zakona u budućnosti, nama je to jasno, biti pod prismotrom viših nivoa vlasti, pa će zapravo najniži nivoi lokalne samouprave, koje bi trebalo da budu zapravo najbliži građanima, biti gotovo obesmišljeni u potpunosti, odnosno onemogućeni u samostalnom delovanju.
Ukidanjem ovih računa, ukida se i samostalno delovanje mesnih zajednica. Mnoge stvari koje su važne za građane su mogle da se finansiraju i regulišu iz ovih sredstava, a sada se postavlja pravno pitanje, šta raditi u slučaju ranije sklopljenih ugovora o iznajmljivanju prostora ili izdavanju zemljišta mesnih zajednica? Jasno je da će se ovi prihodi slivati u trezor, ali da li to znači da mesne zajednice mogu da se jednostavno oproste od tih sredstava? Da li ste svesni ove štete? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

33/1 MG/MJ 16.45-16.55

ALEKSANDAR VUČIĆ: Oprostićete mi što nisam potpuno upućen u finansijski aspekt ovoga o čemu ste govorili i nadam se da će gospodin Dinkić, pošto će stići nešto kasnije, ali da budem korektan on je najčešći u Narodnoj skupštini od svih članova Vlade i doći će ponovo tako da možda je nekome drugome moguće tako nešto prigovoriti, njemu ne ali on će vam odgovoriti na finansijski deo.
U jednu stvar sam siguran. Ni on ni bilo ko drugi u Vladi nije imao nameru da na bilo koji način urušava proklamovani princip što šire decentralizacije za koju se svi zalažemo. Sve ovo što ste vi postavili kao pitanje bih zamolio da on odgovori. Ako ne onda ću vam ja odgovoriti u toku dana, u toku večeri. Mislim će vam on odgovoriti, ako ne onda nešto pre sedam sati ću biti slobodan u okviru odgovora na neko drugo pitanje, da vam pružim kompletnu informaciju, jer ću zatražiti od nadležnih organa da mi proslede informacije, tako da nećete ostati bez odgovora. Hvala vam.
Inače, da je sve tako kako ste predstavili i ja bih, i svako drugi u zemlji bi bio zabrinut. Hvala još jednom.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite gospođo Kovač.
ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem i zaista očekujem odgovor, jer ono što je najbitnije je da ovo jeste tako, da je ovo realan problem.
Predstavnici mesnih zajednica se žale da su im računi blokirani već nekoliko nedelja i da će sutra biti ugašeni. Ne znamo šta će se desiti i zbog toga SVM predlaže da se izmeni Zakon o budžetskom sistemu. Gospodin Dinkić je ovde ceo dan sa nama i proteklih nekoliko dana i biće kada nastavimo raspravu o budžetu, ali danas smo radili amandmane na Zakon o budžetu, a sada je poslednji četvrtak u mesecu i samim tim poslanička mogućnost je da se ministri izuzmu, naravno on će doći. Zahvaljujem vam se unapred na tom obećanom odgovoru.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodna poslanica Slavica Savić.
SLAVICA SAVIĆ: Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade obraćam se ministru Kneževiću. Ministre Kneževiću zašto izbegavate razgovore i komunikaciju sa reprezentativnim sindikatima? Konkretno sa Samostalnim sindikatom poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, u čije ime vam se i obraćam.
Iako se zna da su veterinarske stranice, koje su prepuštene same sebi posle propalih privatizacija u velikom problemu, zašto se ne dozvoli lokalnim samoupravama da organizuju veterinarske službe? Zašto su vodoprivredne organizacije prepuštene same sebi da se snalaze kako znaju i umeju? Pitanje PIK Bečeja dolazi 20. decembra na dnevni red, da li će PIK Bečej opstati ili će otići u likvidaciju? Zašto se Ministarstvo poljoprivrede ne oglasi kada je ovo preduzeće u pitanju? Jedan od najvećih kombinata u ovoj državi, PKB Beograd o kome Ministarstvo poljoprivrede ne govori ni reč. Pitanje prodaje ispod cene vrednosti kupcima sa Bliskog Istoka kada je PKB ušao u investicioni ciklus i sve obaveze prema državi izmiruje redovno, a to je isto i pitanje za ministra Dinkića, zašto prodaje PKB ispod cene i utiče na kuće koje vrše procene na smanjenje vrednosti PKB?
Mislim da nije dobro da najveća poziciona i opoziciona politička partija, zbog nesaglasnosti dovode u situaciju da radnici budu kolateralna šteta i šta je sa zakonom o zadrugama? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospođo Savić isteklo vam je vreme za postavljanje prvog, a posle ćete dobiti mogućnost za dopunsko pitanje.
Izvolite gospodine Vučiću.

33/2 MG/MJ

ALEKSANDAR VUČIĆ: Odgovoriću na drugi deo pošto ništa ne znam o onome što ste prvo pitali i neću da se mešam u ono što je nadležnost drugih ministara.
Međutim pošto sam temeljno upućen u razgovore koji su vođeni sa Al Dahrom, inače ne nekim kupcima sa Bliskog Istoka, to je jedna od najmoćnijih firmi na svetu, ali u našoj zemlji valjda postoji običaj da unapred nekoga ocrnimo i da kažemo sve najgore. Sada bi otprilike ispalo da je neko hteo to da otme od radnika, građana ili bilo koga, ali onda se pojavljuje veliki Robin Hud koji će to da štiti od negde nekoga. Hajde da se ne lažemo. Ako neće gospoda iz PKB, rukovodstvo PKB i njihov šef Dragan Đilas to da prodaju, to neće biti prodato.
Nemojte da nam pričate bajke, ni vi ni bilo ko drugi o tome kako neko ko će nešto da otme, pošto mi kombinacije oko prodaje i privatizacije ne pravimo. Niti su nama potrebni novci, niti neko od nas hoće da ukrade bilo šta. Daću vam informaciju, pošto sam prošli put pre tačno mesec dana jednom od izvanrednih poslanika SVM ostao dužan jedan odgovor.
Bili smo optuženi za to da izdajemo hektar zemlje za 250 evra, a naši paori bi to mogli da kupe baš tu zemlju, odnosno da zakupe po mnogo višim cenama i imaju interes za to. Mi smo uzeli i izračunali od tih 25.000 hektara koji su ponuđeni. Osam hiljada hektara je već izdato u zakup. Tih osam hiljada je izdato po prosečnoj ceni od 68 evra. Tek toliko da građani Srbije znaju ko laže, a ko se zaista bori za ovu zemlju. Pri tome ne mislim da je taj čovek izmišljao. Ne, on je mislio sve najbolje, ali vam govorim činjenice, nešto veoma precizno. To mi govori nešto drugo o svemu onome sa čime se mi suočavamo danas.
Mi nikad ništa, draga gospođo i nemam problem nikakav da to kažem sebi, vama bili kome, ništa nikada nećemo moći da preduzmemo u ovoj zemlji i ništa nikada nećemo moći da uradimo zato što i kad imate najbolju nameru i kada vam neko dolazi kao prijatelj da nešto kupi ili zakupi po višoj ceni, zato što je malo zemalja koje imaju višak novca u ovom trenutku, ne, mi smo geniji. Zato što mnogi polaze od sebe. Autoprojekcija je čudo. Mnogi znaju šta se dešavalo u prethodnih 10 ili 15 godina pa kažu – vidi ovo je dobra prilika da neko negde nešto mulja i neko bi negde nešto da ukrade.
Hoću samo da vam kažem da niko nije planirao ništa da ukrade i da niko ne misli da ukrade bilo šta. Pokušali smo da vidimo da li možemo nešto da napravimo da bude dobro za našu zemlju, ako može – može, ako ne može – ne može. Nećete, nema problema niko nikoga neće da tera da mu bude bolje ako on to sam ne želi. Dakle, nikoga u PKB, niti Mlađan Dinkić niti bilo ko iz Vlade Srbije, neće da tera i primorava na bilo šta kao što nikoga nećemo da teramo oko "Razvojne banke" pa je došlo do toga da smo bili u pravu za sve što smo govorili o "Razvojnoj banci" i došlo se do toga da se prihvati ono što je prihvatila Vlada Republike Srbije, odnosno "Narodna banka". Hoćete-hoćete, nećete-nećete, niko neće da vas tera. Samo nemojte da neko izigrava Robin Huda i nemojte da neko izigrava mnogo važnog zaštitnika interesa radnika zato što to što smo pokušali je bilo u interesu radnika i u interesu građana ove zemlje.
To je sve što mogu da vam kažem, a mi da učestvujemo u pljački narodne imovine, u svemu onome što su neki drugi radili i učestvovali, samo hoću da vam kažem da nikada neću prihvatiti tezu – svi su oni isti, koju slušam već 10 ili 15 godina od običnih ljudi koji nisu krivi što tako misle zato što su se menjali političari, samo je princip pljačke i otimanje od naroda bio isti. Ovde to nije slučaj i to nije tamo neki sa Bliskog Istoka, već verovali ili ne jedna od deset najboljih

33/3 MG/MJ

firmi u celom svetu, pa je onda to tako trebalo reći našim građanima da to znaju, pa nek onda ljudi vide hoćemo li da ulažemo ili nećemo. Ako nećemo, nema problema neće biti ulaganja. Hvala vam najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Knežević.
GORAN KNEŽEVIĆ: Bilo je puno pitanja. Jedno od pitanja da sam odbio razgovor sa samostalnim sindikatom. Verujete mi da je moguće, ako imate taj podatak. Ja imam podatak da sam u ovih 120 dana primio preko 270 stranaka, što sindikata, udruženja preduzeća i razgovarao sa svima.

34/1 BD/IP 16.55-17.05

Znači, ako sam možda propustio, moguće je da je i moja greška. Ponovite poziv i ja ću se pojaviti sigurno, bilo gde da se dogovorimo i razgovarati oko toga.
Pomenuli ste dosta problema oko veterinarskih stanica, oko Zakona o zadrugama. Verujte mi da smo od samog početka od stupanja na ovu funkciju i ja i moje kolege u ministarstvu imali jako puno posla, pre svega sa onim nasleđenim dugovima, posle toga sa sušom, sa rebalansom budžeta, sa budžetom, sa Zakonom o podsticaju, koji je jedan sistemski zakon, a ovi problemi koje ste vi pomenuli nisu od juče. Potrebno je ipak neko vreme i sve će to, verujte mi, u najskorije vreme stići na red.
Što se tiče "PIK Bečeja", upućeni smo u sve probleme i zajedno sa lokalnom samoupravom i sa stečajnim upravnikom pokušavamo da rešimo tamo probleme. Čak smo pokušali da prolongiramo onaj rok oko plaćanja zakupa državnog zemljišta. Hoćemo da pomognemo, ali mislim da je problem ogroman i da ga moramo sistemski rešiti, ne samo sa "PIK Bečejem" nego upravo kao što ste vi pomenuli i sa "PKB" i sa "Mitrosom" i sa "Zelenim pulom", znači, upravo jedan od načina, o čemu je malo pre govorio i potpredsednik Vučić, da pokušamo da velikim kompanijama, stranim kompanijama koje imaju novac, da im omogućimo da stratešku uđu u vlasništvo u tim kombinatima i da donošenjem novca, donošenjem tehnologije i znanja, da omogućimo da oni u budućnosti mnogo bolje rade nego što su to do sada. Očigledno je da do sada nisu radili dobro.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima gospođa Savić. Izvolite.
SLAVICA SAVIĆ: Zahvaljujem ministru Kneževiću na datim odgovorima.
Molim potpredsednika Vučića da se ne ljuti na radnike i sindikate. Samo sam prenela njihov zahtev da to danas pitam i iznesem, jer poučeni lošim privatizacijama, jednostavno su ljudi zabrinuti za svoju sudbinu. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Potpuno vas razumem. Izvinite, i sve što sam rekao nije se na vas odnosilo, nego na sve nas, zato što sve što sam rekao čujete svaki dan na ulici i vi. Razumem te ljude. Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Nema tu velike filozofije.
Samo sam hteo da vam kažem da mi imamo taj problem da šta god da krenete da radite, uvek je isti pristup – znamo kako je bilo, znači sada su se samo promenila imena, pa će to sad sve isto da bude. Ali, zaista to nije ničija ideja. Bio sam prisutan na tim razgovorima u Abu Dabiju. Ljudi su nas pitali – što ste rekli tako visoku cenu? Onda smo mi rekli – u Španiji plaćate više, u Americi plaćate više. Oni su rekli – mi tamo imamo i bolje uslove, još nismo uzeli uzorke vaše zemlje, još nismo uradili to i to, imamo bolju infrastrukturu itd, i kod vas je to niža cena prosečno. Mi smo rekli – dobro, ovo je naš predlog, ovo je tek početak. Imamo tek memorandum, nemamo ništa više od toga, nema nikakvih predugovora, ugovora, niti bilo kakvih stvorenih obaveza i da nam pomognete kao prijateljima.
Onda su oni rekli, pošto zaista imaju višak novca, oni nemaju klasičan budžet kao što imamo mi, oni raspolažu novcem po nešto drugačijim metodama nego što se to radi kod nas i u drugim zemljama, onda su rekli – ako je to na prijateljskoj bazi, ako je to da vam učinimo, onda smo mi spremni u to da uđemo. Srećni ste što nešto uspete, što vam se čini da ste možda nešto napravili za zemlju, a onda se vratite i neko vas dočeka na nož, kao da ste rešili da to opljačkate. Ne pada nam na pamet. Ako su radnici protiv, sindikati protiv, ako svi misle da to nije dobro, nema problema, nećemo u to da ulazimo.

34/2 BD/IP

Dakle, onaj ko misli da je dobro ili za bilo koji deo, u to ćemo da uđemo. Ako ljudi misle da to nije dobro, da nije dobro da nam neko plati 250 evra po hektaru zakup, a da istovremeno kompletno navodnjavanje obezbedi u najkraćem mogućem roku po najsavremenijim metodama. To što sam video tamo, nisam video nigde u svetu, a ceo svet sam obišao. Oni žive u pustinji, a imaju više cveća nego mi, više trava, cveća, drveća, svega. Imaju tehnologiju najbolju na svetu. Imaju ceo grad koji je zasnovan na solarnoj energiji. Nemate trafo stanicu, ali nama ni to nije dovoljno. Dobro, ako nije i onaj ko ne želi, mi nikoga na to nećemo da teramo, zato što od toga niko od nas nema nikakve lične koristi. To je naš pokušaj da uradimo nešto za našu zemlju i ništa više. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Slavica Savić. Izvolite.
SLAVICA SAVIĆ: Bez obzira što ministar Dinkić nije tu, postaviću pitanje koje sam imala nameru da mu postavim i da je tu.
U prošlonedeljnom zasedanju ministar Dinkić je, govoreći o reformi penzionog sistema i Fonda PIO izrekao jednu tvrdnju da nije dobro praviti investicione, kapitalne ili već koje fondove. Htela sam da ga pitam – koji su njegovi argumenti za takvu tvrdnju i da li je imao prilike da pogleda projekte koji su rađeni na tu temu i da li je imao prilike da čuje i pročita kratkoročne i dugoročne mere koje je stručna radna grupa u Upravnom odboru Fonda PIO uradila i uputila Vladi na tu temu? Ako se zna da skoro 50% sredstava iz budžeta odlazi za penzije, zar nije imovina Fonda nešto što je bitno? Zna se da su neke prvostepene presude neke RH centre donele odluku da se vrate u nadležnost Fonda PIO, tako da ne vidim razlog i nije mi jasan motiv zbog čega je izrečena takva tvrdnja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospođo Savić, moram da vas upozorim da ste zloupotrebili sada pravo. Nisam htela da vas prekidam. Prethodno sam vas obavestila o tome šta imate pravo da uradite za ova dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pitaću vas gospodine Vučiću, s obzirom da ste vi kao potpredsednik Vlade praktično u ovom trenutku najodgovorniji pojedinac u timu ljudi koji ovde predstavlja tako važnu instituciju. Žao mi je što tu nije predsednik Dačić. S obzirom da on redovno dolazi, možemo da razumemo činjenicu da je možda imao neke obaveze koje mu nisu dopustile da danas bude ovde.
Prvo, hoću na početku da vam kažem da mi je drago što smo se makar na kraju agonije koja traje 20 godina u nečemu gotovo složili. Mislim na vaš današnji komentar presude u Hagu. Bilo bi bolje da je više takvih poruka rečeno u prošlosti, ali nije i to se ne može promeniti. Ali, upravo zbog tih različitih tonova koji danas stižu sa pozicije vlasti u našoj državi, želim da vam postavim pitanje koje je deo naših svakodnevnih aktivnosti ovde u Skupštini i koje direktno ukazuje na neodrživu poziciju u kojoj se nalazi vaša vladajuća koalicija. Mislim na borbu protiv korupcije.
Prvo, uvek je problematična svaka vlast koja insistira na borbi protiv korupcije, jer se podrazumeva da se oni koji su na vlasti ne nalaze, osećaju na neki način ugroženim. To nije slučaj sa LDP, ali kad god izvršna vlast vodi borbu protiv korupcije, a ne institucije koje za tako nešto treba da postoje u svakom društvu, a mislim na tužilaštvo, na sudove, na zakone na kojima je ta borba zasnovana, a ne na lični osećaj, onda to proizvodi jednu jako lošu atmosferu u zemlji.

34/3 BD/IP

Dok se vi, gospodine Vučiću, borite protiv korupcije, vaša Vlada donosi zakon koji je osnov za sistemsku korupciju. Mislimo na Zakon o javnim preduzećima. Neću sada poentirati na obećanjima koja su data u izbornoj kampanji, na ideji departizacije, depolitizacije, na potpisima koji su stavljeni pod neke inicijative, potpisima svih nosilaca izbornih lista na majskim izborima, ali ću vam postaviti pitanje – kakva je to zemlja u kojoj je dopuštena zakonom takva koncentracija moći kakva se predviđa Zakonom o javnim preduzećima?
Mi u Srbiji imamo 700 javnih preduzeća. Ona akumuliraju dug od 4,5 milijardi evra, 50 je državnih i republičkih, a sva ostala su lokalna ili pripadaju pokrajini. Zaista, ne znam da li ste vi čitali taj zakon.

35/1 AD/CG 17,05-17,15

Vi ste u parlamentu poslali zakon koji daje pravo koaliciji tri vladajuće liste, koaliciji URS, vaše stranke i SPS. Dakle, uz komisiju koju će formirati Vlada, izvršiće imenovanje 700 direktora u Srbiji i staviti ih pod svoju ličnu kontrolu, derogirajući tako sistem lokalne samouprave, autonomije i koncepta zasnovanog na Ustavu AP Vojvodini.
PREDSEDAVAJUĆA: Vreme.
Ko od članova Vlade želi da odgovori?
Izvolite, gospodine Vučiću.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ne slažem se sa onim što ste govorili, što, čini mi se da je i prirodno. Pokušaću detaljno da odgovorim na svaku vašu primedbu.
Rekli ste da je problematična svaka vlast koja se bori protiv korupcije i koja to naglašava. Naprotiv, mislim da je problematična svaka vlast koja ne naglašava nultu tolerancije prema korupciji i da je to bio ozbiljan problem.
Neću se pozivati na to šta misle građani Srbije, koja je percepcija građana veoma važna i na osnovu te percepcije se izračunavaju indeksi i na osnovu toga, između ostalog, donose zaključke i međunarodni organi i institucije, ali ću se pozvati na zvaničan izveštaj, recimo, EU, kojoj valjda verujemo, bar kad je o ovom pitanju reč, a to je da je od 2007. godine pa nadalje gotovo zamrla borba protiv korupcije u državi Srbiji da smo sve vreme imali negativan trend, a da je percepcija građana po tom pitanju bila sve lošija i da je ta borba u stvari bila gotovo nepostojeća, možda je bolji izraz da je zamirala, od toga da je bila apsolutno nepostojeća.
Što se tiče institucija potpuno sam saglasan sa vama. Ono što je naš posao je da donesemo zakone, da donesemo zakone posle kojih neće biti važno da li je na tom mestu Vučić, Jovanović ili neko treći, da donesemo strategiju u borbi protiv korupcije i ta strategija će biti doneta. Pošto svi hvale hrvatsku strategiju, mislim da će naša biti jednako uspešna, a nadam se i bolja, ne samo na papiru već i na delu, u sprovođenju.
Očekujem da teške reforme kroz koje ćemo morati da prođemo početkom godine, od 15. januara, ne samo u organizovanom kriminalu i u specijalnom tužilaštvu ćemo imati vođenje istraga. Imaćemo vođenje istraga od strane tužilaca na svim nivoima. Nisam siguran i ne mogu da kažem da smo do kraja osposobljeni za to, u svakom smislu, i finansijskom i funkcionalnom, ali sam uveren da ćemo to uspeti da u narednom periodu to obezbedimo.
Što se sudova tiče, na žalost, imali smo nekoliko, da ne kažem, loših ili veoma loših, bolje da kažem nesavršenih reformi. To će nas koštati i to ćemo u narednim godinama pokušati da, ne stoprocentnim izmenama, već određenim ozbiljnim reformama, u toku su i razgovori, i preksinoć smo imali razgovor u Briselu tim povodom, i svakoga dana da pokušamo da napravimo sistem koji bi konačno rešio najveći deo problema koje imamo u pravosuđu i time uspostavimo taj institucionalni okvir za borbu protiv korupcije.
Što se tiče lične posvećenosti nekom poslu, mislim da je ona uvek dobro došla, ali se možda u tome razlikujemo, posebno ukoliko je neko u stanju da stvari posmatra kroz institucije, kroz nadležne organe vlasti, a ne u skladu sa svojim ličnim ili političkim težnjama.
Takođe, želim da vam kažem da se ne slažem sa vama oko, ne tumačenja, već stava po pitanju vrednosti Zakona o javnim preduzećima. Naprotiv, mislim da smo doneli nekoliko veoma značajnih normi koje menjaju suštinski odnos i suštinski reformišu javna preduzeća. Potpuno je drugačiji izbor ljudi koji će moći da rukovode

35/2 AD/CG

javnim preduzećima, ali uopšte ne mogu da prihvatim činjenicu da će neke koalicije stranaka ili političke stranke moći da postave 700 direktora. Pa 700 direktora javnih preduzeća ste vi postavljali. Ne mislim na vas lično, već govorim o vladajućoj koaliciji. Svih 700 direktora ste postavljali u prethodnom periodu. Za to vam nije bila potrebna komisija nezavisnih eksperata, kako se govori u Zakonu o javnim preduzećima i dela članova Vlade, već su to radile partijske komisije. Kako sednu tri ili četiri predstavnika stranaka, tako ste svakog direktora imali.
Danas nam govorite i dajete nam primedbe na nešto što mnogo poštenije i mnogo bolje funkcioniše nego što je funkcionisalo do pre nekoliko meseci. Podsetiću građane Srbije da je direktor najvećeg javnog preduzeća, a to je uvek bila partijska kasa, oprostiće mi ljudi na izrazu, partijska krava za isisavanje novca u svakom režimu, čovek iz sistema koji nikada nogom nije kročio u SNS, a kamo li da je njen član. Hoćete li da vam pokažem klinički centar, gde su takođe bili partijski kadrovi, zato što je sve u ovoj zemlji bilo partijsko.
Mnogo toga je učinjeno i mnogo toga je urađeno da to ne bude na takav način napravljeno. Da vam ne pričam o načelniku Generalštaba, i o mnogim drugim mestima u ovoj zemlji, koji su takođe bili partijska pitanja, iako nije u pitanju javno preduzeće. U ovoj zemlji nismo mogli da imamo komandira čete kojeg partija nije postavljala. Do komandira čete, a ne do komandanta brigade ili ne znam koje već jedinice.
Sad ovde moramo da slušamo i da čujemo pridike od onih koji su postavljali tih 700. Rekli ste da je 700 ukupno. Od toga je na nivou Republike Srbije, mislim, 70 ili 80 javnih preduzeća. Neka sam pogrešio, neka je i 100, ali izgleda da niste pročitali, za lokalni nivo ostaju ista pravila, gospodine Jovanoviću. To znači da će se onih 600 birati isto onako kako ste vi birali u prethodnom periodu. Ništa se nije promenilo. Ovo važi za državna preduzeća.
Samo vas molim, očekujemo da ti nezavisni eksperti i ti ljudi, ali i javnost, da snagom argumenata utičemo na to da promene koje ćemo da pravimo budu na bolje. A, da li ima loših stvari, da li ima stvari sa kojima se ne slažem ni ja, kao ni vi – naravno da ih ima, ali to je uvek cena političkih kompromisa i ne bežim od toga da preuzme odgovornost za tako nešto. Hvala vam najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Jovanoviću, izvolite.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Naravno da sam dobro pročitao. Možda je vama, gospodine Vučiću normalno da jedan loš Zakon o javnim preduzećima menjate tako što ćete usvojiti još gori. Možda je normalno da u Srbiji u 2012. godini Vlada na inicijativu vojvođanskog parlamenta, koji traži za sebe pravo utvrđeno Ustavom ove zemlje, 7% budžeta, odgovori da je tačno da Vojvodini pripada 7% budžeta, ali Ustavom nije predviđeno šta je budžet?
Tri čoveka koja će postaviti tri vladajuće liste, izvršiće imenovanje svih direktora državnih preduzeća u zemlji, tako da niko na njihovu odluku ne može da se žali. To je predviđeno zakonom. Ne biraju se na nivou lokalne samouprave direktori, kao što su se birali do sada, nego, opet, tročlana komisija. Ali, ti direktori ne odgovaraju parlamentima Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Kragujevca, nego resornom ministru u republičkoj vladi, koji može da ih smeni u slučaju da mu se ne dopadne njihova izjava.
Gde je tu javnost? Gde je konkurs? Gde je tržišna ekonomija? To su sve elementi koji unapred stvaraju od Srbije zemlju u kojoj će se korupcija razvijati.
Govorite o tome da je borba protiv korupcije stala 2007. godine. Tačno. Problem je u tome, gospodine Vučiću, što ste vi u koaliciji sa onima koji su od 2007. godine na vlasti. Ako želimo to da menjamo, onda to ne može da bude ekskluzivno pravo

35/3 AD/CG

vladajuće koalicije ili jedne stranke u vladajućoj koaliciji, pošto se to onda pretvori u atmosferu harange, a siguran sam da ste, u međuvremenu, postali toga svesni, u vikend racije, zbog toga što ima ljudi u ovoj zemlji koji znaju da se jedino može predvideti tužilac onda kada je on na dežurstvu. To nam nije potrebno.
U ovoj zemlji živim sa svojom porodicom kao i vi i želim da ovo bude poštena zemlja. Želim da razdvojimo rad od nerada, istinu od laži. Čitav život se za to borimo. Ali, ako tako nešto postavimo pred sebe kao ciljeve, ne možemo da usvojimo ovakve zakone. Ne možemo takve zakone da donosimo.
Neću sada da navodim imena ljudi koje ste postavili na mesta vršilaca dužnosti svih državnih preduzeća, ali daleko od toga da je reč o stručnim ličnostima, o onima koji su čitav profesionalni život proveli u tim sektorima, čast izuzecima, a pogotovo da su partijski neangažovani. Naprotiv, vrlo su partijski angažovani, sa pečatom stranaka tu dolaze.

36/1 AL/MĆ 17,15-17,25

Ako sve to znamo, onda vas pitam kako mislite da se borite protiv korupcije kada je osnov korupcije ne loš pojedinac, nego sistem koji tom pojedincu daje neograničenu moć? Zamislite šta će na osnovu ovog zakona moći da rade oni koji više nad sobom nemaju Upravni odbor ili nemaju lokalni parlament. Koliko će uredba o đubrivu moći da se napiše? Koliko će moći novca da se preusmeri u medijima na reklamu, kada se od Srbije pravi partijska država kakva nije postojala do juče na ovom konceptu utvrđenom Zakonom o javnim preduzećima? Nigde to ne postoji.
PREDSEDAVAJUĆA: Vreme.
Gospodine Vučiću, izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Pokušaću da odgovorim. Želim da vam kažem, gospodine Jovanoviću, da zaista sa mnogim stvarima mogu da se saglasim. Sa jednom ne mogu nikako, da se sada formira partijska država. Izvinite, partijska država je formirana mnogo ranije, a ovo je početak, a ne kraj razgradnje partijske države.
Govorili ste o mnogima a ja vam navodim dva najveća preduzeća, Telekom i EPS. Jedno nije ni javno preduzeće, ali mi ga tako posmatramo valjda kolokvijalno. Imamo dva izuzetno stručna čoveka, dva čoveka od kojih je teško pronaći bolju biografiju u Srbiji za bilo koga od njih, i od gospodina Ćulibrka i od gospodina Obradovića. Govorim o dva najveća preduzeća. Mi smo odgovorni za to. Ponosan sam na činjenicu što to mogu ovde da vam kažem, i pred svim poslanicima.
Pročitaću član 21. Zakona o javnom preduzeću - Direktora javnog preduzeća imenuje Vlada na period od četiri godine, a ono što je novina, to je bilo i ranije, tako se ranije dešavalo, a sada stoji – a na osnovu javnog konkursa. Prvi put ćemo imati javni konkurs kao veoma važan institut. Sa druge strane, postoji još nešto, što ako me pitate nisam ni ja do kraja zadovoljan jer nije možda izvedeno do kraja, ali neće moći da bude ni visoki funkcioner stranke, niti će moći da obavlja stranačke dužnosti. Izvinite, to je napredak u odnosu na ono što smo imali a ne nazadovanje. To je nešto što je veoma važno.
Želim da vam pročitam drugi stav člana 21. – direktore javnog preduzeća čiji je osnivač AP ili jedinica lokalne samouprave imenuje organ određen Statutom AP, odnosno lokalne samouprave na period od četiri godine na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Dakle, ja sam bio u pravu, gospodine Jovanoviću, samo sam to želeo da vam pročitam.
Da li može da smeni? Do sada smo imali mogućnost da jedan ministar u skladu sa svojom arbitrarnom voljom, ukoliko mu se ne dopada stanje u određenoj lokalnoj samoupravi, svojim odlukama doprinese raspuštanju lokalne samouprave i da morate da idete na izbore. Ta mogućnost je do sada postojala. Moram da vam kažem da ovde ne vidim ni jednu lošiju normu. Mogu da vam kažem da sam saglasan sa vama da je možda bolje, da je možda do kraja moglo da bude izvedeno. Ali, sve norme koje vidim su bolje nego što su bile. Sve ono što se u praksi realizovalo je bolje nego što je bilo. To su činjenice.
Da li je dovoljno dobro? Nije. Da li je do kraja izvedeno i sprovedeno sve? Nije. Da li je to napredak u odnosu na ono što smo imali? Da, to je veliki napredak i to ne treba da se krije i ne treba da se plaše ljudi koji pripadaju, i to zameram poslanicima SNS, zato što postoji neka inicijativa nekad od onih koji ne pripadaju vladajućim partijama – napada ih, pa onda tu negde postoji otprilike strah – hajde da se ne mešamo u to, ko zna, možda je to tačno, možda je to sve isto, a nije sve isto.

36/2 AL/MĆ

Nemojte da vam pokazujem rezultate Telekoma danas, kako je i na koji način razaran u prethodnom periodu. Nemojte da vam pokazujem rezultate EPS. Na dan kada čovek koji ima deset puta bolju biografiju od generalnog direktora EPS koji je to bio do pre dva meseca, deset puta stručniji od njega rekli su da je to desant na institucije, a ovde je bio desant na alkoholna pića, pošto su potrošili desetine miliona dinara na konjak, vinjak, viski. Postoje neka pića za koja nisam ni čuo. Nisu svojim parama to plaćali, nego su plaćali državnim i narodnim parama. Pitam sada – zašto su to bili stručni? Za šta su ti geniji bili stručni? Ima li škotskih maltova? Nisam znao da sve to postoji, ali to im je valjda bila reprezentacija.
Suština je u tome šta je to što želimo da postignemo, da li je idealno, i hvala vam na tome. Zaista sam vam zahvalan zato što ćemo mi da obratimo još veću pažnju i da ispravimo deo toga. Saglasan sam sa vama da nije sve idealno. Naravno da nije. Znate kako to ide u politici. Ne moram da vam govorim jer ste dugo u politici. Da li je nešto bolje? Jeste sigurno bolje i u formalno pravnim okvirima i u životu i u relanosti. Da li je bolje običnim ljudima? Da li to oni osećaju? Ne, i još dugo neće osećati, zato što smo svi učestvovali u razaranju ove zemlje u prethodnih 15 ili 20 godina. Različite su nam ocene ko je koliko tome doprineo, ali sada neko mora da vidi možemo li da krenemo napred ili ne možemo. Ako ne možemo neka neko drugi dođe da vlada i kraj priče.
Što se tiče borbe protiv korupcije, završavam, izvinjavam se što sam oduzeo previše vremena, nisam jedanput rekao a i ponoviću to da ta borba nije laka i neće biti laka. Jedino sam siguran da će na kraju biti stvorene institucije i to će biti pobeda Srbije. Kako će se sve u kratkoročno završiti? To ne možete da znate, ali jedino što vam garantujem je da ćemo sa punom posvećenošću, i da se pozovem na vašu prvu rečenicu u drugom obraćanju, uz mnogo rada, mnogo truda i mnogo energije pokušavati da se sa time obračunavamo. To je stvar koju, gospodine Jovanoviću, garantujemo i tu neće biti pardona i tu neće biti ni politikanstva, ni politike, niti bilo čega drugog. Tu će biti stvaranja i pravnih okvira, ali i stvaranja takve svesti kod svih ljude da ne postoje zaštićeni i da nije važno da li je neko političar i da li pripada jednoj, drugoj ili trećoj, četvrtoj ili petoj političkoj stranci. Za takvu Srbiju se zalažem. Dok mogu učestvovaću u ovome. Kad ne budem mogao onda vi preuzmite kormilo pa radite šta mislite da je bolje. Hvala vam najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Jovanoviću, želite li da se izjasnite?
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: "Trans-nafta", "Elektromreža", "Kolubara", koridori Srbije, PTT, "Jugoimport", "Srbijagas", sve visoki partijski kadrovi. Danas je potpredsednik jedne od vladajućih stranaka, članice vaše koalicije izabran za direktora, odnosno pre nego što je zakon stupio na snagu.
Ključno je pitanje, gospodine Vučiću, da li imamo Vladu koja je posvećena jednom cilju ili nemamo i zbog toga kažem da lične misije, pošto su kao lične ostale u domenu ličnog, ako govorimo o vladavini prava, uređenom društvu, onda ovaj zakon vraća Srbiju u 19. vek, on je feudalizuje. Postoji u Zakonu o javnoj svojini član koji smo mi amandmanom uneli u prethodnom sazivu, koji obavezuje svakoga da objavi javni konkurs. Ko formira komisiju koja bira one koji se na konkursu jave? Da li postoje definisani kriterijumi i da li je uopšte realno očekivati da se tako nešto desi pošto pred sobom imamo činjenice koja sam vam sada naveo?

36/3 AL/MĆ

Vaša procena je da je reč o sjajnim kadrovima. Neko će reći da misli da grešite. Mi mislimo da grešite što držite sva javna preduzeća u v.d. stanju, da je greška što se sprovode radikalne čistke na svakom nivou, obračun sa ljudima, da vaša vlada greši zbog toga što hipnotiše javnost kroz tabloide koje kontroliše. Ja bih da sam na vašem mestu bio zabrinut svakog jutra kada otvorim novine i vidim da se članovi najveće opozicione stranke žigošu kao kriminalci, a da sedim u Vladi u kojoj su mi koalicioni partneri svi oni koji su bili koalicioni partneri baš te stranke. Mene ne interesuje DS. Verujem da ni vas ne interesuje kao DS.
Sve dok ne dobijemo institucije i dok se tome ne posvetimo nećemo biti u tome uspešni.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Napravili smo institucije 2001. godine i to je zaustavljeno 2003. godine. To je ono što je loše.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodna poslanica Ana Novković.

37/1 TĐ/LŽ 17.25-17.35

ANA NOVKOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, postavila bih pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Kneževiću, u ime poljoprivrednika koji su mi se obratili. Možete li nam, gospodine ministre, pomoći da se reši pitanje niskog vodostaja u kanalima za navodnjavanje. U Kovinskoj opštini, koja ima oko 42 kilometra obale Dunava, kanali za navodnjavanje su leti prazni, jer se voda pumpama vraća u Dunav. U kanale su ugrađene sonde, utvrđeni su režimi maksimalne i minimalne kvote, a HE Đerdap iz komandnog centra uključuje i isključuje pumpe, a vodostaj se, nažalost, kod crpnih stanica uglavnom drži na minimumu. Ovo onemogućava naše poljoprivrednike da koriste zalivne sisteme, a što je još gore, ovo demotiviše privrednike da nabave zalivne sisteme, mada su vrlo zainteresovani za to. Postavljaju jednostavno pitanje – gde da ubodu crevo kada u kanalima nema vode?
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
GORAN KNEŽEVIĆ: Nažalost, nisam upoznat sa ovim problemom, ne mogu da vam odgovorim, ali verujte mi da ćete dobiti odgovor u roku od dva-tri dana. Neka se ovo udruženje poljoprivrednika javi nama u Ministarstvu, pružićemo im svaku stručnu i drugu pomoć i čak ćemo im omogućiti uvid u dokumentaciju, da vidimo da li je u narednom periodu to predviđeno za neke radove i da li imaju mogućnost da konkurišu za ova sredstva, koja sam pomenuo malopre kada sam odgovarao gospodinu Trnavčeviću oko investicija za zalivne sisteme.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.
ANA NOVKOVIĆ: Zahvaljujem vam se u moje i u ime poljoprivrednika. Zahtev ćemo vam poslati sa obrazloženjem. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Jovanović. Izvolite.
MILOŠ JOVANOVIĆ: Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine potpredsedniče Vlade, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imam dva kratka pitanja. Ona su povezana. Prvo sam hteo da uputim ministru pravde, gospodinu Selakoviću, ali on je, pretpostavljam zbog obaveza, sprečen da prisustvuje sednici. On je svaki put bio ovde i nemojte to da shvatite kao zamerku gospodinu Selakoviću. Oba pitanja uputiću potpredsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.
Prvo pitanje se odnosi, već smo ih pominjali danas, ove dve zaista sramne oslobađajuće presude Međunarodnog krivičnog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, čiji smo svedoci u poslednjih desetak dana. Prva se odnosi na Markača i Gotovinu, a druga na Ramuša Haradinaja. Čini mi se da ova stvar ne sme, ne samo meni, nego i DSS, ostati na ovome. Te presude su sramne. One pokazuju, skoro da negiraju da su počinjeni zločini protiv Srba, a zapravo stvar još gore stoji, te presude pokazuju da se zločini protiv Srba mogu činiti i da mogu proći nekažnjeno. Ponavljam, ne sme stvar ostati na tome. Moje pitanje je sledeće – da li Vlada planira da preduzme neke mere, ovog puta pravne prirode?
Biću nešto konkretniji, nego što smo imali prilike da čujemo u prethodnoj diskusiji, po ovom pitanju. Dakle, manevarski prostor nije preterano širok, ali on donekle postoji.

37/2 TĐ/LŽ

O čemu se radi? U predmetu Markač i Gotovina imamo presudu Žalbenog veća i to je konačna presuda. Tu postoje dve mogućnosti da se neke stvari promene. Prva je mogućnost revizije, ako se sazna neka činjenica koja nije bila poznata tokom suđenja i da se to javi Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog Tribunala za bivšu Jugoslaviju da bi se revizija celog procesa pokrenula. Druga mogućnost jeste da naše Tužilaštvo za ratne zločine pokrene postupak za neke predmete koji nisu bili obuhvaćeni optužnicom Međunarodnog krivičnog Tribunala.
Mislim da je jako bitno da ti ljudi, da te individue, kojima se sudilo, ne izađu iz tih procesa potpuno nevini, jer je teško moguće da su potpuno nevini. Ovo što govorim za Gotovinu i za Markača možda još više važi za Haradinaja. Ove dve mogućnosti postoje. Presuda od jutros je presuda Pretresnog veća. Možda će biti žalbeni postupak, možda neće. Ako bude ovo što sam rekao, za ovu prvu presudu, može da se primeni i na presudu Haradinaju. Dakle, to je pitanje za Vladu, za naše službe, za materijal kojim mi raspolažemo kao država i naravno za Tužilaštvo za ratne zločine.
U drugom krugu ću razraditi pitanje koje je povezano naročito sa ovom drugom presudom, a reč je o KiM i o famoznom sporazumu o integrisanom upravljanju granicom. Najavljuje se sprovođenje tog sporazuma za 10. decembar, a možda i nekoliko dana ranije.
Znate da DSS smatra da je taj sporazum apsolutno neprihvatljiv, da se suštinski pravi granica tamo gde postoji administrativna linija između dva dela Srbije, da ćemo imati carinike, da ćemo imati pograničnu policiju tih institucija. Smatramo da taj sporazum nije u skladu sa Ustavom. DSS je pokrenuo inicijativu pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti tih odredbi sporazuma. Pitam Vladu – zašto primenjujete te sporazume kada su očigledno protivustavni? U krajnjem slučaju, zašto toliko žurite? Mi smo u tom postupku tražili privremene mere. Ne znam da li će Ustavni sud hitro odgovoriti na naš predlog, nadam se da će to biti uskoro. To i vama može da da malo veći manevarski prostor. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.
RASIM LjAJIĆ: Sami ste rekli da je manevarski prostor prilično skučen u oba predmeta. U ovom trenutku, što se tiče revizije u slučaju Gotovine i Markača, sve je u rukama tužilaštva. Bio je jedan slučaj u predmetu Šljivančanin. Tada je odbrana podnela zahtev za revizijom, s obzirom da se pojavio svedok ili dokaz koji je bitno uticao na odluku sudskog veća da dozvoli reviziju. Ovde mogućnost revizije ne zavisi od nas, već od odluke tužilaštva. Da li će se u međuvremenu pojaviti neki dokaz koji bi bitno mogao da utiče na proces revizije, ali iskren da budem, ne bih da širimo lažna očekivanja, da stvaramo preveliku nadu da će se to dogoditi.
Prvo, ne verujem da će Tužilaštvo to uraditi. Drugo, još manje verujem da će doći do te revizije, ma koliko da se radi o nepravdi. U tome smo svi saglasni. Ne treba o tome da govorimo koliko su povređene žrtve, ali treba da budemo realni u procenama i anticipiranju onoga šta će se dalje događati.
U predmetu Haradinaj stvar je još jednostavnija. Dakle, tačno je da postoji mogućnost žalbe tužilaštva, u pravnom smislu. Ne znam da li će do toga doći, ali je ceo predmet tako vođen od samog početka da bi svaki student prava prve godine ovaj slučaj bolje vodio od početka, nego što se ovde dogodilo. To priznaju svi. Nije to naša subjektivna ocena. Dakle, od toga da je Haradinaju omogućeno da se bavi politikom, od toga da nije osuđen za komandnu odgovornost, iako su zločini počinjeni tamo gde je UČK, pod njegovom kontrolom, imao uticaj na toj teritoriji, već naprosto do toga da su se dešavali slučajevi, i to želim da pojasnim.

37/3 TĐ/LŽ

Tužilaštvo Tribunala tvrdi da nijedan svedok koji je svedočio formalno nije ubijen. To je tačno, ali su ubijeni potencijalni svedoci i lica za koja se zna da su bili očevici zločina koji su počinjeni.
Što se tiče materijala, mi smo u predmetu Gotovine imali 11 zahteva od strane Tužilaštva i dato je sve što smo imali i što je od nas traženo. U predmetu Haradinaj dat je odgovor na 91 zahtev Tužilaštva. Od toga 29 svedoka koji su od nas traženi, omogućili smo da svedoče pred sudom. Ništa više od toga nemamo, niti smo mogli više da učinimo.
Čujem komentare, koji su na tragu, ne mislim na vas, politizacije čitavog slučaja gde je sad država kriva zašto je sudsko veće donelo ovakvu odluku. Što se nas tiče, odradili smo sve što smo mogli. Vraćam se na ono što ste vi rekli da je manevarski prostor u toku predmeta, a i sada je suviše mali da bi mogli nešto više od toga da uradimo, da ne lažemo ljude i stvaramo očekivanja da se može nešto dogoditi van ovoga.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se na pitanju. Gospodin Selaković je danas jedini iz SNS koji nije prisutan. Mislim da su svi ostali ministri bili na putu ili u velikim i značajnim obavezama. Inače, ne moram vama da govorim, pošto ste to primećivali kao i ja. U prethodnom periodu kada se pojavi jedan ministar, bilo je dobro, a ne da nas kritikuju kada nas ima desetoro ovde.

38/1 MO/VK 17,35-17,45

Što se tiče konačne presude za Gotovinu i Markača, ne bih da se mešam u rad tužilaštva, ali mislim da postoje određene drugačije činjenice ili, ako hoćete, nove činjenice koje bi mogle da podstaknu podizanje optužnice, ali sačekaćemo, jer to je pravni aspekt na koji mi političari ne možemo da imamo veliki uticaj, kao što neki drugi političari očigledno imaju i te kako veliki uticaj na donošenje presuda u Haškom tribunalu.
Ovo što nam se dogodilo je udarac za sve nas, ali je zaista udarac pre svega za elementarne principe poštovanja prava i pravde u celom svetu. Ono što je možda dobro u celoj našoj nesreći, u našoj velikoj muci koja nas je zadesila, to je činjenica da su predstavnici mnogih vlada mnogih zemalja, koji su zdušno i svim srcem podržavali rad Haškog tribunala, pomalo šokirani konačnom presudom Gotovini i Markaču i prvostepenom presudom Haradinaju. To je možda prilika da mi tu poziciju iskoristimo za drugačije sagledavanje situacije na celom Balkanu, za drugačiji pogled na Srbiju. Naravno, to je sve nešto što bismo mogli možda dugoročno da uradimo, a u kratkom roku, kao što je rekao potpredsednik Ljajić, imamo mnogo problema i ti problemi se neće smanjiti.
Još nije potvrđeno, ali mislim da će 5. decembra biti rasprava u Savetu bezbednosti UN o šestomesečnom izveštaju o radu Haškog tribunala. Danas je na sastanku državnog vrha doneta odluka da ću ja predstavljati našu zemlju. Govoriću tamo šta mislim o radu Haškog tribunala, posebno u poslednjih šest meseci. Biće prilika bar da svim članicama Saveta bezbednosti UN kažemo ono što mislimo o radu Haškog tribunala, a postaraćemo se da to ne bude politički stav, već da bude potkrepljeno pravnim činjenicama, da bude potkrepljeno rezultatima rada Haškog tribunala.
Izvinite, oni ljudi za čiju se smrt tereti Ramuš Haradinaj nisu oživeli, ti ljudi su ubijeni. Neko je kriv za njihovu smrt, a ljude iz Haškog tribunala očigledno nije interesovalo da pronađu krivca. Sada se postavlja pitanje – izvinite, ako nije Ramuš Haradinaj, ko je? Ili nije važno što su ti ljudi pobijeni? Ili nije važno što je proterano 300.000 Srba sa prostora Srpske Krajine, jer to valjda nisu ljudi? Ili nije važno što je ubijeno 5.000 ljudi samo u jednoj akciji, jer i to izgleda nisu ljudi? Ili neko bar tako to doživljava ili misli? Ili su nečiji životi vredniji od života Srba?
To sve znamo, ali ono što jeste naš problem, to je pitanje – šta da uradimo? Šta je ono što mi možemo da napravimo u ovom trenutku, sem da podignemo glas protiv nepravde, da na svakom mestu, gde god to možemo, pokažemo svoje neslaganje i ukažemo na nepravdu? To je ono što možemo da uradimo.
Recimo, večeras državna televizija prikazuje strašan, jeziv film o zločinima na Kosovu. Sada vas pitam, Miloše, da li mislite da to možda Vladi odgovara u ovom trenutku, koja misli da sprovodi IBM, i da li bi neko drugi to sprečavao, da može, na bilo koji način? Niti nam je padalo na pamet da to sprečavamo, niti bilo šta slično. Ljudi treba da znaju istinu i nećemo da ih lažemo ni kada je ovo u pitanju. Da, mi imamo određene obaveze. Da, imamo teške obaveze.
Ne postoji čovek iz bilo koje ambasade, ovde u međunarodnoj zajednici, sa kojim smo razgovarali, a da nismo rekli koliko je to za nas užasno teško. Jer, neki su razgovarali i pregovarali računajući da to nikada neće da sprovode, da je važno samo da se dobiju izbori, da se dobije status kandidata, da se tamo počiste neki naprednjaci, neki DSS, neki ovaj, neki onaj i da može da se nastavi sve po istom. Došli smo dotle –

38/2 MO/VK

sad sprovodite. Šta da radimo? Šta god da uradimo, ništa nije dobro. Ako kažemo – izvinite, to nas ne interesuje, ja ću da vam kažem - imaćemo problem, bićemo gladni sledeće godine, u pravom smislu te reči.
Ne možete da mi kažete – okrenite se samo Rusiji, zato što imamo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom. Čuli ste juče potpredsednika Rogozina koji je rekao da oni tek sa ovom vladom mogu da sarađuju na najbolji način, iako smo ih i mi podsetili, na veoma korektan način, na potpisivanje sporazuma sa Vojislavom Koštunicom itd. Dakle, imamo najbolje moguće odnose.
Kažem vam, ne možemo da preživimo. Ne može Srbija da preživi. Da li mislite da neko od nas to voli? Ako hoćete da kažete da je neko izdajnik, kažite. Ne mislim na vas lično, niti ste to rekli. Kažite, a ja ću da kažem ljudima, neko mora da snosi odgovornost i da kaže – ne možemo da preživimo. Uništeni smo, opustošena nam je zemlja. Sve nam je razoreno. Zato moramo da pokušamo da zaštitimo, to bih nazvao na taj način i završio bih tako, da izgubimo najmanje što moramo, a da dobijemo najviše što možemo, u svakoj sferi, u svakom pogledu, u jednom veoma uskom manevarskom prostoru u kojem je užasno teško delovati i raditi bilo šta.
Svaki razgovor je toliko težak, toliko mučan, da ne znam šta bih vam rekao posle toga. Ako neko misli da možemo lako bez Evrope, ja to slušam od svog petnaestogodišnjeg sina, to slušam od mnogo građana ove zemlje, na najodgovorniji način ću vam reći – nemam nikakvu dogmu, nemam nikakav ideolatrijski odnos, apsolutno nikakav. Kažem vam, mi ne možemo da preživimo. Nećemo imati od čega da isplaćujemo penzije. Zato mislim da ste u jednoj stvari bili apsolutno u pravu, o nečemu što ste govorili u kampanji, o nečemu što smo govorili mi u kampanji. Mi ne možemo da budemo izdržavano lice doveka, moramo da podižemo naše kapaciteta, našu sposobnost. Moramo da radimo više.
Izgleda da imamo veliku želju da budemo izdržavano lice, ili neki od nas, a da bismo opstali ne smemo da budemo izdržavano lice. Sada nemamo snage, nemamo nikakve kapacitete, nemamo fabriku iz koje se vije dim. Nemamo ništa. Potreban nam je ogroman novac da bismo pokrenuli proizvodnju. Cela Srbija će da nam ostane gladna. Da li iko misli da neko želi da preduzme nešto protiv našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da neko navija za Tačija, Haradinaja ili bilo koga? Znam za neke od poteza gospodina Koštunice koji su preduzimani, za koje bi neko danas rekao – šta je uradio ovaj? Pa moralo je da se uradi, imate odgovornost za državu. Nije moja odgovornost za to šta ću da kažem Danilu, nego odgovornost za to šta ćemo da napravimo da svačije dete sutra može da vidi neku budućnost i neku perspektivu za sebe.
Dakle, samo vas molim za tu vrstu razumevanja, da znate da u najtežim uslovima gledamo kako da izađemo iz toga. Koliko je to teško, ne moram ni da vam govorim. Bio sam na konsultacijama u vreme kada smo bili u opoziciji, koje je vaš predsednik organizovao možda svake dve - tri nedelje, razgovarao o tim problemima, o stvarima o kojima se nismo slagali, ali smo znali u kakvim je teškoćama Srbija. Mislim da to ljudi negde razumeju danas u našoj zemlji. Zato vas molim i za razumevanje i za strpljenje, ali i da znamo u kakvom se okruženju nalazimo i kakva je situacija oko nas. Mi sami, izolovani od svih, ne možemo da opstanemo. Nije nam dovoljna samo jedna strana, potrebna nam je saradnja i podrška na svim stranama. Mislim da ne možete po prvi put da kažete – okrenuti ste samo jednoj strani. Mislim da ne možete da imate primedbu i da kažete da idemo na ovu ili onu stranu, u smislu vojnih saveza.

38/3 MO/VK

Ponašamo se zaista racionalno i onako kako odgovorna vlada može da se ponaša, ali i vas molim, zato što vi utičete na javno mnjenje, zato što ste velika stranka, zato što imate veliki broj ozbiljnih i odgovornih ljudi, da nam u tom smislu pomognete. Biće onih koji su neodgovorni, koji će da dolivaju ulje na vatru i kada to nije potrebno, kada je to apsolutno štetno za interes ove zemlje, ali vas molim da u tome ne učestvujete. Hvala najlepše.

39/1 JJ/VZ 17.45-17.55

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Gospodine Jovanoviću, izvolite.
MILOŠ JOVANOVIĆ: Hvala vam i jednom i drugom ministru na odgovoru na prvo pitanje. Jeste majorski prostor relativno uzak mislim na Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, ali postoji, ali reko ste da nećete da se mešate u posao Tužilaštva za ratne zločine. Naravno, to razumem, ali prosto mislim da Vlada može da da neki inplus da osim na ovom političkom planu koji ne sumnjam da će se uraditi da se čuje taj glas o sramoti i nepravdi koja nam je učinjena ovim presudama, da se nešto više uradi na pravnom planu. Ponavljam, iz prostog razloga što to ne sme pravno da ostane nevino, jer svakako postoji više nego osnovana sumnja da tu ima elemenata ozbiljnih zločina.
Ovo drugo pitanje, koje je verovatno kompleksnije, hajde da pokušamo da raščistimo par stvari. Vi znate gospodine potpredsedniče da neće te od nas čuti jeftinu kritiku, znate da je ova stranka i te kako bila na vlasti, da zna da na vlasti ima mnogo parametara koja treba uzeti u obzir, da je situacija mnogo komplikovanija. Dakle, ne bavimo se nikad neozbiljnom politikom, ni kad smo bili na vlasti ni sada u opoziciji i ne napadamo bez razloga nikoga, pa čak ni ovo nije bio napad.
Potpuno razumemo težinu situacije i potpuno razumemo činjenicu da Srbija ne može biti izolovana. Međutim niko, a naročito ne DSS ne želi da izoluje Srbiju, naravno niste to rekli, ali samo par stvari da pojasnim, niti mislimo da treba da se okrenemo isključivo jednoj strani, makar to bila i Rusija. Mislimo da postoji neki međuprostor gde ćemo, kako vi rekoste – između, šta god mi uradimo ništa nije dobro, da ipak uradimo ono što je manje loše.
Postoje neki prelomni trenuci, dakle razumem da u politici, naročito u državnoj politici, u ovakvim istorijskim okolnostima koje su teške moramo da pravimo neki kompromis. Postoji ta granica do kad se mogu praviti kompromisi i kad je nešto kapitulacija, ili poraz, ili nepovratno izgubljeno. Verujte mi, gospodine Vučiću ne zavidim uopšte vama što ste na toj poziciji. Mogu da shvatim kolika je to odgovornost od borbe preko korupcije do ovih stvari koje se tiču KiM. Ali, ne možete naići na naše razumevanje, ako tu što mi smatramo granicom nepovrata preskočite ili pređete.
Evo, kada smo u ovom integrisanom upravljanju granicom, znam da je to nešto što je urađeno za vreme prethodne Vlade, gospodina Borislava Stefanovića, ovde u sali, koji je to dogovarao. Veliko je pitanje u kojoj je meri to naša međunarodna pravna obaveza. Veliko je to pitanje. Može se to malo i osporavati. Ali, ono što je sigurno i to prosto stoji, sve i da jeste međunarodno pravna obaveza, to je protivustavno. Kakva bi bila reakcija EU kada bi smo mi rekli – ne, nećemo ovo da sprovodimo. Sigurno bi bila teška reakcija, verovatno teška. Kakve bi bile tačne posledice? Verovatno teške. To je sada pitanje tog izbora, i to je sada vaša odgovornost, vaše Vlade, odnosno Vlade Ivice Dačića i vas kao potpredsednika, šta se tu tačno bira. Da li se, hajde upotrebiću tu reč, možda malo grubu, pušta niz vodu? Mislim na deo državne teritorije i ide se dalje ka EU ka punopravnom članstvu, ili se pokušava da se balansira u jednom vrlo teškom okruženju.
Mi mislimo da neke sporazume, zapravo sve ove sporazume ne možemo prihvatiti i ne možemo sprovoditi jer zaista udaljavaju Kosovo od Srbije i to na način na koji, ako tako nastavimo, nikada nećemo moći vratiti. Da li to znači prekid saradnje sa EU? Ne. Kada kaže DSS – politička neutralnost, misli ne punopravnom članstvu, da svakoj saradnji. Da li će ta saradnja u početku biti otežana našom odlukom da čuvamo Kosovo? Možda, ali na vama je kao Vladi da osigurate da ta saradnja ne bude za trajno vreme ugrožena.
39/2 JJ/VZ

Dakle, naše razumevanje imate zato što je situacija kompleksna, ali bojim se da nećete moći naići na mnogo razumevanja ako se, recimo, sve ovo što je dogovoreno od strane DS zaista i sprovede.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala gospodine Jovanoviću.
Reč ima gospodin Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, mi pokušavamo, kako rekoste i kako sam ja rekao, u teškim okolnostima dobijemo najviše što je moguće za zemlju. Tu postoji sad u ovim tehničkim pregovorima nekoliko stvari koje su interesantne. Ne bih o tome govorio pred celokupnom srpskom javnošću. Nemam problem da ostanem po završetku ove sednice da vam to kažem. Ali, vašeg ću predsednika svakako sa tim upoznati, kao što ćemo upoznati sve predsednike, svih stranaka ukoliko pokažu zainteresovanost za to, dokle su stigli ti tehnički razgovori, šta je u pitanju, ko, šta, kako dobija, ko, šta, kako gubi. Šta je to gde su nam ruke vezane, ali želim jednu stvar da vam kažem koja je čini mi se potpuno precizna i želim da je znate.
Dakle, na prvu pomisao da ne prihvatimo sporazume o kojima je razgovarano u Briselu i da kažemo da ne možemo da prihvatimo ono što je prethodna Vlada prihvatila, na svakom mestu u Evropi i svetu, tačnije u zapadnoj Evropi, dakle, od Amerike do zapadne Evrope nam je rečeno – vi niste kredibilan partner i ni o čemu više nećemo da razgovaramo, jer to znači da vi niste država, jer prethodna Vlada, ova Vlada ili neka buduća Vlada, za nas je svejedno.
Dakle, na svakom nivou, iz kabineta svakog komesara je stigao takav odgovor, iz kabineta predstavnika svake zemlje, članice EU je stigao takav odgovor, iz SAD je stigao takav odgovor, iz svake zemlje zapadne hemisfere je stigao takav odgovor. Dakle, pošto sam to čuo i ne mislim od vas i vaše stranke već od nekih drugih koji su govorili – ako je to tako loše, pa što onda to prihvatate, pošto to nije obaveza. Evo, sad vam kažem, razgovarao sam sa najvišim predstavnicima EU i baš sam o tome razgovarao i dobio sam takav odgovor. Dakle, doći će ovde ljudi i može te da ih pitate, svi su dali isti odgovor.
Sad se postavlja pitanje – možemo li mi sebi to da priuštimo ili ne možemo? Možemo li mi to sebi da dozvolimo ili ne? To je jedini razlog zašto mi danas ulazimo u sve, jer mislimo da je dobijanje datuma, ne zato što imamo idolatrijski ili dogmatski odnos prema tome, za nas važan iz mnogo razloga. Zato što će otvoriti zemlju za nove investitore. Zato što će to biti znak velikom delu čovečanstva da smo pravno uređena zemlja u kojoj mogu da posluju iz koje mogu da izvuku profit, u kojoj mogu da rade ono što se u takvim zemljama radi.
Dakle, to je ono što je za nas važno. Da li volimo sve što mora da se uradi? Ne, upravu ste kada kažete da je to pravo mučenje. Pravo, pravcato mučenje. Sad da naričemo nad sopstvenim sudbinama, neko će da kaže – hajde, sklonite se odatle i upravu bi bio. Dakle, mi moramo da preduzmemo ono što mislimo da je najmanje loše, kao što ste rekli u ovom trenutku. Da li ćemo se u svemu usaglasiti? Uveren sam da nećemo, nije ni neophodno, jedino vas molim da tu vrstu korektnog odnosa, korektnog opozicionog odnosa sačuvate jer je važan za zemlju zbog teškog trenutka u kojem se nalazimo.
Nismo slučajno danas pozivali na jedinstvo zato što nam se sve srušilo kao kula od karata. Ne krivicom ni predsednika Republike, ni Vlade Republike Srbije, niti bilo koga od vas. Srušilo nam se zbog loše politike, decenijske, ili ako hoćete više decenijske, nije važno. Sad je sve nekako došlo na naplatu. Da li ćemo uspeti da se iz toga izvučemo, da li ćemo uspeti da ustanemo, to ostaje na nama.

39/3 JJ/VZ

Hoću da još jedanput ponovim svoje saglasje u jednoj važnoj stvari, a to je da mi ne budemo ničije izdržavano lice već da gradimo naše kapacitete, naše fabrike, naše proizvodne pogone. Da mi možemo da budemo neko ko će moći da živi bez pomoći sa strane. Na žalost u ovom trenutku u mnogome zavisimo i od razgovora, od podrške međunarodnih faktora, a siguran sam i ne plašim se to da kažem da to nije krivica ove Vlade Republike Srbije, već da je ta vrsta zavisnosti stvarana više godina i da nam neće biti potrebno samo godinu ili dve, već duži period da pre svega ekonomski možemo da se sačuvamo, da možemo da opstanemo i da možemo da napredujemo. Hvala vam još jedanput.

40/1 VS/SU 17,55-18,05

MILOŠ JOVANOVIĆ: Gospodine Vučiću, vi i ova Vlada preuzimate zaista veliku odgovornost. Mogu da se složim da ste mnogo toga nasledili i od prethodne Vlade, da ne pričamo o višedecenijskom, dosta ozbiljnom sunovratu našeg naroda, ali to neće oprati vašu Vladu od odgovornosti ako nastavi tim putem. Možemo da se složimo i tu nema nikakve dileme, da ne budemo izdržavano lice, da radimo na našem ekonomskom oporavku, da budemo što snažnija država, jedino što mi u DSS smatramo da biste bili ekonomski – snažna država, prvo morate da budete država, vrlo prosto.
Mislim da, kada se jedna država, bez obzira koliko bile teške okolnosti, bez obzira što u EU kažu ne, vi niste više kredibilni partner. Ako jedna država prekine da se bori za ono što je ona, za njenu državnu teritoriju, za njene ekonomske resurse, mislim da dozvoljava sebi nešto što jedna država koja je ozbiljna, ne bi dozvolila, a to je dalje rastakanje i kada bi se sve završilo na Kosovu, jer Kosovo je samo po sebi ozbiljan problem, problem je što se neće završiti samo na Kosovu, imaćete i neke druge oblasti u kojima se pale srpske zastave, pa neke treće oblasti u kojima se srpske zastave skidaju sa institucija, pa neke opet druge oblasti i tome neće biti kraja. U jednom trenutku, koliko god teško bilo, moramo da stanemo i da kažemo, ne, sada ćemo da se brinemo o sebi. Pritom, nisam siguran da bi cena te borbe bila toliko velika.
Kada ih pitate, šta kada ne bismo sada prihvatili da sprovodimo sporazume koje je Borislav Stefanović usaglasio sa Editom Tahiri, oni vam kažu, to će biti vrlo veliki problem za vas, nećete biti kredibilni, uradite to, pa da vidimo kakva će biti reakcija. Njihov je posao da to kažu. Vaš je posao da radite nešto drugo, da čuvate Ustav ove zemlje i da se borite za ovo što ste rekli da se borite.
DSS smatra da je put da bi se za to izborili, zašta se vi borite, ipak drugačiji, da se za neke stvari ne kaže – da, nego da se lepo kaže – ne i da se borimo za ovu zemlju. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Miroljub Stojčić.
MIROLjUB STOJČIĆ: Uvažena potpredsednice, imam dva pitanja. Jedno je namenjeno ministarki zdravlja, Slavici Đukić Dejanović a jedno je za ministra Velimira Ilića.
Pre pet godina, započeta je izgradnja hirurškog bloka u Vranju i otprilike oko 80% radova završeno je na tom hirurškom bloku. Očekivao sam da ćemo u zakonu o budžetu za 2013. godinu naći neku poziciju da se taj hirurški blok završi.
Možda i stoji u nekoj poziciji, ali sam dosta pažljivo gledao, nisam mogao da nađem, vidim da su planirani veliki klinički centri, Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš, Vranja u tom programu nema. O značaju hirurškog bloka, neću da govorim, s obzirom da negde oko 250.000 ljudi gravitira prema Vranju i prema tom kliničkom centru, prema hirurškom bloku i moje pitanje je usmereno prema vama, da li planirate da nešto u 2013. godini radite na završetku hirurškog bloka i da li će on biti završen u 2013. godini.
Pitanje za gospodina Velimira Ilića je, gospodine ministre, vi znate da je 1997. godine započeta izgradnja deonice od granice sa bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom prema Bujanovcu, odnosno do sela Levosoje, nešto je rađeno 1997. godine do 2000. godine, a nešto do 2004. godine, nešto je rađeno u 2008. godini. Međutim, jedan deo radova je ostao nezavršen na toj deonici. Čak je bila promocija puštanja jedne deonice auto-puta u 2008. godini, ali u suštini, ta deonica auto-puta nije završena u dužini oko 17 km.

40/2 VS/SU

U komunikaciji sa predstavnicima JP "Putevi Srbije" rekli su da je to finansirano, a ministarka Kalanović zna da je to finansirano delom iz sredstava NIP, tako da oni nemaju planirana sredstva za tu deonicu.
Sa preduzećem "Koridori Srbije" oni su rekli da odgovaraju za izgradnju ovih deonica koje su sada započete, od Bujanovca prema Vranju i od Vranja prema Vladičinom Hanu, pa njih nema u tom programu, u programu završetka.
Priložio sam amandman vezano za budžet za 2013. godinu i tražim da se precizira završetak ove deonice u 2013. godini, ali su mi rekli da će se to aktom Vlade definisati, program rada JP "Putevi Srbije".
Pitanje za vas glasi, da li znate da li će se ova deonica završiti u 2013. godini, obzirom da je to najopasnija deonica u Koridoru 10, a neću da govorim o tome da je nekoliko ljudi već poginulo na toj deonici koja je veoma opasna za odvijanje saobraćaja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar zdravlja.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na prilici da kažem nešto o rekonstrukciji četiri KC i planu koji se odnosi na građevinske objekte zdravstva u čitavoj Srbiji, konkretno u Vranju.
Projekat četiri klinička centra, zapravo nije ni u kakvoj koliziji sa projektima vezanim za rekonstrukciju i obnovu zdravstvenih institucija Srbije, zbog toga što projekat četiri klinička centra se realizuje sredstvima Svetske banke. Još 2003. godine smo dobili 150 miliona evra za taj projekat i kada sam ja došla u Ministarstvo zdravlja, mogla sam da konstatujem da projekti nisu završeni. Intenzivirali smo rad na završetku projekata i oni će početi u 2013. godini da se realizuju i to tako što će se prvo raditi KC u Nišu, jer je projekat najviše urađen za ovaj KC, zatim iz istih razloga Novi Sad, pa Kragujevac u 2013. godini, radovalo bi me da započnemo i Beograd koji je po planu, ali nije realno da će to moći da bude u 2013. godini.
Nakon te faze projektovanja, ide realizacija i mislim, imam čvrsta uveravanja projektne jedinice, uz put morala sam da napravim kadrovsku izmenu u ovoj jedinici da bismo energičnije radili i imam uveravanja da će to ići ovom dinamikom.
Što se tiče svih ostalih projekata iz sredstava budžeta za ovu godinu, za Vranje smo učinili najviše što smo mogli. Trudićemo se da to bude što je moguće više i u narednoj godini, ali planskih sredstava nema iz jednostavnog razloga, što bolnice duguju različitim dobavljačima u ovom momentu 13,5 milijardi dinara. RZZO duguje 17 milijardi dinara i sa ovakvim dugovima, ako bude prošao set zakona koji prati budžet, pa se dug bolnica prema dobavljačima prihvati kao javni dug, vrlo je verovatno da ćemo moći da razmišljamo i o nekim uštedama i o nekim sredstvima vezanim za realizaciju koja je u sadržaju vašeg konkretnog pitanja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Velimir Ilić.
VELIMIR ILIĆ: Odgovoriću vam na ovo pitanje, mi smo hteli to da završimo i meni je žao što kolega Mrkonjić nije danas tu, nisu rešeni bili imovinsko-pravni odnosi, nije urađena eksproprijacija, bilo je nekih zastoja i nekih sudskih sporova na čitavom delu deonice K10 što ste vi pominjali, ali to je ostalo nešto rešeno, nešto ne rešeno i zato je dolazilo do preskakanja određenih delova K10. Mislim da će se to završiti jer bilo bi jako neozbiljno da se uradi čitav taj posao, a da se preskoči taj deo od 17 km ili 10 km što bi bilo neobjašnjivo. Naći će se sredstva i da se to završi, postoji mogućnost, kao što smo počeli da radimo na Koridoru 11, nema nikakvog preskakanja, idemo jednim redom i dinamika radova se poštuje i privodi se kraju.
40/3 VS/SU

Nadam se da će se to uraditi, doći ćete svi u "Puteve", nije bitno ko će, ali deonica se mora završiti, s obzirom da je to jako opasan deo Koridora koji je nebezbedan u saobraćaju i imamo tu raznoraznih problema koji se moraju rešiti da bi bila povećana bezbednost i nadam se da će to biti urađeno u 2013. godini.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Stojčiću, izvolite.
MIROLjUB STOJČIĆ: Zahvaljujem se na odgovorima i jednom i drugom ministru.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Janko Radaković. Izvolite.

41/1 DJ/SM 18.05-18.15

JANKO RADAKOVIĆ: Hvala predsedavajuća.
Imam pitanje za prvog potpredsednika Vlade zaduženog za odbranu i bezbednost, borbu protiv korupcije i kriminala, ministra odbrane, generalnog sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost i predsednika SNS.
Poštovani gospodine Vučiću, u medijima svaki dan slušamo kako se borite protiv korupcije. Moje pitanje za vas je već postavila gospođica Jerkov ovde pre dve nedelje i nije još dobila odgovor ni ona, kao ni ostali poslanici. Pitanje je, da li vi odobravate kupovinu odbornika, koja se dešava, koja se već desila u Zrenjaninu, Kikindi, a koja je pokušana da se desi na Zvezdari, gde je vaš kandidat za predsednika i prvi na listi SNS-a, Novak Nedić, pokušao da kupi odbornike, tako što im nudi pare i presreće ih na ulici, i to kako on kaže…
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, poslaničko pitanje treba da postavite u skladu sa Poslovnikom. Dakle, ako postavite pitanje potpredsedniku Vlade, molimo vas da ga postavite u vezi sa nadležnošću. Ovo prvo pitanje vam nije bilo u skladu sa tim.)
Naravno. Čovek je i zadužen za borbu protiv korupcije. I to, kako kaže pod vašom zaštitom i vašim blagoslovom. Pošto i vi kažete, imate većinu za grad Beograd, da li je to takva većina kao što hoćete da napravite na Zvezdari, da li takvu većinu hoćete da napravite u Beogradu? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima gospodin Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ako mogu da vas zamolim za malo pažnje.
Visina vašeg glasa je bila obrnuto proporcionalna argumentima koje ste izneli. Nema potrebe da povisujete ton.
Što se tiče kupovine odbornika, molim vas najmanji dokaz donesite da postoji pokušaj izvršenja krivičnih dela davanja i primanja mita ili bilo šta slično, ta lica nadležni državni organi svakako će procesuirati.
Što se tiče Zrenjanina, želim da vas obavestim, pošto vidim da niste pažljivo pratili vesti, odbornika SNS, gospođu Đajić je neko kupio ili pokušao da kupi, ali se ona dan kasnije vratila u redove SNS, nije bilo obrnuto, ali vas izgleda niko o tome nije informisao.
Što se tiče većine u Beogradu, nema potrebe da pokazujete nervozu. U redu je da se dodvoravate novom lideru stranke i ja nemam ništa protiv toga i neću se mešati, odgovaraću kao potpredsednik Vlade, a ne kao neko ko je politički protivnik DS. Što se tiče većine u Beogradu, neću da odgovaran ni Milanu Krkobabiću, ni vama, niti bilo kome drugome.
Ako me je neko pitao, šta mislim o tome ko ima većinu? Kažem vam da mislim da imamo većinu. Ta većina biće zasnovana na pravu, na broju odbornika, ukoliko do toga dođe. Još vas nisam ni obavestio da će do toga da dođe, a već ste toliko nervozni. Nikakvog razloga za to nema.
Dakle, nemojte da mi zabranjujete da dajem političke izjave, davaću ih. Ako imate osnov sumnje da je negde izvršeno krivično delo, molim vas da to dostavite nadležnim državnim organima i da se to sprovede u delo.
Inače, što se tiče kupovine, koliko znam na tom poslu ozbiljno radimo i zato je i uhapšen predsednik opštine Bojnik koji je davao pare. Nije on pričao i presretao nekoga na ulici, nego u kancelariji predsednika opštine, sve vadeći državne i narodne pare, ukoliko stavi na listu DS, sigurno glasa.
Tako da, u skladu sa vašom željom i tezom, mi ćemo tu borbu nastaviti i protiv članova SNS, svih ostalih stranaka, ukoliko nam pokažete osnov sumnje da je
41/2 DJ/SM

krivično delo izvršeno.
Dakle, molio bih vas samo, pošto slušam jednu priču i ovo nije odgovor vama, ovo je sada odgovor uopšte onima koji govore o selektivnoj pravdi i selektivnoj borbi protiv korupcije. Nisam ja rekao da se hapse određeni tajkuni, pa u kolima kada su rekli koliko para odvajaju, onda puštani iz automobila već na putu za Centralni zatvor, nego je to radio neko iz vaše vlasti. Nisam ja primao satove od onih kriminalaca za koje ste se borili i pričali kako će da izađu iz zatvora po dobijanju Zakona o amnestiji, vredne 40.000 i 50.000 evra, nego vaši funkcioneri.
Samo bih vas molio da ne pretite, ne mislim na vas lično, nadležnim državnim organima, time što svaki put kada treba da odgovara neko iz DS, saopštite nam kako je to nekakav selektivni pristup. Odgovaraće, bogami, još predstavnika iz SNS, ali i Demokratske stranke i nećete pokolebati nikoga u ovoj državi da se bori protiv korupcije ili protiv nekoga, samo zato što je član vaše stranke ili bilo koje druge stranke.
Svako ko je vršio krivična dela, ko je učestvovao u korupciji, u kriminalu, odgovaraće. Ako imate da smo počinili neko krivično delo, kažite – taj i taj je počinio krivično delo, dokaz za to je to, i nadležni državni organi će reagovati. To je stvar koju vam apsolutno garantujem i to vam garantujem da će se dogoditi svakom članu SNS, ukoliko to budete pokazali. Hvala vam najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Radakoviću, pre nego što vam dam reč, podsetiću vas na odredbu člana 204. stav 1. Poslovnika, koji kaže da možete postaviti pitanje samo iz nadležnosti člana Vlade.
Dakle, ukoliko želite da postavite dopunsko pitanje u skladu sa Poslovnikom, izvolite.
JANKO RADAKOVIĆ: Hvala. Odgovaram gospodinu Vučiću.
Gospodine Vučiću, ja sam ozbiljan čovek…
(Predsedavajuća: Gospodine Radakoviću, ja se nadam da sam bila vrlo jasna. Vi nemate pravo da odgovarate gospodinu Vučiću. Vi možete gospodinu Vučiću da postavite dopunsko pitanje.)
Mogu da repliciram, mogu da postavim dodatno pitanje gospodinu Vučiću.
Gospodine Vučiću, ja sam ozbiljan čovek i nemam uopšte nameru da stvari koje su se desile, da dam medijima kao što to rade vaši ljudi, ljudi oko vas.
Ovo je disk sa snimkom Novaka Nedića, kandidata za predsednika opštine iz SNS-a. Ovo je transkript razgovora …
(Predsedavajuća: Gospodine Radakoviću, oduzimam vam reč zato što niste, izvinite molim vas, ovde sam ja odgovorna za vođenje sednice i za to da se ovaj poslovnik Narodne skupštine, možete da budete zadovoljni ili ne, prelazimo dalje na poslanička pitanja.)
Svaka čast na tome.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima Zaharije Trnavčević, kome je ostao jedan minut. Izvolite.
Dakle, podsetiću vas na odredbu 204. Poslovnika, zaista da se…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Mogu li da dobijem reč pre nego što izađu?)
Izvolite gospodine Vučiću.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Molim vas da kažete sve što možete i sve što hoćete i da se vratite, da neko ne bi mislio da smo se uplašili vaših diskova i nekih priča.
Samo napred, dođite i kažite gospodine Stefanoviću, da ne biste glumili uvređene mlade negde ispred, molim vas dođite i kažite sve što imate. Evo
41/3 DJ/SM

vam sve vreme ovoga sveta da pokažete, da vidite kako su veliki kriminalci negde na drugoj strani, a ne ovako da samo kao uvređene vlade, čim vam neko odgovori, a ni deseti deo od onoga što je trebalo da vam odgovori, niste čuli, pobegnete iz sale. Hvala vam najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite gospodine Trnavčeviću imate minut za postavljanje pitanja ministru Dinkiću.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Pošto je došao u salu gospodin ministar finansija i ekonomije, evo prilike da postavim pitanje u ime privrednika koji podsećaju da Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za finansije i ekonomiju, stranim investitorima daje za svako novootvoreno radno mesto izvesnu svotu, koja se kreće od šest, osam, čak i do deset hiljada eura. Domaći investitori, koji takođe otvaraju, pokreću nove delatnosti i zapošljavaju novu radnu snagu, ne dobijaju takve podsticaje.
Primer za ovo je Farma "Letnjikovac" u Požarevcu, koja već 15 godina stoji zapuštena u propadanju. Firma MZ "Union" namerava da tu farmu uzme u zakup od 20 godina i da je oživi, da utovi 50.000 komada svinja, 1.000 junadi godišnje, itd. i pitaju, da li će i MZ "Union", a zaposliće oko 100 radnika, ako se sve ovo ostvari i u fabrici stočne hrane i u mlinu, moći da računa na takvu vrstu potpore? To je prvo pitanje.
(Predsedavajuća: Gospodine Trnavčeviću, onaj minut je istekao i zato vas molim da …)
Drugo pitanje je, Industrija motora "Rakovica"…
(Predsedavajuća: Gospodine Trnavčeviću, prvo sam vam dala reč mimo Poslovnika, drugo, zato što sam vam obećala u prvom delu vaše diskusije, govorili ste dva minuta, obećala sam kad dođe ministar Dinkić da mu postavite za jedan minut pitanje, pa molim vas onda da se držite toga dogovora.)
Dobro, odgovorite molim vas gospodine Dinkiću.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

42/1 MG/MJ 18.15-18.25

MLAĐAN DINKIĆ: Odgovor je jednostavan. Pravo na ovaj podsticaj imaju domaće firme jednako kao i strane. Dakle, ne pravi se razlika između domaćih i stranih firmi. Pod istim uslovima se konkuriše. Svaka domaća firma uključujući i MZ Union može dobiti do 10.000 evra po novozaposlenom radniku, ali mora položiti bankarsku garanciju u iznosu podsticaja koji želi i mora imati program koji će biti odobren.
Dakle, moguće je ako daju bankarsku garanciju kao što to čine i druge firme. U dosadašnjem toku programa više od polovine firmi koje su dobile podsticaje preko njih 100 je bilo iz Srbije. Tako da je to zabluda da se daje samo stranim kompanijama. Ohrabrite MZ Union da konkuriše.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.
DRAGAN ŠORMAZ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dame i gospodo ministri u Vladi Republike Srbije jutros sam postavio pitanje, jer nisam znao da li će doći potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, ali drago mi je da je Vlada ovde u velikom broju.
Prvi put kad smo imali, zamolio sam ministre da taj poslednji četvrtak uvek zacrne, ako se sećate i da budu u parlamentu jer je to praksa u svim parlamentima Evrope i širom sveta i dobra je stvar. Znam da građani Srbije vole da gledaju ovakve sednice, na žalost dešavaju se i ovakvi incidenti, ali sve je to sastavni deo parlamentarizma. Sada ću postaviti to pitanje, a onda posle odgovora još jedno pitanje. Ponoviću ponovo pitanje od jutros od viška glava ne boli.
Naime, govorio sam o borbi protiv korupcije koja je veoma bitna i koja do ove vlade, a naročito od strane prethodne Vlade nije vođena. Bilo je priče o borbi protiv kriminala itd, ali o korupciji ne. Deklarativno sada svi podržavaju tu borbu, mada vidimo da iz jednog dela opozicije počinje da se pojavljuje jedna nervoza zbog te borbe, ali da sada svi podržavaju tu borbu.
Međutim, podržao bih i ono što je predsednik Vlade, gospodin Vučić danas rekao, institucionalno Srbija nije trenutno spremna za punog kapaciteta borbu protiv te prošlosti koja je najveća u Srbiji. Za to je potrebno i mi ovde da se žestoko angažujemo u promeni zakonodavne procedure vezano za borbu protiv korupcije, Vlada, službe, policija, vojska, tužilaštvo, sudilaštvo. Mnogo toga mora da se uveže što do sada nije rađeno na pravi način. Delom ćemo to popraviti ovim zakonom o kome je pričano, o javnim preduzećima, novim zakonom o javnim nabavkama. Kada bude rasprava o tom zakonu govoriću o nekim konkretnim primerima kako je vršena ta pljačka koju neki procenjuju 400 miliona, neki 800 miliona evra godišnje u Srbiji u prethodnom periodu.
Međutim, ono što me najviše interesuje jeste dokle se stiglo u ovoj istrazi ili pred istražnim radnjama, znam da je nešto rađeno i u ranijem periodu, vezano za 24 pa i ostale privatizacije u Srbiji, pre svega "Sartid". Kao što znamo Smederevska železara je sada privredni problem broj jedan koji ova vlada mora da rešava i hvala bogu, izgleda da ga rešava na pravi način i da će biti rešen ovih dana. Ono što nam se danas dešava železarom je rezultat takvog načina privatizacije, nije ušao loš partner u "Sartid", "US Steel" je dobra kompanija, ali je ušla na loš način. Da je ušla na bolji način verovatno bi i dan danas bila prisutna na tržištu. Podsetiću procena vrednosti je bila skoro 500 miliona dolara, a prodata je za 23 miliona dolara. Sam grad Smederevo je u toj situaciji bio veoma oštećen.

42/2 MG/MJ

Znači, moje pitanje je za gospodina Vučića, hoće li se tu intenzivirati? Znam da je veliko opterećenje, znam da mnogo toga imam, ali možemo li u nekom brzom periodu čuti rezultate tih istraga.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Kao što znate oformljena je radna grupa koja sprovodi aktivnosti predistražne radnje tih 24 predmeta. Nisu to sve slučajevi privatizacije. Petnaest su slučajevi privatizacije, ovih devet nisu.
To su predmeti na kojima je insistirala Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije. Zatim je EU na osnovu argumenata koji je dobila od Saveta za borbu protiv korupcije i gospođe Barać i mislim da je to bilo dobro da na takav način i sa tim krenemo. Zato što niko nije mogao da kaže da nadležni državni organi arbitrarno pristupaju izboru predmeta, pa hoće one predmete da rade u kojima nema njihovih predstavnika ili u kojima je moguće pronaći predstavnike nekih drugih političkih stranaka.
To su toliko složeni i kompleksni predmeti da nije lako brzo ih uraditi, ispitati sve činjenice i u saradnji sa tužilaštvom ili ići na podizanje optužnice ili na sprovođenje istražnih radnji. Hoću da vam kažem da su dva predmeta kao što znate, defakto završena. Od ta 24 ušli smo u treći i očekujem da u narednom periodu, bar do nove godine, budu još dva predmeta zatvorena, odnosno da tužilaštvo može u potpunosti da preduzima određene krivično pravne radnje.
Što se tiče "Sartida" mislim da smo blizu kraja i mislim da će nadležni državni organi uskoro obaveštavati javnost. Mnogo važnije od obaveštavanja je preduzimanje mera iz sopstvenog delokruga radnji po tom pitanju. Što se tiče budućnosti Smederevske železare o tome bih mogao više da govori gospodin Dinkić. Juče je bio generalni direktor "Ural vagon zavoda" gospodin Sijenko u Beogradu, u Ruskoj delegaciji i ti razgovori su veoma intenzivni. Koliko sam informisan mogu da kažem da se mi nadamo i očekujemo to sa jednom od najvećih Ruskih kompanija da konačno taj posao završimo i da obezbedimo posao radnicima u Smederevu. Da obezbedimo budućnost u gradu Smederevu, ali da time i olakšamo posao svima u Vladi Srbije i da smanjimo značajne izdatke koje Vlada Republike Srbije mora da izdvaja za zaposlene radnike u "Sartidu". Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
DRAGAN ŠORMAZ: Zahvaljujem na odgovoru. Ovo je veoma bitno i zbog građana Srbije, ne samo zbog ljudi koji žive u Smederevu, jer kada se završe ove istrage Srbija će u tom delu povratiti kredibilitet i sigurno će moći da računa na veće investicije i na nove investitore koje je u prethodnih par godina izgubila. Činjenica je i svedoci smo toga koliko je malo investicija trenutno u Srbiji.
Drugo pitanje je vezano za ovo što se dešavalo oko Haškog tribunala. Moram reći da naš odnos prema Haškom tribunalu, kad kažem naš mislim na našu državu, mislim da niko nije rekao u parlamentu, a treba to i ovde da se kaže i građani Srbije to treba da čuju da je Hrvatska država potrošila 27 miliona evra za odbranu Gotovine i Markača. Koliko smo i na koji način to mi radili, to dobro govori i emisija koju je imao gospodin Veselin Šljivančanin pre par večeri na televiziji, gde je praktično samo spominjao lični entuzijazam i u par primera pohvalio gospodina Rasima Ljajića za ono što je činio, ali nešto organizovano kao država on to nije mogao da navede.

43/1 GI/IP 18.25-18.35

Jedna stvar koju sam čuo u toj emisiji me je iznenadila. Rekao je da je sprečen da kao neko ko je završio Vojnu akademiju i bivši oficir, ko je odslužio svoju kaznu, koji je sada građanin države Srbije, da je sprečen da čak i sa kupljenom kartom uđe na bazen Vojne akademije i da koristi taj bazen.
Interesuje me da li je to tačno uopšte i ako jeste, šta će se u narednom periodu po tom pitanju dešavati, kako ćemo i onima koji se nalaze u Hagu u narednom periodu pomagati?
Imamo bivšeg predsednika, koji se vratio iz Haga neosuđen, gospodin Milutinović. Kako smo ga mi ovde dočekali, kako su tamo Hrvati? Sve je to nešto što govori i o nama na neki način.
Mislim da ova Vlada treba i te stvari da promeni, takav odnos da promeni prema Haškom tribunalu, barem na taj neki način koji se dotiče nas svih. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Vučiću, izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Na vaša pitanja ću odgovoriti konkretno, a pokušaću da kroz vaše pitanje govorim i o nečemu o čemu sam već danas govorio, a što mislim da je veoma važno.
Pre svega, u Hrvatskoj nikada niko nije postavio pitanje zašto se izdvaja 27 miliona evra ili zašto se izdvajaju milioni evra za njihove generale. U našoj zemlji nismo u stanju da se dogovorimo oko bilo čega. Nismo u stanju da imamo saglasje šta bi to bila dobra vest za nas oko koje bismo se okupili negde na trgu da proslavimo. Nema veze, neka se dogodi za pet godina, neka se dogodi za 10 godina, bilo koja vest, a da nije sport u pitanju. Mi je nemamo. Niko od nas u sali je ne zna. To govori o tragičnom položaju i našeg naroda i naše zemlje.
Zamislite da smo u takvoj situaciji rekli da ćemo izdvojiti ozbiljniji novac kao država za haške optuženike? Čitav jedan blok stranaka bi nas optužio da smo kradljivci njihove budućnosti, da ne brinemo o državi. Ovi drugi bi ih nazivali izdajnicima, a ovi njih lažnim patriotama, koji su se bogatili po tom pitanju i uvek bi bilo isto.
Nalazimo se u jednom začaranom vrzinom kolu iz kojeg, ako ne izađemo, plašim se da polako tonemo i to ne bi bilo prvi put da država onako tromo, kako mi to idemo, polako, ali sigurno propadamo. Zato je potrebno da sve stvari okrenemo, neki bi rekli preokrenemo i da se postavimo potpuno drugačije.
Što se tiče pitanja za gospodina Šljivančanina, danas sam potpisao tu odluku. Ne kupuju se karte za Vojnu akademiju. Poslao im je jedno ili dva pismena, nisu mi ni odgovarali da li može da uđe na Vojnu akademiju. Ne znam zašto je to nekome bio problem. Mene nije sramota čak ni javno da kažem, pošto se nikome ne dodvoravam, da mu je dozvoljen ulaz i na bazen i u sportske sale i na svakom mestu, tako da ako general još nije dobio tu odluku u pisanoj formi, obaveštavam ga da su se stvari u Srbiji promenile utoliko da mi naše oficire poštujemo i da će moći barem to malo stvari koje možemo da omogućimo, da će to moći da imaju u budućnosti.
Što se tiče ovoga o čemu smo govorili i mere koje treba da preduzmemo, mislim da je i ovaj današnji primer pokazao koliki naš stepen neodgovornosti može da bude, iako mislim da nikako nije trebalo da uzimate reč gospodinu Radakoviću, ali je predsedavajuća verovatno želela da ima red. Neki su znali da im sledi još teži odgovor i to iskoristili kao priliku da ni zbog čega nanesu štetu ugledu i parlamentu zbog sitnice, nanesu štetu ugledu i parlamentu i svima nama.

43/2 GI/IP

Umesto da se bar u ovim danima ponašaju odgovorno, najvažnija je tema bila kako da se napakosti političkom protivniku, jer je neki odbornik na Zvezdari ili odbornik u Kučevu ili odbornik u Zrenjaninu nešto negde napravio.
O tome kome je kakvo pitanje važno i kakav je značaj tog pitanja, govori kome je kako i koliko stalo i do Srbije i do njenih institucija i do njene budućnosti. Hvala vam najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.
OLGICA BATIĆ: Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, prvo moje pitanje upućeno je ministru finansija, gospodinu Mlađanu Dinkiću.
Kada sam već jedanput postavila svoje poslaničko pitanje ministru finansija, koje je glasilo – kada je poslednji put obavljena kontrola poslovanja "Marfin banke" i da li ta banka posluje sa gubicima, ministar finansija mi je tek skoro dostavio nešto što liči na odgovor, a u tom nečemu što liči na odgovor navedeno je da to pitanje uopšte nije u nadležnosti Ministarstva finansija, već me podučava, kao da to ne znam, da treba da se obratim NBS, koja vrši kontrolu boniteta i poslovanja banaka, što sam učinila, pa sam se prvo i obratila NBS, a tek posle ministru postavila pitanje i do zvaničnog dopisa Narodne banke delom i dobila potvrdu onoga što sam mislila.
Pre samo nekoliko dana iz Ministarstva finansija daju se informacije putem sredstava javnog informisanja, gde se govori o gubicima koje je u svom poslovanju ostvarila Razvojna banka Vojvodine, gde se navode cifre tih gubitaka, pa je moje pitanje da li gospodin Dinkić kao ministar finansija toliko voli Razvojnu banku, da o poslovanju te banke, koja iskreno mene ne zanima, da li je zakonito ili nezakonito, utvrdiće nadležni organi, ali da li je toliko voli da o njenom poslovanju može da daje izjave za medije ili možda još više voli "Marfin banku", za koju kada postavim poslaničko pitanje Ministarstvo finansija kaže da nije nadležno? Inače, moram napomenuti, "Marfin banka" u javnosti je svima nama dobro poznata kao nekadašnja "Laiki banka". To je moje prvo poslaničko pitanje.
Takođe, dodala bih da možda ministar finansija ne voli demohrišćane, ali dobro, i ne treba da nas voli. Moje dodatno pitanje je čemu takva selektivnost, ministre Dinkiću, i kakvi su to dvostruki aršini? O nekim bankama pričate u javnosti, iznosite i kontrolu boniteta i zakonitost njihovog poslovanja, a mene kao poslanika upućujete na NBS, od koje sam već dobila odgovor pre nego što sam postavila pitanje vama.
Kada smo već kod nekadašnje "Laiki banke", o kojoj se javno govorilo godinama unazad i o čijim je kriminalnim aktivnostima javnost bila svakodnevno obaveštena, kako od strane Demohrišćanske stranke Srbije, tako i od strane Vladana Batića, ali i pojedinih ministara koji su danas u ovoj istoj Vladi, koji danas sede u ovoj istoj Vladi, moram da postavim pitanje, o čemu je, naravno, i o čijem je poslovanju, tj. o čijim kriminalnim aktivnostima su demohrišćani uvek govorili, u tom smislu moram da postavim pitanje gospodinu Vučiću - kada će se konačno otvoriti afera zvana "Kiparske pare", najveća pljačka ne decenije, nego veka? Dakle, ne da li će se, nego kada će se konačno nastaviti sa procesuiranjem tog predmeta, svih onih koji iza te afere stoje, svih onih koji su taksativno navedeni u krivičnoj prijavi koja je predata pre pet godina, a za koju je tužilaštvo preuzelo najosnovnije pravne radnje. To bi bilo moje pitanje. Neka mi odgovori, pa ću dodatno postaviti naknadno.

43/3 GI/IP

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
MLAĐAN DINKIĆ: Odgovor je jednostavan. Narodna banka Srbije kontroliše rad svih banaka u Srbiji. To je u ingerenciji Centralne banke u svim zemljama, uključujući i Srbiju.
Međutim, Ministarstvo finansija odgovara za državne udele u bankama u kojima ih ima. "Marfin banka" je 100% u stranom vlasništvu. Republika Srbija nema nikakvo učešće u "Marfin banci". Dakle, ne možemo znati stanje u "Marfin banci", ali zato smo dužni da vodimo računa o državnim udelima u bankama u kojima imamo učešće.
Razvojna banka Vojvodine je jedna od takvih banaka gde i Pokrajina Vojvodina i Republika Srbija imaju učešće i upravo zbog problema u toj banci, Narodna banka Srbije nas je obavestila kao akcionara o tim problemima i pitala šta ćemo da činimo sa time.

44/1 BD/CG 18,35-18,45

Dakle, velika je razlika i prosto je odgovor. Nema nikakve mistike. Ne znamo šta se dešava u stranim bankama. O tome jedino vodi računa Centralna banka, ali moramo da znamo šta se dešava u bankama gde država, odnosno Republika Srbija ima učešće.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite, gospodine Vučiću.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Svojevremeno, razgovarajući sa vašim ocem, razgovarajući sa Velimirom Ilićem, koji su imali određena saznanja oko tzv. kiparske afere, stekao sam određena saznanja, određeni uvid, ali nedovoljno da bih mogao na ozbiljniji način u ovom trenutku to da komentarišem.
Hoću da vam kažem jednu stvar, što su svi oni mogli da primete u tom periodu, mislim čak i gospodin Dinkić. Kipar je nama možda najbliža zemlja u EU, možda nam je jedan od najvećih prijatelja, ali kada tražimo međunarodno-pravnu pomoć, mi imamo najozbiljniji problem upravo sa kiparskim bankama. Dakle, šta god da tražite, ko je prebacio novac Šarićevim kompanijama, ne možemo da dobijemo odatle odgovor. Mi se onda snalazimo i tražimo od drugih službi u svetu koje imaju drugačije odnose i drugačiju mogućnost i veća tehnološka znanja i moć da bi nam po tom pitanju pomogli.
Ne postoji bilo kakav razlog da se u predmet na ozbiljan način ne uđe. Samo želim da sa svoje strane izrazim neku vrstu lične skepse, jer vidim koliko se mučimo oko nečega što bi trebalo da bude najjednostavnije, a da vam ne govorim da, kao što znate, iza svake od tih firmi koja prebacuje milionske iznose sa računa na račun, nigde nećete videti pravog vlasnika računa i sve su advokati i advokatske firme. To su uglavnom uzete najbolje advokatske firme, jer ti ljudi perfektno poznaju zakon, znaju kako to da provuku kroz i u skladu sa pravnim normama, a da se u stvari sve vreme rade, ne uvek, naravno, ali neretko i poslovi koji nisu moralni ili koji bi u mnogim zemljama bili okarakterisani kao protivpravni. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.
OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Vučiću na pitanju koje donekle predstavlja mogu reći i deo dokaznog materijala te iste krivične prijave pred Tužilaštvom za organizovani kriminal.
Sa druge strane, pošto ću postaviti još jedno pitanje, moram pre svega da naglasim da je DHSS od momenta svog postojanja uvek bila zagovornik borbe protiv kriminala i korupcije, tako da ćemo i ovako najavljenu borbu, sa kojom se već otpočelo, uvek rado podržati.
Moje sledeće pitanje takođe je upućeno gospodinu Aleksandru Vučiću – kada će se ispitati druga pljačka veka zvana "Nacionalna štedionica", o čijim kriminalnim aktivnostima je javnosti takođe predočavala DHSS, o čijim kriminalnim aktivnostima je predočavao pokojni dr Vladan Batić i koji je zbog iznošenja istine o svim kriminalnim aktivnostima "Nacionalne štedionice" bio prisilno pritvoren, odveden prisilno u Centralni zatvor, bez donošenja i bez uručivanja rešenja o četvoročasovnom zadržavanju, iz koje je prethodno izveden Mališa Jeftović, onaj čuveni ubica trogodišnjeg deteta i u tu istu ćeliju stavljen Vladan Batić da bi se dodatno ponizio, koji je kasnije, takođe neću navesti, da je zbog neosnovanog lišenja slobode na ime naknade nematerijalne štete dobio toliko mizernu sumu da je neću ni izgovoriti?

44/2 BD/CG

Takođe me interesuje, budući da je gospodin Vučić to najavio, kada će se pokrenuti ispitivanje svega onoga što je činjeno oko "Nacionalne štedionice"?
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite, gospodine Vučiću.
ALEKSANDAR VUČIĆ: "Nacionalna štedionica" je jedan od onih predmeta o kojima sam govorio. To je sve što mogu da vam kažem. Nema više detalja o kojima bih mogao da govorim. To je sve.
Želim da vam kažem pošto je to verovatno usmereno na priču – tu je ovaj ili onaj krivac, pa zato neću ići do kraja, želim da vam kažem da su članovi Vlade, za koje bi neko pomislio da bi želeli da se zaštite, insistirali na tome da se sve sprovede do kraja da bi sve bilo potpuno jasno i transparentno za svakoga u našoj državi. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite, gospođo Batić.
OLGICA BATIĆ: Zahvaljujem gospodinu Vučiću na odgovoru. Znamo ko su ti članovi Vlade koji su tražili da se ispita "Nacionalna štedionica".
Neću govoriti o prvostepenoj presudi koja je izrečena Haradinaju, ali budući da sam čula, a čini mi se da sam sasvim dobro zapamtila da je gospodin Vučić rekao da će predstavljati našu zemlju i da će reći svoj stav o Haškom tribunalu, ne bi bilo zgoreg da u ime DHSS i tom prilikom možete to i vi da upotrebite, da je Vladan Batić bio jedini ministar pravde koji je na preko 40.000 stranica materijalnog dokaza Haškom tribunalu odneo i predao upravo protiv Ramuša Haradinaja i čelnika OVK. Možete to da pitate, kao što možete da pitate i za 30.000 stranica isto dokaznog materijala, koji je isto Vladan Batić odneo protiv Tačija. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
BOJAN ĐURIĆ: Prvi potredsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste, gospodine Vučiću, u jednom trenutku pominjali sina. Vrlo cenim što ste rekli da vam je najvažnije u ovoj trenutku kako će buduće generacije gledati na ono što se u Srbiji danas dešava, kako ćemo se izboriti sa nekim problemima iz prošlosti, kakve će biti posledice u našem društvu različitih stvari koje su nam se dešavale, koje se danas na neki način ili u ovim trenucima završavaju. Pretpostavljam da ste tu mislili na efekte presuda ili presude Haškog tribunala i na sve ono što nas očekuje u narednim nedeljama kada je u pitanju rešavanje kosovskog pitanja.
Kažem, taj vaš stav cenim, ali moram da vas upozorim na nešto što se paralelno sa onim što vi govorite dešava u ovom društvu. To je atmosfera koja ne ide za onim ili ne ide u onom pravcu koji vi danas ovde na neki način promovišete. Čak deo pitanja koji dolazi iz ove sale, pa i poslanika vaše poslaničke grupe, mislim da je potpuno suprotan od toga.
Vi ste u jednom trenutku rekli da ste predložili veće iznose pomoći haškim optuženicima da biste naišli na osude nekih političkih partija. Ne razumem zašto neke političke partije misle da se haška nepravda ispravlja ili neka buduća haška pravda jača tako što bismo mi posebno pomagali ili pokušavali da se preko svake mere, na silu ako hoćete, izborimo za oslobađajuće presude onih koji su pripadnici našeg naroda, a optuženi ili osuđeni u Hagu. Mislim da to nije suština pravde.

44/3 BD/CG

Vi ste govorili, svi smo o tome govorili pre nekoliko nedelja kada je izrečena oslobađajuća presuda u slučaju Markač – Gotovina, da se tu radi o žrtvama, o ljudima koji su stradali u "Oluji" i neposredno nakon nje. Oni neće imati nikakvu posebnu korist ako neko iz Srbije ko je pred Haškim tribunalom bude oslobođen ili mu bude ublažena kazna. Njima je potrebna neka druga vrsta satisfakcije.
Moje pitanje bi uvek bilo – da li ova Vlada nešto čini da ojača recimo naš sud za ratne zločine, naše Tužilaštvo za ratne zločine? Koliko će otići dalje ili napred u svom interesovanju za neke od postupaka koji se vode recimo u ovom trenutku u Hrvatskoj? Bio sam šokiran koliko je malo interesovanje u domaćoj javnosti, recimo, za taj slučaj "Kerestinec", sada za slučaj "Novska". To su ključni slučajevi, a ne da ovde isterujemo pravdu na nivou Milana Milutinovića i nekoga sa hrvatske strane.
Meni je svaki zločinac jednak, svaki onaj koga Haški tribunal osudi ili oslobodi, poštujem u smislu pravne odluke, ali me pre svega zanima situacija u moj zemlji. U ovom trenutku imate na sajtovima ozbiljnih medijskih kuća u ovoj zemlji organizovane pozive na linč nekih društvenih ili političkih organizacija, konkretno "Dveri". To imam pred sobom u ovom trenutku. Oni kažu da najavljuju, da počinju da prave spisak haških zločinaca, odnosno spisak odgovornih državljana Srbije u slučaju "haška izdaja" i da će ga predočiti javnosti narednih dana.
Nisam siguran da ni vi ni ja, ni bilo ko u ovoj sali, želi da živi u takvoj zemlji. Onda neće biti sreće ni za one koji su bili žrtve ratova na srpskoj ili na bilo kojoj strani, ali i za nas koji, nadam se, zajedno pokušavamo da izgradimo bolju budućnost, bez obzira da li za svoju decu ili za neke druge generacije. To je suština moje današnje intervencije.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Vučiću, izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: U većini onoga što ste rekli, ili sa najvećim delom onoga što ste izgovorili, mogu da se saglasim. Ima nekoliko stvari koje bih dodatno da objasnim i eventualno neslaganje. Nisam rekao da je bilo potrebno da se da više novca, nego sam rekao – šta god da je bilo ko predložio, da bi uvek u Srbiji bilo takvo stanje u kojem ne bismo postigli saglasje, ne bismo postigli jedinstvo.

45/1 AD/MĆ 18,45-18,55

Ponavljam još nešto, čuo sam od prijatelja i onda sam o tome dugo razmišljao, valjda sam pod tim utiskom, razmislite ljudi, sve građane Srbije molim, a koja je to stvar koja nama treba da se dogodi da bismo svi bili zadovoljni? Nema je.
Zašto mislim da je bilo važno da vodimo računa o tome? Bilo je važno, ne zbog njihovih pojedinačnih sudbina, već zbog toga što su neki od tih ljudi koji su gonjeni pred Haškim tribunalom, ili koje danas gone pred Haškim tribunalom su bili predsednici država, predsednici parlamenata, glavnokomandujeće vojske i to je ostavljalo dugoročne posledice za našu državu. Nije bila u pitanju njihova lična sudbina. Zato je, između ostalog, obaveza države da brine i o ličnim sudbinama, ali je obaveza države, pre svega, da vodi računa o sebi, o svom opstanku i o svom napretku.
Imam još jedno psihološko obrazloženje i objašnjenje zašto kod nas niko ne zna gde su Varivode, šta se dogodilo porodici Zec, šta se dogodilo mnogim drugima? To je zato što mi Srbi negde uvek volimo velike teme. Uvek volimo najveće teme i svetske probleme da rešavamo.
Zato sam i danas apelovao da se bavimo običnim ljudima, da se bavimo njihovim problemima, da vidimo koliko možemo da pomognemo Srbima iz Hrvatske na ostvarivanju njihovih imovinskih prava, koliko možemo da pomognemo u tome da se ljudi vrate na svoja ognjišta, koji hoće da ostvare materijalnu naknadu za sve ono što su izgubili.
Kada govorim o budućnosti, zaista mislim da nam je potrebno mnogo toga da promenimo u onome što nazivamo "majn set" ili kako god hoćete, da ljudima pokažemo da smo razumeli poruke, pa makar time pogazili deo onoga što smo radili i govorili u životu. Sa time nemam problem, i svoju grešku da priznam, ni da se izvinim za bilo šta što sam loše počinio, ali to isto očekujem od drugih. Mislim da je veoma važno da gledamo u budućnost i da razmišljamo – šta će neka naša reakcija da nam uradi za budućnost?
Imaćemo tu sednicu Saveta bezbednosti, da li će biti 4, 5, 6. nije ni važno, i sve ćemo mi njima lepo da skrešemo u brk. Pitam vas – a sedmog, osmog? Mali je efekat. Zato nisam neko ko je zaluđenik, koji će da dobije posle toga zato što im je to skresao u brk, već da vidimo – izvinite, šta radimo tog sedmog, šta radimo osmog i šta ćemo posle toga, kako da obezbedimo više posla i kako da obezbedimo bolji život?
U tom smislu, očekujem i od vas takvu vrstu pomoći, ali i mi ćemo i dalje sebe morati da menjamo. To očekujemo i od svih drugih i to očekujemo od ljudi u Sribji koji treba da znaju da nam ništa s neba neće pasti, da ne možemo da budu izdržavana država i da nismo zaslužili da, ako ne radimo dovoljno i ako ne radimo više, da živimo mnogo bolje.
To što imamo najniže plate u regionu je rezultat, tačno je, nesposobne Vlade. Mi mislimo bivše, neki misle ne znam koje, a nije ni važno, ali rezultati rada svih nas. Ukoliko to budemo uspeli da promenimo, mislim da će rezultati u budućnosti biti drugačiji.
Inače, apsolutno sam saglasan da, što se tiče Tužilaštva za ratne zločine, ono što mislim da je veoma važno to je da im se niko ne meša u posao, da ih niko ne zaustavlja da gone zločince koji pripadaju našem narodu, ali ih niko ne zaustavlja da gone zločince, ili osumnjičene, ili okrivljene koji pripadaju nekim drugim narodima. Mislim da je to važna tekovina na koju možemo da budemo zaista posebni pred svima u Evropi i svetu. O tome, izvinite, mislim da se prilično razlikujemo od mnogih u regionu, iako vidim da i neki u regionu u tom pogledu dobrano napreduju. Hvala vam najlepše.

45/2 AD/MĆ

PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Đuriću, izvolite.
BOJAN ĐURIĆ: Hajde da se složimo da su svi ti problemi o kojima govorite, pa i ti koji su vezani za svakodnevni život ljudi, za ekonomiju, citiraću vas – posledica tog pogrešnog "majn seta" iz prošlosti.
Slažem se da moramo da učinimo sve da to promenimo, ali mislim da to mora da se desi po dubini. Zbog toga sam na ovaj način reagovao, zbog toga što smo već prolazili kroz situacije kao država ili kao društvo, da najviši politički vrh i delo političkog vrha, iz različitih razloga, suočen sa nemogućnošću da se opstaje na pogrešnoj politici i tu politiku promeni, preokrene, a da se ispod toga ništa od toga ne dogodi. Tako nam se završio rat u Bosni, tako nam se završio rat u Hrvatskoj, ako hoćete tako nam se završio rat na Kosovu 1999. godine. Preko toga smo prekrili, ili to smo prekrili nekom tišinom i ništa u svom društvu nismo uradili da o tome razgovaramo, da se sa time suočimo i onda nam se sve to vratilo, sručilo u lice posle nekoliko godina.
Zbog toga, nijedna od tih tema nije razjašnjena i zbog toga je moguće da ipak vaš funkcioner, zvaničnik ovog parlamenta, gospodin Drecun, vrlo otvoreno dovodi u pitanje, i rekao bih, napada rad Tužilaštva za ratne zločine. O toj vrsti lošeg uticaja, ili nedozvoljenog uticaja govorim.
Da iskoristim priliku, i vi ste govorili o onome što mora da bude suština rada Vlade, a to je bolji život ljudi. Mnoge greške koje su se desile u našoj ekonomiji, pa i izvori masovne korupcije su takođe bili povezani sa ratnim događajima u prošlosti, sa činjenicom da nismo bili uređena zemlja, da nismo imali u potpunosti definisane svoje granice. Gospodine Vučiću, bili su i još uvek su delimično posledica toga što smo pokušavali da dobijemo neku vrstu političke podrške za svoju politiku na pogrešnim stranama ili dajući za uzvrat svoje ekonomske resurse.
U ovom parlamentu puna dva meseca pokušavam da saznam kolika će biti rudna renta na naftu eksploatisanu u Srbiji od 1. januara 2013. godine? Ministar Bačević je prvo najavio, i to je pitanje za vas, gospodine Bačeviću, prvo ste najavili da o tome morate da razgovarate sa ruskom stranom i da srpska i ruska strana imaju različita stanovišta o tom pitanju. Onda sam vam postavio i formalno pitanje u parlamentu. Dobio sam od vas vrlo čudan odgovor, moram da priznam, čak i pravnički čudan, gde vi citirate odredbe sporazuma koje govore o tome, da će snižen iznos rudne rente od 3% biti primenjivan dok se ne dostigne isplativost investicija koje ruska strana čini u Srbiji. U zaključku tog odgovora mi onda kažete da će se renta od 3% primenjivati do isteka sporazuma. Znači, narednih 26 godina. To je vaš odgovor i imam vaš odgovor sa pečatom ministarstva i vašim potpisom.
Nekoliko dana posle toga, drugi član Vlade, ministarka energetike je govorila na drugačiji način i govorila je o tome da Srbija smatra da je, pre svega, završetkom investicija u Pančevu, dostignuta isplativost investicija. To je ozbiljna suma. Na 30 godina je to na oko milijardu evra.
Šta se u ovom trenutku dešava? To je jedna od posledica tih političkih, geostrateških, kakvih god hoćete, grešaka u prošlosti. Ne govorim o tome slučajno danas. Ponovo slušamo priče o tome da moramo svoj neuspeh u evropskim integracijama ili izazova u evropskim integracijama, da kompenzujemo na drugoj strani.
Nisam za to da mi vodimo prozapadnu ili proistočnu ekonomsku politiku. Samo sam za to da vodimo politiku čistih računa, transparentnu i unapred poznatu.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

45/3 AD/MĆ

ALEKSANDAR VUČIĆ: Kratko ću odgovoriti na dva vaša stava.
Što se tiče razmene argumenata koje su upotrebili gospodin Drecun i Tužilaštvo, predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, ne mogu da se složim sa vama kada je u pitanju bilo kakav pritisak. Gospodin Drecun, kao narodni poslanik, ima pravo da iskaže svoj stav, ima prava da kaže šta misli o tome.
Da nije reč o pritisku, vidite i po tome, da to što je on izgovorio, nije proizvelo ni političke, niti bilo kakve druge posledice. Ali, izvinite, ne mogu da se složim s tim da nema prava da izgovori svoj stav ili svoje mišljenje o tome. možda je moje mišljenje drugačije, čak ga nisam pozvao ni telefonom da o tako nečemu razgovaramo. Mislim da je prirodno, normalno, čak i racionalno na takav način razgovarati.
Ne mogu da se složim sa odgovorom Tužilaštva za ratne zločine. Da su rekli nešto drugo, razumeo bih, ali to je pritisak na rad. To uopšte nisam doživeo kao pritisak, niti je to moguće. To znači da, šta god da kažete protiv bilo koga, to znači da je to pritisak na ne znam šta. Znači, danas ste nešto rekli protiv mene, to je pritisak. Pa šta. To je prirodno u normalnim i demokratskim zemljama.
Što se tiče neuspeha na putu ka EU, što moramo da kompenzujemo na drugoj strani, moram da kažem da je to jedna od stvari u kojima je Vlada veoma uspešna, govorim o saradnji sa svetom. Mislim da nikada Vlada nije imala, govorim ovih poslednjih nekoliko godina, da se ne vraćam u 2000. i 2001. godinu, kada je postojala svakako mnogo povoljnija klima, ali da nikada u ovom vremenu nije postojala bliža, bolja saradnja i, rekao bih da je to očigledno i po izveštajima koji stižu i po izveštajima koji će stići 13. decembra iz EU, ali i iz Ruske Federacije. I ljudi iz Evrope, bilo da su iz Nemačke ili bilo koje druge evropske zemlje, niste čuli ili niste videli da mogu da kažu da sa Vladom ne sarađuju ili da neće, ili da je ta saradnja loša, ili da je na nižem nivou, kao što ste mogli juče da čujete od potpredsednika ruske Vlade, koji je javno rekao da sa ovom vladom može da napravi najbolju moguću saradnju što u prošlosti nije mogao. To je ipak jedan rezultat za respekt ostvarila.

46/1 AL/LŽ 18.55-19.05

Da li može bolje? Uvek može bolje, ali mislim da i u tom smislu posmatrajući stvari situacija je bolja nego što je bila ranije.
Ovo oko rudne rente zamoliću resornog ministra da vam odgovori.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Bačeviću izvolite.
MILAN BAČEVIĆ: Vi ste se, poslaniče, u svom pitanju u stvari pozvali na odgovor. Nisam mogao da licitiram da li će se vama odgovor dopasti ili ne, ali je činjenica da je ono što ste dobili pravno stanje stvari vezano za vaše pitanje.
Ako mogu da vam još nešto pojasnim, verovatno mislite na član 13. tog sporazuma. U članu 13. taksativno je navedeno šta se sve smatra pod pogoršanim uslovima poslovanja. Činjenica je da je 3% rudne rente privilegija za korisnika tog prava. To je nešto što je ova vlada zatekla, i Ministarstvo rudarstva i prirodnih resursa i Ministarstvo energetike.
Ako me pitate privatno šta mislim da li je ta renta niska, mislim da jeste. Želeo bih da bude viša. Želeo bih i da bude 5 i 7%. Želeo bih na kraju krajeva da bude i 20% kao što je u Rusiji ili Kanadi, ali imamo takav međudržavni sporazum koji nas obavezuje. Ne možemo nešto da menjamo što je pisano. Ne vidim neku naročitu štetu. Mogu odgovorom, odnosno kontra pitanjem da pitam vas kako ste izračunali da je reč o milijardi ili dve? Šta ako se u perspektivi pokaže da rezultati istraživanja nafte i gasa pokažu da nafte i gasa u našoj zemlji nema dovoljno i da će to pogoršati poslovanje te kompanije. Onda vaša matematika sama od sebe pada. Isto tako, ne želim
da negiram da to može da bude i više. Činjenica da taj odgovor koji ste dobili je pravno formulisan i to je pravo stanje stvari.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima Bojan Đurić.
BOJAN ĐURIĆ: Očekivao sam da druga ministarka odgovori.
PREDSEDAVAJUĆA: Ministarka Mihajlović. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Pošto ste me pomenuli, delom ste preneli ono što sam rekla, ali činjenica je sledeća – da su se u Srbiji zaista velikom brzinom, mnogo bržom nego što je to uobičajeno eksploatisali i nafta i gas iz naših naftnih polja. Činjenica je takođe da danas od naftnih derivata koje pravi naftna industrija "Gaspromnjeft" gotovo blizu 50% jeste upravo domaća nafta. Činjenica je da je po tom energetskom sporazumu rudna renta bila 3% i u tom članu koji je pomenuo ministar se navode takse, porezi koji ne mogu da se menjaju. Činjenica je takođe i ozbiljno pitanje – da li je rudna renta taksa? Mislimo da nije.
Zaključci Mešovitog komiteta rusko-srpskog, održanog pre možda 10 dana, kaže sledeće - da će se nastaviti razgovori i da će se utvrditi metodologija isplativosti investicija "Gaspromnjeft" u Srbiji? Kada zajednički utvrdimo metodologiju da li su svoju investiciju isplatili ili ne govorićemo o visini rudne rente. Rudna renta je mnogo viša u svim drugim zemljama, i u okolnim zemljama, naravno i u Rusiji. Rudna renta nije samo preko 20% u Rusiji. Postoji čak i izvozna taksa koju oni tamo plaćaju. Verujem da treba da se za dužnom pažnjom ponašamo prema našim prirodnim resursima, a kao što sam vam rekla na osnovu zajedničkih dogovora stručnih timova i Ministarstva prirodnih resursa, ali i Ministarstva energetike videćemo kolika rudna renta može biti.
Po našem Zakonu o rudarstvu rudna renta je 7%.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Đuriću imate dva minuta.

46/2 AL/LŽ

BOJAN ĐURIĆ: Neću postaviti pitanje, jer Vlada ne može da odgovori.
Vidite, gospodine Bačeviću, u tome i jeste problem. Niko nije zatekao energetski aranžman. Taj aranžman je usvojila Skupština Srbije i vaša politička partija je za taj sporazum glasala, kao i velika većina političkih partija. Liberalno demokratska partija je glasala. To nije stvar koja je pala sa neba. Nije prirodna nepogoda. To je bila politička odluka. Upravo o tome sam govorio. Srbija je ušla u aranžman koji nije jasan. Na pola aranžmana moramo da tumačimo kako ćemo ga primenjivati i to u odnosu u kome smo mnogo slabiji od samog početka. Jasno je da Srbija i Rusija nisu uporedive zemlje i kada je u pitanju politička i ekonomska moć, a pogotovo Srbija u stanju u ovakvoj ekonomskoj situaciji mnogo da bira. Istovremeno u tim razgovorima pokušava da dobije što povoljniji kredit za sebe. Zbog toga je o tome politički trebalo da se misli 2008. godine. Ta greška je napravljena 2008. godine, jer je i kroz taj aranžman tadašnja vlast i ogroman deo tadašnje opozicije ili patriotske opozicije pokušavao da nađe kompenzaciju u Rusiji za neke neuspehe koje su imali u drugim segmentima svoje politike. U tom smislu sam pominjao Rusiju kao eventualnu kompenzaciju za neuspeh evropske politike.
To je bila moja intervencija u ovom smislu. Ne možemo na taj način da se ponašamo. Ovim aranžmanom i mnogim drugim aranžmanima će biti okrnjeni mnogi efekti Zakona o javnim preduzećima, koji pominjete, ili efekti nekih drugih zakona. To je bilo ono o čemu sam želeo da govorim.
Šteta je milijardu, ako govorite po današnjim podacima. Ako bi pitali građane u okolini Zrenjanina ili građane u okolini Kikinde oni bi vam verovatno rekli da neće biti nafte za eksploataciju ni u narednih pet godina, s obzirom na veličinu, jačinu i tempo kojim im ruski partner crpi naftu iz tih nalazišta, ako već hoćete da otvarate tu temu. Tako nastane godišnja šteta od nekoliko miliona evra samo na tom području.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.
Poštovani narodni poslanici, sa poslaničkim pitanjima smo počeli u 16,15 časova i mislim da je u redu da završimo u 19,15 časova.
JOVAN PALALIĆ: Danas je na ovoj sednici mnogo govoreno o podelama i razlikama u našem društvu, o činjenici da ne možemo da se dogovorimo o elementarnim, osnovnim vrednostima i stvarima i jedna od tema koja je ovih dana poprilično zaokupljala pažnju Narodne skupštine i jedna od podela koja postoji i u političkoj javnosti i kod narodnih poslanika upravo ovih dana je bila aktuelna, a to je - šta je to Ustav Srbije? U tom smislu moje pitanje će ići potpredsedniku Vlade, jer mislim da je jako važno da Srbija počne da funkcioniše kao organizovano i pravno uređeno društvo.
Osnovno pitanje je da raspravimo o tome šta je to Ustav i da li se poštuje Ustav? Pre četiri meseca Ustavni sud RS je doneo odluku o neustavnosti 22 odredbe Zakona o nadležnosti AP Vojvodine. Jedna od važnijih, možda najvažnijih institucija, najvažniji sud u Srbiji od strane predstavnika onih koji su doneli neustavan zakon proglašavan je anticivilizacijskim sudom, sudije su proglašavane neznalicama, pozivano je na promenu Ustava, pozivano je na internacionalizaciju pitanja Vojvodine, pa se govorilo da je to nasrtaj anticivilizacijskih snaga na autonomiju Vojvodine. Sve je to govoreno sa ciljem da se ne poštuje Ustav Srbije i da se taj zakona stavi van snage.

46/3 AL/LŽ

Kao što vam je poznato DSS je još pre tri godine pokrenula postupak za ocenu ustavnosti tog zakona i Statuta Vojvodine i u isto vreme je podnela predlog novog zakona o utvrđivanju nadležnosti. Nažalost, to moram da kažem Vlada umesto da je koristila svoja ovlašćenja vršeći vlast na celoj teritoriji Srbije, pa i na prostoru Vojvodine, pregovarala sa predstavnicima pokrajinskih institucija o tome kako da se izađe iz tog tzv pravnog vakuma koji je nastao odlukom Ustavnog suda.
Smatramo da to nije bio dobar korak i da je Vlada morala da koristi ovlašćenja kao jedini nadležni organ da sprovede odluku Ustavnog suda bez obzira na pritiske, izjave i pretnje koje su se čule iz Vojvodine, a posle toga iz Evropske komisije, a koje su imale za cilj da opstruiraju ovu odluku.
Moje pitanje je – zašto Vlada RS do danas nije uputila Narodnoj skupštini novi predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine?

47/1 TĐ/VK 19,05-19,15

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministar Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ne znam zašto nismo uputili taj zakon. Prihvatam krivicu. Što se tiče pregovora sa Vladom Vojvodine, moram da kažem da namera mojih kolega u Vladi je bila da pokažu dobru volju da se svi problemi rešavaju, a ne da pregovaraju sa njima. Nemamo mi o čemu da pregovaramo sa njima. Nismo mi zaraćene strane ili ne zna šta, pa da sa njima pregovaramo. U ovoj zemlji postoji Ustav i Ustav se poštuje. Zna se šta su čije nadležnosti.
Kao što sam rekao nekima ovde iz poslaničkih klupa da mogu da viču koliko god hoće o selektivnoj borbi, o selektivnoj pravdi, o selektivnom nečemu ne bi li sebe zaštitili u budućnosti, neće se time zaštititi. Sada vam kažem, Ustav Republike Srbije će se poštovati jednako u Novom Sadu koliko i u Kragujevcu i Nišu, bez ikakva razlike. Lepo je da predstavnici naše vlade razgovaraju sa predstavnicima pokrajinske administracije. Lepo je da se neko složi. Može i da se ne složi. Moram da kažem – baš nas briga. Ustav i zakoni Republike Srbije sprovodiće se u svim ovim mestima o kojima sam govorio na potpuno jednak način. Dakle, u skladu sa tim, pogledaću i proveriti kompletnu pravnu proceduru i da vidim na koji način možemo da reagujemo.
Što se tiče odluka Ustavnog suda, odluke Ustavnog suda su za nas neprikosnovene šta god o tim odlukama mislili. Tako mora da se ponaša svaka ozbiljna država, ali rekao bih i svako ko misli da predstavlja državu mora na takav način da se ponaša. Tu nema igre i neće biti igre. To što će neko zato što je sponzor nekog medija Razvojna banka Vojvodine ili neko drugi i ko misli da će lakše da govori protiv nekoga iz Vlade ili da će oni da naprave nekakav front protiv bilo koga, moram da kažem da nisam naročito fasciniran i ne mnogo uplašen. Neka rade svoj posao, a država će da radi svoj posao.
Možda ste primetili da imam manje trpeljivosti za loše argumente, ponekad bih rekao i drskost pojedinih predstavnika vlasti na nekim nivoima, te izbegavam takvu vrstu razgovora sa njima, jer mislim da im time šaljemo poruku da Ustav i zakoni ove zemlje moraju da važe jednako i da se o tome ni ne razgovara, ni ne pregovara. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
JOVAN PALALIĆ: Jako je važno to što ste rekli. Upravo ovih dana u Skupštini raspravljamo u kojoj meri se od strane pokrajinske administracije sprovodi odluka Ustavnog suda. Imali smo priliku da čujemo da niz institucija, koje je Ustavni sud osporio, postoje u pravnom životu, u pravnom prometu. Osim toga, pitao sam i ministra Dinkića, na moje pitanje pokrajinskom sekretaru – zašto finansirate Nacionalni park Fruška gora, odgovor je bio zato što Vlada Republike Srbije, na osnovu odluke Ustavnog suda, nije preuzela te nadležnosti. Jako je važno da se uspostavi vrlo jasan princip. Očekujem da će tako biti na osnovu ovoga što ste sada rekli da ne može Vlada Republike Srbije da pregovara sa nižim organima vlasti o poštovanju Ustava. Ustav može samo da se poštuje.
U tom smislu, moje sledeće pitanje je da li će Vlada Republike Srbije saglasno ovim nadležnostima koje ima, kada je u pitanju sprovođenje odluka Ustavnog suda, te nadležnosti primeniti i videti da li su predstavnici pokrajinske administracije ispoštovali u potpunosti odluku Ustavnog suda ili su pokušali na drugačiji način da zadrže rešenja koja su bila u odluci Ustavnog suda sporna, a sada nastavljaju dalje? Recimo, kancelarija u Briselu je sada preimenovana u odeljenje
47/2 TĐ/VK

pokrajinskog fonda za evropske poslove. Da li je to poštovanje odluke Ustavnog suda ili nije? Da li je poštovanje odluke Ustavnog suda postojanje tzv. vojvođanske akademije nauka i umetnosti? To su suštinska pitanja.
Danas smo svedoci sledeće stvari. Dobra volja od strane Vlade da razgovara sa onima koji nisu poštovali Ustavni sud i Ustav završila se time da danas u Narodnoj skupštini ti isti vas optužuju da ne poštujete Ustav, pa vam šalju niz zakona, niz amandmana koje nisu imali hrabrosti da pošalju u prethodne četiri godine, a za ta loša rešenja i kršenje Ustava su glasali.
Za DSS je nesporno da Vojvodina treba da dobije 7%. Jednostavno se mora stati toj dvoličnosti i tom nepoštovanju Ustava. Sada insistiramo i sada vam ovo pitanje postavljamo, jer je previše vremena prošlo od toga i DSS će izaći sa svojom inicijativom u želji da se to pitanje što pre reši. Svima nam je zajednički interes da izgradimo Srbiju kao pravnu, stabilnu i odgovornu državu gde će svaki nivo vlasti imati svoja ovlašćenja i svoje nadležnosti i gde neće biti političkih turbulencija i stvaranja veštačkih kriza prilikom promene vlasti samo zato što su drugi ljudi na različitim nivoima vlasti.
Ovo je idealna prilika da se taj princip uspostavi. Odluka Ustavnog suda, ovlašćenje Vlade i nadležnosti jednog nivoa vlasti, kao što je AP Vojvodina.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Hoću pre svega da vam se zahvalim na postavljenom pitanju i da pokušam da na nekoliko stvari odgovorim. Ponavljam onu stvar koja je najvažnija, a to je da će se Ustav Republike Srbije poštovati.
Sa druge strane, imali smo mnogo problema, jer neki zbog svojih ličnih ili partijskih političkih interesa misle da mogu da prave državu u državi i da time govore kako su oni mnogo dobri i da onda svoje probleme, ne samo na pokrajinskom nivou, već i na pojedinim gradskim, opštinskim nivoima uzdižu na najviši državni nivo. Podsetiću vas, primetili ste to sigurno, da su pojedini mediji koje oni kontrolišu izveštavali javnost o tome – palo je Užice, možda će da padne još nešto. Gde je palo? Nije u ruke okupatora palo. Valjda svi mi koji pobedimo DS smo okupatori i ne smemo da ih pobedimo nikada i nigde. Neki kao da su srasli sa foteljama u ovoj zemlji, kao da su rođeni u tim foteljama i te fotelje samo njima smeju da pripadnu. U skladu sa tim se i ponašaju.
Današnji odgovori gospodina Radomana, žao mi je što nisam mogao da budem prisutan, gospodin Dinkić je ovde predstavljao Vladu, ali način na koji su se oni ophodili, način na koji se oni ponašaju prema Vladi Republike Srbije, prema državi Srbiji pokazuje da oni lažno žele da ukažu ili pokažu brigu o očuvanju interesa Vojvodine, Vojvođana, Srbije, a u stvari ih ništa drugo ne interesuje sem partijskih interesa, ama baš ništa drugo. Da se nastavi sa prstima u medu, kao što je bilo i do sada. To je jedini interes i ništa drugo. Sve je pokriveno velom velikih regionalnih, demokratskih i ne znam kakvih još interesa.
Dakle, u skladu sa tim, na stranu naše političke strasti, naša politička borba, autonomija Vojvodine je zagarantovana Ustavom. U skladu sa Ustavom i pozitivnim zakonima biće sprovedena u delo. Sve što je Ustavni sud proglasio i za sve što je rečeno da su određene zakonske norme u suprotnosti sa Ustavom, te norme ne mogu biti niti sprovedene u delo. Naš je posao, naša je obaveza i nemamo ni jednu drugu mogućnost. Tako moramo da se ponašamo, jer tako odgovorni ljudi, odgovorna vlast jedino sme i jedino može da se ophodi prema svojim građanima i prema svojim institucijama.

48/1 MO/VZ 19.15-19.20

Podsetiću vas da smo ove godine kao primer, i time ću završiti, imali nekoliko važnih svetkovina u Novom Sadu, nekoliko važnih datuma koje smo obeležavali, posebno u novembru mesecu, o ulasku srpske vojske i o datumima prisajedinjenja Bačke, Banata i Srema Srbiji. Na mnogima od tih proslava, na nekima jesu, a na nekima nisu bili predstavnici pokrajinske administracije. Šta je bio razlog da ne prisustvuju? Imali su, kako kažu, fiziološki problem da budu prisutni sa nekima iz drugih stranaka. Valjda zato što su izgubili vlast u najvećem gradu severne srpske pokrajine.
Ne znam kakvi su im fiziološki problemi, ali znam samo koliko su problema stvorili građanima Vojvodine i građanima Srbije. U fiziološke probleme valjda ne treba niko da im ulazi, ali osećam tu vrstu ljudskog prezira i otpora prema onima koji misle da tako neodgovornim ponašanjem, a valjda zato što su oni negde iznad nas, valjda zato što su oni pametniji, lepši ili urbaniji, jer su to sami sebi dodelili u prethodnom periodu, imaju pravo da nas na svaki način ponižavaju, da na svaki način o svim ostalim građanima Srbije, o građanima Vojvodine govore sa nipodaštavanjem. Moram da vam kažem da se ta praksa prekida. Nisu oni nadljudi, a mi njihove sluge. To što su zamislili da je moguće, koristeći i zloupotrebljavajući političku moć i novac građana Vojvodine i Srbije, u budućnosti taj film više neće moći da gledaju. Hvala najlepše.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima gospodin Palalić.
JOVAN PALALIĆ: Čitava današnja rasprava je bila posvećena upravo toj ključnoj temi podela kod nas. Zaista, kada se sagleda stanje na različitim nivoima vlasti i kada se sagleda stanje o reakcijama na presude koje su došle od strane Haškog tribunala, o čemu ste vi govorili, gde verujem da je konačno svakome jasno kakav je stav i kakva je politika zapada prema Srbiji, nažalost, upravo ove situacije oko presuda i atmosfera koja se stvara u pojedinim lokalnim samoupravama, u AP Vojvodini, govori o tome da ćemo teško uspostaviti to preko potrebno jedinstvo oko osnovnih stvari, o kojima kao društvo i kao narod treba da se dogovorimo.
Neko je ovde pomenuo finansiranje. Kako bi javnost reagovala da su se odvojila značajna sredstva za pomoć našim građanima koji su se našli pod udarom Haškog tribunala? Možda bi oni koji to pitanje sada ovde pokreću reagovali na isti način kao kada je donet Zakon o pomoći porodicama Haškog tribunala 2004. godine. To je bila jedna opšta histerija protiv svih onih u Narodnoj skupštini koji su taj zakon usvojili. To su ti pravi primeri ko su ti ljudi i koji su to segmenti društva koji produbljuju podele i koji, nažalost, neće doprineti da se naše društvo okupi.
Verujem da će upravo ove poruke koje smo sada čuli, da je Ustav najvažniji i najsvetiji pravni akt jedne države, biti u potpunosti poštovane, bez obzira na kom nivou se on primenjuje, da li je to Vlada Republike Srbije, da li je to pitanje KiM, da li je to Vojvodina ili lokalne samouprave. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Imajući u vidu da je sada devetnaest časova i skoro dvadeset minuta, završavamo rad u vezi sa postavljanjem poslaničkih pitanja. Zahvaljujem svima na učešću.
Određujem pauzu od pet minuta, a nakon toga nastavljamo sa radom.