Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici dr Muamer Zukorlić, Dragan Marković, Đorđe Vukadinović, Marijan Rističević, Fatmir Hasani, Vladimir Đurić, Borisav Kovačević, dr Muamer Bačevac, Đorđe Milićević i Sandra Božić.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

26/1 MG/LŽ 16.05 – 16.15

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslanike, odnosno poslaničke grupe da podnesu prijave za postavljanje pitanja ako to već nisu učinili. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine tako što će prvo reč dobijati poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi prijavljeni poslanik je poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Dame i gospodo, poštovani prisutni, moje pitanje se odnosi na Bošnjačko nacionalno veće, tačnije šta će Vlada, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu poduzeti da se konačno uvede u red Bošnjačko nacionalno veće, odnosno da ovaj organ i ovo telo koje je uspostavljeno po Zakonu o pravima nacionalnih manjina konačno profunkcioniše u onom cilju u kome je i organizovano.
Naime, poznato je da je sistem nacionalnih saveta, odnosno veća uspostavljen još 2003. godine, da je 2010. godine smo birali savete, odnosno veća na neposrednim izborima, ali evo u slučaju Bošnjačkog nacionalnog veća od 2010. godine imamo apsolutno bezakonje. Kasnije očekivanja da će se to ipak urediti, no, kao što ste mogli biti svedoci da i dalje ovo telo ne služi ostvarenju prava, kolektivnih prava bošnjačke nacionalne zajednice, već zapravo, koristi se za usluge personalne i partijske svrhe. Poslednjih dana smo imali kulminaciju ovih problema, i nažalost, više puta smo ukazivali na ovaj problem i materijalima i dopisima koje smo dostavljali nadležnom ministarstvu, međutim, očito da pojedini funkcioneri u ovom ministarstvu, ne znam iz kojih razloga, ali na ličnim relacijama, da ne kažem neku težu reč, blagoslove i podržavaju ovakvo funkcionisanje u veću.
Moje drugo pitanje se odnosi na izgradnju puta Tutin-Novi Pazar, dakle, pre nekoliko meseci dobili smo ..
PREDSEDNIK: Izvinite poslaniče.
Molim poslanicu Natašu Jovanović da, ili sedne, ili ..?
(Nataša Jovanović: Ne, mi napuštamo.)
Dobro, i to je u redu, samo nemojte da ometate poslanika koji postavlja pitanje. Hvala. Izvinjavam se. Vratiću vam vreme.
MUAMER ZUKORLIĆ: Pre nekoliko meseci smo ovde u ovoj sali je od strane nadležnog ministarstva dobili smo informaciju da će u junu mesecu krenuti sa izvođenjem radova na putu Novi Paza- Sjenica, juni je evo na izmaku, šta se dešava, da li je u pitanju neko minimalno kašnjenje, želimo dobiti informaciju o tome.
Svakako još jedno pitanje vezano za informaciju o izgradnji određene slobodne zone na Pešteru. Dakle, ako se sećate 2009. godine u prisustvu tadašnjeg predsednika Turske gospodina Dua Gulja, najavljena je izgradnja izvesnog projekta, kolokvijalno poznatog kao „Ljeskova siti“, posle toga nemamo nikakve informacije o tome. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. Vreme.
Izvolite. Predsednica Vlade.

26/2 MG/LŽ

ANA BRNABIĆ: Hvala.
Dragao mi je što danas imam ponovo priliku da se obratim narodnim poslanicima i odgovaram na vaša pitanja, istovremeno da podvučem neke od stvari uspeha rezultata Vlade Republike Srbije.
Takođe sam želela da vas informišem ili podsetim da je tačno, otprilike na sutrašnji dan, pre dve godine sam u ovom poštovanom domu predstavila svoj ekspoze, program za rad ove Vlade Republike Srbije i onda, dan nakon toga, 29. smo dobili podršku većine. Ja ću sa svojim timom u ponedeljak održati pres konferenciju za praktično dve godine rada ove Vlade, da kao što smo to uradili za prvu godišnjicu rada Vlada, podnesem izveštaj i vama i građanima o tome šta smo uradili i koji su izazovi i šta su dalje planovi.
Što se tiče pitanja poštovanog narodnog poslanika, pre svega oko BNV, dakle, Bošnjačkog nacionalnog veća, da li ćemo uvesti u red, vi znate da je to izuzetno kompleksno, izuzetno osetljivo pitanje. Vlada Republike Srbije se ponosi time što stvarno poštujemo najveće svetske standarde za nacionalne manjine i kako smo uveli, kako poštujemo i osnažujemo institute nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Kažem svetske standarde zato što ono što radi Republika Srbija prevazilazi evropske standarde u poštovanju nacionalnih manjina, odnosno prava i sloboda nacionalnih manjina.
Što se tiče BNV, mi pažljivo analiziramo šta se dešava pre svega zbog stvarno, rekla bih nesrećnih izjava gospodina Ugljanina koji je Srbiju nazvao ili naziva najpogrdnijim imenima od fašističke tvorevine preko raznih uvreda, tipa da je Stefan Nemanja bio ratni zločinac itd, nismo reagovali do sada zato što ne smatramo to ozbiljnim izjavama ili izjavama koje su u bilo kom slučaju dalje od onoga što sam rekla. Dakle, nesrećne izjave od čoveka koji je od 2008. godine do 2014. godine bio ministar u Vladi Republike Srbije i tada mu nije Republika Srbija bila fašistička tvorevina, tako da je nesrećno imati ljude koji menjaju svoje mišljenje, svoje stavove i svoje izjave u zavisnosti od toga da li su na vlasti ili nisu na vlasti, a gospodin Ugljanin je apsolutno najdrastičniji takav primer.
Svakako, kao što i predsednik republike gospodin Aleksandar Vučić prošli put kada je bio u Skupštini govorio, dakle, građani Republike Srbije u potpunosti nemaju razloga da budu zabrinuti, mi nećemo reagovati na provokacije zato što je to praktično jedino što bi gospodin Ugljanin u ovom trenutku želeo.
Kao što i vi znate, 24. juna je u Novom Pazaru održana sednica BNV gde je promenjen predsednik Nacionalnog veća, izabrana Jasmina Curić umesto Esada Džudža koji je istog dana podneo neopozivu ostavku, ja ću prepustiti ministru Ružiću da kaže nešto oko ovoga, ali vas molim za razumevanje zato što se mi stvarno izuzetno trudimo da se ne mešamo u rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, dokle god to nije apsolutno neophodno.

27/1 BM/VK 16.15 – 16.25

Dakle, ostajemo otvoreni za komunikaciju sa vama, sa svim članovima Nacionalnog saveta ove nacionalne manjine, ali ukoliko ima bilo kakvih indicija u jednom trenutku da treba da se umešamo, umešaćemo. U ovom trenutku, pratimo situaciju, ali je to šta se dešava ipak stvar većine u okviru tog Nacionalnog saveta.
Što se tiče puta Tutin-Novi Pazar, tu se radi stvarno u minimalnom kašnjenju. Ja očekujem da se odmah nakon puštanja puta Kuzmin-Sremska Rača, što očekujem sada u julu, moguće i nadamo se uz ponovnu posetu Srbiji od strane predsednika Turske, gospodin Erdogana, da ćemo odmah nakon toga ići u izgradnju, početak izgradnje Tutin-Novi Pazar, dakle to je ili juli ili avgust. Dakle, minimalno kašnjenje.
Što se tiče slobodne zone na Pešteru, tu moram da vam se vratim sa povratnom informacijom, u ovom trenutku nemam tu informaciju. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Ružić. Izvolite.
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani poslaničke, upravo na tragu onoga što je predsednica Vlade rekla, mogu samo da vam dam informaciju da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo zahtev Nacionalnom savetu bošnjačke nacionalne manjine, da nam dostave sve relevantne podatke u vezi sa tom famoznom inicijativom za rešavanje statusa Bošnjaka i statusa regije. Prikupljanje dokumenata je u toku. Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine je dostavio dokumenta sa izvršnog odbora. Zakon jasno predviđa da ta odluka jeste validna kada je Nacionalni savet usvoji. Dakle, dobili smo tu odluku izvršnog odbora i ono što svakako očekujemo, to je da budu dostavljena sva dokumenta. Nakon toga, imajući u vidu da Ministarstvo vrši upravni nadzor i da upravna inspekcija ima delokrug svog rada, može da usledi i taj, rekao bih, inspekcijski nadzor upravne inspekcije. Za sada je ovo trenutno jedina validna informacija.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Izvolite Zukorliću.
MUAMER ZUROKRLIĆ: Potpuno sam svestan i moje pitanje nije išlo u smeru da se sada treba sa pozicije ministarstva obračunavati sa Ugljaninovim izjavama. Dakle, jasno je i šta je namera i pozadina i želja. Dakle, ono na šta ja želim skrenuti pažnju jeste zakonitost delovanja veća i posebno uslova kako bi se moglo normalno funkcionisati.
Ja sam recimo većnik i zato sam svedok raznih događanja. Uspeo sam prisustvovati samo prvoj konstituirajućoj sednici, više nisam mogao otići tamo na sednice iz razloga što prvo tehnički to veće radi u jednoj sali, koja nema niti prirodnu niti veštačku ventilaciju. Kako ti ljudi koji godinama tu sede ne znam, očitu su se navikli na te uslove, posle pola sata već gubite kiseonik i verovatno glasate za sve što se predloži. Ako je to namera, vrlo je efikasno.
S druge strane, na ulazu u tu zgradu stoje ljudi koji po profilu spadaju u kriminalno-huliganski milje, istetovirani, čak većnik ne može da uđe u zgradu dok ne stavi potpis na neki spisak pre, na ulici, sto stoji na ulici, morate da potpišete i sada vi kao opozicioni većnik, možete da nećete dati kvorum, možete da pričate šta god hoćete, ali oni drže spisak i kažu – evo imamo kvorum.
Pri tom, na toj prvoj sednici niti je bilo mikrofona, niti govornice za diskutante, nije bilo ništa, nije bilo diskusija. Nema usvajanja dnevnog reda. To je sve u dopisima uredno Ministarstvu dostavljeno.


27/2 BM/VK

Mene prosto zanima, grupa koju ja predvodim ima 13 većnika. Ja samo želim da oni mogu tamo opozicono, normalno funkcionisati. Oni tamo ne mogu funkcionisati. Oni su izloženi i fizičkim nasrtajima i verbalnim nasrtajima i mi od ministarstva zapravo tražimo samo to, da ono omogući normalan rad u veću, a što se tiče odnosa većina – manjina, to je opće poznato. Što se tiče tih upotreba i zloupotreba, i meni je savršeno jasno šta je cilj, ali je činjenica da Sulejman Ugljanin tamo nema većinu bez podrške drugih faktora.
Pitanje je, zašto mu se daje podrška, ne samo tu, već i u lokalnim samoupravama gde on ima određene koalicione odnose i to je nešto što otvara pitanja na koja mi ne možemo korektno odgovoriti. To su ipak politička pitanja, nema potrebe da mi Vlada daje odgovore. Mene zanima zakonitost i uslovi, zakoniti uslovi u kojima ćemo moći normalno funkcionisati, dakle da većnici i novinari ne budu maltretirani i ne budu ometani da prisustvuju, da diskutuju, da po Poslovniku veće funkcioniše. Toga tamo, dakle nema. Prema tome, to je moje pitanje i želja da imam konačni odgovor.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Branko Ružić.
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem poslaniče.
Ja se izvinjavam što u ovom uvodnom izlaganju nisam ukazao na tu činjenicu da ste zaista kao predstavnik liste, ukazali na navode o nepravilnostima u samoj proceduri funkcionisanja Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine.
Ono što mogu da vam kažem, to je da će svakako upravna inspekcija tim povodom izvršiti uvid, jer su vaša, rekao bih, zahtevi koje ste poslali su brojni i nakon pribavljanja svih relevantnih informacija, kao i u ovom prethodnom slučaju, mi ćemo postupiti kako jedino i možemo isključivo po zakonu. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Komentar, Muamer Zukorlić.
MUAMER ZUKORLIĆ: Imate danas na pomolu još jednu nezakonitost, danas ističe rok za usvajanje budžeta, odnosno finansijskog plana Bošnjačkog nacionalnog veća. Evo, ja sam većnik, ja nisam do ovog trenutka pozvan da prisustvujem toj sednici, to znači da će za nekoliko sati isteći taj rok. Pretpostavljam da će ministarstvu u skladu sa zakonom i po tom pitanju reagovati.
Želim da se zahvalim na informaciji vezano za saobraćajnicu Novi Pazar-Tutin, jer zaista se radi o saobraćajnici koja, kao što sami znate iz medija, je odnela jako puno, nažalost, jako puno mladih života. I dalje je to tako i raduje me da se neće značajno kasniti, već da će ubrzo krenuti radovi, kao i oni dalje najavljeni prema Sjenici, a isto tako znate i sami da sam prosto postao opsednut temom autoputa Koridora 11, evo čak sam u jednoj diskusiji ponudio da mogu upotrebiti i neke svoje veze vezano za moguće investitore, odnosno finansijere i te deonice, pogotovo ukoliko bi se Vlada odlučila na koncesije, jer tu postoje ozbiljni kandidati svetskog i evropskog profila.
Zaista, stanje u Sandžaku je depresivno i mislim da ćemo prvo otčepljenje imati kroz taj autoput i kroz ove puteve, a definitivno očekujem i da se dodatni napor uloži sa pozicije Vlade i da krenemo sa otvaranjem fabrika, jer vidimo da je moguće dovesti strane investitore. Ako je moguće Krupanj, Mali Zvornik i Loznica, onda je verovatno moguće Novi Pazar i ostali delovi Sandžaka. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Sledeći poslanik Dragan Marković.

27/3 BM/VK

DRAGAN MARKOVIĆ: Dame i gospodo, ministri, narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na ministra poljoprivrede. Želeo bih da informišete građane Srbije sa kojim to afričkim državama smo potpisali sporazume o izvozu iz Srbije u te afričke države poljoprivredne proizvode? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje, da li znate otprilike koja će cena žita biti i da li savetujete poljoprivrednim proizvođačima da odmah posle žetve predaju žito nakupcima ili da malo sačekaju pošto oni koji čekaju uvek dobiju malo veću cenu? Vi imate malo bolju informaciju.

28/1 MZ/VZ 16.25 – 16.35

Pitanje i predlog ministru finansija, da se ubaci u Poslovnik Skupštine Republike Srbije da oni koji su na stalnom radu, a ne dolaze na posao ne mogu da primaju plate, kao što radnici odlaze u fabrike, u firme, u škole, u bolnice, ako ne dođe dva dana na posao, zna se šta mu sleduje. To mislim na poslanike iz opozicije, kažu – radimo na terenu. Pa, da li ste bili sada kada je bila poplava i viša sila pored Dunava, odnosno na levoj obali Dunava? Ne, niste bili, bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zato što se pojavio on ima odgovornost što je 102 litra kiše palo na jedan kvadratni metar.
Da vidimo šta je njihov izveštaj o radu. Mora da se Poslovnikom uvede šta je to rad narodnog poslanika u parlamentu, a ne da građani Srbije glasaju, da poslanik dobije platu, radno mesto, povoljnosti i mogu slobodno da kažem beneficirani radni staž, a nema ga na radnom mestu jer je na nekoga ljut. Pa, 90% radnika ne voli direktora u radnoj organizaciji, i šta sad, on mrzi direktora, ne mora da ide na posao. Ovo vam govorim, gospodine ministre finansija, ozbiljno da shvatite. Pošto sam čuo da će da se popravi Poslovnik o radu Skupštine Republike Srbije, da obavezno ubacimo tu stavku. Ne može neko da prima preko 100.000 dinara i da ruča i doručkuje za 180 dinara, a te pare plaćaju oni koji su poplavljeni, plaćaju i oni koji imaju neke druge probleme. Te pare koriste od penzionera, od onih koji su nekada živeli na Kosovu i Metohiji, pa su pobegli u Srbiju, a opozicija, hajde da vidimo, da li su bili negde na Kosovu, jel je to teren? Hajde, bili smo u nekoj opštini, bili smo u Severnoj Mitrovici, pa smo radili tog dana za te građane koji tamo žive.
PREDSEDNIK: Hvala, poslaniče, imaćete priliku još.
DRAGAN JOVANOVIĆ: Što vi galamite, vi poslanici SNS? Vama ova tema ne odgovara, jel tako? Ne sviđa vam se što pričam o plati?
PREDSEDNIK: Pitanje je postavljeno, čini mi se, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, jel tako?
(Aleksandar Martinović: Kakav je ovo način?)
DRAGAN MARKOVIĆ: Ne pričam za vas to, nego govorim za opoziciju. Izvinjavam se, ali govorim za opoziciju.
PREDSEDNIK: Ne znam kako je uspelo poslaniku Draganu Markoviću da od Vlade skrene pažnju na reakciju poslanika.
Molim ministra Nedimovića da odgovori na deo pitanja koji se odnosio na rad njegovog ministarstva.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Markoviću, vezano za ovo prvo pitanje koje se odnosi na izvoz na prostor afričkih zemalja, vi znate da je dugo godina u staroj Jugoslaviji jedno od osnovnih tržišta na koje je stara Jugoslavija plasirala prehrambene proizvode bilo tržište Afrike, tržište Bliskog istoka. Gotovo zadnjih 30, 40 godina tamo skoro nikakvog plasmana nije ni bilo i u zadnjih nekoliko godina činjeni su napori u tom pravcu.
Pretpostavljam da najviše mislite na tržište Egipta, gde ste i sami učestvovali ispred Republike Srbije i dogovarali sa egipatskim zvaničnicima. Da, mi smo dobili u martu mesecu dozvolu, odnosno sertifikat za izvoz srpske pšenice na prostor Egipta. Ja ću samo reći da Egipat predstavlja najvećeg uvoznika pšenice na svetu i negde oko 10 miliona tona godišnje on uveze pšenice. Podsećanja radi, Srbija je u najboljim godinama, kao što je bila 2018. godina, imala nešto preko tri miliona tona pšenice.


28/2 MZ/VZ

Sa dobijanjem ovog sertifikata mi smo dobili mogućnost da učestvujemo na tenderima. U okviru jednog međunarodnog konzorcijuma srpske kompanije su i učestovale na jednom tenderu za izvoz pšenice na prostor Egipta i očekujemo rezultate. Ono što u ovom trenutku imamo kao situaciju na tržištu, a vezano je za pšenicu…
(Dragan Marković: Majo, ne čujem ništa ministra šta priča od galame.)
PREDSEDNIK: Molim, ministre, malo glasnije samo da govorite.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Izvinjavam se ako sam bio tih.
(Dragan Marković: Ne, ne, nego je galama u parlamentu.)
Cena pšenice u ovom trenutku kojom se operiše na prostoru Srbije je na jednom od rekordnih nivoa u zadnjih nekoliko godina, negde oko 24 dinara po kilogramu i to je dobra stvar. To je posledica brojnih stvari koje su se desile na tržištu u okruženju. Mi smo imali velike suše oko nas u prethodnoj 2018. godini. Pšenica prošle godine nije bila tako visokog kvaliteta, ali je opet dostigla visoku cenu.
Šta se dešava ove godine? Ove godine su sigurno očekivanja porasla, baš zbog te cene koja je za staru pšenicu, 24 dinara na berzi se trguje, ali ja očekujem negde oko 21 dinar, da bismo mogli doći sa tom cenom, iako se ovih dana različite stvari plasiraju i dezinformacije od 16, 18 dinara. Vlada Republike Srbije će zajedno sa robnim rezervama izaći sledeće nedelje sa jednom količinom koju će otkupiti i sa tom cifrom pokušati da probudi tržište.
Jutros sam razgovarao sa predsednicom Udruženja "Žita Srbije", razgovarao o kvalitetu pšenice, trenutno treba da se uđe u njenu žetvu u narednih desetak dana. Mi smo imali izuzetno nepovoljne okolnosti prilikom setve pšenice, zemljište je bilo jako suvo, iako je prošla godina, tamo negde april, maj, bila jako puna vlage, ali u oktobru, novembru zemljište je bilo suvo. Nakon toga imali smo probleme u prvom mesecu, u martu mesecu, kada je ona trebalo intenzivno da se razvija, imali smo dosta problema, ali se kasnije ta kondicija pšenice nekako nadomestila u aprilu ili u maju mesecu.
Nije situacija svuda ista. Malopre sam razgovarao sa nekim kolegama poslanicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, u njihovim krajevima pšenica nije tako dobrog kvaliteta, odnosno imala je dosta bolesti, ali na primer na prostoru Južnobačkog i Sremskog okruga je pšenica jako dobrog kvaliteta i tu možemo očekivati dobre prinose.
Da zaključim, ove godine ćemo sigurno imati pšenice oko milion tona za izvoz, tako da ćemo moći da konkurišemo na tržišta i Afrike. Nećemo imati godinu kao prethodnu, jer je nešto bilo manje i posejano pšenice, negde oko 570.000 hektara. Očekujem da će prosečan prinos biti blizu 4,7 do 4,8 tona po hektaru, pričam o čitavoj Srbiji, što će nam dati negde prinos od 2,5 do 2,7 miliona tona. Nama je za nas, za zemlju Srbiju dovoljan 1,5 milion, ovo ostalo nam ostaje za izvoz.
Želim još nekoliko stvari da kažem. Pored ovoga, mi smo otvorili tržišta afričkih zemalja i za naše voće i za naše meso. Imamo nekih problema, na primer, sa Marokom, Alžirom, iz jednog prostog razloga, oni imaju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. Mi nemamo sporazum o slobodnoj trgovini sa ovim zemljama i moramo ući u pregovore sa njima, jer naši poljoprivredni proizvodi su opterećeni prelevmanima kada izvozimo robu tamo sa 20 i 30%. Naročito tržište Maroka je interesantno zato što je platežno dobro sposobno. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Da li vi želite još jedno pitanje da postavite ministru?
(Dragan Marković: Ja sam postavio pitanje ministru finansija.)
Nadam se da neće odgovoriti na način da izvršna vlast počne da kontroliše zakonodavnu vlast.
28/3 MZ/VZ

SINIŠA MALI: Neću, hvala puno.
Gospodine Markoviću, uvaženi poslanici, nažalost, ne mogu da komentarišem vaše pitanje, s obzirom da, da vas podsetim, vi kontrolišete nas, a ne mi vas, tako da način na koji regulišete rad Narodne skupštine zavisi od vas poslanika. Hvala puno.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem se ministru.
Narodni poslanik Dragan Marković ima reč.
DRAGAN MARKOVIĆ: Nisam zadovoljan odgovorom, ali nema veze.
Pitanje za ministra za rad i socijalnu politiku - kako možemo da zaustavimo da žene koje su na određeno vreme u raznoraznim fabrikama, državnim, društvenim i privatnim firmama kada rode dete istekne im ugovor i ostanu bez posla? Kako to možemo nekom uredbom da sprečimo? Znam da je Vlada imala dobar stav kada je u pitanju taj problem, ali i dalje se dešava u Srbiji da žene ostanu bez posla i kada im prođe porodiljsko bolovanje dobiju otkaz.

29/1 JJ/MP 16.35 – 16.45

Postavljam pitanje, ne znam ko bi to mogao od ministara da mi odgovori, kako mi da nazovemo problem Kosovu i Metohiji i takse koje su uvedene? Da li je to humanitarna agresija, kao što je NATO napao Srbiju bombama i zvali smo je NATO-agresija i koje termine da koristimo i da građani Srbije saznaju koje su to države koje podržavaju kosovske Albance da mimo svih sporazuma, ugovora, akata nigde ne stoji da oni imaju pravo da dovedu u situaciju Srbe na Kosovu i Metohiji da nema šta da jedu, na nemaju mleko za decu, da neće biti lekova u apoteci, da ne mogu da se leče i tako dalje? Šta da kažemo građanima? Voleo bih da mi neko od vas odgovori na to pitanje.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, ministar Đorđević.
ZORAN ĐORĐEVIĆ: Zahvaljujem se na pitanju.
Dobar dan svima. Naravno da znamo za taj problem i Vlada Republike Srbije na predlog predsednice Vlade Ane Brnabić je inicirala ovo, izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i u toj izmeni između ostalog razmišljamo o tome kojim merama i kako da sprečimo takve stvari da se dešavaju u budućnosti. Ima dosta predloga, ne samo za taj problem i za neke druge probleme koje rešavamo. Verujem da ćemo vrlo brzo izaći pred javnost i reći vama i doći ovde u Skupštinu šta smo sve to predvideli, ali ono što mogu da vas uverim svakako znamo o tom problemu i jedna od stvari koja će biti jedna od mera biće upravo u tom pravcu. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Predsednica Vlade, izvolite.
ANA BRNABIĆ: Samo ću se kratko osvrnuti na situaciju na Kosovu i Metohiji i kako mi to možemo da nazovemo i kako i sama sam se trudila u više navrata i u poslednje vreme i u poseti Londonu, i u poseti Republici Francuskoj da razgovaram i da upoznam ljude o tim taksama.
Rekla bih da često o tome govorimo administrativno, kao direktno kršenje CEFTA sporazuma, Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, sporazuma koji je potpisan još 2006. godine, kao što su i predstavnici EU rekli to je takođe i direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje su privremene institucije u Prištini potpisale sa Evropskom komisijom, ali ljudski nazvati to ne možemo drugačije nego akt najbrutalnijeg i najdirektnijeg kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. To je ništa drugo do ne civilizacijski čin, suprotan svim standardima EU, evropskih vrednosti i svetskim civilizacijskim standardima, koje danas 21 veku govore o slobodnom protoku robe, usluga i ljudi. To je ne civilizacijski čin i najbrutalniji akt protiv ljudskih prava i sloboda srpskog, ali i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Mi ćemo to nastaviti da pričamo, nastavićemo da se borimo za Srbe na Kosovu i Metohiji i nastavićemo da se borimo da svi u celom regionu makar poštuju one najosnovnije civilizacijske standarde koje na žalost u ovom trenutku Priština apsolutno ne poštuje. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite komentar, izvinjavamo se.
DRAGAN MARKOVIĆ: Mi svi znamo kako žive Srbi na Kosovu i Metohiji i znamo kako pojedine države se ponašaju i da postoji kontinuitet u tome. Mislim da možda malo više treba da iskoristimo one države koje nisu u EU, a koje su veliki prijatelji Srbiji, da preko njih i zamolimo njih, da kada dođu u Srbiju odvedemo ih u Severnu Mitrovicu, u severni deo Kosova i Metohije i da se oni lično uvere kako Srbi žive na Kosovu i Metohiji.


29/2 JJ/MP

Mogu da konstatujem i da kažem da međunarodna politika ove države je veoma na visokom nivou, da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, dobro se bori, dobro štiti Srbiju. Isto tako i ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Moram da se vratim na opoziciju, ne morate vi da imate neku funkciju, jer funkcija se dobija preko birača kad se izađe na izbore.
Ne možete samo sve vreme da napadate i kritikujete, ajte bar sada, evo to je moj poziv opoziciji, nisam video nijedno saopštenje kada su u pitanju takse i humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji, šta je to što je njihova poruka, kakav je njihov program i da vam kažem, malo više dižu tenziju građanima Srbije porukama koje su lažne, poruke koje ne mogu da se demantuju istog trenutka.
Tako da neću reći da smo pasivni, ali mislim, ne sviđa mi se odgovor ministra Malog, kaže, mi predlažemo i mi donosimo odluku. Pa, jeste, ali šta me briga ministre šta će Evropa da kaže za one lenguzare koji ne rade i ne dolaze na posao. Ovde se radi o parama građana Srbije i oni koji primaju platu u parlamentu mora da je zarade. Ovo ovde je mašina, strug i za mašinom poslanici moraju da budu, a ne u holu.
PREDSEDNIK: Hvala na komentaru, poslaniku, Markoviću.
Sledeći je Đorđe Vukadinović. Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem.
Ovde nema većine kolega iz opozicije, mislim da je to šteta, ali je poznato da oni bojkotuju i zbog čega bojkotuju sednice, ali primećujem, gospođo predsednice Vlade da i vaši redovi su nešto malo proređeni, odnosno nijednog od potpredsednika Vlade ne vidim oko vas, tu su ministri. Ali, nije problem što nema potpredsednika Vlade nego što su to ljudi kojima sam hteo da postavim neka pitanja, pa ćete vi morati po komandnoj odgovornosti da preuzmete umesto njih.
Dakle, nema gospodina Ivice Dačića, prvog potpredsednika, nema gospodina Nebojše Stefanovića, nema Rasima Ljajića i nema Zorane Mihajlović. Sva četiri potpredsednika su pretpostavljam opravdano odsutni. Da, nema čak ni gospodina Vladana Vukosavljevića koga sam takođe hteo nešto da pitam.
Zato ćemo da krenemo od najlakšeg i najjednostavnijeg, pitanje za vas zapravo, koja procena je vaša, pretpostavljam da to nije moglo bez vaše odluke, odnosno odluke Vlade, nametnula ili prelomila da ministar Đorđević ode na putovanje na Maldive, da učestvuje na Forumu – Investiranje države Maldive i koji je to važan državni posao bio da se zaputi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja do Maldiva da bi promovisao ili doprineo investiranju u državu Maldive? Pored ministra ako je i trebao neko da ide, imamo ministra spoljnih poslova, imamo ministra turizma, imamo ministra sporta, pa su možda mogli oni.
Bilo kako bilo, to je manje važno, ali može da bude zanimljivo, moje drugo pitanje je nešto važnije, jeste, zašto, to možda može ministar Mali da odgovori, zašto država prodaje svoj udeo u Komercijalnoj banci? To sam pitao i pre neki dan ovde, očekujem i pismeni odgovor ali nije loše ni ovako uživo.
Verujem da je tu neka ekonomska filozofija koju ministar Mali uvažava i usvaja i pretpostavljam da je on tu dosledan jer je bio angažovan i u poslovima u Agenciji za privatizaciju početkom 2000-ih godina, ali znam da je ova vladajuća većina vrlo elokventno kritikovala mnogo puta praksu tadašnjih nekih drugih vlasti, vlada da prodaju, rasprodaju državnu imovinu, posebno su bili osetljivi na prodaju banaka, a mi smo došli u situaciju da praktično imamo više banki, sem Poštanske štedionice sa domaćim vlasništvom.

29/3 JJ/MP

Tuđa ruka svrab ne češe, ako je loš menadžment, ako loše radi, banke promenite rukovodstvo, poslovodstvo pa dajte druge sposobne ljudi koje navodno imate u svojim redovima.
PREDSEDNIK: Hvala, nastavićete u sledećem, isteklo je vaših tri minuta.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.

30/1 VS/IR 16.45 – 16.55

ANA BRNABIĆ: Prvo, želim da vam kažem da svi članovi Vlade koji u ovom trenutku nisu u Skupštini, apsolutno su opravdano odsutni. Mi, sutra na Vidovdan imamo veliki broj, stvarno odličnih događaja koji upravo pokazuju kako se Srbija kreće, kako se razvija, između ostalog i otvaranje aerodroma u Kraljevu, što verujem da će biti izuzetno značajno za ceo taj deo Srbije, ali svakako i za sve građane Srbije, generalno.
Ministar Dačić je u inostranstvu, bavi se svojim poslom, a potpredsednica Vlade, Mihajlović je u Kraljevu, ministar Stefanović na međunarodnoj policijskoj vežbi u Nišu, ministar Vukosavljević u Baču, gde smo završili zajedno sa EU rekonstrukciju bačke tvrđave koja se danas otvara.
Tako da, u svakom slučaju, svi su na svojim radnim zadacima, rade za građane Republike Srbije, imamo dobre uspehe, predstavićemo neke stvari sutra, neke stvari prekosutra u Somboru, neke stvari u ponedeljak, ali mogu vas uveriti poštovani narodni poslaniče da su svi odsutni iz opravdanih razloga i videćete vi i sami kao građani Republike Srbije te rezultate.
Što se tiče putovanja ministra Đorđevića, ali na kraju krajeva, i putovanja ostalih članova Vlade, rekla bih da mi zbog ogromnog broja aktivnosti koje imamo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, često ako ste obratili pažnju u prethodnom periodu smo morali da preuzimamo neke od odgovornosti iz različitih resora, zato što smo obavljali istovremeno par različitih stvari.
Ministar Dačić, potpredsednik Vlade, ministar Dačić nije mogao u tom trenutku da bude na Maldivima, koji su nama izuzetno važni, izuzetno važan potencijalni partner, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije i ministar Đorđević je uskočio i putovao na Maldive.
Na Maldivima se za razliku od nekih poslanika opozicije nije provodio, bio je na Maldivima, tačno jedan dan, što verujte, ne bih poželela nikom, niti mislim da bi bilo ko poželeo sebi da ide 15 sati do Maldiva na jedan dan, ima šest bilateralnih sastanaka i vrati se onda u Srbiju i putuje još dodatnih 15 sati, ali je to neophodno i mi ćemo biti svuda u svim zemljama, u svim krajevima ove zemaljske kugle ukoliko treba da se bori za suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, za interes Republike Srbije svih građana Republike Srbije.
Dakle, menjao je tamo potpredsednika Vlade, ministra Dačića i bio je na Maldivima čitav jedan dan sa šest bilateralnih sastanaka. Takođe, kao što sam ja bila predstavljala Srbiju na stogodišnjici Međunarodne organizacije rada u Ženevi, gde sam, recimo, sedela sa predsednikom Vlade, Burkine Faso, gde smo razgovarali, takođe o pitanju Kosova i Metohije, da bi objasnili tim nekim državama koje su priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, šta se sve dešavalo u poslednjih 11 godina, kako se situacija na terenu promenila, šta je Republika Srbija sve učinila da dođe do dijaloga sa Prištinom, u interesu regionalne stabilnosti boljeg života građana i kako to Priština ne prihvata i da pozovemo te ljude da razmisle da li su oni doneli pravu odluku nakon ovih 10, 11 godina, da pogledaju situaciju na terenu i da razmisle o tome da li su u tom trenutku doneli pravu odluku.
Nažalost, u najvećem broju tih razgovora, evo ja sam imala tu situaciju u razgovoru sa predsednikom Vlade Burkine Faso, i znate šta mi je rekao? Mi smo 2010. godine videli da naša odluka nije bila u suprotnosti sa Međunarodnim sudom pravde, odnosno sa Međunarodnim pravom, zato što je to Međunarodni sud rekao, dakle, na



30/2 VS/IR

inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Republike Srbije i onda se vi danas kao predsednik Vlade Republike Srbije nađete u situaciji da vam neko iz sastanka u sastanak od Maldiva do Burkino Faso, priča da je ono što je uradio vaš ministar spoljnih poslova 2010. godine, najveći argument toga da su oni bili u pravu, odnosno da nisu prekršili međunarodno pravo kada su priznali jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova. I pored toga i pored takvih prepreka na koje mi danas nailazimo, zahvaljujući neverovatnoj neodgovornoj politici 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, mi ćemo nastaviti da se borimo.
Što se tiče „Komercijalne banke“, mi možemo danas raspravljati, ostaviću naravno i ministru finansija da govori malo o tome, ali reći ću vam ovo, mi danas možemo raspravljati o tome da li je privatizacija „Komercijalne banke“ dobra ili nije dobra.
Moje lično mišljenje je da je dobra i da je to u interesu i bankarskog sektora i Republike Srbije, ali mi čak i u Vladi imamo različita mišljenja po tom pitanju. Ja mislim da država nije najbolji mogući menadžer banaka, mislim i uvek sam se plašila i plašim se i dalje kada razmišljam o održivosti onoga svega što radimo, da će nekada, svakako nije realno da će možda uskoro, ali u jednom trenutku će neko drugi preuzeti funkcionisanje Vladom.
Ako imate „Komercijalnu banku“, možete ponovo da imate u budućnosti ljude koji će koristiti ovakve stvari za izvlačenje državnog novca, za partijsko finansiranje, neće im biti u interesu stabilnost države, a to smo videli toliko puta u poslednjih, deceniju i po, već će im biti u interesu da koriste banke, državna preduzeća, institucije, privredna društva u većinskom vlasništvu, države za partijsko finansiranje, izvlačenje lične koristi, itd.
To je nažalost bio slučaj u prošlosti sa „Komercijalnom bankom“, kada je neko drugi imao odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije.
Ali, nama, kao i mnogo stvari tu nije ostavljen mnogo veliki prostor za manevre.
Godine 2011. je potpisan Sporazum sa Međunarodnim finansijskim institucijama, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, IFC kao delom Svetske banke, nemačkim DEG i Svedfondom o tome da oni ulaze u vlasništvo „Komercijalne banke“, ali da imaju put opciju koju mogu da aktiviraju, ukoliko mi ne uđemo u privatizaciju „Komercijalne banke“.
Ta put opcija nije nimalo slatka, ona nije ni malo u interesu Republike Srbije ni građana Republike Srbije, ali je to potpisano 2011. godine. Dakle, 2011. godine je neko doneo odluku o privatizacije „Komercijalne banke“.
Dakle, možete sada da pričate sa tim ljudima, mi ponovo nalazimo najbolji mogući način da izađemo iz cele te situacije, tako da obezbedimo najbolje moguće finansiranje, funkcionisanje „Komercijalne banke“, stabilnost Republike Srbije i našeg bankarskog sistema i kredibilitet Republike Srbije, kao pouzdanog partnera i to je upravo ono što radimo u ovom trenutku. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mali.
SINIŠA MALI: Hvala puno.
Uvaženi poslanici, samo da se osvrnem na ono što je predsednica Vlade rekla oko „Komercijalne banke“, a ja verujem da je gospodin Vukadinović vaš komentar više bio plod neznanja, nego neke zle namere da na pogrešan način informišete građane Srbije.
30/3 VS/IR

Upravo, privatizacija „Komercijalne banke“ se desila 2011. godine. Dakle, u tom trenutku Republika Srbija postaje i ostaje suvlasnik banke sa 43%, oko 43%. Dakle, mi smo manjinski suvlasnik, većinski su mali akcionari i četiri velika fonda o kojima je predsednica Vlade i govorila, tako da se u ovom trenutku radi o tome da mi poštujući Sporazum koji je neko drugi potpisao 2011. godine prodajemo manjinski udeo u toj banci, a privatizacija je 2011. godine završena.
Ozbiljna država mora da poštuje sporazume koje je neko drugi potpisao, i ako se možda sa tim sporazumom ne slažemo. Ta put opcija je jedna, slobodno ću reći, loša stvar za nas, zato što nekome drugome garantuje vrednost, bez obzira na to, unapred poznatu vrednost, na to kolika je prava vrednost na tržištu u tom trenutku.
Opet kažem, i tu gorku pilulu smo popili i ići ćemo dalje sa tim, ali veoma je važno da razumete da je proces pronalaženja strateškog partnera za „Komercijalnu banku“, deo reformskog procesa koji radimo, sa jedne strane zajedno sa MMF-om, a sa druge strane da povećamo konkurentnost na našem bankarskom tržištu.

31/1 JI/IĆ 16.55 – 17.05

Mi ćemo do kraja godine izaći pred vas ovde i sa predlogom seta zakona koji su vezani za unapređenje funkcionisanja i rasta tržišta kapitala u Republici Srbiji. Sa novim Zakonima o investicionim fondovima, novim Zakonom o alternativnim fondovima, možda ćemo ići na izmenu i dopunu Zakona o finansijskim tržištima. Ići ćemo, takođe, na veliki broj poreskih podsticaja koje treba da unaprede i da promovišu finansijsko tržište, kao deo tog tržišta je i bankarski sektor.
Mi smo, kao što znate, pre mesec i po dana izašli iz suvlasništva u „Jubmes“ banci. Takođe smo bili manjinski akcionar sa 22, 23%. To ćemo uraditi i sa „Komercijalnom bankom“. Partner koji će tu doći, dakle, govorimo o kredibilnim partnerima, velikim bankama u regionu, koje treba dodatno da ulože novac u dalji razvoj te banke, a mi ćemo sa novcem koji zaradimo, ako sve, naravno, prođe kako treba, koncentrisati i uložiti ga i na izgradnju bolje infrastrukture i na nove autoputeve i na podršku mladima kroz razne podsticaje za zapošljavanje, ulagaćemo dalje i u obrazovanje i u zdravstvo i u socijalnu zaštitu, u sve ono što je obaveza države da ulaže, kako bi standard građana i kvalitet života podigli u što kraćem vremenskom periodu, a banka neka bude vođena onim koji se bavi bankarskim biznisom. Pri tome, hoću da napomenem da će od banaka koje su u vlasništvu Republike Srbije „Banka poštanska štedionica“ i dalje ostati u našem 100% vlasništvu. Hvala.
PREDSEDNIK: Dodatno pitanje? Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Gospodine Mali, možemo da pogledamo stenogram, ja sam bio vrlo precizan, ja sam rekao – prodaje državni udeo, znači prodaje se državni udeo, nisam rekao većinski, nego sam rekao svoj udeo, dakle, državni udeo u „Komercijalnoj banci“.
Bilo kako bilo, vi ste vrlo elokventni i praktično ste pokazali svoje finansijske sposobnosti i ja se tu sada ne mogu takmičiti, ali je najbolje u tome što i vi i drugi predstavnik Vlade uvek imate isti manevar. Dakle ili su to uradili prethodnici, nešto zabrljali, pa vi samo morate da, šta ćete, da realizujete ono što su oni već uradili ili morate zbog reformi, a kada je nešto dobro, onda se time zakitite i kažete – evo, vidite, mi smo to uradili, jel je to dobro. To kažete strancima, vidite, to je dobro, mi sprovodimo reforme koje prethodni nisu, a domaćoj javnosti i građanima kažete – pa, moramo jer su to ovi prethodnici se na to obavezali i zabrljali, bilo da je reč o ekonomiji, bilo da je reč o Kosovu, isti je model.
Bilo kako bilo, da li su vas prethodnici naterali da prodajemo ili da prodajete i „RTB Bor“ i da li je „PKB“, recimo, prodat jer ste morali zbog prethodnika? Samo navodim primer dve sporne, po meni, takođe problematične prodaje, gde se država odriče važnih poluga, uticaja, na kraju krajeva, prihodovanja, a to što će to neko da zloupotrebi, kao što reče gospođa Brnabić, to je uvek moguće.
Da ne bude da se raspravljamo, a da nismo ponovili pitanje svih pitanja, a to je, naravno, Kosovo. Odsutnom potpredsedniku Ivici Dačiću sam hteo da postavim pitanje, a sada pitam vas, vezano za njegovu izjavu od pre bukvalno dva dana, kada kaže Ivica Dačić, citiram: „Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji“, šta znači ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji? Kakva je to izjava državnog funkcionera? Nažalost, on tu ide tragom Aleksandra Vučića, koji je rekao par dana još ranije u Minsku: „Želja mnogih je da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da zauzvrat ne dobije ništa“. Kakve su to izjave, gospođo Brnabić? Jasno mi je da oni verovatno idu u pravcu razgraničenja i priče o razgraničenju, ali oni devalviraju našu poziciju, one su s jedne strane neustavne, s

31/2 JI/IĆ

druge strane otkrivaju i razotkrivaju šta je ideja naših pregovarača i sa treće strane
nećemo dobiti ni to razgraničenje kao što se vidi. Dakle, kad vi unapred kažete – evo, dajte nam nešto.
Drugo, te vaše izjave impliciraju, vašeg predsednika i vašeg prvog potpredsednika, odnosno predsednika države i prvog potpredsednika Vlade, da smo mi spremni da priznamo nezavisnost Kosova, pod uslovom da nam daju neku kompenzaciju. To je neprihvatljivo, gospođo Brnabić, ne samo ustavnopravno, nego i politički. Tako se ne pregovara ni na pijaci, a kamoli u svetskim poslovima. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Znate šta, neke stvari su crne ili bele, ne mogu biti sive. Ako imate potpisan ugovor i preuzete obaveze od 2006. do 2011. godine, oni su ili tu ili nisu tu, pa ne možemo mi reći – mi smo ih preuzeli 2011. godine. Nemojte da ste neozbiljni, stvarno. Da li vi možete da pogledate taj ugovor? Taj ugovor je potpuno transparentan, tu je potpisan, ispregovaran još 2006, potpisan je 2011. godine kao aneks, ima obaveznu „put opciju“ koja kaže – ako vi ne idete u privatizaciju „Komercijalne banke“, nama ćete morati da platite tu sumu, pri tom, garantovanu sumu ljudi koji su ušli u vlasništvo „Komercijalne banke“, u upravni odbor, u nadzorni odbor, u upravljanju „Komercijalnom bankom“, koja ni u jednom trenutku zahvaljujući tadašnjoj poziciji pregovaračke Vlade, koja, ja ne zna šta su mislili, dakle kažu - vi upravljate bankom sa nama, ali vaše odluke da li banka posluje dobro ili ne se nikako ne održavaju na vaš profit koji mi vama garantujemo danas ovim potpisom.
Mi se sa tim danas borimo. Ne možete vi da kažete nama – E, pa dobro, vi svaki kažete da je to iz prošlosti. Pa, iz prošlosti je, nije Siniša Mali potpisao to 2011. godine, a nisam ni ja, nije ni Aleksandar Vučić, potpisali su oni koji danas misle da bi sve mogli bolje, ali su tada sve radili suprotno interesima Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Da li iz neznanja ili lenjosti ili neodgovornosti, mi o tome možemo da pričamo, ali su posledice toga neumitne i mi danas time moramo da se bavimo, kao što mi danas moramo da se bavimo vraćanjem kredita po kamatnim stopama od 7,25%, ali, na svu sreću, zahvaljujući svim onim reformama pokrenutim od 2014, 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, mi smo sada emitovali obveznice po istorijski najnižoj kamatnoj stopi na državne hartije od vrednosti od 1,5% i uštedeli 3,8 milijardi dinara. Vi meni možete da kažete – pa, da to je… Ne, to je zamena tih tada starih kredita koji su uzimati po kamati od 7,25%, mi danas možemo da se zadužujemo po 1,5%, da prodajemo naše državne obveznice na 10 godina. Dakle, to je crno ili belo.
Ovo je ugovor iz 2011. godine, koji daje sva prava međunarodnim finansijskim institucijama za koje sam im ja iks ipsilon puta na sastanku rekla da sam ja bila predstavnik međunarodnih finansijskih institucija i da sam pregovarala sa ministrom u Vladi Republike Srbije, ja bih mu rekla – nemojte, gospodine, to nije u vašem interesu, a u mom interesu zato što nisam „Komercijalna banka“, nego finansijska institucija, nije da vas opljačkam, nego je da vam pomognem. Nažalost, nije bilo takve spremnosti ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ugovor koji je potpisan tada je u potpunosti suprotan.
Ja stojim iza toga, interesima Republike Srbije i građana Republike Srbije, a mi to sada ispravljamo i vi možete to da relativizujete, ali ako ste odgovorni, čućete šta kažem, nešto ćete usvojiti i podržaćete politiku sutra koja je u interesu građana Republike Srbije i koja pokušava da reši probleme i ispravi krive drine koje je neko drugi napravio, koji danas dolaze na naplatu kamatne stope koju su uzimane 2006, 2007. godine, po 7, 8% kamate.
31/3 JI/IĆ

Što se tiče „RTB Bor“, apsolutno, ne to je naša strateška odluka. Sad ću da vam kažem, „RTB Bor“ su kolege kojima vi danas praktično pripadate, probale četiri puta da privatizuju od 2006. do 2009. godine, nisu uspele.
Znači, nisu oni mislili za „RTB Bor“ nešto drugo, nego su oni hteli da ga privatizuju, nego su tako dobro tu radili, to su tako stručno radili i tada je „RTB Bor“ tako odlično radio da četiri puta nisu uspeli da nađu nekog da ga kupi.
Dakle, nemojte da pričate šta je bilo nekada, a šta je bilo sada. U stvari, hajde da pričamo, ja vam se zahvaljujem, u stvari, vi meni činite veliku uslugu ovde da se podsetimo još jednom, četiri puta su probali da privatizuju „RTB Bor“, ni jednom nisu uspeli, milijardu evra duga. Mi smo privatizovali, našli strateškog partnera za 63% „RTB Bora“, za 1.260.000.000 dolara. Mi smo ponosni, 63% „RTB“ vredi 1.260.000.000 dolara.

32/1 GD/CG 17.05-17.15

Sada ću da vam kažem još jedan podatak. Proizvodnja u RTB Boru u maju 2019. godine, u odnosu na maj 2018. godine, koji je već bio odličan zato što je tada uspela ta privatizacija, proizvodnja katodnog bakra plus 40.7%. Dakle, proizvodnja katodnog bakra povećanje od praktično 41%. Proizvodnja katodnog bakra iz sopstvenog koncentrata povećanje od 41,5% u odnosu na 2018. godinu. Dakle, apsolutno ponosni, apsolutno uspešno i da smo bili onakvi kao što su bili ti sa kojima vi danas sedite, bila bi i peti put privatizacija neuspešna, a verovatno bi do sada bilo već dve milijarde evra gubitka.
Što se tiče KiM, imali ste prilike i ja vam se zahvaljujem, bili ste jedni od retkih odgovornih makar da sedite ovde kada je dva dana predsednik Republike bio ovde i odgovarao na pitanja, za razliku od drugih koji se igraju politike, pa se igraju tako da pozivaju tri meseca predsednika da dođe da da izveštaj, a kada on dođe, oni ne dođu. Čuli ste šta je imao on tada da kaže.
Ako vi želite ili vaša politika takva da razgovaramo o nerealnim stvarima, o statusu kvo i zamrznutom konfliktu, tako da ništa od ove stabilnosti ne može da se održi ili sve što smo postigli u poslednjih pet godina da rizikujemo, da rizikujemo živote Srba na KiM, da vodimo neodgovornu politiku zbog populizma, ne, apsolutno to nećete gledati ni od Vlade Republike Srbije, ni od onog zajedničkog tima koji imamo sa predsednikom Republike. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem.
Molim vas da skrenete pažnju posle predsednici Vlade, jer je prošli put imala potrebu, da posle i ovog komentara nema osvrta. Oni imaju svo moguće vreme i ono što je mala privilegija poslanika to je da njegova bude poslednja, pa makar i u tih minut ili dva.
Dakle, gospođo Brnabić, ne možemo uzimati ono što vam odgovara iz prošlosti i onda se na to pozivati, a onda podvlačiti kontinuitet i diskontinuitet tamo gde nam odgovara.
Naravno da su grešili prethodnici. Ne bi bili bivši da su radili dobro, niti se ja sa njima u svemu slažem.
Kao što ste primetili, nisam kritikovao privatizaciju, recimo, Železare. To je dobar projekat. Što se tiče Bora, da, nije. On je profitabilan. Jednoga dana, ako se ja ikada budem pitao, verovatno neću mnogo u srpskoj politici, vratićemo Bor i učinićemo sve da vratimo Bor državi Srbiji i građanima države Srbije.
Ima i drugih stvari, naravno. Zašto prodajete Lastu? Zašto se nameštaju tenderi za prodaju Laste? A nije sada to važno. Da se vratimo na važnije pitanje KiM.
Dakle, kažete pozivati se na činjenice. Mnogi su razne stvari loše radili. To je tačno, ali je činjenica da nisu mogli specijalci kosovski da idu na sever do ove Vlade.
Kad kaže taj sporazum oko Komercijalne banke bio loš, ja vam verujem na reč i verujem da je tako, da su ga loše napravile, ali, verujte, Briselski sporazum je još i gori ako je uopšte moguć. Dakle, diletantski ispregovaran, neoprezno potpisan i obija nam se o glavu.
Dakle, Briselski sporazum je nešto što je najsramnije što je potpisao predsednik države Srbije, ja bih rekao u novijoj, pa i starijoj istoriji i sve loše stvari koje se sada dešavaju, uključujući i blokadu, uključujući i kosovsku vojsku, ne


32/2 GD/CG

možete kačiti, ne znam pitanje, koje je tadašnji ministar spoljnih poslova postavio međunarodnom sudu, nego zapravo posledicama primene, odnosno potpisa i primene Briselskog sporazuma koji je zapravo uspostavio kontinuitet države Srbije na celoj teritoriji.
Što se tiče statusa kvo … (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
To je vaše vreme bilo za komentar.
Sledeći poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, nije predsednik Vučić potpisao Briselski sporazum, nego gospodine Dačić, koliko se ja sećam. To je jedno.
Drugo, odgovor premijerki na pitanje šta je Vlada mislila 2011. godine. Vlada je mislila kako da obezbedi Đorđu Vukadinoviću da dobije na lutriji, ali da ne kupuje srećku. On je dabl laki men – dva puta srećan. Nije kupovao srećku, a dobijao je milione od Tadića na lutriji. Otuda i njegovo tumačenje nezavisnosti Kosova koje se desilo 2008. godine. On je to verovatno prespavao onako sa lutrijom ispod glave.
Dakle, prvo želim da pozdravim vašu izjavu. Pitanja postavljam ministru zdravlja, da kaže šta misli o specijalizacijama, o ovim novim lekarima mladim.
Ministru poljoprivrede postavljam pitanje šta misli o zameni stočne hrane za stoku?
Gospođo premijerka, želim prvo da pozdravim izjavu o suzbijanju rada na crno i s tim u vezi tumačiću izveštaj Evropske komisije.
Svakako ste čuli za Junajted mediju i Junajted grupu, SBB, Šolaka i Đilasa. Dakle, vi znate da se naši domaći elektronski mediji registruju u REM i da plaćaju naknadu za emitovanje, plaćaju SOKOJ, plaćaju RATEL itd. Svakako znate i Međunarodnu konvenciju koja prekograničnim televizijama dozvoljava da reemituju izvorne programe iz zemlje gde su registrovani bez ikakve naknade na teritoriji Republike Srbije, odnosno svi potpisnici Konvencije Saveta Evrope. Vi to svakako znate.
Vi ste svakako čuli za kanale koji se novu „Nova“, N1, trinaest sport klubova i negde oko 20 lažnih piratskih prekograničnih kanala, koji u Srbiji rade na crno zato što prekogranični kanali moraju da reemituju izvorni program bez prekrajanja, ometanja, priloga i reklama, dakle, onakav kakav se prikazuju u Luksemburgu.
Gospoda Đilas i Šolak, Junajted medija, su registrovali dvadesetak lažnih prekograničnih kanala u Luksemburgu koji ne emituju program iz Luksemburga, već ga emituju iz Beograda.
Vi svakako znate da Olja Bećković ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Ivan Ivanović ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Jugoslav Ćosić ne vodi emisiju u Luksemburgu, već se to radi iz Beograda. To su lažni piratski pregoranični kanali, koji ne plaćaju nikakvu naknadu za emitovanje, nego na svom kablovskom povezanom operateru puštaju te kanale, iako oni nisu … U suštini su domaći, a oni žele da kažu da su prekogranični. Time se direktno radom na crno ugrožava rad domaćih elektronskih medija. To je vezano za izveštaj o kablovskim operaterima i slobodi medija, jer su kod nas u Srbiji mediji toliko preslobodni da ne moraju čak ni da se registruju u Republici Srbiji.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Lončar.

32/3 GD/CG

ZLATIBOR LONČAR: Poštovani narodni poslanici, osećam obavezu da vam podnesem izveštaj o trenutnim zbivanjima i stanju u zdravstvu. Vidim dosta naših ljudi prati šta se dešava u zdravstvu, šta se dešava kod nas, šta se dešava u regionu i postoji opravdano pitanje šta mi radimo da ne bi došlo do nekih situacija koje se dešavaju u okolnim zemljama, pa i u drugim.
Svima je poznato da postoji u celoj Evropi i u celom svetu tranzicija i lekara i medicinskih sestara, da oni odlaze iz jedne u drugu zemlju gde postoje bolji uslovi, gde postoje bolje plate i to je nešto što je postalo sasvim normalno. Traje to već više godina, da kažem i deceniju i imamo ozbiljnu odgovornost da uradimo sve što je do nas da ne bi došlo do nekih situacija u koje dolaze zemlje regiona, a to je da zbog nedostatka medicinskog kadra, zbog nedostatka lekara, zbog nedostatka medicinskih sestara dolazi do zatvaranja pojedinih odeljenja, do pojedinih delova bolnica. Jednostavno, ne mogu da nađu adekvatne zdravstvene radnike da bi pokrili tu oblast.
Na sreću, kod nas nema toga, ali se dešava u okruženju. To se dešava i u Hrvatskoj i u Sloveniji i u drugim zemljama EU. Ono što mi radimo i što smo prvo morali da nadoknadimo to je da smo zatekli sistem u kome je bila zabrana davanja specijalizacije. Moram da vas podsetim da jedna specijalizacije u proseku traje pet godina i minimum je pet godina da prođe da bi dobili jednog jedinog specijalistu. Možete da zamislite situaciju da se godinama ne daju specijalizacije. Imate uslov da ne možete da idete na specijalizaciju ako ne provedete dve godine radnog iskustva da imate u jednoj bolnici, a imate takvu starosnu strukturu da su specijalisti, njih preko 50, odnosno 60% specijalista ima preko 50-55 godina starosti.

33/1 DJ/MT 17.15 – 17.25

Sad sami izračunajte kako je bilo doći dotle da mi dođemo u situaciju da nama se ne dešava ono što se dešava, što sam vam naveo, ovim ostalim zemljama, da moraju da zatvaraju pojedine delove bolnica, jer nema ko da radi.
Dali smo do danas 8.000 specijalizacija. Osam hiljada specijalizacija. Nama tek u septembru dolazi prvi specijalizant kome smo mi dali specijalizaciju, će završiti specijalizaciju. U septembru nam dolazi prvi. Dali smo 8.000.
Primili smo 14.000 zdravstvenih radnika od 2014. godine. Znači, to je jedini razlog zašto mi danas nismo u toj situaciji da moramo da zatvorimo neki deo bolnice ili da od nečega odustanemo. Molim vas da to imate na umu.
Prvi specijalizanti, odnosno specijalisti nam dolaze tek u septembru mesecu, i to oni koji su išli sve na vreme, koji nisu pravili nikakvu pauzu i koji su u tome.
Moram da vas podsetim da smo zatekli, to su sad već svi zaboravili, zatekli smo bolnice i domove zdravlja u kojima nisu mogli da se zatvore prozori, u kojima je duvalo, gde su stavljali ćebiće između dva prozora. A da ne pričam o tome da ni jedan toalet u zdravstvenoj ustanovi u 90% zdravstvenih ustanova nije imao vode, nije funkcionisao, nije imao vrata koja mogu da se zatvore. Naravno da smo sve to zaboravili kada sad prođete i kada vidite da je to obnovljeno.
Moram da vas podsetim da su naši pacijenti išli u Tursku na gama nož. Na iks nož nisu ni mogli da idu, to je bila misaona imenica.
Klinički centar u Nišu je 2014. godine, molim vas pogledajte slike, je bila livada sa jednim jezerom. Livada sa jezerom 2014. godine. danas je to najsavremeniji klinički centar u regionu koji može da izdrži sedam dana bez struje, bez vode, bez ičega. Tako je urađen.
Klinički centar u Beogradu od 1986, 1987. godine je stao sa radovima. Više nikad ništa nije urađeno, a potrošeno je para i para. Evo, pogledajte sad kad prođete ostalo je još sprat i po i da se stavi krov. Još sprat i po i da bude pod krovom novi deo Kliničkog centra, a vidite i da se stari renovira. Skida se sve ono što ne valja, ide u kompletnu obnovu. Imaćemo novih 86.000 kvadrata, preko 1.000 ležajeva intenzivne nege, 30 operacionih sala, novi Urgentni centar. Sve ono o čemu se sanjalo i što je bila misaona imenica.
Ide Klinički centar Novi Sad, ide Klinički centar Kragujevac. Koliko bolnica obavljenih? Oni su zapalili „Dragiše Mišovića“ bolnicu, a danas „Dragiše Mišovića“ je najsavremenija bolnica u Beogradu. Pogledajte kakvu opremu ima, kako izgleda danas „Dragiše Mišovića“, a zamislite sistem koji nije mogao da funkcioniše. Znači, imate dežurstva, kad vam Beograd ima za milion više stanovnika nego za šta je planirano, zašta su stavljene bolnice, a vi ste zapalili bolnicu i onda vam je jedna bolnica ispala iz sistema dežurstva. Šta mislite kako je bilo zbrinuti te pacijente, najteže pacijente, urgentne pacijente koji dolaze, ne samo iz Beograda, iz okoline, nego nam dolaze najkomplikovaniji iz cele Srbije? Kako je bilo izdržati to?
Po prvi put u istoriji najstarija bolnica u Zemunu ima magnetnu rezonancu. Koliko angio-sala je otvoreno? Prvi put Srbija ima akcelatore, po jedan akcelerator na 100.000 stanovnika. Podsetiću vas da su pacijenti umirali čekajući da dođu na zračenje. Da li postoji veći greh od toga, ljudi?
Da li postoji veći greh od toga, a plus smo imali da su naši ljudi umirali čekajući, ali su dolazili sa nekog drugog osiguranja da se oni zrače. I to je sad sasvim u redu. Sad ti ljudi koji su sve to radili, oni imaju naknadnu pamet i oni objašnjavaju da bi oni sve to mnogo bolje. To je bilo sve za njihovo vreme.

33/2 DJ/MT

Kola hitne pomoći prešla po milion kilometara. Znači, krenu na intervenciju i ostanu, ne mogu da dođu do pacijenta. Do danas preko 100 novih, najopremljenijih vozila kola hitne pomoći smo kupili i dali, a oni, ne da nisu ulagali, nego su uzimali pare na tome.
Setite se afere „Jucid“. Milioni evra. Raspiše se tender, firma dobije, oni firmi uplate, firma se ugasi, ne postoji, niti ima novca, niti ima kola, niti ima firme, niti ima da je neko odgovoran za sve to. A kola hitne pomoći, to je pokretna bolnica koja u zavisnosti od vremena za koliko dođe zavisi da li će spasiti neki život ili neće.
Da li se sećate koliko afera je bilo sa tom hitnom pomoći i sa svim tim? Da li ste čuli u poslednje vreme da su negde kasnili, da negde nisu došli, da je došlo do nekog problema? Da li mislite da je to palo sa neba? Da li mislite da to dolazi tek tako?
Na sve to naši lekari, odavde, drže, ja vam odgovorno tvrdim, da ne stane, da ne umiru ljudi, zdravstvo u Crnoj Gori, kardiohirurgiju, neurohirurgiju, vaskularnu, ne bi imao ko u Podgorici da operiše komplikovaniju operaciju na otvorenom srcu da ne dođu, da nisam dao da dođu lekari iz Srbije dole da operišu građane Crne Gore, da prežive, da ne umiru. Ista je situacija sa Makedonijom, da ne pričam Republika Srpska i Bosna. Ljudi, to su činjenice, izvolite, proverite, recite da li jedna od ovih činjenica ne stoji?
Da li su povećane plate medicinskim sestrama i lekarima? Da li se decenijama pričalo da bi država trebala da zaposli naše najbolje lekare, naše najbolje medicinske sestre? Što ne uradiše to? Kod nas je to postala praksa. Na svakih šest meseci se zapošljavaju najbolji. Prvo su bili lekari, sada zapošljavamo medicinske sestre. Juče 158. U narednih par nedelja 400 njih će dobiti posao. Ne da će dobiti posao, nego će raditi u normalnim uslovima, da im ne prokišnjava, da im ne duva, gde mogu da zatvore prozor, da imaju nove toalete i gde imaju najsavremeniju medicinsku opremu, da mogu da se usavršavaju, da im država plaća specijalizaciju, da im država plaća doktorske studije. Izračunajte koliko je to. Po svakom do njih desetine i desetine hiljada evra, ulažemo u njih.
Da li mogućnost da rade popodne, sve radimo da mogu da ostanu u svojoj zemlji. Odu, odlaze, ali se i vrate kada vide kako izgleda taj rad tamo, koliko se zaradi, koliko se potroši, a kako je živeti tamo, kako je živeti ovde i koliko košta tamo život, koliko košta ovde. Naravno, svako je željan da pokuša, da vidi, da ode. Radimo na tome da naši stručnjaci koji su ranije otišli, koji su poznati, priznati, da njih vratimo i vraćaju se i ti. To su činjenice o kojima pričamo.
Da li smo zadovoljni? Mislimo da može još i mora još mnogo bolje. Da li smo najbolji u regionu? Jesmo. Da li se zadovoljavamo sa tim? Ne. Mislimo da mora da bude još bolje.
Setite se samo koliko je bilo opstrukcije kada smo uvodili "e-recept". Znači, samo što nisu izašli na ulicu.

34/1 TĐ/LŽ 17.25 – 17.35

Danas, evo koliko je prošlo, da kažemo ne radi e-recept dva dana, ja mislim da bi mi imali najstrašniju pobunu. Samo dva dana da kažemo da se nešto desilo sa sistemom, sa softverom, ne radi e-recept dva dana, to bi bila ozbiljna panika.
Prema tome, ja vas molim da razumete da je zdravstvo izuzetno živ organizam koji svakog dana mora da se usavršava i da radi. Da vam ne pričam koliko više sada trošimo novca na lekove i na lečenje retkih bolesti. Nisu lečili nijednu. Nisu imali stavku u budžetu za lečenje retkih bolesti. Policija je sklanjala roditelje od te dece kada dođu na neki skup, da ne bi kamere videle da oni protestuju. Da li ste to već zaboravili? Terapija za jedno dete od spinalne mišićne atrofije na godišnjem nivou, za jedno dete, košta 400.000 evra i mora da bude do kraja života. Za jedno jedino dete.
Osnovan Budžetski fond, državni Budžetski fond za lečenje u inostranstvu. Stotine dece otišlo da se leči. Bogu hvala, izlečilo se, vratilo se u Srbiju. Preko Budžetskog fonda idu deca koja ne mogu da dobiju dijagnozu ovde, odlaze preko Budžetskog fonda da dobiju dijagnozu i onda kreću sa lečenjem.
Da li još ima onih kojima moramo da pomognemo? Ima, ali moći ćemo da im pomognemo samo ako ova država bude jača. Ako bude finansijski bolje stajala, onda ćemo moći da dajemo još više, kao što je i obećala i predsednica Vlade i predsednik da ćemo davati, da ćemo pomagati sve što možemo. To može samo iz realnih osnova.
Saberite samo koliko je sve ovo koštalo da se uradi, da se kupi, da se izgradi, i da se da toliki posao, tolike specijalizacije i sve. Zdravstvo, jedino kod nas ne doplaćujete ništa. Jedino kod nas se ne doplaćuje. Sa osnovnim osiguranjem, sa zdravstvenom knjižicom idete sa najskupljom terapijom koja postoji, idete na gama nož, idete na iks nož, idete na najsavremenije akceleratore, na skenere, na magnetne rezonance, na hemioterapiju, na sve ono što je skupo. Ne doplaćujete nijedan dinar. Vidite da li ima to još u nekoj zemlji.
Sole nam pamet veliki stručnjaci, gledaju filmove, pa onda kažu – a što nije ovako? Pričaju – kao u Americi. U Americi svaki treći građanin nema osiguranje, nema dovoljno osiguranje. Znate kako izgleda kad dođe u bolnicu. On umire, a oni kažu – imate li vi osiguranje ili nemate osiguranje? Nemate osiguranje, ne možete da prođete kapiju. Zateknu se naši građani u Americi, poseku prst, odu u bolnicu, dobar dan, dobar dan, tri šava, 3.700 dolara je račun. Tri hiljade i sedamsto dolara. Ne daj Bože kad se tamo razbole, zovu, mole, da li iz Amerike, da li iz Engleske, hitno da se prebace, da se vrate u Beograd, jer bi oni mogli da prodaju tamo sve, ne bi imali dovoljno da plate to lečenje. Kod nas je sve to besplatno, dragi građani i dragi poslanici, a zamislite koliko to košta.
Samo molim za malo razumevanja. Svima je jasno da ne može preko noći, da je ozbiljan sistem, 118.000 zaposlenih, da obezbedite u svakoj bolnici, u svakom domu zdravlja, u svakoj ambulatni, da ima svega. Kada ste čuli za neku nestašicu, što je bilo nešto najredovnije što ste čuli? Išli ste u bolnicu, pa vam kažu – idete da kupite flaster, idite kupite zavoj, idite kupite špric, idite kupite ovaj lek, idite kupite onaj lek. Sve mi to vrlo brzo zaboravljamo.
Šta mislite kako je danas obezbediti svaki lek? Znate li koliko smo mi tržište za te globalne kompanije i za ostale? Statistička greška. Zamislite kako je obezbediti samo vakcine da mi dobijemo pored svih onih velikih država i ozbiljnih igrača? Ko prvi nastrada kada ispadne u procesu proizvodnje? Naravno, ovo najmanji. Kažu – vi ćete da ostanete bez toga, idemo za ove velike zemlje, oni su naši, oni dobijaju to. Ovde ako kasni vakcina jedan dan, to je alarmantno stanje. Kad kažemo da
34/2 TĐ/LŽ

ljudi neće da se vakcinišu, moraju, ulazimo u problem, a oni kažu – to je neki lobi, oni traže, to je neka provizija. Zaboravili smo vakcine koje su dolazile ovde preko Valjeva, Šapca, Loznice, preko četiri posrednika su dolazile vakcine u Srbiju i nikom ništa. Preko četiri posrednika iz Srbije, a ne znam koliko ih je bilo odande.
Ljudi, treba da ih je sramota, najveći greh, da se pokriju ušima i da ćute. Ako ovo mogu da podrže, to je u redu, a ako ne, nemoj da smetaju. Mi vodimo računa o građanima i hoćemo da učinimo da imaju što bolje i sigurno zdravstvo. To ljude jedino interesuje, i to moramo da im omogućimo, i to smo im obećali. To ćemo da uradimo. Hvala svima.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Želim samo jednu kratku stvar, jer mi se čini da je važna i čini mi se da je dezinformacija plasirana da bi sutra čitali u raznim medijima. Čuli smo danas da nameštamo tender za „Lastu“. Neću ići dalje. Imala bih, poštovanom narodnom poslaniku, još svašta nešto da odgovorim, ali ne bi bilo korektno, jer ne možemo da imamo danas takvu vrstu polemike.
Želim da kažem građanima Srbije da je ovo dezinformacija, da budem politički korektna i da kažem da je dezinformacija, da je samo plasirano, verovatno ne namerno. Dakle, niti je objavljen tender za „Lastu“, niti je urađena procena vrednosti, finalna, „Laste, niti je u ovom trenutku tender u bilo kojoj fazi blizu objave. Dakle, nameštanje tendera za „Lastu“ je dezinformacija koja je plasirana, valjda, da bi sutra građani rekli kako nameštamo ovde, i to će biti za mog brata ili brata predsednika ili brata ministra finansija. Vidim da su braća. Pošto ne možete nama ništa da nađete, onda hajde po porodici.
Dakle, ne brinite ništa. Tender za „Lastu“ nije čak ni objavljen. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Rističeviću, da li želite dopunsko pitanje?
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Zahvaljujem.
Dakle, gospođo premijerko, nastavljam moje pitanje – da li vam je poznato da ti lažni prekogranični kanali u koje spadaju „Nova“, N1, trinaest „Sport klubova“ itd. nisu registrovani u Srbiji i da su vezani, povezani sa SBB? Taj isti SBB domaćim kanalima koji plaćaju sve naknade ne plaća za 80% programa, koje koristi, ništa, a ovim lažnim prekograničnim kanalima plaća i po nekoliko evra po korisniku kojih u Srbiji SBB ima 900.000, što znači da im svakog meseca ispumpa na desetine miliona, to je vezano i za ministra finansija, evra.
Dakle, da li znate, takođe, da ti lažni Đilasovi, Šolakovi, „United media“, prekogranični kanali neovlašćeno prekrajaju program reklamama i da domaćim medijima, kroz emitovanje, nezakonito, reklama, uzimaju prihode? To se kreće na godišnjem nivou preko 20 miliona evra. Dakle, ispumpavanjem pretplate preko SBB i naplaćivanjem reklama, umetanjem reklama, SBB i vezani prekogranični lažni kanali, piratski kanali na takav način uništavaju domaće medije koji ostaju bez prihoda.
Vama je poznato da „Telekom“ daje i do 150 miliona dobiti, a ima 2,5 puta manje tržište od SBB. Od 2015. godine SBB, to je vezano i za ministra finansija, nema nikakvu dobit. Dakle, on to ispumpava preko ovih lažni prekograničnih kanala.
Sada sam vam odgovorio i gde su Đilasovi milioni, odakle mu ti milioni, a takođe sam i odgovorio gde su falkoni, gde je vaš državni falkon.

35/1 MG/VK 17.35 – 17.45

Vi se vozite kršem, a gospodin Čolak s vozi najnovijim modelom „Falkona“ od jednog golf terena do drugog golf terena. Dakle, novcem pretplatnika građana i poreskih obveznika Republike Srbije, on je kupio sebi „Falkon“ umesto da taj „Falkon“ pripadne državi Srbije i da se njime voze sadašnji i budući funkcioneri. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Ušli ste poštovani narodni poslaniče u opasne teritorije. Sada ćete biti jedan od najgorih protivnika slobode medija zato što je to tabu tema. Nažalost, mi ne smemo o tome da razgovaramo, jer se radi o SBB.
Reći ću vam mnoge stvari, vi ste u potpunosti u pravu i građani to treba da znaju, ali kada sam ja o tome pričala prošle nedelje napali su me da ja napadam nezavisnost medija u inostranstvu. Pričala sam samo o podacima, o faktima, o tržištu, o zakonima i o naknadama koje treba da se plaćaju u budžet Republike Srbije za građane Republike Srbije.
Dakle, nisam pričala ni o medijskom sadržaju ni o tome za koga ću, ni protiv koga ću, ni da li su objektivni, ni da li su neobjektivni, da su slobodni, ili su zarobljeni i od koga su zarobljeni. Dakle, nisam ni o čemu tome pričala, ali sam ih napala.
Znate, neko o tome mora da priča. Ako je ovo demokratska država i država institucija i država u kojoj se borimo za vladavinu prava, onda moramo da imamo hrabrosti da o tim stvarima pričamo iako će nas napasti i mene i vas, da smo protivnici slobode medija, nažalost.
Reći ču vam, po podacima koje ja imam, SBB u zemlji u kojoj postoji kompletna cenzura i monopol, SBB drži 51% tržišta, distribucije medijskog sadržaja u Srbiji, 51%. Recimo, tamo gde ja živim, u mom stanu, ja ne mogu da imam „Telekom“, ja mogu da imam samo SBB. Dakle, ja nemam mogućnost izbora.
Mnogi tako, po celoj Srbiji, zahvaljujući tome kako je SBB ulazio na tržište, kako je tada radila siva ekonomija, kako je to bilo podržano od tadašnje Vlade Republike Srbije i političke elite, i kako je sve to preko noći legalizovano bez i jednog jedinog dinara. Nažalost, ponovo mi tu danas ne možemo ništa da uradimo. Taj SBB danas drži 51% distribucije medijskog sadržaja.
„Telekom Srbija“, mislim da drži negde oko 36%, „Pošta Srbije“ ako se ne varam oko 4%. „Telekom Srbija“ plaća tri puta više od SBB i mi to ne možemo da proverimo, odnosno RATEL to ne može da proveri, zašto SBB tako plaća, zato što oni to tretiraju kao poslovnu tajnu.
Ako pipnete u to, bićete najveći protivnik slobode medija. Vi ćete biti ti koji gušite slobodne nezavisne medije, ti koji uvodite cenzuru, videćete to još večeras, ako ne sutra ujutru, ali sigurna sam da ćete videti večeras.
Pošto ovo o čemu ste pričali jeste dosta kompleksno i građani uglavnom ne razumeju, daću vam jedan primer koji će građani u potpunosti lako razumeti. Dakle, ja na dnevnoj bazi gledam na kanalima SBB, po numeraciji prvi kanal, drugi kanal, o tome kako je najveći problem naših evropskih integracija pristupanje EU, ali pre svega našeg društva uopšte je nepoštovanje vladavine prava.
Svaki dan slušam o poštovanju vladavine prava od ljudi koji na najgrublji mogući način krše Zakon o elektronskim komunikacijama i baš ih briga. Baš ih briga. Nikom ne objašnjavaju zašto, ni kako, baš ih briga za prekršajne prijave nezavisnih regulatornih tela. Dakle, Zakon o elektronskim komunikacijama, član 100. kaže – operator je dužan, u ovom slučaju SBB, operator je dužan da prilikom
35/2 MG/VK

distribucije medijskog sadržaja poštuje logičku numeraciju kanala koji određuje regulator, uzimajući u ovom slučaju REM, uzimajući u obzir prirodu medijske usluge i zonu pokrivanja za koju je izdata dozvola za pružanje medijske usluge. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršavanju obaveza operatora, propisanih odredbama ovog člana, u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast elektronskih komunikacija. Dakle, regulator određuje numeraciju, član 100. vrlo jasno u Zakonu o elektronskim komunikacijama.
Svaki dan nam sole pamet o vladavini prava ljudi koji apsolutno ne poštuju tu regulaciju. Dakle, oni ne poštuju numeraciju. Dakle, regulator kaže – prvi kanal mora valjda biti u jednoj zemlji javni servis, nacionalna televizija RTS. Operator koji drži 51% tržišta distribucije medijskog sadržaja u Republici Srbiji kaže – mene baš briga, meni će to biti treći kanal, prvi će mi biti „N1“, pa će mi biti „Nova S“, pa će mi biti RTS i REM može samo da da prekršajnu prijavu koja njih naročito ne brine.
Ali, mi to nikada ne čujemo. Mi to ne čujemo nikada u izveštaju Evropske komisije. Nikada za taj problem sa nepoštovanjem zakona, vladavine prava, nezavisnih regulatornih tela, institucija niste čuli, zato što je to tabu tema. Mi o tome ne smemo da pričamo zato što ako o tome pričamo gušimo slobodu medija i tzv. nezavisne medije i to je problem o kome želim da pričam zato što ako pričamo o vladavini prava, gospodo krenite od sebe, kao što mi krećemo od sebe. Kao što svaki pojedinac u ovom društvu treba da krene od sebe, krenite od sebe.
Recite nam dve stvari. Prvo, kako je moguće da „Telekom“ koji ima mnogo manji procenat tržišta plaća tri puta veću naknadu građanima Republike Srbije i kako je moguće da suprotno članu 100 zakona o elektronskim komunikacijama operator koji drži 51% distribucije medijskog sadržaja ne poštuje Zakon o elektronskim komunikacijama i nezavisno regulatorno telo?
Dakle, nastavićemo da pričamo o ovome zato što želimo da pričam o vladavini prava, želimo iste uslove za sve, želimo da se borimo protiv sive ekonomije, nelegalne i nefer konkurencije na tržištu. Hvala.
PREDSEDNIK: Imate komentar?
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Komentar je sledeći. Kaže – reemitovanje iz stava 1. tačke 3. člana 74. Zakona o elektronskim medijima ne postoji ako je izvorni program izmenjen. Ne samo da je izmenjen, nego se emituje iz Srbije i tako radom na crno, piratski kanali uništavaju domaće regularne televizijske kanale.
Po pitanju vladavine prava, ne bih puno, ali želimo Evropskoj komisiji moj komentar, gde oni nama nešto zameraju oko nedostatka dijaloga. Čisto da znate, da im prenesete, ja sam voljan ovo i u pisanoj formi da vam dostavim.
Kaže – do 3. juna uprkos bojkotu vlast se javljala 10.084 puta ili 60 po poslaniku u ovom parlamentu. Opozicija se javljala 8.570 puta na jednu trećinu, što je 102. javljanja po poslaniku. Znači, gotovo duplo više. Vreme koje je utrošeno dok se govorilo u direktnom prenosu, vlast je imala 551 čas na dve trećine parlamenta, opozicija 575 časova na jednu trećinu parlamenta. Što znači, vlast 3,3 časa, opozicija 7,1 čas. Odnos Dveri koji se najviše bune i SNS, Dveri 1419 javljanja na sedam poslanika ili 202 puta, SNS 7.212 puta na 105 poslanika, 68, tri puta manje se javljala. Vreme, Dveri 70 časova, 10 časova po poslaniku, SNS 366 časova ili 3,4 časa po poslaniku.



35/3 MG/VK

Mislim da oni misle da je demokratija uvoz imperijalnih proizvoda, a mi mislimo da se ona pravi iznutra i stoga sam i pisao Evropskoj komisiji i vama dostavio kopiju. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima poslanik Fatmir Hasani. Izvolite.

36/1 BM/VZ 17.45 – 17.55

FATMIR HASANI: Uvažena predsednice parlamenta, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, albanska manjina u Srbiji, ni kriva ni dužna ostala na začelju svih manjina u Srbiji što se tiče manjinskih prava. Momentalno smo u magli, svašta se kaže, piše i planira za nas, a mi ne znamo ništa. Mi i Srbi i ostali koji žive u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čekaju otvorenih ušiju šta će da se desi u buduće kod nas.
Albanska manjina od 1990. godine, od kad imamo poslanike u ovom visokom domu, čeka skoro sa istim zahtevima, kao i pre 29 godina. Naše diplome, stečene u univerzitetima na Kosovu, još se ne priznaju. Više od 20 godina čekamo knjige za osnovne škole koje još nismo zaokružili i završili do kraja. Neka prava, koja smo imali za vreme Tita i Miloševića, sada ih nemamo.
U Preševu je ukinut Osnovni sud i Osnovno tužilaštvo. U Bujanovcu od Osnovnog tužilaštva ostala je jedinica Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim organima ne odgovara strukturi stanovništva u ove tri opštine. U Bujanovcu predsednik suda treba da bude iz redova albanske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Bujanovcu smo u velikom minusu. Prazna mesta se ne popunjavaju kada se neko penzioniše od strane policajca i drugih zaposlenih. Vatrogasna služba u Bujanovcu nema ni jednog Albanca. Katastarska služba u Preševu ima samo jednog Albanca, a katastarska služba u Bujanovcu, od devet radnika, ni jedan nije Albanac. U srednjem nivou vlasti u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, da ne pričamo, od 16 vrsta inspekcija, samo je jedan Albanac. Nemamo ni jednog u drugim državnim institucijama srednjeg nivoa vlasti. Pre četiri godine se penzionisao republički prosvetni inspektor, sa sedištem u Vranju i dan danas nije se popunilo to mesto.
Bolnica u Vranju od 600 radnika, nema ni jednog Albanca, a u Niškom regionu ništa nemamo, tu da ne ulazimo.
PREDSEDNIK: Poslaniče, prekoračili ste vreme, ali nastavićete posle odgovora ministra, ako se slažete?
FATMIR HASANI: Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Šarčević.
MLADEN ŠARČEVIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća i predsednice Vlade i ministri, ono što sigurno znam da je za nacionalne manjine najbitnije pitanje, a to je obrazovanje. Svedok mi je, naravno premijerka Vlade, kada održavamo redovne sastanke sa sada već 27 nacionalnih saveta, kojih imamo u Srbiji, to je rekord. Apsolutno to Evropa ne poznaje.
Standarde koje Srbija, ne usvojila, nego koje primenjuje, takođe Evropa ne poznaje. Ja tri godine ću biti, skoro, ministar za dva meseca, pokušavam da te iste standarde izmolim i u Briselu i u regionu. Isto tako molim albanske ministre, crnogorske ministre, severnomakedonske ministre i sve druge, da daju minimum prava srpskim manjinama u okruženju.
Ali, zarad istine i javnosti, gospodin poslanik dobro zna da smo se potrudili i da jedno dve godine opstrukcije nije bilo do Ministarstva obrazovanja. Znači, sve druge manjine koje imaju kapacitete malo veće, to je prosto tako, ako imate 20, 30 hiljada članova zajednice ili 300 hiljada, nemate iste kapacitete da ostvarite pravo koje je evropskim standardima postavljeno, a to je pravo na udžbenike.
Znači, tek novi izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina su doveli dotle da su ljudi, Ragmi i ostalih koji sada vode, došli do mene, na moju inicijativu i rekli – mi nemamo kapacitet, a pre toga se to ignorisalo. Zašto je to bitno? Zato što ne može srpska većina da pravi udžbenik o albanskoj manjini time što će im uvoditi albanski jezik i književnosti i druge udžbenike.
36/2 BM/VZ

Znači, mi smo našli modus. Na moju inicijativu još prošle godine u novembru je trebalo da se nađem sa ministarkom Nikole, ona je u decembru smenjena, nije mojom krivicom, naravno promena u vlasti Albanije, njihovo legitimno pravo. Njena pomoćnica, a sadašnja ministarka Besa Šahini i ja, smo se više puta videli i na zajedničku inicijativu smo se našli u Bujanovcu, posle nedavno u Beogradu i ta priča je odblokirana. Nijednog trenutka srpska strana nije pravila oko toga ni problem, niti izlazila u javnost da s druge strane postoji problem.
Mislim da ćemo to vrlo brzo rešiti time što smo liberalizovali ceo proces i time što sam dobio obećanja da će taj reciprocitet važiti i za Srbe u Skadru i okolini, jer Albanija sada radi novi zakon o manjinama i gleda da prepiše model Srbije što je jako pohvalno. Nije to pitanje samo da li deca u Bujanovcu u Preševu i delom Medveđe, tamo je jako mala manjina, ja svakog ambasadora učim da ne postoji Preševska dolina i to molim i narodne poslanike da ustanove da je to politički termin u prizvuku velike Albanije, to je šest zvezdica na tzv. Karti. Ja kao geograf mogu da kažem da postoji Preševska kotlina i da je ona dvojna kotlina sa Kumanovom, te se ne može koristiti izraz nekakve doline, jer se time želi nešto drugo reći. Ono što srpska deca imaju od kada ja vodim Ministarstvo obrazovanja, imaće i albanska, turska, egipatska i aškalija i svi drugi, verujte mi na reč i to je živa istina.
Tako da, ne mogu da vam dam dogovor dok ne bude ukinut Zakon o zabrani zapošljavanja, ne o tom inspektoru, nego o svim inspektorima koji nama nedostaju, zna to i premijerka. Imamo mi lokalne samouprave gde nedostaje po pet, šest inspektora na lokalu. Taj posao je decentralizovan. Bio bi jako srećan da čim se odblokira da prvo pojačamo inspekciju, da rešavamo sve tekuće probleme koje imamo i vi znate da ja redovno obilazim dole regiju, kao i sve druge delove Srbije.
Ono što je jako važno, a to je da sam ja ukazao jednu pažnju ljudima iz OEBS-a, iz Evropske zajednice. Sam Bujanovac ima fakultet novosadskog univerziteta, odnosno Ekonomskog fakulteta iz Subotice. Drago mi je, upis je prošao fenomenalno. Dve, tri godine se ja tamo ozbiljno mešam u svoj posao i zato valja. Znate šta je zanimljivo? Tamo živi 26 do 27% Roma. U sve agende koje mi imamo prema inkluziji Roma, tamo je za deset godina postojanja samo jedna romkinja bila upisana. Pitam vas, kao odgovornu nacionalnu manjinu i zajednicu, zašto ne vodite brigu o manjinama koje žive kod vas u okruženju? Nisu ugroženi tamo Albanci, nego Romi.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem ministru.
Izvolite, poslaniče nastavite.
FATMIR HASANI: Hvala.
Sve ovo znači da u zakonima i Ustavu Srbije piše sve oko manjine i manjinskih prava, to je u redu, ali u praksi je vrlo loše stanje pogotovo za albansku manjinu, jer albanska manjina čeka da se integriše u državne organe i institucije, ali to država neće.
Mi smo u ovom domu 29 godina od vremena pluralizma i stalno smo imali narodne poslanike, po jedan, a neki put i po dva, ali uvek smo bili u opoziciji. Ovo mnogo znači. Ove opštine su ostale totalno ekonomski nerazvijene. Predsednik Vučić je dolazio u Bujanovac, a nije se sreo sa Albancima iz rukovodstva lokalne vlasti, a ni sa mnom kao poslanikom. Zašto da se sretne, zašto da nam obećava?

37/1 JJ/MP 17.55 – 18.05

Razočaran sam zašto se predsednik nije sreo u Bujanovcu sa predstavnicima opštine i poslanikom iz redova albanske nacionalne manjine. Mogu da kažem da ni Vlada do sada nije mogla da investira u ove dve opštine i da smanji broj nezaposlenih, kojih ima oko 60%. Ali šta je tu je, moramo gledati napred.
Mi kao albanska manjina smo bili zadnjih godina kažnjeni od strane Vlade, zato što se još računamo kao 5800 Albanaca u Srbiji koliko smo po popisu iz 2011. godine i zato i sredstva za Nacionalni savet dobijamo po nižoj kategoriji, jer nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine. Sada na primer na naplatnoj rampi pored Preševa koja je otvorena zadnjih nekoliko meseci, od 17 radnika samo su pet Albanaca, a u ulazu i izlazu Bujanovac nijedan nije primljen do sada.
Sve što sam rekao su ovo pitanja za Vladu. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem predsednice Vlade.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Prvo ću ponoviti ono što stalno kažem kada razgovaramo o ovoj temi, a to je da je Srbija apsolutni evropski prvak i time se ponosimo o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Tu moram da kažem, a vi ćete me možda razumeti, da je izuzetno frustrirajuće kada vi na primer imate od nekih susednih država da blokiraju otvaranje poglavlja Srbiji zbog nedovoljnog poštovanja, recimo njihove nacionalne manjine, dok iste te države u svom zakonodavstvu ni ne prepoznaju nacionalne manjine. Tamo Srbi ne mogu biti nacionalna manjina, ali oni nas blokiraju zbog nepoštovanja dovoljno njihove nacionalne manjine. To je za mene svojevrsna nebuloza koja, dobro mislim o kojoj ćemo mi još razgovarati, ali želim da vam kažem da i vi ako pogledate status ostalih etničkih grupa, zajednica, nacionalnih manjina u onim državama koje iz prepoznaju kao nacionalne manjine, u regionu ili u Evropi, vi ćete se složiti sigurna sam sa mnom, da je u najvećoj mogućoj meri nekad, ako mene lično pitate i preko svake normalne mere zaštićena su i prava i sloboda nacionalnih manjina.
Zašto kažem nekada i prekomerno, zato što vi ovde imate problem da nekada nacionalne manjine ili etničke grupe i zajednice ne mogu da se integrišu u društvo, ne mogu da se zaposle zato što uopšte ne znaju srpski jezik. To je ogroman problem. To je i jedan od problema zbog čega ne možemo da zaposlimo više pripadnika albanske nacionalne manjine. Zato što vi imate, vi po celoj Srbiji od juga do severa, od istoka do zapada imate i predškolsko, i osnovno obrazovanje, i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje, kompletno na jeziku nacionalne manjine. Vi imate oblasti u Srbiji u kojima ljudi ne razumeju srpski jezik. Ne govore ih. Toliko smo mi otišli daleko u poštovanju prava ali onda imamo taj problem da ljudi ne mogu da se zaposle u republičkim organima zato što ne govore jezik ove države.
Sad ću vam dati samo u poslednjih godinu dana, šta smo uradili, da bi dodatno ojačali prava i slobode nacionalnih manjina. Dakle, vi znate, vi ste usvojili ovde u Skupštini Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je dodatno učvrstio i dodatno pojasnio status nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a posebno finansiranje nacionalnih saveta.
Ima u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pa sam izvukla neke od stvari koje su uvedene tim zakonom, a koje su nacionalne manjine same tražile, koje ne postoje nigde drugde, a vi me ispravite ako grešim, pa ja mislim u Evropi.


37/2 JJ/MP

Pravo na upis podatka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, s tim što se tokom životnog veka ukoliko se vi u bilo kom trenutku osećate kao pripadnik neke druge nacionalne manjine, a vi znate da se to u Srbiji dešava, zato što na primer imamo Nacionalni savet egipatske nacionalne manjine, Aškalije, Rome, pa se u različitim periodima životnog veka osećaju kao pripadnici druge nacionalne manjine. To javna uprava menja u odnosu na njihovo sopstveno osećanje pripadnosti. To je dosta velika fleksibilnost i iskorak javne uprave u odnosu na to kako se pojedinac u Republici Srbiji oseća.
Utvrđen osnov za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru, koji će omogućiti davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju, odnosno otpuštanju pri istim uslovima do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije. Ali, za to morate da znate da govorite da razumete srpski jezik.
Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, gde se predviđa da u naseljenim mestima u lokalnim samoupravama u kojima procenat pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa koji vrše javna ovlašćenja, naziv jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuje se i na jeziku te nacionalne manjine i u slučaju da jezik te nacionalne manjine nije u službenoj upotrebi na teritoriji lokalnih samouprava. Mi imamo lokalne samouprave gde imamo po 15 službenih jezika. Dakle, daleko najviše, nego bilo gde drugde u Evropi.
Zakon o matičnim knjigama, gde je propisan način upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih na izričit zahtev nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Zakon o lokalnoj samoupravi, obezbeđuje da sve jedinice lokalne samouprave koji imaju ovu obavezu obrazuju savet za međunacionalne odnose i niz zakona iz oblasti radnih osnova kojima su predviđene afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina.
Ponovo, ukoliko ljudi žele da rade u republičkim organima koje postoje u lokalnim samoupravama moraju da znaju, razumeju govore srpski jezik. Još jednom molim, ali mi to posebno u Preševu, Bujanovcu radimo kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, učenje kako srpskog tako i albanskog jezika da bi imali mnogo bolju integraciju. Molim vas da i date svoj doprinos tome.
Čini mi se, možda tako niste mislili, ali čini mi se da ste malo prebacili predsedniku Vučiću da se nije sreo sa Albancima ili predstavnicima Nacionalnog saveta Albanske nacionalne manjine, pa ni vama u Bujanovcu.
Molim vas, stvarno moram da podsetim, ne samo vas, sve građane Republike Srbije koliki iskorak je upravo predsednik Aleksandar Vučić u doba kada je bio predsednik Vlade, napravio za odnose između Albanaca i Srba i za dugoročno pomirenje, bolje razumevanje između ova dva naroda. Dakle, kao premijer Aleksandar Vučić je prvi put posle 68 godina pozvao u zvaničnu posetu premijera Republike Albanije, gospodina Edija Ramu. To je potpuno bio presedan. Ponovo, time se ponosim, mislim da su to stvari koje otvaraju drugačiju perspektivu i za Srbiju i za region. Ali, ako je neko uradio mnogo za naše odnose, za odnose između Albanaca i Srba, za pomirenje, za bolje razumevanje, za regionalnu stabilnost, onda je to svakako predsednik Aleksandar Vučić.

38/1 VS/IR 18.05 – 18.15

I, konačno, pričala sam o tome i sa gospodinom Kamberijem, koji je mnogo iskusniji političar od mene, kada je bio popis 2011. godine, Nacionalni savet albanske manjine je izabrao da bojkotuje taj popis. To je bila politička odluka. Za političke odluke, postoje političke konsekvence.
Dakle, bojkotovanje popis iz kog razloga je popisano oko 5.000 i nešto pripadnika albanske nacionalne manjine, ali to su danas zvanični podaci i to je tako svuda u Evropi i svuda u svetu po vladavini prava, po institucijama, vi sada možete da kažete, ali vi imate neke nezvanične procene koliko nas ima, ali ako mi otvorimo tu pandorinu kutiju, a znam da je bilo priče i o tome u prethodnoj Vladi, ali moj stav je bio jasan, ukoliko mi otvorimo tu pandorinu kutiju ne postoji razlog da bilo ko drugi pojedinac ili Nacionalni savet nacionalne manjine ne dođe i kaže – ja nisam bio tada u Srbiji, dajte sada upišite mene ili mene računajte ovako. Dakle, onda popis ništa ne vredi.
Ja mislim da je bila neodgovorna odluka vaših političkih lidera 2011. godine da se bojkotuje popis. Zašto da se bojkotuje popis? Zašto? Dakle, da nije bojkotovan popis, danas bi i Nacionalni savet imao mnogo veće finansije na raspolaganju, danas bi imao mnogo veći uticaj, ali je bojkotovan popis i to je fakat, i ja uskoro dolazi sledeći popis, novi popis, ja vas molim da budete politički zreli, da se taj popis ne bojkotuje, da svi radimo zajedno, poštujući institucije Republike Srbije uključujući i sam taj popis. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Imate komentar poslaniče. Izvolite.
FATMIR HASANI: Gospođo premijerka, mi imamo dosta kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik i možemo da nađemo te kadrove, ali kod vas treba da postoji dobra volja, evo mi za nedelju dana možda nađemo 100 mladih koji znaju vrlo dobro srpski jezik, ali kod vas treba da bude ta volja da se mi integrišemo i mi smo oko 1% u Srbiji, a u državne organe institucije, na primer, koliko ima 50 ili 100 hiljada, dajte nam 1% ono što nam sleduje, i mi ćemo naći kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
VLADIMIR ĐURIĆ: Hvala predsedavajuća.
Poštovana premijerko, poštovani ministri i kolege poslanici i građani, iduće godine dospeva termin za redovne parlamentarne pokrajinske i opštinske izbore u skoro svim opštinama po Srbiji, uključujući tu i sve beogradske opštinske skupštine. Izborni uslovi, izborno zakonodavstvo medijske slobode, birački spisak i način sprovođenja izbornog procesa, aktuelna su tema u javnosti i predmet su i protesta građana koji su se održavali prethodnih meseci.
Najavljeni i mogući bojkot izbora od strane opozicije ukoliko ne dođe do promene izbornih uslova, stanja medijskih sloboda i to najmanje šest do devet meseci pre održavanja izbora. Izbori održani uz bojkot dela političke scene, svakako dovode u pitanje legitimitet vlasti izabrane na takvim izborima, sveukupan kapacitet države, unutrašnju političku stabilnost i spoljnopolitičku poziciju države i onih koji bi se u spoljnopolitičkim kontaktima, predstavljali kao legitimno izabrani predstavnici vlasti ove države.
Stranka moderne Srbije smatra da je s toga poslednji čas da se otvori dijalog na temu medijskih sloboda i izbornih uslova, a u protivnom, možemo se suočiti sa političkom krizom koja može otići u nesagledivom pravcu, jer izborni proces i sve druge demokratske procedure su jedini prirodni način kanalisanja političkih nesuglasica.
38/2 VS/IR

Ukoliko su ti demokratski procesi, ukoliko nisu uspostavljeni, onda antagonizmi u društvu eskaliraju.
Interesuje nas najpre da li predstavnici Vlade misle da je naš izborni proces sveukupno zadovoljavajući, da nam je izborno zakonodavstvo dobro i da ga ne treba popravljati, da su nam medijske slobode adekvatne i da omogućavaju jednaku zastupljenost svih političkih aktera.
Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, koje Stranka moderne Srbije, uvažava kao merodavan dokument i kao merodavnu sliku stanja našeg društva, konstatuje, citiraću „da Srbija nije u dovoljnoj meri iskoristila period između izbora, kako bi se rešili trajni nedostaci, neadekvatna transparentnost u finansiranju partija i kampanja, nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti i neravnomerno medijsko izveštavanje“.
Navodi se i da preporuke OEBS apsolutno nisu uvažene i da se tek treba pozabaviti sveukupnom reformom izbornog zakonodavstva.
Ako predstavnici vlasti ili Vlade, sa druge strane misle da ništa ne treba popraviti u svemu ovome, onda nažalost skrećem pažnju da nam preti ozbiljna politička kriza koja zaista može otići u nesagledivom smeru. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Izvolite, odgovorite.
ANA BRNABIĆ: Pre svega, opet kao neko ko je relativno skoro ušao u politiku, iz ugla građana Republike Srbije, ako se ne varam, meni se čini da se izborni uslovi nisu decenijama menjali. Mislim da su takvi bili izborni uslovi kada je SNS pobedila na izborima, ali se ne sećam da se tada žalila na te izborne uslove ili na medijske slobode, u vreme kada su mediji po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u potpunosti stavljene pod političku kontrolu.
Dakle, meni se čini da, a još posebno danas u doba ovakve digitalizacije društvenih medija i svega ostalog, da se to koristi kao politički izgovor, ali čak i da nije tako, ja ću se složiti sa vama oko nekoliko važnih stvari.
Želim takođe da vam se zahvalim na vašoj hrabrosti i odgovornosti da učestvujete u radu Skupštine, jer mislim da to danas kada ste opozicija, nije nimalo lako, zato što su napadi na vas nekada čak jači, nego napadi na nas i hvala vam za tu odgovornost i za ovaj politički dijalog.
Ja recimo, kada sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je svakako jako dobro preuzeo ministar Ružić, veliki deo mog vremena sam se bavila biračkim spiskom. Birački spisak je uređen 2012. godine, koji je jedinstveni birački spisak, ali znate, mi smo bili prvi koji su odlučili da radi transparentnosti, potpune transparentnosti i efikasnosti, prenesu matične knjige i knjige o državljanima u elektronski oblik. I zahvaljujući tome, mi danas imamo automatsko ažuriranje biračkog spiska i uskoro ćemo imati u potpunosti, transparentan uvid u birački spisak i to kako se taj birački spisak ažurira. To je velika stvar za izborne uslove, ogromna stvar za izborne uslove.
Nisam videla da se svih ovih decenija pre toga bilo ko bavio time da prenese na primer nešto što je potpuno logično, matične knjige u elektronski oblik, državljanstvo u elektronski oblik, da uredi taj sistem da on bude u potpunosti transparentan i da se automatski ažurira, što znači da kada se neko upiše, kada bude upisan u matičnu knjigu umrlih, da se automatski izbriše iz biračkog spiska. Mi smo to uradili, u najboljoj mogućoj veri da imamo vladavinu prava i jake institucije, transparentan sistem u Republici Srbiji.
Mislim da je to dovoljan signal, pokazatelj kakvo društvo mi želimo i koliko se ne plašimo izbora i fer transparentnih uslova na izborima.

39/1 JI/IĆ 18.15 – 18.25

Što se tiče medijskih sloboda, ponovo, uz sve probleme koje imamo, a koji svakako ne potiču ni od 2014, ni 2015, ni 2016, ni 2017. godine, već mnogo ranije, još 2003. godine, kada je jedan narodni poslanik, koji je u to vreme bio predsednik Vlade Republike Srbije, nazivao medije na pres konferencijama marginalnim pojavama, što danas ne bi moglo da se desi nikada.
Mi smo danas napravili Radnu grupu za izradu medijske strategije u kojima imate devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i devet predstavnika države. Godine 2011. ste imali Radnu grupu za medijsku strategiju koja je imala, ako se ne varam, osam predstavnika države i dali su velikodušno jednog predstavnika da predstavlja sva medijska i novinarska udruženja.
Mislim da je ovaj danas dijalog mnogo, bolji, mnogo inkluzivniji i da radimo u tom smislu mnogo bolji posao. Na kraju krajeva, iz te medijske strategije treba da proizađu drugačiji uslovi za medijsku scenu koja će biti prisutna i u tom trenutku kada budu raspisani, odnosno održani izbori.
Što se tiče izbornih uslova, što se tiče dijaloga između vladajuće većine, opozicije i svega ostalog, pa, ovo je mesto za dijalog. Ovo je mesto za dijalog, ali gde su ti koji traže dijalog? Gde su danas? Gde su poslednjih nedelja? Gde su poslednjih meseci ljudi koji traže dijalog? Kada ih je predsednica Skupštine pozvala na dijalog, da li su se odazvali? Ne.
To je bio samo politički poziv, politička igra gde kažu – e, hoćemo dijalog, pozovite nas na dijalog, ne dajte nam prostor za dijalog, iako je narodni poslanik upravo ispričao koliko prostora neko ima i vremena u odnosu na poverenje koje dobija od građana. Mislim da je to apsolutno demokratska norma i više od toga, ali se nisu odazvali na taj dijalog. Pa, ne znam gde će onda razgovarati o izbornim uslovima.
Opet, ne bih se bavila stvarima koje su mnogo iznad Vlade koju predstavljam, dakle, to je na ovom Domu, na vama kao narodnim poslanicima. Videla sam da je predsednica Skupštine na dijalog pozvala. Ako se neko na dijalog ne odazove, ne znam gde očekuje da postoji dijalog? Probali su u šatoru, ali očigledno niko nije želeo u modernom demokratskom društvu, kakva je Srbija danas, da razgovara u šatoru.
Rekla bih vam još jednu stvar, ako govorimo o preporukama koji je ekspertski tim ne znam da li je Saveza za Srbiju ili „1 od 5 miliona“, ali to je ista stvar, ako govorimo o preporukama za izbore koje su ti eksperti dali, a to se praktično svodi na to da su izbori fer ukoliko Aleksandar Vučić ne učestvuje u njima, ali nisu fer ako Aleksandar Vučić učestvuje u njima i vodi SNS, onda ja mislim da o tome nije ozbiljno pričati. To se nikada nije dešavalo.
Niko nikada nije rekao – e, Boris Tadić ne sme da učestvuje na izborima, to ne postoji ni u jednoj demokratskoj zemlji sveta, dakle, onda ne kažite - ne postoje uslovi, pa nećemo izlaziti, odnosno bojkotovaćemo izbore, nego onda kažite iskreno, odgovorno i hrabro građanima Srbije – mi ne možemo da pobedimo listu koju predvodi Aleksandar Vučić i nećemo ni izlaziti. To je fer.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Dopunsko pitanje. Izvolite.
VLADIMIR ĐURIĆ: Hvala vam na odgovoru, ali mislim da ga ipak nisam dobio.
Dakle, ja ne bih ovde sa vama vodio dijalog o tome gde su druge organizacije iz opozicije i da li su opravdano tamo gde su, nema potrebe sa mnom da vodite tu polemiku, oni imaju svoje razloge i veruju da su opravdani. Ja pitam za

39/2 JI/IĆ

konkretne izborne nedostatke u izbornom procesu, u izbornom zakonodavstvu i činjenicu da te nedostatke konstatuje i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju.
Tačno je da su svi poslednji izbori sprovođeni, manje, više, po zakonima i procedurama koje je bivša vlast donosila, ali je isto tako tačno i da OEBS i da Evropska komisija u svojim uzastopnim godišnjim izveštajima i analizama svih prethodnih izbornih procesa konstatuju pogoršanje stanja demokratije u Srbiji, pogoršanje sprovođenja demokratskih procedura, a izborne procedure i državni organi koji u izbornim procedurama učestvuju su svakako temelj svih drugih demokratskih procesa.
Dakle, imamo nacrt izmena i dopuna Zakona o političkim strankama, ali to je premalo. Ja sam očekivao da ću čuti konkretne predloge zakonskih mera koje će biti iznete pred narodne poslanike u narednim mesecima, jer kažem vam, ukoliko deo opozicije ili cela opozicija budu bojkotovali izbore vi ćete imati izbore sa kojih ćete izaći kao nelegitimno izabrana vlast, a to će državu uvesti u političku krizu.
Mogu da vam nabrajam konkretne nepravilnosti, fantomski glasači koji dobijaju pozive na adrese na kojima ih nikad niko nije video da tu stanuju, automobili bez registarskih tablica koji se vozaju okolinama biračkih mesta, članovi biračkih odbora vladajućih stranaka koji šetaju biračke spiskove i vode svoje paralelne evidencije, donacije 6700 ljudi koji u nekoliko dana u sinhronizovanoj akciji uplate po 40.000 dinara na račun kampanje vladajuće stranke, to su vam indikatori pranja novca kada imate gomilu malih transakcija koje se u par dana sprovedu.
Dakle, na sve te nezakonitosti vladajući organi nikada nisu reagovali. U krajnjoj liniji, vi možete da negirate potrebu popravke izbornog procesa i izbornog zakonodavstva, ali vam kažem, potreba za to postoji, zato što deo političkog sistema ove zemlje najavljuje bojkot. Ako takve izbore budemo imali, mi nećemo imati legitimno izabranu političku vlast i to ugrožava stabilnost države i u unutrašnjem političkom planu i na spoljnopolitičkom planu. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Prvo, što se tiče zakonodavstva, ponovo, ja se nalazim sa mojim timom da podnosim izveštaj i odgovaram na pitanja domu koji je mnogo iznad nas, najvišem zakonodavnom telu. Ako razgovaramo o zakonodavstvu razgovarajte ovde da promenite izborno zakonodavstvo. Vlada može biti predlagač, ali Vlada svakako ne mora biti predlagač. Dakle, gospodo, sednite i razgovarajte. Mislim, mi smo samo Vlada, mi radimo za vas, mi odgovaramo vama.
Svakako, ne možete Vladu da krivite za zakonodavstvo, ali opet kažem – izborni zakoni se nisu menjali više godina, pomozite mi tačno koliko… Bili su takvi, u to vreme se niko na njih nije žalio, bili su potpuno demokratski, bili su potpuno fer dok je neko drugi bio na vlasti, ali sada kada iz izbora u izbore, iz izbora u izbore, na lokalnim, na izborima za mesne zajednice do direktnih predsedničkih izbora, na svim izborima iz godine u godinu ostvaruju sve gori i gori rezultat, onda je valjda to izborno zakonodavstvo koje se nije menjalo sve lošije i lošije. Ja ne vidim kako to ima logičkog smisla, ali u redu, dogovorite se oko izbornih uslova, zakona.
Znam da kada bude došlo vreme da će ova Vlada izaći pred građane Srbije sa konkretnim rezultatima, sa jasnim izveštajem o tome šta smo radili svih ovih godina svaki dan, svake nedelje i ja sam sigurna da će građani to umeti da prepoznaju, kakvo god izborno zakonodavstvo bilo.


39/3 JI/IĆ

Mislim da na kraju krajeva građane niko ne može da prevari na izborima, da oni to osećaju u svom džepu, osećaju po tome da li imaju posao ili nemaju, da li imaju perspektivu za svoju decu ili nemaju, da li imaju bolje zdravstvo, da li imaju bolje puteve, da li im je bilo lako da dođu do premijera, do predsednika, do ministara, ovo je Vlada i tim sve zajedno sa predsednikom Republike do koga nikada lakše nije bilo doći. Ja sam bila u privatnom sektoru kada je doći do ministra bila misaona imenica, to su bili bogovi na zemlji, ti nisi mogao da dođeš, e zato su oni izgubili Vlast, a ne zbog izbornih uslova ili bilo čega drugog.

40/1 GD/CG 18.25-18.35

Što se tiče nepravilnosti, molim vas, vi to znate bolje nego ja, opozicija i opozicione stranke na svakom biračkom mestu imaju mnogi više kontrolora nego što ima vladajuća koalicija zato što ih ima mnogo više, zato što ih brojčano, pojedinačno, zbirno ima više. Imaju mnogo više kontrolora i prijavljuju nepravilnosti i mi čujemo iz ciklusa u ciklus o ovim nepravilnostima, o onim nepravilnostima, ovo nam se desilo, ovo se desilo i kada pogledate zapisnik, vi imate ni jednu, jednu ili dve prijave na koje nadležni organi mogu da reaguju.
Dakle, ne možemo se baviti rekla-kazala. Ako želimo da imamo demokratsku državu, državu institucija, vladavine prava, moramo da idemo po kontrolorima, spiskovima i konkretnim prijavama.
Reći ću vam na kraju ponovo iz lokalnih izbora u Beogradu kao potvrda moje teorije da u današnje vreme, posebno u velikim gradskim sredinama, kakav je Beograd, Novi Sad, Niš, ne možete da se vadite na medijske slobode, na cenzuru, na izborne uslove. Beograd, koji je srž stranaka, kako god se danas one zvale, jer se menjaju iz dana u dan, ali DS, SDS, Nove stranke, tu je srž njihovih glasača koji ako gledaju medije, gledaju ove medije o kojima smo pričali gde je SBB operater i oni određuju numeraciju i obično gledaju prvi program, odnosno N1 televiziju ili apsolutno ne gledaju televiziju, nego su uglavnom na društvenim mrežama ili informišu se sa veb portala koje ne možete da cenzurišete.
Dakle, na lokalnim izborima kada oni dobiju, u svojoj srži njihovih glasača, 2,24% - 18.000 glasova kao koalicija četiri stranke, a sada kažu hoćemo da bojkotujemo i Skupštinu i izbore, gospodo, pa pogledajte se u ogledalo. Pa to nije zbog izbornih uslova, to je zbog vas.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Vladimir Đurić.
VLADIMIR ĐURIĆ: Hvala.
U svom završnom komentaru reći ću vam nekoliko stvari. Dakle, pozivati se na to da na sam izborni dan nema puno nepravilnosti još uvek ne znači da su izbori regularni. Svi oni koji su konstatovali da na izborima ima nepravilnosti, te nepravilnosti beleže u periodu koji prethodi izbornom danu.
Jedna od tih nepravilnosti tiče se upravo balansirane i ravnomerne medijske zastupljenosti i zove se funkcionerska kampanja. Znate, to vam je ono kada javni funkcioner vozilom javnog sektora u pratnji drugih javnih funkcionera u vreme predizborne kampanje se pojavljuje na televiziji, pa vi znate da li je on tu u svojstvu kandidata ili javnog funkcionera, pa malo miluje krave, malo otvara fabrike, a malo se kandiduje za javnu funkciju tokom izbora koji su upravo u toku.
Dakle, ni jedan zakon u ovoj Skupštini nije usvojen a da predlagač nije bila Vlada Republike Srbije. Zato inicijative za izmenu izbornih zakonodavstava moraju očigledno doći od strane Vlade.
Ja nemam nikakvu iluziju, kakav god izborni zakon da predložim, ako uopšte bude i stavljen na dnevni red, da će biti i usvojen. Ja to nemam mandat da zahtevam, ali iskustvo nas uči da se ovde usvajaju samo zakoni koje predlaže Vlada.
Za ovo postoji potreba i zbog činjenice da dve trećine građana smatra da je izbornih nepravilnosti bilo, a jedna trećina je uverena da su one bile od uticaja na izborni rezultat. Svega 11% građana smatra da izbornih nepravilnosti nema i da su izbori potpuno regularni. Dvadesetosam posto građana smatra da je birački spisak neažuran iz manipulativnih razloga. S druge strane, dve trećine građana bi podržalo


40/2 GD/CG

inicijative kroz koje bi se izborni proces, izborno zakonodavstvo i uloga organa državnih na sprovođenju izbora unapredili. Dakle, ovo je nešto za čim i građani vide da postoji potreba, iako ste vi meni u vašim odgovorima potrebu za ovakvim stvarima relativizovali, da kažem, a ne negirali, ali ajde, relativizovali.
Dakle, ja bih najdobronamernije uputio na prepreke koje je nevladina organizacija CRTA dala za ove stvari. Hvala.
PREDSEDNIK: Pitanje postavlja narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Hvala, gospođo predsednice.
Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.
Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.
Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.
Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …
PREDSEDNIK: Hvala. Imaćete priliku da postavite dodatno pitanje.
Reč ima Milan Krkobabić.
MILAN KRKOBABIĆ: Gospođo Gojković, uvažena predsednice Vlade Brnabić, poštovani narodni poslanici, gospodine Kovačeviću, pokrenuli ste jedno bitno pitanje. Zaista nije prošlo ni desetak dana, na političkoj sceni Srbije su promovisane krupne stvari. Kada kažem krupne, mislim za građane Srbije i mislim na najavu koncepta preporoda, sveukupnog preporoda ove nađe zemlje.

41/1 DJ/MT 18.35 – 18.45

O tome je nedavno govorio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a samo nešto malo ranije smo mi konstituisali Nacionalni tim za preporod sela Srbije.
Uvaženi poslanik Kovačević je istakao da taj tim predstavlja atipičnu tvorevinu, nečinovničku tvorevinu, nešto što su u partnerskom odnosu stvorili, pre svega, Srpska akademija nauka i umetnosti i strukture vlasti, republičke i na lokalu. Cilj je veoma jednostavan – kako i na koji način da promenimo uslove življenja u rubnim brdsko – planinskim i seoskim područjima?
Evo vam par podataka, uvaženi narodni poslanici, od kojih ste, pretpostavljam, vas većina sa sela. Nadam se da to svoje poreklo sa ponosom ističete. Nedavno se uvaženi glumac Nenad Jezdić obratio seljacima srpskih gradova i građanima srpskih sela. Dobro je to upućeno i ja mislim da je to samo poziv da se trgnemo i da pogledamo istini u oči.
Hiljadu i dve stotine naselja u Srbiji je pred gašenjem. Hiljadu ih ima manje od 100 stanovnika. Daću neke podatke koji naizgled ne prate jedni druge, ali 73% sela nema dom kulture, u 400 sela nemamo prodavnicu. Danas, znači, imamo 400 naseljenih mesta u kojima građani Srbije, oni koji su vas i nas birali, nemaju prilike da kupe hleb, osnovne životne namirnice. Da ne govorim da li imaju negde da kupe i odgovarajuće lekove.
Istakao bih izlaganje danas ministra zdravlja, gospodina Lončara, koje je na momente bilo emotivno, ali izlaganje koje je oslikalo pravo stanje stvari u našem zdravstvu i stvarne potrebe naših ljudi.
U narednom periodu, gospodine Kovačeviću, Akademijski odbor za selo i ovaj tim pokušaće da daju valjane pretpostavke da se definiše jedna celovita strategija, prava politika ravnomernog regionalnog razvoja.
Naravno da građani Srbije znaju, taj tim neće definisati ni tu strategiju, ni tu politiku. To će uraditi ova ili neka nova skupštinska većina. Veoma dobro znamo gde se te stvari definišu i gde se usvajaju. Usvojiće se u ovom parlamentu, od ovog saziva ili od nekog budućeg saziva.
Ali, ono što je veoma bitno u svemu ovome je da ćemo u narednom periodu dati praktične modele, praktične modele kako to i na koji način da poboljšamo izvore egzistencije na srpskom selu, uključujući poljoprivredna gazdinstva.
Jedan podatak koji je interesantan za vas, isto, danas ovde. Prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva u našoj Republici je 61 godina. Šezdeset i jednu godinu ima srpski domaćin, vlasnik domaćinstva na kome počiva i ova zemlja i, ja bih rekao, okosnica ove privrede.
Kada se obraćamo tim ljudima hoćemo da jasno znaju šta ćemo to učiniti u oblasti infrastrukture, putne mreže, vodovoda, kanalizacije.
Kada govorimo o putnoj mreži, razmišljamo, pre svega, o lokalnim putevima, atarskim putevima. Za one koji to ne znaju, to je put od domaćinstva do te njive. Da vidimo u kakvom su stanju, ali ne samo kada su poplave, ne samo kad dođu čelni funkcioneri da obiđu i pređu te mostiće, da vidimo zaista šta i kako moramo da uradimo.
Izaći ćemo pred vas sa konkretnim podatkom koliko je tih atarskih puteva, koliko je sa tvrdom podlogom, a koliko ne i koliko košta taj kilometar jednog takvog atarskog puta.
Evo poslanika Ševarlića i njegove sugestije, kada pričamo o atarskim putevima. Kaže – badava ćete ih praviti ako nemate ivičnjak i onaj kanal koji odvodi vodu pored tog atarskog puta.
41/2 DJ/MT

Ovo govorim da bih ilustrovao ozbiljnost da ćemo prihvatiti sve konkretne predloge. Prihvatićemo sugestije ljudi koji poznaju problematiku. Ne virtuelno, nego suštinski, stvarno. Da vidimo i da čujemo, ići ćemo među građane Srbije, u udaljena sela da vidimo šta je to njihova primedba i šta je to njihova sugestija.
Zadatak tima u narednom periodu jasno će definisati te modele, a od Vlade Srbije, od ove skupštinske većine očekujemo da dobijemo punu podršku. Kad kažem punu podršku – ovo je i nešto oko čega ne smemo i ne možemo da se delimo. Ovaj projekat nema opoziciju.
Mi smo na tom skupu u Sava centru, ovo će se ticati poslanika koji je govorio pre mene, govorio o dijalogu, pokazali da možemo da okupimo ljude različite orjentacije, da im je prioritet opstanak i spas srpskih naselja, a da smo spremni da čujemo njihove primedbe i sugestije.
I tu je predsednik republike definisao jasan stav. Sve ideje koje budu utemeljene dobiće punu podršku Republike Srbije . To je prvi korak onog najavljenog njegovog programa ukupnog preporoda Republike Srbije.
Naravno, ne sumnjam da ćemo napraviti atarske puteve, ne sumnjam da ćemo podići fabrike, da vas obavestim da smo formirali 460 zadruga za nepune dve godine, ne sumnjam u to, ali najteže će biti da menjamo naš mentalitet, da menjamo naše navike i da budemo spremni da se suočimo svi, ali baš svi, sa realnim problemima koji dotiču nas sve.
Zato će ovaj zadatak ovog tima biti nešto što će biti pod lupom javnosti, građana Srbije, ali ja bih rekao uspeh ovog svega zavisi od spremnosti da uzmemo aktivno učešće u svemu tome.
U zaključnom razmatranju, ovo će se ticati gospodina Rističevića posebno, jer je on zemljoradnik po vokaciji, a to je citat akademika Radomira Lukića, koji kaže – može savremena poljoprivreda bez srpskog sela. Veliki posedi zahtevaju mehanizaciju. Nisu im potrebni zemljoradnici i stanovnici sela, ali selu i ljudima koji žive na selu je potrebna poljoprivreda, a to selo je neophodno Srbiji. Ako izgubimo to selo, izgubićemo svoje korene. Ako nemamo korene, nastavićemo sa deobama, a u njima smo duboko.
Epilog, poštovani poslanici, svih deoba su neke buduće seobe. Nažalost, one traju, pa ovo neka bude apel da se nađemo svi sa iste strane stola, spremni da se uhvatimo sa ključnim, jednim da tako kažemo, od ključnih problema Srbije, ali ujedno da damo model kako da rešavamo sve ostale ključne probleme Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Imate dodatno pitanje. Izvolite.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.
Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

42/1 TĐ/LŽ 18.45 – 18.55

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Ko želi da odgovori?
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Ja ću da proverim vremenske okvire strategije i javiću vam se. U ovom trenutku nemam tu informaciju, ali proveriću, zapisala sam, tako da ću vam se javiti. Nemam vremenski okvir u ovom trenutku. Moram da proverim sa Ministarstvom odbrane.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Da li imate komentar? Izvolite.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Hteo bih oko prethodnog pitanja, koje sam postavio, još da kažem samo da je, uz ono što sam rekao, moje očekivanje i naše iz poslaničke grupe da su stvari oko razvoja sela o kojem sam govorio došle do stepena kada mi mislimo, ocenjujemo, pa bi hteli odgovor premijerke, da bi Vlada trebalo da razmišlja da ti poslovi, koji su sada na nivou ministra bez portfelja, trebalo da pređu na nivo ministarstva za to pitanje. obzirom da sam naglasio da smatram da je to strateško, jedno od ključnih pitanja razvoja zemlje.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Sledeći poslanik koji postavlja pitanje Muamer Bačevac. Izvolite.
MUAMER BAČEVAC: Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.
Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.
Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.
U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.
42/2 TĐ/LŽ

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.
Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.
PREDSEDNIK: Hvala poslaniče.
Da li imate još neko pitanje, pošto nije bilo direktno postavljeno pitanje nego inicijativa?
Izvolite.
MUAMER BAČEVAC: Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.
Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.
Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.
Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.
Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Ovo je bilo u formi komentara, dve minute.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, iskoristiću prva tri minuta da postavim nekoliko pitanja. Najpre pitanje ministru Antiću.
Znamo da je cilj ministarstva na čijem ste čelu unapređenje energetske efikasnosti i rešavanje ekoloških problema koji mogu biti posledica korišćenja različitih energenata i da se kao zemlja okrećemo obnovljivim izvorima energije. Znamo da ste pre nekoliko dana potpisali ugovore sa 24 lokalne samouprave, gde ministarstvo i Vlada bespovratno subvencionišu projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je do sada, koliko mi je poznato, najveći iznos koje je ministarstvo opredelilo iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.
Do sada podizanjem energetske efikasnosti u 53 objekta uštedili smo 40%, što ostavlja prostor da se taj ušteđeni deo novca investira u nešto drugo na nivou lokala. Pošto su do sada na konkursima učestvovale lokalne samouprave, i to za
42/3 TĐ/LŽ

objekte od javnog značaja, škole, vrtići, domovi zdravlja, moje pitanje je sledeće - da li se planira mogućnost da građani i eventualno pravna lica konkurišu za dodelu sredstava, kako bi i njima bilo dostupno unapređenje energetske efikasnosti, mislim, pre svega, na stanove, kuće i poslovne objekte?

43/1 MG/VK 18.55 – 19.05

Sledeće pitanje prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Vlada Republike Srbije u svom dosadašnjem radu pitanje loše demografske slike Srbije stavila na sam vrh svojih prioriteta, zato bih iskoristio priliku da postavim pitanje resornoj ministarki koje se odnosi na konkretne odgovore države na demografske probleme – na koji način Kabinet za demografiju i populacionu politiku na čijem ste čelu, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave, koliko sredstava je uloženo ove godine u finansiranje mera populacione politike širom Srbije i da li već sada imate konkretne rezultate tih aktivnosti?
I poslednji minut da iskoristim samo, gospodine Ružiću, sektor na čijem ste vi čelu, značajan je jer od efikasnosti stručnosti i posvećenosti državnoj upravi i organa lokalne samouprave, zavisi u krajnjoj liniji i kvalitet života građana i ostvarivanje njihovih prava. To se prepoznaje, pre svega, na nivou lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica u kojima građani žive i rade, leče se i obrazuju. Činjenica je da lokalne samouprave nemaju dovoljno sopstvenih sredstava koje mogu da investiraju, odnosno da održavaju u gradu novu infrastrukturu. U vezi sa tim pitao bih vas – ima li načina da ih država odnosno vaše ministarstvo pomognu lokalnoj samoupravi u realizaciji infrastrukturnih projekata.
I veoma kratko kada je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine – koje mere i aktivnosti ministarstvo na čijem ste čelu, gospodine Trivan, preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko Poglavlje 27. i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti?
Molio bih vas samo za kratke odgovore. Neću koristiti narednih tri pa dva minuta da bi koleginica mogla da postavi pitanje. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala na kolegijalnosti.
Reč ima Aleksandar Antić.
ALEKSANDAR ANTIĆ: Ja ću da bi i najveća poslanička grupa imala vremena, samo najkraće da kažem.
Mi smo do sada kroz budžetski Fond za energetsku efikasnost uradili 53 projekta i rezultati su zaista izuzetni. Merama energetske efikasnosti i rehabilitacije tih objekata u lokalnim samoupravama koji su u javnoj svojini, ostvarene su uštede od oko 40%. Ovim poslednjim pozivom smo uradili i sklopili ugovore za 24 nova objekta u jedinicama lokalne samouprave i očekujemo da se taj trend nastavi.
Sredstva iz budžetskog fonda su predviđena samo za javne objekte, znači objekte u vlasništvu lokalnih samouprava, ali mi imamo ozbiljne ambicije da otvorimo mogućnosti za građane, pre svega, naravno i za privredu, ali pre svega, za građane i to ćemo raditi preko novog fonda za energetsku efikasnost koji ćemo formirati do kraja ove godine.
Kao što znate, mi smo prošle godine Zakonom o naknadama predvideli jednu novu naknadu koja je simbolična za energetsku efikasnost i koja treba da nam bude ta inicijalna kapisla za formiranje fonda, kome će pristupiti i EU svojim grantom i mi očekujemo da ćemo do kraja godine imati taj fond koji će imati na svom računu više od 20 miliona evra i da ćemo tim sredstvima omogućiti građanima, što vrlo povoljne kredite sa jedne strane, što sa druge strane određene grantove za projekte energetske efikasnosti i za nabavku energetske efikasne opreme.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Poslednje pitanje poslanica Sandra Božić.
Imamo prostora za jedno vaše pitanje.
43/2 MG/VK

Izvolite.
SANDRA BOŽIĆ: Zahvaljujem predsednice Gojković.
Poštovani članovi Vlade, poštovana predsednice Vlade, biću vrlo kratka. Moje današnje pitanje je upućeno predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić.
Svesni smo toga da je digitalizacija postala svakodnevna tema u Srbiji, što ranije, složićete se, nije bio slučaj i građani imaju sve više poverenja u digitalizaciju i njene prednosti. Na taj način smo počeli, kako ste i sami rekli, da trčimo u korak i mnogo naprednijim zemljama sveta, pa s obzirom da je sutra, kako ste rekli maločas, tačno dve godine od kada ste ovde u parlamentu pred narodnim poslanicima izlagali ekspoze u kome ste kao jedne od glavnih prioriteta upravo ukazali u radu Vladu na digitalizaciju obrazovanjem, da li mogu da vas zamolim samo da nam ukratko kažete šta je konkretno na ovo dva polja urađeno do danas? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Odgovoriće vam dr Slavica Đukić prvo.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Ja ću na prethodni deo pitanja, a onda će premijerka.
Zahvaljujem na pitanju koje ste postavili zbog toga što bez podrške za izmenu Zakona o ministarstvima i Vladi, odnosno podrške ideji sadašnjeg predsednika države o tome da se Vlada mora baviti pitanjem populacione politike, ne bi bilo rezultata na koje smo svi vrlo ponosni.
Naime, u prvih pet meseci ove godine rodilo se 835 beba više nego prošle godine. Naravno, nisu samo finansijski podsticaji, radi se prosto i o drugim merama koje proističu iz strategije za podsticanje rađanja, ali zbog kratkoće vremena biće prilike da o tome razgovaramo drugi put.
PREDSEDNIK: Hvala.
Da li još neko želi reč? Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala pre svega na ovom pitanju.
Ja ću probati da budem kratka, mada znate da o ovome mogu da razgovaram satima i satima, da je ovo ne samo moja velika strast, već i nešto što vidim da je najbolja mogućnost da Srbija napravi taj kvalitativni iskorak u 21. veku, da ostvarimo u punoj meri sve potencijale koje imamo, a imamo ih mnogo.
Rekla bih da smo i mi tada, na početku mandata ove Vlade stavili fokus na digitalizaciju u smislu obrazovanja, stvaranja obrazovanja koje može da školuje kadrove za 21. vek i konkurentniju privredu, elektronske uprave kako bi imali efikasniju i transparentniju javnu upravu koja je u potpunosti fokusirana na građane i na usluge koje pruža građanima i na privredu, kako bi napravili tu transformaciju na privredu zasnovanu na inovacijama.
Samo kratko, čini mi se i to sam rekla i kada smo čuli neke kritike na račun ministra Šarčevića koga bih pohvalila i iza koga bih stala i ovaj put, da smo najviše možda uradili u obrazovanju.
Sve ove neke stvari su išle i ranije i pokrenute su i u vreme Vlade Aleksandra Vučića i ovog tima koji stvarno fantastično radi na mnogo različitih polja od infrastrukture, infrastrukturnih unapređenja do infrastrukture u zdravstvu, do sudstva, do socijalne zaštite i socijalnih prava.

44/1 BM/VZ 19.05 – 19.10

Dakle, na mnogo polja smo mi već krenuli nekako da napravimo jedan stvarno značajan iskorak, ali što se tiče obrazovanja i promene reforme našeg sistema u obrazovanju u prethodne dve godine mislim da je Srbija apsolutno prepoznata kao jedan od lidera u Evropi toga kako treba da izgleda obrazovanje za 21 vek uz ogromnu podršku, jer mi to ne bi mogli da uradimo sami, ali ogromnu podršku organizacija civilnog društva i privrede, uvođenja kodiranja i programiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole.
Što su se trudili deset godina unazad i niko to nije uspeo da uradi, ali na način da smo stvarno jedna od lidera, da deca od petog razreda osnovne škole uče programski jezik „skreč“, od šestog „pajton“, sada od sedmog razreda osnovne škole „pxgame“. Mi ćemo imati novu generaciju dece koja će završiti osnovne škole i upisivati srednje škole koje imaju znanje, koje su neki sticali na fakultetima. Dakle, to je stvarno jedan standard koji smo mi postavili. Uvođenje digitalnih udžbenika, 2000 digitalnih učioncia.
Mi smo samo u budžetu ove godine odvojili dodatnih 20 miliona evra za 20 hiljada digitalnih učionica, digitalni nastavni sadržaj. Umrežavanje pet prvih pet stotina osnovnih škola na brzi, bežični internet. Mi smo kao zemlja tek 2015. godine dobili prvi naučno tehnološki park, to je otvorila Vlada u mandatu Aleksandra Vučića, Naučno tehnološki park u Beogradu. Beskrajno sam srećna i ponosna što ćemo mi do kraja mandata ove Vlade imati još dva naučna tehnološka parka, Naučno tehnološki park u Novom Sadu i Naučno tehnološki park u Nišu, što smo počeli izgradnju laboratorijske lamele kao centra za istraživanje i razvoje na Elektronskom fakultetu u Nišu, projekat koji je bio planiran od 1975. godine. Nakon 43 godine mi ostava rujemo ovaj projekat. Što smo u domenu elektronske uprave završili posao prebacivanja matičnih knjiga u elektronski oblik. Završili posao prebacivanja činjenica o državljanstvu u elektronski oblik, što smo povezali baze podataka tako da za najveći broj papira građani nisu više kuriri već smo mi servis države. Do sada mi smo to uveli 1. juna 2017. godine do danas je preko dva miliona dvesta hiljada podataka automatski razmenjeno.
Znači, dva miliona 200 hiljada papira nisu građani nosili od kancelarije do kancelarije, već smo mi to uradili sami, automatski. Projekat e-beba, izuzetno važan i za signal šta mi želimo, kakva uprava želimo da budemo prema roditeljima, odnosno prema porodicama, gde ste vi pre trebali da uzmete tri dana odsustva sa posla da bi prijavili bebu i prijavili bebu za zdravstveno osiguranje, gde vi to danas radite za 15 minuta, potpuno besplatno u porodilištu.
Konačno, da završim sa time, nekako i to se već vidi, naši sektori, informaciono-komunikacionih tehnologija je daleko najbrži rastući sektor naše privrede i postaje već i posle samo ovih dve ili tri godine, okosnica našeg razvoja. Dakle, mi imamo rast od 21% 2017. godine, 26% 2018. godine. U ovom trenutku 30% do sada, u 2019. godini.
Prvi put je Srbija, kao jedina zemlja u regionu ovog dela Evrope, tu mislim i na Bugarsku i Rumuniju, uvrštena u izveštaj koji posmatra start ap inovacione svetske ekosisteme i mi se kao zemlja nalazimo u prvih pet zemalja na svetu po talentima, znanju, blok-čejn tehnologiji i proizvodnji video igrica. Tako da, na pravom smo putu, ja želim i vama, svim poslanicima iz SNS, SPS, vladajuće većine da zahvalim na toj podršci koju ste vi tada pružili meni i tom programu Vlade zato što mnogi tada u to nisu verovali, a ja ću stvarno sa zadovoljstvom u ponedeljak da predstavim sve rezultate koje smo mi postigli. Hvala vam mnogo.

44/2 BM/VZ

PREDSEDNIK: Zahvaljujem predsednici Vlade, zahvaljujem svim ministrima u Vladi Republike Srbije na učešću na ovoj sednici.
Pošto je sada tačno 19 časova i 10 minuta, prošlo je tri sata predviđenih za pitanja, završavamo rad sednice u ovom delu i zahvaljujem se i poslanicima koji su uzeli učešće na ovoj sednici.
Nastavak sednice i rasprava je sutra u 10.00 časova. Hvala.

(Sednica je prekinuta u 19 časova i 10 minuta.)