Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Riza Halimi, Zaharije Trnavčević, Đorđe Stojšić, Olgica Batić, Balint Pastor, Petar Petrović, Dušan Petrović, Dubravka Filipovski, prof. dr Vladimir Marinković, Slobodan Jeremić, Ranka Savić, Jelena Travar Miljević, dr Slobodan Samardžić, Zvonimir Stević, Borislav Stefanović i Dragan Šormaz,
Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnih poslova Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, ministar finansija Lazar Krstić, ministar odbrane dr Nebojša Rodić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović, ministar saoobraćaja Aleksandar Antić, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić, ministar privrede Saša Radulović, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić, i ministar bez portfelja zadužen za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Sulejman Ugljanin.

(Posle pauze.)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika, pristupamo postavljanju poslanička pitanja.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da će sledeći članovi Vlade biti sprečeni da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike; Nikola Selaković, ministar pravde i držane uprave; Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja i Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja postavljeno pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah da odgovore. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti na najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će, naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na POSTAVLjANjE POSLANIČKIH PITANjA.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Riza Halimi.
RIZA HALIMI: Hvala, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade, a tiče se započetih razgovora predstavnika Albanaca sa predstavnicima Vlade, prvo sa prvim potpredsednikom Vlade u toku jula, zatim i sa samim predsednikom u toku oktobra.
Pitanje postavljam zbog događaja koji su se desili u međuvremenu i zbog diskriminatorne odluke kojom je u Preševu ukinut opštinski sud, koji je postojao pedesetak godina, kao i javno tužilaštvo, Bujanovac ostao bez suda za prekršaje i javnog tužilaštva, a Medveđa bez sudske jedinice.
U uslovima kada su Albanci totalno zapostavljeni i od vremena kada su reformom, umesto da imaju opštinske sudove, Preševo i Bujanovac ostali sa sudskim jedinicama, ionako loša zastupljenost je drastično pogoršana. Trenutno u Prvostepenom sudu u Vranju ima svega troje sudija Albanaca od 58 sudija koji tu rade, što je negde oko 5%, a Albanci u tom sudskom području čine 25% stanovništva. U Višem sudu u Vranju nema apsolutno nijednog sudije Albanca, nijednog zaposlenog, pa ni prevodioca, a da ne govorim za druge sudske instance.
Ovakvom degradacijom opštine sa 90 i kusur posto Albanaca zatvaraju se sve mogućnosti da se reši ovaj problem, pogotovo što znamo da u poslednje tri godine, otkada je sve otišlo u Vranje, nijedan pripravnik Albanac nije primljen, a znamo da čitavu godinu Nacionalni savet Albanaca ima 30% manje finansiranje.
Ovde je ministar pravde zvanično rekao da se tokom izrade sudske mreže računalo sa zvaničnim podacima od samo 5.800 Albanaca u Srbiji, da u Preševu ima svega 416 Albanaca, da ukupno od onih 35.000 u 2002. godini država sada tretira u opštini samo 3.000 stanovnika.
Sad se tu postavlja pitanje – koji je smisao daljih razgovora ako računamo sa ovakvim ciframa? Gde je onda ekonomski razvoj kad se i sredstva smanjuju, ne samo Nacionalnom savetu nego i opštinama? Gde je integrisanje? (Predsednik: Vreme.) Ako smo ovde doneli odluku da nema prijema u državne i javne institucije, kako ćemo izvršiti integrisanje Albanaca? Kako ćemo rešiti katastrofalnu ekonomsku situaciju sa 80% nezaposlenosti?
PREDSEDNIK: Imaćete priliku još tri minuta, imate pravo na dopunsko pitanje, ova tri minuta su vam istekla.
Predsednik Vlade, izvolite.
IVICA DAČIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, pošto ministar pravde danas nije prisutan, ja bih najnačelnije moguće rekao da je Vlada Srbije usvojila i prihvatila plan koji je dogovoren zajedno sa predstavnicima albanskih političkih partija i lokalnih vlasti na jugu Srbije i da ćemo po tom planu raditi dalje. U tom smislu ćemo nastaviti razgovore. Treba tražiti rešenja za integraciju albanske nacionalne manjine u institucije Srbije, i to podrazumeva i sve ovo o čemu ste vi govorili, i pitanje policije, pravosuđa, drugih državnih organa itd.
Molim vas da, ukoliko imate konkretnija pitanja, to dostavite pismeno Ministarstvu pravde, a ja kao predsednik Vlade i prvi potpredsednik Vlade gospodin Vučić razgovarali smo sa vama i nastavićemo te razgovore, naravno uz koordinaciju šefa tima za tri opštine, uz koordinaciju sa gospodinom Zoranom Stankovićem, tako da će ti razgovori svakako biti nastavljeni.
Problem je nastao prilikom donošenja ovih poslednjih zakona, koji su različito ocenjeni. Nadam se da postoji dovoljno prostora da razgovaramo o svim temama koje su postavljene u tačkama koje smo jednoglasno usvojili na sednici Vlade, za koje ste se i vi sami opredelili.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Riza Halimi.
RIZA HALIMI: Ministru pravde sam ja u novembru prošle godine u dopisu objasnio celokupnu situaciju. Zatim, par puta u Skupštini sam ukazivao na teško stanje u ovoj oblasti u pravosuđu, kada su u pitanju Preševo, Bujanovac i Medveđa, i u razgovorima koje smo imali 10. oktobra pokrenuli smo i sa vama to pitanje. Koji je bio rezultat? Da je samo dva dana pre glasanja ovde u Skupštini formalno angažovan državni sekretar da razgovara sa predstavnicima Albanaca, da ih ubeđuje da je to što im Vlada pruža dovoljno i da treba da budu zadovoljni što im se ukidaju sudske institucije koje su imali decenijama i pri tako katastrofalnom stanju koje postoji na terenu, sa ogromnim problemom nedostatka uključivanja Albanaca u sudske institucije.
Ako je ovo logika u narednim temama, da na tim sastancima pokušavate da ubedite Albance da imaju sva prava po Ustavu, po zakonima, po međunarodnim konvencijama, jedini je problem da Albanci nisu dosad hteli da ostvaruju ta prava, to je notorna neistina, i da je u tome veština ubeđivanja kako Albanci da se uklope u ovaj državni sistem, ja vam govorim – Albanci su bili uklopljeni, bili su uključeni. U opštinskom sudu od pet sudija je bilo četiri Albanca, pre 20 i nešto godina. To je u međuvremenu, 20 godina unazad, tri godine u ovo vreme se stvara ova diskriminatorna situacija.
Sada postavljam pitanje. Razgovori su počeli i to je bila važna stvar, ali ako se oni svode na veštinu Vlade da ubedi Albance da to što imaju više ne mogu u ovoj državi da ostvaruju, a da im je situacija katastrofalna, gde je problem s azilantima?
Lako je reći da su to lažni azilanti. Šta država radi da ne bude tih azilanata? Zašto oni moraju da traže rešenja po Evropi, čak i na Kosovu? Tamo je jedan broj mladih ljudi uspeo da se zaposli, a ne mogu u svojoj državi. Umesto da rešimo problem sa njima, država sada stvara od njih pravno nevidljiva lica. Oni ostaju bez dokumenata. Ne dobijam ovde nikakav odgovor na pitanje zašto naši građani, kojima je trebalo obezbediti uslove za povratak, sada postaju pravno nevidljivi, ostaju bez ličnih dokumenata.
Ovo su ozbiljne stvari oko kojih moramo ozbiljno da razgovaramo, a ne na način kako ste uradili povodom pravosuđa – pošaljete državnog sekretara. Šta je on mogao? Da čovek bude mađioničar, da ubedi albanske predstavnike da je to što im pruža država dovoljno i da oni nemaju šanse da u ovoj državi nešto drugo postignu i realizuju?
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Da li neko od članova Vlade želi da da odgovor? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Gospodine predsedniče, prošlo je 16 meseci otkako ste potpisali ukaz o osnivanju Nacionalnog agrarnog saveta. Za to vreme niste uopšte pokazali interes da čujete šta taj savet radi, da li je uradio onaj posao zbog kojeg je osnovan, i da se obavestite da su dva člana, jedan od njih iz naprednjačke stranke, Danilo Golubović, i drugi Živanko Radovančev, sabotirali rad ovog saveta i bojkotovali, jer nisu došli ni na jednu jedinu sednicu.
Mi smo završili ovaj posao – strategiju. Ja sam pokušavao, gospodine Dačiću, od novembra, da regularnim putem dođem do vas i da sa predstavnicima, deputacijom Nacionalnog agrarnog saveta uručim ovaj nacrt strategije do 2037. godine, ali nikakav odgovor nisam dobio.
Mene zanima, gospodine Dačiću – da li ste vi zainteresovani uopšte za strategiju razvoja poljoprivrede? Iz onoga što smo svi svedoci ovih poslednjih meseci vidi se da Vlada na svojim sednicama još nije imala pitanje agrara, koje se nalazi u očajnom stanju, a nalazimo se pred stupanjem u Svetsku trgovinsku organizaciju, bez zadružnog pokreta i sa smanjenim investicijama u ovu privrednu oblast.
Za gospodina Aleksandra Vučića imam sledeće pitanje. Početkom septembra vi ste dali nalog Bratislavu Gašiću, poznatom teniseru iz Rasinskog okruga, da preuzme Teniski savez Srbije, uz obećanje da će on rešiti pitanje njihovih loših finansija. Potom je takođe dobio nalog da u Vaterpolo savez uđe gospodin Zvonko Babić, poznati vaterpolista...
PREDSEDNIK: Gospodine Trnavčeviću, izvinjavam se, imaćete priliku da završite, ali znate da pitanja možete postaviti samo iz delokruga rada člana Vlade. Tako kaže Poslovnik.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Dozvolite, molim vas. Gospodin Vučić je dao nalog da ovi ljudi dođu i da unaprednjače Vaterpolo i Teniski savez, a potom je opozvao. Moji prijatelji, građani su me zamolili da pitam gospodina Vučića kada je napravio grešku – kada je delegirao ova dva ugledna sportista u ove saveze ili kada je dao nalog pre tri-četiri nedelje da napuste te saveze?
Imam pitanje, ali otišao je gospodin Antić, oko izgradnje puta od Barija do Oruglice. To je jedan put koji bi otvorio mogućnost da se gore razvije visoka proizvodnja i da počne rekolonizacija, nastanjivanje tog pustog kraja. To se isto odnosi i na put od Prolom banje preko Radan planine do Bojnika, koji takođe ima lep privredni značaj. Neki dan sam bio u ataru sela Malošište, kroz šume, gde se nalaze parlozi koje ljudi tamo pokušavaju da iskrče i da privređuju, da umesto fazana i divljih svinja tamo budu lepe plantaže voća. Međutim, gospodina Antića nema.
PREDSEDNIK: Vreme, gospodine Trnavčeviću.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Samo da kažem još ovo, gospodine predsedniče. Ne bih koristio ovu priliku da postojeća komunikacija sa premijerom i drugim ministrima ovde funkcioniše. Ali toga nema, zato koristim ovaj poslednji četvrtak.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Pošto u ovoj oblasti, u oblasti poljoprivrede postoji agrarni savet, postoji i nadležno ministarstvo koje se bavi ovom problematikom, Agrarni savet je pripremio strategiju, a takođe je i Ministarstvo poljoprivrede u prošlom sazivu imalo svoje verzije tih materijala, te se nadam da će sada sesti da zajedno pogledaju šta je najbolje iz svih tih dokumenata i da probamo da izvučemo korist od nekog rada koji su svi uložili.
Vi znate da, kada je reč o ekspertima, uvek postoje različita mišljenja i da je veoma teško da sada mi arbitriramo u svemu tome, ko je u pravu u nekim stručnim stvarima. Što se nas tiče nas koji rukovodimo radom Vlade, svakako će biti naša intencija i cilj da sve pozitivne stvari koje postoje u radu bilo kojih radnih grupa, a bilo ih je nekoliko u prošlom periodu, iskoristimo najbolje, jer je poljoprivreda zaista naša kapitalna grana.
Upravo ovih nedelja i meseci gospodin Vučić i ja razgovaramo s našim partnerima, velikim partnerima iz Rusije. Upravo sada u ovim trenucima čitamo i neke materijale iz Kine, jer su donete odluke da Srbija može da mnoge stvari koje proizvodi u oblasti poljoprivrede plasira na rusko i kinesko tržište. Srbija će biti prva zemlja sa kojom će Kina potpisati protokol o načinu odobravanja izvoza mesa, ali je sada naša stvar kako ćemo se organizovati i imamo li uopšte proizvode za tako nešto.
To je velika razvojna šansa za našu poljoprivredu, imajući u vidu veličinu tržišta, a da ne pričamo koliko je to stotina miliona ljudi. Treba da iskoristimo te prijateljske odnose koje imamo sa njima, a da smo pritom svesni da već neke kvote, koje smo i dosada imali kada je reč o EU, čak dolazimo u situaciju da ne možemo da iskoristimo zato što nemamo dovoljno proizvoda.
U svakom slučaju, cilj nam mora biti da radimo planski. Zato treba ovom problemu pristupiti veoma odgovorno. Bez obzira što neki možda misle da ta nevidljiva ruka tržišta treba sada da upravlja svim oblastima, u ovom sada slučaju, ako država ne interveniše da pomogne u organizaciji svega ovoga, verujte, ništa neće moći da bude organizovano. To su ogromna tržišta, za šta je potrebna velika proizvodnja. Ta proizvodnja, takođe, mora da bude planska. Poljoprivrednici moraju da znaju... Ne samo poljoprivrednici, nego daj bože da u narednom periodu imamo i industriju koja se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda.
Nažalost, mi u ovom trenutku nismo u stanju da iskoristimo sve pogodnosti koje nam sada pružaju te prijateljske veze sa određenim zemljama, tako da mislim da je šteta da se ne iskoriste na pravi način sve ideje koje imamo. Naročito je šteta da povodom raznih planskih dokumenata i strategija postoje različita mišljenja, svađe, konflikti unutar tih ekspertskih grupa koje se bave ovim pitanjima. Razgovaraćemo sa ministrom poljoprivrede, da probamo da izvučemo sve ono što je najbolje iz tih papira.
Kad je reč o ovom trećem pitanju, pošto je gospodin Vučić tu, on će odgovoriti na ovo pitanje, mada to pitanje nikakve veze nema sa radom Vlade i ono je pre svega politizirano i provokativno, naravno.
Na ovo treće pitanje, zaista nisam u toku, vezano za ovo što ste pitali, za put. Predlažem da se to pismeno dostavi ministru saobraćaja, da vam da zvaničan odgovor.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Pokušaću da na najozbiljniji i najodgovorniji način odgovorim na ono što mi je postavljeno kao pitanje, iako ne mislim da je u tom tonu i na takav način samo pitanje izneto.
Naime, nisam davao nikakve naloge, nikome. Možda vam to čudno deluje, na tim mestima su se nalazili gospoda iz stranke kojoj ste do juče pripadali. Ne sećam se da ste takvo pitanje postavljali u Narodnoj skupštini ni za Vuka Jeremića, ni za Dragana Đilasa, ni za mnoge druge, a nisam primetio da su bili veliki teniseri ili košarkaši.
Što se tiče mojih naloga, Bratislav Gašić nikada nije bio predsednik Teniskog saveza Srbije, nikada to nije postao. Možda je to želeo, o tome ne mogu da govorim, ali nikada nije postao.
Istovremeno, što se tiče odluke koju smo mi doneli na predsedništvu a na moj predlog, naša je želja da sportisti budu u sportu koliko god je moguće, da dobri menadžeri budu u sportu a ne političari, zato što mislimo da bi trebalo da je prošlo vreme u kojem se o finansijama u sportu odlučivalo na nekakvim organima vlasti.
Sa druge strane, ja sam, za razliku od onih koji su bezgrešni, bezbroj puta priznao da sam pogrešio, i to mi nije problem. U ovom slučaju nisam imao šta da pogrešim. U nekim drugim slučajevima jesam i kada smo ne davali naloge, već kada su neki naši ljudi na lokalu sklapali koalicije, mi smo rekli – u redu je. Posle toga se ispostavilo da ti naši ljudi pre svega nisu radili dobar posao, nisu napravili dobre rezultate za te gradove i opštine, i mi smo rekli – izađite iz vlasti.
Izvinite, to je jedini slučaj u srpskoj savremenoj istoriji da je neka politička stranka u tom obimu i na takav način to zatražila od svoje stranke, od svojih ljudi u lokalu, da se tako ponašaju. Nama nije cilj da zauzimamo funkcije, nama nije cilj da napadamo fotelje. Nama je cilj da nešto uradimo u Srbiji i da nešto uradimo za naš narod. Tako smo se ponašali, tako ćemo se ponašati.
Da li će sve u Srbiji naići na osudu, da li će ta vrsta politike mržnje koju vidim svaki dan, u kojoj sam najpre za sve ja kriv i kada nikakve veze ni sa čim nemam, te sam danas ni kriv ni dužan morao da ulazim u nekakve odnose unutar B-92, sa kojim apsolutno nikakve veze nemam, pa ću sutra morati da objašnjavam neke druge teme, prekosutra neke treće, zato što je valjda svima u Srbiji najlakše da za sve okrive Aleksandra Vučića ili SNS.
Moram da vam kažem da nemam problem ni sa tim, osim što takva vrsta atmosfere nikome ništa nije donela dobro. Pravo da vam kažem, mnogo teško, veoma teško je raditi u takvoj atmosferi intriga, laži, besmislica, ali uvek smo spremni da za sve one koji misle da vlast nema legitimitet, misle da ne radimo dovoljno dobro, da nas zamene, da pokažu da mogu da rade bolje. Da bi se to dogodilo, postoji samo jedan mali uslov. Pre toga moraju da dobiju veće poverenje, i ništa više.
Mislim da je narod vrhovni sudija za sve nas i da narod ne možete da prevarite ni time da dan uoči Miškovićevog suđenja pustite priču da je predsednik suda smenjen zato što se vrši pritisak na sud, a da taj čovek nikada nije bio predsednik suda. Nikada nije bio predsednik suda. I da taj čovek i dalje vodi taj postupak. I da to danas morate da objašnjavate. I da svaku laž i besmislicu morate bezbroj puta da negirate da bi neko mogao da čuje u toj strašnoj kakofoniji bilo kakvu istinitu reč o svemu tome. Ali bez obzira na to, mislim da naši ljudi, naš narod, odlično osećaju ko se za šta zalaže, ko se za šta bori i oni će uvek doneti najbolji mogući sud i najbolju moguću ocenu o svima nama. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Trnavčević.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Gospodine Dačiću, nisam zadovoljan vašim odgovorom. Vi znate da su vas dezavuisali, vas premijera Srbije, državni sekretar Danilo Golubović, koga ja nisam ni predložio kad sam dao predlog članova Nacionalnog agrarnog saveta nego je ušao kao čovek jake političke stranke SNS, i Živanko Radovančev. Oni su, ponavljam, sabotirali rad ovog saveta.
Ministar Goran Knežević, koji je smenjen, dopustio je da se formira neka radna grupa. Govorio sam da to nije političko pitanje, nego je privredno pitanje da se uradi jedna strategija. Trebalo je da date nalog Ministarstvu da odustane od te grupe koju su oni formirali da piše svoju strategiju i da zajedno sa nama ovde rade ovaj dokument. To se, nažalost, nije dogodilo.
Što se tiče gospodina Vučića, pa ovde i mala deca u ovoj Srbiji znaju da ste vi glavni inspirator, glavni nalogodavac za sve, pa i za postavljenje i ulazak Bratislava Gašića u Teniski savez. Kako kažete da nije ušao kad ste ga opozvali? Kako možete da kažete za Zorana Babića da, recimo, možda i on nije ušao, kada je opozvan? Kad ste grešili? – pitam.
A ovo gospodinu Dačiću da uručim jer nema drugog načina (narodni poslanik Zaharije Trnavčević prilaže papir).
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Moram još jedanput da vas zamolim da ne iznosite neistine. Gospodin Gašić nikada nije ušao u Teniski savez. Čovek nikad...
(Zaharije Trnavčević: A što ste ga opozvali?)
Kako da opozovem, čoveče, nekoga ko nije ni ušao nigde?
(Zaharije Trnavčević: Pa to je pitanje.)
Dakle, ovo je suština onoga o čemu sam malopre govorio. Gospodin Trnavčević je rekao – pa to i jeste pitanje. Sad ja pitam kako sam mogao da opozovem nekoga ko negde nije ni ušao. I sad vi to morate da objašnjavate građanima Srbije za mnogo ozbiljnije stvar. Ne biste verovali, gospodine Trnavčeviću, bavim se mnogo važnijim problemima od Teniskog saveza, koji mnogo poštujem, od Fudbalskog saveza, Košarkaškog saveza i svih drugih saveza. Imam mnogo posla, ne mislim da sam lenj čovek, ali u to vreme koje radim sasvim sigurno nemam vremena da o takvim stvarima razmišljam, a kamoli da ih rešavam.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Đorđe Stojšić.
ĐORĐE STOJŠIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Uvaženi gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, želeo bih da postavim pitanje pre svega gospodinu Dačiću, mada možda i neki drugi članovi Vlade mogu da daju odgovor. Pitanje je vezano za ono što je za nas u Vojvodini verovatno najspornija privatizacija, a koja nije na listi EU, 24 je tamo nabrojano, a ovo je 25. i mislim da je ta daleko najspornija, a tiče se privatizacije NIS-a.
Nijedna, odnosno ne nijedna, ali većina stranaka koje danas čine Vladu nije učestvovala u tom čuvenom aranžmanu i to je tada najavljivano kao posao veka. To na neki način i nije privatizacija, jer firma koja je preuzela NIS nije privatna nego je državna. To je više, da kažem, „gaspromizacija“ NIS-a, i to jeste bio posao veka, ali za ruskog partnera, ne za državu Srbiju.
Mislim da bi građani Srbije trebalo da dobiju neke odgovore vezano za tu transakciju, pogotovo što imamo slučaj da, recimo, u susednoj Hrvatskoj dovelo se u pitanje to na koji način je privatizovana naftna industrija i svedoci smo da neke zemlje pokušavaju da se izbore sa tom situacijom u smislu da je transparentnost i sam način na koji je do toga došlo doveo u pitanje i sam pravni posao.
U slučaju NIS, prodat je 51%, kao i skladište nafte, odnosno gasa Banatski Dvor, ali ono što je verovatno pitanje broj jedan u ovom slučaju, ko je tačno izračunao da NIS vredi 400 miliona evra, a ne milijardu i sto, ili dve milijarde, koliko su bile neke procene.
U svakom slučaju, vaša predanost da se nekim specijalnim interesima stane na put je za poštovanje, ali prodati ne samo naftnu industriju, nego i rezerve nafte i gasa procenjene na devet milijardi dolara, odnosno sedam milijardi evra, za cenu od 400 miliona, a znamo da je Maksi diskont prodat za milijardu, odnosno tržišna pozicija, tj. monopol je ono što se prodavalo zajedno sa tim izvorištima nafte.
Mislim da bi građani Srbije morali da dobiju neke odgovore kako je do toga došlo i na osnovu koje matematike se izračunalo da kompletne rezerve nafte i gasa, uključujući i rafinerije i 200 benzinskih pumpi itd., spisak objekata se i dan-danas evidentira, 40 različitih odluka Vlade je doneto da se imovina prebaci na NIS, tj. nije se ni znalo šta se prodaje. Na koji način se došlo do cifre od 400 miliona? Eto to bi bilo moje pitanje. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Gospodin Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvalan na pitanju koje ste postavili, želim da odgovorim na sledeći način.
Mi smo se u toku ove godine bavili mnogim, brojnim predmetima, ali pre svega su u fokusu bila 24 sporna predmeta na kojima je insistirala gospođa Verica Barać, zatim je to u svojim zvaničnim zahtevima ponovila i EU, ali mnogo važnija od EU i od svakog od nas pojedinačno jeste činjenica da mi time pokazujemo da smo bili spremni da se uhvatimo ukoštac sa velikim i važnim slučajevima, koji su imali i ne male političke konotacije, nosili ih sa sobom.
Želim da vas obavestim da će do nedelje biti završen u potpunosti rad na ta 24 predmeta. Tužilaštvu će ostati da se izjasni još o četiri predmeta. Inače, što se tiče predistražnog postupka, svi će biti u potpunosti završeni; dakle, u nekim slučajevima je podignut optužni akt ili optužnica, u nekim slučajevima nije bilo osnova, i sve ćemo potpuno jasno reći.
Želim da direktno odgovorim na ovo vaše pitanje – mi nismo imali nikada osporavanje na bilo koji način sem političkog osporavanja, pravno osporavanje takve privatizacije. Radile su ovlašćene kuće, uzgred, procene, mere, linč, ali ne želim ni da pravdam niti da osuđujem bilo šta. U tom postupku niti sam učestvovao niti, sem podataka kojima danas raspolažem, znam više o samom procesu, nastanku ugovora ili svemu drugom.
Želim da vam ukažem na jednu drugu stvar, gde mi Srbi treba, ili građani Srbije, izvinjavam se, da se dobro uhvatimo za glavu i da se zapitamo kakav smo mi to sebi sve problem napravili. Kako je moguće da mi pre toga, pre nego što smo ušli u privatizaciju NIS-a...?
NIS je imao godišnje gubitke, verovali ili ne, kao apsolutno monopolsko preduzeće. Da li vi možete da verujete da smo mi prošle godine imali gubitak u „Lutriji Srbije“, što je nemoguće? Dakle, ljudi moraju da znaju da se premije izdvajaju iz 50% onoga što ljudi uplate, da to mora da bude zarada; kolika god, ali mora da bude zarada. Mi smo uspeli da napravimo gubitak od 1.600.000 evra. Pitajte me kako, ja i dalje ne razumem; samo čitam papire, čitam bilanse i odlično znam da pročitam i aktivu i pasivu i završne bilanse.
To je moje pitanje za NIS. Reći ću vam ja tačno, oni su eksploatisali našu naftu. Reći ću vam uradili su ovo i ono. Zato je ovoliko veliki profit, ali ću vas pitati – kako je moguće da smo mi pravili minus sa NIS-om i ko je za to odgovarao? Opet nije niko.
Sumnjam da na tome postoji samo politička odgovornost, siguran sam da ima i druge odgovornosti, ali nažalost ne možete da stignete sve da uradite. Bezbroj puta ne želeći ni o kome ništa loše da kažem, mi svi imamo problem i sve naše političke stranke, mi smo u nekom žrvnju političkih sukoba stalno, stalnom pravljenju loše atmosfere, oko svih vlasti i opozicije, oko svih, a nikada se ne zapitamo – hajde da sednemo malo više da radimo.
Hajde da probamo da napravimo nešto i da ocenimo svoje rezultate gorima. Pa nisu nam za to Rusi krivi. Nisu nam Rusi krivi, za to smo mi krivi. Kao što nam i za ove druge stvari nisu krivi Amerikanci, Nemci ili ne znam ko. Mi smo krivi, naša nesposobnost, naš nerad, naša neažurnost, naša nedovoljna marljivost. I ako bude bilo bilo kakvih pravnih zahteva za preispitivanje te privatizacije, nikakav problem. Državni organi uvek stoje na raspolaganju svima koji žele proveru bilo kakvih navoda.
Dakle, mislim da mi danas imamo problem. Mi danas imamo nesporan problem, i to nije pitanje partija SNS, SPS ili ne znam koga. Imamo nesporan problem sa dugom „Srbijagasa“. To imamo, ne samo zbog ovakve ili onakve sposobnosti ljudi u „Srbijagasu“, već to imamo i zbog toga što smo uvek subvencionisali gas, snižavali cenu, uvek se kupovao socijalni mir, to smo radili kroz toplane, kroz telefonske račune i zato vam je danas telefonska pretplata 430 dinara, tri puta jeftinija nego najjeftinija u regionu.
I tako nam je sve, zato što nikada nismo želeli da izgradimo pravu privredu, nego smo uvek kupovali vreme do nekih novih izbora, da bismo čuvali sopstvenu političku moć.
Samo vas molim da razumete poziciju u kojoj se nalazimo, a ja sam spremio, ako ste vi zainteresovani, za svaki predmet, ovde pojedinačno od ova 24 da vam izložim sve do čega smo došli, a to će policajci i tužioci u subotu sve potanko moći da objasne, iako odmah želim da kažem da Savet za borbu protiv korupcije, od kojih smo to dobili, u dva predmeta je izrazio nezadovoljstvo i u pravu su, jer su neki drugi aspekti istraživani i izučavani, a ne oni na koje su oni ukazivali i to će biti, dat je PO policiji, i očekuje se da i to bude završeno u kratkom periodu.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Đorđe Stojšić.
ĐORĐE STOJŠIĆ: Zahvaljujem na odgovoru. Vaš odgovor nas dovodi do drugog pitanja, a to je visina rudne rente, jer mi smo najviše isticali, u više navrata, da je to jedan od načina da se budžet dopuni, s obzirom da smo u ozbiljnoj finansijskoj krizi i stvarno ne postoji nijedan razlog zbog čega je ona najniža u Evropi, u Albaniji je 12%, 10% je u Sloveniji, a u toj istoj Rusiji je daleko više i u većini zemalja je progresivno.
Brzina kojom se eksploatišu domaće rezerve nafte, NIS sada jeste profitabilan, ali najveća je sramota da je, dok je bio u rukama naše države, radio sa gubitkom, ali jedan od razloga je upravo količina nafte iz domaćih izvorišta, koja je sada količinski duplo u odnosu na ono što se eksploatisalo nekada.
Mislim da je matematika ruskog partnera jasna i da će, dok god je rudna renta 3%, a ne 10% ili 15%, razlika je oko 30 miliona evra godišnje, nastojati da crpe domaće rezerve što brže mogu i to je ekonomska logika, što je njima omogućeno sporazumom.
Ono što bi bilo dobro, mislim da bi energetska bezbednost i stabilnost trebalo biti jedan od prioriteta, ne ove vlade, bilo koje vlade i dobro je da se krenulo u pravcu stvaranja robnih rezervi i da makar na neki način imamo domaće rezerve nafte.
Ne znam da li je, odnosno nije dosada nikakav formalni zahtev otišao prema ruskom partneru da se sporazum revidira ili da se makar pokuša nekakva izmena, ali možda je to jedan od pravaca u kom treba razmišljati. Svedoci smo toga da ruska država koristi taj svoj energetski uticaj na mnoge zemlje, da sprovode nekakvu svoju političku agendu, ali se nadam da Srbija nikada neće doći u tu situaciju.
Mislim da smo mi naš evropski put zacrtali i da smo daleko poodmakli, iako po izjavama nekih ruskih zvaničnika shvatamo da njima nije mnogo drago što idemo tim putem.
U svakom slučaju, to je možda razmišljanje za celu vladu, ali nekakva koherentna aktivnost više ministarstava nadam se da će dovesti do toga da imamo jedinstven cilj, a to je da nema potrebe da stranim državama plaćamo za nešto što se nalazi u domaćim izvorištima nafte i gasa i da neko drugi stvara ekstraprofit, gde je zbog jednih izbora neko prodao budućnost generacija dece koja bi mogla od tolikih sredstava da žive i da se školuju. Trideset miliona evra godišnje, kažem vam, do 2038. godine mislim da je sporazum, to je skoro milijardu evra za narednih 25 godina. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Aleksandar Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Računica vam je prilično tačna. Između 30 i 40 miliona. Bliže 40 nego 30 miliona. Kao što vidite, niko ništa ne krije od nas. Sada ću pokušati da dam i politički odgovor i šta se stvarno zbivalo.
Bilo je naših pokušaja bezbroj, bezbroj pokušaja da razgovaramo, ali su se naši ruski partneri uvek pozivali na, ako se ne varam, član 13. Međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije. U sastavljanju Međudržavnog sporazuma nisam učestvovao. Jasno su nam stavili do znanja da, ukoliko bismo menjali visinu rudne rente, a to je moglo i ranije da se uradi, to ne bi bilo dobro za naše bilateralne odnose.
Ja vam sad postavljam pitanje – mislite li da nam je drugačije u odnosu sa drugim silama? Reći ću vam – nije. Hoćete da vam kažem da je malo ljudi, a dobro je uvek da procenjujete, i normalni ljudi i ozbiljni političari procenjuju uvek snagu zemalja i međunarodne okolnosti i sve drugo, ali razumno je da uvek rade za svoju zemlju, za svoju Srbiju.
Plašim se da biste se začudili kada biste primetili koliki broj političara misli da će neke da dovedu na vlast a neke da skinu sa vlasti ove ili one sile, a zaboravljaju da su građani Srbije ti koji o tome donose odluku. Mi nismo imali tu snagu da promenimo visinu rudne rente. Pitate li me da li bi bilo dobro da je viša rudna renta? Kažem vam – bilo bi dobro. Sad vam kažem nešto što je jeres – bilo bi dobro, nismo uspeli. Nismo imali tu snagu, kao što su oni pre nas imali još manju snagu kada su to ugovarali. Nadam se da će neke sledeće generacije, kada Srbija bude jača, ekonomski jača, politički jača, imati tu vrstu snage, i da će imati tu vrstu snage da zadrži odlične odnose sa Rusijom a da Srbija bude član EU. Dakle, ja se nadam da ćemo tu vrstu snage imati.
Sada da vam kažem o drugim, političkim stvarima. Da vam kažem da sam deset puta uputio zahtev pojedinim zapadnim ambasadama – dajte nam snimke na osnovu kojih ćemo mi da pohvatamo sve krivce za nešto što tražite. Znate li da te snimke nismo dobili? Nema snimaka. Pa šta da radimo sad? Da idemo da lovimo političke protivnike zato što neko misli da bi to bilo dobro, bez dokaza? Ja u tome neću da učestvujem, zato što naš posao nije... I nikada nećemo zadovoljiti strane zemlje, nikada, jer smo mi mali, oni su veliki. Naš posao je da, koliko možemo, uvek štitimo i da zaštitimo interese Srbije.
Mislim da je sporazum sa Rusima svakako doneo više koristi nego štete Srbiji. Da li je moglo da bude bolje? Moglo je, kao i mnogi drugi sporazumi koje smo pravili, ali stvari nikada nisu crno-bele i ne možemo ih posmatrati za i protiv. I najlakše bi mi bilo da kritikujem one koji su učestvovali u pravljenju tog sporazuma, koji sede ispred mene i sa moje leve strane. Ja to ne mogu da uradim, zato što onaj ko se bavi državnim poslom i državnom politikom zna koliko odluka, teških i koje su nepopularne i koje narod ne može lako da prepozna kao dobre, nekada morate da donesete. Na dnevnom nivou morate deset da ih donesete.
Da li mislite da je neko popularan danas što su svi sindikati odbili ili što ceo „Telekom“ danas bruji kako je kriv ovaj ili onaj ministar ili potpredsednik Vlade što oni nisu dobili 30% trinaeste plate? Izračunajte koliko je u parama – pet miliona evra. Govorili smo 30 miliona evra, a samo na tome je država uštedela pet miliona evra, da ne pričamo o nekim drugim stvarima. Je li popularno? Pa nije popularno. Zato što će ti ljudi vas da smatraju krivim za tako nešto, ali takve odluke morate da donosite na dnevnom nivou.
Tako su i ti ljudi morali tada da donose takvu odluku. I nisu razgovarali sa jednakim. I taj ko vam kaže da se razgovara sa jednakim kad se razgovara sa velikim svetskim silama, taj vam ne govori istinu. Da, mi razgovaramo, trudimo se uvek da čuvamo i da držimo do digniteta Srbije, do ponosa naših građana, do suvereniteta naše zemlje, ali to nije, jednostavno, razgovor jednakih.
Mi kad razgovaramo o ulasku Srbije u EU, ne pitaju se samo oni koji su nam najveći prijatelji i koji nisu priznali Kosovo, već se pitaju, pre svih, Nemačka, Engleska, Francuska, Italija, Španija. Španiju sam dodao kao petu. Dakle, ove su zemlje sve priznale nezavisnost Kosova. Morate da razgovarate, morate da vodite računa o svojoj zemlji i interesima svoje zemlje.
Samo hoću da vam kažem da ne želim da osudim bilo koga zbog toga, iako bi to možda bilo lako i iako bi se na tome gradili politički poeni. Ljudi moraju da razumeju da je realnost u političkom životu Srbije i u odnosu prema pojedinim silama mnogo drugačija nego što to nama izgleda kada čitamo naše novine i kada gledamo naše televizijske kanale. Izvinite i hvala vam.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Olgica Batić.
OLGICA BATIĆ: Poštovani predsedniče, članovi Vlade, kolege i koleginice, imam nekoliko pitanja za gospođu Mihajlović.
Umesto da kupuje direktno od proizvođača, ruskog Gasproma, Srbija, naravno, sav gas uvozi preko dva posrednička preduzeća – prvog, dobro poznatog Jugorosgasa, i drugog, kasnijeg posrednika tzv. RST, odnosno Rusko-srpske trejding korporacije. Naime, vi ste bili ti koji ste govorili o tome, upravo da postojanje te posredničke firme Rusko-srpske trejding korporacije prilikom transporta gasa doprinosi lošim poslovnim rezultatima Srbijagasa.
Moje pitanje jeste – ukoliko je to zaista tako, zbog čega se onda ne bi raskinuo ugovor sa takvom posredničkom firmom, a tim pre ukoliko se uzme u obzir činjenica da je upravo Fiskalni savet bio taj koji je ukazivao na to i upozoravao da uspeh fiskalne konsolidacije upravo zavisi od toga šta će biti sa Srbijagasom.
Rusija je Ukrajini, to sigurno vi već znate bolje od mene, snizila cenu gasa za trećinu, sa 400 na 268 dolara za 1.000 kubika gasa. Ukoliko smo već dali NIS ispod svake tržišne cene, a činjenica je da to jeste urađeno, a realnost je takođe da je energetski sporazum kada je zaključen sa Rusijom najmanje imao veze sa energijom, a mnogo više veze imao je sa nečim drugim i kada se kasni sporazum zaključuje onako u gasovitom stanju, drugačije ne može ni da nam bude.
Po mom ličnom ubeđenju time je izvršeno jedno teško krivično delo, a ne može se okvalifikovati kao zloupotreba službenog položaja najviših državnih funkcionera, već nešto što se nekada nazivalo, a neki poslanici vole to da ovde u Skupštini u poslednje vreme pominju – veleizdaja; i time smo zapravo zemlja u regionu koja ima manjinski udeo u kompaniji koja gradi Južni tok, dakle u „Saut strim Srbija“, pa mene zanima zbog – čega onda, recimo, kao i Ukrajina, Srbija ne bi dobila nižu cenu gasa?
Umesto toga, takođe imali smo prilike da čujemo od direktora Srbijagasa da je zapravo Srbiji oprošten iznos penala za gas koji Srbija eto nije povukla i – da li to znači da mi zapravo zavisimo samo od dobre volje ruskog Gasproma?
Moje sledeće pitanje takođe je upućeno vama. Mediji su celo leto pisali o tome da građanima, kao što smo svi svedoci, mogli smo pratiti i čitati, stižu po nekoliko računa za struju, vi ste lično bili ti koji ste odlazili na šaltere EPS, koji ste apelovali na to da EPS reši taj problem i moje sledeće pitanje jeste – zašto je EPS-u zapravo bilo potrebno toliko vremena, gotovo pola godine, da izmeni te potpuno nerazumljive račune za utrošenu struju?
Sada vi kažete da je stigao nov predlog. Pa, ako je stigao, vi kažete da taj isti mora i da se doradi. Moje pitanje jeste – na šta ste tačno konkretno mislili kada ste rekli da taj predlog mora da se doradi?
PREDSEDNIK: Ministar Zorana Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Hvala na pitanjima. Da krenemo od početka, vezano za posredničke kompanije. Kada govorimo o Jugorosgas kompaniji, da vas podsetim, prošle godine Srbija je potpisala ugovor o dugoročnoj nabavci gasa, odnosno Srbijagas to radi preko Jugorosgasa, a Jugorosgas to nabavlja od Gasprom-eksporta. Dugoročni ugovor je bio već dogovoren u prethodnoj vladi, pa nije bilo moguće napraviti bilo kakve izmene u tom smislu kada govorimo o Jugorosgasu.
Ako govorimo o drugoj posredničkoj kompaniji, Vlada je donela odluku, to su ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, da nijedan takav ugovor ne može više da se potpiše između Srbijagasa i RST ukoliko Vlada nije upoznata sa takvim ugovorom. Vlada je napravila jedan korak u tom smislu, zato što smo mi došli do tog zaključka koji ste vi sada izneli, da to može da bude problem za poslovanje samog preduzeća.
Da se vratim na priču oko Srbijagasa. Postoji ozbiljan finansijski problem u tom preduzeću. Ministarstva privrede, finansija, a i energetike, seli smo i razgovaramo kako da rešimo pitanje Srbijagasa, upravo zbog toga da nam to ne bi napravilo problem u budžetu. Sada više ne govorimo o Srbijagasu, nego govorimo o budžetu cele zemlje. To je nešto što će se rešavati u narednom periodu i mnogo brže nego što mislimo.
Kada pominjete Ukrajinu, ne zaboravite gde se nalazi Ukrajina, na kakvom mestu se nalazi i koliko je trenutno značajna za Rusiju i EU. Naše mesto nije takvo da možemo da vršimo neku vrstu „ucene“ da bismo sada govorili o tome da li će ovde da se snizi cena gasa i da li će nama da se to omogući. Potpuno su nam različite pozicije, ako posmatramo Ukrajinu, sa jedne strane, i ako posmatramo Srbiju, sa druge strane. To nisu ekonomske, nego govorimo o političkim i drugim pozicijama.
Što se tiče oproštenih penala, ti penali su prvi put stavljeni u ugovor za 2013. godinu. Ne znam o kojim drugim penalima se govori. Ministarstvo energetike je izdalo saopštenje tim povodom. Drugih penala pre 2013. godine nije bilo. Prvi put su stavljeni u ugovor za 2013. godinu.
Što se tiče „EPS snabdevanja“ i računa koje je „EPS snabdevanje“, nova kompanija EPS-a, izdala, odnosno dala predlog da, zašto im je trebalo... Da ne komentarišemo zašto je EPS-u trebalo toliko vremena i zašto nije razmišljao ranije da se okrene više potrošačima budući da mi otvaramo tržište na srednjem naponu od 1. januara ove godine, a sledeće godine otvaramo tržište za sve potrošače, 2015. godine, verujem da će uz pomoć Ministarstva biti mnogo agilniji.
Ono na čemu mi insistiramo sada u računu jeste da se tačno zna svaka stavka fiksnih troškova koje potrošač, kupac, svako od nas treba da plati, mora da zna šta znači obračunska snaga i gde taj novac ide, šta znači naknada za „EPS snabdevanje“ i šta znači procenat koji se daje za povlašćene cene za obnovljive izvore energije. To su stvari na kojima smo insistirali da budu lepo objašnjene.
Mi po zakonu moramo da imamo određene stvari koje stoje na računu. Dakle, po metodologiji Regulatorne agencije za energetiku itd. Znači, smatram da ovaj račun koji će Ministarstvo predstaviti, koliko u ponedeljak sledeće nedelje, može se reći, je prvi korak u onom računu koji treba da bude potpuno pregledan. Da, građani će moći na jednoj strani da vide koliko su potrošili kilovat-časova, koliko ih to košta, koliki je eventualni dug, a sa druge strane računa će imati sva objašnjenja za svaku stavku unutar računa. Promenom tarifnog sistema u toku 2014. godine možemo očekivati da taj račun bude još pregledniji. Koliko se moglo trenutno, mislim da ćemo uspeti da uradimo. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.
OLGICA BATIĆ: Hvala na ovim odgovorima. Imam još jedno dodatno pitanje, takođe za gospođu Mihajlović. Budući da je završen prvi javni poziv za izgradnju hidroelektrana, vi ste bili ti koji ste u poslednjih nekoliko nedelja najavljivali drugi. Mene zanima da li će tog drugog javnog poziva za izgradnju biti i, ukoliko već sada znate, ukoliko je već sada izvesno da će ga biti, moje potpitanje je – kada će to biti? Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Jedna od retkih stvari koja se desila formiranjem nove vlade, po prvi put u energetici je napravljen jedan pregledan javni poziv za izbor potencijalnih investitora za izgradnju malih hidroelektrana. Prvi je bio u toku godine i završio se sa 212 memoranduma koji su potpisani na liniji potencijalni investitor – lokalna samouprava i Ministarstvo (Ministarstvo zbog toga da kontrolišemo ili da pomognemo investitoru da lakše dođe do dozvola).
Ono što je novitet jeste da se 30. decembra raspisuje novi javni poziv, u stranim i našim medijima, za 142 lokacije za izgradnju malih hidroelektrana. To je nešto što mislim da može biti dobro. Prvi javni poziv treba da donese Srbiji investicije, kada se sve skupi, između 350 i 400 miliona evra. Ovaj drugi javni poziv bi trebalo da bude oko 200 miliona evra, kada sve to budemo skupili. Trajaće 60 dana. Sve što se tiče iskorišćenja naših izvora, verujem da će ići na ovaj transparentan i pregledan način.
Hvala što ste pitali, ovo je značajno za obnovljive izvore.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.
IVICA DAČIĆ: Dozvolite mi da... Pošto ste sami rekli… Zamolio bih poslanike; zbog vas smo došli, saslušajte. Pošto ste govorili o vrlo ozbiljnoj temi, da je Energetski sporazum u stvari politički sporazum, sa mnogo više političkih nego ekonomskih parametara, između Ruske Federacije i Srbije, mislim da je zaista krajnje vreme da oni koji su potpisali taj sporazum kažu nešto o tome.
Dokle će više ova koalicija da brani taj sporazum koji nije uopšte ni videla ni potpisala? To je potpisano u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je predsednik Republike bio Boris Tadić. To je bila koalicija koju su vodile DS i DSS. Otvorite usta, kažite nešto o tome. Što ste potpisali to? Što ste potpisali? Čuo sam i da je Borko Stefanović, u „Insajderu“ sam video da je vodio neke pregovore oko toga. Objasnite zašto ste to dali tako. Objasnite kako je sada to ispalo da smo pod tim i tim uslovima to radili.
Vas, gospođo Batić, molim da njima postavite to pitanje. Ja ću vam rado odgovoriti. Znam da oni sada nisu u poziciji da budu u Vladi da biste im postavljali pitanja i mislim da neće ni biti u bližoj budućnosti, ali u svakom slučaju možete preko medija da im uputite to pitanje. Predsednik Tadić je bio na potpisivanju toga. To je iskorišćeno u predizbornoj kampanji, ako se sećate, bili su neki izbori tada. Da li je tako? Trebalo je slikati se sa Putinom pred izbore. To je u stvari urađeno da bi se naškodilo Tomislavu Nikoliću. Nemojte sad da mi odgovaramo na ta pitanja šta tu piše. Vi ste se dogovarali. Vi ste potpisali to. Zašto ste potpisali? Hoćete li da odgovorite više Srbiji na to pitanje?
Mi smo bili u opoziciji, gospođo Kolundžija, nemojte da pričate tako. Da li je tako? Prema tome, isprsite se i kažite – jesmo, to smo uradili. Mi sledimo ono što ste vi potpisali. Nemojte nama da prebacujete to ko je šta potpisao, ko ima koliko procenata, za koliko para je to prodato. To ste uradili zbog političkog marketinga u izborima i slikanja sa Putinom.
U svakom slučaju, da li je to bilo dobro ili ne, moram da vam kažem… Velja je bio tu. Zamolio bih ministra Velimira Ilića, kada smo već kod ove teme, da on malo pojasni kako su išli ti pregovori, ko je u svemu tome imao ulogu, kako je to išlo. Ako dozvolite, gospođo Batić, zamolio bih vas da se dopuni malo ova informacija. Dosta mi je više da odgovaram na pitanja o nečemu što je neko potpisao pre ko zna koliko godina. Pitajte me nešto za ovo što sada radimo i za to smo spremni da odgovaramo.
(Borislav Stefanović: Samo da dobijemo reč, pošto sada nemamo pravo.)
Gospodine Stefanoviću, koliko ja vidim, gde god da otvorim neki medij, više ste prisutni od nekih drugih, koji se nalaze u vlasti. U svakom slučaju, ne sporim vam pravo da, niti imam protiv da bilo šta kažete sada, ali nisam ja kriv što vam pozicija nije sada takva da možete da odgovarate na poslanička pitanja.
Zamolio bih da neko konačno odgovori na ta politička pitanja – zašto smo to uradili u tom trenutku? Na ta pitanja ne može da odgovori Ivica Dačić, ne može da odgovori Aleksandar Vučić, ne može da odgovori Tomislav Nikolić. Može da odgovori Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Boris Tadić i drugi koji su u tome učestvovali.
Ne znam da li je Rasim o tome pregovarao, možda jeste, ali Borko verovatno zna ko je bio u toj grupi za pregovore. Tako sam video u „Insajderu“. Ne znam da li je to tačno.
Vi ste za mene politička partija i zaista ne vidim ništa loše u tome da polemišemo. Nismo mi ovde došli da imamo uspavanku. Nije mi bilo baš po volji ovo što je do sada bilo. Bilo je previše mirno. Ne odgovara trenutnom stanju na političkoj sceni Srbije. Ako ste toliko za te izbore, ako ste toliko za tu političku borbu, dajte da se rasplamsa. Možemo deset dana da dolazimo ovde u parlament. Šta vi mislite, da se neko plaši rasprave sa vama? Jedva čekam da dođem ovde u Narodnu skupštinu, zato što nemam čega da se plašim. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Ilić.
VELIMIR ILIĆ: Poštovani narodni poslanici, želim da pojasnim neke stvari o kojima je govorio premijer i da jednom zasvagda znamo pravu istinu šta se zapravo dogodilo.
Tadašnji politički državni vrh bio je jednoglasan da se potpiše sporazum. Tu nije bilo dileme, ali došlo je do jednog velikog problema. Tačno, bila je kampanja i predsednički izbori. Predsednik Srbije je otputovao nekoliko dana ranije da bi to pripremio, a premijer je došao nešto kasnije sa nama ministrima. Šta se zapravo dogodilo?
Nije moglo da se dogovori ko da potpiše. Onda sam ja bio kao neutralni između dva tabora i Vlada je bila jednoglasna da ja kao neka neutralna politička ličnost, nisam ni jedan ni drugi tabor bio tada u tom sistemu, nisam bio ni za Borisa ni za ovo, i dogovor je bio jednoglasan da prihvatim da potpišem. Vlada je donela zaključak da se u Moskvi u prisustvu predsednika Srbije, premijera Srbije i predsednika Rusije i premijera Rusije potpiše taj sporazum sa potpredsednikom vlade Rusije.
Kad smo došli u Moskvu, obavili sve te razgovore, završili, došlo je vreme potpisivanja. Tada je nastao cirkus. Potpredsednik ruske vlade i ja smo zauzeli pozicije da potpišemo. Iza nas je trebalo da stanu predsednik Rusije i predsednik Srbije prvo, pa je neko izneo stolicu premijeru Srbije i onda u momentu potpisivanja nema jedne stolice, Koštunica dolazi i nema gde da sedne. Ovi brzo donesu stolicu, postave, a ovi opet brzo iznesu stolicu, ovi donose i posle toga Putin reaguje i kaže – stolica da se vrati, i onda se to sve tako završilo da su svi prisustvovali potpisivanju.
Ne želim da ovo više komentarišem, ali bio je stav tadašnjeg državnog vrha, od predsednika Srbije, premijera Srbije, tadašnjeg, svih funkcionera, jednoglasan, da se sporazum potpiše i sporazum je potpisan. Znači, nije bilo nikakvih problema i onda se sve to završilo kako se i završilo. Mislim da sam malo pojasnio, predsedniče.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima Olgica Batić.
OLGICA BATIĆ: Hvala. Meni je ipak nekako draže bilo da odgovore slušam od ministarke Mihajlović. Na kraju krajeva, njoj sam i uputila pitanje.
Gospodine Dačiću, mislim da me niste pomno pratili kada sam izlagala, jer da jeste verovatno biste i sami zaključili šta sam htela reći. Rekla sam da, kada je Energetski sporazum sa Rusijom zaključen, najmanje je imao veze sa energijom. Rekla sam takođe da je, kada je zaključivan, počinjeno jedno teško krivično delo kojim se krčmi nacionalno bogatstvo. Kada je zaključivan taj isti Energetski sporazum, sad znamo, evo svi ste lepo rekli ko je i kada zaključio, da je tada izvršeno jedno krivično delo, a nije zloupotreba službenog položaja nego što se nekada zvalo veleizdaja, pa sam takođe rekla da neki poslanici na tu veleizdaju vole da se i danas pozivaju.
Dakle, niste me pratili šta sam htela da kažem, a gospodinu Iliću zahvaljujem. On uvek duhovito i na jedan opsežan način pokušava da nas zabavi i da nam objasni pravo stanje.
O onome što je DHSS imala, tada na čelu sa Vladanom Batićem, vrlo dobro je objasnila taj energetski sporazum u jednoj šaljivoj kolumni, budući da je bio i kolumnista jednih dnevnih novina. Naziv tog Energetskog sporazuma sa Rusijom nosio je naziv „Gasovito stanje“, jer kakav sporazum, gasni sporazum, takvo je isto i gasovito, ali u toj kolumni je pisalo – čitaj pijano stanje, jer u tom stanju se nalazila tadašnja vlada kada je takav sporazum zaključila. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da je razbijena ova kamerna atmosfera, ali ne bih da izlažem političke memoare, nisam još u tim godinama, nego bih postavio konkretna pitanja predsedniku Vlade i prvom potpredsedniku Vlade. Ovo pitanje će se ticati Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
Znam da nisu ove stranke bile na vlasti kada je taj sporazum potpisan 2008. godine, odnosno nisu sve stranke iz današnje vlasti bile u toj vlasti i znam da niko od sadašnjih ministara tada 2008. godine nije mahao nalivperom, ali mislim da pitanja treba postaviti čelnicima sadašnje vlade zbog toga što bi nešto trebalo uraditi povodom ovih pitanja.
Naime, na prvi pogled se može pomisliti da se radi o pitanjima iz oblasti poljoprivrede, ali radi se o strateškim pitanjima, o političkim pitanjima. Premijer je malopre rekao da je poljoprivreda kapitalna grana u Republici Srbiji i upravo zbog toga bih želeo da pitam predsednika i prvog potpredsednika Vlade šta žele da učine, šta je politika Vlade povodom činjenice da po ovom sporazumu, član 63. Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, državljani država članica EU od 1. septembra 2017. godine mogu da stiču pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Republici Srbiji pod istim uslovima pod kojima to mogu učiniti i državljani Republike Srbije.
Nijedna država koja je želela da postane članica EU to nije dopustila državljanima država članica EU nekoliko godina pred pristupanje EU, nego su to učinili nekoliko godina nakon punopravnog članstva. Izneo bih samo nekoliko primera. Republika Češka je ispregovarala taj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju da tu mogućnost mogu da stiču državljani EU 10 godina nakon pristupanja Republike Češke EU, u Poljskoj 12 godina, u Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj 10 godina, u Sloveniji sedam godina itd.
Mislim da još uvek ima mogućnosti da se ovo konkretno rešenje izmeni, ne revizijom Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, nego izmenama određenih zakona Republike Srbije, tu pre svega mislim na Zakon o poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije i u skladu sa tim postavljam pitanje. Hvala.
PREDSEDNIK: Gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ovo je krupno i teško pitanje za nas i uopšte ne želim... Iako bi mi bilo najlakše da vam kažem rešićemo to pitanje pre 1. septembra 2017. godine na lak način, neće biti lako.
Ne želim da prebacujem krivcu na bilo koga, zato što ne znam kako i koliko je teško bilo pregovarati taj sporazum svojevremeno, to su neki drugi ljudi radili, ali želim da vam ukažem na činjenicu da nisu sve zemlje imale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa i pomenuta Češka, o kojoj ste govorili, uopšte nije imala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je jedan od razloga što su mogli to da pomere.
Sada se ovde postavlja pitanje, jer mi sada imamo nekoliko velikih stvari o kojima ćemo morati da razgovaramo u budućnosti, na mnogo pošteniji i na mnogo odgovorniji način nego što smo to činili u prošlosti. Pokušaću sada da otvorim te teme odgovarajući direktno i na vaše pitanje.
Dakle, da, mi ćemo pokušati, zato što mislimo da je rano za nas, jer mi ne bismo mogli da učestvujemo, nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli da učestvuju u tržišnoj utakmici kupovine zemljišta, i mislim da bi bilo dobro da to možemo da pomerimo za neku godinu.
Međutim, ljude u Srbiji ne treba da plašimo činjenicom kao da će neko da odnese tu zemlju na Mars, ili kao da neko neće želeti da na njoj napravi najveće moguće prinose, ako je reč o poljoprivrednom zemljištu, a najčešće bi u pitanju bilo poljoprivredno zemljište. Dakle, daćemo sve od sebe da taj rok pomerimo, ali ako me pitate da li će to biti lako, reći ću vam da neće zato što će vam oni reći – niste pouzdan partner, ne poštujete ono što ste potpisali.
Možemo da promenimo zakon, i prvom prilikom će nam u okviru bilo kog poglavlja reći – ima nešto što niste ispunili, što je vaša evropska obaveza, otvorili smo pregovore i vi to morate da poštujete. Dovešće nas do zida i reći će nam – ili nastavljate dalje ka Evropi i poštujete evropska pravila, poštujete svoj potpis, pokazujete se kao pouzdan partner, ili odustanite od toga.
Sa druge strane, imamo mnogo takvih slučajeva. Da pitate ljude ovde u sali kada se isključe kamere zašto danas nemamo stočarsku proizvodnju, zašto smo uništavali u prethodnih 20 godina, razarali, uz sve to što nedostaje, preduzetnički duh, uz sve to što smo svi u državi prilično nesposobni ili nismo dovoljno dobro uradili posao, ili nam svi ministri poljoprivrede nisu bili dobri, tu ima još razloga.
Samo u našoj zemlji, u poređenju sa zemljama u okruženju, uspešnim zemljama, stočna hrana, i to pre svega za izvoz, ne može da bude GMO hrana. Ona je tri-četiri puta jeftinija nego ova druga. Nikome se ne isplati, niko ne može da napravi proizvod koji će da bude konkurentan na bilo kojem tržištu.
Važna i dobra vest za sve poljoprivrednike, mi sada imamo novca. Imamo novca i za navodnjavanje, koji je već podeljen, prvih 100 miliona evra, ili treba da ga dobiju ovih dana. Dobijamo drugih 100 miliona evra za farmere, za seljake. Ne znamo u šta da uložimo, ne znamo kako taj novac da potrošimo, zato što to neko mora da vrati a ne da se baci u bunar. Najpovoljniji su uslovi, sa tri godine grejs-perioda, neki će biti sa pet godina grejs-perioda, što nikada nismo imali, a ne znamo šta da radimo sa tim. Nema računice ni u čemu. Ako budemo imali više novca, a ja vam kažem da očekujem da ćemo imati i više za druge namene, nećemo znati šta da uradimo. Mislim da je to mnogo veći problem.
Govorio je gospodin Dačić na početku večerašnjeg izlaganja, dobili smo ponudu od Rusa da se dogovorimo da izvezemo sve što možemo od hrane, konzervisane hrane, mesa, ribe i svega drugog, voća, povrća, ali naša prerađivačka industrija je minimalna. Sve što možemo da izvezemo u sirovinama nije ni deseti deo onoga čime bi oni bili zadovoljni.
Usporili su sada razvoj svojih odnosa sa Moldavijom, zbog okretanja Moldavije ka EU ili ne znam već čega, da ne ulazim u te političke odnose jedne velike sile prema drugoj, manjoj zemlji. Otvorilo se veliko tržište za nas, velika prilika za nas, i sada vam kažem da imamo problema šta sa tim da radimo. Ministar Radulović će ovde organizovati 9. januara skup svih naših privrednika da vidimo šta je to što možemo da ponudimo.
Pismo iz Kine koje smo dobili je pismo u kojem su oni zainteresovani za sve što imamo od svinjskog, ovčijeg i goveđeg mesa. Dakle, sve što imamo da damo, a mi nemamo šta da damo, jer nemamo mesa da pokrijemo 25% naših potreba i uvozimo meso koje je GMO meso. Lažemo naš narod kako ćemo to zbog toga i toga da štitimo, da bismo imali tajkune, koji bi mogli da imaju najvišu moguću cenu sojine sačme i druge vrste stočne hrane i da tako ucenjuju celu poljoprivredu.
To jesu naši ključni problemi i zato vas neću, bez obzira na činjenicu što vas sve veoma poštujem, neću na bilo koji način da vam se dodvoravam odgovarajući – to će biti lako. Neće biti lako. Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, naša strana ga je potpisala, ovi ljudi ovde su ga potpisali, ali oni predstavljaju Srbiju u tom trenutku. Ne možemo sada da kažemo – izvinite, puj-pike ne važi. Bili bismo neozbiljna država, bili bismo nepouzdana država i zato toga moramo da se držimo. A da li ćemo pokušati da menjamo? Pokušavamo.
Niko od novinara u Srbiji nije primetio, primetili su neki političari iz opozicije koji su bili veoma korektni pa su to rekli, mi smo prvi put sada uspeli i, moram to da kažem, uz pre svega neočekivanu britansku pomoć, od drugih naših prijatelja je bila očekivana ali britanska podrška je bila neočekivana, da izbacimo onu reč primarily (prvenstveno), gde nam je gotovo sve prebačeno u 35. poglavlje, sve vezano za Kosovo. Niko na to nije ni obratio pažnju, a to je bio strašan pregovarački uspeh našeg tima.
Da li ćemo uspeti u ovome? Pokušaćemo. Da li mogu da vam garantujem da ćemo to uspeti? Nažalost, ne mogu. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Naravno, nismo ni mislili da bi to bilo lako i naravno da nismo i ne bismo predlagali izmenu tog sporazuma jer bi to iziskivalo toliko dugotrajne i komplikovane procedure i ratifikaciju tih sporazuma u svim nacionalnim parlamentima država članica EU, kao i u Evropskom parlamentu, da to jednostavno ne bi bilo moguće i ne bi bilo celishodno.
Mislimo da postoji rešenje i pitanje se odnosilo na to da li Vlada uopšte razmišlja o rešenju i o tome kako bi se mogao postići krajnji cilj. Krajnji cilj je da našim poljoprivrednim proizvođačima omogućimo da žive od poljoprivrede na način kako su to činili njihovi preci na teritoriji čitave Republike Srbije. Mislim da tu ima raznih iskustava i u uporednom pravu i da bi trebalo poći od tih uporednih iskustava.
Po SVM tu treba predvideti da poljoprivredno zemljište može da kupuje samo neko ko je registrovani poljoprivredni proizvođač, ko ima prebivalište određeni broj godina na području katastarske opštine itd. Mislimo da je ovo pitanje eventualno moguće rešiti samo na način da se te izmene odnose i na domaće državljane.
Znam da onda otvaramo novo pitanje i to treba uraditi u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer nije jednostavno ograničavati domaće državljane da kupuju poljoprivredno zemljište, ali smatramo da postoji rešenje. To rešenje se verovatno neće svideti tajkunima i još nekim kategorijama stanovništva, ali mislimo da je došlo vreme u kojem u Republici Srbiji poljoprivredno zemljište mogu da kupuju samo subjekti koji se bave poljoprivredom, bez obzira na to da li se radi o domaćim ili o stranim državljanima.
Ukoliko pokušavamo rešiti stvar na takav način i ako blagovremeno razgovaramo sa državama članicama EU i sa Evropskom komisijom o tim modalitetima, i upravo zbog toga pokrećemo ovako „rano“ ovo pitanje, da bi bilo vremena za to, onda smo mi ubeđeni da se može naći rešenje. Naravno da neki subjekt koji kupi poljoprivredno zemljište u Srbiji neće odneti to zemljište na Mars. Naravno da neće. Ali je evidentno da je poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji višestruko jeftinije nego što je u većini država članica EU i ukoliko se liberalizuje tržište na takav način tako rano onda ćemo mi onemogućiti ljude koji se generacijama bave poljoprivredom da to čine i u budućnosti.
Zbog toga molim predstavnike Vlade Republike Srbije da zajednički u razgovorima sa državama članicama EU i Evropskom komisijom iznađemo blagovremeno rešenje za ovaj problem. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Aleksandar Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaliću gospodinu Pastoru na svemu što je izrekao. Mi smo spremni da primimo sve vaše predloge i sve ideje koje imate bih vas molio da nam i u pisanoj formi dostavite. Dakle, mi znamo nešto o mađarskim iskustvima. Vlada Viktora Orbana je nešto slično preduzimala. Nismo dovoljno upoznati; zato ćemo to učiniti u narednim nedeljama. Međutim, mi smo u težoj situaciji danas nego što je bio on, kao što znate, i ne malo težoj situaciji, i politički i ekonomski i na svaki drugi način.
Što se tiče cene poljoprivrednog zemljišta, tu ne mogu da se složim sa vama, pošto je cena poljoprivrednog zemljišta posle najave dolaska investitora, naročito na teritoriji AP Vojvodine, dramatično skočila, te je ona viša nego što je u mnogim zemljama EU. Nije kao što je u Holandiji, nije kao što je u Nemačkoj, ali je viša nego u Rumuniji, viša nego u Bugarskoj i u još nekim zemljama EU. Viša je čak nego u Poljskoj.
Sada imamo bezbroj problema. Imamo i veće probleme danas. U pravu ste, o ovome treba danas da se razmišlja, a ne 2017. godine, jer smo dočekali 2014. godinu da nemamo mogućnost nikakve zaštite domaćih poljoprivrednika, nikakvu mogućnost da zaštitimo domaćeg seljaka od uvoza svih proizvoda iz EU, zato što mislim da u toj sferi nije na najbolji mogući način pregovarano, a ne mogu da tvrdim da je bilo moguće da to bude mnogo bolje.
Znam kako idu ti pregovori i ne mogu nikome da objašnjavam koliko je to teško i naporno i neretko mučno. Svako ko misli da neko ide na putovanje u Brisel da se tamo provede... Pitajte ljude iz Vlade, niko živ neće da ide u Brisel. Niko živ neće da ide u Brisel, zato što nas tamo nikada ne čeka ništa lepo, nego nas čekaju muke i problemi. Ali to je naš posao, to je posao za svakoga ko hoće… Govorim o sastancima, ne govorim sad o našoj budućnosti. Ko hoće da izvrće ruglu svaku reč onda je to neki drugi stav.
Time sam hteo da kažem i za neke druge koji su ranije pregovarali da znam da im nije bilo lako i da nije bilo jednostavno, iako bi mi danas bilo najlakše da kažem da je za to kriv Đelić ili ovaj ili onaj. Znam da nije bilo lako, ali ponavljam, sada imamo veliku šansu. Ali moramo ovde da počnemo da menjamo stvari, jer konačno imamo plasman i tržište zagarantovano dugoročnim ugovorima koje ćemo da napravimo. Samo je pitanje hoćemo li se za to opredeliti ili nećemo, hoćemo li imati snage da to napravimo ili ne.
Pogledajte šta smo u međuvremenu, u prethodnih 10 godina uništili od naše prerađivačke industrije, od „Delišesa“ u Hanu, „Džervina“ u Knjaževcu, „Srbijanke“, „Budimke“, „Podgorke“ iz Osečine... Ne znam šta nam je ostalo, sem nekoliko privatnih firmi i hvala bogu da postoje, da imamo nešto prerađivačke industrije. Ne znam šta ćemo da donesemo pred te Ruse i Kineze da im ponudimo. Nekada smo za američku vojsku izvozili stišnjenu šunku. Pomislio sam da to možda imamo, ponudio tamo na razgovorima, a onda su mi rekli da to odavno nemamo, sad mora neko da se snađe, a možemo milione tona da izvozimo. Ali nemamo. Neko to mora da radi.
Da li ćemo uspeti? Još jedanput kažem, proučićemo sve što nam budete doneli, sve načine da zaštitimo i naše državne interese i nacionalne, ali i da zaštitimo pre svega našeg seljaka i poljoprivrednika koliko možemo. Ali moramo da razumemo da ćemo biti izloženi evropskom tržištu, da se tržišno ponašamo.
Imamo neke prednosti koje drugi nemaju. Evo jednog primera. Izvinite što na ovaj način o tome govorim, ali mislim da nije loše da čujete. Recimo, po kilogramu trešnje prevoz do Rusije nas je koštao, do Moskve ili Vladimirske oblasti ili Kaluge, 22 centa po kilogramu. Imali smo prednost jer je 20% morala da plaća Poljska. Poljska više ne mora zbog njihovih bilateralnih sporazuma da plaća tih 20%. Sada smo u problemu. Čime se sada bavimo? Bavimo se time da nađemo taj transportni voz, koji putuje tri i po ili četiri dana do prestonice Ruske Federacije i to nam spušta cenu na sedam evrocenti, što je dramatično poboljšanje za nas i to je naša nova šansa.
Ali moraju ljudi da proizvedu to. Po prvi put ćemo imati dugoročne ugovore, na pet godina, da mogu da naprave računicu, da ulože u nešto i vide kako i koliko će moći da vrate i po prvi put će imati nešto što se zove okvirna cena. Minimalnu cenu će u svakom slučaju imati. Da li im se to isplati ili ne isplati, sami će donositi odluku.
To su stvari koje su dobre vesti, ali od tih dobrih vesti nema ništa ako ne budemo radili više, ako ne budemo bili posvećeniji i ako ne budemo računali na sebe mnogo više nego na bilo koju državu, pa čak i na sopstvenu državu. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Hvala. Ako mogu samo da dodam, pretpostavljam da i vi znate, pošto sam imao priliku da prilikom parlamentarne posete Mađarskoj u direktnom dogovoru sa najvišim predstavnicima mađarske vlasti, a kasnije i sa našim pregovaračkim timom dogovorim učešće mađarskih eksperata za poljoprivredu koji su već pregovarali u toj oblasti, oni će biti sastavni deo našeg tima za poljoprivredu.
Gospodine Pastor, izvolite.
BALINT PASTOR: Meni je najbitnije što smo dobili odgovor u smislu da će Vlada učiniti sve da iznađe rešenje za ovaj problem. Spremni smo kao opoziciona stranka da damo doprinos rešavanju i ovog problema i svih drugih.
Znam da poljoprivredni proizvođači imaju i drugih problema, koji su danas možda veći ili se čini da su veći nego što je ovaj koji će nastati tek za tri ili četiri godine, ali mislio sam da ne bi bilo korektno pokretati ta pitanja vezana za poljoprivredu, pošto ministar poljoprivrede trenutno nije prisutan a imamo dobru saradnju, komunikaciju sa njim, tako da ćemo u dogovoru sa njim pokretati i ostala pitanja vezana za poljoprivredu, a njemu ćemo prezentovati neka rešenja, odnosno naše predloge u vezi s ovim pitanjima koje sam pokretao.
Trenutno analiziramo uporednu praksu svih država članica Evropske unije, ne samo Mađarske. Slažem se da mađarski zakon o poljoprivrednom zemljištu može da posluži kao primer, odnosno neka rešenja iz tog zakona, i Republici Srbiji, ali mi želimo na sveobuhvatniji način da sagledamo problematiku i vidimo kako su ostale zemlje uredile ovu oblast.
Naravno, mi sad možemo razgovarati o tome i polemisati kakva je cena hektara u Srbiji. Slažem se da je cena malo skočila poslednjih meseci, poslednjih godinu dana, ali treba uzeti u obzir činjenicu da je, kao što znate, na pojedinim područjima RS, pre svega u AP Vojvodini, kvalitet poljoprivrednog zemljišta mnogo bolji nego u većini država članica EU i zbog toga mislim da je taj skok cene u neku ruku i opravdan, ali još uvek smatram da bi, ukoliko ne bismo uspeli da rešimo ovo pitanje, „nelojalna konkurencija“ uništila naše poljoprivredne proizvođače.
Nisam krivio nijednu prethodnu vlast, nijednu političku stranku za ovakvo rešenje iz Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, samo sam ukazao na problem i nadam se da sve političke stranke, sve parlamentarne stranke smatraju da treba zaštititi domaćeg poljoprivrednog proizvođača i, naravno, da ne dovodimo u pitanje važnost, prioritet pristupanja…
(Predsednik: Vreme.)
…naše države EU, ali u sledećim godinama pregovaranja taj cilj treba postići na način da to u što većoj meri bude u interesu tzv. običnih ljudi, građana Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
PETAR PETROVIĆ: Gospodine prvi potpredsedniče, dame i gospodo ministri, u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije želim da postavim par pitanja, prvenstveno ministru sporta, gospodinu Vanji Udovičiću, a posredno i gospodinu Jovanoviću, ministru prosvete.
Naime, pre izvesnog vremena pročitali smo jednu izjavu koja nas je pomalo i obradovala, ne pomalo nego nas je dosta obradovala, gospodina ministra sporta, koji kaže da će pokrenuti inicijativu da se u osnovne i srednje škole časovi fizičkog obrazovanja ili fizičke kulture, već kako se to naziva, vrate na neki stari nivo.
Naime, danas, prema mojim saznanjima, u osnovnim školama časovi fizičke kulture su dva časa nedeljno, plus jedan fakultativno, to znači izborno, može a ne mora, a u srednjim školama su dva časa nedeljno. Nekada, u moje vreme, i dosta ljudi to pamti, bila su tri časa fizičkog vaspitanja i u osnovnim i u srednjim školama obavezno.
Kada ovo kažem, da nas je obradovala ova izjava gospodina Udovičića, to je iz razloga što prema statističkim podacima koji su neumoljivi, na osnovu određenih sistematskih lekarskih pregleda, dolazimo do određenih saznanja da mnogo mladih ljudi danas u osnovnoškolskom uzrastu i srednjoškolskom uzrastu ima problema sa ravnim tabanima, sa krivom kičmom, sa kardio-vaskularnim problemima i sa nekim drugim zdravstvenim problemima koji su upravo rezultat fizičke neaktivnosti, jer ti mladi ljudi danas, sa određenim tehničkim dostignućima kao što su kompjuteri i slično, mnogo vremena provode na stolici sedeći, pa i ono malo vremena što bi trebalo da provedu na časovima fizičkog vaspitanja ili fizičke kulture ili se izbegava ili se na neki drugi način i na ovako malom broju časova ne učestvuje.
Da bi nacija, naročito mlada populacija, bila zdravija, da bi mogli da zadovolje određene svoje potrebe, ne samo u pogledu fizičkog, nego i u pogledu drugih aktivnosti, potrebno je da podržimo ovu inicijativu i ja zato postavljam pitanje gospodinu Udovičiću, ministru sporta – kada misli i na koji način, a posebno mora da bude i saradnja sa Ministarstvom prosvete, da se krene u ovu inicijativu i da li je moguće da se u narednom polugodištu, do početka nove školske 2014/2015. godine, izmene propisi, ukoliko treba da se izmene? Ja mogu unapred da obećam da će vam poslanički klub i poslanici JS u tome dati punu podršku. Molim vas da mi odgovorite na to pitanje.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Udovičić.
VANjA UDOVIČIĆ: Hvala na pitanju, hvala na podršci. Mi se suočavamo sa ozbiljnim problemom i prvi put javno kazujemo da imamo problem i prvi put izlaze u javnost svi rezultati istraživanja i problemi sa kojima se deca suočavaju. Naravno da znamo koji je procenat deformiteta i koliko taj procenat iz godine u godinu raste.
Razgovarali smo o tome da ćemo zajedno sa Ministarstvom prosvete pokrenuti akciju ne samo vraćanja u nastavne aktivnosti, već i jačanja vannastavne aktivnosti, gde ćemo želeti da inficiramo decu da se bave sportom, a samim tim i edukovati roditelje da decu vode na sport.
Mislim da je izuzetno bitno ovo drugo, da edukujemo starije građane i roditelje da, kako svojim primerom tako i pričom sa decom, podstaknu decu da se bave sportom.
Naravno da moramo da omogućimo deci gde da se bave sportom i da radimo na sportskoj infrastrukturi da bi deca mogla da se bave sportom i da se inficiraju i da povećamo i procenat broja sala za fizičku kulturu u samim školama, ali da bih vam konkretno rekao da li može od nove nastavne godine, mislim da je nezahvalno da ja pričam o tome, a mislim i da je teško da bilo ko sada trenutno to kaže.
Ono što je bitno je da smo uveli akciju „Sport u škole“ i kroz Sportski savez Srbije akciju „Šta treniraš?“, gde pokušavamo i da edukujemo i da vaspitamo roditelje da bi se upoznali sa svim roditeljima, a kroz akciju „Sport u škole“ da inficiramo samu decu da se bave sportom. Radi se o vannastavnoj aktivnosti, gde deca mogu da biraju.
Ono što je pozitivno jeste da je odziv za tu akciju izuzetno veliki i da deca žele da se bave sportom, gde se razvijaju osnovne motoričke sposobnosti kod dece, i to je ono na šta želimo da podstaknemo mlade, da vode računa o sebi, da vode računa o svom fizičkom sazrevanju, jer svi znamo da je ulaganje u to, pored ulaganja u obrazovanje, najisplativije ulaganje.
Već sam pričao sa ministrom Jovanovićem o tome. Mislim da imamo obojica istu želju, ne samo ova dva ministarstva, već celokupna vlada, jer želimo da se suočimo i da rešavamo objektivni problem.
Ove dve akcije ćemo pojačati, to je sa moje strane, što mogu sada kao ministar omladine i sporta da učinim, a i kroz edukaciju i kroz saradnju sa Ministarstvom prosvete, da utičemo na ovo što ste rekli, izmenu u nastavnim aktivnostima i na sam zakon.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
PETAR PETROVIĆ: Hvala, gospodine ministre. Drugo pitanje koje bih želeo da postavim takođe se odnosi na vas i vaše ministarstvo, a to je – da li će i koliko će Ministarstvo omladine i sporta, uz sadejstvo i drugih ministarstava, prvenstveno Ministarstva za lokalnu samoupravu, da učini da se sportska infrastruktura, da je tako nazovem, u manje razvijenim i nerazvijenim opštinama poboljša, da bi građani koji žive na tim teritorijama, u tim opštinama, mogli više da se bave rekreativnim, pa i amaterskim sportom?
Jer, kakva je sada situacija, imamo vrlo loše pokazatelje, da u ovim manjim, nerazvijenim opštinama, gde nema dovoljno sredstava da se izgrade sportski tereni, tereni za bavljenje rekreativnim sportom, oni nisu u mogućnosti da se bave time.
Ja dolazim iz Jagodine i mogu da se pohvalim da smo mi na nivou lokalne samouprave ranijih godina dosta uložili u sportske terene, sportsku infrastrukturu i rezultat tog našeg ulaganja je sigurno i u nekim drugim sportovima, jer iz tog bavljenja sportom rekreativno, pa zatim i amaterski, dolazi iz kvantiteta do kvaliteta, ljudi prepoznaju sebe, da mogu da daju više u nekom sportu i zato imamo situaciju da je Jagodina bukvalno postala, u svojoj veličini, jedan od najsportskijih gradova u Srbiji.
Zato vam postavljam pitanje, vama i ostalima iz Vlade – da li ćete odvojiti više sredstava da se pomogne lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da u svojim budžetima odvoje dovoljno sredstava da izgrade terene, prvenstveno za rekreativno bavljenje sportom, a zatim i za amatersko bavljenje sportom, da se pomaže malim amaterskim klubovima, da bi mogli što više mlade ljude da privuku da se bave sportom, da ih odvojimo od ovih pogubnih stvari, sedenja po kafićima, da ne pominjem drogu, alkohol i slično? Jer bavljenjem sportom i fizičkom aktivnošću sigurno da doprinose zdravom telu, zdravom duhu, a to će dati i rezultate. Zato vas molim da odgovorite na ovo pitanje.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Udovičić.
VANjA UDOVIČIĆ: Iskreno, nisam za to da se pomažu klubovi, već da se omogući mladima da se rekreativno bave sportom, da im se prave tereni koji su dostupni svima i na kojima mogu bez neke nadoknade da se bave sportom. Takvih terena je i dovoljno ali ih i nije dovoljno, srazmerno kako gledate, jer mnogi se žale da takvih terena nema. Želja nije samo da izgradimo terene, već i prostor gde narod može da se rekreativno bavi sportom i sobom.
Mislim da ove godine jeste odobreno i jesu raspodeljena sredstva za pravljenje takvih terena, ali moramo da znamo da isto u Srbiji ima mnogo terena koji su već započeti da se grade i stali su. Mislim da je suludo kretati da se gradi nešto novo. Mislim da je mnogo bolje završiti ono što je već započeto i napraviti od pola nečega jednu celinu nego kretati u neke nove akcije. A da bismo mogli da se izgrađujemo i da dajemo mogućnost narodu, to je isto zavisno od privrede i finansija.
Ako uzmete za primer druge zemlje, sada velike ekonomske sile, Kinu i Japan, one su se razvile u sportu poslednjih deset godina. Posle njihovih kriza i ratova nisu ni mogle da budu jake u sportu, jer im ni privreda ni finansije nisu bile jake, pa nisu ni mogle da ulažu, kako u klubove, tako i u rekreativni sport.
Neminovno je da iz godine u godinu Srbija sve više i više ulaže sredstava, kako u sport tako i u samo bavljenje rekreativnim sportom, i to je nešto što ćemo nastaviti dalje i poboljšati, jer želimo da se brinemo o mladima i o građanima Republike Srbije.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
PETAR PETROVIĆ: Hvala, gospodine ministre. Na kraju mogu samo da vam kažem da sam vrlo zadovoljan vašim odgovorima.
Ono što u ime poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija želim da poručim i vama i svima u Vladi jeste da ulaganje u sport, ulaganje u mladost može da da ovoj Srbiji i ovoj državi samo boljitak, da i sutra imamo šampione, kao što smo do sada imali u košarci, u odbojci, u vaterpolu, u borilačkim sportovima, i da Srbija bude po tome prepoznatljiva. Ali da bismo to uradili, moraju da se iznađu sredstva, kao što ste i vi rekli i obećali, da se u svakom delu ove Srbije omogući da se ljudi bave sportom. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.
DUŠAN PETROVIĆ: Hvala, predsedniče. Pre svega, želim da kažem da ćemo mi, kao Zajedno za Srbiju, pokušati da i ovu sednicu parlamenta kao i svaku drugu priliku iskoristimo da razvoj dođe u što veću žižu interesovanja.
Zbog toga, pre svega gospođi Mihajlović, zatim gospodinu Bačeviću, ministru finansija Krstiću, gospodinu Raduloviću, koji nije ovde, a šteta što i premijer nije tu, ali je odlično što je gospodin Vučić ovde, hoću da postavim jedno pitanje koje kao temu ima naše odnose sa Naftnom industrijom Srbije na nešto drugačiji način nego što smo malopre mogli da čujemo.
Mislim da se u ovom trenutku donosi najvažnija privredna odluka u Srbiji upravo u Naftnoj industriji Srbije. Radi se o odluci o modernizaciji Rafinerije u Pančevu, o tome da li će ta modernizacija biti izvršena i, ako hoće, na koji način; da li će to biti, kako se to kaže, duboki hidrokreking, koji košta negde oko 650 miliona dolara, ili tzv. odloženo koksovanje, koje košta 300 miliona dolara.
Da bi svi razumeli o čemu se radi, prošle godine je NIS preradio 2.100.000 tona nafte, a nešto više od polovine te nafte je domaćeg porekla. Da je Naftna industrija Srbije imala samo stranu uvoznu naftu kao svoju sirovinu, umesto dobiti od 650 miliona dolara, imala bi gubitak od 200 miliona dolara.
Niko u Srbiji ne zna, bez obzira na objavljene rezerve, da li će za šest godina od danas u Srbiji biti nafte ili ne. Za šest godina možemo se suočiti sa jednom jako lošom činjenicom, da Republika Srbija mora da se bavi NIS-om kao što se sada bavi Železarom u Smederevu.
Postavio sam tu temu 19. novembra na Odboru za privredu, energetiku i regionalni razvoj ovde u Skupštini Srbije. Nažalost, od 19. novembra do danas, a znam da se gospođa Aleksandra Tomić, koja je predsednica tog odbora, jako trudi, ne uspevamo da ove ministre o kojima sam sada pričao i gospodina Kravčenka nekako dovedemo ovde u Skupštinu Srbije da pričamo o tome. Inače, imamo pravo to da radimo.
Bilo bi veoma loše da bude doneta neadekvatna odluka. Od toga kakva će metoda u tehnologiji biti primenjena zavisi da li ćemo bez domaće nafte imati gubitak u NIS-u ili će sadašnja zarada biti povećana za 100 miliona dolara godišnje ili za 200 miliona dolara godišnje.
Zato mislim da je dobro, gospodine Vučiću, što ste tu. U ovom momentu ne vidim, bez obzira na sve pregovore sa najrazličitijim partnerima, koji su neki bliže a neki dalje od ostvarenja, ali u ovom trenutku u Srbiji se donosi jedna kapitalna privredna odluka. Naftna industrija Srbije ima 2.350.000 malih akcionara, to su građani Srbije, a država je vlasnik oko 30% akcija, odnosno nešto malo manje od toga. Mislim da je ovo suštinsko pitanje.
Dakle, moje je pitanje – da li je Vlada Republike Srbije dala instrukciju članovima Upravnog odbora NIS-a i Nadzornog odbora kako da se drže u pogledu ove odluke?
PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Hvala. Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Potpuno se slažem sa vama da je veoma važno koja će se tehnologija koristiti, budući da danas Rafinerija Pančevo radi sa 60% kapaciteta, da je to 20% manje nego, recimo, 2004. godine, da novo postrojenje koje smo otvorili još uvek radi sa gubitkom, pre svega zbog toga što je smanjena prerada.
Kada govorimo o tehnologiji, o tome se još uvek razgovara sa NIS-om, ali nikako se ne sme izgubiti još jedna stvar iz vida, a to je da mi razgovaramo i sa članovima Nadzornog odbora, ali isto tako i sa članovima Skupštine, kao i sa generalnim direktorom NIS-a. Biće doneta odluka i čuće se. Zbog toga smo i pravili onaj naš dokument kojim smo pokušali da damo smernice kako treba da se ponašaju svi oni koji su predstavnici države u NIS-u.
Druga stvar, mi imamo 29%, toliko je naše učešće u NIS-u. U tom smislu, verujem da ćemo uspeti partnerskim odnosom, bez obzira što on, ovako gledano, po učešću nije sasvim partnerski, da donesemo najbolju odluku i da je svima u interesu da se profit poveća. Tako da, još uvek se vode razgovori o tome koja će se tehnologija koristiti, direktno da odgovorim na vaše pitanje.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.
DUŠAN PETROVIĆ: Dobro. Znači, niste im dali instrukciju. Ja nisam učestvovao u pregovorima oko prodaje NIS-a, ali mene je zapalo da budem predstavnik države kada su Rusi došli u NIS. Bio sam dve godine i sada bih izneo samo nekoliko činjenica.
Borio sam se i sa svojim saradnicima izborio da u Statutu NIS-a stoji jedna ključno važna odredba, da Nadzorni odbor NIS-a, pored toga što ima pravo da kontroliše zakonitost rada NIS-a, ima pravo i da daje svoje stavove o celishodnosti poslovanja. To je ključna stvar. Na osnovu te odredbe naši predstavnici u NIS-u, koje bira Skupština NIS-a na predlog Vlade Republike Srbije, mogu da otvore svako pitanje, a pre svega ovako krupne stvari.
Pošto, naravno, mogu oni, Vlada čak, mislim, ima i obavezu to da učini, moje mišljenje je bilo zašto to ne bi radio i nadležni odbor Parlamenta, pa sam ovde stavio to na dnevni red. Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je jednoglasno doneta odluka ovde u Odboru za privredu da se o tom pitanju diskutuje ovde u Skupštini.
Sada nešto oko iskustva. Dakle, većinski akcionar i menadžment imali su ideju i stavili su predlog pre nekoliko godina da se prodaju, recimo, nalazišta nafte u Angoli, čiji je NIS vlasnik. Negde oko 40 miliona dolara je bila cena. Mi smo tu temu otvorili. Kao što vidite, ta nalazišta nisu prodata. Svake godine NIS zaradi 40 miliona dolara, plus-minus, od tih izvorišta.
Druga tema. Bio je predlog da se izvozi nafta „velebit“, naša nafta, za 80% od cene REB nafte. Tu smo takođe otvorili temu na osnovu prava koja smo imali i do te prodaje nije došlo. Kao krajnja posledica doneta je odluka da se u Novosadsku rafineriju investira 150 miliona dolara. To je odluka od ove godine i investicija bi trebalo iduće godine da krene. Dakle, 150 miliona dolara, da se prerađuju bazna ulja i da NIS bude proizvođač motornih ulja, što je jedna kapitalna i važna stvar.
Podsetiću vas još nešto, kada se stvari otvore na dobar način. Pre dve godine u setvi seljaci su imali gorivo za 65 dinara, što je takođe odluka koju je zajednički doneo NIS sa Vladom Republike Srbije. Imamo osnov, možemo preko svojih predstavnika u NIS-u, u Upravnom odboru i Nadzornom odboru, vi u Vladi Srbije i ova Skupština, da svako pitanje otvorimo na legitiman način, zbog toga što je to predmet dogovora, Statuta, u krajnjoj liniji i ovog sporazuma koji smo imali.
Kapitalna odluka, još jednom ću ponoviti, 650 miliona dolara, imaćemo najmoderniju rafineriju u Evropi. Otvaraju se onda druge stvari i onda kada bude bilo četiri miliona tona dizela i benzina, mislim da će se na drugi način govoriti o tome da li je dobro ili nije dobro što je „Gasprom“ kupio NIS. Hvala vam lepo.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima ministarka Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Samo jedna informacija. Vrata Ministarstva energetike su uvek otvorena ako Odbor, slučajno, možda nije odgovorio, Ministarstvo je tu da odgovori na sva pitanja. Prema tome, kada bude doneta odluka i kada budu date instrukcije – kako vi kažete nisu date, ne, nego se razgovara – vi ćete to dobiti, ali bez obzira i na to, uvek možete da se obratite Ministarstvu.
Da se sad ne vraćamo na to zašto i dalje nismo zadržali 49% u NIS ako smo to već imali. Možda je to bio način da imamo još veću mogućnost da utičemo na neke od odluka, ali se slažem da sve možemo zajednički da otvorimo. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.
DUŠAN PETROVIĆ: Sasvim za kraj, još jednom samo da kažem, da predsednica Odbora, pa evo sad je i ja podržavam ovde, gospođa Tomić, pokušava da sazove sednicu Odbora za privredu, gde ste pozvani vi i gospodin Bačević, gospodin Krstić i gospodin Radulović, direktor Kravčenko, da razgovaramo o ovoj stvari. Nemojte da nas obavestite šta ste odlučili. Mi hoćemo da govorimo o tome i imamo pravo, legitimno. Koristim što je gospodin Vučić tu da vas podrži da dođete ovde u Skupštinu pa da pričamo o toj stvari. Hvala lepo.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
DUBRAVKA FILIPOVSKI: Zahvaljujem, predsedavajuća. Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, imala bih nekoliko pitanja za ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, gospodina Igora Mirovića.
Lokalne samouprave imaju obavezu i prema građanima i prema državi da sa što manje troškova ostvare što veće efekte u ukupnom razvoju zemlje. Međutim, gospodine ministre, naše lokalne samouprave se suočavaju sa velikim brojem zaposlenih, imaju probleme sa troškovima administracije, imaju probleme sa velikim brojem partijskih kadrova. Uopšte, mnogo je nepravilnosti i nelogičnosti u regulisanju radnog statusa zaposlenih u lokalnim samoupravama.
Moje mišljenje je da nam nedostaje princip profesionalizacije, nedostaje nam stručno usavršavanje službenika u lokalnim samoupravama, a nedostaje nam i transparentnost prilikom zapošljavanja službenika u lokalnim samoupravama. Najveću odgovornost za stanje u lokalnim samoupravama snosi država. Dosada nije bilo nijednog zakonskog rešenja koje bi na pravi način regulisalo radnopravni status službenika u lokalnim samoupravama.
Vaše ministarstvo je predložilo taj zakon, javna rasprava je završena, trebalo bi uskoro da se nađe u Narodnoj skupštini Republike Srbije pred poslanicima na raspravi, i moje pitanje vama je – na koji način ovaj zakon reguliše radnopravni status službenika u lokalnim samoupravama?
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima ministar Mirović.
IGOR MIROVIĆ: Dobro ste uočili problem. Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave je pripremilo tekst nacrta zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave i očekujemo da kolege iz drugih ministarstava (da, završena je javna rasprava) sa svojim predlozima i primedbama, a sve u cilju poboljšanja rešenja sadržanih u tom zakonu, u najkraćem roku upoznaju Ministarstvo i Vladu i da, verujem već tokom januara, Vlada utvrdi predlog zakona, a zatim i uputi taj predlog u skupštinsku proceduru.
Nacrt zakona uređuje radnopravni položaj funkcionera, službenika i nameštenika koji su zaposleni u AP i jedinicama lokalne samouprave. Mi planiramo da, zapravo, tim zakonom uspostavimo jedan profesionalni, odgovorni službenički sistem koji uvažava specifičnosti AP i jedinica lokalne samouprave na principima profesionalizacije i depolitizacije.
Brojni su primeri da se i u organima AP i lokalnim samoupravama krše ti principi i da se oni zapravo ugrožavaju i da su pretpostavljeni nekim drugim principima, o kojima ste u pitanju govorili. Dakle, tokom januara, verujem, zavisi od dinamike rada Vlade, možete očekivati u skupštinskoj proceduri i taj zakon.
Uzgred, zajedno sa Ministarstvom finansija, jer su zakoni podudarni, radimo i na pitanju uređenja sistema prinadležnosti, odnosno plata zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i u AP i verujem da ćemo zajedno sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava – i taj zakon moramo analizirati, a ministar finansija je zajedno sa nama pristupio i izradi zakona o finansiranju AP Vojvodine – urediti jedan širi sistem čiji će deo biti i ovo pitanje o kojem govorimo. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima Dubravka Filipovski.
DUBRAVKA FILIPOVSKI: Strategija EU za budžetska sredstava u periodu od 2014. godine do 2020. godine stavlja akcenat na pojačavanje kapaciteta lokalnih samouprava i na reformu administracije.
Ključno pitanje je kako da se pripremimo da sredstva iz EU koja će nam biti na raspolaganju povučemo i na najbolji način uložimo. Kada kažem kako da se pripremimo, onda mislim pre svega na pripremu projektno-tehničke administracije i podizanje kapaciteta na lokalnom i regionalnom nivou za njihovu uspešnu primenu.
Ako želimo da Srbiju predstavimo kao ozbiljnu i odgovornu zemlju, onda ne smemo da dozvolimo sebi da neki projekat koji je potpisan iz bilo kog razloga ne realizujemo, da li zbog promene vlasti ili nečije volje da obezbedi ili ne obezbedi sredstva za njihovu realizaciju.
Dugo, po meni veoma važno pitanje je koji je pravi nivo decentralizacije u smislu raspodele tih sredstava i kako objektivno postaviti kriterijume prilikom raspodele tih sredstava.
Treće, potreban nam je plan regionalnog razvoja. Vi ste ga najavili, ali ja želim da vas podsetim da je u Srbiji dosada u novijoj istoriji napisano 115 strategija. Skoro sve su mrtvo slovo na papiru.
Zbog svega što sam rekla, moje je pitanje, ministre Miroviću – da li Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti priprema izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava kako bi opštine i gradovi bolje funkcionisali u cilju rešavanja problema građana?
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Mirović. Izvolite.
IGOR MIROVIĆ: Da, želim da vas obavestim da sam obrazovao posebnu radnu grupu i moj prethodnik na ovom mestu, koleginica Kalanović, takođe je radila na izradi nacrta zakona, ali sa tim tekstom nisam bio zadovoljan, pa sam formirao novu radnu grupu koja ima zadatak da izradi i nacrt teksta zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Moramo da preispitamo dosada predložena rešenja iz oblasti lokalne samouprave i sve ono do čega je došla i prethodna radna grupa, ali i sva iskustva koja želimo da dobijemo iz samih lokalnih samouprava, iz drugih ministarstava i da sačinimo novi tekst nacrta zakona. Plan je da to uradimo do marta 2014. godine.
Cilj ovog zakona je da se bolje urede pravila, pre svega, kada je reč o tehničkim pitanjima, pravila sazivanja, održavanja sednica Skupštine. Tu je bilo mnogo nekorektnog, neprofesionalnog i nedemokratskog postupanja. Bili smo svedoci u brojim lokalnim samouprava da su se kršila osnovna načela u tom delu. Želimo da preispitamo nadležnost izvršnih organa u cilju povećanja nadzora nad radom drugih subjekata na lokalnom nivou.
Ideja je da uradimo efikasniji sistem odnosa između opština i mesnih zajednica, da uspostavimo obavezne elemente sporazuma o međuopštinskoj saradnji, govorili ste o regionalnom razvoju, o velikim regionalnim projektima, brojni projekti su nedovršeni decenijama unazad i jedan od razloga je činjenica da gradovi i opštine nemaju volju, ili nemaju obavezu, i to pitanje želimo da unesemo u novi tekst zakona, da regionalnim projektima pristupaju na odgovorniji način.
Imamo neverovatne negativne primere, kao što je, recimo, odnos Šapca i Sremske Mitrovice, kada je reč o jednom velikom regionalnom projektu koji je u potpunosti završen, finansiran delimično sredstvima Evropske unije a danas ne možemo da postavimo upravljačku strukturu koja treba da upravlja tim projektom – radi se o regionalnoj deponiji – zbog toga što je jedna politička stranka ili jedna koalicija na vlasti u Šapcu a druga u Sremskoj Mitrovici i ne mogu da uspostave dijalog o tome kakva će u personalnom i u svakom drugom smislu biti upravljačka struktura.
Dakle, država Srbija i evropski donatori, ili evropski fondovi su se zajednički okupili i realizovali taj projekat, a naš mentalitet, ili naša poslovička neorganizovanost ne dopušta da na zadovoljstvo velikog broja građana upravljamo projektom i da od toga veliki broj građana u Mačvi i Sremu ima koristi.
Zbog toga, dakle, i ta pitanja želimo da unesemo u novi tekst zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i svi su predlozi dobrodošli i razgovaraćemo i sa nadležnim odborima i poslanicima u Skupštini kako bi taj tekst imao puni kvalitet.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem. Uvaženi predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje prvom potpredsedniku Vlade i ministarki zdravlja. Pošto je ovo pitanje vezano za sektor borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije ali i za pitanje javnog zdravlja.
Naime, najnovija istraživanja su pokazala da u našoj zemlji ima negde oko 100.000 zavisnika od droge i nekoliko hiljada onih koji drogom trguju. Nadam se i mislim da je jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije, a i Biroa za kontrolu službi bezbednosti, borba protiv narko-trafikinga, jer 100.000 u najvećem procentu mladih ljudi, a znamo da su oni u najvećem problemu, u našoj zemlji preko 50% mladih ljudi nije zaposleno, treba da predstavlja prioritet svake zemlje, pa i naše. Znači, oko 100.000 mladih ljudi čije sposobnosti, mogućnosti i znanja nije moguće utilizovati na tržištu, nije moguće utilizovati u okviru preduzetničkih inicijativa i razvoja društva i, naravno, ekonomije.
U tom smislu pitanje je upućeno prvom potpredsedniku Vlade; vezano je za jednu sveobuhvatnu akciju protiv narko-mafije i narko-kartela koja se odigrala pre dvadesetak dana, gde je na preko 900 lokacija uhapšeno preko 220 dilera drogom, 118 njih je ostalo u pritvoru, i zaplenjeno je negde oko 18 kilograma heroina i nekoliko desetina kilograma drugih opojnih droga.
Međutim, u javnosti neki analitičari, imamo različite stavove, prikazuju da ta akcija nije imala velikih efekata, da nije bila efikasna, da je ponuda narkotika na tržištu ostala ista, da je potražnja ostala ista, a samim tim i cena narkotika, a naravno da je cilj svake akcije ovakve vrste, a mi verujemo da je ona imala prave efekte, da smanji potražnju, da smanji ponudu i da se tako taj problem na jedan kvalitetan način rešava.
Što se tiče ministarke zdravlja, pitanje je – da li se radi nova strategija borbe protiv droge, pošto ova ističe krajem godine, i da li imamo nove modele, koji su potrebni? Možemo da vidimo na primerima drugih, razvijenih zemalja, na primeru SAD, predsednik Obama je definisao u četiri tačke plan za borbu protiv droge, koja definiše prevenciju i edukaciju roditelja, dece, involviranje ovih modela i programa u obrazovne institucije kao jednu preventivnu akciju u borbi protiv ove pošasti. Hvala.
PREDSEDNIK: Gospodin Vučić, izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem i na konstatacijama i na pitanju. Reći ću samo da mi kao država imamo velike probleme u suzbijanju onoga što ste vi nazvali najvećom pošasti i ti problemi su uzrokovani brojem ljudi koji se direktno bave rešavanjem tih slučajeva, velikom i ozbiljnom organizacijom tih kriminalnih grupa, nekim zakonskim nedostacima, rekao bih i praksom, jer nam problem danas predstavlja i praksa da se mnogi ljudi na političkoj sceni ismevaju i izvrgava ruglu sve što neko negde pokuša da učini.
Pokušaću da vam navedem jedan primer, za koji ćete se iznenaditi da je moguć, a za koji mi nismo imali rešenje.
Pre četiri dana u jednom beogradskom klubu, velikom i poznatom beogradskom klubu, izvršena je racija i tu je pronađeno više lica koja su imala između 30 i 50 grama droge u džepu. Neka od tih lica ženskog pola su potrčala u toalet, bacile su to, povukle vodu, pri tome su vikale kako ih tobože neko siluje, napada, kako policija ne znam šta radi, ne bi li se dokazi o bilo čemu prikrili.
U tom trenutku je pronađeno kod čoveka po imenu Muamer Redžepi 50.000 evra. Potpuno je bilo jasno o čemu se radi, da je izvršena transakcija. Mi smo, posle kraćeg zadržavanja, morali lice da pustimo na slobodu. Moralo je lice da bude pušteno na slobodu, i biće gonjeno samo za devizni prekršaj. Smejali su nam se u lice, našim policajcima; govorili da će ih goniti za prekoračenje svega što je bilo dozvoljeno da upotrebe, a samo u tom lokalu je pronađeno oko pola kilograma kokaina.
Pri tome ne želite da čujete da su svi iz obezbeđenja, bez ikakvog prava, imali oružje sa metkom u cevi. Svi su imali metak u cevi. Kada ih pitate – čekajte, kako, od koga ste dobili?, kau – ne znam od koga smo dobili. Onda idete i na prekršajne i na krivične prijave, ali to vam se dešava svaki dan.
Onda vas neko ismeva kada u javnosti kažete vagica, jer mala vaga je vagica, a kod vlasnika tog noćnog kluba je pronađena upravo takva vaga, za merenje tih manjih količina droge. Ali nismo pronašli drogu. I sad će da nas ubede da oni to mere meso na 30 grama? To su problemi sa kojima se svakodnevno suočavamo. Bez obzira na to, želim da kažem da je, gospodin Dačić to posebno zna, u Briselu, na otvaranju skrininga sa našom policijom, ta akcija bila glasno i jako pozdravljena.
Želim da vam kažem da smo u prethodnom periodu, a posle te akcije, nastavili sa više značajnih faktora; sada ću vam dati te podatke na zvaničan način.
Procesuirano je ukupno 274 lica. Gotovo je nemoguće zamisliti da bilo koju akciju sprovedete a da bude procesuirano 274 lica. To je bilo uz veliki rad, uz veliki trud policije i svih službi bezbednosti, tu je bilo i, moram da kažem, pomalo sreće što nije provaljeno sve pa i tamo gde ne možete direktno ljude da gonite za drogu, možete da ih gonite za držanje i posedovanje oružja koje je nelegalno; u svakom slučaju, 274 lica su procesuirana.
Pronađeno je i privremeno oduzeto 21.238,82 grama različitih vrsta opojnih droga, od toga najviše, razume se, heroina, marihuane, kokaina, zatim hašiša, amfetamina, različitih narkotika, 9.941 komad različitih narkotika u tabletama, 2.200 mililitara opojne droge u tečnom stanju, 2.425,40 grama praškaste supstance čije je veštačenje i dalje u toku. Otkrivena je i čitava laboratorija za proizvodnju narkotika.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, još dve rečenice. Ono što je mene posebno zaprepastilo to je način na koji su se neki šalili, čućete s kakvim arsenalom oružja, koji je samo u jednom danu jednog jutra pronađen kod ovakvih lica: 27 pištolja, 16 pušaka, jedan puškomitraljez, 14 bombi, 525 grama plastičnog eksploziva, 1.100 komada municije različitog kalibra, deset vozila koja su bila ukradena, dakle u protivpravnoj državini tih lica, 915.330 dinara i falsifikovanog novca u iznosu od 3.690 evra plus 2.090 evra. Dakle, to je bio taj rezultat. Da li može bolje? Nadamo se da može bolje i proverićemo veoma brzo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Ministar Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Gospodine Marinkoviću, zahvaljujem na pitanju koje zaista tangira svakog čoveka u ovoj državi, naravno i van ovih granica, zbog toga što, nažalost, u želji da odškrinu vrata raja mnogi predstavnici mlade generacije zapravo ulaze u pakao koji se zove zavisnost na psihoaktivne supstance.
Vi raspolažete podatkom da ih ima oko 100.000, mladih ljudi. Međutim, ono što jeste činjenica to je da smo se organizovano počeli baviti detekcijom tog broja u Ministarstvu zdravlja pre šest meseci, da je „pompidu upitnik“ jako pomogao kada je u pitanju heroinska zavisnost i da su napravljeni mnogi koraci, pre svega na planu zadataka koji su povereni institucijama za javno zdravlje, na čelu sa Institutom za javno zdravlje Batut, koji ima zaista centralnu ulogu i kancelariju koja se specijalno bavi ovim pitanjima.
Na vaše konkretno pitanje da li planiramo novu strategiju moram da vam kažem da je ocenjeno i od evropskih stručnjaka i od stručnih krugova različitih struka koji sa različitih aspekata tangiraju pitanje droga i psihoaktivnih supstanci da je bolje da u okviru strategije za javno zdravlje poseban program bude posvećen različitim oblicima zavisnosti. Tu, naravno, mislim i na duvansku zavisnost i na zavisnost od alkohola i na zavisnost od psihoaktivnih supstanci.
Ali ono što je činjenica to je da jedino intersektorski rad može dati pravi odgovor na strategiju, zbog čega je na nivou Vlade formiran savet koji ima 23 člana, dvadeset troje zapravo. Koordinator tih predstavnika različitih ministarstava jeste ministar zdravlja i mi vrlo ozbiljno radimo na strategiji za koju ste zainteresovani.
Standardizacija u izradi strategije je zaista sa iskustvima zemalja EU, koja je razrađena do maksimuma, a ono što jesu neki noviji podaci to je da se osobe koje boluju od ove bolesti, jer zavisnost jeste bolest, leče na najsavremeniji način i da smo pri četiri centralne zdravstvene institucije u okviru Ministarstva zdravlja koje smo proglasili referentnim organizovali ne samo tretman metadonske zavisnosti, nego i primenu buprenorfina kao savremeniji način lečenja.
PREDSEDNIK: Reč ima Vladimir Marinković.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem na ovako iscrpnim odgovorima i konkretnim podacima koje sam dobio.
Ima jedna zemlja na Dalekom istoku gde je 1.000 dolara kazna za bacanje pikavca od cigarete na asfalt, i nemaju nikakvih problema sa... ne nikakvih, ali imaju veoma malo problema sa narko-trafikingom. Naravno, to je tema za jednu veću, širu diskusiju i na nivou Vlade i na nivou svih društvenih činilaca – koje modele primeniti. Zemlja se zove Singapur; ima približno stanovnika kao i Srbija.
Moje drugo pitanje odnosi se na borbu protiv korupcije, borbu protiv korupcije konkretno u javnom sektoru. Postaviću pitanje prvom potpredsedniku Vlade.
Danas smo dobili izveštaj Državne revizorske institucije. Vi ste govorili u prethodnom periodu o potrebi stvaranja jeftine države. To me je podsetilo na ono što je američka administracija radila u prethodnim mandatima; svaki predsednik države i svaka administracija pravila je sopstveni strateški plan razvoja i maksimalne efikasnosti javne uprave i javne administracije, koja se ponaša po tržišnim principima i podrazumeva jedan kvalitetan servis privatnoj inicijativi i privatnom preduzetništvu.
Danas smo dobili informaciju da je na kraju ove godine, kada su u pitanju javne nabavke, revizijom pravilnosti poslovanja kod 56 revidiranih subjekata bilo utvrđeno da su izvršene nabavke dobara, usluga, radova suprotno zakonu u ukupnom iznosu od 31,5 milijardi dinara. Zakon jeste stupio na snagu 1. aprila i njegove efekte ćemo videti tek sledeće godine, ali svima nam je jasno da efikasnost u javnom sektoru i borba protiv korupcije u javnom sektoru predstavlja ključ rešenja problema razvoja zemlje, ekonomskog razvoja i podsticanja privatne inicijative, za šta smo mi kao Socijaldemokratska partija životno zainteresovani.
Moje kolege iz ogranka Globalne organizacije parlamentaraca za borbu protiv korupcije, i prvenstveno šef te delegacije, gospodin Zoran Babić, na našim sastancima smo došli do ideje da predložimo i osnivanje posebnog odeljenja suda koji bi se bavio upravo zloupotrebama i korupcijom i borbom protiv korupcije u javnom sektoru, tako da, eto, apelujem da se malo razmisli o tome i o takvim inicijativama, kako bismo sve ovakve vrste zloupotreba sprečili. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Mi još nismo imali prilike da dobijemo izveštaj DRI. Tu, naravno, ima onoga što vi nazivate korupcijom, ili izvršenjem krivičnih dela koja spadaju u krivična dela iz oblasti korupcije, neka čak i kriminala, negde ima administrativnih propusta. Zato su, koliko sam razumeo ljude iz DRI, podnete prekršajne prijave, prijave za privredne prestupe i, razume se, krivične prijave.
Da nikoga ne osuđujemo unapred, dakle, svako od nas je, moguće, na toj listi, to ćemo sačekati da vidimo, ali ono što je veoma važno, to je da se odgovorno pristupi ispravljanju grešaka tamo gde su u pitanju greške, a tamo gde je u pitanju nešto više od grešaka, da to bude sankcionisano.
Mi sad tu dolazimo do sledećeg problema, a to je da u našoj zemlji, što sam na početku pokušao da kažem, šta god da uradite i kako god da uradite, teško da će ne samo svima, već većini biti dobro i ja ću da vas podsetim na slučaj od pre nekoliko dana, pronalaženja kupusa u vozilu Ministarstva finansija, Uprave za trezor, ako se ne varam. Dva dana smo trpeli žestoku kritiku na svim društvenim mrežama.
Lazar Krstić je posle samo dva dana kada je ispitan slučaj pokrenuo disciplinski postupak, suspendovao čoveka, uradio sve što je bilo moguće da se uradi da se pokaže, najpre, da se sa tim ne slažemo i da ćemo po principu odgovornosti odmah promptno reagovati i čak i sa tako banalnim slučajevima i na tako banalnim primerima pokazivati da ćemo se obračunavati sa tim.
Onda je otprilike krenula lavina reakcija – a što ste njega? Što zbog kupusa? Što niste ne znam koga?
Onda sam pročitao, neki čovek je napisao nešto što jeste istina. Rekao je – slušajte ljudi, nama niko nikada neće da ugodi. Dva dana smo mi isti pričali o tome kako treba ovog odmah smeniti ili staviti iza rešetaka. Kada ga je neko smenio ili pokrenuo disciplinski postupak, onda nam ni to ne valja, i to nam smeta.
Vi ste potpuno u pravu. Ovo sam rekao što se tiče odnosa i komunikacije koja postoji sa javnošću. Ono što ste potpuno u pravu, naše je da stvorimo sistem. Imamo Strategiju za borbu protiv korupcije, koju je usvojio ovaj parlament, imamo i Akcioni plan, čiji su sadržaj podržali i Venecijanska komisija i Evropska komisija. Mislim da imamo dobar plan i dobro znamo šta nam je činiti. Da li ćemo to uspeti i u kom vremenu da iskorenimo ili da iskorenimo do one mere do koje mislimo da je podnošljivo, to je stvar i sistema i vaspitanja. Plašim se da će nam biti potrebno nekoliko godina, ali u svakom slučaju mislim da po tom pitanju idemo u dobrom smeru.
Videli ste, posle više godina, pad na listi koju je objavljivao Transparency International. Ovo je prva godina u kojoj imamo poboljšanje naše pozicije na listi, što se tiče percepcije borbe protiv korupcije. Ne zaboravite da je to samo percepcija, u kojoj su brojni politički protivnici, ne vodeći računa o interesima zemlje, uglavnom to koristili za obračun sa strankama iz vlasti, govoreći da su u pitanju političke stvari, politički obračuni.
Očigledno je da su neki sa strane, koji su bili neuporedivo objektivniji posmatrači, to videli na bolji i drugačiji način.
U svakom slučaju, naša obaveza je da u interesu Srbije, u interesu njenih građana, postupamo onako kako ste vi rekli, a to neće biti nimalo lak, nimalo jednostavan zadatak, ali mislim da smo mnoge važne stvari pokrenuli i da je važno da to završimo do kraja. Hvala najlepše.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Vladimir Marinković.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Potpuno ste u pravu. Imajući uvid u izveštaj Transparency International-a za 2013. godinu, mi smo na 72. mestu sa skorom od 42. Samo Makedonija od zemalja bivše Jugoslavije je na boljoj poziciji i 34% je korupcija u odnosu na prethodne godine pala. Znači, nivo korupcije je niži.
Apelovao bih ispred stranke kojoj pripadam da taj period borbe protiv sistemske korupcije ne bude baš nekoliko godina, nego da jednom munjevitom reakcijom, političke volje sigurno ima, rešimo taj problem, jer to je temelj ekonomskog, kulturnog i svakog drugog razvoja naše zemlje koji se reflektuje i na domaće i na strane investicije i na sve druge aspekte našeg razvoja. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić.
SLOBODAN JEREMIĆ: Gospodine predsedniče, imam dva kratka pitanja za Vladu.
Prvo pitanje je za predsednika Vlade. Posle duže stagnacije u odnosima sa MMF-om krenulo se u intenzivne pregovore. Moje konkretno pitanje je – šta Srbija očekuje da će nam doneti aranžman iz predostrožnosti? To je vrlo bitno pitanje za nas, za sigurnost i za dalji napredak Srbije.
Drugo pitanje je za ministra finansija, gospodina Lazara Krstića – na koji način će ubuduće biti rešavano pitanje finansiranja AP Vojvodine? S obzirom da smo za budžet 2012. i budžet 2013. i budžet za 2014. godinu vodili žučne polemike oko toga kako zakonski obezbediti da se ono što je Ustav propisao odradi, konkretno pitanje za ministra je – da li se krenulo u razgovore koje je on tada obećao da će sprovesti, na kom nivou se vode razgovori i dokle su oni stigli?
Smatramo da je vrlo bitno da na početku godine postignemo dogovor sa rukovodstvom AP, da ne bismo na kraju ponovo dolazili u situaciju da li je nešto rađeno po Ustavu, po zakonima i da li će se čekati usaglašavanje Statuta sa Ustavom Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Krstić.
LAZAR KRSTIĆ: Odgovoriću na oba pitanja. Što se tiče prvog pitanja, vezano za MMF i aranžman iz predostrožnosti, nama je taj aranžman značajan zato što bismo sa njim učinili još jedan korak u smislu vraćanja kredibiliteta na međunarodnim finansijskim tržištima, odnosno pokazali bismo da nas sve ovo što radimo i ove nelake stvari koje preduzimamo zapravo vode u situaciju koja nam garantuje stabilnost i održivost, kako makrofinansijskog tako i ekonomskog sistema, što je nešto što smo prethodnih nekoliko godina prokockali.
Ono što bih hteo da naglasim jeste da taj aranžman... Dve stvari bih hteo oko toga da kažem. Prva je da taj aranžman nama nije potreban zbog novca, da je nivo deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije takav da mi ne idemo na aranžman gde se pregovara o zaduživanju kod MMF-a, već na aranžman iz predostrožnosti kako bismo stavili još jedan „simbol“, odnosno uverenje da je program reformi koji sprovodimo verodostojan.
Druga stvar koju bih hteo da kažem jeste da je nemali pomak i činjenica da ćemo sredinom februara sledeće godine imati formalnu misiju oko pregovora ovde nakon raskida aranžmana koji smo imali ranije i prilično ozbiljnih nesuglasica s početka ove godine oko procene budžetskog deficita za 2013. godinu.
Što se tiče pitanja finansiranja AP Vojvodine, ministar Mirović i ja već smo imali sastanak sa rukovodstvom iz Vojvodine, sa gospodinom Pastorom i sa gospodinom Radomanom, na jednom nivou gde smo dogovorili kako ćemo pristupiti rešavanju problema. Za sutra ujutru je zakazan prvi sastanak radne grupe, koji je odlagan dobar niz godina, ako uzmemo u obzir Ustav i kada je to propisano.
Nadam se da ćemo na taj način pristupiti, počev od sutra, ja predsedavam tom radnom grupom, rešavanju problema, odnosno pitanja finansiranja AP Vojvodine na jedan odgovoran i sveobuhvatan način, kako bismo sistemski rešili to pitanje, a u okviru Ustava.
To podrazumeva i širi kontekst. Kontekst toga šta su nadležnosti i šta su obaveze koje iz tih nadležnosti proizlaze, ne samo za AP Vojvodinu već i za lokalne samouprave kao druga dva nivoa vlasti koja imamo osim republičkog. Dakle, koje su nadležnosti, tu smo videli da ima problema i to je šire političko pitanje, i koje obaveze proizlaze iz tih nadležnosti i na koji način će se onda te obaveze finansirati, što nas dovodi do tog konačnog pitanja.
Nadam se jednom konstruktivnom razgovoru koji će nam pomoći u onome o čemu smo pričali kada smo ovde govorili o budžetu, a to je da sledeće godine imamo na mnogo zdravijim osnovama postavljen budžetski sistem, odnosno način planiranja, i u krajnjoj liniji preuzimanje odgovornosti različitih, bilo lokalnih samouprava, bilo AP Vojvodine, odnosno Republike, kada o tome pričamo.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić.
SLOBODAN JEREMIĆ: U potpunosti sam zadovoljan datim odgovorom. Posebno mislim da je bitno ovde istaći da ova vlada ide u susret problemima – ovo su dva odlična primera koja ukazuju na to – a ne čeka da se problemi nagomilavaju i da ih rešavaju na kraju ili da ostavi negde ispod slamarice i da ih neko drugi rešava. Ovo je odličan primer kako treba probleme rešavati. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Ranka Savić.
RANKA SAVIĆ: Hvala, gospodine predsedniče. Postavila bih pitanje gospodinu Dačiću, i kao premijeru, ali možda mnogo više kao predsedavajućem Socijalno-ekonomskom savetu, samim tim i najodgovornijim za stanje socijalnog dijaloga u Srbiji, ako socijalni dijalog u Srbiji danas uopšte postoji.
Naime, dugi niz godina, znate, onako prosto i sama sebi postajem dosadna, govorim o tome da u Srbiji nema socijalnog dijaloga, da Socijalno-ekonomski savet ne funkcioniše i da je Socijalno-ekonomski savet samo jedan paravan potreba evropskih integracija, pošto EU potpuno opravdano ukazuje na značaj postojanja socijalnog dijaloga i dobrog rada Socijalno-ekonomskog saveta.
Naime, vi nemate nijednu državu u Evropi, pa ni u okruženju, koja je napravila iole mali iskorak ili pomak i u ekonomskom i u socijalnom rešavanju problema koja pre toga socijalni dijalog, odnosno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta nije dovela u red, odnosno nije podigla na jedan veći nivo.
Neprekidno ukazujem na značaj socijalnog dijaloga, rad Socijalno-ekonomskog saveta kao mesta gde ćemo beskonfliktno rešavati sve naše probleme. Ovo u ovim trenucima naročito postaje značajno i potrebno jer 2014. godina neće biti nimalo lagana godina – završetak restrukturiranja, veliki broj otkaza, socijalne tenzije i socijalni nemiri, a koliko je to značajno u krajnjoj liniji vidimo i sada, jer smo svedoci potpune blokade bilo kakvog dijaloga i to u trenucima kada treba da donesemo jedan od najznačajnijih zakona, zakon o radu, zakon kojim treba da rešimo odnose između radnika i poslodavaca. Ne da nema dijaloga, nema javne rasprave. Dakle, sve je prekinuto. Kompletno se nalazimo u blokadi.
Upravo u ovim trenucima svi propusti, sva nečinjenja za podizanje socijalnog dijaloga na jedan viši nivo su isplivali na površinu, a oni su rezultat nerešenog pitanja reprezentativnosti sindikata, olako doživljavanje značaja socijalnog dijaloga, nepoštovanje Zakona o radu, ovog važećeg, pre svega u onim delovima i onim odredbama koje se odnose na reprezentativnost sindikata, a kao posledicu svega toga mi danas na delu imamo diskriminaciju socijalnih partnera.
Sada, pošto su ovde mnogi iznosili neke nove inicijative i predloge, moram da kažem da je i Asocijacija… (Predsednik: Vreme.) Ništa onda, o tome ću govoriti u nastavku.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Jeste problem reprezentativnost, odnosno način utvrđivanja reprezentativnosti, i to jeste objektivan problem sa kojim se suočavamo. On nije samo prisutan kod sindikata, već i kod udruženja poslodavaca. Mi imamo takvu situaciju da ukoliko pozovete jedne, onda drugi neće da dođu na sastanak itd.
Svestan sam svega toga i mislim da nešto mora da se uradi sada prilikom promena Zakona o radu i da se to pitanje razreši na način koji će omogućavati da bar taj deo problema više ne bude jedan od problema kojem se posvećuje najveća pažnja.
Naravno da ima i drugi deo problema, koji se odnosi na to da neko možda i ne smatra da je to važna tema, važna oblast, a to je socijalno dogovaranje, odnosno socijalni dijalog.
Mi smo uspostavili taj tripartitni odnos, to znači da pored države, odnosno Vlade Republike Srbije kao nosioca izvršne vlasti, učestvuju i reprezentativni predstavnici sindikata i reprezentativni predstavnici poslodavaca. To podrazumeva i da se drže sednice, obavljaju konsultacije, donose stavovi vezani za najznačajnije zakonske akte čija se problematika tiče delokruga rada Socijalno-ekonomskog saveta.
Takođe, postoji i institucija da i ne mora da bude utvrđeno zajedničko mišljenje. Vi onda imate raspravu, svako ima svoje mišljenje i na kraju sve bude onako kako kaže Vlada ili kako kažu neki drugi, jer nije obavezujuće ako ne postignete konsenzus oko svega toga.
Ima problema, ali mislim da je generalno važno da zakoni koji se tiču sindikata i poslodavaca, odnosno tog paketa tema koje su važne za socijalno-ekonomski dijalog, da zaista budu raspravljane od strane reprezentativnih udruženja, odnosno predstavnika.
Gospodin Krkobabić nije ovde, on je resorni ministar, ali više puta smo imali sastanak na te teme u resornom ministarstvu. Za sada postoje dva reprezentativna sindikata, Samostalni sindikat i Sindikat Nezavisnost. S druge strane, postoji još nekoliko sindikata koji smatraju da su reprezentativni, ali im to nije prihvaćeno od strane odgovarajućih tela koje ima Ministarstvo, kao što je Konfederacija koju vodi Cvetanović. Tu je i Ranka na čelu jednog sindikata. Postoji sindikat Sloga i, ne znam, još neki.
Nije na nama da govorimo koji nam se sindikati više sviđaju ili manje, ali zaista neki objektivni kriterijumi bi trebalo da postoje, a ima i stvari oko kojih nije važno mišljenje samo reprezentativnih sindikata, nego i svih drugih. U svakom slučaju, suviše je ovo velika tema da se o njoj ne razgovara sa svima, a to znači ako je Zakon o radu u pitanju, vidite da je došlo do problema u sprovođenju javne rasprave.
Neko misli da oblast rada više pripada Ministarstvu ekonomije nego Ministarstvu za rad. Verovatno je istina negde između. I jedno i drugo mora da se sasluša. Ponekad te smetnje u komunikaciji, smetnje na vezama dovode do toga da, kao što je možda i sada slučaj, trenutno je ta javna rasprava prekinuta, odnosno ne održava se trenutno javna rasprava. Moramo posle novogodišnjih i božićnih praznika da sednemo i da vidimo što pre da to pitanje rešavamo.
Mi smo govorili o promenama Zakona o radu isključivo u cilju pravljenja efikasnog i delotvornog sistema koji će ujedno zaštititi radnike, ali će pomoći da preduzeća mogu da funkcionišu bez neke nepotrebne blokade. Znači, donosimo promene Zakona o radu u interesu i zaposlenih i poslodavaca i tražeći neki kompromis.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Ranka Savić.
RANKA SAVIĆ: Gospodine premijeru, ja se sa vama potpuno slažem da ovde nema ljubavi prema određenim sindikatima. Ovde već sada postoje jasna pravila igra. Dakle, postoji Zakon o radu. Međutim, imamo činjenicu da od 2006. godine pojedini učesnici u radu Socijalno-ekonomskog saveta nisu dokazivali reprezentativnost. Prema tome, pravila igre su se promenila, ali ni Vlada ni resorno ministarstvo ne čine ništa da pravila uspostavi.
U tom smislu sam i pokrenula jednu inicijativu i ukratko bih vam je izložila, da u predlogu zakona o radu predviđeni cenzus za dokazivanje reprezentativnosti bude 50.000 članova i da svaka centrala koja ispunjava ovaj uslov uđe u Socijalno-ekonomski savet.
Iznela bih vam još neke predloge, prosto da i Vlada o tome razmisli. Naime, smatram da svi oni koji učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta ne smeju da imaju materijalnu nadoknadu za učešće u radu Socijalno-ekonomskog saveta, koja nije mala i koja se kreće negde oko 50.000 dinara. Dakle, to su sindikalni i poslodavački funkcioneri koji već negde primaju plate. U ovoj situaciji opšte štednje, kad su radnici u položaju da danas 300.000 ljudi prima minimalnu zaradu, mi neku solidarnost i svojim primerom moramo da pokažemo.
S druge strane, po osnovu učešća u radu Socijalno-ekonomskog saveta ili članstva u raznim nadzornim odborima, mislim da je potpuno neprimereno da se po tom osnovu prima i u nadzornim odborima nadoknada po osnovu članstva u Socijalno-ekonomskom savetu.
Prvo me interesuje šta mislite o ovim predlozima, a onda me interesuje i vaš stav o Zakonu o radu, odnosno stav SPS i da li će biti moguće da zakon uđe u Skupštinu a da javna rasprava nije sprovedena.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Dačić.
IVICA DAČIĆ: Ove predloge koje ste vi izneli treba razmotriti. Ne znam da li neko prima nadoknadu ili ne prima, predstavnici Vlade sigurno ne primaju. To je jedno pitanje.
S druge strane, sve ove stvari koje se tiču određenih privilegija koje sindikalni funkcioneri imaju to jeste realnost, to znam, i u mom ministarstvu itd. uvek postoje neke. Svaki funkcioner je na neki način funkcioner, pa bilo u kojoj organizaciji. To nije sada najbitnije pitanje. Bitno je pitanje o kojem ste malopre govorili, a to je način utvrđivanja reprezentativnosti, vođenja socijalnog dijaloga.
Kada je reč o partijskom stavu o zakonu, moram da kažem da mi još nismo došli do tog nivoa da se rasprava o tome otvori. Na sednici Vlade smo imali nekoliko nacrta različitih zakona, međutim Zakon o radu nije došao do tog nivoa. Obavljaju se konsultacije. Veoma je važno, veoma je važno, još jednom ponavljam, da se nađe kompromis, dijalogom da se dođe do dogovora koji će odgovarati i svetu rada i onima koji predstavljaju poslodavce, bilo da je reč o domaćim ili stranim investitorima.
Navešću vam samo jedan primer, gde mislim da je to neka nelogičnost koja postoji. Nije nama cilj da Zakonom o radu namećemo nemoguće uslove za funkcionisanje. Navešću vam primer Ministarstva unutrašnjih poslova. Vi znate da je to ministarstvo vezano za silu, odnosno za korišćenje oružja itd. Desi se da prilikom psiholoških pregleda, zdravstvenih pregleda nekom policajcu bude utvrđeno da ima određeni psihološki poremećaj i da ne može više da nosi oružje.
To ne znači da on može da bude otpušten sa posla. To ne znači da može da mu se nađe neko drugo radno mesto. On ostaje u toj jedinici, samo ne nosi oružje. To je praktično neodrživo. Ali šta god da uradite, sud donese drugačiju odluku i vrati na ponovno odlučivanje. Jednostavno, takve stvari moraju da se rešavaju.
Uopšte nemam nameru da sada mi imamo neke zahteve stranih investitora ili MMF pa da tu sada... Vi znate šta su tu teme, teme su ovakve mogućnosti, kako se, kad neko može da ode, otpremnine daju, da li se otpremnine računaju od kada se zaposlio ili od kada radi u tom preduzeću. Kada pogledate logično, u pravu su i jedni i drugi. Što bi neko plaćao otpremninu i za one koji su radili u nekom drugom preduzeću ranije?
To su te teme. Na koji način neko može da bude proglašen tehnološkim viškom ili na koji način se obavlja taj socijalni program. To je tema. Nije tema nešto posebno, spektakularno pa da kažemo da se oko toga sada lome neka velika koplja. Treba razgovarati. Slažem se da treba naći adekvatan način za vođenje rasprave.
Sadašnja situacija nije dobra, zato što je javna rasprava obustavljena, a ministar Krkobabić, odnosno potpredsednik Vlade Krkobabić mi je rekao da su obustavili javnu raspravu zato što zaista dolazi do incidenata, a to znači da u želji da se spreči donošenje tog zakona neke sindikalne grupe, ne znam, ili organizacije, ili frakcije ili celi savezi organizuju neke proteste.
S druge strane, verovatno zbog toga što su u dva ministarstva radili različite verzije, nije na dobar način vođena i priprema svega toga, pa su dva sindikata koja su reprezentativna donela odluku da ne žele više na takav način da učestvuju. Potpredsednik Vlade gospodin Vučić je takođe bio u poseti sindikatu i dogovorili smo se svi zajedno, kada sam primio sindikate, da probamo da nekako dođemo do rešenja koje neće biti konfliktno rešenje u društvu.
Politika je veština pronalaženja dogovora, a ne izazivanje konflikata. Tako da prihvatam ovo što ste rekli i trudićemo se da nađemo neko rešenje.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Jelena Travar Miljević. Izvolite.
JELENA TRAVAR MILjEVIĆ: Hvala. Postaviću pitanje premijeru, s dubokim žaljenjem što više nemamo direktni televizijski prenos, ali verujem da će građani čuti i moje pitanje i vaš odgovor.
Moje pitanje se tiče procedura za ostvarivanje prava za naknadu za trudnice i porodilje. Ono što me zaista brine jesu brojni birokratski problemi... Verujem da moje kolege možda nisu preterano zainteresovane za porodiljsko i trudničko odsustvo i nadoknadu tom prilikom, ali bih molila kolege da me puste da ostvarim svoje poslaničko pravo i postavim pitanje.
Kada govorimo o trudničkom odsustvu i nadoknadi tom prilikom, ukazala bih na brojne birokratske probleme sa kojima se susreću i trudnice, ali i sami poslodavci. Kako bi se bolje uputili svi u problem, daću jedan jednostavan primer.
Ukoliko trudnica ode pet meseci na trudničko i sam poslodavac i trudnica pet puta treba da posete šalter RFZO i u tom periodu predaju 36 dokumenata sa 43 različita lista papira. Kada je reč o porodiljama, naglasiću da situacija nije ništa bolja. Tom prilikom predaje se 86 listova papira različite dokumentacije.
Znajući da je svima nama u cilju stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta, da je svima nama u cilju rešavanje problema građana i ostvarivanje osnovnih prava, pitam – šta namerava da uradi Vlada kako bi se ove procedure pojednostavile?
Možda ovo pitanje nije preterano interesantno za sve, ali je nešto što svakako znači život i nešto sa čime se naši građani susreću. Neću da pričam o tome šta znači za poslodavce kada više puta treba da dostave jedan te isti dokument u više različitih državnih organa i institucija. Znam i verujem da za ovaj problem postoji veoma jednostavno rešenje koje ni građane ni državu ni poreske obveznike ne treba da košta nijedan dodatni dinar iz budžeta; štaviše, to rešenje treba da ostvari više novca u budžetu, veće uštede i verovatno stvaranje većeg broja radnih mesta, ali isto tako i zaštitu osnovnih ljudskih prava.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Dačić.
IVICA DAČIĆ: Nažalost, ne mogu da vam previše konkretno odgovorim na ovo pitanje zato što ne raspolažem svim tim informacijama. To takođe pripada Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Tu su i ministar zdravlja i ministar finansija.
Ono što mogu samo da kažem je to da je naš zadatak u narednim godinama, osim ovoga što govorim o političkom nebu, a to znači EU, evropske integracije, ekonomija, svakako povećanje nataliteta, odnosno prirodnog priraštaja našeg naroda i naše zemlje i svih građana uopšte. Toga naravno ne može biti bez ovoga svega o čemu ste vi malopre govorili. To znači bez povećane brige cele države i celog društva, od različitih podsticaja, beneficija pa do pojednostavljivanja procedure i svega ostaloga što ste vi spominjali.
Zamolio bih vas da to pitanje dostavite adekvatnijim ministarstvima da vam odgovore u najkonkretnijem smislu šta se može uraditi u smislu pojednostavljenja procedure. Takođe bih zamolio i ministra finansija da dok razmišlja o MMF-u i ostalim finansijskim institucijama u budžetu razmišlja i o tome kako da podstaknemo rađanje više dece u Srbiji. Ako to ne uradimo, neće nam pomoći niko živi, jer za 300 godina Srbija će doći u situaciju da izumre sama od sebe.
Četrdeset hiljada dece se godišnje manje rodi nego što ljudi umre u Srbiji. Taj trend je sve veći i veći, odnosno sve lošiji i lošiji iz decenije u deceniju. Mora se osmisliti. Ništa nije skupo, imajući u vidu cenu koju ćemo svi zbog toga platiti.
Prirodni priraštaj je pre 50 godina bio da smo imali 100.000 više rođene dece nego što je bilo umrlih. Sada imamo 40.000 manje. Ako se tako nastavi, a tih podataka ima... (Zahvaljujem, profesore. Profesor je jedan od retkih koji čita knjige, pa mu zahvaljujem.) Ovo su podaci iz Statističkog kalendara RS, iz Republičkog zavoda za statistiku. Ovo je skraćena verzija velikog pregleda koji su napravili, gde postoji velika analitika i statistika za razne oblasti, između ostalog i za pitanje prirodnog priraštaja.
Kod nas je, nažalost, kao što sam rekao, taj prirodni priraštaj minus 4,8% na hiljadu stanovnika. To je sada pitanje koje je važno reći, kada sam već dobio ove podatke, to sam rekao i misiji MMF kada su dolazili kod nas, jer postoje veliki zahtevi da se produžava broj godina potrebnih za odlazak u penziju i to je evropska tendencija, ali postoji jedan veliki disparitet u načinu i trajanju života na Zapadu i ovde u Srbiji.
Pogledajte u čemu. Prosečni vek, očekivano trajanje života muškarca npr. u Austriji je 77 godina, a u Srbiji 71 godina. Nama muškarcima je žao ali šta da radimo, očekivani život žena u Austriji je 83 godine, a u Srbiji 76 godina. Znači, očekivano je da će pet godina žene živeti duže od nas. Hoću da kažem da je kod nas nemoguće slepo prepisati pravila jer ne može neko da radi toliko dugo da (Predsednik: Vreme.) to prirodno više ne može da izdrži.
Zahvaljujem što ste uopšte pokrenuli ovu temu. U opštoj poplavi političkih tema retko ko se bavi ovim pitanjem i zato bi trebalo, ono što očekujemo da pokrene celo naše društvo na reforme, da u toku razgovora i pregovora sa EU o specifičnim temama probamo da napravimo što širu (Predsednik: Vreme.) saglasnost oko važnih tema. A tema broj jedan je svakako natalitet, odnosno demografija.
Nadam se da će ministri koji još nisu poradili na tome imati dovoljno vremena da na delu pokažu svoju opredeljenost za realizaciju ovih ciljeva.
PREDSEDNIK: Narodna poslanica Jelena Travar Miljević.
JELENA TRAVAR MILjEVIĆ: Poštovani premijeru, zahvaljujem na odgovoru.
Moram vam reći da sam politikom počela da se bavim upravo zbog ovakvih tema. Politikom sam počela da se bavim zato što dolazim iz opštine Žitište, koja je u poslednja dva kruga izgubila 15% stanovnika, a kao neko ko dolazi iz političke partije koja uglavnom nudi rešenja, predložiću jedno rešenje za sve. Ne košta budžet, ne košta poreske obveznike, a tiče se samo direktnije komunikacije državnih organa.
Druga stvar koja može da se uradi bez novca, a u cilju rešavanja ovog problema jeste izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, što je pod ingerencijom Ministarstva rada i socijalne politike. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Slobodan Samardžić.
Molim kolege da saslušaju. U dogovoru sa članovima Vlade odlučio sam da sednicu produžimo za koji minut da bi svi predstavnici političkih stranaka u opoziciji imali priliku da postave pitanje.
Izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Poštovani članovi Vlade, svoje pitanje bih postavio predsedniku Vlade.
Srbija je dobila datum. Dakle, jedna stvar koja je proslavljena po drugi put ove 2013. godine, prvi put 28. juna a sada 20. decembra, sa dosta neumerenosti i neskromnosti, sa dosta nezasnovanog slavlja, sa teškim rečima, velikim rečima da je to istorijski datum i istorijski događaj. Apsurdno je da je zaista ovo istorijska stvar za Vladu bar po tome što će u istoriji Srbije ostati upamćena upravo po tome – da uslov i zalog za ovaj datum jeste predavanje Kosova.
Predavanje Kosova nije formalni uslov EU, niti pisani uslov. To je nešto što je EU krišom i ispod žita nagoveštavala vladama Srbije još ranije, i ne ni ovoj ni prethodnoj nego i nekim ranijima, i našla uporište za takvu jednu politiku upravo u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, u onom naslovu koji govori o dobrosusedskim odnosima ona je Kosovo jednostavno priključila toj kategoriji suseda Srbije i samim tim nju uključila u obavezu da i sa Kosovom ostvaruje dobrosusedske odnose. Posle toga je ta stvar bila prevedena u normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Dakle, ovde je reč upravo o tom problemu neformalnih, nepisanih uslova za započinjanje razgovora u vezi sa pristupanjem Srbije EU. Hoću da skrenem pažnju da je na briselskom spisku tih nepisanih uslova dosta tačaka, da Kosovo nije jedina i upravo zbog toga u vezi sa time hoću da postavim pitanje.
Naime, EU nije zadovoljna ni Ustavom Srbije, nije zadovoljna položajem Vojvodine, posebno njenim ustavnim položajem. Vrlo je verovatno da će se takvo jedno nepisano pitanje uskoro postaviti pred Srbijom. Dakle, ne prilagoditi Statut Vojvodine Ustavu Srbije, nego obratno, menjati Ustav Srbije da bi se ovaj nivo autonomije, koji je ustavno protivrečan, zadržao. Potom, EU će insistirati da Srbija razvije vrlo intenzivne evroatlantske odnose, da jednog dana uđe u NATO, da zaustavi svoj ugovor o Južnom toku... (Predsednik: Vreme.)
Molim vas, gospodine predsedavajući, ja sam počeo 30 sekundi kasnije i molim da mi to nadoknadite, samo da bih postavio pitanje.
Dakle, takvih primera ima jako puno. Privilegovani položaj Hrvatske u trgovini duvanom sa Srbijom i mnogo štošta drugo. Mene ovde zapravo zanima pitanje da li Vlada Srbije, s obzirom na ove činjenice koje sam pomenuo, a to je taj spisak nepostojećih ili formalno nepisanih uslova – da li Vlada Srbije ima bilo kakvu ideju o povlačenju crte, o povlačenju crte trpeljivosti tih uslova koji zapravo teraju Srbiju da bude sve slabija, sve kraća i sve manja u svom procesu pridruživanja EU?
(Predsednik: Gospodine Samardžiću, već ste prešli četvrti minut. Da bismo dali i drugima priliku, ja vas molim, imaćete priliku u drugom obraćanju da postavite dodatna pitanja.)
Hvala.
PREDSEDNIK: Predsednik Vlade. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Ono što je sadržano u pregovaračkom okviru EU objavljeno je na sajtu našeg pregovaračkog tima. Pregovarački okvir EU nije javni dokument, ne zato što je tajna, nego zato što to dosada nije bila nikakva praksa. Na državi sa kojom se pregovara je da odluči šta će sa tim da uradi. To nije dokument na koji mi dajemo saglasnost prilikom njegovog donošenja.
Prva međuvladina konferencija je događaj na kojem EU iznosi svoj pregovarački okvir, a Srbija iznosi svoje mišljenje o onome što je sadržano u tom pregovaračkom okviru. Ovo što ste vi spominjali kao neke dodatne uslove, to uopšte nije predmet bilo kakvih razgovora u smislu daljeg uslovljavanja Srbije.
Da li će biti daljeg uslovljavanja? Biće, to ne treba da piše bilo gde. Sve su zemlje prošle kroz to. Sa druge strane, Srbija je specifična u tome što je naš glavni politički kriterijum vezan za normalizaciju odnosa sa Prištinom, dijalog sa Prištinom, i što je taj ključni politički kriterijum i dalje zadržan kroz poglavlje 35. Znači, pregovarački proces se u svakom momentu može zaustaviti ukoliko ne ide u pravcu napretka u poglavljima 23, 24. i 35. To je sve tako.
Sa druge strane, Srbija nikad nije ni obećala, ni bilo kome rekla da će promeniti svoj stav o statusnom pitanju kada je reč o KiM. Ne da mi nikad nećemo to uraditi, nego nećemo dati bilo kome drugome ohrabrenje da to može da uradi ili da treba da uradi, kao što je bilo nekih reči vezano za mesto u UN, da se Srbija navodno neće protiviti ali će reći mnogim svojim prijateljima da to ipak prođe. To nije tačno. Srbija ne menja svoj stav o statusnom pitanju, ali pitanje normalizacije života i odnosa sa Prištinom jeste nešto što nas čeka u svakodnevnom životu.
Predavanje Kosova nije bio nikakav uslov, niti posledica Briselskog sporazuma i datuma za otpočinjanje pregovora o pristupanju. A da li jeste bio i da li jeste istorijski događaj? Jeste. Zašto? Zato što kada Srbija bude ulazila u EU, uvek će se spominjati kada su započeti pregovori.
Sa druge strane, drago mi je što smo na neki način uspeli da ostvarimo one ideje za koje ste se vi zalagali pre 12, 13, 14 godina, samo što niste uspeli vi da ih ostvarite. Šta da radimo? I vi ste na bilbordima govorili o tome da je izvodljivo. Evo, jeste izvodljivo. To više nije politička laž pred svake izbore. Dobićemo viznu liberalizaciju, ući ćemo u EU. Evropa i EU danas nije samo bajka, sada će zavisiti od nas koliko ćemo brzo tome ići.
Da li je ona pravedna? Da li je ovaj svet pravedan u kojem živimo? Da li su svi događaji na ovom svetu pravedni? Pa ipak, i dalje verujemo u Boga. Prema tome, iako je nepravedna međunarodna zajednica, ne znamo u šta bismo drugo mogli da verujemo. U izolaciju, osiromašenje i dalje upropašćavanje Srbije sigurno ne. U izmišljena partnerstva negde na Istoku u koja nas niko ne zove sigurno ne. Narodu treba reći istinu. Ili će Srbija ući u Evropsku uniju ili će zaista Albanija za nju biti Zapad za deset godina.
(Predsednik: Vreme.)
Ja govorim ovoliko i ako nema prenosa. Ne govorim ovo zbog prenosa, govorim ovo da bih vas ubedio, a da li ima prenosa ili nema prenosa, to stvarno ne znam.
Izvinjavam se, predsedniče, samo još jednu rečenicu.
Zamolio sam predsednika Narodne skupštine u ime Vlade Republike Srbije da napravite izmenu, ili, ako hoćete, napravite dogovor, mi smo spremni ceo dan da odgovaramo na vaša pitanja, a ne samo popodne. Prema tome, apsolutno sam saglasan, da ne ispadne posle da neko nema pravo. Sa druge strane, niti ja mogu da odgovorim u dva ili pet minuta na neke možda veoma ozbiljne političke teme i nemamo razloga da se toga plašimo i da se toga stidimo. Ako imate prostora u vašem zgusnutom poslovniku o radu i ako imate vremena da se ceo dan posvetite Vladi Republike Srbije, mi smo tu da vam udovoljimo u toj želji. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Slobodan Samardžić.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, nema na sajtu Kancelarije niti na sajtu EU danas pregovaračkog okvira. On je još uvek tajnovit dokument.
Iz druge ruke, preko medija, saznaje se da je glavna stavka u tom okviru koji se tiče našeg interesa zapravo eksplicitan zahtev da Srbija potpiše obavezujući pravni dokument sa Kosovom. Ne znam da li je to razlog te tajnovitosti, ali po svoj prilici to je tako.
Prema tome, videćemo šta tu piše, ali je činjenica da je Srbija na dobrom putu da završi taj posao oko predaje Kosova. Upravo taj dokument jeste finale i de jure priznanje. Ako smo ih dosada defakto priznali, priznaćemo ih i de jure i to piše u tom pregovaračkom okviru, po svoj prilici.
Podsetio bih vas da je danas savetnik Guzenbauer rekao da će Srbija i Kosovo kad-tad uspostaviti normalne odnose. Vidite, on nije savetnik Austrije iako ima nemačko prezime, on je savetnik srpske vlade ili nekoga u srpskoj vladi. Takvih je, činjenica, koliko god hoćete i mi možemo voditi igru veoma dugo oko toga da li je Srbija priznala ili nije, možemo se nadgornjavati, ali to zaista nije bitno. Svi znaju da je to uslov. To je uslov koji je Vlada manje-više ostvarila, plus taj obavezujući dokument koji će jednog dana potpisati da bi napredovala u tim pregovorima.
Ali u vezi sa time, pošto je na dnevnom redu tema o drugim uslovima, koju sam započeo kada sam počeo da govorim, imam drugo pitanje za vas. Naime, ovde se maločas razvila diskusija oko Zakona o finansiranju Vojvodine, pa je ministar finansija rekao – nemoguće je zakon doneti, zato što ne postoje nadležnosti Vojvodine u zakonskom obliku.
Pitanje za Vladu glasi – zašto Vlada dosada nije napravila predlog zakona o nadležnostima Vojvodine? Pre godinu i po dana, u maju 2012. godine Ustavni sud Srbije je 22 odredbe tog postojećeg zakona poništio i Vlada je imala zadatak da napravi taj zakon. Taj zakon bi zapravo omogućio da se odmah pravi statut saglasan zakonu, pa onda i zakon o finansiranju.
Zašto to sada govorim? Zato što to jeste test za Vladu, da li će u ovom momentu napraviti taj zakon i učiniti i zakon i statut saglasnim s Ustavom ili će čekati šest meseci.
Moje podozrenje je da Vlada to ne radi zato što se boji reakcija EU, a to je poseban dokaz za ovu tezu o uslovima koji nisu pisani, koji lebde u vazduhu, koji su vama sasvim jasni. Ne radite posao koji treba da radite da biste regulisali zakonski i ustavno status Vojvodine upravo zato što vodite računa šta o tome govore i razmišljaju pojedine države članice EU, koje su za pitanje enormne autonomije Vojvodine izuzetno zainteresovane.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Moram da kažem da me niko nikad nije pitao za pitanje Vojvodine u Briselu. Prema tome, molim vas, nemojte te teorije zavere stalno da širimo. Imamo mi dovoljno naših unutrašnjih problema da bismo sada još govorili i o pitanju… Tako da, uopšte nije bila tema razgovora autonomija Vojvodine.
S druge strane, naravno da treba da se naprave ovi zakoni i mi smo napravili radnu grupu koja to treba da radi. Za sve postoji rešenje. Samo nemojmo da izmišljamo nešto što nije tačno. Znači, Ustav Srbije nije bio tema, a nije bila tema ni Vojvodina, ni NATO. Niko nikada nije spomenuo NATO.
Što se tiče Južnog toka, nismo mi glavna zemlja koja je važna za Južni tok. Južni tok ne može da prođe samo kroz Srbiju, on mora da prođe i kroz ostale zemlje EU. O tome će sigurno odlučiti mnogo veći, jači i moćniji ljudi nego što smo mi. Kao što su se dogovorili da postoji u Evropi Severni tok, tako će se dogovoriti da postoji i Južni tok, ako im je u interesu. Nažalost, mi nismo ti koji određujemo koji je njihov interes.
Ne bih dalje da odgovaram, da ne bih izazivao još neke dodatne replike, zbog vremena. Ali još jednom ponavljam, ne bežim od toga ni da budu tematske sednice Skupštine. Ne znam više po Poslovniku kako je to definisano, ali ne postoji tema od koje treba da bežimo. Zakažimo sednicu koja je posvećena tom pitanju i apsolutno sam saglasan da se oko toga razgovara. Hvala.
PREDSEDNIK: Pokušaćemo da nađemo model u skladu sa Poslovnikom i da organizujemo jednu takvu sednicu. Sešćemo da razgovaramo i da se dogovorimo šta bi najviše odgovaralo svim poslaničkim grupama. Hvala na ponudi, to je zaista korektno.
Reč ima gospodin Samardžić. Izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Vlada Srbije u današnjoj situaciji, kada joj je oduzet deo teritorije od strane EU, morala bi biti mnogo opreznija, osetljivija na nagoveštaje i znake. Razume se da oni vama to neće eksplicitno reći, niti će negde to biti zapisano. Kao što vam licemerno govore – ne morate priznati Kosovo. Bar ne sada. Je li tako? Priznaćete ga kad-tad. Eto, to je ta zmija koja nas je ujela i zbog koje treba da se bojimo guštera.
Takvih nagoveštaja imate koliko god hoćete. Navešću vam jedan za Vojvodinu. Vi kažete – nisu postavili pitanje. Znate, Izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu pohvalio je Statut Vojvodine. Rekao je da je dobro što je on donesen i što je takav kakav jeste. Tada se već znalo da statut nije u skladu sa Ustavom, zato što je DSS već krajem 2009. godine podnela Ustavnom sudu predlog za ispitivanje ustavnosti tog statuta, kao i ustavnosti zakona.
To su te opreznosti države koja je oštećena tim odnosom, teritorijalno, materijalno, moralno, kako god hoćete. Ne možete se vi ponašati kao Austrija kada je ulazila u EU 1995. godine. Nju niko nije pitao za bilo koji deo njene teritorije. O tome govorim.
Dakle, Vlada mora biti osetljiva i oprezna. Zašto? Da ne bi jednog dana tu priliku za ulazak u EU imao samo beogradski pašaluk. Mi se tako moramo ponašati, s obzirom na ono kako su se oni ponašali prema Srbiji. To je taj oprez koji je vlada Vojislava Koštunice prikazivala već od 2004. do 2008. godine. Tu je bilo nešto što je rukovodilo tu vladu, bez obzira na to koliko usko sarađivala sa Briselom. Danas je sve raspevano društvo koje veselo ulazi u EU, a ko će ući, kad će ući, koliko će to koštati, to uopšte nije bitno.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
ZVONIMIR STEVIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, obraćam vam se kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije. Mi Srbi sa Kosova i Metohije sa posebnom pažnjom, zebnjom i tenzijama pratili smo i pratimo proces pregovora o Kosovu i Metohiji. Za nas je to sudbonosno i životno pitanje.
Ovom prilikom Srbi sa Kosova i Metohije daju punu podršku državnom rukovodstvu zbog jedinstva, političkog konsenzusa i istorijske odgovornosti u borbi koju vode za očuvanje nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda na KiM. Da je to tako, pokazali su lokalni izbori na Kosovu i Metohiji. Srpski narod je prvi put organizovano i jedinstveno izabrao svoje predstavnike i dao punu podršku Vladi Republike Srbije i državnom rukovodstvu. Zato je dobijanje datuma za početak pregovora u interesu svih građana države Srbije.
Gospodine predsedniče Vlade, vama i prvom potpredsedniku Vlade dajemo posebnu podršku, jer smo sigurni u vas i ubeđeni da ćete zaštititi državne i nacionalne interese, a ne uskopolitičke ili lične interese. Svesni smo nepobitne činjenice da pitanje Kosova i Metohije nije samo jučerašnje, nije ni današnje, već je i sutrašnje i tiče se svih građana države Srbije. To je proces koji će trajati.
Neumoljivi su argumenti da je pitanje Kosova i Metohije teško, složeno i da pregovori nisu bili nimalo laki i jednostavni, da je ceo državni vrh izložen brojnim pritiscima sa različitih strana i na različite načine. Uprkos svemu tome uspeli ste da dobijete datum za pregovore, što dosadašnje vlade nisu uspele. Zato smo mi Srbi sa Kosova i Metohije u potpunosti svesni situacije u kojoj smo se našli, u kakvom se političkom, ekonomskom i svakom drugom stanju nalazimo.
Ne možemo da kažemo da je savršeno, da je idealno, da je dobro, ali vašom mudrošću i pronicljivošću izabrali ste nužno i ono što je realno u datom trenutku. Zato je dobijanje datuma za pregovore veliki rezultat, kom su doprinos dali i Srbi sa Kosova i Metohije. Da budem odmah precizan, najveće dostignuće Briselskog sporazuma je formiranje zajednice srpskih opština. Briselskim sporazumom predviđeno je da zajednica srpskih opština ima potpunu kontrolu nad urbanizmom, planiranjem, ekonomskim razvojem, zdravstvom i školstvom. Zato je i te kako bio važan izlazak Srba na lokalne izbore. Time je obezbeđeno da Srbi odlučuju sami o svojoj sudbini.
Od tih ovlašćenja i sastava ljudi koji će činiti zajednicu srpskih opština možemo napraviti veoma ozbiljnu instituciju koja će brinuti o najvažnijim elementima svakog Srbina na Kosovu i Metohiji, koji treba da nam pruži pravosudnu i bezbednosnu nezavisnost, sposobnost da samostalno vodimo i uređujemo svoj život, počev od gradnji kuća, do sopstvene bezbednosti, školskog sistema i lečenja.
Moja pitanja su sledeća.
(Predsednik: Vreme.)
Moje prvo pitanje glasi – kada se očekuje formiranje zajednice srpskih opština?
Pod dva – kako će se obezbediti efikasno funkcionisanje zajednice srpskih opština i koordinacija institucija na različitim relacijama, a pre svega na samom Kosmetu, zatim između zajednice srpskih opština i naših vlasti u Beogradu i između zajednice srpskih opština i privremenih vlasti u Prištini?
Pod tri – kako će biti obezbeđena transparentnost finansiranja zajednice srpskih opština?
(Predsednik: Vreme.)
Samo još jednu rečenicu.
Sasvim na kraju, veoma cenimo sve što ste dosada učinili u pregovorima i želimo vam uspeh u cilju očuvanja nacionalnih i državnih interesa Srbije. Svakodnevna neposredna komunikacija predstavnika Vlade sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije, kao i odlazak prvog potpredsednika Vlade za Božić na Kosovo i Metohiju su podrška našem trajanju, opstanku i bitisanju na Kosovu i Metohiji. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade Ivica Dačić.
IVICA DAČIĆ: Želim i ja da zahvalim Srbima sa Kosova i Metohije, koji su veoma zaslužni za pozitivnu odluku Evropskog saveta vezano za otpočinjanje pregovora o pristupanju Srbije EU. Da nije bilo njihovog razumevanja te naše intencije da je ovim putem važno sada ići ka odbrani naših nacionalnih i državnih interesa, sigurno da ta odluka ne bi bila pozitivna.
Budite ubeđeni da ćemo mi i dalje nastaviti da vodimo računa o nama, o Srbiji, o srpskom narodu i svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji birajući najbolji mogući način za zaštitu njihovih interesa. U tom smislu je zajednica srpskih opština i izabrane skupštine opština jesu jedini legalni i, mogao bih reći, prvi legitimni, legalni organi neke vlasti Srba na KiM posle oružane intervencije 1999. godine.
Mi ćemo nastaviti pregovore i dijalog u tom smislu. Moramo da se izborimo za dobar statut za zajednicu srpskih opština i nadam se da će to biti dobar način za supstituisanje institucija Srbije kroz institucije zajednice srpskih opština.
Zahvaljujem na ovom komentaru i želim da obećam u ime Vlade da će naš pregovarački tim i dalje u svom sastavu imati pre svega ljude koji dolaze i sa Kosova i Metohije. Hvala.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Borislav Stefanović.
BORISLAV STEFANOVIĆ: Mislim da je, gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, i pored svega što smo danas čuli, a čuli smo svašta, bilo možda i previše smeha u nekim momentima. Vama sam to, gospodine predsedniče, i rekao. Samo par opservacija u tom smislu. Mislim da je država mnogo važnija od gega i mislim da pre svega kada gleda auditorijum, uključujući predstavnike ambasade koji su i te kako zainteresovani za taj ishod, poslednje što žele da vide je maltene cirkuska predstava ovde, zato što to govori loše o nama kao Srbiji. Priča o hoklicama i ostale su vrlo štetne.
Inače, moram da kažem, evo tu je ministarka Mihajlović i drago mi je da je ovde, imali smo svi raznih neslaganja u prošlosti i vezano za energetski sporazum i za NIS, vidim da i dalje postoje veliki problemi i sa Srbijagasom, ali je činjenica da je prethodna vlada i ona pre nje, i ona pre nje, ovoj vladi ostavila nešto što im je omogućilo da u Šajkašu zavarite cevi. Gospodine Dačiću, vi ste nama ostavili Haški tribunal, pa smo morali da varimo nešto drugo.
Inače, danas smo, da vratimo temu na ono što građane najviše zanima, to je njihov ruinirani životni standard i ekonomija koja je u jako lošem stanju, imali najavu od deset milijardi evra investicija. Pitam vas – u kom obimu mislite da ćemo do kraja godine (koliko je to dana? – pet-šest dana) da dostignemo ovih deset milijardi koje su obećane?
Imamo posao sa Emiratima. Pitam vas kao predsednika Vlade zašto Vlada uporno odbija da objavi ugovor sa Etihadom koji mi tražimo, bezuspešno, pismenim putem, obraćajući se gospodinu Šabiću, a sada i sudu. Zato što vaša Vlada ne želi da objavi taj ugovor? Da li uopšte postoji taj ugovor? Ako postoji, red bio da javnost vidi šta unutra piše. Ne smatram da ima nešto loše, samo mislim da je red da građani Srbije, ne DS nego građani, vide šta tu ima.
Inače, nijedna nova investicija nije došla u Srbiju, od najavljenih investicija iz Arapskih Emirata, sem hotela na Kopaoniku. Kada će doći Al Dahra, u kom iznosu, šta je od toga investicija, a šta je kredit? Koliki je kredit i pod kojim uslovima? Kada će srpski seljaci videti te sisteme za navodnjavanje i šta će biti sa najavljene dve ili tri milijarde dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mubadalom i ostalim stvarima koje su se dešavale?
Da li ćemo moći da čujemo konkretno za svaku od spornih privatizacija šta je bilo sporno u njoj? Ime i prezime krivaca za pogrešne privatizacije, bez obzira iz kojih su partija? Da li će to imati reperkusije – evo vas pitam, gospođo Mihajlović, pošto ste prisutni u ime najjače stranke – na položaj određenih vaših članova, recimo, gospodina ministra Mirovića i gospođu Maju Gojković? Da li će se ispuniti obećanje gospodina Vučića da će uskoro jedan član SNS iz predsedništva biti uhapšen?
Dakle, zaista očekujem da pokušate da nam date odgovor, da čujemo ko je taj izdajnik na koga ste mislili, gospođo Mihajlović, koji je to ministar koji radi protiv države Srbije. Sad je dobra prilika da nam kažete. Da pokušam da čujem od premijera koje su to mere koje će zaustaviti šest stotina nezaposlenih dnevno u Srbiji i kako mislite da bez razvoja zaposlite ovu zemlju.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Kao predstavnik najjače stranke, kao što ste rekli, i sve ono što je predsednik naše stranke rekao i sve ono što smo obećavali, mi to i ispunjavamo.
Ako govorimo o 24 sporne privatizacije, mislim da ste bili prisutni, ako niste, pretpostavljam da su vam vaše kolege rekle. Dakle, do nedelje će biti sve informacije u javnosti. Kao što to obično biva i kao što to Aleksandar Vučić radi, biće otvorena konferencija za novinare gde će javnost Srbije saznati sve šta se dešavalo u 24 sporne privatizacije i koje predistražne radnje su urađene. Pretpostavljam da ste vi to čuli. Odnosi se i na sve ostalo što ova vlada radi.
Ne volim da se vraćam na prethodni period, pre formiranja ove vlade. Mi se maksimalno trudimo da zemlju koju smo zatekli u teškoj ekonomskoj i socijalnoj krizi iz tih problema izvučemo. Pored političkih iskoraka, i hrabrosti, koje je ova vlada napravila, a što nijedna prethodna nije mogla, smela ili kako god, ova vlada je uradila.
Sada su pred nama ozbiljni ekonomski rezovi koje moramo da učinimo. Nije problem Srbijagasa nastao juče ili za godinu dana, on je nastajao godinama. Nije problem EPS-a nastao juče ili za godinu, godinu i po dana, nastao je prethodnih deset godina. Nisu problemi preduzeća u restrukturiranju nastali prethodnih godinu i po dana, nego su nastajali godinama, i mi smo zemlja koja ima, nažalost, preduzeća u restrukturiranju sve ove godine.
Znači, pred ovu vladu je došlo mnogo problema, ali kao što smo rešavali probleme tokom 2013. godine, verujem da će ova 2014. godina zaista da bude reformska godina.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Stefanović. Izvolite.
BORISLAV STEFANOVIĆ: Hvala. Gospođo ministarka, naravno da smo čuli najavu za 24 privatizacije. Nemojte mi zameriti, kao ni građanima Srbije, što ću podeliti s vama jedan opšti utisak u Srbiji, da nažalost od vaše vlade samo najave slušamo. Tako da moja skepsa nije prirodna, ona je prosto iskustveno sazdana znajući da gospodin Vučić, da je ovde, on bi rekao – ako ne do Nove godine, na Novu godinu ćemo reći šta ćemo dalje.
Mi smo čuli da su istrage završene, a ja vas pitam – da li istrage obuhvataju izvesnog gospodina Milana Lukića kome ste dali funkciju u nečemu što se zove veće za javna preduzeća ili tako nešto i koji je jedan od glavnooptuženih u privatizaciji broj 14 firma Kanjiža?
Pitao sam vas za dva konkretna primera iz vaše stranke i niste mi odgovorili. Niste odgovorili ko je izdajnik u Vladi. Niste mi odgovorili, uporno izbegavate da kažete, a mislim da je važno, ko je ministar koji je nameštao posao svom prijatelju. Mislim da bi javnost to trebalo da čuje.
Dakle, to je ono što nikako da čujemo odgovor. Imaćemo zaduženja od preko 11,5 milijardi evra do kraja sledeće godine. To je ono što je vaša vlada uradila. Imamo 600 novonezaposlenih dnevno, gospođo ministarka. Znam da je vaš odgovor na pristojan način, na umeren način, ali vaš odgovor je uvek isti – to je sve rađeno godinama, to ste vi krivi, to su ovi pre vas... To ljude ne zanima. Nas zanima, ne nas, građane, koji je vaš rezultat.
Vi ste obećali smanjenje struje za 20%. Da li se smanjila cena struje? Rekli ste da ste sva obećanja ispunili. Nemate onu kancelariju za brze odgovore. Imate kancelariju za brzo zatvaranje medija po Srbiji. Imate kancelariju za uništavanje medijskih sloboda. Imate kancelariju za jedno mišljenje u Srbiji. To je ono što ste, čini mi se, uspeli do kraja da sprovedete.
Dakle, dugovi – za šta će biti upotrebljeni? Kako ćete konkretno otvoriti jednu fabriku u ovoj zemlji, a ne samo pokušajima da dovedete investitore, očigledno vam ne ide, jer je to oko 300 miliona? Šta ćete uraditi na kraju sa Srbijagasom? Šta ćete uraditi sa cenom struje? Šta ćete uraditi sa 30 do 50 hiljada stranačkih vojnika koje ste nagurali u javna preduzeća? I onda donesete zakon pa preko noći u Novom Sadu ih zaposlite. Je l' vi znate da u novosadskim javnim preduzećima rade savetnici savetnika? Da li je to normalno i da li to postoji u jednoj državi? Završavam.
Da li postoji i u jednoj državi, gospodine premijeru, da kada vi kažete jednu rečenicu, gospodin Vučić mora odmah da kaže pet? Kada on kaže šestu rečenicu, vi morate sedam rečenica i utrkujete se ovde svaki dan i građani Srbije gledaju u vas čekajući da se desi ne znam šta.
U međuvremenu, u zemlji je sve manje slobode, a sve više nasilja. Znate i sami šta se dešava po ulicama i šta je s policijom. (Predsednik: Vreme.) Mislim da je red na te stvari ovde da se odgovori, a ne da se ljudi ovde smeju i zabavljaju. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Kad vas slušam, prosto se pitam da li živim u Srbiji.
Da krenemo prvo sa tim partijskim zapošljavanjem. Da li treba da kažem da je za vreme vašeg direktora, direktora iz DS, EPS zaposlila, ja sam to rekla na jednoj od sednica, upravo ovde smo razgovarali sa poslanicima, 3.800 članova? Dakle, direktor Marković mislim da je bio prethodni generalni direktor EPS-a.
Da li treba vas da pitam iz DS-a, koji ste vodili Adu Ciganliju, preduzeće koje ima manje od 30 ljudi koji su stalno zaposleni – znate li koliko smo ugovora o delu zatekli? Zatekli smo 95 ugovora. Znate ko ih je zaposlio? Direktor Ade. Znate čiji je on? Iz DS-a je.
Sada ste rekli 10 ili 20 hiljada... koliko ste rekli da je navodno SNS zaposlila po javnim preduzećima... Nije tačno. Za vreme ove Vlade donet je Zakon o javnim preduzećima. U tom zakonu o javnim preduzećima propisano je postojanje nadzornog odbora, ali isto tako i konkursa za direktore javnih preduzeća. Ako se neko za to zalaže, onda se SNS za to zalaže. Ako neko vodi računa šta ti ljudi rade, onda mi to radimo. Ako neko kontroliše kako se stvari obavljaju u javnim preduzećima, onda svakako to mi radimo. Ne mogu da razumem da uopšte ovde takve stvari govorite.
Drugo, bili ste pomenuli Emirate, ugovore... Sve što se uradi, bar ova vlada je to pokazala, jeste dostupno javnosti.
Još jedna stvar, ako smo govorili o navodnjavanju, o poljoprivredi, sto miliona dolara, koliko sam ja danas čula od prvog potpredsednika Vlade, već se podelilo i idemo dalje. Prema tome, ne možete da govorite da se ništa nije uradilo.
Ne znam ko je tačno rekao za 10 milijardi evra investicija, ali ću vam reći da je potpisan ugovor za Kostolac, za 300 megavata. To treba da se gradi 2014. godine. Isto tako, zašto za vreme vaše vladavine nije bio neki javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana, zašto vaša vlada nije raspisala te javne pozive da ljudi lepo dođu i da se jave, da na taj način dobiju svoje lokacije, a ne da to dogovaraju unutar Vlade između ministara itd.?
Oko te preglednosti i transparentnosti ne bih se baš složila sa vama da ste potpuno u pravu. Oko toga da ništa nije urađeno i da je samo u najavama, tu tek niste u pravu. Oko 180 optužnica, koliko smo čuli, podignuto je u prethodnih godinu i po dana (verovatno i više, jer ovo je podatak od pre nekoliko meseci) i ne možete da govorite da se ništa nije uradilo. Za vreme vaše vlade, koliko znam, dve ili tri istrage su samo vođene. Niste imali nikakav sistem za borbu protiv kriminala i korupcije, niste imali ni strategiju, niste se bavili time, nije vas to zanimalo, zato što to nije odgovaralo ni vašoj stranci ni vašim ljudima.
Nekako mi se čini da sve to što govorite više govorite ovde da biste objašnjavali, dobili neki poen, nego istinski, sa činjenicama. Pokažite mi činjenice. Gde je tih 20.000 ljudi koje je SNS zaposlila? A kažem vam činjenicu za Adu Ciganliju, 95 ugovora o delu, a manje od 30 stalno zaposlenih. I tako u svakom preduzeću. To ste radili u prethodnom periodu. Prema tome, ta partijska preduzeća smo mi nasledili upravo od vas, a neće više biti partijska.
PREDSEDNIK: Gospodine Dačiću, izvolite.
IVICA DAČIĆ: Da kažem pre nego što zaključi gospodin Stefanović, mislim da je veoma teško raspravljati na ovakav način, paušalno, bez objektivnih podataka, statistike, kriterijuma o kojima govorite, jer sada ispada da treba da polemišemo o svakoj temi koju vi iznesete – kolike su investicije, kolika je stopa... Svako bi od nas ovde mogao da nađe i kontraargumente i da meri koliko je to bilo u određenom periodu unazad.
Svi mi znamo da je situacija u kojoj se Srbija nalazi teška u ekonomskom, političkom, geostrateškom i svakom drugom smislu, i svi mi znamo, sa druge strane, da su postignuti rezultati vidljivi. Možemo se mi sporiti gde su oni vidljivi. Vidljivi su, pre svega, u pozicioniranju naše zemlje i njenom položaju trenutno u međunarodnoj zajednici.
Da li će i kada će biti zaustavljen rast nezaposlenosti? On sada već jeste zaustavljen, ali podsetiću da je za ovih pet godina od vremena izbijanja ekonomske krize skoro 300.000 ljudi ostalo bez posla (ne okruglo trista, ali gotovo trista hiljada ljudi). Takođe, da je spoljni dug u tom periodu takođe porastao, sa 29% na 59% ili 60%, a neki kažu možda i 62% BDP.
Konsenzus postoji o tome da ne treba dalje da se zadužujemo, ali nije to jednostavno i lako, morate da obezbedite novac za pokrivanje deficita i za one investicione kredite za koje smo procenili da moraju da se rade. Ministarka je spomenula jedan od takvih, kao što je projekat „Kostolac“, koji je vredan 700 miliona dolara, ova druga faza, pa imate auto-put Ljig–Obrenovac, koji je sada startovao. Ne može da funkcioniše privreda i država bez određenog investicionog zaduživanja.
Da li je i ko je više kriv, to je sada već stvar političke rasprave. Ono što sigurno nije intencija ove vlade, to je da sprečava tu raspravu. U ovoj zemlji je svako slobodan da iznese svoje mišljenje. Svaku temu možemo da raspravimo, o svakoj temi možemo da iznosimo argumente statistike i da predlažemo rešenja.
Ono što mogu da kažem, ne postoji nikakva tajna oko nekih ugovora o kojima ste vi govorili. Ugovor sa Etihadom ne znam da li je tajna ili nije, zato što to nikada nije postavljeno na takav način, na sednici Vlade, jer nije računato da bude tajna. Možda je kao i sa Gaspromom, neki delovi tog ugovora mogu da budu tajna, ali imajući u vidu da ste vi pokrenuli čitav niz pitanja, gospodine Stefanoviću, verovatno ste ih pokrenuli uopšte i ne tražeći bilo kakav odgovor.
Predlažem i molim službu da se ono što je rekao gospodin Stefanović dostavi nadležnim ministarstvima i da mu se dostavi odgovor na ovo što je on govorio. Sve drugo je, mogu da kažem, politika, propaganda, demagogija – ne vaša ili moja, ili bilo čija, nego svih nas – a podaci su podaci.
Mislim da nije dobro da sami o sebi govorimo loše, ni vlast o opoziciji ni opozicija o vlasti, naročito ako se upotrebljavaju tako teške reči. Ja bih zato i molio da, ako imate ovakve konkretne teme za razgovor... Već sam zamolio predsednika Parlamenta, apsolutno smo spremni da o svakoj temi razgovaramo, kao što smo razgovarali i o Kosovu, kao što smo razgovarali i o Briselskom sporazumu, ne postoji tema zbog koje mi ne bismo hteli da zakažemo sednicu, a ne mora ni da bude sednica Parlamenta. Ja prihvatam. To sam govorio i prošli put. Čedomir Jovanović je meni poslao jedno pismo, gde je tražio da razgovaramo sa svim strankama o ključnim temama. Nemamo ništa protiv.
Jedino ne mogu da prihvatim ono što je netačno, a to je da Vlada, ova vlada Srbije, bez obzira da li mislite na mene ili na gospodina Vučića, potpuno je svejedno... Ne mogu ja sada da kažem ja sam radostan jer ne mislite možda na mene nego na njega, ili da on kaže sada ne mislite na mene nego mislite na njega. Mi smo zajedno u ovoj vladi i zajedno smo ostvarili, mislim, veoma značajan rezultat za Srbiju, a to je da se o Srbiji danas lepo govori na mestima gde se odlučuje u svetu.
Naš sledeći cilj jeste da o Srbiji lepo govorimo i mi ovde u Srbiji. Ja vas zaista pozivam da to i radimo. Gospodin predsednik je produžio, ja nisam insistirao da današnja sednica bude produžena, nego sam mu rekao da smo mi spremni da dolazimo kad god vi mislite da treba, ali imajući u vidu da će i gospodin Stefanović da ponovo nastavlja dalje, ja neću više da reagujem. Tu ima još, mislim da je i gospodin Šormaz na redu i da polako završavamo. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Ministar Ilić.
VELIMIR ILIĆ: Gospodo narodni poslanici, meni jako smeta kao ministru u ovoj vladi kada prva reč koja se izgovori kaže ništa se nije uradilo. Ja kao ministar građevinarstva i urbanizma u 2013. godini potpisao sam građevinskih dozvola koje su kompletno finansijski zatvorene, sto posto zatvorene, za tri milijarde evra.
Prema tome, gospodo možete doći u Vladu i videti projekat po projekat šta je uzeto. Samo na jednom projektu u opštini Milanovac i Ljig zaposleno je 2.000 ljudi na izgradnji koridora. Evo sada će biti 3.000 ljudi na ovoj drugoj deonici.
Nemojte, molim vas, da nije ništa urađeno. Evo dođite, pogledajte, tri milijarde evra, sto posto finansijski zatvoreno. Nisu to krediti, to su raznorazna ulaganja i na drugi način i zajednička PPP itd.
PREDSEDNIK: Gospodin Stefanović.
BORISLAV STEFANOVIĆ: Hvala, gospodine predsedniče Skupštine, što ste nam omogućili više vremena, kao poslanicima, da postavljamo pitanja.
Moram da kažem, gospodine Dačiću, ministarka kada govori o kočenju, ona priča o vama. Ona ne priča URS. Ona javno priča o SPS. Dakle, taj problem ne izmišlja opozicija. Nismo mi rekli da postoji ministar u Vladi koji radi protiv Srbije i koji namešta priki svom poslove. To je rekla ministarka koja sedi na metar od vas. I ne želi da odgovori i dalje. Zamislite to.
Inače, za vreme naše vlade za 10% je smanjen broj zaposlenih u javnih preduzećima. Mi smo prva vlada u Srbiji koja je moratorijum uvela na tako nešto. Vi ste, nažalost, loši ponavljači. Inače, poslovi koje ste spominjali za Adu Ciganliju su sezonski poslovi. Vi znate razliku između toga? Znate. Pa kažite. Evo, ako je tu ministar poljoprivrede, možda da vam on objasni šta su sezonski poslovi.
Pitate za direktore. Zašto niste imenovali direktore? Zašto na vašoj centralnoj otadžbinskoj upravi vi raspravljate o direktorima? Zašto? Ne vi lično. Ja znam da ste vi devijacija. Ali zašto vaša stranka raspravlja o direktorima javnih preduzeća, umesto da poštujete zakon kojim se dičite, izaberete te direktore? Pa gde su vam direktori na konkursu? Ne poštujete svoje zakone, gospodo.
Mislim da u novinama i na predsedništvu SNS se u ovoj zemlji, nažalost, naravno, kada predsednik vaše stranke donese odluku, donose sve ključne odluke o ovoj državi. Vi se time ponosite. U Evropi se svako toga stidi kome je stalo do demokratije i slobode. I vi, iako mislite kako meni sada dobacuju sa ove strane: „ne znaju oni šta je to“, pa znam ja da biste vi nas naučili šta je to. Ali malo ćete teže to da uradite i taj orah nećete slomiti, gospodo. To je to. Nije vam ovo „Beli izvor“, gospodine Babiću. Nije vam ovo „Beli izvor“ da dobacujete. Znate, više je novinara ispred vaše centrale nego ispred Vlade.
Gospodine Dačiću, mislim da nijednu ružnu reč niste čuli, nijednu tešku reč niste čuli i mislim da objektivno treba vi, kao predsednik Vlade, iako znam da već jeste, da se zabrinete. Da se zabrinete šta se dešava sa ovom državom i šta se dešava sa ovom vladom i kako mislite da izađete iz ove krize koje prave ljudi koji sede pored vas.
PREDSEDNIK: Gospodine Šormaz, izvolite.
DRAGAN ŠORMAZ: Uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine, predsedniče Vlade, gospodine Dačiću, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da se izvinim zbog lošeg tona, ali navijao sam za naše rukometašice onog dana i otada me nekako drži grlo.
Želim da postavim dva pitanja u ova tri minuta (pošto vidim da su neki nervozni, da ubrzamo rad) uvaženom ministru odbrane, gospodinu Rodiću.
Prvo želim da kažem nešto, da treba svi mi ovde da se zapitamo, posle onoga što smo doživeli 90-ih, šta nas u stvari više košta – da li nas više košta ulaganje u odbranu ili neulaganje u odbranu? Ja sam uvek bio pristalica toga da treba da se ulaže u odbranu, u Vojsku Republike Srbije, u naš odbrambeni sistem više nego što to sad radimo.
Čak sam to i kao poslanik činio amandmanima u pokušajima da se ispravi taj balans i smatram da to treba i u narednom periodu da radimo. Jer kad su naši građani bezbedni, onda mogu i da vode računa o svojim porodicama, o svom radnom mestu i normalno da vode svoj život.
Važnost ulaganja u Vojsku Srbije je zbog toga nemerljiva, kao i važnost ulaganja u namensku industriju kao privrednu granu u Srbiji.
Takođe je bitna međunarodna saradnja. Ja mislim da su nas devedesete takođe naučile da izolacija nije dobra. Mene čude baš neki koji stalno sada govore o tome kako je Srbija sama sebi dovoljna, a u stvari treba da radimo i u okviru UN, u okviru jednog dana EU a sada da sarađujemo sa EU, NATO-om, da razvijamo bilateralne odnose, da razvijamo parlamentarnu demokratiju, parlamentarnu diplomatiju.
Zbog toga postavljam dva pitanja, zato što znam da će ministar to razjasniti, zbog nekih pitanja koja su se u javnosti pojavila.
Šta za Republiku Srbiju i Ministarstvo odbrane znači potpisivanje sporazuma sa Evropskom odbrambenom agencijom? Drugo pitanje – zašto Ministarstvo od sledeće godine povećava broj vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka? Toliko od mene.
PREDSEDNIK: Morate se prijaviti, ministre.
NEBOJŠA RODIĆ: Prvo da kažem, u petak, 13. decembra u Briselu smo potpisali administrativni ugovor o saradnji Ministarstva odbrane i Evropske odbrambene agencije. Prvi potpredsednik Saveta EU, koji je i visoki predstavnik za spoljnu politiku ali i politiku bezbednosti je gospođa Ešton.
Reč je o jednom dokumentu koji je finalizovan posle aktivnosti koja je početa u aprilu 2011. godine. To je jedan projekat koji je, na moje insistiranje, trebalo da se završi do kraja 2013. godine, iz prostog razloga što Evropska odbrambena agencija od januara 2014. godine ima drugačiju organizaciju i drugačiju strukturu.
Vlada Srbije je prihvatila ovakvo obrazloženje i mi smo od oktobra čekali samo da se administrativno utvrdi trenutak kada će se sam čin potpisivanja i definisanja odnosa koji postoje između Ministarstva odbrane i Evropske odbrambene agencije na taj način regulisati.
Treba znati da Evropska odbrambena agencija predstavlja asocijaciju zemalja EU, izuzimajući Kraljevinu Dansku, jedino ona nije tu. Ono što je jako važno, gospodine poslaniče, što ste vi pitali, ove 2013. godine u EU je prometnuto 180 milijardi evra u odbrambenom sektoru, 180 milijardi. Od toga je 60% otišlo za isplatu zarada i održavanje nivoa borbene gotovosti, a 40% je otišlo u odbrambenu industriju. To su ogromne pare i Srbija jednostavno nije mogla da ostane izvan toga što je Evropa započela da radi 2004. godine.
Mi smo se sada implementirali u ceo ovaj proces i možemo da imamo određene benefite, koje sam ja na sastanku prošle subote sa svim direktorima namenskih preduzeća iz Srbije istakao – jeftinije ćemo moći da kupimo ono što nam treba za vojsku, ali ćemo moći i skuplje da prodamo ono što naša namenska industrija radi. Moram reći da nije dovoljno prisutno određenje da mi i danas izvozimo u EU naše proizvode namenske industrije. Belgija je jedan od ozbiljnih kupaca naših proizvoda i obično se misli da to odlazi na neke konfliktne prostore i konfliktne zone, a u stvari veliki deo kupaca upravo potiče iz EU.
Šta ćemo dobiti? Razvoj odbrambenih sposobnosti u oblasti upravljanja krizom – to je suština, upravljanje krizom – jer prvi potpredsednik Saveta EU jednom godišnje, pošto je ona odgovorna i direktor Evropske odbrambene agencije podnosi izveštaj, ona ukazuje na poslove koji se u upravljanju krizom u okviru Evrope moraju činiti: širenje i unapređenje saradnje u oblasti naoružanja, jačanje evropske odbrambene tehnološke industrijske osnovice i formiranje evropskog tržišta vojne opreme (evropskog tržišta, na tome insistiram) i razvoj evropskog istraživanja i tehnologije.
Za par dana Evropska odbrambena agencija će imati tri operativne direkcije – planiranje i podrška, sposobnost naoružanja i tehnologija, evropska sinergija i inovacije.
Mi ćemo biti u prilici da ovde u Srbiji ugostimo gospođu Klod Frans Arno, koja je izvršni direktor Evropske odbrambene agencije. Ona će negde tokom februara doći kod nas. Mislim da imamo benefit da je to jedan od poslova koji je prethodna administracija i u Ministarstvu odbrane započela sa dobrim konekcijama i interesom koji je pre svega u funkciji vojske, odnosno naše namenske industrije. Od toga treba da proizađe određena korist, za koju smatram da će već u drugoj polovini naredne godine biti izvesna.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, ova skupština je nekako pre tri godine, mislim negde oko 15. decembra 2010. godine, donela odluku kojom je privremeno obustavljeno služenje vojnog roka. Ona je počela da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, i tada je vojna obaveza regulisana isključivo na principu dobrovoljnosti, s čime smo se istog trenutka suočili. Već te 2011. godine sistem je mogao da primi oko 500 ljudi, a mi smo u prvom roku, koji je bio u martu 2011. godine, imali skoro duplo, da bi se u septembru dogodilo da imamo tri puta više. Imali smo prijavljenih 1.514, a 517 smo mogli zaposliti.
Šta nam je intencija? Da sledeće godine umesto 1.000 imamo 1.800. Zašto? To je najjeftiniji način da dođemo do profesionalnih pripadnika Vojske. To rade zemlje u okruženju. Smatramo da je to put koji nam donosi uštedu u obuci profesionalnih pripadnika Vojske.
Ono što vas molim, tu je i ministar prosvete, ja sam njemu rekao, izvanredna su iskustva, s obzirom na reformu i obrazovanje u vojsci koje su zemlje zapadne Evrope primenile u srednjem obrazovanju. Imamo Holandiju, koja je ceo sistem svoje vojske obezbedila na način da se u redovnom ciklusu srednjeg obrazovanja pojavljuju odeljenja koja se namenski formiraju za potrebe kraljevske vojske. Inače, ovog trenutka veliki broj vrlo bogatih zemalja u Evropi ima profesionalno služenje vojske, što je prosto neverovatno, i Norveška, i Danska, Finska, Švajcarska, Austrija, Grčka. To su bogate zemlje, ali su i dalje zadržale profesionalni...
PREDSEDNIK: Poštovani ministre, hvala na iscrpnom odgovoru, ali vreme nam je isteklo.
Pošto više niko ne želi da postavi poslaničko pitanje, odnosno isteklo je vreme, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja i zahvaljujem članovima Vlade na učešću.