Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Zaharije Trnavčević, Olena Papuga, Mirko Čikiriz, Petar Petrović, Čedomir Jovanović, Branislav Mitrović, dr Slobodan Samardžić, Vesna Jovicki, Borislav Stefanović, Veroljub Arsić, Bojan Đurić, Miletić Mihajlović, dr Miodrag Stojković, Miljenko Dereta i Đorđe Milićević.,
Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnih poslova Ivica Dačić, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja prof. dr Milan Bačević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Žarko Obradović, ministar za građevinu i urbanizam mr Velimir Ilić i ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović.

30/1 MG/SU 16.10-16.20

(Posle pauze.)

PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade, Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja i Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koja se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima prvo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njegove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Predsednik Narodne skupštine upozoriće svakog narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice, čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti ili najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje. Takođe, prema članu 207. Poslovnika posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta. U toku postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s time što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

30/2 MG/SU

ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Polovina ministara Vlade danas nije prisutna, poslala je neko izvinjenje itd, iako su svi pre nekoliko meseci od kako su postali članovi Vlade znali da u članu 205. stoji da poslednjeg četvrtka u mesecu poslanici Narodne skupštine imaju priliku da ministru, predsedniku Vlade, postavljaju pitanja. Ja mislim da to nije dopustivo, prihvatljivo i ovo izvinjenje, obaveštenje treba ukinuti uopšte kao mogućnost da neko ne izbegne.
To znači da konkretno ja neću moći u sledećih mesec dana da postavim pitanje koje sam nameravao danas da uputim ministru Dinkiću, Kneževiću i nekim drugim ministrima.
Ipak zahvaljujem na prisustvu gospođi Zorani Mihajlović i imam jedno pitanje za vas. Reč je o elektrifikaciji poljoprivrede. Poljoprivreda je mali potrošač električne energije i ima velike troškove zato što nema razvijene električne mreže. Troši skupa i ekološki neprihvatljiva goriva za na primer pumpanje vode i zalivanje useva. Da li ste spremni da date saglasnost EPS, a razgovarao sam sa dr Acom Markovićem, predsednikom upravnog odbora, da li ste spremni da se na zahtev korisnika, u ovom slučaju poljoprivrednog kombinata Beograd, zatim voćare iz okoline Novog Slankamena u opštini Inđija, da se postavi električna mreža i time omogući jeftinije zalivanje useva i niži troškovi? Oni misle da to pitanje razmatraju na jedan uobičajen način koji podrazumeva nekoliko meseci.
Molim vas da kao razumna gospođa, ministar za energetiku, date nalog da se izađe u susret svim onima koji traže da se razvije električna mreža do atara u kojima žele da imaju i dve žetve. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Hvala na postavljenom pitanju. Tu postoji nekoliko stvari. Slažem se sa vama da je potrebno puno vremena da se ne samo izgradi mreža, nego da se dobiju i mnoge dozvole.
Inače imamo dosta problema u samoj distributivnoj mreži električne energije i ti veliki gubici koji se pojavljuju i za koje često čujete, jesu zbog ili nerazvijenosti mreže ili zbog njene dotrajalosti itd.
Odnos između onoga ko traži da ima takvu mrežu i samog javnog preduzeća, jeste njihov odnos. Sa stanovišta ministarstva, mi nemamo ništa protiv i možemo samo da pomognemo u smislu da na neki način sugerišemo javnom preduzeću da u onome što radi bude brže, naravno uz poštovanje zakona.
Tu postoji još jedna stvar kao što znate, a to je i onaj koji je krajnji korisnik mora da učestvuje u samom finansiranju i investiranju, što nekada može da predstavlja ozbiljan problem. Pretpostavljam da je u ovom slučaju ista stvar, ali možemo razgovarati sa javnim preduzećem i sa kombinatom.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević, dopunsko pitanje.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Nisam zadovoljan odgovorom zbog toga što svuda u svetu električne, telefonske i raznorazne druge kompanije potrošaču dovode kilovat čas, kubni metar gasa ili bilo koje druge jedinice na kućni prag. To jedino nije slučaj u ovoj zemlji gde se zahtevaju vrlo skupe takse za priključke i jedna procedura koja podrazumeva vreme. Evo vreme je da se zaliva, iako je ovih dana bilo kiše vreme je da se u junu mesecu i avgustu zaliva.
Prema tome tražim i predlažem da Ministarstvo za energetiku odobri Elektrodistribuciji, da joj prizna kao trošak jer oni se pozivaju na vas, šta je u njihovom budžetu predviđeno, da li je dopušteno ili nije, da uz participaciju
30/2 MG/SU

korisnika, recimo za kopanje jame ili za neke druge troškove, preuzmu da se krene u jedno postepeno širenje mreže distribucije električne energije do ovih korisnika, jer bi od toga imali značajne uštede i koristi, a da ne govorim o tom ekološkom interesu.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.
OLENA PAPUGA: Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, kolege poslanici, pitanje postavljam ministru Milanu Bačeviću.
Htela bih da ga pitam – da li je Srbija postala ruska kolonija, zato što je "Gaspromnjeft" nedodirljiv za domaće zakone? Na to pitanje me je naveo podatak da u Rusiji rudna renta iznosi 15%, a "Nis Gaspromnjeft" u Srbiji plaća pet puta manju rudnu rentu, jer je Vlada Srbije donela zaključak da se rudna renta od 3% za "Gaspromnjeft" ne menja do 2023. godine.
Proračuni pokazuju da će se godišnje zbog razlike u ceni, srpski budžet oštetiti za čak 40 miliona evra, što nije mala suma. Pitam ministra Bačevića, koji je na sednici Vlade 23. maja branio klauzulu o nepromenljivosti rente – da li je time legalizovan privilegovan položaj "NIS-a" na srpskom tržištu u narednih 10 godina iako je postojao zakonski osnov da se to promeni.
U vreme potpisivanja energetskog sporazuma 2008. godine, rudna renta je bila 3% i Srbija se obavezala da tako ostane, dok ruski partner ne vrati novac uložen u Srbiji. "Gaspromnjeft" je već isplatio svoje investicije pa je cilj ove namere nejasan. Tim pre što oni u matičnoj zemlji rudnu rentu plaćaju čak 15%. Koliko dobro ide ruskoj kompaniji kod nas ilustruje podatak da je "NIS" po sopstvenom priznanju, prošle godine ostvario čistu dobit od oko 450 miliona evra, što znači da je za jednu godinu otplatio sve što je uložio u Srbiji.
Ako je tako, to bi onda značilo da će narednih 10 godina zakidati lokalnim samoupravama u kojima se vade nafta i gas. Treba li podsećati da se većina tih lokalnih samouprava nalazi u Vojvodini. Podsetiću na to da je samo u 2011. godini iz nalazišta oko Kikinde izvađeno nafte u vrednosti od 200 miliona evra, od čega je zbog niskog iznosa rudne rente kikindski budžet prihodovao samo četiri miliona evra.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Bačević.

31/1 AD/SM 16.20-16.30

MILAN BAČEVIĆ: Pitanje rudne rente je našoj javnosti u celosti poznato. Vi ste i postavili pitanje i dali odgovor. Ali, dugujem vam odgovor na nešto što niste rekli a konstatovali ste. Srbija je suverena država i nije ruska gubernija.
Što se tiče našeg odnosa prema Rusiji, naročito sada posle potpisanog strateškog partnerstva, gde imamo pravo da se nadamo još boljim danima od onih koje smo nasledili i zatekli. To vreme na koje se pozivate je vreme kada sam ja bio u dubokoj opoziciji. Znate? To je potpisao neko drugi. Ova vlada samo poštuje davno preuzete obaveze. Toliko. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hoćete li da postavite dopunsko pitanje, gospođo Papuga? (Da.)
OLENA PAPUGA: Uopšte mi niste odgovorili ni na jedno moje pitanje. Nisam konstatovala, pitala sam vas – da li je istina da je do 2023. godine rudna renta za 15% za sve druge investitore u Srbiji, samo je manja, i rekla sam koliko, za ruske investitore, u stvari, za "Gaspromnjeft", i zašto je to tako? Vi ste dali svoju odluku, to tako stoji. Zašto nije za sve druge investitore tako?
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Bačević.
MILAN BAČEVIĆ: Odgovorio sam vam. To je nešto što je završeno i što je međudržavni ugovor koji ima određeni rok trajanja. Ja sam samo nešto ispoštovao. Ne ja, već zapravo Vlada Republike Srbije. To nije moja volja.
Isto mislim da je rudna renta od 3% niska. Isto tako znam da postoji nešto što mora da se poštuje, a to su ti međudržavni ugovori i davno preuzete međudržavne obaveze.
PREDSEDAVAJUĆA: Izvolite, gospođo Papuga.
OLENA PAPUGA: Jeste, ali po onom prvom ugovoru je bilo da će biti rudna renta tolika samo dok Rusija ne ispuni te obaveze prema Srbiji. Ona ih je ispunila, ispunila je obaveze prema Srbiji i zašto je sada taj ugovor produžen na još 10 godina? Sada više nemamo u tome neku obavezu da se držimo tih 15% u toj renti, u stvari u 3%.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Bačeviću, nemate više prava da odgovarate. Ovo je bio komentar na vaš odgovor.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
MIRKO ČIKIRIZ: U odsustvu ministra finansija ću pitati premijera – šta će Vlada da preduzme oko nabavke protivgradnih raketa, budući da je samo prošlog meseca uništeno u Srbiji 15.000 hektara voćnjaka, zasada, useva? U ovom mesecu je najteže prošla opština Inđija, gde su oštećene kuće a čak ima i povređenih, a o šteti na poljoprivrednim usevima je izlišno i pričati.
Znamo da je sektor za vanredne situacije podneo blagovremeno zahtev Ministarstvu finansija da se odobre sredstva za nabavku protivgradnih raketa, da zbog opšteg stanja u poljoprivredi poljoprivrednici nisu najčešće u mogućnosti da osiguraju svoje poljoprivredne useve i štete koje se najavljuju, budući da će ovo biti sezona velikih padavina i sa velikom količinom gradonosnih oblaka, da li će Vlada adekvatno reagovati, budući da se već kasni u reakcijama?
Imam i pitanje za ministra Obradovića – kada će direktor "Službenog glasnika", gospodin Ljušić, podneti ostavku? On je tvrdio da se u "Službenom glasniku" ništa neće naći oko afere sa testovima iz matematike za malu maturu, a ipak smo svedoci toga da su dva radnika "Službenog glasnika" uhapšena.
S druge strane, rekli smo i od toga nećemo odstupati, jasno ćemo podržavati Vladu na njenom evropskom putu. Podržavaćemo borbu protiv korupcije i kriminala, ali, kao i u svim prethodnim vladama, ispod te mantre se ne sme dešavati
31/2 AD/SM

sve i svašta, što mi nećemo podržavati.
Gospodine Obradoviću, od 2008. godine svaka godina je u prosveti obeležena nekom aferom. Povučeno je 2008. godine 100.000 udžbenika iz privatnih štamparija. Na PISA testovima 2009. godine se pokazalo da je jedna trećina naših učenika funkcionalno neobrazovana. Prvu aferu male mature imamo 2011. godine, 2012. godine imamo drugu aferu male mature, 2013. godine treću aferu male mature i mislim da vi treba da se izjasnite o podnošenju vaše ostavke i odgovornosti.
PREDSEDAVAJUĆA: Da li želi neko od predstavnika Vlade da odgovori?
Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Pošto ste me pitali za protivgradne rakete, da budemo načisto, nije tom sistemu mesto u MUP-u. Ne znam zašto je to uopšte stavljeno u nadležnost MUP-a. Ne znam još ni jedno MUP koje gađa protivgradnim raketama. Pošto to niko nije hteo da uzme, to je u prethodnim raspodelama pripalo MUP-u. Kao i obično, pripadnu nam funkcije, a ne daje se novac da se te funkcije realizuju. Tako smo preuzeli i kontrolu granice, a nikada nismo dobili pare za to, pare su ostale kod drugih.
Ovde je sada veliki problem, ali u onim gradovima koje ste pomenuli, nije bio problem nedostatka raketa nego velikog nevremena koje je bilo. Mislim da je ispaljeno nekoliko stotina raketa, kada je reč o Inđiji. To je bio i prošle i pretprošle godine problem sa nabavkom, pre svega plaćanjem, a mislim da je tu problem i u tehnologiji. Tehnologija koju koristimo je prilično zastarela. U svetu se sada uglavnom koriste rakete koje su ispaljene iz vazduha.
Još jedna stvar. U Beogradu i u okolini Beograda postoji poseban problem jer je zabranjena upotreba tih raketa zbog Aerodroma i zbog letenja na nižoj visini nego što je to u nekim drugim regionima. Slažem se sa vama da sada moramo da napravimo, imajući u vidu klimatske promene i da veoma često dolazi do nevremena, i da ovaj sistem prečešljamo do kraja i vidimo šta fali. Već smo razgovarali o tome da vidimo šta je ono što nedostaje da bi postojalo, za svaki slučaj, u rezervama za ovakve situacije. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Obradović.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Kolega Čikiriz, izneli ste netačne podatke. Problem sa malom maturom ne datira od juče, on postoji godinama unazad, čak i više od jedne decenije. Druga je stvar da li se o tome piše. Činjenica je da smo prvi put otkrili ko krade testove. Efikasnom i energičnom akcijom MUP-a je uhvaćena osoba koja je krala i distribuirala testove, kao i grupa pomagača koja je dalje te testove prodavala. Videćemo šta će dalje pokazati istraga i šta će tužilac reći povodom vrste krivičnog dela.
Što se tiče tvrdnje o 100.000 knjiga koje sam navodno povukao, a video sam da je to danas izneo jedan dnevni list, to je apsolutno netačno. Prvo, reč je o cifri koja apsolutno ne postoji. Drugo, o potezu mog kolege Zorana Lončara, koji je nekoliko meseci pre toga insistirao da se utvrdi da li su knjige koje se koriste u nastavi odobrene od strane nadležnih organa. Ispalo je da jedan broj knjiga nije odobren a da su štampane bez dozvole resornog ministarstva. Onda je od strane pojedinih privatnih izdavača rečeno da ministar i Ministarstvo zabranjuju upotrebu knjiga, što je netačno. Knjige nisu imale potrebnu dozvolu, a pogotovo nema ni jednog relevantnog podatka o kom broju knjiga je reč.


31/3 AD/SM

Kada je reč o PISA testovima, opet netačno. Naši učenici su učestvovali, kada govorimo o 2009. godini, podsetiću vas da smo tada organizovali konferenciju u funkciji pripreme učenika za PISA testiranje, zvali smo predstavnike OECD, podelili materijal i PISA testovima i na tom takmičenju su naši učenici poboljšali rezultate u odnosu na 2006. godinu. U oblasti čitalačke pismenosti je Srbija postigla napredak od 40 poena, koja spada među najveća poboljšanja koja je neka zemlja zabeležila između dva PISA testiranja.

32/1 TĐ/MJ 16.30-16.40

Takođe, smanjen je procenat učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti sa 51 na 32% iz 2006. na 2009. godinu. Ovo snižavanje procenata funkcionalno nepismenih skoro je 20 poena. Jedno je od najviših koje je nekad država ostvarila u okviru PISA istraživanja. Na skali matematičke i naučne pismenosti ostvaren je napredak u odnosu na 2006. godinu, po sedam poena u obe oblasti.
Zadnje, ako se dobro sećam, pitanje, mi smo u Ministarstvu prosvete preduzeli sve da se održavanje male mature odradi u skladu sa propisima. Ministarstvo nije niti pripremalo, niti štampalo, niti distribuiralo testove. Sada znamo ko je lopov i znamo šta je uzrok zašto je Republička komisija za sprovođenje male mature donela odluku kako je donela. Stručna javnost se slaže da je to najbolja odluka. Učenici su popunili želje i mi ćemo narednih dana izaći u susret tim željama.
Ne snosim odgovornost za tako nešto. Odgovornost se mora apsolutno individualizovati. Da li sam ja odgovoran za nešto što nisam mogao da učinim i da li sam odgovoran za nešto što nisam učinio? Govorim vam, tu moja odgovornost ne postoji. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
MIRKO ČIKIRIZ: Samo za ministra Obradovića, trebalo bi da postoji odgovornost direktora "Službenog glasnika".
Što se tiče odgovora premijera, slažem se sa onim što je premijer rekao. Mi nemamo avione, nemamo zemaljske agregate, imamo sistem protivgradne zaštite gde od 1800 stanica u funkciji je 1600. Sektor za vanredne situacije, koji je pripao vama, je na vreme reagovao. Hidrometeorološki zavod je na vreme ukazao kakva nas sezona sa obilnim padavinama čeka i koliko će biti gradonosnih oblaka. Radi se o nedostatku novca za kupovinu raketa. Vi ste premijer i vi to morate da regulišete pod hitno sa ministrom finansija, jer će proći sezona dok se sve to utvrdi. Zbog toga je poslat i apel lokalnim samoupravama da one, iako to nije u njihovim nadležnostima, iz svojih sredstava kupuju protivgradne rakete, što su mnoge opštine i uradile.
Problemi sa avionima su problemi kod svih sistema protivgradne zaštite sa raketnim stanicama i oni su razumljivi. Ovde se naprosto radi o tome da tamo gde može da se interveniše nema dovoljno raketa uz to što šest godina nije povećavana naknada strelcima koji rade na protivgradnim raketnim stanicama. Ovaj naš apel, moram u ime mnogo poljoprivrednika, koji su se javili našoj poslaničkoj grupi, da vam prenese ovaj apel da se pod hitno reaguje, jer nas čeka jedna od najtežih sezona po procena Hidrometeorološkog zavoda.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima gospodin Dačić.
IVICA DAČIĆ: Samo bih da vas podsetim da smo mi ukinuli ovde, kada je ministar finansija predložio tzv. ukidanje sopstvenih prihoda pojedinih ministarstava. Znači, postojala je u Zakonu o vanrednim situacijama odredba o taksi koja je plaćena za taj sistem vanrednih situacija. To je ukinuto i to više nije prihod Ministarstva unutrašnjih poslova, nego prihod celog budžeta.
U vreme deficita i ekonomske krize to je nemoguće. To se jednostavno potroši u sve ukupnim rashodima koji postoje na nivou cele Vlade. Najbolje rešenje je da to pripadne onome ko treba da to vodi. Policija treba da se bavi ispaljivanjem pravih raketa, odnosno vojska, ali mi smo organ bezbednosti, a nismo organ Hidrometeorološkog zavoda. Sa tog aspekta je apsolutno neracionalno što je to


32/2 TĐ/MJ

pripalo Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pošto je već pripalo kako je pripalo, moramo sada da se borimo i nosimo sa tim, a naročito u vreme kada nemate dovoljno novca i to pokrivate na račun ostalih delova ministarstva.
Apsolutno se slažem da je to veoma važno, ali to treba da prati nešto drugo, a to je i sistem osiguranja koje ministarstva poljoprivrede i finansija treba da ustanove sa poljoprivrednicima, jer ni jedni naši prinosi nisu osigurani u 99% slučajeva. Tada bi smo svi imali mnogo veći prihod.
Prihvatam ovo što ste vi predložili i razgovaraću sa ministrom finansija o tome šta možemo da uradimo da se… ovo je sada više, važno cele godine, jer izgubila se vremenska razlika. U isto vreme možete da imate i poplave i požare. Godišnja doba su praktično prestala da se odražavaju na pravi način u vreme klimatskih promena. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Da li još neko želi da da odgovor?
Reč ima ministar Ilić.
VELIMIR ILIĆ: Hteo bih samo da pomognem da se razreši ovaj problem koji je godinama veliki problem Srbije. Ne možemo više imati efektivnu i dobru protivgradnu zaštitu raketama, jer se nalazimo na važnom koridoru, pošto sam ja u prethodne dve Vlade vodio taj resor elementarnih nepogoda i znam dobro o čemu se radi. Da bi pucali protivgradnim raketama, moramo da tražimo saglasnost od centra i on nas obavesti da imaju prelete, da ne možemo da pucamo narednih 45 minuta i grad poravna pet sela, onda nam daju dozvolu da možemo da dejstvujemo i mi nemamo na šta više da dejstvujemo. Razumete?
Nalazimo se na važnom koridoru, evropskom. To su preleti prema Bliskom istoku i Atini i nemoguće je tehnički se usaglasiti. Moramo ići na novu tehnologiju. Nova tehnologija je 100% zaštita. Zemlje koje je koriste decenijama nisu imale grad. To je nešto što možemo uraditi u saradnji sa avijacijom koju imamo, poljoprivredne i ostale. To možemo sprečiti na drugi način. Na tome treba vrlo ozbiljno da se poradi. Inače, protivgradna zaštita više nema mogućnost da dejstvuje, jer su preleti toliko veliki, međunarodni koridori idu preko Srbije, i vi ne možete dobiti dozvolu da dejstvujete nekad i satima. Prema tome, tada smo imali raketa koliko hoćete, ali ne vredi kada ne smete da pucate.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
MIRKO ČIKIRIZ: Znate šta, ne bih da ova diskusija previše traje. Radi se o tome da je Srbija u jednoj sezoni najviše ispalila 19.000 projektila. Potrebe za jednu sezonu su prosečne od 13.000 projektila. Mi sada imamo na raspolaganju 5.700, odnosno 3,8 po jednoj stanici. Znači, ako naiđu dva dana uzastopce gradonosni oblaci, prvi dan ćemo možda sprečiti, ako je manji oblak, ali drugi dan nas čeka katastrofa. Pričam o broju raketa i nedostajućim sredstvima, a ne o koridorima i avionima.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
PETAR PETROVIĆ: Gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, hteo sam takođe da malo prodiskutujem i pitam o protivgradnoj zaštiti, ali s obzirom da je već to iskorišćeno i drugi su pitali, samo bih dao jedan komentar, ne treba odgovor na to.
Pitanje protivgradne zaštite nije samo u tehnici, nego je i u ljudima. Nažalost, te ljude koji treba da ispaljuju rakete u gradonosne oblake isplaćuju lokalne samouprave na svoj teret i u vrlo malim iznosima. Ne postoji zainteresovanost ljudi, koji znaju da barataju tim protivgradnim raketama, da rade taj posao.


32/3 TĐ/MJ

Prema tome, tu bi Vlada i resorno ministarstvo trebali nešto da učine i da se povećaju naknade onima koji rade, odnosno dežuraju i obavezni su da se odazovu kada dobiju poziv i obaveštenje da se približava neki gradonosni oblak i da odu na mesto gde se nalazi ta protivgradna zaštita. To može da se reši, ali moraju da se izdvoje druga sredstva.
Ono što hoću da postavim kao pitanje, na žalost ministar poljoprivrede nije tu, ali to pitanje mogu i da mu prenesu, jeste zaštita od nečeg drugog, od poplava.

33/1 MO/CG 16,40-16,50

Mi danas imamo u Srbiji takve vodotokove koji su zatrpani, suženi itd, tako da prilikom svake veće kiše dolazi do nabujalih potoka i reka i oni se izlivaju i štete su ogromne. To je zato što niko neće, počev od Republičkog geodetskog zavoda i drugih organa, da izađe na teren i da premeri koliko je to korito nekog potoka ili neke reke i da kaže onima koji su zauzeli te vodotokove da se vrate na zakonske granice. Štete koje nastaju posle toga padaju na teret ili lokalnih samouprava ili Vlade Republike Srbije, koje se nadoknađuju na ovaj ili onaj način, umesto da se ta sredstva usmere i da se jednostavno reši bar za jedan duži vremenski period ovaj problem. Izađite na teren, neka izađu inspektori Ministarstva poljoprivrede, pa će videti u kakvom su stanju mnogi vodotokovi, mnoge reke srednje veličine ili ove velike.
Prema tome, apelujem i tražim odgovor od Vlade na pitanje – da li će dati nalog nadležnim državnim službama i republičkim organima, koji postoje zbog toga, da rade svoj posao i da se na taj način zaštite stambeni objekti, poslovni objekti i usevi? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Da li neko želi da odgovori od članova Vlade?
Pisano ćete dobiti odgovor u predviđenom roku.
Izvolite, gospodine Iliću.
VELIMIR ILIĆ: Mi u svakom gradu, u svakom području imamo zone koje su nebranjene za nepredviđene poplave i velike elementarne nepogode. Međutim, dogodilo se u poslednjih 20 godina da se u tim zonama koje se nalaze između branjenog područja, to su oni bedemi, i reke izgradilo hiljade kuća i industrijskih objekata divljom gradnjom. U nekim gradovima ima po pet do deset hiljada takvih objekata. Upozoreni su građani koji su gradili u području Dunava kod Novog Sada gde je pravno područje, u području Zapadne Morave, Velike Morave itd. Međutim, oni i dalje grade u područjima gde je gradnja zabranjena. To je područje u slučaju velikih vodostaja gde se voda pušta da bi se zaštitila naselja i to je nebranjena zona.
Mi imamo sada čitave vile u nebranjenim zonama, čitave centre, restorane i to je urađeno o svom riziku. Oni su rizikovali i tu napravili objekte. Prema tome, država nema nikakvu obavezu, mada smo pomagali mnoga divlja naselja kada su plavljena itd, ali bih uputio apel svima da ne grade u zonama koje se nalaze u nebranjenom području, između bedema i reke. To je slučaj u svim gradovima Srbije i to je danas najveći problem. Sada kada su bili visoki vodostaji nigde nije prošla voda mimo zone koja je određena za odbranu.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
PETAR PETROVIĆ: Ovo se zove klasična zamena teza. Ja to nisam pitao, ali nema veze. Nisam govorio i moje pitanje se nije odnosilo na nebranjene zone, nego na sužavanje vodotokova zauzimanjem korita reka i drugih vodotokova. Nije problem u tome, rekao sam ko treba to da radi. Republički geodetski zavod treba da izađe na teren i da izmeri, jer tačno se znaju granice vodotokova, pa da kažu onima koji su zauzeli da se vrate nazad.
Drugo pitanje koje sam hteo da postavim Vladi kao Vladi, s obzirom da imamo danas na dnevnom redu Strategiju o reformi pravosuđa i Strategiju o borbi protiv korupcije, da li imamo strategiju, a imamo je, da li je primenjujemo da spasemo Srbiju od odumiranja? Mi danas imamo situaciju da nas je u Srbiji sve manje. Svake godine nestaje grad veličine 35.000 do 40.000 stanovnika. Pojedina sela nam se nalaze samo kao geografski pojam u zapadnoj, istočnoj, južnoj Srbiji itd. Nažalost, to je počelo da se događa i u razvijenim područjima Srbije.
33/2 MO/CG
Da li će Vlada da napravi strategiju kako da spasi Srbiju, da nas bude što više, da se rađaju deca što više, da nas ima što više, a ne da nas bude što manje? Ne mogu pojedine lokalne samouprave same da se bore protiv pada nataliteta, kao što radi moj grad Jagodina i neki drugi gradovi. Ne želim da reklamiram Jagodinu, ali apelujem na Vladu da napravi strategiju koja će da se primenjuje, a ne strategiju koja će da se radi od strane određenih urbanih stručnjaka koji se nisu pomerili iz Beograda, Kragujevca, Niša itd, a oni govore o tome kako treba da se spasi selo, kako da se spreči odumiranje Srbije itd?
Molim vas da preduzmete mere. Jedinstvena Srbija vas moli kao Vladu da napravite strategiju da za 15, 20 ili 30 godina u ovoj Srbiji bude više građana Srbije nego što je danas. Odgovor ne tražim na to. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, pre godinu dana ovde smo razgovarali, gospodine Dačiću, na onoj sednici na kojoj ste predstavili svoju Vladu. Tada ste izašli sa programom i ciljevima koji nisu sporni sami po sebi, ali već toliko dugo su ciljevi svake vlade postali opšte mesto političkog života u Srbiji.
Prošlo je godinu dana i imajući u vidu tu otrežnjujuću poruku, koja lično nama iz LDP i delu građana sigurno nije bila potrebna, ali čini mi se da je bila potrebna vašoj Vladi, pa i vama lično, a stigla je danas iz Berlina, interesuje me šta ćete vi učiniti, gospodine Dačiću, da bi godinu dana po formiranju Vlade odgovorili na one nedostatke i slabosti o kojima smo mi govorili tokom te sednice kada smo rekli da je vaš kabinet neuverljiv, da sumnjamo u njegovu sposobnost u realizaciji poslova koje ste postavili pred sebe?
Vi, gospodine Dačiću, imate retku privilegiju kao predsednik Vlade. Praktično ste u rešavanju najtežih problema u društvu imali bezrezervnu podršku najznačajnijeg dela opozicije. Uopšte ne mislim da vam danas guram prst u oko i podsećam da je većina tih problema zapravo posledica politike koju ste sa drugima formulisali u nekom vremenu koje smo jedva zajedno preživeli. Tada smo bili na suprotnim stranama, a danas je ostala, čini mi se, samo jedna, ona na kojoj smo mi bili oduvek.
Ne dopada mi se, mislim da bi morali da odgovorite na tu vašu osobinu, ta konstantna potreba da zajedno sa većinom u svojoj Vladi nas držite u nekom političkom pozorištu. Sve je postalo imitacija života, i sporazumi koje postižete tako što o njima pregovarate, a onda pregovarate o njihovoj primeni, i interpretacija i tumačenje dogovora koje postižete u svetu, i rebalans budžeta koji ste usvojili da biste se za tri meseca ponovo ovde sreli i raspravljali o rebalansu rebalansa tog budžeta, i borba protiv korupcije koja se pretvorila u urnisanje institucija i pravnog poretka zemlje.
Molim vas da odgovorite na pitanje kako ćete i na čemu izgraditi neophodnu uverljivost i nama kao građanima, ne samo kao političarima, dati argument na pitanja zašto bi vam bilo šta verovali, pošto ste sami sebe opisali kao čoveka koji je lagao čitavo društvo? Zbog toga danas Berlin kaže – u decembru ćemo se videti ponovo i razgovarati o implementaciji postignutog sporazuma, jer oni to mogu da urade, a mi smo taoci jednog takvog stava.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Da li predsednik Vlade želi da odgovori? (Da.)
Reč ima gospodin Ivica Dačić. Izvolite.

34/1 MZ/LŽ 16.50-17.00

IVICA DAČIĆ: Svakako nisam tražio podršku opozicije za ono što radim. Ako vi smatrate da je to što radim loše, svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. Mi smo se suočili sa sličnim problemom kao i sve druge vlade pre toga, ali postoji jedna razlika, mi smo ušli u njegovo rešavanje, za razliku od nekih drugih koji su to ostavljali za neka druga vremena. Možda neke vlade to nisu stigle, neki nisu dočekali, jedan premijer je ubijen, možda bi u njegovo vreme to i bilo rešeno, ali iz godine u godinu, iz vlade u vladu, taj problem se prenosio sa kolena na koleno. Suočeni sa tim pitanjem, ne možemo da ne budemo svesni da je to pitanje svih pitanja. Možda ga mi tako ne doživljavamo. U svim razgovorima koje smo imali, to je pitanje postavljano kao pitanje svih pitanja.
Da nismo imali napredak u dijalogu sa Prištinom, mogli smo da imamo spektakularne reforme u Srbiji, nikoga to ne bi bilo briga. Sa druge strane, ako imate napredak u dijalogu sa Prištinom, možda se baš sa toliko izoštrenom dioptrijom i ne gledaju rezultati svih reformi na unutrašnjem planu. U ostalom, to govore sve zemlje članice EU, da je posle prijema nekih zemalja u EU znatno podignuta lestvica. Juče u Briselu mi je jedan visoki funkcioner, komesar, rekao da njegova zemlja mora da prolazi što ćemo mi prolaziti u pregovorima, što je prolazila Hrvatska, da bi oni još bili kod trećeg poglavlja. Sve su to problemi sa kojima smo se suočili. Nismo ništa krili. Nikakvih tajnih razgovora ni pregovora nije bilo. Nikakvih pogrešnih interpretacija nema, sve piše.
Uostalom, da budem precizan, gospodine Jovanoviću, Evropski savet će sutra, kako se očekuje, o tome me je obavestio predsednik Evropskog saveta Van Rompej pre dva sata, doneti odluku da otvori pristupne pregovore sa Srbijom. Ono o čemu će se raspravljati u narednim mesecima jeste pregovaračka platforma za pregovore sa Srbijom. To nikakve veze nema sa našim pregovorima.
Sutra se otvaraju i počinju pregovori, za to ste se i vi borili, i DS i svi drugi. Želim svima da kažem da je to istorijski dan za Srbiju, i ne samo za Srbiju nego i za EU. Sutra će biti otvoreni pregovori o članstvu Srbije u EU. To je nepovratni proces ka EU. Bezuslovno, bez ikakvih novih uslova i bez ikakvih novih sednica koje bi bile posvećene ovim pitanjima.
Kao što znate u proceduri, prvo ide pravljenje pregovaračke platforme. Nju izrađuje Evropska komisija. O njoj se takođe izjašnjavaju jednoglasno, a ne o Srbiji. S druge strane ide skrining, upoređivanje našeg zakonodavstva za zakonodavstvom EU. Nakon toga se zakazuje međuvladina konferencija koja će biti zakazana najkasnije za januar 2014. godine.
Prema tome, Srbija će sutra otvoriti pregovore i dobiti krajnji datum za zakazivanje i održavanje međuvladine konferencije do kraja januara 2014. godine. To nijedna druga vlada do sada nije uradila.
Izvinite, ali tome bi ipak trebalo svi da odate priznanje. Možda ste protiv toga, ne znam. Možda, ako ste protiv, uložite protest. Koliko znam, za to ste se borili dok ste bili zajedno sa mnom. Ako ste postali antievropski nakon toga, to je sada drugo pitanje.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Dačiću, molim vas.)
Stvarno vas ne razumem, ne razumem vas zato što je valjda DS nastala da bi Srbiju odvela u Evropu, a vi sada doživljavate da ova vlada vodi Srbiju u Evrope. Ali, ja ne sedim nad tim. Smatram da je nas zapalo teško breme. Gospodin Jovanović je u pravu, ovo mora da bude reforma i preokret celokupnog društva. To ne može da bude cilj, nego put i sistem vrednosti za koji se zalažemo. U tom smislu smo samo na kraju jednog veoma teškog početka. Hvala vam.
34/2 MZ/LŽ

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Jovanoviću, da li želite da postavite dodatno pitanje? Izvolite.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Bilo bi dobro da je u vašem odgovoru bilo manje ličnih interesa, a više prostora za onu politiku koja je potrebna svakom društvu koje je suočeno sa tako krupnim problemima kao što su ovi naši, gospodine Dačiću. Neću vas podsećati kako su nastali. Na činjenici da je vaša vlada približila zemlju tim ciljevima o kojima danas ovde govorimo. Ne bih gradio samo zaključak o superiornosti i kvalitetu vaše vlade, jer iz nekog drugog ugla gledano, moglo bi da se zaključi da Srbija te ciljeve i nije mogla da ostvari upravo zbog vas i onih koji su ovde dolazili u potkošuljama i sramotili čitavu zemlju kada su ovde pred nas dolazili evropski komesari. Ali, to je prošlost.
Ono što je ključno danas je pitanje vaše sposobnosti, kao predsednika Vlade, da motivišete čitavo društvo jer je očigledno da ovi poslovi koje imamo pred sobom, do decembra, kada će se izjasniti taj isti Evropski savet, ne mogu biti završeni tako što ćete se vi promeniti, kao što ste sami to rekli, komentarišući u jednoj raspravi kritike dela opozicije, kroz konstataciju – ja sam se promenio, verujem, na bolje, a vi odoste tamo gde sam bio ja. Sami ste to rekli.
Ali, kako mislite, gospodine Dačiću, da ostvarite ove ciljeve, kada u danu u kojem se donosi ključna odluka u nemačkom parlamentu, vaš službenik, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo, kaže kako ne postoji ni teorijska šansa da Srbija učestvuje na kosovskim izborima, a vi se dogovarate o datumu i njihovoj organizaciji? Čemu to vodi? Ko je žrtva toga? Ko će platiti cenu? Je li postoji neko društvo koje je vlada uzela za ruku i odvela do raja? Mislim da takve zemlje nema.
Vi niste za ovih godinu dana stvorili pretpostavke da ovde u našoj raspravi kažete – vi iz LDP mogli ste da radite, niste želeli. To je ono što je danas ključno pitanje koje vam ja postavljam. Kako mislite da rešite ekonomsku krizu, ukoliko čitava zemlja statira u vašem projektu? Kako ćemo sa tim rebalansom budžeta? Šta ćemo da uradimo sa sportom? Razoren nam je. Šta ćemo sa infrastrukturom? Razorena je. Šta ćemo sa kulturom? Kaže ministar kulture – da nisam ministar, bio bih na ulici. Šta to znači, da će milioni biti na ulici, a samo vaš kabinet to strane posmatrati?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ključno pitanje je pitanje na koje vi morate da odgovorite, vi ste predsednik Vlade. Da li ste sposobni da budete predsednik Vlade koji je potreban Srbiji ili niste, do nekih narednih izbora? Ne Potemkinova sela, ne "Sartid" koji radi dva meseca, pa onda ne znamo šta ćemo, ne izmišljeni investitori, nego istina i dogovor sa ljudima koji ovde žive, do nekih narednih izbora. Vi ste ta vrata zatvorili. Zato danas nema onog očekivanog. Zato imitirate neko zadovoljstvo, a i sami znate da niste zadovoljni.
(Predsedavajuća: Hvala, gospodine Jovanoviću.)
Kada se zagrebete ispod kože, suočavate se sa svim onim sa čim su se svi suočavali, očekujući razumevanje koje je izostalo. Zato što je stvarnost takva. Hvala.

35/1 JJ/VK 17,00-17,10

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala gospodine Jovanoviću.
Da li želite da odgovorite?
Izvolite, gospodine Dačiću.
IVICA DAČIĆ: Većina ovih pitanja su bila retorska pitanja na koja očigledno ne očekuje odgovor. Ova Vlada je i ja lično i svi oni koji su učestvovali u ovim razgovorima, su imali pred sobom dva ključna prioriteta. Uostalom, nisam ih ja odredio nego Evropski savet, još u vreme prethodne Vlade. Jedno su unutrašnje reforme, a drugi napredak u dijalogu sa Prištinom. Mi smo igrali po zadatom scenariju, odnosno zadatom domaćem zadatku koji su ranije utvrdili. Nismo mi utvrđivali pravila igre.
Ono što mislim da ne smemo da zaboravimo, bez obzira na partijske razlike, to je da ste vi na vlasti LDP, DS ili kako god, kako biste obeležili otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU. Koliko mi se čini, Boris Tadić je igrao kolo kas smo dobili status kandidata, šta biste radili da smo sada otvorili pregovore u vreme vaše vlasti. Vi sada ovde hoćete da izazovete osećaj krivice, kao da smo mi sada krivi i sve je propalo zato što je ostvaren najveći uspeh u istoriji bilo koje vlade u Srbiji, od uvođenja višepartijskog sistema. Svi ste imali prilike da se pokažete.
Da li smo zadovoljni? Nismo zadovoljni. Zato što smatramo da su pregovori trebali da budu otvoreni ranije, zato što smatramo da nas stalno ucenjuju, zato što smatramo da nemaju dovoljno poverenja u nas samo,ne samo u nas, nego u sve vlade Srbije koje su bile, zato što nisu ispunjavale preuzete obaveze. Imamo li mi poverenja u njih? Isto tako malo. Zato je uveden istorijski proces koji će dovesti, nadam se, do boljeg života za građane Srbije.
Vesna Pusić je bila ovde prošle nedelje. Kažu da će Hrvatska dobiti 11 milijardi evra za strukturne reforme i infrastrukturne projekte u narednim godinama. Po strukturi finansiranja 20% Hrvatska, 80% EU bespovratnih sredstava. Litvanija, kada sam razgovarao sa predsednicom Litvanije dobila je sedam milijardi evra za pet godina bespovratnih sredstava.
Mi sada ovde treba da vodimo raspravu o tome da li treba da se ide u EU ili ne. To je zločin prema sopstvenoj deci i deci drugih ljudi, ako ih lažemo time da to nije naš nacionalni državni interes. Zato sam ja apsolutno svestan ovoga o čemu vi govorite. Ali, ni jedna vlada nije imala do sada hrabrosti da to uradi, čekali su neke druge. Mogli smo i mi da sačekamo da neki drugi reše te probleme. Mogli smo i mi sada da kažemo – nećemo da prihvatimo ovaj briselski sporazum. Nismo ga mi prihvatili zato što je on dobar i što je idealan, nego zato što je bilo vreme da se okrenemo nečemu drugom, odnosno jednom drugom putu, jer Srbija nema više vremena za gubljenje.
Ako ništa drugo, morate barem priznati, hrabrost ovog rukovodstva Srbije je, što je zagrizla u rešavanje ovih problema i što nismo slomili zube, a pregovori će tek početi. Oni sutra zvanično počinju. Nije nam cilj da to radimo deset godina, što pre da uđemo u EU.
Da li smo sposobni da rešavamo druge unutrašnje probleme? Ako smo bili sposobni da rešavamo ovaj najteži, logički se nameće zaključak da smo valjda sposobni da rešavamo i manje teške zadatke, ali ne kažem da nema boljih, ne kažem da nema ambicioznijih samo o tome se odlučuje na izborima i svako ima onoliko koliko je zavredio u biračkom telu.
Mislim da treba jedni drugima da priznamo, da odamo priznanje za nešto što smo dobro uradili, kao što sam spreman da preuzmem rizik za nešto što nismo dobro uradili. Ali šta god da uradimo nije valjalo. To ne prihvatam. Smatram da smo
35/2 JJ/VK

uradili istorijsku stvar za naš narod i za našu državu. Da li smo prezadovoljni? Nismo. Zato što smo smatrali da treba da bude u oktobru, ali dobili smo bezuslovno odluku, bez novih uslova, bez novih sednica Saveta EU, koje će razmatrati o pregovorima, nego koje će samo utvrđivati, odnosno potvrđivati pregovarački okvir.
Gospodine Jovanoviću, ako ne verujete u to, pročitajte sutrašnje zaključke kada bude izglasano. Morate da shvatite da niste vi više najinformisaniji čovek iz Brisela. Sada su neki drugi. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodin Jovanović.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine Dačiću, nije to. Znam da ste vi policajac, mada se najčešće ne ponašate kao osoba koja je odgovorna za delovanje srpske policije. Ali, nema nikakve tajne u onome što danas odlučuje Nemački parlament. Želeo bih da ja pogrešno razumem i čitam odluku Nemačkog parlamenta, da ste vi u pravu.
Neću vam reći da je hrabrost to što ste postigli u Briselu. Hrabrost je bila raditi u ovoj zemlji 20 godina sve ono što ste vi radili da bi se na kraju presvukli. I ključno pitanje nije da li treba vašoj vladi odati priznanje za uspeh, nego je ključno pitanje – da li ovu zemlju pokajnici, kao što ste vi Nikolić i Vučić, mogu da izvedu iz ovog haosa u kojem je ona 20 godina ili ne? Na osnovu ovoga što ste uradili za ovih godinu dana mogu samo da zaključim da je Briselski sporazum maksimum vaše vlade i da nažalost, čak i danas vi to pokazujete.
Vi nemate sposobnost koja je potrebna da bi se ovo društvo menjalo. Ne radi se tu o bilo kakvoj zluradosti. Ne možete da nađete ni jedan sekund našeg delovanja u kojem smo vam postavljali bilo kakvu prepreku u tom poslu koji ste radili.
Zaista bih voleo da vi kažete – ko vas je to sprečavao ovde u parlamentu da primenite sporazum koji ste postigli u Briselu? Ko? Zašto ste pretili Evropi porukom ako nema datuma, neće biti ni sporazuma? Koja je svrha bila svega toga?
Hrabrost je voditi zemlju na takav način kao što to činite vi, a ne ono što ste uradili u Briselu posle dvadeset godina. Hrabrost je to što se desilo sa 70 hiljada đaka koji su polagali prijemni ispit. Hrabrost je sve ono što radite sa rebalansom budžeta.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite
BRANISLAV MITROVIĆ: Predsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja i u potpunosti svestan veoma teške ekonomske situacije u našoj zemlji i svestan ogromnih napora koje zdravstveni radnici čine svih ovih godina kako bi zdravstveni sistem učinili održivim, što bolim i pružili onu neophodnu zdravstvenu zaštitu našim građanima.
Postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja da li postoji mogućnost i da li postoji neki program kojim će u narednom periodu određen broj mladih lekara, nezaposlenih biti primljen u radni odnosu u Ministarstvo zdravlja. Ne bih da delim na one lekare koji su u velikim univerzitetskim centrima koji čekaju posao i oni koji u manjim mestima i opštinama čekaju svoj posao, ali ipak pažnju bih usmerio na one lekare koji su s mogli snage da iz velikih gradova se vrate u svoja mesta i da svoju profesionalnu karijeru opredele za ta mesta i da svoje znanje stave u funkciju lečenja svojih sugrađana.

36/1 VS/IR 17.10-17.20

Međutim, veliki broj tih mladih lekara je danas na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanje i upravo zbog toga pitam i apelujem da se određen broj tih mladih ljudi zaposle u Ministarstvu zdravlja. Ono što je poslednjih dana posebno uznemirilo građane Užica iz Zlatiborskog okruga iz koga ja dolazim, a to je jedan od najvećih okruga u Republici Srbiji u kome Zdravstveni centar Užice gravitira skoro 400 hiljada građana, jeste informacija da je Zdravstveni centar u Užicu angažovao, do duše ugovorom o delu, internistu koji ima preko 80 godina, uz obrazloženje da nisu imali mogućnost da angažuju nekog mlađeg.
Naravno, svesni smo da ljudi iz Nacionalne za zapošljavanje nezaposleni lekari ne mogu obavljati specijalističke preglede ali jednostavno moramo im dati šansu da ih osposobimo jer jednog dana ćemo doći u situaciju da nemamo dovoljan broj stručnih, mladih kadrova. Nije to jedinstven slučaj, u istom tom centru još neki ljudi koji su odavno trebali da budu u penziji rade i to je postala jedna loša praksa.
Zbog svega toga postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja – da li postoji mogućnost, da li postoji način da se određen broj ovih mladih, školovanih ljudi primi u radni odnos kako bi osposobili da u narednom periodu leče naše građane?
Moje drugo pitanje takođe je upućeno Ministarstvu zdravlja, a tiče se takođe jednog nemilog događaja iz aprila i maja meseca, a odnosi se na epidemiju bolničke infekcije koja je prouzrokovana bakterijom klostridijom, kada smo imali u veoma kratkom periodu smrt od osam pacijenata. Ne želim nikoga da optužujem ali smatram da bi jako loše bilo za srpsku javnost, za ugled, za renome i poverenje u zdravstveni sistem da Ministarstvo zdravlja ne izađe sa konačnom ocenom ko je odgovoran za ta dešavanja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Odgovor ćete na postavljeno pitanje dobiti pisanim putem. Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade i predsedniče Vlade pitanje ću postaviti predsedniku Vlade.
Ako sutra Evropski savet bude doneo zaključak u skladu sa današnjom deklaracijom Nemačkog parlamenta Srbija neće dobiti datum niti će otvoriti pregovore o pristupanju EU.
Naime, taj tekst današnje odluke Nemačkog Bundestaga i nešto drugačiji je, jer ono prosto kaže da će u januaru mesecu doći do početka pregovora uz uslov da Evropski savet, doslovno piše Evropski savet u decembru mesecu proveri da li je Srbija primenila sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Znači, nije tačno da nema uslova. Uslov je postavljen u decembru i Srbija mora da primeni taj sporazum od početka do kraja, a to je bar nekih 30 tačaka, tačnih zadataka koje Srbija mora da izvrši.
Prema tome, ovo što ste rekli prethodno u odgovoru na prethodno pitanje je zapravo, ne znam da li svesno ili nesvesno, ali svakako jedno obmanjivanje javnosti. Pregovori počinju onda kada se otvori međuvladina konferencija 28 država članica i Srbije, sa druge strane i to je datum. Vi ste sve vreme pričali, datum će se dobiti 28. juna, ako sutra zaključci budu onakvi kakve je Bundestag trasirao, to se neće dogoditi i to vrlo dobro znate.
Osnovno je pitanje zašto Vlada sada glumi optimizam i pokušava da obmane javnost u pogledu onoga što se dogodilo. Cilj nije ostvaren.
Dakle, čitavu jesen će Srbija morati pod velikim nadzorom, velikom represijom da primenjuje onaj sporazum, možda će ga primeniti, ne kažem.


36/2 VS/IR

U svakom slučaju, u decembru mesecu Evropski savet će proveriti da li je to tačno, a glavni monitor biće Nemačka, zato što je to njen zahtev, da se na Evropskom savetu to učini.
Nije tačno ni da se to sada odlaže, zato što bi trebalo da Evropska komisija pripremi prigovaračku platformu. Sve te pregovaračke platforme liče kao jaje jajetu i ona sve to ima. Primena je posebna i to će krenuti tek kada razgovori budu počeli, ali do razgovora nema još uvek, nema ih na vidiku.
Moje osnovno pitanje vama jeste, obzirom da Vlada nije ispunila taj cilj, a mi smo bili protiv samog cilja, a sada konstatujemo da Vlada nije ispunila taj cilj, nas zanima da li ćete vi kao predsednik Vlade povući konsekvence, a ne, dakle, stalno pričati priču da je sve u redu i da će sutra nešto početi što zapravo to neće početi.
Dakle, prosto rečeno, da li ćete vi podneti ostavku, to je moje prvo pitanje, pa ćemo videti nadalje.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodin Dačić, izvolite.
IVICA DAČIĆ: Moram da kažem da odavno nisam čuo smešnije pitanje. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Slobodan Samardžić, izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Slažem se da je to vama smešno pitanje, to sam i očekivao, takav neki odgovor, upravo zato što vi imate jednu takvu poziciju da vam je vlast preča od svega, a da nekim slučajem i hoćete da podnesete ostavku, vi to ne možete. Vi ste potrebni Briselu i Berlinu i Londonu i Parizu danas i tokom cele jeseni veoma mnogo. Srbija je danas, što se Vlade tiče najstabilnija zemlja na svetu. Njenu stabilnost garantuju ovi centri moći u Evropi, zato što vi morate da završite posao, zbog koga ste javnost Srbije obmanjivali sa tim datumom, a taj posao je predaja Kosova i zato je vaš odgovor potpuno logičan, smešno je moje pitanje i vi nećete dati odgovor na to pitanje i to sam i očekivao.
Dakle, tu leži glavni problem, gospodine predsedniče Vlade. Naime, vi ćete od sutra morati da zavrnete rukave i da dan za danom dajete uveravanja Briselu i onima sa kojima ste se sastajali, da je sve u redu sa vama. Ne da nećete podneti ostavku, nego ćete vrlo vredno raditi na sprovođenju ovog sporazuma, a to je sporazum o predaji Kosova Srbiji.
Oni su vama obećali, šargarepu vam stavili, znate onu trulu šargarepu ispred očiju i rekli, ako to uradite, dobićete datum. Šta ste vi dobili danas od Bundestaga i šta ćete dobiti sutra od Evropskog saveta?
Nećete dobiti datum. Dobićete januar. Pitajte koga hoćete danas u Srbiji, da li je januar datum ili je mesec, svi će reći to je mesec, to nije datum, jedino ćete vi reći da je to datum, potpuno ćete okrenuti smisao tih reči, ono što stalno radite.
Ne budite arogantni. Naši razgovori ovde nisu maliciozni i nisu kritizerski, jer mi smo sve vreme imali Srbiju u vidu i zbog toga smo i ovako nastupali.
Od samog početka vašeg rada, davali smo vam priliku da izađete iz ovog problema u kome se nalazite. Vi ste pošli putem bez povratka, vi ste porušili mostove iza sebe i vi sada morate da predate Kosovo i to ćete učiniti, sve smejući se.
I pored toga, gospodine predsedniče, što vam je jasno bilo i juče i prekjuče, da od datuma nema ništa, vi ste se smejali, sa osmehom ste to primali i pričali ovu priču koju danas nama pričate. Od sutra počinje nešto. Ne počinje ništa od sutra, od sutra počinje vaš rad na definitivnoj i konačnoj predaji Kosova i to je datum koji vi morate da ispunite.

36/3 VS/IR

Prema tome, moje sledeće pitanje, da li vi gospodine predsedniče možete sada javnosti Srbije da nabrojite bar 10 ili 12 zadataka koje ćete obaviti narednih meseci, do decembra kada ćete ići na prvu proveru, koju ako ne prođete, januar neće biti januar, nego će biti februar, mart, april itd.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Dačić.

37/1 GI/SU 17.20-17.30

IVICA DAČIĆ: Ovo je sada već ozbiljnije pitanje.
Gospodine Samardžiću, vaša stranka je došla na vlast zajedno sa vašim koalicionim tadašnjim partnerima u DOS, uz ogromnu podršku iz inostranstva. Zato nije logično da vi sada govorite o tome da li neko ima podršku iz inostranstva ili nema.
Kad vas nije bilo sramota da imate podršku Medlin Olbrajt, ne znam zašto bi nekoga od nas bilo sramota da ima danas podršku od onih iz EU, iz Evropske komisije? Da li se oni sada kaju što su vas podržavali, to je sada drugo pitanje.
Vi ste malopre postavili pitanje na koje sam rekao da je smešno zato što, gospodine Samardžiću, vi niste čovek koji je neobrazovan. Vi niste čovek koji ništa ne zna o EU. Vi taj predmet predajete studentima. Valjda dobro znate da u svim odlukama o otvaranju pregovora nikad nije naveden konkretan datum održavanja međuvladine konferencije. Valjda to dobro znate. Valjda dobro pravite razliku između otvaranja pregovora i datuma kada se održava međuvladina konferencija.
Nemojte lagati studente i ovaj narod time što kažete da nismo dobili pozitivnu odluku. Nema problema, evo svi ste ovde. Videćete sutra, svi će nam čestitati.
Šta mi sada treba da kažemo – izvinite, gospodin Samardžić kaže da tu nešto nije u redu? Nije ta vaša odluka baš u skladu sa onim što mi smatramo? Da vratimo taj datum? Najbolje je da kažemo – ne prihvatamo.
Da vam kažem jednu stvar. To su veoma ozbiljna pitanja oko kojih ne bi trebalo da postavljamo takva pitanja. Ne pada mi na pamet da podnesem ostavku zbog najvećeg uspeha u istoriji neke Vlade Srbije od 1990. godine. Za bilo šta drugo možete da tražite odgovornost, ali za ovo treba da barem imate poštovanja, imajući u vidu težinu problema sa kojima smo se suočavali u svim tim razgovorima.
Kada je reč o uslovima, ja sam malopre rekao da me je Van Rompej obavestio da će sutra biti donet zaključak u kojem se kaže da je Evropski savet odlučio da otvori pristupne pregovore sa Srbijom. Šta to znači? Druga rečenica – Prva međuvladina konferencija će biti održana najkasnije u januaru 2014. godine. Treća rečenica – Pre toga biće usvojen okvir za pregovore od strane GAK-a, odnosno Saveta za opšte poslove i potvrđen od strane Evropskog saveta na redovnom zasedanju o proširenju u decembru. Šta to znači, procenite sami. Znači da je Srbija dobila otvaranje pregovora, da nema novih sednica o pregovorima, da ima samo usvajanja pregovaračkog okvira, što je bilo za svaku drugu državu.
Pregovarački okvir može da spreči bilo ko. To se usvaja na GAK-u konsenzusom. Svaka država to može da spreči, ali nije bitno.
Ne mislite valjda da smo mi srećni što smo dobili datum? Mi izražavamo samo zadovoljstvo što je Srbija u prilici da krene napred. Ovo je samo kraj jednog teškog i mučnog početka.
Zašto nam ne veruju? Između ostalog, ne veruju nam zbog toga što su mnoge prethodne vlade lagale, što su prihvatale sporazume, pa ih posle nisu primenjivale. Zato treba biti pošten prema našem narodu. Ne treba ga lagati. Datum nije spektakularna istorijska stvar.
Istorijska je stvar to – put ka EU, jer naš narod zaslužuje da živi kao sav drugi normalan svet. Uostalom, drugu uniju nemamo. Ako već nemate izbora, onda ne razumem zašto bismo bili …
Ispada da su Hrvati, Česi, Poljaci toliko glupi da su članovi EU, a mi smo najpametniji na svetu i predlažemo – eto, mi ćemo sami da preživimo. Voleo bih da možemo, ali ne možemo, niti možemo da ratujemo protiv celog sveta. Zato treba spašavati situaciju u kojoj se nalazimo.
37/2 GI/SU

Mi nećemo prodati i izdati Kosovo zato što je ono sada u jednom specifičnom statusu, koji je ustanovljen još 1999. godine, ali mi ne možemo da ostanemo vezani za taj problem još narednih 100 godina. Naš BDP sada je 65% u odnosu na 1989. godinu. Da li sada treba još 20 godina time da se bavimo? Nećemo imati, verujte mi, čime da se bavimo.
Još jednom vam kažem, oprostite što sam tako reagovao, ali mi se učinilo da je to tako drsko i bezobrazno sa vaše strane, da kažete da treba da podnesem ostavku zato što ćemo otvoriti pristupne pregovore. Mislim da je to, možda je sa vaše strane ispravno, ali ne zato što nismo … Vi bi trebalo da tražite da podnesem ostavku što idemo u EU. To smatram da je pravo pitanje sa vaše strane, a ovo drugo pitanje je zlonamerno i zato sam i rekao da je smešno, jer ne zaslužuje nikakav odgovor, a biću ponosan u svojoj istoriji, u istoriji Srbije i u svojoj ličnoj istoriji na sutrašnji dan, kada je Srbija i ova Vlada zaslužila i dobila datum i otvorila pristupne pregovore za članstvo Srbije u EU. To će ostati zabeleženo u istoriji Srbije. Za to se ne podnose ostavke. Ne dobijaju se ni priznanja, ali to treba jasno reći da je to kvalitet za naš narod i za našu državu.
Uostalom, da ste vi to mogli da dobijete 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. godine, to bi bili i direktni televizijski prenosi dan i noć. Vi ste imali slogan svojevremeno "Izvodljivo je". Jeste, izvodljivo je, ali kada smo mi na vlasti. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, pažljivo sam slušao kada ste čitali taj papir koji vam je došao od Hermana Van Rompeja. Pročitajte ga još jednom. Ni u jednoj od sve tri tačke nemate datum.
Pazite, nije datum naš problem. Mi smo bili uvek protiv datuma. Toga se sećate. To je vaš problem. Vi ste govorili o datumu 28. juna, na Vidovdan. Hteli ste da započnete novu istoriju Srbije i sećanja na Vidovdan, da se onaj Vidovdan zaboravi, a da počne godišnje obeležavanje vašeg Vidovdana. Dakle, vi ste o datumu pričali a ne mi, a niste ga dobili. Samo je to pitanje.
Možete da pričate šta hoćete. Možete da se vrašate u prošlost koliko hoćete. Možete da krivotvorite tu prošlost, bar kada je o DSS reč. Svaki put kada smo pregovarali, kada smo došli do teme Kosova, mi smo rekli – izvinite, Srbija može, ali samo teritorijalno integrisana Srbija, suverena Srbija.
Najlakše je dobiti ili ne dobiti datum i voditi tu igru sa njima i da vas tapšu po ramenima, kao što to stalno čine ako predate Kosovo. Tu je cela tajna i vi to jako dobro znate. Nije to ništa komplikovano. Sutra će vas svi pohvaliti. Vi ćete biti evropski čovek dana, lepotica dana. Znate onaj film kada se davao. Ne brinem ja za to, ali to su oni likovi iz one basne o lisici i gavranu i ništa više. Zapadna politika je toga jako puna i puna iskustva kako se radi sa plemenima i njihovim poglavicama. To je ono što nas brine.
Nije nama problem što oni nas obmanjuju, nego nam je problem što vi nas obmanjujete, tj. hoćete narod da obmanete, samo da biste dobili ta tapšanja po ramenima i osmehe.
Nemojte slušati taj njihov PR. Sutrašnji dan je loš dan za Srbiju, ali bi bio možda još lošiji da je dobila datum, ali nije dobila datum i to morate da objasnite. Otvaranje pregovora je nova reč koju vi koristite. Što to niste govorili ranije, da će se 28. doneti odluka o otvaranju pregovora? Pa kod njih ovo što oni ne žele da učine sve je proces, kao i put u EU. Mi smo na putu za EU. Nema cilja, gospodine Dačiću. Nećemo postati članica. Nikad.
37/3 GI/SU

Pre dva dana je holandski ministar spoljnih poslova imao intervju za "Politiku". Rekao je - Holandija će staviti tačku na to. Nemačka će staviti tačku. U ovoj deklaraciji Bundestaga, gospodine predsedniče Vlade, imate nove uslove ako se ikada otvore pregovori. Imate četiri nova uslova. Mogu da vam ih ponovim koji su to novi uslovi. Dakle, morate pravno obavezujući sporazum sa Kosovom da potpisujete.

38/1 MG/SM 17.30-17.40

PREDSEDNIK: Izvinite gospodine Samardžiću, probili ste skoro minut od vašeg vremena.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Mogu da vam navedem i druga tri, ali nije važno. Imaćete opet uslove, imaćete perpetum mobile i stalno ćete biti evropski čovek godine. Ako vam je to cilj svaka vam čast.
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Samardžiću.
Reč ima narodni poslanik Vesna Jovicki.
VESNA JOVICKI: Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, kolege poslanici pitanje ću uputiti predsedniku Vlade gospodinu Dačiću.
Svima nam je poznato da ste tokom dugih i teških pregovora kao glavni pregovarač i predsednik Vlade Republike Srbije, sa visokim zvaničnicima EU i sa predstavnicima privremenih organa samouprave u Prištini učinili sve što je u datim okolnostima bilo moguće, da biste osigurali mir, sigurnost i prosperitet za sve građane naše države i omogući reintegraciju Srbije u evropsko društvo naroda i država.
Svesni smo da je Vlada Republike Srbije na čijem ste čelu donela teške, ali isto tako i kompromisne i konstruktivne odluke koje su u najboljem mogućem interesu celokupnog stanovništva svih građana naše države.
Sa zadovoljstvom naglašavam da je ubedljiva većina nas narodnih poslanica i poslanika u Skupštini Srbije takođe izrazila podršku takvom proevropskom i mirotvornom kursu Vlade Srbije. Budući da ste i ovih dana koji su presudni za evropsku i reformsku budućnost Srbije predvodili intenzivnu diplomatsku kampanju u inostranstvu u cilju otpočinjanja pregovora o pridruživanju naše zemlje EU, molim vas da ukratko informišete i nas i građane naše države koji su to konkretni izazovi i konkretne aktivnosti sa kojima će se Srbija suočiti u narednih šest meseci u cilju postizanja dva cilja, otpočinjanja zvaničnih pregovora sa EU o našem budućem članstvu i implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.
IVICA DAČIĆ:Kao što sam i malopre govorio, ono što će nas čekati u narednim mesecima će biti nastavak naših unutrašnjih reformi i implementacije onoga što je u Briselu dogovoreno.
Kada je reč o samoj proceduri o tome sam takođe malopre govorio, očekujemo da u narednim mesecima se završi pregovaračka platforma, odnosno osnova za pregovore koje će imati EU prema Srbiji. Takođe da se obavi skrining i da se nakon toga izjasni GAK, odnosno Komitet za opšte poslove EU o tekstu platforme, da je Savet potvrdi i da se nakon toga zakaže međuvladina konferencija.
Onda se otvaraju poglavlja i po poglavljima se pregovara a mi za to vreme moramo da imenujemo pregovarače i da vidimo koji su to delovi našeg zakonodavstva koji nisu u skladu sa evropskim makijem.
Međutim, svakako da će najveća pažnja biti zadržana na pitanju Kosova. To je suština i sa tim mi trebamo da se suočimo i da budemo svesni toga. Borbe na evropskom nivou se vode iz sata u sat. Sutra je Savet EU na ovu temu. Kao što znate, još nije konačno doneta odluka. Takođe treba voditi računa i o našim izjavama koje dolaze. Zato neke od izjava koje ste spominjali nisu bile dobre, kao što je izjava o lokalnim izborima jer mi pregovaramo o lokalnim izborima, a sa druge strane dajemo izjavu da Srbija neće da učestvuje na lokalnim izborima.
Isto tako nisu dobre ove izjave u kojima se napadaju određene zemlje, jer to stvara povratne reakcije. Nismo još došli do glasanja. Ono na šta sam malopre ukazao
38/2 MG/SM

je nešto što je dogovoreno. Oko čega se razgovaralo, ali moguće je da budu i neki pritisci sa strane, da se formulacije menjaju. Zato je veoma važno da mi imamo tu jedinstveni pristup. Već smo počeli da se svađamo kao da smo dobili odluku, a nije isto kada u odluci piše najkasnije u januaru i najranije u januaru. Nije isto kada piše šta radi Evropski savet, da li potvrđuje pregovaračku platformu EU ili ocenjuje da li je Srbija zadovoljila u implementaciji sporazuma.
Ima tu mnogo stvari za koje sigurno ne znam šta će se sve pojaviti u narednih šest meseci, ali to nije proces za koji možete da kažete da se zna šta će se tada desiti. Zato moramo da budemo oprezni. Najveće usklišenje biće implementacija Sporazuma iz Brisela. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodna poslanica Vesna Jovicki.
VESNA JOVICKI: Zahvaljujem na odgovoru predsednika.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.
BORISLAV STEFANOVIĆ: Poštovani predsedniče Vlade i uvažene kolege narodni poslanici postaviću par pitanja predsedniku Vlade gospodinu Dačiću i ministru Obradoviću.
Svedoci smo da je u Srbiji došlo do porasta svih oblika krivičnih dela, teških razbojništava, oružanih pljački, ubistava i da je to najverovatnije posledica odluke koju je vaša vlast donela, da se 4.000 kriminalaca i ljudi na izdržavanju zatvorskih kazni pusti ranije na slobodu.
Moje pitanje vama je da li postoji uzročno posledična veza u ovom slučaju i da li je iko u ovoj zemlji osuđen za krivično delo korupcije i davanja mita ili primanja, osim čoveka koga je predsednik Republike abolirao nedavno?
To je dovelo do opšte nesigurnosti građana Srbije. Vi ste istovremeno i ministar policije, a danas smo imali situaciju u Novom Sadu sa kojom ste upoznati, da je direktoru jednog javnog preduzeća koji je inače iz vaše vladajuće koalicije u Novom Sadu, gospodinu Bokanu bačena bomba pod službeni automobil u sred radnog vremena, u prepodnevnim satima, u sred bela dana u Novom Sadu. U gradu za koji vi ministre i premijeru Dačiću znate da nažalost nema načelnika policije preko tri godine.
Smatramo da bi bilo dobro da i vi danas nama ovde kažete ko su narko bosovi koji su postrojavali vrh policije i da li taj vrh policije predstavljate vi kao bivši ministar unutrašnjih poslova i sadašnji i gospodin Veljović kao bivši direktor policije i sadašnji?
Što se tiče situacije koju već danima imamo sa katastrofalnom aferom vezano za testove za malu maturu, začuđujuća je i fascinantna upornost ministra Obradovića i frekventnost koju ponavljate da tu ne postoji nikakva osnova. Ono što smo zapamtili mi iz DS da ste rekli, da Ministarstvo prosvete nije i ne može biti odgovorno za ovu situaciju. Kao što smo vam prošli put pokazali kopije testova iz srpskog i dokazali da je taj test nažalost bio neregularan, tako vas pitamo za vašu odluku koju ste vi potpisali?

39/1 AD/MJ 17.40-17.50

Inače, ova odluka je od 31. marta ove godine. U toj odluci pod tačkom 5), ministre Obradoviću, vi koji kažete da niste odgovorni, kažete – za sprovođenje konkursa u skladu sa zakonom, Pravilnikom o upisu, uputstvom za sprovođenje propisa itd, odgovorni su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Dakle, vi ste potpisali da ste odgovorni.
(Predsednik: Vreme)
Zanima me – da li ovi i slični problemi u našem školstvu, koje je nažalost u katastrofalnom stanju, mogu izazvati kod vas i premijera Dačića osećaj da se neki potezi povuku, za koje vidim da vas podstiče i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Vučić. Hvala.
PREDSEDNIK: Da li neko od članova Vlade želi da odgovori?
Reč ima gospodin Dačić.
IVICA DAČIĆ: Ovo je pre svega pitanje za ministra pravde. Nemam podatke o tome da li su i oni koji su amnestirani povratnici u činjenju krivičnih dela. Amnestija inače nije nova kategorija, ona je bila prisutna više puta u našoj dvadesetogodišnjoj istoriji. Nekada je amnestija bila vezana za ratne događaje. Nekada je bila i opšta amnestija, ali uglavnom se vezivala za izbor ili nove vlasti, ili novog predsednika, ili nešto što je bilo pitanje oproštaja, kao što je amnestija za Albance sa Kosova, amnestija za jug Srbije itd.
Ne znam koliko to ima efekta. Ima nekih koji su amnestirani, a počinili su krivična dela. Da vam kažem, siguran sam da ima, dešava se mnogo puta da oni koji su u zatvoru, kada izađu na dopust, preko vikenda počine krivično delo pa opet budu uhapšeni. U svakom slučaju to pitanje treba analizirati. A na koga je predsednik Republike mislio, to je pitanje za njega, naravno, kada je reč o policiji.
Kada je reč o ovim drugim pitanjima, svako treba da odgovara za ono za šta je kriv. Tu nema nikakve dileme. To sam i u startu rekao, ukoliko postoji odgovornost, konkretna odgovornost bilo kog ministra, svako treba da odgovara. S druge strane, reč je i krivičnoj odgovornosti gde treba da se utvrdi kako je do toga dolazilo. Imajući u vidu da je osoba koja je privedena, govorila da je to radila i u prošloj godini, siguran sam onda da tu ima i deo vaše odgovornosti iz vaše stranke, pošto je u to vreme direktor bio vaš čovek.
Ako želite da se insistira na odgovornosti, onda bi po toj logici trebalo ići i malo dublje. Nikoga ne branim. Ako je Žarko kriv, biće promenjen. Ako on smatra moralno da treba da podnese ostavku politički, podneće je. U ovom slučaju, nisam ja utvrđivao ko je pokrao te testove. To je radila policija. Ustanovljeno je gde se to desilo. Desilo se tamo gde se štampalo. Zato treba iznova osmisliti ceo taj sistem kako da deca ne budu oštećena.
Može neko i da podnese ostavku, ali smo rešili suštinu problema. Treba rešiti suštinu tog problema. Za to zaista i zalažem. A to iz koje je stranke ministar, to je bilo isto i kada je bilo problema oko mleka, isto tako sam se zalagao principijelno i uvek ću braniti svakog ministra za koga smatram da nema konkretne odgovornosti. Ako ima lošeg činjenja i konkretne odgovornosti, onda je to već drugo pitanje. U svakom slučaju, drago mi je da je policija autonomno i sama uradila taj deo posla. Uopšte se nisam mešao. Direktor Veljović mi je poslao informaciju o tome kako je do toga došlo. Ti testovi su pronađeni.
Da li ima još nekih – sigurno da ima. Ako ih ima u Ministarstvu prosvete, sigurno treba i pohapsiti ljude i preduzeti određene političke mere i političke odgovornosti. Sada sam ušao u ovu drugu temu, a hteo sam više da odgovorim na prvo pitanje. Hvala.
39/2 AD/MJ

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Obradović.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Zanimljivo pitanje i tumačenje tog pitanja je način na koji vi tumačite, gospodine Stefanoviću, pitanje odgovornosti. Pitanje je da li bi i jedna Vlada ostala duže od mesec dana za celih ovih dvadeset i nešto godina višestranačkog sistema Republike Srbije.
Kada se govori o opštoj ili konkretnoj odgovornosti, primećujem da se u odnosu na politički trenutak i mesto i, pre svega, politički interes, ta kategorija tumači kako kome odgovara. Više sam puta pomenuo i sada ću – Ministarstvo prosvete niti je štampalo, niti distribuiralo, niti pripremalo testove. Zahvaljujući MUP je nađena osoba koja je krala i falsifikovala testove. Ta osoba nije sama. Očigledno postoji više ljudi u tom lancu koji su distribuirali testove zbog imovinske ili neke druge koristi.
Sada se postavlja jedno logično pitanje – da li Ministarstvo prosvete u odnosu na krađu koju je počinio drugi van Ministarstva prosvete učinilo sve što treba da zaštiti regularnost procesa male mature i da deca ne budu na bilo koji način dovedena u jedan nerealan položaj? Kažem da jesu. To kaže i struka. Vi imate pravo na svoj stav i svoju tvrdnju, i to je nešto što vam pripada i samim mestom i boravkom u ovom cenjenom domu, ali kažem vam šta Ministarstvo može a šta ne može da uradi i šta jeste radilo i šta nije.
Zanimljivo mi je, tvrdim vam da sam vas slušao u proteklih nekoliko dana, kako ste od opšte priče o krađi testova male mature skliznuli na jednu drugu temu, onda više nije bitno – kada je policija utvrdila ko je ukrao testove, ta tema više uopšte nije interesantna. Više se ne dovodi u pitanje to ko je ukrao i zašto je ukrao, nego sada da vidimo šta dalje. Kako rešavamo jedan po jedan problem, postavlja se novo i novo pitanje. Čovek onda shvati da uopšte nije suština u tome da li je mala matura sprovedena, da li su deca upisana. Vama treba politička žrtva. Dobro je što ste pokrenuli tu inicijativu, jer je konačno cela priča dobila jednu političku dimenziju, pošto od početka i ima političku dimenziju.
Predsednik Vlade je pomenuo jedan aspekt koji ostaje nekako u drugom planu, pošto ste stalno priča i o prošloj godini. Ako ste imali saznanja da je prošle godine nešto bilo problematično, zašto to niste rekli? Ili vas to tada nije interesovali zato što smo tada bili sa vama u Vladi, pa vam nije bilo zgodno da se to tada pomene. Ako ste imali saznanja, zašto niste obavestili MUP? Ili možda zato što je direktor "Službenog glasnika" tada bio član DS, pa je možda mogla da se utvrdi njegova neposredna odgovornost. Šta je bio problem?
Očekujem da ćete učestvovati u ovoj istrazi do kraja i da ćete odgovarati na pitanja - odakle vam testovi koji su odjednom falsifikovani? To će biti zanimljivo čuti, kako to narodnom poslaniku stigne i na koji način dobije te testove koji su falsifikovani? Da, i to su pitanja na koja treba odgovoriti. To je pitanje koje se može postaviti i s moje strane i od strane javnosti. Ili mislite samo da treba da bude instrumentalizovan deo pitanja prema Ministarstvu i prema meni lično? To doživljavate na svoj način, to je vaše pravo. Kažem vam, sve što smo mogli da uradimo smo uradili. Sve što nismo mogli uraditi, nije deo naših mogućnosti i nije bilo na nama. Jednostavno, nismo mogli. Testovi su ukradeni na drugom mestu od strane ljudi koji su učinili krivično delo. To je važno. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Stefanović.


40/1 TĐ/IP 17.50-18.00

BORISLAV STEFANOVIĆ: Zahvaljujem se, predsedniče.
Gospodin premijer nam je rekao jednu stvar koja je zaista duboko zabrinjavajuća, znajući da je Ministarstvo pravde i ministar pravde nama rekao da, dao nam je čak i zvaničan papir, pitanje amnestije ne može Ministarstvo pravde da odredi već samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. To je još jedno pitanje efekta amnestije na vršenje krivičnih dela i na povratnike. To je još jedan dokaz kakav vi ping-pong igrate u Vladi, a i sa svima nama, nažalost.
Bilo bi dobro, kada ste rekli da treba pitati predsednika Nikolića za onu ozbiljnu optužbu koju je izneo na policijskom sletu u Novom Sadu, mogli ste odmah vi da ga pitate. Stajali ste pored njega i ne znam šta vas je sprečavalo. Mogli ste da kažete – predsedniče Nikoliću, da li ste vi to mislili na mene i Veljovića ili na nekog trećeg. Mislim da je jako važno da se ovde kaže da čovek kome je podmetnuta bomba danas, gospodin Bokan, je od strane SNS sumnjičen za krađu izbora na lokalnim izborima u Novom Sadu, a sada postoji krivična prijava. On je sada u vlasti sa SNS u Novom Sadu i jedan je od plejade katastrofalnih kadrova koji su postavljeni u Novom Sadu.
Nije u tome stvar, nego je čoveku neko danas, u 10,00 sati, pre podne, ispred kafića stavio bombu pod službeni auto, a nemamo načelnika policije u Novom Sadu tri godine. Mislim da je fer da malo date precizniji odgovor šta će policija sa kojom nekad, kažete, imate veze, a nekad nemate veze da učini po ovom pitanju.
Inače, ako nije u stanju policija, onda vas molim da vi kao premijer otpustite ministra policije, pošto očigledno ne zna da radi svoj posao.
Ono što nikako ministar Obradović da razume je da postoji razlika između odgovornosti i krivice. Vi, kao ministar obrazovanja, ste odgovorno lice. Potpisali ste papir, 31. marta, da ste vi odgovorni. Vaše ministarstvo i vi lično ste potpisali zajedno sa gospodinom Kostićem.
Nemojte da pričate o političkom kontekstu, jer činjenica da ste vi ministar je čist politički kontekst. Vi kao ministar ste političko biće i politička funkcija je ministar prosvete. Normalno je da mi pokušavamo da dokažemo, ne da li je štampar ili štamparica, kako se zove, ukrao/la testove, nego pokušavamo da dokažemo da ste u silnu nevolju i muku naterali 70.000 dece i njihove roditelje. Vi kao ministar prosvete ste i te kako odgovorni za to i znate vrlo dobro, ministre Obradoviću, da morate podneti ostavku. Znate da nećete osvanuti u novoj vladi i znate da nećete proći rekonstrukciju. Nemojte da se šalite.
Nemojte molim vas da vi nama pričate o prošloj godini i pretprošloj kada ste vi nama rekli da policija prošle godine i pretprošle nije ništa našla. Vi ste nam rekli. Nemamo baš svi pileće pamćenje. Inače, mi smo spremni za saradnju sa istražnim organima, kao i uvek. Da vam kažem, jako sam se uplašio od vaših reči, gaće mi se tresu. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Obradović.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Ne znam zašto ste nervozni kada sam pomenuo da će Ministarstvo unutrašnjih poslova ili istražni organi razgovarati sa vama. Vi ste pokazali Skupštini i celoj javnosti Srbije da imate dokumente koji su falsifikati. Zašto bi se vi oko toga nervirali, ako je sve u redu? Samo treba da objasnite odakle ti falsifikati kod vas i biće sve u redu.
Samo još jedna stvar, utvrđeno je u Zavodu za vrednovanje kvaliteta da su zadaci loše urađeni. Čisto da znate da su na tom falsifikatu zadaci loše urađeni.
Hvala vam na toj brizi za moje političko zdravlje. Pošto vi niste odlučivali kada sam biran na ovo mesto, nećete ni odlučivati o dužini mog rada. Nećete.
40/2 TĐ/IP

(Narodni poslanici dobacuju, s mesta.)
Jeste, ali je tada bio drugačiji stav, što govori nešto drugo. U tome i jeste poenta cele priče.
Ta navodna briga za opšti interes i opšte ciljeve, toga sam se mnogo puta od vas naslušao. Mnogo puta u različitim situacijama da govorite o opštim ciljevima kada dođu konkretna pitanja, onda samo svoj interes gledate. Meni je to prihvatljivo, ali ja imam obavezu da o tome nešto kažem.
Nisam ja doveo decu u neprijatnu situaciju, nego osoba koja je ukrala testove i osobe koje su distribuirale test. To je jedna bitna zamena teza, gospodine Stefanoviću. Bitna zamena teza. Sada ispada da smo mi iz Ministarstva prosvete neko ko je učestvovao u tome. Ako nije važno ko je ukrao testove, OK i to treba reći, ali čini mi se da je važno. Ovo se prvi put dešava u novijoj istoriji, pošto se stalno potencira pitanje prošle godine. Vaše kolege su u skupštinskoj raspravi pominjale i prošlu godinu. Možda sam vas pogrešno razumeo, ali su vaše kolege poslanici takođe govorili o prošloj godini a znamo šta je bilo prošle godine. Tačno je, rekao sam da smo dobili zvanični Izveštaj MUP da nije moguće utvrditi ko je krivac i da tužilaštvo obustavlja istragu. Red je da to kažem, pošto vi i vaše kolege potencirate prošlu godinu, onda je red da i ja javnosti to kažem.
Mi smo u Ministarstvu našli najbolje rešenje vezano za krađu i deca neće biti obespravljena i poštovaćemo njihove želje. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.
BORISLAV STEFANOVIĆ: Mislim da, iako ovo možda ima čak i zanimljiv oblik ova rasprava nekom, je situacija krajnje ozbiljna i dramatična. Uopšte nismo uzbuđeni, a ja najmanje zbog toga što ministar prosvete preti policijom u nekom postupku koji je normalan i na zakonu zasnovan.
Odakle poslaniku, kažete, falsifikati? Kakvi falsifikati kada je vaše Ministarstvo potvrdilo autentičnost? Vaše Ministarstvo, ministre Obradoviću, je potvrdilo da su kopije testova, koje smo vam mi dali, a koje vaše Ministarstvo nije htelo da primi pre toga. Recite do kraja informaciju. Narodni poslanici su bili prinuđeni da vas pitaju za autentičnost, ne vi lično, ali je potvrđena autentičnost. Kakvi falsifikati? Da li vi insinuirate da se grupa poslanika bavila kriminalom, da smo krali testove zajedno sa Ljušićem, da smo upadali po štamparijama, a da svako drugi nije kriv. Možda niste krivi i siguran sam da vi niste krivi, ali ste odgovorni i kao odgovorno lice morate snositi posledice, čak se i rimuje. Tako to ide.
Sada smo, zamislite, poštovane kolege, krivi, jer nam je javio Laufer, to znaju ovi preko, da postoje testovi i da se prodaju na ulici. Iz želje da pomognemo proces, da vi kažete da li je tačno ili nije da su ti testovi takvi, sada bih vam verovao, ali iz vaše institucije je došlo da je autentično. Prema tome, da nije autentično, što ste poništavali ispit? Zašto sva deca idu na osnovu uspeha u srednju školu? Zašto ne idu ponovo samo iz matematike i kraj priče? Znači, nešto nije valjalo. Zašto onda Ljušić ne podnese ostavku? Evo, nećete vi, ali naterajte njega da podnese ostavku. Ispade čovek najkrivlji, a onoliki volumen nacionalne svesti. Zamislite to. Budite ozbiljni. To što premijer zna da udahne vazduh jako u sali, to ne znači da je toliko jak. Znate, mnogi su bili jaki, pa su onda padali u prašinu. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da uputim jedno pitanje predsedniku Vlade i ministru MUP. Reč je o tome da smo svedoci, unazad nekoliko meseci, oko jedne čuvene afere koja se kretala oko aflatoksina, koji se nalazi u mleku. Tvrdili smo da je nešto drugo u pitanju.
40/3 TĐ/IP

Nadležne inspekcijske službe su konačno utvrdile da je nešto drugo u pitanju, a ne ono što priča pokrajinski sekretar za poljoprivredu gospodin Ješić. Nadležne službe su utvrdile da u robnim rezervama nedostaje 150.000 tona, što pšenice, što kukuruza ili, da prevedem na malo drugačiji način izražavanja, nedostaje 6.000 šlepera, koji bi u vožnji, znači da se nalaze na putevima, zauzeli put od Subotice do Preševa, ili da prevedem u iznos novca – 3.750.000.000, a da stvar bude još gora država je plaćala mesečno 37.500.000 dinara zakup silosa u kojima su se nalazili pšenica i kukuruz koji nisu postojali. Znači, jedan dim.

41/1 MO/CG 18,00-18,10

To mi daje za pravo da osnovano sumnjam da između afere koja je vezana za aflatoksin i manjka u robnim rezervama, da su te dve afere uzročno povezane. Hteo sam da uputim pitanje ministru unutrašnjih poslova i predsedniku Vlade, ali pošto on nije tu, nadam se da će odgovoriti pismeno. Da li su pripadnici MUP započeli predistražne radnje radi utvrđivanja individualne odgovornosti i krivične za one koji su napravili manjak?
Odrastao sam u jednom vremenu kada je i poslovođa u najobičnijoj prodavnici odgovarao ukoliko ima manjak, pa očekujem da kada je jedna ovako ozbiljna tema u pitanju neko za ovo odgovara. Zna se za šta je svrha robnih rezervi. Ne daj bože da smo imali elementarne nepogode ili neku drugu pošast, sa čime bismo prehranili građane Srbije zato što je neko svesno trpao novac u džepove i krao od tih istih građana?
PREDSEDNIK: Pošto je premijer na trenutak izašao, da li neko drugi želi da odgovori? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
BOJAN ĐURIĆ: Uvaženi predsedniče, dragi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, meni se predsednik Vlade ljubazno izvinio zbog toga što mora na nekoliko minuta da izađe. Govorio je o tome da ima važne razgovore koji su vezani za ono o čemu se danas mnogo govori u Srbiji i moram da kažem da imam razumevanja za to. Neka pitanja ću formalno uputiti njemu i nadam se da će u nastavku dana biti prilike da na njih odgovori, a pitaću i neke od preostalih ministara ponešto.
Prvo moram da izrazim veliko nezadovoljstvo s obzirom da danas ovde nema ni prvog potpredsednika Vlade, ni potpredsednika Vlade, tako da u ovoj situaciji, kada je premijer makar na nekoliko minuta sprečen da prisustvuje sednici, zapravo ne postoji neko ko bi bio pasivno legitimisan za postavljanje ovih pitanja, ali hajde da probamo.
Moje prvo pitanje za Vladu, nadam se da će predsednik Vlade odgovoriti, glasi – ko je odgovoran za činjenicu da će deficit budžeta na kraju ove godine biti oko 180 milijardi po optimističnim procenama Vlade iskazanim u rebalansu budžeta, a ne nešto iznad 120 milijardi, koliko je to bilo predviđeno prvobitnim tekstom budžeta?
Sledi drugo pitanje. Vidim da su se svi složili na tu intervenciju poslanika Jedinstvene Srbije i da su svi spremni da se bore protiv bele kuge, a ja pred sobom imam deo rebalansa koji se zove – Unapređenje rada službe za zdravstvenu zaštitu žena u oblasti zaštite reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice. Moram da vam pročitam iznos koji ste predvideli u rebalansu budžeta – 10 miliona dinara. Rekao bih da je po današnjem kursu to oko 8.500 evra.
Dakle, da li predsednik Vlade, da li Vlada smatra da će zasnovano na takvim brojevima, na takvoj pomoći moći da ostvari bilo koji od onih ciljeva, izražen na ovaj način, kako su to rekli poslanici Nove Srbije, da nas ima što više ili u nekoj drugoj interpretaciji da budemo spremni i za to tržište EU i za tu borbu u EU, ako tako želite?
Na treće pitanje mislim da delimično može da odgovori i ministar Obradović. Šokiran sam to vašom raspravom gde prebacujete jedni drugima da je direktor Javnog preduzeća "Službeni glasnik" prošli put bio iz jedne stranke, a sada iz druge stranke. Podsećam sve ministre u Vladi i molim da mi date odgovor, recimo vi gospodine Obradoviću, a može i ministarka Mihajlović, kako je moguće da je danas neko ko je funkcioner političke stranke uopšte direktor javnog preduzeća? To je zabranjeno po zakonu.

41/2 MO/CG

Drugo pitanje je da li će do 30. juna biti raspisani javni konkursi za direktore u svih 700 javnih preduzeća u Srbiji, kako izričito piše u tekstu Zakona o javnim preduzećima? Ako nećete raspisati, ići ćemo na tumačenje zakona. Liberalno demokratska partija je autor tog amandmana. Pazili smo kada smo pisali amandman i apsolutno je nemoguće tumačenje da se ide samo na izbor direktora koji su u v.d. statusu.
PREDSEDNIK: Da li ministar Obradović ili ministarka Mihajlović žele da odgovore na ovo?
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Odgovoriću na ovaj deo koji se tiče direktora.
Kao što znate, raspisan je konkurs za imenovanje generalnog direktora Javnog preduzeća EPS, kao i Javnog preduzeća za podzemnu eksploatacije uglja "Resavica". Za generalnog direktora EPS konkurs važi do 3. jula, odnosno 15 dana. Moram reći da za sada Vlada ima samo dve prijave za tako značajno mesto, što je, imajući u vidu sva prethodna pisma, na kraju krajeva, kao i sve prethodne priče koje smo imali oko imenovanja generalnog direktora EPS, za mene šteta. Iskreno se nadam i ponovo danas kažem i molim sve one koji su stručni, iskusni i imaju dobre biografije da se na taj konkurs jave. To se odnosi, naravno, i na podzemnu eksploataciju uglja "Resavica".
Što se tiče drugih preduzeća iz oblasti energetike, mi smo dobili tumačenje iz Sekretarijata Vlade da oni koji su imenovani kao generalni direktori, dok važi njihov mandat, za njih ne mora da se raspisuje konkurs. Ako pitate mene, nemam apsolutno ništa protiv da se raspiše za sve, ali vam kažem da sam kao član Vlade, kao ministar takvo tumačenje dobila.
Naravno, uporedo sa tim imamo i promenu upravnih odbora u nadzorne odbore. Da sada ne govorimo da su pravilnici kasnili duže itd, da je sve to bilo mnogo duže nego što je trebalo, mi smo kasnili i sa prebacivanjem upravnih odbora u nadzorne odbore, ali duboko verujem da ćemo mi u narednih desetak dana već imati konačno nadzorne odbore javnih preduzeća. Toliko sam mogla da vam odgovorim. Hvala.
BOJAN ĐURIĆ: Dobro, onda je bar jasno, vodićemo sudske postupke za svih 700 preduzeća u Srbiji, pa ćemo videti ko je na kraju bio u pravu. Vama hvala na tom ličnom makar opredeljenju da na taj način gledate na pitanje raspisivanja konkursa. Ja ću probati vama da odgovorim šta ja mislim zbog čega se tako malo ljudi prijavljuje. Zbog toga što nema poverenja da će konkurs biti objektivan, da će izborna komisija, odnosno konkursna komisija raditi potpuno objektivno, da neće biti političkih pritisaka, a mogu to i na primerima da vam navedem. Mislim da kada neko vidi kako izgleda, kako se ponaša, kako je obrazovanje, kako vodi tu firmu direktor preduzeća "Železnica Srbije", da onda nijednom ozbiljnom stručnjaku u ovoj zemlji ne izgleda kao ozbiljna šansa da se profesionalno tu prijavi.
Drugo pitanje je kako ćete nagrađivati te ljude? Ustanovljen je, nažalost, taj neprihvatljivi princip da imaju pravo na neku vrstu bonusa oni direktori čije kompanije ostvaruju dobit, a oni koji su u gubitku to pravo nemaju, iako svi znamo da je nekada mnogo veći uspeh smanjiti enormni gubitak koji postoji kod nekog preduzeća, nego, recimo, ostvariti profit u preduzeću Aerodrom Beograd, koje je monopolista, koje će, naravno, uvek ili gotovo uvek ostvarivati profit, mada to ne mora tako da bude.
Imam neka podpitanja. Gospodine Iliću, deluje mi da ste vi ovde najizverziraniji u tome, s obzirom na neke prethodne godine koje ste i sami pominjali, pa mi odgovorite na pitanje da li će poskupeti putarina u Srbiji, i to zbog
41/3 MO/CG

kriminalnog ponašanja "Puteva Srbije" koji godinama odbijaju da uplaćuju PDV? Sada, kada su na to konačno naterani, najavljuju poskupljenje putarina, a to je 20%, što je ogroman novac za građane Srbije. To će imati, ukoliko se desi, katastrofalne posledice.
Drugo pitanje je za ministra Bačevića. Na osnovu kog akta Vlade ste pregovarali sa predstavnicima Ruske Federacije da oni prihvate obavezu da finansiraju izgradnju čitavog Južnog toka na teritoriji Srbije? Da li ste svesni, gospodine Bačeviću, šta to znači? Koliko godina će se naplaćivati iz tranzitne takse ruska strana ukoliko pristanemo na takav aranžman i zbog čega ovu zemlju posmatrate kao socijalni slučaj koji ne može na neki način da skupi novac i bude suinvestitor u tom projektu, nego moljakate po Moskvi? Kakva analiza vam je bila dostupna ili kakvu ste analizu pripremili da biste u te poslove ušli? Zbog čega mislite da je loš posao da se, recimo, zadužimo pod komercijalnim uslovima, finansiramo izgradnju i onda se naplatimo iz taksi u budućim godinama?
Znate zašto vas ovo pitam? Zato što će se desiti isto ono što se desilo sa rudnom rentom, napravićete aranžman gde će pisati do isplativosti projekta i nikada ova zemlja neće naplatiti dinara od tranzitne takse od Rusije. Toga se bojimo. Pola Vlade vam se, gospodine Bačeviću, smeje kada kažete da ste lično bili za veću rudnu rentu. Siguran sam da to znate, pa onda makar vodite računa kada takve komentare dajete u Skupštini. Hvala.


42/1 MZ/LŽ 18.10-18.20

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Reći ću samo nešto oko ovog dela vezano za imenovanje direktora. Potpuno se slažem da nema poverenja, ali to što nema poverenja, nema poverenja zato što prethodnih 12 godina, naravno i ranije, da ne govorimo još od 2000. godine su se direktori javnih preduzeća postavljali na sve moguće načine, samo ne na onaj prirodan način koji se zove konkurs. Jeste bilo 2001. godine, ali tada je Vlada formirala komisiju, a treba li da podsetim da su se u toj komisiji našli upravo ljudi koji su vodeći bili do pre nekoliko dana, recimo, u FTN. Dakle, oni su birali tadašnjeg generalnog direktora 2001. godine, Ljubomira Gerića itd.
Znači, jasno je da nema poverenja, ali ono za šta se zalažem i da ću se potruditi, to je da sve biografije koje budu došle na ovaj konkurs za EPS ili za podzemnu eksploataciju uglja, sve će biti javne. Prema tome, javnost će znati ko se javio, kakve su biografije, kakvo je iskustvo i šta su ti ljudi koji su dolazili na razgovore, a Ministarstvo energetike će imati jednog člana te komisije, predlagali u planu da mogu da urade u tim preduzećima. Mislim da je to najtransparentnije moguće.
Možda će u vremenu koje je ispred nas biti više poverenja i možda će onda biti i više zainteresovanosti da bude više prijava. Kad sam danas dobila informaciju da su samo dve prijave, mislim da je to šteta. Zato moramo da učinimo sve da bude više prijava. Što je više prijava i više kvalitetnih ljudi, dobićemo boljeg direktora.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Bačević. Izvolite.
MILAN BAČEVIĆ: Kolega Đuriću, što se tiče "Južnog toka", vama je poznato da je urađen prostorni plan područja posebne namene za taj "Južni tok" i da se sada upravo razgovara sa ruskom stranom da se taj projekat proširi i da se čitava Srbija pokrije prostornim planom područja posebne namene, da jedan krak tog "Južnog toka" krene prema granici sa Makedonijom, a drugi prema Crnoj Gori, ukoliko Crna Gora bude iskazala interes kakav jeste iskazala Makedonija.
Što se tiče razgovora oko realizacije projekta, to su bili samo razgovori. Ništa nije potpisano. Postoji predlog i ponuda ruske strane da zbog loše finansijske situacije u našoj zemlji, zbog problema u budžetu itd, loših uslova na tržištu kredita, oni su ponudili, ništa od toga nije dogovoreno, ponuda sa ruske strane postoji da oni finansiraju ovaj projekat koji je sada usvojen u celosti, a da se Srbija oduži kroz tranzitnu taksu, koju ne bi ubirala, nego bi time pokrivala troškove realizacije projekta, koji su, ako se sećam tačno, oko 920 miliona evra.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Ilić. Izvolite.
VELIMIR ILIĆ: Pitali ste oko putarine. U prethodnim vladama bio je stav da nema naplate PDV na putarinu i to je tako funkcionisalo godinama. U poslednje vreme, tumačenje je stiglo da PDV mora da se naplati kompletno za putarinu narednih godina što nije naplaćeno otkako je uveden.
Međutim, zbog stanja u putarskim firmama nađen je neki kompromis između Ministarstva finansija i "Puteva Srbije" da se ne naplaćuje retroaktivno PDV za putarinu, ali od 1. jula da se naplaćuje PDV i da to ide u budžet i da se za toliko, za vrednost PDV, uveća putarina na svim naplatnim rampama. To je jedan dogovor koji je postignut i mislim da se Vlada o tome još nije izjasnila, a to je predlog resornog ministarstva i preduzeća za puteve.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
BOJAN ĐURIĆ: Dobro, konačno smo dobili potvrdu, od 1. jula putarina u Srbiji će biti skuplja za 20%. Građani i privreda u Srbiji će plaćati cenu činjenice da je godinama kršen zakon.
42/2 MZ/LŽ

Zbog toga, gospođo Mihajlović, nema tog poverenja, pošto ono što je, recimo, dopuštano "Putevima Srbije", da godinama ne plaćaju PDV, nije dopušteno ni jednom drugom obvezniku ili ogromnoj većini obveznika u Srbiji, pogotovo onima koji dolaze iz sfere privatne privrede. Zbog toga je ovo neuređena zemlja. Zbog toga imate milion ili ne znam koliko objekata nelegalnih ili objekata u postupku legalizacije. Zbog toga je gospodinu Bačeviću dozvoljeno da u ovakve poslove ulazi na tako olak način.
Više ne možete da mi odgovorite, možda u nekoj drugoj prilici. Šta je vaš lični stav, gospodine Bačeviću? Da li vredi, da li se isplati za tu investiciju od 920 miliona evra ulaziti u takav aranžman ili je bolje da se zemlja zaduži? Dok su vam to predlagali sa ruske strane, niste valjda tako samo gledali u njih? Nadam se da ste imali i nekakav stav. Ne verujem da se došlo do tog predloga tek tako. Drugo, uopšte ne razumem zašto su loši uslovi na tržištu za zaduživanje. Odlični su uslovi, retko kad su bili bolji. Zaduživali ste i vi i prethodne vlade ovu zemlju, po kamatama koje bi bile dva, dva i po, tri puta veće od ovih koje su sada na tržištu, pa ništa ne smeta. Ima kamatnih stopa koje su preko deset, jedanaest posto, recimo, za JAT, mislim i za "Srbijagas" itd. Plaćaju 25 miliona evra rudne rente manje preko ove svoje druge firme. Podelite to ili pomnožite, dođite do 900, pa hajde da probamo nekako da se nagodimo na tom terenu, a ne da nam uzmu još jednu stvar i još jedan resurs.
Žao mi je što sam dobio odgovor da će putarine poskupeti. Naravno da su ključni problemi zemlje u ovom trenutku iz ekonomske oblasti. Premijer nije tu, nije mogao da mi odgovori na neka od njih. Uvek podržavam činjenicu da ovo treba da bude društvo znanja i zato koristim ovu priliku da čestitam, ako se ne varam, i predsedniku parlamenta gospodinu Stefanoviću koji je danas, ako sam dobro shvatio, stekao doktorat iz ekonomskih nauka na Megatrend univerzitetu. Verujem da ćemo u budućnosti možda onda lakše rešavati i ekonomske probleme. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala lepo, gospodine Đuriću. Veoma ljubazno od vas.
Narodni poslanik Miletić Mihajlović ima reč. Izvolite.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo ministri Vlade Republike Srbije, želim u ime SPS da postavim pitanje ministru prosvetu, a u isto vreme da iznesem određene stavove koji se tiču odgovornosti koja se ovde spočitava i traži kada su u pitanju testovi.
Dakle, kada govorimo o kategoriji odgovornosti, odgovornost se može tražiti i ako se ne čini ili ako se čini po određenom pitanju. Dakle, ako analitički tako posmatramo ovaj problem, hajde da vidimo šta je to ministar Obradović činio da bi došlo do ovog propusta, odnosno šta nije učinio. Teško bi se moglo dokazati da njegovim činjenjem ili nečinjenjem je došlo do ovakvog jednog velikog propusta koji, nažalost, jeste velika šteta za celu javnost, za celo društvo, za našu državu. Mislim da nikome ne može biti milo da se to dogodilo.
Da li se zapravo traženjem ostavke rešava suština problema koji ovde postoji? Da li se ovde želi rešiti problem koji bi predupredio slične u budućnosti i doprineo vraćanju u našu stvarnosti pravnih vrednost za koje treba da se borimo? Ili je ovde reč o dnevnopolitičkoj potrebi za destabilizacijom Vlade u ovom trenutku i njenih ministara, u trenutku kada imamo veoma značajne zadatke i teme na dnevnom redu koje su od sudbinskog značaja za budućnost naše zemlje. Dakle, takva odgovornost se traži od strane nekih poslanika bez pokrića i, rekao bih, bez moralnog kredibiliteta onih koji to traže. Bez moralnog kredibiliteta, zato što se, rušeći nekada prethodni režim 90-ih godina govorilo da će nova vlast demokratska izvršiti

42/3 MZ/LŽ

moralni, duhovni i materijalni preporod Srbije, što se, nažalost, uopšte nije dogodilo. Čak naprotiv, desio se sunovrat u mnogim oblastima i prošlo je deset, prošlo je dvanaest, trinaest godina, a da ništa nije urađeno, već i unazad smo išli.

43/1 JJ/VK 18,20-18,30

Želim da kažem bez ikakve zluradosti i tendencije i sasvim realno, svi smo pomalo dali doprinos onome što je današnji sistem vrednosti, što je svest i kultura danas u Srbiji. Niko ne može biti amnestiran do kraja od toga. Svi snosimo deo odgovornosti. Neko manje, a neko više, ako ćemo realno i pošteno da razgovaramo o tome.
Da li možemo opravdati roditelje koji i njihovu svest koji su kupovali testove na ulici da bi njihova deca postigla bolje uspehe na ispitu? Da li možemo opravdati one koji su nagovarali da državi ne plaćaju račune za potrošenu struju? Da li je politički ispravno i moralno da se u napadu na ministra lamentira nad službenicom koja je pokrala ili uzela testove? Nastaviću dalje. Dovoljno je ovo za početak za ministra.
PREDSEDNIK: Izvolite ministre.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Hvala gospodine Mihajloviću.
Želeo bih da kažem da smo povodom svega ovoga što se desilo, krađa testova i svih problema koje smo imali u sprovođenju male mature uočili smo da se apsolutno stvari moraju promeniti u budućnosti, budućnosti radi i znanja radi. Zašto? Nasledili smo jedan sistem koji je podrazumevao sprovođenje male mature na način da su đaci dobijali zadatke iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, iz matematike iz zbirke zadataka koja je bila dostupna njima nekoliko meseci pre samog dana polaganja male mature, negde krajem januara, matura se polagala u junu. Godinama unatrag polaganje male mature se svodilo na to da se iz zbirke zadataka, znači rešenih zadataka, određen broj zadataka koji se već nalazio u zbirci samo, da kažem, dana na rešavanje đacima.
Struka je primetila da se đaci ne trude mnogo da razumeju i da shvate smisao zadatka, način njegovog rešava, nego su se više trudili da zapamte na kojoj stranici je taj zadatak i fotografskim pamćenjem da pokušaju da odgovore na to, da prenesu i način rešavanja. Struka je procenila da takav sistem treba menjati. Godinama unatrag mi smo povećavali broj nepoznatih zadataka i ove godine 75% zadataka je bilo na testu nepoznatih i 25% relativno poznatih, što u prevodu znači da je tih 25% zadataka menjan je samo ili deo sadržaja ili brojke, s obzirom na karakter testa.
Nesporno je da iz ovoga moramo izvući i odgovarajuće pouke. Javno sam već govorio o tome, da se suviše vremena troši na štampanje testova, da je uključen veliki broj ljudi. Sama činjenica je test ukraden u štampari govori da je ta karika bila slaba karika, da možda treba razmišljati o tome da bude jedan test koji će se deliti neposredno pre dana održavanja testiranja, bezbednosti radi. Naravno, da se ne sme unapred znati gde će se testovi štampati. Razmotrićemo i neke druge opcije ukoliko bude mogućnosti da test bude potpuno zaštićen i da bude sproveden na način da obezbeđuje apsolutno, da bude jedan pokazatelj znanja deci.
Ono što je struka rekla jeste da mala matura treba da ostane kao način provere znanja, jer ona je uvedena pre mnogo godina zato što smo imali jednu veliku produkciju Vukovaca i odličnih đaka i onda se nije moglo objektivno utvrditi, odnosno bio je veliki broj đaka sa istim ocenama i onda je struka ocenila da bi bilo dobro imali malu maturu.
Mala matura nije naš proizvod. Ona je primenjena i u nekim drugim zemljama i nesporno ćemo morati promeniti mnoge stvari vezano za pripremu održavanja male mature, a struka će naravno dati svoju reč kada se govori o zadacima. Pokušavali smo proteklih godina da tokom godine više puta sa đacima organizujemo pripremu polaganja male mature i deca su bila zadovoljna ali očigledno takvi
43/2 JJ/VK

rezultati nisu bili i prilikom samog polaganja male mature, a ovo što se desilo, da budem iskren dobar nam je nauk da u samoj organizaciji male mature treba neke stvari da promenimo.
Izvinjavam se i roditeljima i deci koji su bili dovedeni u situaciju da zbog krađe, naglašavam krađe krivičnog dela koje je počinila jedna osoba i koja je posle sa ostalim osobama, a to će pokazati istraga kada se završi, učestvovao u distribuciji i prodaji ukradenih i falsifikovanih testova sve nas dovelo u jednu neprijatnu situaciju i da moramo tražiti odgovor na pitanje kako da to pitanje male mature rešimo, a da niko ne bude na bilo koji način oštećen. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Mihajlović.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, zabrinjava činjenica da u političkim stavovima pojedinih poslaničkih grupa imamo žaljenje ili zapravo strah od toga ili još bolje reći brigu o tome šta će se to dogoditi sa službenicom koja je iznela testove? Da li je to suština problema? I da li to možda navodi da možda ima i nekih saučesnika ili možda ima i nekih naručioca ovakvog jednog nemilog događaja. Naravn, da ne želim time da sada kalkulišem i da se bavim, ali prosto to ne može da bude tema u političkoj raspravi i ovome što nam se dogodilo, a dogodilo se veliko zlo i jedna velika nevolja koja se ne može militi nikome, bez obzira ko je na vlasti.
Drugo, kada govorimo o ministru i o napadima na njemu, pa iste poslaničke grupe koje ga danas napadaju su ga zdušno branile i hvalile u odbrani onoga što je bio njegov rad i podnošenje zakonskih predloga od 2008. do 2012. godine.
Gospodine ministre, da li ovaj potez koji ste učinili u smislu da se prilikom rangiranja ne uzimaju u obzir postignuti rezultati iz srpskog jezika i iz matematike zbog provaljivanja ovih testova, da li je to dobar potez i jedini mogući potez koji je učinjen? Ja mislim da jeste, ali me interesuje i vaše mišljenje zarad onoga što je odbrana interesa učenika u smislu poštovanja njihovog rada, učenja, pravednosti o odbrane njihovog dostojanstva, a u smislu onoga da treba poštovati jedino rad kao jedino merilo za dalji napredak a veoma je važno da to deca osete, jer tim pravcem i tim putokazom treba da idu dalje kroz život. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Ministar Obradović.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Gospodine Mihajloviću, već sam rekao da mislim da je odluka Republičke komisije za sprovođenje završnog ispita dobra odluka u postojećoj situaciji i da omogućuje da deca ne budu oštećena na bilo koji način, a da uspeh koji su imali u dosadašnjem periodu bude osnov za utvrđivanje njihovog mesta na rang listama, naravno, uzimajući u obzir želje koje će oni imati, koje su iskazali u protekla dva dana prilikom upisa u srednje škole.
PREDSEDNIK: Poslanik Mihajlović.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Želim u ime SPS da istaknem da bi trebalo više poštenja da imamo u onome što su iznošenje političkih stavova i određene mere bez obzira što ovde vodimo političku borbu, ali koja mora da bude na neki način iskrena i uokvirena u onome što je pravedno, u onome što je istinito. U ostalom za istinu smo dužni da se borimo.
Dakle, u prošlosti mi smo imali iks puta da tražimo ostavke mnogih ministara i pre 90-ih godina i posle 90-ih godina. Mislim da nijedna vlada, nijedan ministar ne bi sastavio šest meseci ako bi išli tim sistemom da tražimo odgovornost za sve i svašta, što ne znači da se ne treba baviti tim pitanjem kao što je ovo pitanje sada.

44/1 VS/IR 18.30-18.40

Tim pitanjem se treba baviti na jedan adekvatan, pravi način koji će učiniti da rezultat toga bude da nam se nikada više tako nešto ne dogodi. To važi i za testove, to važi i za mleko, to važi i za nesreće koje su se dogodile u policiji, to važi i za nesreće koje su se dogodile u Ministarstvu odbrane i za sva druga ministarstva. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Narodni poslanik Miodrag Stojković.
MIODRAG STOJKOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Imam nekoliko pitanja. Moje prvo pitanje je za gospođu Slavicu Đukić Dejanović, ona nažalost nije tu, ali pitanje se odnosi u stvari na već pomenutu kancerogenu materiju koja se zove aflatoksin i pitanje je – zašto i dalje ćutimo o svemu ovome kada znamo da su najčešći uzroci smrtnosti u našoj zemlji jesu hronična tzv. ne zarazna oboljenja, kardio-vaskularna oboljenja i ona druga tzv. maligna oboljenja, odnosno karcinomi. Dakle, zašto se i dalje ćuti o ovome i zašto deca i dalje piju mleko, a ne znaju kako se mleko koristi? Čak su se radile i neke reklame, bili ste svedoci da vidite na ulici, reklame gde piše – pite mleko, mleko je zdravo. Zašto ako je zdravo nije spušten nivo na 0,05 kao što je obećano? To je norma koja nas obavezuje i čuli smo da se svi radujemo pregovorima sa EU, ali to je upravo nivo koji propisuje EU. Vi nećete naći 0,5 nivo aflatoksina u mleku.
Sa druge strane, odavno nismo videli da li je kontrolisani nivo aflatoksina u mleku i nismo videli listu gde se može jasno videti koje je mleko u stvari zdravo, a koje mleko nije zdravo. Ne smete da zaboravite, nije ovo ko što je neko rekao – sve i svašta, ovde se radi o zdravlju dece i radi se o jednom tzv. kumulativnom efektu. Taj kumulativni efekat je u stvari da se štetnost povećava što se vremenom više unosi aflatoskin u mleku. Ta reč kumulativnog se odnosi na moje sledeće pitanje. Da li vi mislite da je odgovornost gospodina Obradovića, ministra za prosvetu bazirana samo na malu maturu? Ovo je kumulativna odgovornost. Ne treba da vas podsećam šta se sve desilo u zadnjih pet godina, koje smo sve propuste imali ili afere u tom ministarstvu.
Setite se samo šta je bilo u knjigama za osnovce koja je bila definicija jednog termina ženske osobe, gde su mogli da se nađu linkovi sumnjivih internet stranica i poziv na kockanje.
Zar to nije kumulativni štetni efekat za udžbenike.
Gospodine ministre, vi ste rekli da smo mi odlično prošli na PIZA testiranju i ja se sa tim ne slažem, a potvrda za to vam je i test iz mature koji je mnogo gori, nego što je bio prošle godine.
Sa druge strane, Srbiji preti isključenje iz ovog sistema i to je najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, jer vaše ministarstvo kasni da se uključi u tekući ciklus.
Navešću vam još nešto, kasnite sa reformom gimnazije, jako dugo kasnite. Setite se da ste vi bili jedan od inicijatora da u verziji strategije obrazovanja, da se ubaci deo, da se deo državnog novca, namenjen za visoko obrazovanje, slije na privatne univerzitete, sigurno se sećate svega toga.
Setite se da kasnite sa reformom fakulteta, jer se i tu stalo na pola puta.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Obradović.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Ja vam moram reći gospodine Stojkoviću, zamolio bih vas, sledeći put kada budete hteli da postavite slična pitanja, malo se raspitajte kod svojih kolega, kako stvari stoje, sebe radi, jer tako narušavate svoj ugled naučnika i pokazujete da ste možda dobar naučnik, ali političar sa skromnim karakteristikama.
44/2 VS/IR

Zašto? Polako, samo polako, teza o strategiji obrazovanja i o navodnom finansiranju privatnih univerziteta je teza koju je lako proveriti kod prof. Ivana Ivića i kod prof. Vlaste Matejića. Profesor Vlasta Matejić je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i pitajte njih dvojicu, da li se ovaj ministar na bilo koji način umešao u izradi strategije, da li je predložio bilo šta, a pogotovo tako nešto? Za vas, ta teza je promovisana od profesora Domazeta, profesora Domazeta člana DS i kada ta teza nije prihvaćena u radnoj grupi, on je napustio rad na izradi strategije.
Raspitajte se, pa posle toga, izvolite, pitajte mene da li sam učestvovao u tome i na koji način. Vidi se da je reč o novinskim komentarima i slično, dužan sam da obavestim i vas, gospodine Stojkoviću, i ostale poslanike, da kada je reč o knjigama u kojima se može pročitati reč koja vređa ženske osobe, da je reč o knjizi "Gramatologija", izdavača "Škole plus" i da nije reč o udžbeniku, već o priručniku i da izdavači često objavljuju dopunska nastavna sredstva, a na roditeljima i prosvetnim radnicima je da kupe ili ne kupe ono što tržište nudi. Pomenuta knjiga gospodine Stojkoviću, nije udžbenik. Knjiga iz tehničkog obrazovanja sa linkovima koje pominjete, odobrena je pre više od jedne decenije, gospodine Stojkoviću i mi smo, kada je ta informacija objavljena, slali demanti više puta, ali nažalost, listovi, novinari koji su o tome pisali, nisu hteli da objave nijedan demanti, a autor je inače izvršio reviziju udžbenika.
To da li se vi slažete ili ne slažete sa rezultatima PIZA testiranja, potpuno je i relevantno, oni su takvi kakvi jesu, bolji su nego 2006. godine i to je apsolutno napredak u odnosu na 2006, koja je opet bila napredak u odnosu na 2003. godinu, a 2003. godine su bili rezultati lošim.
Činjenica je da je tada u oblasti čitalačke pismenosti, da su učenici Srbije postigli napredak od 40 poena koji spada među najveća poboljšanja, koje je nekada zemlja zabeležila između dva PIZA testiranja. To ne govorim ja, to govori izveštaj OECD. Molim vas, pročitajte, ima na sajtu.
Smanjen je procenat učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti sa 51% na 32%. Pročitajte lepo, piše.
Nije reč o ministru, nego o radu celog ministarstva.
Kada pominjete proteklih pet godina, to je najzanimljivije u celoj stvari, od tih pet godina ja sam četiri godine bio ministar Vladi gde su demokrate činile većinu. Priznajte da je malo nelogično, da sam navodno radio na taj način na koji vi to ocenjujete, a da sam mogao imati vašu podršku. Ili to nije tačno, ili je nešto drugo u pitanju. Malo se bolje informišite sledeći put kada budete postavljali ovakva ili neka slična pitanja, vas radi, ne mene.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Miodrag Stojković.
MIODRAG STOJKOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine ministre, naročito na komplimentu da sam dobar naučnik. Za vašu informaciju, moj Hiršov indeks je pet puta veći od celog vašeg univerziteta. Kada smo kod informacija, zadnjih četiri nedelja uzalud pokušavam da dobijem od vašeg univerziteta informaciju o listi publikacija naučnih radova i u projektima koje ste vi odobrili…
PREDSEDNIK: Izvinite, samo vas molim da malo govorite prema mikrofonu, jako se loše čuje.
MIODRAG STOJKOVIĆ: Pitanje za vas, da li je tačno da vi kao profesor jednog i kao ministar u Vladi, odobrili, i vi i vaše ministarstvo kroz tzv. diskrecione rashode 12,5 miliona Univerzitetu "Megatrend"? Zar to nije klasičan sukob interesa, zar to nije dovoljno razloga da date ostavku, u bilo kojoj Vladi?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Obradović.

45/1 GI/SU 18.40-18.50


ŽARKO OBRADOVIĆ: Gospodine Stojkoviću, da bi ostali poslanici mogli da razumeju i kontekst pitanja, ovo sam pitanje dobio od dva dnevna lista i zvanično od Agencije za borbu protiv korupcije. Sad mi je jasno i kako stvari funkcionišu unutar sistema.
Dobio sam isto pitanje od dva dnevna lista i Agencije za borbu protiv korupcije i gospodina Stojkovića, što je veoma zanimljivo. Sad to govori o jednom trouglu koji postoji ovde u Srbiji i biće zanimljivo obratiti pažnju na tu jednu malu činjenicu.
Gospodine Stojkoviću, tačno je da je "Megatrend" dobio 12,5 miliona i da je taj ugovor potpisao vaš kolega Božidar Đelić. To je samo taj jedan mali, mali detalj koji vam nisu rekli i nije samo "Megatrend". Više privatnih fakulteta je tokom proteklih nekoliko godina dobilo 198 miliona dinara na konkursima koje Ministarstvo nauke, u vreme kada su ta ministarstva vodili gospodin Popović, koleginica Pešikan, kolega Đelić do marta 2011. godine. Oni su dobili 198 miliona. Postoji tačno lista svih privatnih fakulteta i univerziteta, ne samo "Megatrenda".
Te projekte, odnosno znate već kako istraživači učestvuju na javnom konkursu, stručna komisija ocenjuje, dodeljuje i resorni ministar potpiše to rešenje. Slučaj o kome vi govorite je kolega Božidar Đelić potpisao. Čisto, ovako, da znate, opet sebe radi, jer red je da znate kako stoje stvari, čisto da ne bi bili plen različitih informacija i interesa. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima dr Stojković.
MIODRAG STOJKOVIĆ: Hvala vam.
Niste mi odgovorili na pitanje. Vi ste ministar za nauku od 2011. godine. Šta je sa 2012. godinom? Vi ste tada odobrili projekte za "Megatrend".
Da li vi kao ministar možete ujedno da vršite funkciju na jednom fakultetu, a da tu nema sukoba interesa?
Vidim da ste mi podelili savete i ja ću vam podeliti jedan savet, da se malo upoznate sa tim kako funkcioniše ne samo sukob interesa, nego kako funkcioniše jedna nauka. Ako imate dva recenzenta, ni jedan ne sme da bude u bilo kakvoj vezi sa onim projektom o kojem se radi. Znači nemaju nikakve veze sa tim projektom, a kamo li da potpisujete ili da odlučujete o nekom projektu.
Moje je mišljenje da se možda vi razumete u profesorski zanat, ali u Ministarstvo mislim da se ne razumete mnogo, jer da se razumete ne biste vi kao ministar za nauku doveli nauku u takvo stanje u kakvom jeste i da vam ljudi već najavljuju štrajkove na ulici zbog toga što ste i Petnici uskratili sredstva. Samo jednu sedminu ste im dali. Kroz rebalans budžeta daćete obrazovanju 1,8 milijardi dinara manje.
Da ne pričam o tome da svaki naučnik u ovoj zemlji dobija otprilike 20 evra za materijalne troškove da se bavi svojom naukom i onda ćete reći – pa mi rastemo na nekoj listi nauke itd.
Sami znate da od onog momenta kad vi radite jedan eksperiment i objavite ga, proći će tri godine. Znači, opet se vraćamo na onaj kumulativni efekat, a to je kada vi verovatno nećete više biti ministar i neko drugi će plaćati zbog vaših grešaka.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.
MILjENKO DERETA: Hvala, gospodine predsedniče.
Svoje pitanje ću postaviti premijeru Dačiću zato što, poučen iskustvom sa Odbora za obrazovanje, ne smem da iskažem direktno neslaganje sa ministrom obrazovanja, jer to može da izazove apsolutno neočekivane reakcije.
45/2 GI/SU

Premijeru Dačiću, vi ste kao jedan od prioriteta prilikom formiranja Vlade rekli da je to namera da Srbija postane država znanja i da je obrazovanje jedno od prioriteta.
Malopre ste rekli da bi spektakularne reforme na domaćem planu ovde ostale apsolutno bez ikakve reakcije. Pozivam vas da to proverite u praksi i da pokušate jednu spektakularnu reformu obrazovanja, koja je apsolutno nemoguća sa Ministarstvom onako kako je danas postavljeno. Govorim Ministarstvom, dakle, još uvek se čuvam od moguće reakcije, zato što je Ministarstvo postavljeno tako da ne oseća odgovornost prema budućnosti Srbije.
Naravno da postoji mala verovatnoća da postoji krivica za krađu i distribuciju pitanja vezanih za malu maturu. Da li postoji odgovornost Ministarstva za rezultate koje su učenici na tom ispitu postigli? Mislim da nema drugog odgovornog za te rezultate osim Ministarstva. To je osnovni problem situacije u kojoj smo se našli.
Da li se ovo Ministarstvo oseća odgovornim za činjenicu da nemamo nacionalni okvir kvalifikacija? Da li se ovo Ministarstvo seća odgovorno za činjenicu da nije poslušalo savete danskog savetnika u Ministarstvu koji je ukazivao na sve probleme sa malom maturom, a koji je, zbog reakcija koje je imao u Ministarstvu, nedavno dao otkaz? Da li je njega primila prethodna ili ova Vlada, meni je potpuno svejedno. Ni sa jednom nisam imao nikakav kontakt.
Gospodine Dačiću, ono što želim od vas da čujem jeste da li ste spremni da zaista ono što su prioriteti Vlade sprovedete u život, imajući u vidu promene koje su potrebne ovde u Srbiji? Mislim da je obrazovanje ključno i meni je potpuno svejedno kako se zove ministar i iz koje partije je, ukoliko mu je obrazovanje prioritet, a ne politikanstvo i primena tzv. obrazovanja u dnevno političke svrhe, zašta se inače optužuju svi oni koji kritikuju Ministarstvo. Da li se ministar oseća odgovornim za to što će naučnici iduće nedelje izaći na ulicu i iskazati svoje neslaganje sa situacijom u kojoj se naša nauka nalazi i da li se vi kao premijer osećate odgovornim za to i šta ćete po tom pitanju preduzeti?
PREDSEDNIK: Reč ima premijer. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Gospodine Dereta, naravno da je cilj reformi u društvu da se stvori što bolji sistem obrazovanja. To nije i ne može da bude odraz jednokratnih promena i da se svake godine ili sa svakom novom vladom postavlja novi sistem i nove osnove sistema. Shodno tome, osnove sistema obrazovanja su definisane još 2003. godine. Kasnije je donet zakon 2009. godine. Ako nešto u tome treba menjati, siguran sam da o tome treba povesti i javnu raspravu i saslušati mišljenje struke.
Nedavno sam u Briselu razgovarao sa evropskim komesarom za obrazovanje upravo u tom smeru. Sada će nas čekati pregovori i to poglavlje i apsolutno sam kao premijer spreman da ne samo ovo Ministarstvo, nego i sva druga ministarstva svoj rad upodobe sa vrednostima koje postoje u EU.
Kakav je položaj nauke, mislim da je to pitanje koje svaki deo društva postavlja za sebe. U prošloj Vladi izvršena je rekonstrukcija Vlade, ako se sećate, i resor nauke je pridodat obrazovanju. Da li je to dobro ili ne, ne možemo s jedne strane imati zahtev za što manjom Vladom, a sa druge strane opet zahtev da imate što više ministarstava.
Apsolutno se slažem da se ispita šta je sa projektima koje je EU predlagala i postavila. Nedavno sam o tome razgovarao i sa ministrom. Reč je o projektu za stvaranje nano centra ovde u Srbiji. Kao što znate, i u SAD sam razgovarao o informacionim tehnologijama. To je sve nemoguće učiniti bez dobre obrazovne baze i bez kadrova koji bi morali da se adekvatno školuju za obavljanje tog posla.

46/1 MG/MJ 18.50-19.00

Znači, u svemu ovome ostavljajući po strani pitanje ostavki i odgovornost i svega ostalog, treba saslušati kao što sam i rekao u svom ekspozeu, treba saslušati mišljenje svih onih koji u tom procesu učestvuju. Ako postoje predlozi koji idu ka unapređenju sistema obrazovanja nesporno je da o tome treba razgovarati. Sve ono što je bolje treba prihvatiti.
Uostalom kao i što znate, po ideologiji pripadam onima koji veruju da ništa što je stvoreno ne može biti toliko sveto da ne bi bilo prevaziđeno nečim još boljim. Potpuno su otvorena vrata za dijalog, za komunikaciju, a ko je odgovoran za ove određene propuste sigurno treba utvrditi krivce i u smislu krivične odgovornosti i u smislu političke odgovornosti. To je apsolutno nesporno.
U ovom smislu bi bio srećan kada bi ova Vlada uspela da postavi te osnove, kako ste malopre rekli – spektakularne reforme obrazovanja. Tu postoje dve stvari. Ne može se stvarati bolje društvo i nema prečeg zadataka od prosvećivanja naroda. To se govorilo još pre više od jednog veka i apsolutno sam saglasan.
Sa druge strane, kada su Čerčila jednom pitali za vreme rata, tada je isto trebalo da se smanjuje budžet – gde saseći, obrazovanje, kulturu? On je tada rekao – ako to sasečemo šta ćemo onda da branimo? Toga svi treba da budemo svesni kada govorimo o tim pitanjima. Nažalost, ni jedan Vlada do sada nije bila u stanju zbog ekonomske situacije da se izbori sa tim.
Moramo imati neke ciljeve u ovome, a to je pre svega jedan procenat izdvajanja u budžetu Srbije za pitanje obrazovanja, nauke i kulture. Znam kakva je struktura prihoda i rashoda ministarstva, kada imate ministarstvo gde 90%, a možda i više, 92% čine plate, veoma malo sredstava ostaje za projekte, za naučno istraživačke radove, za projekte u oblasti obrazovanja itd. To mora da nam bude cilj i to je ono što sam malopre odgovarajući na pitanje gospodinu Jovanoviću rekao, dajte da iskoristimo ovaj trenutak za restartovanje našeg sistema i naše svesti i da stvorimo jedno društvo gde se neće nauka, obrazovanje, kultura, pa i sport smatrati oblastima gde se najlakše mogu ostvariti uštede.
Delim mišljenje sa najvećim delom onoga što ste rekli, moramo da stvorimo jedno društvo koje je obrazovano jer od toga će nam zavisiti i budućnost, jer investitori koji ovde žele da ulažu, žele da imaju kvalifikovanu i obrazovnu radnu snagu. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslani Miljenko Dereta.
MILjENKO DERETA: Zahvaljujem se i moram da kažem da očekujem da ćete doneti odluku koja će biti u interesu obrazovanja i budućnosti generacija mladih u Srbiji, što će reći da ćete podržati onaj zahtev koji je ovde već predat predsedavajućem Skupštine, a to je da se povede rasprava o smeni ministra obrazovanja.
To kažem između ostalog zato što mislim da je on odgovoran i za ono što smo juče čuli od Zaštitnika građana, koji je u svom izveštaju rekao da podaci dobijeni na osnovu postupaka kontrole daju dovoljno osnova za zaključak da je ostvarivanje prava građana pred Ministarstvom prosvete i prosvetnim inspekcijama otežano. Takođe iz postupaka proističe da ispunjavanje zakonom propisanih obaveza saradnje Ministarstvom prosvete sa Zaštitnikom građana nije na primerenom nivou.
Ministarstvovo izjašnjenje u postupcima Zaštitniku građana često dostavlja neblagovremeno, posle ostavljenog primerenog roka i posle niza urgencija. Ovo navodim zato što mi se čini da jedan od ključnih problema sa kojima se suočavamo je odnos prema vremenu koje u ministarstvu vlada, a to je da imamo mnogo vremena da obavimo reformu koja je potrebna.
46/2 MG/MJ

Strategija je doneta pre osam meseci. Akcionog plana za njeno sprovođenje nema. Nemoguće je da ministarstvo ne može da za osam meseci napravi akcioni plan za sprovođenje sopstvene strategije. Nemojte mi reći da nisam dobro informisan, kao što ste rekli prethodnim govornicima.
Izvinjavam se premijeru što ga vraćam na ove domaće manje važne teme u trenutku kada se vrlo ključne stvari odlučuju, ali imam još jedno dodatno pitanje za njega kao premijera. To je – da li može da dogovori sa ministrom odbrane i Ministarstvom odbrane da se usvoji odluka Upravnog suda po pitanju stana generala Vlade Trifunovića koja se treći put od strane pravne službe Ministarstva odbrane odbija, sa obrazloženjem da on poseduje stan u Zagrebu koji mu je dodeljen 80-ih godina od JNA.
Kao što znate general je u Hrvatskoj osuđen na 15 godina zbog ratnog zločina. U Srbiji je prvo na 11 godina zbog izdaje, potom na sedam godina zbog predaje oružja, a onda je potpuno rehabilitovan, vraćen mu je čin, plaćena mu je odšteta. Jedino što mu nije dodeljeno jeste stan koji mu po zakonu pripada. Molim vas da kao predsednik Vlade o tom pitanju razgovarate sa ministrom odbrane i sa Ministarstvom odbrane.
PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Reč ima premijer Dačić.
IVICA DAČIĆ: Klimam glavom, ali evo da javno kažem. Dobio sam pre nekoliko dana od savetnika predsednika Republike, gospodina Olivera Antića taj dopis gde mi šalje dokumentaciju i dao sam medalje u postupanje. Izvestićemo o tome šta se dešava.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.
MILjENKO DERETA: Mislim da se ministar Obradović prerano obradovao da sam završio sa obrazovanjem. Nisam.
Pokrenuli smo, kao što ministar sigurno zna, a verovatno premijer, pokrenuli smo inicijativu koju je već potpisalo više od 60 narodnih poslanika, što je neophodan broj da se povede rasprava o tome da se smeni ministar obrazovanja. Naprosto, kao jedan ozbiljan znak šta su prioriteti ove Srbije koja treba da zadovolji vrlo visoke kriterijume koju pred nju postavlja proces koji je danas, nadam se do kraja dogovoren.
Ono što hoću da dodam jeste da to neće biti rasprava samo o ovom slučaju koji je katastrofalan takav kakav jeste, nego zaista rasprava o tome kako naše obrazovanje treba da bude u budućnosti. Tu će biti gospodine Obradoviću, jako mnogo zamerki i primera za koje smatramo da nisu pokazatelji dobre uprave u ministarstvu, da je izbor kadrova napravljen takav kakav je napravljen.
Mislim da niste okruženi ljudima koji mogu na pravi način da sprovedu reforme koje su potrebne. Mislim da niste dovoljno zainteresovani za sve to. Razumem složenost tog posla ali vas molim da shvatimo da nećemo zaustaviti druge prioritete o kome govorimo svo vreme, a to je demografsko pitanje Srbije, ako nam mladi napuštaju zemlju.
Uz svo poštovanje prema svim drugim koalicionim partnerima mislim da nisu kvalifikovani za taj deo prioriteta, a to je da kao što je neko ovde izrazio, Srbija jedne godine dobije najzad povećanje broja stanovnika, a ne uvek smanjenje. Hvala još jednom što ste mi omogućili i ovaj treći deo izgovorim.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.


46/3 MG/MJ

ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da uputim pitanje koje se tiče evropskih integracija, ali s obzirom da je premijer dosta toga rekao u ovoj tročasovnoj raspravi u Republičkom parlamentu, reći ću samo nekoliko rečenica.

47/1 AD/SM 19.00-19.10

Ono što je potpuno jasno jeste da Srbija korača napred i ide u jednom nepovratnom procesu ka EU. Sutrašnji dan, što se tiče poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, je dan od istorijskog značaja i za Srbiju, ali i za EU. Srbija je u proteklom vremenskom periodu pokazala da može da ispuni sve zahteve i sve uslove, da jeste opredeljena ka sprovođenju reformi i pokazala je da može mnogo toga da učini na putu evropskih integracija.
Gospodine Obradoviću, vi ste nekako tokom ove tročasovne rasprave bili, čini mi se, centralna tema. Svakako da krađa testova, kada je reč o maloj maturi proteklih dana, jeste bila centralna tema i u javnosti i u Republičkom parlamentu. Između ostalog, gospodin Dereta je to maločas rekao, u Republički parlament jeste pristigla i inicijativa za izglasavanje nepoverenja, ili odgovornosti, ministru prosvete, koja je potpisana od strane određenog broja opozicionih poslanika i to jeste legitimno pravo opozicije da ima kritički osvrt prema radu Vlade Republike Srbije, da ima kritički osvrt prema radu pojedinih ministara iz redova Vlade Republike Srbije. S druge strane, mislim da pitanja koja jesu od izuzetne važnosti i značaja ne treba nekako do kraja politizovati i svoditi na nivo dnevno-političkih tema i na taj način dodatno uznemiriti građane, dodatno uznemiriti roditelje i dodatno uznemiriti decu.
Ono što je suština, zašta se zalaže i poslanički klub Socijalističke partije Srbije, kada je reč o konkretnom slučaju, treba da utvrdimo i ko je za šta zaslužen i ko je za šta odgovoran. Najvažnije je ono što je, između ostalog, i premijer rekao da učenici ne smeju da budu oštećeni. Ovaj problem zaista treba rešiti do kraja.
Gospodine Obradoviću, molio bih vas da odgovorite vrlo konkretno na jedno za mene u ovom trenutku važno pitanje - da li je pored svih preduzetih mera Ministarstvo moglo da preduzme još neke iz svoje nadležnosti? Koje su to konkretno nadležnosti Ministarstva kada je reč o ovom slučaju?
PREDSEDAVAJUĆA Reč ima ministar Obradović. Izvolite.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Gospodine Milićeviću, trudio sam se proteklih dana da ovom cenjenom domu objasnim sve stvari vezane za krađu matura, na koji način je koncipiran taj ispit, ko je sve umešan, na koji način, kako teče proces pripreme, izrade testova, distribucija testova, gde i na koji način je uključeno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gde su uključeni drugi činioci u celom ovom poslu i da pokušam zajedno sa ljudima iz struke da nađem odgovor na ova pitanja koja su postavljena i meni a i javnosti.
Nemam utisak da svi žele da čuju baš odgovore na ta pitanja. Nemam utisak zato što se ponekad čuju ocene koje su legitimne, ali pitanje je koliko su utemeljene. Moram reći, biću u prilici da dam svoj iskaz za inicijative koje su podnete i da kažem nešto o samom sistemu obrazovanja.
Mi smo sistem male mature koji postoji zatekli kao takav, kao što smo zatekli ceo sistem, koji je u postojao u godinama pre, da postoje dva zavoda, da postoji Nacionalni prosvetni savet koga bira ova Narodna skupština Republike Srbije iz reda ljudi koji su stručnjaci u profesiji, u pojedinim delovima, u različitim nivoima obrazovanja do visokog i da postoji Ministarstvo, da Ministarstvo inicira, zavodi rade stručne ocene i procene, predloge i Nacionalni prosvetni savet donosi odgovarajuće odluke.



47/2 AD/SM

Zanimljivo je, to sam video u godinama pre, da se uopšte, bar u javnosti, ne može razlučiti ko je za šta nadležan, pogotovo ko je za šta odgovoran. Te dve stvari se jako mešaju u zavisnosti od trenutka i od interesa koji postoji, ne od strane predstavnika političkih stranaka nego, generalno, od svih onih koji su na bilo koji način vezani za obrazovanje.
Imao sam tu situaciju i bio sam u toj situaciji da u godinama unazad više puta osetim uticaj takvog sistema i da vidim šta valja raditi ili ne. Moram reći da sam se uvek trudio da poštujem mišljenje struke, kao i sada, u odnosu na naša ovlašćenja, Republička komisija za sprovođenje izbora male mature je predložila, to sam podržao i stojim iza toga, da je bilo dobro što su donete ovakve odluke da deca ne bi bila oštećena.
Nama se stavlja na dušu da smo mogli predvideti. Ko je mogao znati da će biti krađe? To me podseća na Haški tribunal – da je znao ili morao znati. To je formulacija te odgovornosti – da je znao ili je morao znati. Naravno, onda se nakalemi šta kome odgovara u odnosu na to. Ko je mogao znati da će biti krađe? Krađe je bilo, i to jedna osoba sa nekoliko pomagača koji su distribuirali testove. Policija je utvrdila to kao dokaz, što je Komisiji poslužilo kao osnov za donošenje odluke da ne bi deca bila ugrožena. Podržavam tu odluku Komisije i mislim da su doneli najbolju moguću odluku, kao što ću podržati i mišljenje struke.
Videli ste prilikom malopređašnje diskusije oko Strategije obrazovanja, rekao sam da pitate profesore koji su bili zaduženi za izradu i vodili ceo proces izrade Strategije, da li je Ministarstvo i da li je ministar lično učestvovao? Ministarstvo da, preko resornih ljudi. Ali, da li sam se mešao u izradi stručnog teksta Strategije? Jednostavno, ponekada niste u situaciji da date relevantno objašnjenje na postavljeno pitanje zato što mnoge to ne interesuje, jer se unapred sve presuđuje. Unapred. Unapred se sve presuđuje i unapred se sve zna.
Nisam pristao da budem deo te unapred spremljene situacije i unapred datog odgovora, nego sam rekao da je Ministarstvo učinilo, u okviru ovlašćenja, sve što je moglo. Ono što nije bio deo naših ovlašćenja, nismo ni mogli učiniti. To je tačno. To treba znati i to treba javnosti reći, kako god to neko shvatio i prihvatio. Naša je funkcija da učinimo sve da obrazovanje bude što kvalitetnije.
Ne mogu a da ne postavim sebi pitanje javnosti, kao roditelj i kao ministar – šta mi treba da uradimo i u Ministarstvu? Voleo bih da neko da taj savet, da rezultati budu bolji. Ako mi u decembru imamo jedno testiranje, od onih testova koji su nam ostali od prethodne godine, pa uradimo pripremu u decembru za ono što nam sledi tek u junu. Vežba se tokom celog drugog polugodišta po matrici zadataka koji su deo zbirke koja je već štampana. Vrši se onda priprema mesec dana, pet nedelja pre samog datuma održavanja male mature. Šta treba da uradimo da bi rezultati bili bolji? Treba da promovišemo znanje, ali to ne treba da bude samo stvar Ministarstva prosvete nego i svih učesnika u društvu.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Obradoviću.
U nastavku bih još samo jedno pitanje. Stigao je i Predlog rebalansa budžeta u republički parlament, o kojem ćemo govoriti u ponedeljak. Ono što je jasno jeste da negativni efekti ekonomske krize neće destabilizovati državu i da je Vlada Republike Srbije ponudila jedno odgovorno rešenje koje jeste u interesu građana a, opet, nije na štetu najugroženijih kategorija stanovništva.


47/3 AD/SM

Vlada se opredelila za uštedu. To je potpuno opravdano. Ušteda jeste prioritet, ali ne ušteda na građanima. Ne može se štedeti tamo gde nema. Ne može se štedeti ni na penzionerima - postoji 400.000 penzionera koji primaju penzije od 14.000 dinara, a takva ušteda nije odgovorna i ne bi se postigao onaj željeni efekat.
S druge strane, kada je reč o javnom sektoru, ne može se napravi jedan radikalan rez i otpustiti 500.000, 1.000 ili 1.500 radnika. Potrebna je suštinska reforma javnog sektora. Dakle, ušteda na nivou države biće prioritet u narednom vremenskom periodu. Biće vođena jedna restriktivna politika.
Ono što je pitanje koje želim da uputim, a na koje možete vi, gospođo Kalanović, ili gospodin Ilić, da odgovorite – koliko će ova restriktivna politika i kako će ova politika uticati na investicije, uticati na investicione projekte, na infrastrukturne projekte? Koji će to infrastrukturni projekti biti aktuelni u ovoj budžetskoj godini? Bez infrastrukturnog razvoja nema ekonomskog razvoja. To jeste jedini način da rešimo ono što jeste goruće pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenosti.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministarka Verica Kalanović. Izvolite.

48/1 TĐ/IP 19.10-19.20

VERICA KALANOVIĆ: Hvala vam na pitanju. Danima čekam da se postavi pitanje šta će se dešavati sa kapitalnim projektima, posebno na lokalnom i regionalnom nivou u narednom periodu. Hvala vam na konstataciji da su odluke koje su bile ispred ove vlade bile veoma teške i trebalo je staviti u ravnotežu ono što je odgovornost prema građanima i odgovornosti za budućnost, odnosno ulaganje u infrastrukturu, jer nam je potpuno jasno da bez ulaganja u infrastrukturu nema bržeg puta u budućnost.
Mogu da vam kažem da taj balans jeste napravljen dobro. Ono što je politika okrenuta prema građanima jeste da ono što je malo ne može biti još manje ako želimo da održimo biološki ovu zemlju. Slažem se sa svima onima koji su govorili o demografiji i o tome da u Srbiji ima sve manje ljudi. To je tačno i to je nešto što mora da bude prioritet naše politike u narednom periodu. Zbog lošeg materijalnog stanja i problema u kojima je ova zemlja ne sme da nas bude još manje zbog toga što smo onemogućili ljudima da se normalno hrane, da kupuju normalno lekove.
Kao neko ko je opredeljen razvoju infrastrukture sam svesno prihvatila to da je procentualno budžet za projekte lokalne i regionalne iz mog ministarstva, rekla bih, najznačajnije smanjen. Svi oni projekti koji su započeti biće završeni. Svi oni projekti koji su neophodni za privredni razvoj u ovoj godini biće završeni na zadovoljstvo lokalnih samouprava i šire zajednice. Novih projekata neće biti. Odložili smo ih za sledeću godinu, odložili smo ih za bolju tehničku pripremu. Zbog toga je ono što je politika Ministarstva na čijem sam ja čelu bila da započete projekte intenziviramo i završimo u 2013. godini, da liniju koja je vezana za tehničku pripremu, pripremu dokumentacije, znajući iz kog ste kraja, mogu da pošaljem pozitivnu vest da projekat izgradnje idejnog i glavnog projekta za vezu Valjeva sa Koridorom 11 će biti urađen u 2013. i prvoj polovini 2014. godine, kako bismo u srećnijem vremenu mogli da krenemo u realizaciju.
Nažalost, oni projekti koji su od manjeg nacionalnog značaja, ne kažem za lokalne sredine i regione, nego nacionalnog značaja, biće odloženi za neko srećnije vreme.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Ilić.
VELIMIR ILIĆ: Sve nas je pogodilo što je došlo sada do rebalansa i neki projekti koji su bili zacrtani su umanjeni. Ne može da se završi projektna dokumentacija, da se plate savetnici, na primer, za koncesije koje smo angažovali na javnim međunarodnim tenderima. Ta sredstva su sada jednostavno nestala.
Međutim, mi sa projektima nastavljamo. Projekti na Koridoru 11 neće stati. Ugovorili smo još jedan kredit koji će ovih dana biti operativan i vrlo povoljan sa Kinom. Očekujemo svaki dan da bude operativan. Ovaj sa Azerbejdžanom ide punom parom. To je ukupna kredit od šesto i nešto miliona evra. Imamo još dva koncesiona projekta koja su pokrivena i ne opterećuju budžet i oni će biti završeni do kraja godine. Prema tome, ne možemo stati i moramo nastaviti, jer ne vredi ako smo počeli da pravimo pola autoputa da drugu polovinu prekinemo.
Dobili smo mnoge pogodnosti. Meni je jako drago što su mnogi spolja shvatili našu situaciju i nude nam jedan fond koji bi oni napravili za pokrivanje ovih troškova projektovanja, troškova izgradnje, revizionih komisija, raznih komisija itd. Drago mi je da ovi projekti, koje smo dobili, pisma o namerama sa Emiratima idu punom parom. To se sve priprema, radi se na tome. Neće biti problema, biće posla i svi ovi veliki projekti, koji su za sada sigurni, oko 1,2 milijarde i nešto miliona evra, će zaposliti preko 20.000 novih radnika, što će znatno poboljšati situaciju.
48/2 TĐ/IP

Rešenje je izlazak napolje. Dobili smo poziv da u Kataru možemo da uzmemo jako puno posla. Pominju se neke cifre koje su za nas san snova, ali naše firme treba da se organizuju. U Iraku smo dobili ova dva predugovora koji su izuzetno veliki. Moramo izaći napolje. Naši građevinari su uvek radili napolju. Samo u Iraku pre bombardovanja, pre rata, imali smo posla, 19 milijardi dolara. Moramo se vratiti na tržište. Na primer, naš PIM je dobio ponudu da učestvuje u izgradnji jedne luke, koja je od izuzetno velike vrednosti. Juče je potpisan jedan ugovor sa Slovacima od 70 miliona evra. Znači, radimo punom parom, ali imamo unutrašnje probleme. Na primer, bivši radnici PIM-a su tužili i zablokirali svoje preduzeće i traže plenidbu brodova, da se četiri broda dizalice prodaju za 500 hiljada evra kako bi se izmirile neke njihove obaveze, a to moramo nekako dogovoriti sa pravosuđem.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem.
Veoma kratko. Zahvaljujem na odgovorima. Iskoristiću priliku na samom kraju da još jednom u ime poslaničkog kluba SPS premijeru Vlade Republike Srbije, dami i gospodi ministrima Republike Srbije čestitam na rezultatima koje je Srbija u proteklih godinu dana postigla na putu evropskih integracija. Reći ću još jednom, za nas je sutrašnji dan istorijski dan za Srbiju i za EU. Srbija je jasno pokazala, ponoviću, da može da ispuni sve zahteve, da jeste opredeljena za reforme u Srbiji i da jeste iskrena u implementaciji i sprovođenju onoga što je dogovoreno u Briselu. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
S obzirom da je sada 19.15 časova, završavamo sa postavljanjem poslanički pitanja.
Obaveštavam vas da nastavljamo rad o tačkama 4. i 5. dnevnog reda, jedinstveni pretres o predlozima akata.
Nastavljamo za pet minuta.