Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici dr Muamer Zukorlić, Marijan Rističević, Arpad Fremond, Đorđe Vukadinović i Vojislav Vujić.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar finansija Siniša Mali, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

28/1 TĐ/LŽ 16.05 -16.15

(Posle pauze.)

PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu u 16.00 do 19.00 sati, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja: izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta; posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite, kolega.
MUAMER ZUKORLIĆ: Hvala lepo.
Poštovani prisutni, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, moje ključno pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala na području Sandžaka.
Naime, poznato je da su na tom polju ostvareni veoma značajni rezultati na području Beograda, kao i na području raznih drugih centara gde smo ranije imali organizovane kriminalne grupe. Međutim, na području Sandžaka, uz do sada manje intervencije ili delovanja, i dalje imamo veoma uticajne kriminalne grupe koje, nažalost, odolevaju svim opšte poznatim načelnim intervencijama i akcijama.
Imamo jako puno primera o kojima ste mogli čitati u medijima. Slučaj Tutina, najsvežiji jeste da smo imali zapaljen automobil direktora staračkog doma, gospodina Đondića, istina, i brzu reakciju resornog ministra koji je odmah, nakon nekoliko dana, posetio Tutin, dao podršku. Dešava se, dakle, nešto što je nezamislivo za 21. stoleće, za jednu modernu i savremenu državu.
Dakle, drugi put se diže u zrak automobil jednog direktora jedne ustanove koja, po svojoj prirodi, ne predstavlja neku važnu ustanovu neke velike vlasti, ali zapravo predstavlja jedinu ustanovu koja nije u rukama vladajuće oligarhije SDA Sulejmana Ugljanina, koja taj grad, kao i grad Sjenicu, drži decenijama kao nekog svog taoca, dakle, svojevrsnu zonu sumraka.
Dakle, nije samo to problem. Imamo još veći problem, a to su nagomilane krivične prijave protiv vlastodržaca u opštini, koji u debeloj sprezi sa određenim korumpiranim tužiocima i korumpiranim sudijama uspevaju da sve to zataškaju, da zadrže od daljeg procesuiranja.

28/2 TĐ/LŽ


Prema tome, ovo je pitanje toliko važno i krupno da ga ne možemo ostaviti ni samo lokalnoj policiji, ni samo jednom ministarstvu. Ovde je neophodno podići sve nadležne državne organe koji imaju veze sa ovom tematikom, jer se bojim da nam stvari izmiču kontroli i da možemo doći do određene tačke gde se, nakon toga, neće moći ozbiljnije reagovati.
Pogotovo ukazujem na činjenicu da se radi o gradovima, područjima i opštinama gde imamo pograničnu liniju sa Crnom Gorom, sa BiH. Imamo, dakle, tu sve to što se dešava sa Kosovom i gde, zapravo, sve te nekako neuralgične tačke kriminalci najbolje koriste i zato bih voleo da čujem odgovore – kakav nam je plan da krenemo u obračun sa organizovanim kriminalom na području Sandžaka? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima premijer Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Želim da se izvinim poštovanim narodnim poslanicima što sam kasnila, usled sastanka i vezi sa investicionim planom „Srbija 2025“ koji ćemo predsednik i ja, sa celim timom, predstaviti u subotu.
Čula sam deo vašeg pitanja. Prenele su mi kolege drugi deo. U svakom slučaju mi se čini da borba organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji nikada nije bila jača. Takođe, nikada nisu bili jači kapaciteti MUP i svih ostalih relevantnih resornih institucija. To smo učinili na više načina, a svakako najviše kroz poboljšanje položaja samih pripadnika MUP, povećanje prosečnih plata u MUP pripadnicima policije, ali i ostalih službi, kao što su vatrogasne službe, nešto iznad 50%, nove opreme, od uniformi, preko automobila, do radio-stanica, radio-veza zbog same njihove sigurnosti, do toga da danas zaista imamo…
Žao mi je, sada ću zamoliti i kolege iz MUP da mi pošalju tačne brojke o stopi kriminala u Republici Srbiji koja, čini mi se, nikada nije bila niža.
Što se tiče samog Tutina na koji ste ukazali, ako se ne varam, Sandžaka ili Raške oblasti, dakle, gledamo na isti način kao i na organizovani kriminal ili bilo kakav kriminal na teritoriji cele Republike Srbije.

29/1 AL/VK 16.15 – 16.25

Verujem da MUP radi na tome. Verujem da imaju sve potrebne informacije. Ako bude bilo potrebno nešto na šta možete konkretno da nam ukažete, ja ću vas zamoliti da se obratite Vladi, odnosno potpredsedniku Vlade, ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću, pa da zajedno radimo na tome.
Svaka pomoć i podrška u tom smislu nam je dobrodošla zato što je naš cilj da radimo u interesu građana i da organizovani kriminal, korupcija budu svedeni na minimalnu moguću meru.
Zamoliću sada i da mi pošalju konkretne podatke. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Zapravo me niste čuli na početku. Ja sam i istakao da su određeni pomaci napravljeni na nivou cele države i to je za pohvalu i to mi daje neku nadu da postoji volja i da se ne radi ni o čemu što je drugačije u stavu odnosa prema tom delu države.
Ali ja samo kao neko ko je svedok godinama i ko veoma dobro poznaje i preti te procese, prosto i medicinskom logikom, ako imate neku bolest značajnije nagomilanu na nekom prostoru, onda su potrebne dodatne mere, a pogotovu ako imate i, da kažem, neke lekare virusirane, u ovom slučaju određene državne službenike u policiji, tužilaštvu i pravosuđu. Imamo to stanje, imamo i neke pokazatelje koji zapravo zabrinjavaju.
Znate da smo već imali jednom ovde i postavljeno pitanje oko onog pretećeg metka koji je došao kovertiran predsedniku Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, dr Mevludu Dudiću, što je sasvim jasno da je bila u pitanju određena pretnja. Još nemamo povratne informacije i istrage o tome.
Recimo, medijski ste mogli videti šta se dešavalo sa zakazanim masovnim tučama u školama u Novom Pazaru. Opet Novi Pazar. Ja vam moram priznati, pored toga što tamo živim, što sam kao svaki roditelj zabrinut za svoju decu, kao narodni poslanik za svako dete, oni koji od nas očekuju da ih ovde zastupamo, ali isto tako i jako se ružno osećam da iz moga kraja iz Sandžaka, iz Novog Pazara najčešće dolaze takve vesti i takve slike, jer taj narod, to društvo, ti ljudi sa svojom kulturom i humanošću ne zaslužuju to. Oni realno ne pripadaju takvom svetu, ali kada se na neki način zbog određenih socioloških, pa i istorijskih, pa možda ekonomskih, pa i nekih političkih okolnosti desi da se određene negativne snage, u ovom slučaju ove kriminalne, toliko ojačaju, ipak su to male sredine, gde se tačno zna sa kime se druže određeni funkcioneri policije, sa kim se vozikaju, sa kim slave rođendane, sa kim ovo, sa kim ono, dakle to su stvari koje, zapravo, na neki način, šalju poruku gde građani kažu – čekajte, kuda ovaj brod ide.
Naravno, apsolutno ne sumnjam da državni organi imaju kapaciteta i znam da postoji jako mnogo problema sa kojima se država nosi, ali želim da ova pitanja, pitanja organizovanog kriminala, pitanje bezbednosti dece, pitanje bezbednosti svih ljudi, bude jedno nadstranačko pitanje.
Dešava nam se da u određenim lokalnim sredinama, pa čak i neke stranke participiraju ovde u vladajućoj većini zbog nekih lokalnih interesa prećute svojim koalicionim partnerima, Ugljaninu i još kome, razne druge dole nezakonite radnje i ponašanja koja su na štetu svih.



29/2 AL/VK


Ja bih voleo da napravimo savez protiv organizovanog kriminala, govorim sada o prostoru Sandžaka ali to se može odnositi na sve druge delove, jer mislim da nam to sada treba. Bojim se da prelaze crvenu crtu neke pojave, a neke sam samo primere pomenuo.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Da li neko od ministara želi da odgovori? (Ne.)
Kolega Zukorliću, da li želite da date svoje komentar u trajanju još od dva minuta?
Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Znam da je borba protiv organizovanog kriminala jedno od pitanja koje je sa jedne strane veoma inspirativno da se govori u načelu, a sa druge strane, da je teško i dati konkretne odgovore.
Razumem i članove Vlade da ovog trenutka nije moguće imati konkretne odgovore ni po pitanju metka pretećeg koji pominjem, ni po pitanju, pogotovu, tužilaštva i pravosuđa, pa i policije ukoliko danas ovde nemamo resorne ministre i očekujem da odgovore dobijem naknadno. Ali ono što me zanima jeste zapravo da permanentno dobijamo uveravajući stav i to je ono što građani hoće.
Nagomilani problemi desetljećima su nešto što se ne može tako brzo rešiti, ali je u moralno-psihološkom smislu od izuzetno važnosti da se pokaže da među nama nema onih koji će biti tolerantni prema ovim pojavama.
Zato ja zapravo određene teme i potenciram više puta, jer nekada ukoliko su građani suočeni sa određenim socijalnim problemima – siromaštvom, problemima sa školom, problemima sa lošim putem, problemima sa kašnjenjem izgradnje obećanog puta ka Tutinu itd, mogu se desiti objektivni problemi, to je razumljivo, ali jako je važno davati ljudima nadu.
Zato ja želim prosto podršku u ovome smislu kao što želim dobiti podršku, želim i dati takvu podršku da prosto permanentno svojim jednim jasnim, odvažnim diskursom dajemo odlučne poruke narodu, da oni, iako od njih očekujemo da se nešto strpe, ali da budu sigurni da na kraju tog tamnog tunela, na kraju tih opstrukcija koje imamo u izgradnji puta ka Tutinu, u izgradnji svega onoga što nas čeka i da pitanje neotvaranja fabrika nije pitanje koje je, na neki način, tendenciozno. To me zanima i u tom pogledu mi jako znače odgovori od strane Vlade, da prosto damo nadu ljudima da će nakon strpljenja ipak dočekati ono što zaslužuju.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i za ministra – šta misle da preduzmu povodom ekstremističkih aktivnosti koje iskazuje Savez za Srbiju?
Navešću primer špijuna Obradovića. Dakle, 1999. godine dok su neki mladići ginuli na Košarama, a već sam navodio Tibora Cernu, vojnika mađarskog porekla, koji je poginuo braneći Srbiju i poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti, u to isto vreme Dragan Đilas nije bio na vojnom oklopnom vozilu koje se zove „Praga“, nego je bio u Pragu. Podizao je svoju firmu sa željom da u Češkoj zaradi 74 hiljade evra.



29/3 AL/VK

Boško Obradović je imao preča posla u Beogradu da pokrene list „Dveri“. Sergej Trifunović je plakao od ministra do ministra, sve dok nije prebegao u Ameriku na agresorsku stranu. Dušan Teodorović je napustio fakultet i pobegao na agresorsku stranu u SAD. Vuk Jeremić, njega je otac sklonio u London da mali ne bi omirasao barut nekom naftaškom stazom. To je ta tzv. patriotska linija Saveza za Srbiju.
Nije ni čudo što su te pobegulje za heroja uzele gospodina Obradovića iz „Krušika“ koga je mama zaposlila, a kada je mama napustila mesto direktora on je pet godina prikupljao dokumentaciju, predao je bugarskim novinarima i tako ugrozio posao, koliko sam razumeo, od 80 miliona evra.
Današnja ekstremistička organizacija Savez za Srbiju, predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, tog lika, kako to mladi kažu, predstavljaju kao velikog heroja. Dakle, vrednosno gledano šta naši mladi treba da nauče, odnosno šta će Vlada preduzeti da se takvi postupci preduprede, odnosno kazne po zakonu jer po meni su to antidržavne aktivnosti sa ciljem da se nanese politička šteta i materijalna šteta našoj namenskoj industriji, odnosno da se favorizuju konkurentske namenske industrije okolnih zemalja? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

30/1 MG/VZ 16.25 – 16.35

ANA BRNABIĆ: Hvala.
Poštovani narodni poslaniče, reći ću samo da ste u potpunosti u pravu. Ja sam rekla u poslednjih nekoliko dana, ponoviću to i danas u Narodnoj skupštini, ako mogu tako da kažem, naša namenska industrija je pod baražnom paljbom. Dakle, napadnuta sa svih strana i nije slučajno da se istovremeno napadaju i „Krušik“ i postoji neka afera, kao i u „Prvoj petoletki“ i u „Milan Blagojević“ Lučani i generalno je naša namenska industrija izložena jako, jako velikim napadima sa raznih strana, a bila je potpuno uništena od strane tih koji je danas napadaju. Ti su je, u vreme dok su bili na vlasti i uništili.
Namenska industrija, koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila jedna od vodećih u svetu, izuzetno jaka industrija, koja je zapošljavala veliki broj ljudi, donosila značajne prihode u budžet, tadašnje države. Uspeli smo, ne mi, ali ovi koji su bili tada odgovorni za vođenje zemlje, da u potpunosti devastiraju našu vojnu industriju.
Onda je polako krenulo ulaganje u namensku industriju i u trenutku najviše kada je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, posvećeno radio na tome, kao što posvećeno radi na svemu. I ciglu po ciglu, korak po korak, mi smo ponovo uspeli da podignemo našu namensku industriju. Ogromnim ulaganjima, ogromnim zalaganjima i ogromnim trudom, jer nije to bilo lako ni staviti na noge, ni promovisati partnerima u inostranstvu, nekim inostranim tržištima da mi ponovo imamo našu namensku industriju, da je ona kvalitetna, da imamo sve sertifikate, da imamo sve dozvole i da radimo, poslujemo u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Nažalost, usled raznih interesa, kao što sam rekla, sa strane, danas je naša namenska industrija pretrpela jako veliku štetu. Biće potrebno još mnogo sada i vremena i energije, i još mnogo novca, da povratimo to što smo imali. Namenska industrija, generalno vojna industrija širom sveta je industrija koja je, pa i prirodno i logično industrija kojoj se posvećuje, zaista velika pažnja, u smislu ko sa kim posluje, sa kakvim dozvolama, pod kakvim uslovima, da li izvozite ili prodajete onima kojima ne bi smeli da izvozite i prodajete.
I mi nikada, u poslednjih nekoliko godina, od kada smo ponovo podigli našu namensku industriju, nismo bili ni na kakav način ugroženi, u smislu da je bilo ko, od Rusije do Amerike, u bilo kom trenutku rekao da Republika Srbija, ne posluje u skladu sa svim međunarodnim standardima i normama. Dakle, trudili smo se, uvek vodili računa, posebnu pažnju poklanjali tome da radimo u skladu sa međunarodnim standardima i da tako gradimo poverenje svih međunarodnih faktora i svih međunarodnih partnera.
Ono što se desilo je, da je taj napad, odakle god bio orkestriran, došao iznutra i da nas niko sa strane nije napao, ili bilo ko drugi optužio da je Srbija izvozila oružje, tamo gde nije smela da izvozi.
To su uradili ljudi, političari u Srbiji, političari iz SZS, su napali namensku industriju sopstvene zemlje, bez da se tome, u bilo kom trenutku, bilo ko iz inostranstva priključio, osim nekih, takozvanih istraživačkih medija, kojima je čovek, koga oni nazivaju uzbunjivač, a koga ja i čiju ulogu neću definisati, zato što nije na meni, nego na relevantnim organima Republike Srbije, pre svega pravosuđu, da kaže kakva je njegova uloga bila.
Ali, imate čoveka koji je godinama radio u „Krušiku“, u izuzetno osetljivoj, bezbednosno osetljivoj namenskoj industriji, sakupljao tajne podatke i prosledio ih stranim medijima, istraživačkim, takozvanim, istraživačkim medijima, u Bugarskoj.
30/2 MG/VZ

I onda je "Krušik" krenuo da gubi poslove sa partnerima sa kojima smo trgovinske veze stvarali naporno godinama, a te poslove su počele da dobijaju bugarske firme. I u svemu tome učestvuju našu političari.
Tako da je to jedna stvar kojoj svi zajedno moramo nekako da se odupremo. Da se odupremo zbog Srbije i zbog svih ljudi i porodica koje zavise od namenske industrije, a ima ih hiljade. Nažalost, šteta je već učinjena. Na svu sreću nikada zaista nije bila upitna uloga Srbije u smislu da je bilo ko relevantan rekao da je Srbija izvozila negde gde nije smela da izvozi i radila sa partnerima koji su pod sankcijama. I sve što je rečno je sa naše strane dokumentovano, argumentovano, opovrgnuto, ali ćemo morati još mnogo, mnogo da se trudimo, još značajne finansije resurse da uložimo da bi namensku industriju, a posebno "Krušik", posebno Valjevo vratili tamo gde je bilo pre ove nameštene afere. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja je za ministra zdravlja - koliki je napredak učinjen iz oblasti zdravstva Srbije, u odnosu na zemlje Evrope, poslednjih godina, obzirom da smo bili poslednji po kvalitetu zdravstvenih usluga u svetu, dok su vladali ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu.
Takođe, pitanje za predsednika Vlade ili nekog člana Vlade - šta će država preduzeti, a napraviću jedan uvod, da je 2007. na 2008. godinu, Vuk Jeremić, Borko Stefanović su američkoj ambasadi kod Dženifer Braš tražili da Vlada SAD utiče na kosovske Albance da proglašenje lažne države Kosovo, proglašenje nezavisnosti ostave do posle izbora da bi Boris Todić bio izabran za predsednika. Depeše "Vikiliksa" to jasno pokazuju, da su u ambasadu išli Dragan Đilas koji se uz put žalio na Konuzina, kao borac protiv ruskog uticaja, Borko Stefanović i Vuk Jeremić i da su u toj situaciji obećali da će kao vlast tadašnja poštovati crvene američke linije. Posle toga su aktivno učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo, tako što su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da niko to od njih nije tražio i na čemu sad Tači temelji kosovsku nezavisnost, takođe su pregovore izmestili, zajedno sa Borisom Tadićem iz UN u EU i tako eliminisali Rusiju i Kinu. Ono što kao vlast nisu uspeli da dovrše ovih dana, pokušavaju da to dovrše kao opozicija.
Vama je svakako poznato šta je Marinika Tepić izjavila pre neki dan ovde na konferenciji za štampu u Narodnoj skupštini, govoreći da su povučena priznanja lažne države KiM, da su plaćena novcem, upravo od izvoza naoružanja iz namenske industrije, te da je navodno Vlada Republike Srbije, ministar spoljnih poslova novcem dobijenog od izvoza naoružanja, platilo drugim državama da povuku priznanje lažne države KiM.

31/1 BM/MP 16.35 – 16.45

Kao neko ko je ugostio delegaciju Gane, ja znam da to nije istina, ali zbog javnosti tražim da nam kažete, kao predsednik Vlade i kao ministri, šta će država preduzeti da zaštiti nacionalne i državne interese, odnosno na koji način će sankcionisati ovakvo ponašanje Marinike Tepić koja je samo rekla ono što je Dragan Đilas napisao? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar, gospodin Lončar.
Izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ono što svi znaju, a to je da i što su svi osetili u kakvom je položaju i stanju bilo naše zdravstvo, naš zdravstveni sistem za vreme ljudi koje ste vi sada pominjali. Još jednom moram da podsetim da tada nisu postojali parametri koji su mogli da se uzmu u obzir da bi mi uopšte bili na toj listi. Onda se jedva uspelo da dođemo na tu listu, da budemo poslednji, a za ovih par godina napornog rada i velikog ulaganja zahvaljujući svima vama, zahvaljujući svim građanima Srbije, a pre svega zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je imao viziju, zahvaljujući njemu koji je znao šta treba i kako da se uradi i šta da se podrži, mi smo došli dotle da smo prestigli mnoge zemlje Evropske unije u tom zdravstvenom indeksu.
Naravno da to nije dovoljno i naravno da tu nećemo stati, ali molim sve građane da razumeju jednu stvar, da nije lako kada zateknete jedan totalno razrušen sistem i kada krenete da zaustavite njegovo propadanje i da krenete da ga uspostavljate, da ga poboljšate i onda morate da se skoncentrišete bukvalno na sve stvari, ne možete na jednu ili dve stvari pa da njih samo forsirate, već sve.
Da vas podsetim kako su nam izgledali objekti, i ambulante, i domovi zdravlja, i bolnice, i Klinički centri, kakve su bile nestašice lekova i drugog materijala, da su bile zabranjena davanja specijalizacija, da od opreme nismo imali akceleratore, da su ljudi umirali čekajući na zračenje, da su sve to stvari koje su morale da se poprave, a da znate da to nije bilo ni malo lako, ni malo jeftino i koliki procenat budžeta ide da bi se to uradilo.
Podsećam da smo mi sistem, koji je i dalje besplatnog zdravstva, gde građani ne učestvuju, gde im je pokriveno zdravstvo. To je jedna od retkih zemalja koje to imaju. U svim drugim zemljama to je drugačije i to je mnogo skuplje, građani to moraju da plaćaju.
Napravili smo Klinički centar u Nišu, završava se Klinički centar u Beogradu, kreće Klinički centar u Novom Sadu, napravljena je onkologija II, stigli su akceleratori u dovoljnom broju, u januaru ili februaru stižu, otvorićemo još dva akceleratora i skener u Kamenici. Mnoge bolnice obnovljene, mnogi domovi zdravlja obnovljeni, kupljena nova oprema iks–nož, gama–nož, najnovija magnetna rezonanca za decu, skeneri, kupljeni najnoviji lekovi, inovativni lekovi za obolele od karcinoma i od drugih bolesti, osnovan budžetski Fond za lečenje dece sa retkim bolestima koji ne mogu da se leče ovde, da mogu da se leče u inostranstvu, dovedeni desetine stranih stručnjaka da ovde pomažu našoj deci i našim građanima da ne moraju da idu u inostranstvo, dato više hiljada specijalizacija, zaposleno više hiljada lekara, medicinskih sestara, posebno ponosan na zaposlene najbolje naše studente medicine, najbolje medicinske sestre i medicinske tehničare. Sve je to deo samo onoga što smo uradili, ali predstoji još mnogo posla iz razloga što želimo da to osete svi, da osete svi zaposleni u zdravstvu i da osete svi pacijenti.
Podsetiću vas da su najveća povećanja plata bila u domenu zdravstva, posebno za medicinske sestre, s tim će se nastaviti i dalje. Ne samo da su povećane plate, nego se omogućava da se usavršavaju takođe o trošku države i lekari i sestre.
31/2 BM/MP

Ono što danas rešavamo i mogu da vam kažem da danas Vlada komisije odobrila, znači u narednih par dana biće raspisan konkurs za 800 servirki i spremačica za sve zdravstvene ustanove u Srbiji, plus još 500 lekara i medicinskih sestara takođe za celu Srbiju. Ta je odluka doneta danas.
Podsetiću vas da je pre par dana isto doneta odluka o zapošljavanju još 1.200 medicinskih sestara i tehničara za celu Srbiju. Znači, to su te vesti, sagledali smo situaciju, borili smo se za sestre i za lekare, sada se borimo i za servirke i spremače. Hoćemo i da njima poboljšamo uslove, prekontrolisaćemo koeficijente koje su dobijali, da li je negde loše izračunato da im se to nadoknadi, plaćaće im se naravno prekovremeni rad, stimulacija za one koji to zaluže i koji rade.
Znači, pokušavamo da o svakom u sistemu zdravstva, da li je to zaposlen ili je pacijent, da mu omogućimo što bolje uslove i da budu što zadovoljniji.
Taj rad i ta borba neće biti ni malo laka, ni malo jednostavna, ni malo jeftina, ali mi drugog izbora nemamo i zato očekujem od vas da podržite to i da se zajedno sa nama borite, da ne podležete dnevno političkim aktivnostima, da se ne prebacuje politika na zdravstvo, da je to nešto što mora da ostane iza nas, što to nema veze sa nekim dnevnim političkim, jer to je nešto čime ćemo se mi sutra ili ponositi ili stideti. Neće nas niko pitati da li je tada bila neka politička borba, pa zato to trpi, zato to nismo uradili. Ono što uradimo moramo da budemo ponosni na to.
Još jednom vas molim da svi zajedno učestvujemo u tome i da omogućimo da naše zdravstvo bude onako kako naši građani i naši zaposleni u zdravstvu zaslužuju. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Vi ste, ponovo moram da kažem, narodni poslaniče, potpuno u pravu. Po svim lako poverljivim informacijama iz „Vikiliksa“, Vuk Jeremić i Borko Stefanović su pred proglašenje nezavisnosti Kosova tražili od SAD i iz ambasade SAD u Beogradu, da se datum proglašenja nezavisnosti tzv. republike Kosovo pomeri tako da se proglasi nakon predsedničkih izbora. Što je zastrašujuće.
Zastrašujuće je zato što vi u trenutku jedne nacionalne katastrofe razmišljate o izborima, a ne o KiM, i ne šta će se desiti sa Srbima na KiM, i ne šta bi još dodatno kao država, pa makar u tim poslednjim danima pred tu nacionalnu katastrofu možete da uradite. Razmišljate samo i isključivo o izborima, i kako da uradite sve što treba da uradite, sve što možete eventualno da uradite, da osigurate da pobedite te izbore. Tako da je prvi prioritet bio kako da se osigura, uz pomoć tada podršku SAD, da to, da sam datum bude pomeren samo da bi se završio i drugi krug predsedničkih izbora.

32/1 VS/IR 16.45 – 16.55

I danas su to ljudi koji nam govore o tome da izborni uslovi treba da budu fer, ili da danas nisu fer, ili da su danas gori nego što su bili. Ljudi koji su bili spremni da na kocku stave Kosovo i Metohiju, samo da bi pobedili na predsedničkim izborima. Ljudi koji nisu na kocku stavili nego prokockali ekonomsku stabilnost, plate i penzije, ekonomsku bezbednost ove zemlje i njenih građana. Kako?
Pa, tako što su 2008. godine, koja je bila izborna godina četiri puta povećali penzije na osnovama koje su bile sve osim održivih i ekonomskih i tako upropastili naš budžet, tako ogromno povećali deficit što je jedno po jedno, a zajedno i sa svetskom ekonomskom krizom dovelo do potpunog ekonomskog kolapsa Srbije. Takvog kolapsa da između 2008. i 2013. godine, šest stotina hiljada ljudi u Srbiji izgubilo posao, šest stotina radnih mesta je zatvoreno.
Mi danas rešavamo te probleme koji su nasleđeni još od tada, a tada kada pogledate genezu tih problema onda vidite da su se najgori problemi pravili upravo pred izbore kako bi se glasovi kupili i to su ljudi koji danas nama drže pridike o izborima i uslovima, a da podsetim građene Srbije, mi smo bili dovoljno odgovorni da 2016. godine krenemo u sređivanje biračkog spiska, zato što iskreno želimo drugačiju Srbiju, Srbiju u koju imate fer, transparentne izbore, u kojima imate javnu upravu, javnu administraciju u kojoj postoji neki red i neki zdrav razum koje je na usluzi građanima 24 časa, sedam dana u nedelji 365 dana u godini, i tako smo sredili i birački spisak. Da smo želeli da muljamo i da varamo, kao što su muljali i varali oni, pa držali bi birački spisak onakvim kakvim su ga oni i ostavili.
Danas pokušavamo, recimo, da rešimo problem dnevnica za rezerviste, taj problem je nastao, znate kako? Pa, tako što je tri dana pred predsedničke izbore u januaru 2008. godine, 17. januar 2008. godine, tri dana pred izbore je vlast prebacila dve milijarde dinara za sedam opština Topličkog okruga, dve milijarde dinara, 17 miliona evra prebacila.
I, recite, mi da time nisu pokušali da kupe te ljude, da ti ljudi tamo ne bi protestovali, da bi glasali onako kako oni žele i ti ljudi danas nama pričaju o izbornim uslovima, dve milijarde dinara.

Nakon toga su ostali rezervisti tužili, zato što je ovo bilo samo u Topličkom okrugu i mnogi naplatili, pre svega, advokati, nažalost, naplatili ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Može ministar Vulin da doda još nešto.
Dakle, ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Mi imamo brojne, hiljade i hiljade presuda koje su dobijene, u kojima je sud odlučio da je država diskriminisala protiv svih ostalih rezervista, zato što je neko odlučio da na najdirektniji način pokuša da kupi neke ljude, plati neke glasove i da to tri dana pred izbore plati sa dve milijarde dinara iz budžeta Republike Srbije.
To je problem koji i dan danas traje. Ja sam se sa predstavnicima rezervista videla, a videću se ponovo u ponedeljak, razumem te ljude i mi i predsednik Vučić, pokušavamo da nađemo rešenje, da se ti ljudi ne osećaju kao da su diskriminisani, samo zato što je neko mislio da tri dana pred izbore može da kupuje njihov glas.
Konačni pokazatelj toga kao što ste i rekli, vi dali primer Marinike Tepić, toga sa kakvim mi ljudima imamo posla.
Marinika Tepić je 24. decembra dala izjavu, a ja ću citirati jedan deo te izjave, pitanje da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova, pa je ona dalje pričala, od koga je on pribavljao novac.
32/2 VS/IR

Onda, 26. decembra ni 48 sati kasnije, ista Marinika Tepić kaže, pa ponovo citiram, nisam govorila da povlačenje priznanja dolazi plaćanjem.
Citiram – žena je rekla: „da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova“. A onda, ni 48 sati posle toga, žena kaže, nisam govorila da je do povlačenja priznanja dolazilo plaćanjem. Šta reći?
Sa kim se raspravljati? Sa kojim argumentima? Sa ljudima koji jedan dan kažu jedno, i posle 48 sati kažu sve suprotno. Ima snimljena izjava. Ti ljudi nas optužuju za Krušik, Jovanjicu, za razne neke druge gluposti.
Ljudi koji, njima sama njihova reč, njima lično ne znači ništa, ali to je igra u krug i jedino što je važno je da građani Republike Srbije razumeju šta mi sve radimo, zbog čega radimo i da vide rezultate i da znaju da svaki dan dajemo sve od sebe, da život svih građana u Republici Srbiji bude bolji. Da se makar u nečemu, jedan milimetar vidi neki pomak, unapred na bolje.
Mi ćemo nastaviti da radimo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije i nastavićemo da se borimo da i druge zemlje koje su priznale jednostrano nelegalnu proglašenu nezavisnost Kosova, suspenduju ta priznanja, a to je rezultat, ne novca, to je rezultat rada, truda, da se imidž i ugled Srbije u svetu poboljša.
Takođe, toga da je Srbija danas sve više viđena kao pouzdan, otvoren i iskren partner, sve na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, toga da smo mi danas zemlja u koju dolazi predsednik Kine i predsednik Rusije i predsednik Evropske komisije i predsednik Evropskog Saveta, nadamo se i predsednik SAD, ali i mnogi drugi partneri iz Kazahstana, Azerbejdžana, Belorusije i svi ostali, zato što je to u interesu Republike Srbije i svih naših građana.
Konačno, to je rezultat Briselskog sporazuma. Rezultat je Briselskog sporazuma, zato što je Briselskim sporazumom Srbija napravila hrabar iskorak i pokazala da je spremna na kompromis, da je spremna kao ozbiljna, odgovorna zemlja, razgovara sa svima, kako bi došlo do jednog dugoročnog mira i stabilnosti.
Dali smo prostora dijalogu i tek kada su ostale zemlje sveta, one koje su nažalost u to vreme pohitale da priznaju jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova, dok se naša Vlada borila da se ta nezavisnost proglasi nakon predsedničkih izbora, a ne ko će sve priznati tu takozvanu državu.
Dakle, mi smo prvi put pokazali da druga strana ne želi dijalog, a da mi želimo dijalog, da smo hrabri i ozbiljni, odgovoran partner.
Kao rezultat svega toga, dolazi do suspenzije i odpriznavanja nezavisnost tzv. republike Kosovo, a ne novca.
Samo za kraj još jedna rečenica.
Gospodo iz Saveza za Srbiju, nije sve do novca. Možda vama jeste, ali nije sve i svima na svetu do novca. Novac ne kupuje sve.
Hvala vam.

33/1 JI/MJ 16.55 – 17.05

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.
ALEKSANDAR VULIN: Kratko ću samo da se nadovežem na izlaganje predsednice Vlade.
Dakle, Ministarstvo odbrane je do sada isplatilo preko 7,2 milijarde dinara odštete za diskriminaciju rezervistima. Najmanji deo toga je otišao rezervistima, najveći deo je otišao advokatima.
Ministarstvo odbrane je podnelo više krivičnih prijava protiv advokata koji su neovlašćeno zastupali pojedine rezerviste. Znači, dođu tamo u neko udruženje, nabave spiskove, tuže u ime svih grupno.
Takođe smo podneli krivične prijave i protiv advokata koji su duplo tužili, dakle, za isto lice u nekoliko sudova na teritoriji naše zemlje. Pa opet, kada to prođe na grupnoj krivičnoj prijavi, na grupnom suđenju, to se nekad primeti, nekad se ne primeti.
Dakle, država je oštećena milijardama. Ne treba zaboraviti da je ista ta žuta vlast oštetila državu svojom jednom odlukom da se vojnim penzionerima ne isplati povećanje, koje ih je pratilo i sledovalo u skladu sa zakonom. Zbog toga je država Srbija platila više od 10 milijardi dinara. Evo, saberite samo ove dve jednostavne cifre i pogledajte koliko je država oštećena, a niko nije srećan.
Nisu penzioneri srećni što su morali da tuže državu i da čekaju 10 godina da im se to konačno plati. Nisu srećni ni rezervisti, jer su dobili dve, tri hiljade dinara, nisu dobili ništa. Niko srećan, niko zadovoljan, a država tako žestoko oštećena.
Nažalost, niko za to ne odgovara. Milijarde su otišle u vazduh na osnovu namernih, pogrešnih odluka, koje su posle ustavni sudovi rešavali i na ovaj način kažnjavali državu.
Ja bih samo dodao jednu stvar, ovo što je Marinike Tepić rekla i uradila.
Ona je svoj zadatak izvršila. Ona je ljagu bacila na Srbiju, ona je svakom našem prijatelju, koji je bio na našoj strani u ovim teškim vremenima, uprkos velikim silama koje su protiv toga, stavila do znanja da će biti blaćeni, da će biti napadani i da će u javnosti svojih zemalja imati argument da ih napadaju kao nekakve korumpirane ljude koji su se prodali Srbiji.
Ona je poručila celom svetu da će u Srbiji uvek biti neko ko će pljunuti našeg prijatelja. Ko god bude bio na našoj strani, evo naći će se neko da mu pljune u oko, naći će se neko da ga izvređa i naći će se neko da stane na stranu Šiptara.
Ona je svoj zadatak ispunila. Sad može da demantuje koliko hoće, ova vest je preneta u celom svetu, ovu vest su svi preneli. Svi šiptarski političari su ovu vest proširili, preneli, objasnili, prikazali kao vrhunski argument, tu više Marinika nema šta da radi, ona je svoj zadatak ispunila.
A ovo što je rekla, rekla je samo da ne bi vi, ja ili neko drugi ponovio moj zahtev od pre dva dana. Ako je to tako jeftino, nek Đilas od svojih 620 miliona kupi jedno priznanje, nek jedno od priznanja kupi od svojih para, pa da ga neko više ne bi pitao za te pare i da li će on da kupi neku podršku, pomoć našoj zemlji.
Onda je ona rekla, ovo je rekla za domaću upotrebu, a ona je svoj zadatak izvršila, ispunila. Bačena je ljaga na sve naše prijatelje. Dok smo živi imaćemo odgovornost kao odgovorni ljudi da im se izvinjavamo i da im kažemo - izvinite, razumite da to nije Srbija, ali znamo koliko je teško, i znamo kad se vratite kući koliko ćete morati da objašnjavate brojnim ljudima da dobru stvar koju ste uradili,
33/2 JI/MJ

dobru stvar, kojom ste pomogli poštovanje međunarodnog prava, kojom ste pomogli Srbiji, koja vas nije ničim zadužila, bićete zbog toga kažnjeni. Šta da radimo, ni jedno dobro delo neće proći nekažnjeno kada su tu Marinika i slični.
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, kao komentar.
Ja sam dosta davno, gotovo pre godinu dana, upozorio da mi nemamo problem sa delom opozicije okupljene oko Janka Veselinovića, koji sebe zovu Savezom za Srbiju, već da imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. To se ovih dana pokazuje kao tačno.
Da bi i dalje iznosili novac, odnosno ispumpavali novac od pretplate, SBB, Junajted grupa, Junajted medija, u kojoj se Dajrekt Đilasova medija, da bi dalje ispumpavali novac, oni preko lažnih, prekograničnih kanala, koji su registrovani u Luksemburgu, a tamo ne emituju program, navodno reemituju program u Srbiji, odnosno izbegavaju registraciju tih medija, oni preko tih kanala novac iz pretplate, od pretplatnika iz Srbije ispumpavaju na svoje račune, želeći da zarade novih 620 miliona evra.
Ovi koji šetaju ulicama Beograda, na neprijevljenim skupovima, po meni su samo fizička radna snaga Šolaka i Đilasa, a malo skuplja radna snaga je Tanja Fajon, koju su izlobirali da vrši pritisak na srpske vlasti, na naše političke stranke, da se u REM-u izvrše političke promene, nezavisnom regulatornom telu da se politički upodobi u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa.
Mislim da oni neće prezati da na izborima koji nam slede za nekoliko meseci pokušaju da naruše izborni proces, izazovu sukobe, da razbijaju biračka mesta da ometaju naše birače i glasače da izvrše svoju obavezu, odnosno svoju želju da na izborima biraju svoju vlast. Vlast ne biraju samo oni koji izlaze na izbore, već i oni koji ne izlaze, a oni žele da što više spuste izlaznost i da naruše legitimnost tih izbora i za očekivati je da izazovu sukobe između naših građana, a u sukobu samih sa sobom sigurno gubimo mi. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.
ARPAD FREMOND: Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?
Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.
Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.
33/3 JI/MJ

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.
Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.
Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.
Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

34/1 BD/IĆ 17.05 – 17.15

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam što ste naglasili i neke dobre stvari koje smo zajedno uradili i svakako ih ima.
Ja gledam na to na način da i u ovom poslu mi uvodimo red u jednoj oblasti u kojoj nikakvog reda nije bilo i ništa se nije znalo i sve je moglo da bude, a nije moralo da znači. Ti ljudi su bili prepušteni sami sebi u jednom neuređenom sistemu, a koji je bio neuređen kako zbog nebrige, tako i zbog toga što je neko želeo da mešetari, pa sad polako uvodimo red u taj sistem.
Meni je drago što smo uradili još jednu veliku i važnu stvar, a to je da smo po prvi put uveli pravo na porodiljsko za žene u poljoprivredi. Mislim da je to izuzetno važno i da je to nešto što govori da ćemo se mi u budućnosti, koliko je u našem mandatu i našoj moći i naravno, u zavisnosti od toga kako građani budu glasali na izborima i kome daju poverenje, svakako mi, ovaj tim, boriti da dalje uređujemo ovu oblast i da ljudima u poljoprivredi i poljoprivrednicima, poljoprivrednim proizvođačima damo ili obezbedimo bolje kvalitete, bolje uslove za život.
Što se tiče poreskog i invalidskog osiguranja, mi trenutno na tome, mislim, već neko vreme, ne trenutno, već neko vreme radimo na tome sa ekspertima iz Svetske banke i po svim informacijama koje imamo od ministra Nedimovića, imamo prve obrise modela kako bismo to mogli da uradimo i u ovoj dinamici, mi bismo to mogli da završimo u trećem kvartalu 2020. godine.
Paralelno sa tim, radićemo na rešavanjima dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruje poljoprivredno gazdinstvo, a trenutan dug je ni manje ni više nego dve milijarde evra. Tako da su značajna sredstva koja ćemo morati da uložimo u ovo, zato što je ovo problem koji traje još od 1986. godine. Dakle, rešavamo nešto što je dugi niz decenija problem, problem koji se samo nagomilavao, ali je realno da to tokom 2020. godine i završimo.
Još jednom, ja ne volim da dajem prazna obećanja. Ne volim kada građani misle da smo mi od tih političara koji nešto obećaju a ništa ne urade. Dokaz za to da ovo nije prazno obećanje je što smo već mnoge stvari koje su bile neurađene uspeli da uredimo koliko god one teške bile. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.
ARPAD FREMOND: Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.
Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2020. godine i izuzetno bi bilo važno da taj reprogram traje najmanje šest meseci, ali najbolje bi bilo da to traje ako može i godinu dana. Godine 2016. kad smo imali reprogram, onda je to trajalo svega četiri meseca, što smatram da nije dovoljno.
Ono što je isto važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade i, naravno, onda posle toga da im se otpišu kamate.

34/2 BD/IĆ

Ogroman problem je trenutno da poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove, stavila je hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše. Naravno, izuzetno je dobro što nije došlo do licitacije i kako ja imam informaciju, neće ni doći do licitacije. To ostaje u njihovom vlasništvu i poljoprivredno zemljište i sve ostalo.
Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate, nekima poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, ni skinula hipoteku. Treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu. Smatram da treba da izađemo u susret svim poljoprivrednim proizvođačima i da rešimo i ovaj problem.
Smatram da moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije, kao što ste i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda. Plaćanjem ovih doprinosa, imamo stručnjake i formirana je i ta radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Apelujemo na vas da uključite ih u rešavanje ovog problema.
Tu smo i mi, poslanici SVM i spremni smo da učestvujemo u svemu tome. Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo ovaj problem, jer trenutno se ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose ili teško uplaćuju poljoprivrednici, ali ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Nastavićemo da radimo zajedno na ovome.
Znam da ministar Nedimović predano radi na rešavanju ovog problema. U poljoprivredi smo nasledili mnogo, mnogo problema. Nije bilo sistemskih ulaganja. Bio je izuzetno generalno nizak nivo investicija u poljoprivredu, pa rešiti samo probleme od sistema za navodnjavanje, elektrifikacije polja, automatski protivgradne zaštite, a sada imamo i prvi automatski radarski centar Valjevo, prvi u ovom delu Evrope. Pa smo promenili uredbu oko subvencija za opremu za poljoprivrednike, mehanizaciju, kako bi napravili proizvodnju efikasnijom, smanjili troškove za ljude kako bi prihodi bili veći.
Pa, onda, rešavanje državnog zemljišta, državnog poljoprivrednog zemljišta, gde nismo imali nikakve baze podataka, nismo imali nikakvu kontrolu. I to je bilo u potpunosti otvoreno za mahinacije. Bilo je i jako mnogo, takođe, i sive ekonomije.
Sve to sada konačno dobija obrise jednog uređenog sistema. Ali, postoji još mnogo stvari koje mi moramo da rešimo. Jedna od velikih reformi koje moramo da uradimo je to da isto plaćaju i oni koji imaju jedan hektar i oni koji imaju 300 hektara. I to da mi u ovom trenutku godišnje izdvajamo, dakle, ukupan trošak za penzije godišnji je oko 30 milijardi dinara, od čega 28,2 milijarde iz budžeta, upravo ovo o čemu ste vi pričali.
Tako da, hajde da nastavimo zajedno da radimo da to rešavamo, ali makar u ovom trenutku imamo obrise jednog održivog sistema, zdravog sistema, otpornog sistema i, na kraju krajeva, ono što najbolje pokazuje to, to je da smo mi imali protekle dve godine, godina za godinom, jaku poljoprivredu, bolju od desetogodišnjeg proseka. Iako su svi govorili da je 2018. godina godina koja je bila značajno bolja od

34/3 BD/IĆ

desetogodišnjeg proseka incidentna godina i da nam je vreme išlo na ruku i da je to bila sreća, 2019. godina je bila jednako dobra kao 2018. godina, čak možda i malo bolja.
Tako da, i to pokazuje da se čak i u kratkom roku ove sistemske investicije, sistemska ulaganja u poljoprivredu isplate.
Ja vam lično stojim na raspolaganju, da sednemo i da pogledamo zajedno kako možemo da rešimo i taj problem i da naši poljoprivredni proizvođači još jednom vide da zaista brinemo o njima. Hvala.

35/1 TĐ/CG 17.15 – 17.25

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.
ARPAD FREMOND: Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, hvala još jednom na datim odgovorima.
Važno je da napravimo red, i to što pre. Kako sad stvari stoje, u 2020. godini ćemo konačno staviti tačku na ovaj problem i biće sve rešeno. Važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva. Neke da oslobodimo od plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima da plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači ove doprinose.
Ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednim proizvođačima na našem terenu, u moj opštini, u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, u Senti, u Subotici. Ova je tema svakodnevna i interesuje naše poljoprivrednike. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Doći će do zajedničkog sastanka, sigurno. Hvala još jednom.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem.
U trenutku dok mi razgovaramo u Podgorici, u Skupštini Crne Gore, je u toku usvajanje sramnog i skandaloznog Zakona o verskim slobodama koji zapravo znači, po oceni svih upućenih posmatrača, atak na SPC i na slobode, verske, ne samo verske, nego i ljudska prava srpskog naroda u Crnoj Gori. Dakle, na udaru je naša crkva, naši sunarodnici i naše svetinje.
U tom svetlu pitam gospođu Brnabić, a mislim da pitanje važi i za predsednika Republike, s obzirom na njihove izjave tim povodom, ne čini li se da je država Srbija mogla ili morala učiniti nešto više, nešto više od ovih, kako je rekao, obraćanja, apela i molbi? Ja ovde pred sobom imam vaše izjave, i vas i gospodina Vučića, gde vi kažete da je situacija nezahvalna, tu se slažem, šta god da uradimo biće kao da se mešamo u unutrašnje stvari Crne Gore, moramo biti pametni i promišljeni. Mislim da sam vas korektno citirao. Gospodin Vučić je imao sličnih reči – da se dešava u drugoj zemlji, nemam pravo da se mešam, ali razgovarao sam sa Milom Đukanovićem.
Dakle, gospođo Brnabić, mislim da je suviše važna stvar da bi se moglo podvesti pod to – mi nećemo da se mešamo u tuđa posla. Tim pre, kao što znamo, što znamo da se u naša posla svi mešaju i sa razlogom i bez razloga, od suseda, pa i nadalje, raznih drugih svetskih faktora. Prosto mislim da je država Srbija morala reagovati ozbiljnije i žešće i energičnije, barem da da punu podršku SPC koja se tim povodom oglasila.
Moje drugo pitanje, mada kažem svako bi bilo dovoljno za čitavo veče, ide na vašu adresu, jer ste vi pomenuli ponovo, ja nisam imao nameru ali nije loše da tu stvar raščistimo koliko možemo, sve je to zahvaljujući Briselskom sporazumu. Ponovili ste ponovo Briselski sporazum. Mi smo o njemu raspravljali nekoliko puta unazad, ali nekako uvek bude vaša poslednja, što je donekle u redu, mada po procedurama ove rasprave ne bi tako trebalo biti.
Dakle, vi ste spremni da branite i dalje Briselski sporazum. Sada ste rekli, citiram – mi smo pokazali dobru volju, pružili ruku i ostalo. Opet mislim da je to suviše važna stvar, kada je reč o građanima Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, posebno na severu, da bi se moglo reći da, eto, mi smo učinili, pokazali dobru volju i šta smo uradili? Na neki način smo prepustili institucije države Srbije na severu pokrajine, odnosno vlasti u Prištini, vlastima samozvane i samoproklamovane republike Kosovo.
35/2 TĐ/CG

Možemo mi pričati o gresima prethodnika i vrlo često i rado govorite o tome šta su prethodnici pogrešili, ali ovo je vaše delo, ovo je vaš čin. Kao što je i onaj Euleks bio čin vaših demokratskih prethodnika. Dakle, vi ste ispunili, mi smo, ne vi, mi kao država smo ispunili sve obaveze iz Briselskog sporazuma. Bilo ih je sedam ili osam. Oni nisu ispunili tu jednu jedinu glavnu koja se tiče zajednice srpskih opština. Nije li to dokaz nekompetentnosti, naivnosti, da ne idemo u teorije zavere, koje bi lako mogle da se potegnu, da se mašem sa izdajama i veleizdajama ili glupostima koje su tom prilikom počinjene? Nije li vaša dobra volja, naša dobra volja izigrana grubo, a da nisu izvučene adekvatne pouke?
Konačno, a opet s tim u vezi, pominju se i takse, više od godinu dana su na snazi takse i opet, kao neki budisti, kao neki mazohisti reagujemo, kažemo kako je to ružno, kako ćemo mi uzvratiti, a ništa ne preduzimamo povodom tih taksi, a pri tome smo pretili da ćemo povodom ubistva Olivera Ivanovića reagovati, pa povodom hapšenja i privođenja, skandaloznog, gospodina Đurića, koji je u rangu ministra, visoki funkcioner države koji je tamo vučen kao ratni plen, kao zlikovac, povlačen po ulicama Prištine, slikali se sa njim i opet ništa nismo učinili, opet smo pretili. Formirana je vojska Kosova, opet smo pretili, opet ništa nismo učinili.
Dakle, mislim da su grube i teške reči ovde rezervisane samo za opoziciju i političke protivnike, a kada treba zaista stati u odbranu državnih interesa, onda se stalno pravimo mrtvi, odnosno vlast se pravi mrtva, ili se prave budistima i fakirima. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima gospođa Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Narodni poslaniče, da li ste vi možda bili član DS?
(Đorđe Vukadinović: Ne.)
Nikada? Na njihovoj listi? Kako ste vi ozbiljno, žestoko i energično reagovali kada je završen referendum i kada se otcepila Crna Gora? Na koji način ste, tokom referenduma, sačuvali interese Srba u Crnoj Gori, srpskih svetinja, crkava i manastira? Kako je to sad uvek naknadna pamet za Kosovo i Metohiju, naknadna pamet za Crnu Goru, pa mi sad treba da reagujemo žešće i energičnije?
Molim vas, evo, zaista bih vas molila da mi kažete šta to vama znači da reagujemo žešće i energičnije, dajte mi savet, dajte mi preporuku. Šta želite Vlada Republike Srbije da uradi? Da krenemo u rat? Šta tačno želite? Šta zastupate?
Jedva smo povratili zemlju na noge, jedva smo zaposlili ljude, jedva smo došli do nezaposlenosti od 9,5%, do prosečnih plata do kraja godine iznad 500 evra. Jedva. Jedva napravili neku regionalnu stabilnost zato što su ovi fantastični ministri spoljnih poslova i svi ostali, predsednik Republike, Boris Tadić bili takvi da su nas posvađali sa svima na svetu i sa svima u regionu.
Mislim i ostajem pri ovim rečima, ali ih ne menjam kao Marinika Tepić. Ostajem pri onome što ste vi citirali. Treba da budemo pametni i pribrani. Više smo uradili za srpski narod u Crnoj Gori, za Srbe u Crnoj Gori, nego svi zajedno u poslednje dve decenije. Više, ali na pametan način, a ne galamom i bilo kakvom ovde demonstracijom sile. Nama sila ne treba. Nama treba mir. Treba nam neka zajednička budućnost. Treba nam neki zajednički ekonomski prosperitet. Treba da probamo da razumno razgovaramo sa ljudima sa kojima ne možete razumno da razgovarate. Tu ne mislim na Crnu Goru, već mislim na opoziciju oko Saveza za Srbiju.
Ne pretimo mi nikome, ne pretimo opoziciji oko Saveza za Srbiju. Mi pokušavamo da razgovaramo sa ljudima koji nama prete snajperima, vešanjima, silovanjima, pričaju da smo fukse, kurve i sve ono ostalo što Savez za Srbiju govori javno. Imamo napismeno na društvenim mrežama. Kako da razgovarate sa tim i takvim ljudima. Tu ne mislim na vas.
35/3 TĐ/CG

Dakle, ne, pokušavamo da radimo svoj posao najbolje što možemo u zemlji i uslovima koji su bili najgori mogući, a gde smo od 2014. do 2016. godine, odnosno tim Aleksandra Vučića je pokušavao da sačuva bilo kakvu ekonomsku stabilnost Srbije, da ne odemo u bankrot, da ne budemo nova Grčka, da ne možete iz bankomata da podignete više od 50 evra, da možemo da plaćamo, isplaćujemo penzije.

36/1 AL/MT 17.25 – 17.35

Samo zato što je neko mislio da se izbori dobijaju tako što uvek nanovo i nanovo podižete plate i penzije, dajete ljudima, kupujete glasove, a posle mene potop.
Pričate danas o Crnoj Gori. Recite mi - kako? Kako žestoko i energično? Kako žestoko i energično, a da sa druge strane sačuvamo radna mesta, da sačuvamo investitore?
Ja znam politiku dela Saveza za Srbiju, Dveri, konkretno - dajte da dođemo na vlast i da oteramo sve strane investitore. Može, samo ćete imati milione nezaposlenih ljudi u Srbiji, ali je žestoko i energično. Nije pametno i promišljeno, ali je žestoko i energično. Hoćete tako da reagujemo i sada?
Evo recite mi - šta je bilo 2006. godine? Ja mogu da vam garantujem, i žao mi je danas kada pomislim koliko jedna zemlja plaća i koliko generacija plaća kada na izborima pogrešite i izaberete ljude koji su neodgovorni, koje je baš briga za zemlju, mi to danas plaćamo i plaćaće generacije iza nas, da je Aleksandar Vučić bio predsednik Srbije 2006. godine ja mogu da vam garantujem da bi referendum u Crnoj Gori drugačije prošao, da mi danas o ovome ne bi pričali.
Šta je radila Vlada i vlast 2006. godine? Šta je radila? Letovala, zimovala, šta je radila, jer sistemski ništa nije uradila. Nemamo ni jednu reformu, nemamo zdravstvo, nismo imali ni školstvo. Bolnice se raspadaju, škole nemaju normalne toalete, da ne pričamo da su povezane na internet. Šta je radila? Zatvarala muzeje. Zatvoren je Narodni muzej, zatvoren je Muzej savremene umetnosti. Šta je radila? Otišla cela Crna Gora. Ode Kosovo 2008. godine i danas pričate nama kako da ne budemo pametni i promišljeni, nego treba da budemo žestoki i energično. Dajte, molim vas, zaista.
Dakle, te floskule u kojima ste jaki na rečima, a baš vas briga za posledice, to možda kada vi ponovo budete na vlasti, pa onda nastavimo da gubimo deo po deo Srbije, a onda vi budete za svakih 100 i 200 i 300 i 619 miliona evra bogatiji, pa onda ponovo neko dođe na vlast ko treba da vadi sve te fleke i generacije koje posle toga treba da trpe.
Mi ćemo razgovarati sa Crnom Gorom i gledaćemo kako da se nađemo Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbima u Crnoj Gori, da budemo tu, da budemo prisutni, da vidimo kako da iskontrolišemo situaciju i na pametan, razuman, racionalan način da sačuvamo sve što Srpskoj pravoslavnoj crkvi tamo po zakonu i pripada. Od toga ne bežimo i to znamo da je istina.
Dakle, ta imovina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovim zakonom ili onim zakonom ako je ta imovina bila njihova 100 godina, ta imovina mora da bude takva i ubuduće ili ja ne znam kako će ta Crna Gora, na primer, u EU. Da je drugačije, zašto bi mi radili restituciju? Imovina, to pravo je neotuđivo.
Kada ste pametni, razumni i racionalni vi onda razgovarate sa svima na taj način, argumentima, a ne huškanjem i energičnošću. Toliko od mene.
Što se Briselskog sporazuma tiče, ja ću vam reći još jednom i to je nešto o čemu smo mi zaista pričali puno puta. Briselski sporazum je pokazao da je Srbija ozbiljna država, da je Srbija država koja ima hrabro i odgovorno rukovodstvo, rukovodstvo koje želi za svoj narod da izbavi sve što se spasti može što je neko drugi izgubio.
Kakav je bio odgovor na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova tadašnje Vlade, tadašnjeg predsednika? Kakav? Jel on čovek, beše, bio u Rumuniji? U to vreme vi niste ni u zemlji i danas pričate o Kosovu i Metohiji. Zaista hrabro. Zaista moralno, hrabro danas pričati i je nama držati pridike o Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori. Zaista vam čestitam, treba imati obraz za to.
36/2 AL/MT

Bivši ministar spoljnih poslova jel se, beše, smejao sa svojim kolegom iz Crne Gore oko toga, pa sad da ne psujem šta su oni zajedno uradili Srbiji?
Tako da, vi samo napred, mi ćemo pametno i razumno, a vi samo žestoko i energično i to najžešće i najenergičnije kada ste u opoziciji. Ali kad se to dešava, a vi ste na vlasti i imate odgovornost, onda Bugarska, Rumunija, levo, desno, nikog nema, daj da prođe, nek prođu izbori, daj da imamo vlast, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Svaki dan za sebe. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Gospođo Brnabić, mislim da je predsedavajući trebao da vas upozori da se na takav način ne obraća ovde narodnim poslanicima, čak ni opozicije. Ali, ako se i tako obraćate, onda bar nemojte da pravite materijalne greške, jer vi možda niste imali tu nameru, vi ste rekli - vi niste bili u zemlji, ispalo je kao da ja nisam bio u zemlji kada je proglašena nezavisnost. Verovatno ste mislili metaforički ili ste mislili na, ne znam, tadašnjeg predsednika Republike. Isto tako - dok ste vi bili na vlasti, to ste više puta pominjali, ja nisam bio nikada na vlasti. Možda neću ni biti, možda hoću. Ne … da je to neka sreća, ali ne možemo se stalno zaklinjati na to šta su prethodni uradili. Bivši ne bi bili bivši. Ja sam to vama govorio da radili i dobro.
Takođe se slažem i sa tim, kao što se rekli, da je teško i dugo će se otklanjati posledice pogrešnog izbora, pogrešnog glasanja. Ja se tu slažem, samo što vi mislite na glasanja koja su dovela na vlast prethodnike, a ja mislim na glasanja koja su dovela na vlast vašu Vladu. Dugo će se takođe snositi posledice tog pogrešnog izbora. Nisu glasali zato što se dobri, lepi, pametni, nego zato što su bili mnogo ljuti na one prethodnike.
Svejedno. To je stara manipulacija, vraćam se na onu priču o žestini, energičnosti, pameti i promišljenosti, uvek sam ja za pamet i promišljenost. Samo sam rekao i sugerisao da to što vi zovete pameću i promišljenošću zapravo se u međunarodnim diplomatskim redovima zove slabost i nereagovanje. Barem da ste rekli ovo što se maločas rekli, da ste to rekli u nekom demaršu ili nekom susretu sa ambasadorom, vi ili ministar spoljnih poslova, Crne Gore. Nije dilema – ili ratujemo ili okrećemo i drugi obraz i pravimo se mrtvi. To svi znaju, to je samo tako dobro zvuči retorički kada kažeš – sada ti neki neodgovorni elementi vode nas u sukobe pa ćemo imati manje plate. Naprotiv, energičnošću, ali ozbiljnom racionalnom se može mnogo toga postići u granicama naravno svojih mogućnosti.
Što se tiče odgovornosti i gde sam bio kada je proglašena nezavisnosti, kritikovao sam politiku tadašnje vlasti prema Crnoj Gori, ali moram priznati da se prema režimu Mila Đukanovića uz sve mane te dve prethodne vlade, uz sve mane i greške imale jasnu distancu i jasan kritički stav. Ova vlast je šurovala sa Milom Đukanovićem i dok su bili u opoziciji i kada su došli na vlast. Neki kažu da su imali poslove, u to ne ulazim, ali političko razumevanje, širili su ljubav i prijateljstvo silno sa Milom Đukanovićem pa onda iskoristite te svoje veze i te svoje dobre kontakte sa Đukanovićem, pa bar ovaj skandal da ne radi.





36/3 AL/MT

U tom smislu kada kažete – razgovaraćete. Trebali ste već razgovarati. Nekoliko nedelja traje taj protest, zapravo meseci, a kamoli nedelja, ali ne sme da se spočitava. Ovaj odnos prema meni, makar i figurativno, ilustruje zapravo vaš odnos prema opoziciji koja ne poziva na ubistva, nije nasilna, učestvuje u radu parlamenta u granicama mogućnosti. Bilo bi bolje da ste tu…
(Predsedavajući: Privodite kraju.)

37/1 MG/LŽ 17.35 – 17.45

Poslednja stvar, meni je žao nije ovde gospodin Stefanović, ali svejedno, da li mislite da namensku industriju ugrožavaju više novinski natpisi, ili možda namensku industriju ugrožavaju afere i podaci koje je izneo taj gospodin Obradović, zvali ga uzbunjivačem, ili ga ne zvali.
Dakle, kad se govori o čerupanju namenske industrije, kad se govori o čudnim ugovorima, da li su drugi radili, ili prethodni, radili gore, hapsite ih, jurite ih. Ne čini li vam se da su ti sumnjivi privatni posrednici, to je ideja.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima premijer, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.
Može. Izvolite.
Reč ima ministar, gospodin Lončar, a zatim premijer Ana Brnabić.
ZORAN LONČAR: Gospodine Vukadinoviću, pažljivo sam vas slušao, pomoći ćete mi ako nešto nisam dobro shvatio. Ok, vi imate svoju verziju kako treba reagovati, šta treba uraditi, i mislim da ste rekli jednu ključnu rečenicu, a to je, ako sam vas dobro shvatio, da je to pokazatelj kako se reaguje ukoliko je država jaka, ili koliko je ozbiljna. Jesam vas dobro shvatio?
Ovako, sad imamo situaciju kada je bilo to što je bilo, kada je bilo, sve što se dešavalo vi sad iz nekog svog ugla imate opravdanje za sve to, ili nemate opravdanje, ili kažete da je i to bilo loše, da vi niste bili na vlasti i slično, i sve to. Evo, samo da napravimo jednu analizu, ništa drugo, rejting Srbije tada i rejting Srbije danas sa Aleksandrom Vučićem na čelu. Da li ste već zaboravili kako je to izgledalo tada, da li se desilo da je održana jedna sednica Vlade, a da pre toga dnevni red nije aminovan iz ambasade, a kako vi mislite da je moglo da se aminuje dnevni red iz ambasade, a onda neko izađe pa kao neko nešto protestuje pa se nešto čudi što nije bio tu, što je otišao, što je našao hiljadu opravdanja, pa je onda otišao kod komšije tamo se izvinjavao, kod drugih nije smeo da ide, niko nije dolazio.
Samo da se vratim ona suštinu, uvek svako ima neke svoje principe po kojima će da reaguje, ali ako hoćete vi da mi kažete imaćete još vremena, ako ćete da mi kažete i da mi obrazložite, da rejting Srbije tada i rejting Srbije danas ima ikakve sličnosti, i da mi to obrazložite, ja bi bio prezadovoljan, i mislim da bi svi građani Srbije razumeli sve to što vi pričate.
Na današnji dan kada nikad nisu bile veće plate u Srbiji, na današnji dan kad nije bila nikad manja zaposlenost, a ne manja zaposlenost kao što vi pričate da su otišli ljudi, nego što je porasla zaposlenost, što su došle fabrike i što se radi. Ne pamtim kada se više otvorilo fabrika, ne pamtimo kad se više puteva izradilo, uradilo, i auto-puteva. Kada se više obnovilo škola, bolnica, i svega onoga što treba. Jel su to možda dolazili predsednik Kine, predsednik Francuske, kancelarka Nemačke, predsednik Rusije, i svi drugi, jesu li dolazili u to vreme. Jeste li zaboravili kako su izgledali ti susreti kad se dođe. Jeste li zaboravili kako izgleda izraz lica posle razgovora sa Angelom Merkel, da li je moguće da ste to zaboravili.
Za šta se u to vreme pitala Srbija, samo mi recite jednu stvar o kojoj se Srbija pitala, koju nije dobila spolja i koju nije morala da uradi. Molim vas, navedite mi jednu stvar koju je Srbija samostalno donela, kad vas molim, i koja sednice Vlade je održana da nije usklađen dnevni red sa ambasadom.
I nema nikakvih problema. A kako izgleda danas kada Aleksandar Vučić poseti Kinu, kada poseti Rusiju, kada poseti Francusku, kada poseti Nemačku, kada ode u bilo koju zemlju? Jel to nekad izgledalo tako? Jel tako Srbija bila uvažena? Jel tako bila Srbija ispoštovana? Jel tako Srbija vodila mudru politiku? Jel ide Aleksandar Vučić, jel se izvinjava? Jel pognuo glavu tamo u Srebrenici, kada su ga napali, kada mu
37/2 MG/LŽ

je život bio ugrožen? Ne, nije pognuo glavu zato što je predstavljao Srbiju. A gde bi bili ostali, ti koji su bili ranije? Pa zakopali bi se sami u zemlju. Prvo, ne bi ni otišli dole.
Nemojte više da predstavljamo stvari nekim lažnim slikama ili bilo šta. Hajde da pričamo onako kako jeste i hajde da otvorimo u ovoj Srbiji te teme. Hajde da otvorimo. Ko kome ovde naređuje? Koja opozicija? Kakva crna opozicija, o čemu pričate? Koja opozicija? Par tajkuna se skupilo. Sa politikom veze nemaju. Nisu prošli pored politike.
Mišković i Šolak pametniji od njih, iz neke senke daju novac, ovi se predstavljaju, Đilas i Jeremić tajkuni, kao nešto se razumeju u politiku i oni izlaze. Jel znate kako to izgleda? Izgleda tako što svaki dan i svako veče dobiju napismeno šta će da kažu sutra. Šta se oni bre, razumeju u politiku? Koga i kada napadaju? Sve ćemo vam objasniti. Ne vama, nije bitno vi, nego će morati građani Srbije da to znaju kako to funkcioniše. Ko im kaže da idu na bojkot, a ko im kaže da ne bojkotuju, pa ko je šta platio, pa ko je koji tekst naručio. Ja ću vam reći u narednih par dana šta stoji iza afere „Krušik“, šta stoji iza doktorata Siniše Malog. Evo, ja ću vam lično reći u naredna dva dana. Odnosno, ne vama, reći ću građanima Srbije, pa da znaju kako to izgleda.
Jel hoćemo da vodimo srpsku politiku? Jel naša crkva Srbija i Aleksandar Vučić koji je legitimno izabran. Pun nam je đavo više onih koje je izabrao Aleksandar Vučić ovde, a oni, našli su druge crkve u koje će da se mole i misle da su im to prijatelji i braća. Nema u politici ni ljubavi, ni prijateljstva, sve je interes, pa ćemo da isteramo sve na videlo. Nemojte više da se zamajavamo. Molim vas, navedite mi, kada je Srbija bila poštovanija i kada je imala bolje rezultate. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vulin.
Izvolite.
ALEKSANDAR VULIN: Zahvaljujem se.
Znate, setićete se kako su se slatko Jeremić i Roćen smejali Srbiji i kako su joj psovali majku, kako su se radovali, šta su joj radili i gde su je doveli. Znate, ja sam bio i na listama crnogorskog rukovodstva da ne bi trebalo da ulazim u Crnu Goru. Mora da je to zbog tih dobrih odnosa sa crnogorskom vlašću i što propuštamo da im kažemo šta rade i što propuštamo da reagujemo kada nešto rade.
Nije baš tako. Znate vrlo dobro da nije bilo nijedne njihove aktivnosti za koju smo smatrali da nije u interesu srpskog naroda, da to nismo glasno i jasno osudili, da nismo reagovali, da nismo uradili ono što je do nas.
Ne govore se baš sve stvari koje se rade u odnosima između država. Nekad se negde ne ode, nekad se negde baš ode zato što hoćete da stavite do znanja kako se šta radi. Nekada se i u ekonomiji osete različiti politički potezi, ali ne pravite od toga predstavu. Ne pravite od toga cirkus, pozorište, nego uradite i delujete. Nekada napravite i srpsku kuću i date jedno četiri miliona evra, pa vi sada vidite da li je to pomoglo nešto Srbima ili nije pomoglo. Siguran sam da je nešto dobro i doprinelo i nešto dobro uradilo.
Onda, saberete sve srpske partije oko sebe, da dođu u maticu, da dođu u Beograd, da dođu oko svog predsednika Aleksandra Vučića, a oni kada nema te centrifuge, kada nema tog što ih okuplja, umeju i da se posvađaju i da naprave pogrešan potez koji više odgovara onima koji su protiv Srba, pa se i tako reaguje. Pa se i tako vodi državna politika, pa saberete sve Srbe oko sebe kada god se obeležava
37/3 MG/LŽ

bilo kakva i tuga i radost, pa pokažete gde i u kom pravcu ide jedna politika. Onda vidite kako se ponaša Aleksandar Vučić, pa onda vidite da ga prihvataju i prijatelji i neprijatelji za onog ko govori u ime svih Srba, gde god da su. Tako vidite jednu promenjenu Srbiju i vidite kako se ti odnosi menjaju.

38/1 BM/VK 17.45 – 17.55

Ne radi ovo Milo Đukanović zato što misli da će time dobiti, ne znam, nove glasove, neće. On vrlo dobro zna šta radi svom narodu. Ovo radi da bi sebe učinio vrednim borbe protiv Srbije i da dobije podršku svih onih koji su protiv Srbije i da kažu – evo ga, bori se, evo provocira Srbiju, evo zato ga treba podržati. To radi Milo Đukanović sada.
Da li smo propustili to da kažemo? Kao što vidite nismo, kao što čujete nismo i kao što znate, borićemo se da Srbe okupimo, ujedinimo i da im pomognemo da se politički artikulišu, da budu dovoljno snažni da mogu da se izbore sa ovim zlom.
Da li će država Srbija o ovom govoriti na svakom međunarodnom forumu, gde god može? Hoće. Da li će govoriti gde god se govori o ljudskim pravima, o verskim pravima, o nacionalnim pravima? Hoće. Da li će to pitanje postaviti svaki put kad vidi predstavnika Crne Gore? Hoće. Da li će insistirati na tome? Hoće. Da li će učiniti sve što je u njenoj moći? Pa, naravno, da hoće. Da li to oseća crnogorska vlast? Pa, oseća.
Reći ću vam sada ono što svi znamo, ali ajde da to kažemo pred građanima Srbije. U ovom trenutku, ako nije završen sastanak, ja zaista ne znam, mitropolit Amfilohije Radović se nalazi na razgovorima sa predsednikom crnogorske Vlade, ako u međuvremenu nisu završili. Na nama je da čujemo šta su dogovorili, šta su uradili, pa da vidimo kakav će stav srpska država zauzeti i prema tome. Srpska država će poštovati svoju crkvu, slušaćemo šta crkva ima da kaže, slušaćemo šta kaže patrijarh Irinej. Nisam ja veći pravoslavac od patrijarha Irineja. On će mi reći šta treba da radim i šta očekuje od moje države i moja država će mu svakako pomoći i biće tu.
Dakle, nemojte, molim vas, ni na koji način da bilo ko ovde pomisli, ja nemam nikakvu ljutnju na vašu reakciju, vi imate pravo to da kažete. Sve je bolje nego da se ponašate kao Đilas, da se ponašate kao Šolak, kao Mišković, kao Marinika Tepić, koji rade protiv svoje zemlje i tajno i javno, sve je bolje od toga i ja se zahvaljujem svakom ko dođe u ovaj parlament i kaže šta ima da kaže, ovde pred građanima Srbije, a ne protiv svoje Srbije. Dakle, sve je bolje nego Đilas i njegova službenica Marinika Tepić, koja sprovodi ono što on kaže. Mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći i bićemo pažljivi i strpljivi, ali ne pažljivi i strpljivi u smislu da čekamo da ne reagujemo, već pažljivi i strpljivi da uradimo ono što neće smetati srpskom narodu.
Znate, ja slušam mitropolita Amfilohija koji izađe i nekad neodmereno kaže štošta funkcionerima Srbije, šteta što taj gnev nekada nije usmeravao prema Milu Đukanoviću, šteta. Da je ranije to radio možda bi bilo drugačije, ali morate da cenite državničku reakciju Aleksandra Vučića koji nije hteo da odgovara na to i nije hteo da napravi sukob, nije hteo da napravi svađu, a za malo se napravila svađa. Mogla je da se napravi unutar nas, između nas. Dakle, ovo je ozbiljna i promišljena država koja vodi računa, koja zna šta treba da radi.
Pominjali ste ovde i Kosovo. Nećemo da bežimo od teme Kosova, nećemo da bežimo od onoga što se dešava na prostoru KiM. Kada je građanin Srbije, kada je srpska vlast odlučila da se UNMIK umanji i skoro pomeri sa prostora KiM, kada je srpska vlast uvela Euleks na prostor KiM, kao pravnu i kao naoružanu silu, kada je srpska vlast odlučila da skloni sa prostora KiM Rusiju, Kinu i ostale zemlje nepriznavače, a uvela Euleks i EU, kada je pomerila Kejfor da bude tek, oni kažu – treći odgovarač, da tako prevedemo, kada je uvela Kejfor koji reaguje tek nakon kosovske policije na bilo šta da se desi, pa onda Euleks, pa tek onda Kejfor, onda vi više nemate izbora, nego morate da uđete u tu borbu i morate bar u kosovsku policiju da uvedete Srbe.
38/2 BM/VK

Onda morate bar tu da pokušate da ubacite Srbe, da ne prelaze Šiptari i hapse na sever, da oni ne komanduju regionom sever, bar toliko da uradite. Kad su vam očistili pre toga i Kejfor i UNMIK, kad su vam sklonili sve što je moglo da čuva Srbe na prostoru KiM, da su sačuvali UNMIK i Kejfor u punom kapacitetu, mogli ste drugačije da pregovarate, ali oni su uklonili Euleks i vi ste imali samo jedan izbor, da se pravite da se ništa nije promenilo ili da počnete da se borite. Šta da radite? Otiđite sad u Kosovsku Mitrovicu i razgovarajte sa ljudima da li bi više voleli da su im kosovski policajci koji se tamo nalaze pa se nalaze, nismo ih mi doveli, da su to Šiptari ili da su njihove komšije Srbi. Šta da rade? Da se prave da to nije važno, pa važno je, onome ko živi u Kosovskoj Mitrovici, to je strašno važno i strašno mu je važno da to bude njegov komšija.
Uz sva izvrgavanja, uz sve laži Šiptara, uz sve pokušaje ROSU-a, sve njihove upade, sve sukobe koje imamo sa njima i koje ćemo tek imati, ali šta drugo da radite? Da se čekalo i da se ništa nije uradilo, imali biste samo neprekidne kolone Srba sa Kosova koji napuštaju KiM i ništa više. Ovako su osetili svoju državu, tu je, bori se.
Da li vi mislite da je neko srećan zbog Briselskog sporazuma? Da li mislite da nikog nije boleo i ne boli stomak svaki put kad pomislite na Briselski sporazum? Da li mislite da je neko od nas slavlje pravio? Pa, nismo mi pravili slavlje sa Briselskim sporazumom, bili tužni, bolelo, muka, ali moraš to da uradiš zbog svog naroda, jer šta da uradiš drugo, da ga bar tako zadržiš, da ga tako nekako sačuvaš.
Aleksandar Vučić, ja sam bio sa njim, je posle Briselskog sporazuma, dan, otišao u Skupštinu Kosovske Mitrovice i razgovarao sa svim odbornicima. Možete zamisliti kako je bilo, koliko je bolelo, možete zamisliti te emocije, možete zamisliti bes, gnev, zbunjenost, pa su razumeli, pa niko nije otišao, pa su svi ostali na prostoru Kosova i Metohije. Ovde imate poslanike sa prostora KiM, oni najbolje znaju. Da li biste doktore, više voleli da imate komšiju policajca, makar i kosovskog policajca tako kako je napravljen, kroz region sever, ili da vam bude Šiptar iz južne Mitrovice? Kako drugačije?
Tako se izborilo i teško, i sada je teško i sada je muka. Mi smo Srbi, ovde govorimo istinu pred srpskom državom, pred srpskom nacijom, ne trijumfujemo, ne radujemo se, nema slavlja, nego muka i teško, ali ima to da radiš, ima to da radiš za svoju zemlju i svoj narod, ne menjamo kravate kao neki drugi što na jezerima nekim menjaju kravate, ne radimo to. Teško je, znamo koliko je teško i znamo kolika je muka i Srbi na Kosovu znaju kolika je muka, ali znaju šta mora, znaju da moraš to da uradiš. Izvukli su ti ono jedino što si imao, imao si Kjfor, imao si UNMIK, izvukli su ti, nema. Kejfor sada kada pozovete, oni kažu - obratite se Euleksu, a Euleks kaže - obratite se kosovskoj policiji. Nema, neće, neće da reaguju. Onda, ako je već tako, a znaš da je tako, onda bar zadrži nešto Srba, zadrži ih tu i dokle god zadržimo Srbe da žive na prostoru KiM, dokle god kontrolišemo institucije na severu KiM, mi smo tu i država Srbija je tu i ne može bez nas.
Da može bez nas, pa vi mislite da ne bi završili do sada? Šta, vole da pregovaraju sa nama? Mnogo im se sviđa što moraju da slušaju šta Srbi hoće, šta Srbi žele i šta Srbi misle? Nego, mora zato što smo zadržali Srbe, zato što smo ih zadržali u institucijama, zato što ne mogu bez nas. Koliko su vrištali, koliko su pretili kada su gradonačelnici severa podneli ostavke i povukli se iz tih institucija? Koliko je međunarodna zajednica vršila pritiske na njih da se vrate? Koliko je vršila pritisak na organe Republike Srbije?
38/3 BM/VK

Ne može bez Srba, ne može, ali smo ih zadržali i moramo ih zadržati. Sva naša borba je da zadržimo Srbe na prostoru KiM. Dok je njih, dotle je i Srbije, sve ostalo je prazna priča i možemo da govorimo, da hvalimo jedni druge kakvi smo junaci, ali samo zadržati Srbe na prostoru KiM, to je borba, to je jedina borba i biti sa njima. Aleksandar Vučić je bio sa njima kad god je bilo teško i najteže i u lice je govorio ono što je bila najveća muka.
Koliko puta su drugi odlazili pred njih, ali u teškim trenucima. Ne kad dođete pred izbore i kažete - ne brinite, sve je u radu, samo što se niste vratili u državno pravni poredak, to je gotovo, samo izglasajte, nego dođeš i kažeš koliko boli, dođeš i kažeš šta je istina, dođeš i kažeš - biću tu, dođeš i kažeš - neće se ponoviti martovski pogrom.

39/1 VS/VZ 17.55 – 18.05

Podigneš vojsku, izvedeš vojsku po privi put od 1999. godine, podigneš vojsku, zbog koje čitav svet skoči na vojsku Srbije i na vrhovnog komandanta vojske Srbije, da traži od njega da se prekine. Pa, izbaci ambasadora jedne velike moćne države, naš predsednik kaže, nećeš mi ti govoriti gde ću da pustim žandarmeriju i gde ću da pustim vojsku. Pa, to se nije desilo do 1999. godine.
Zbog takvog pristupa je prestao napad na sever Kosova. Zbog takvog pristupa su se povukli sa Gazivoda, zbog takvog pristupa, jer nekada pokažete čvrstinu, vojničku čvrstinu, nekada pregovarate. Uvek pregovarate, ali iza sebe imate moćnu državu, iza sebe imate snažnu vojsku, iza sebe imate narod koji vas razume, narod koji zna šta hoće.
Pa, nije se to dešavalo, kamo sreće da se to desilo 2004. godine, da se bar jedna jedinica pomerila, da se jedna jedina jedinica spustila, 2008. godine da je bar neko osetio potrebu da podigne borbenu gotovost vojske. Niko ništa, vojska se čudila, pitala, zbunjena, besna zašta nas hranite, ako ne za to. Niko ih pitao nije, niko reč nije rekao, niko naređenje, ni jedno, nije poslao.
Sada smo pokazali i pažljivo su merili reakciju naše vojske, i prijatelji i neprijatelji, koliko brzo ćemo se okupiti, na koje pravce ćemo izaći, hoće li se svi odazvati, hoćemo li stići opremljeni, naoružani, ili ćemo se dovoziti autobusima. Kada su videli da se stvorila borbena, delatna vojska, onda su počeli da razmišljaju drugačije. Onda su počele da padaju tenzije, onda se i KFOR javio, onda su se svi javili i rekli, hajde da smirimo tenzije, što bi rekla EU, da se obe strane uzdrže od zapaljivih izjava. E, tako je bilo.
Dakle, sve je to država i država tako postupa, država koristi sve svoje mehanizme, država ne odgovara na ono što bi prvo bilo, pa najlakše bi sada bilo predsedniku Vučiću da kaže, prekidam sve diplomatske odnose sa Crnom Gorom, gotovo, ne treba, kakva Crna Gora. Dva dana kasnije, Srbi iz Crne Gore će da dođu da pitaju, pa kako da prelazimo granice, kako da dobijemo pasoše, kako da se školujemo u Beogradu, kada imate sporan sporazum između Srbije i Crne Gore, po kojoj se naša deca, srpske nacionalnosti, iz Crne Gore, školuju besplatno, kako da se lečimo ako ne funkcionišu sporazumi između naših sistema osiguranja? Šta da radimo sa srpskom imovinom, koja se nalazi u Crnoj Gori?
Najlakše bi bilo reći ovo, što sada svi osećamo i besni smo, i ljudi smo i gadi mi se to što vidim u Crnoj Gori, da moj narod mora da dokazuje da je Ostroški manastir njegov. Pa, kome pripada? Gadi mi se, ali šta da uradimo, da prekinemo diplomatski odnose? Da sada odmah prekinemo diplomatske odnose, pa da nam Ostrog bude još dalji? Pa, da nam Srbi u Crnoj Gori budu još dalji? Šta da uradimo drugo?
Pametno, korak po korak, ovo ima svoju cenu i ostaviće trag u našim odnosima, ali neće ostaviti trag na životu Srba u Crnoj Gori. Neće na njih ostaviti trag. Na sve drugo može i mora i treba. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, zaista imam najpre potrebu da zahvalim najvećem broju poslanika, što funkciju nadzora i kroz ovu formu poslaničkih pitanja, poslednjeg četvrtka u mesecu, obavljaju na način, u skladu sa jačanjem sistema vlasti.
Zakonodavnoj vlasti, naši građani ne pridaju onaj značaj koji treba, između ostalog zbog nerazumevanja ili ne htenja pojedinaca, da svoj posao rade, u skladu sa aktima, koja regulišu ponašanje poslanika.
Meni se nekako čini da kod postavljanja poslaničkih pitanja Vladi, mada
39/2 VS/VZ

se u ovom domu, od pojedinih predstavnika opozicije i onih koji ne podržavaju vlast, češće čuju pitanja predsedniku države, a zapravo pitanja treba postavljati nama, koji sedimo ovde, ministrima, predsednici Vlade i nekako mi se čini da odgovori na ova pitanja su prilika da se podsetimo da postoji, pošto su očigledno sugestije poslanika o tome da diplomatske aktivnosti, na najvišem nivou Srbije, nisu u skladu sa očekivanjem pojedinaca, posebno u ovom trenutku, kada su odnosi između Crne Gore i Srbije vrlo delikatni, upravo zbog statusa SPC. Dakle, meni se nekako čini da pojedini poslanici po malo zaboravljaju na činjenicu da postoji parlamentarna diplomatija.
Parlamentarna diplomatija bi morala biti komplementarna, diplomatiji države. Dakle, onoj spoljnoj politici koju vodi predsednik države, koju vodi Vlada Republike Srbije, o kojoj su moje kolege, ministri, pre svega predsednica Ana Brnabić, dosta govorili.
Da li treba brzopleto reagovati? Da li treba pred javnosti izneti, baš svaki korak koji se radi u spoljno političkim aktivnostima? Da li treba praviti afere u vezi sa ugledom spoljno političkih aktivnosti i zatvarati vrata pred svetom? To je ste pitanje na koje ovaj dom treba da da odgovor.
Oni pojedinci, koji postavljaju ta pitanja, a ja sam svesna da sam danas došla kao ministar da budem pitana, ali prosto imam obavezu jer sam dugo sedela u poslaničkim klupama i najduže sam zapravo radila u državi na tim poslovima, i imam potrebu možda da ih podsetim, da treba da se pitaju, a šta su oni kroz parlamentarnu diplomatiju lično uradili, jer ima takvih mogućnosti, i može biti da je komplementarnost zvanične i parlamentarne diplomatije, najbolji ključ da ugled zemlje bude na višem nivou, i da delikatna pitanja kao što smo sada pred takvim pitanjima, budu rešavana na mnogo mudriji način nego što bi oni to želeli.
Da postoji iskrena želja da se na ovaj način pristupi pitanju SPC i da određena podrška, onda je najverovatnije da bi formulacije pitanja, bar onih koji dobro znaju zašto to pitaju, bila sasvim drugačija. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima gospođa Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Ja ću jako kratko, kolege su sve rekle. Pitala bih vas, kada kažete uz sve mane koje je prethodna vlast imala, imali su makar jasan stav, kada su imali jasan stav, 2004. godine, kada je bio pogrom, pa Srbija nije uradila ništa, a tada je to bila u punom kapacitetu teritorija nad kojom smo mi imali, mogli da imamo moć, snagu. Nije bila proglašena nezavisnost, ili da su bilo šta uradili 2004. godine, dok su goreli srpski manastiri i crkve. Ne sećam se da je nešto bilo. Spalili su džamije u Beograd. Dobro, jasan stav.
Ili 2006. godine, sa Crnom Gorom, 2008. godine kada je proglašena nezavisnost Kosova, kakav jasan stav su imali i oko čega?
Šta je najjasniji stav koje su imali prethodne vlasti? Najjasniji stav koje su prethodne vlasti imale i koje najbolje govore o tome, kakva je ta vlast bila, koliko otvorena, iskrena poštena, je pokazan u depeši „vikiliksa“, koja kaže da je Vuk Jeremić, američkom ambasadoru Manteru nedvosmileno rekao da je Srbija za članstvo u NATO. Pričali su jedno građanima, a drugo ambasadorima.
I vi kažete da postoji jasan stav prema nečemu, bilo čemu, KiM, Crnoj Gori, NATO, EU, Rusiji, ne nisu oni imali jasan stav ni po čemu, a nisu imali iskren, pre svega prema svojim građanima. I rekli ste mi još jednu stvar i time ću završiti, opomenuli ste me za moje nedolično obraćanje. Ne znam na šta ste mislili, ako ste mislili na strašne reči koje sam izgovorila, citirala sam predstavnike Saveza za Srbiju. Ja tako nešto ni o kome nikada ne bih rekla. Citirala sam.

40/1 JI/MP 18.05 -18.15

Ali mi je čudno, poštovani narodni poslaniče, da me vi upozoravate na nedolično obraćanje i ponašanje, vi koji ste kada je Srđan Nogo, poslanik Dveri, na „Tviteru“ napisao da Aleksandar Vučića i mene treba vešati na Terazijama, koji ste odgovorili – na Terazijama je okupator vešao rodoljube, tako da to ne dolazi u obzir.
To je vaša politička komunikacija. Vešajte ih, ali oni nisu rodoljubi, nemojte na Terazijama. I vi mi kažete da se ja nedolično ponašam. Imam puno poštovanje prema vama zato što ste narodni poslanik i sa nekim glasovima predstavljate neke građane Republike Srbije, zato vas poštujem, ali nemojte mi vi govoriti o nedoličnom ponašanju i govoru.
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite. Do dva minuta.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Imam dva minuta, meni je odgovarano 80, 70 minuta, kako god.
Postoji ironija, postoji kontekst, jedno je „Tviter“, gospođo Brnabić, drugo je Narodna skupština, ali to je mnogo manje važno. Dakle ironija, sarkazam, ne znam jeste čuli za to?
Ono što je mnogo važnije, sada se pokazalo da je gospodin Vulin rekao da nije srećan zbog prisustva ... da niko nije, da je ogorčen, besan, ljut, oseća se povređeno, a vi ste ovde više puta rekli da ste ponosni, da je Briselski sporazum sjajno, diplomatsko i da se vi ponosite time. Tu ste sami sebi skočili u stomak.
Što se tiče ovoga, opet ste pogrešno interpretirali, kada sam rekao da su imali čvrst stav, jedinstven stav. Ne. Rekao sam da su oko malo čega imali čvrst ili po meni zadovoljavajući stav, ali su imali prema Milu Đukanoviću. To je poenta, to sam rekao. Ostavite druge stvari i greške sada, govorim o prethodnim vlastima.
Ova vlast vaša je tikve sadila sa Milom Đukanovićem i pre nego što ste došli na vlast i kada ste došli na vlast, pa da vidimo rezultate tog delovanja.
Poslednji i najvažnije, povodom ovog pitanja gospodina Lončara – da li smo cenjeni, da li smo ikada bili tako cenjeni, da li je Srbija poštovana, koliko je poštovana, ko je dolazio? Dolazili su, gospodine Lončar, dolazili su i ranije, dolazio je i Putin, dolazila je i gospođa Angela Merkel.
Ono što ste spočitali toj prethodnoj vlasti koji ja nemam nikakave razvojne motive, niti interese da brani, ali ono što ste im spočitali, ni izraz lica Angele Merkel, pa to je nešto najpozitivnije što mogu da stanem i da kažem na račun Borisa Tadića.
To što posle sastanka sa njim je Angela Merkel imala takav izraz lica, pa nismo mi tu, nisu naši ministri i predsednici tu da zadovoljavaju sreću Angele Merkel, gospodine Lončar, nego su tu da brane nacionalne interese.
Da je on usrećio tada Angelu Merkel, da je zadovoljio i osmeh izazvao kod Angele Merkel, još uvek bi bio predsednik Republike, još uvek bi ti zli žuti bili na vlasti, verujte mi, gospodine Lončar.
Kakav je ugled naše vlasti videlo se u Parizu i predsednika Vučića po tretmanu kakav je imao i on i Srbija na proslavi završetka Velikog, odnosno Prvog svetskog rata. To vam je najbolji pokazatelj… (Isključen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.


40/2 JI/MP

VOJISLAV VUJIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.
Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.
Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.
Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.
Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.
Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?
Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.
Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.
Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.

40/3 JI/MP

Izvolite.
ALEKSANDAR VULIN: Hvala.
Znate, sa vlašću Mila Đukanovića šurovali su oni koji su palili ovu Skupštinu. Sećate se njihove velike radosti i sreće kada su konačno oslobodili ovu Skupštinu, oslobodili su je slika, nameštaja, vrednih tepiha, raznih umetnina, ti su šurovali sa Vladom Mila Đukanovića i šuruju do dana današnjeg. Mislite da su se promenili? Mislite da se stari savezi gase? Mislite da oni koji su zajedno palili ovu Skupštinu, a tu mislim i na Mila Đukanovića, na njegovu podršku tadašnjem petooktobarskom DOS-u, i finansijsku, obaveštajnu i svaku drugu kriminalnu, mislite li da njihovih saveza više nema? Slušate li Mila Đukanovića? Mislite da želi da Srbijom vlada snažan lider kao što je Aleksandar Vučić ili neki Đilas? Nešto mi govori da mu je Đilas bliži i da bi lakše sa Đilasom mogao da se bavi svojim poslovima i da ga ništa niko ne pita i da se niko ni ne pobuni kada, na primer, njegov ministar spoljnih poslova kaže da će u Interpolu glasati zbog regionalne stabilnosti za Kosovo. Pa, mu i te kako odgovorimo, pa i stavimo do znanja šta je naš stav. Dakle, stari savezi se ne gube i stari savezi se ne gase.
Ono što ja lično mislim, a ovo nije stav Vlade Republike Srbije, ali imam tu priliku da sada kažem, apsolutno sam protiv ovoga što se radi u Crnoj Gori, apsolutno sam protiv donesenog sumanutog zakona po kome Srbi treba da izgube svoju crkvu, svoje manastire, svoje svetinje i smatram da treba da pratimo crkvenu politiku, da vidimo kako će se crkva ponašati. Crkva najbolje zna šta je potrebno, pa kako crkva bude išla, da i mi idemo u tom pravcu. To je moje lično mišljenje, nije stav Vlade Republike Srbije, dozvolite mi da imam pravo da ga kažem.
Nismo mi i nije predsednica Vlade nigde pogrešila u tome što je rekla. Mi smo ponosni na borbu koja se vodila i koja se vodi i oko Briselskog sporazuma i svega što se dešavalo posle njega, ponosni na hrabrost ljudi koji su ga sproveli, ponosni na hrabrost Aleksandra Vučića da ga izbori.
A da li mislimo da je najbolji i najlepši, pa naravno da nije. Pa, vi sedite i pregovarate sa teroristima. Da li stvarno neko ko je iole ozbiljan može da pomislim da je prijatno sedeti sa Hašimom Tačijem? Ej, sedite sa čovekom za koga znate da o vašem narodu misli sve najgore.

41/1 BD/IR 18.15 – 18.25

Sedite sa ljudima koji su ili ubijali ili učestvovali u ubijanju vašeg naroda. Vi mislite da je to prijatno, da se neko raduje tome? Ali, to vam i kažemo, to je muka, to je bol, to je bol u stomaku, to je gađenje koje osećate, ali zbog svog naroda vi to morate i možete da istrpite. Nismo mi sretali Hašima Tačija u Dubrovniku, kada nije ni morao ni trebao da se sreće, nego smo ga sretali tamo gde smo morali da se borimo, da se tučemo sa njim, da sačuvamo srpsku državu i srpsku naciju na prostoru Kosova i Metohije.
Naravno da smo ponosni na borbu, a da li se radujemo Briselskom sporazumu, da li se radujemo tome što smo uopšte morali da pregovaramo sa njima? Pa, naravno da se ne radujemo. Pa, ko može da bude ponosan? Ko može da bude radostan zbog toga? Ali se ponosiš kada vidiš kako je Aleksandar Vučić izneo tu borbu i kako je i dalje nosi. Naravno da ste ponosni.
Ko može da bude srećan? Pa, mi bi se ponosili da smo mogli, kao organizovana i uređena država, da završimo ono što je započeto 1998. godine, kao što je radila svaka država na svetu, ali ste imali najmoćniji vojni savez protiv sebe i sada morate da pregovarate, pa kada već pregovarate, naravno da ste ponosni na one koji se bore i koji se dobro i hrabro bore da zastupaju srpske interese i srpsku državu. A, da li vam je prijatno? Da li se osećate dobro? Da li se radujete? Da li mislite da je to dobro? Pa, naravno da nije dobro. Jedino dobro je za nas Ustav Srbije, ali nažalost, Rezolucijom 1244 Ustav Srbije je suspendovan sa prostora Kosova i Metohije, pa se onda morate boriti ovako kako se borite i ovako kako se Aleksandar Vučić bori.
Dakle, jeftini su to demagoški trikovi. Nemojte to da radimo, bar ne kada je Kosovo u pitanju. Niko nije ni srećan, ni zadovoljan što mora da pregovara i što je pregovarao, a ponos osećamo samo zbog borbe koju vodimo i ni zbog čega drugog. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.
Pa, evo, ja ću, naravno, ovo što ste vi, poslaniče, pomenuli u kontekstu regionalne saradnje, inicijativa, ali pre toga, zaista bih morala da prokomentarišem nešto što je prethodni poslanik izgovorio, kao veliki apologeta bivšeg predsednika Tadića, kome je, zaboga, najlepšu pohvalu dao besan izraz lica Angele Merkel pre desetak godina kada je došla u Beograd.
Znate, to što ste sada rekli, to je ili takvo nepoznavanje politike, ili takvo nepoznavanje odgovorne međunarodne politike ili ste zaista oduševljeni vladavinom Borisa Tadića i DS bili i njihovim međunarodnim poslovima i međunarodnim urušavanjem Srbije u svakom pogledu i svakom trenutku.
Izraz lica kancelarke Merkel je tada govorio da je zapanjena da predsednik jedne države, važne države u regionu kao što je Srbija, je davao takva lažna obećanja, koja bi se možda svidela nekima u Evropi, u EU, pa i u nekim pojedinim državama, iako se ne podudaraju sa onima što je srpski nacionalni interes, dakle, da zapanjeno obećavajući predsednik jedne države takve stvari, a zapravo nedovoljno hrabar da ih sprovede u unutrašnjoj politici, jer idu izbori, pa treba obećavati na sve strane, a ne realizovati ništa, to je pohvala ludosti, a ne pohvala pameti.



41/2 BD/IR

Prema tome, ono što smo mi radili i što je radio Vučić i zbog čega je Srbija danas cenjena, pa između ostalog, i predsednik doprineo svojim odgovornim pristupom, jeste održivo, racionalno, razumno i izvodljivo, a sa stanovništva Srbije, u najmanju ruku, prihvatljiva rešenja iza kojih bismo mogli da stojimo, bez obećanja o tome da će se drugima svideti i da ćemo zbog drugih raditi, već ono što jeste obaveza, izaći iz jednog začaranog kruga, ali zadovoljiti ono što je interes Srbije, naših građana i naših ljudi.
To su odgovorni političari širom Evrope i sveta prihvatili, jer to su ozbiljni ljudi. To su ljudi koji znaju kad sa nekim pričaju, dakle, da li pričaju sa ljudima koji imaju legitimitet, koji imaju podršku naroda i koji rade u interesu svog naroda. I, verujte, ja sam ministar za evropske integracije skoro pet godina, poštuju vas samo onda kada branite interese svog naroda, čak i kada se sa vama ne slažu.
Oni koji obećavaju i oni koji rade sve u interesu sopstvenog opstanka, dakle, i političkog i svakog drugog, oni nisu cenjeni. Oni su partneri privremeni, sa kojima se, ako može da se izvuče korist za drugu državu, rado sarađuje, ali se isto tako rado odbacuju onoga trenutka kada se vidi da više nemaju svoju ulogu. To nije slučaj sa ovom Vladom. To nije slučaj sa predsednikom Vučićem.
Mi se borimo za naše interese na jedan razuman, vrlo odgovoran, vrlo zreo, a mogu da vam kažem i vrlo odlučan način.
U pravu su moje kolege, ne priča se o svemu u javnosti. Ja nikada nisam izašla kao ministar da vam prepričam kakvi su moji razgovori. Ja se trudim da našim građanima pošaljem poruku da je EU dobra budućnost za Srbiju, ali to ne znači da prećutkujemo i da smo nemi na ono što nije uvek u interesu naše zemlje i da smo neodgovorni ćutolozi u tim razgovorima, koji samo slušaju.
Neko od poslanika je rekao – Tanja Fajon je izvršila pritisak oko izbornih uslova. Nije niko izvršio pritisak oko izbornih uslova. To je bio jedan razuman dijalog i dogovor i uviđanje činjenica da neke stvari mogu da budu bolje, možda čak ne i za našu stranku, da kažem, favorabilne, ali da ukupan kontekst mogu da unaprede i niko nije vršio pritisak.
Pritisak kod odgovornih ljudi dolazi samo od uviđanja potrebe da se stvari još više unaprede u interesu građana. E, u tom interesu građana radio je Vučić i kada je ova stranka, kada smo pokrenuli inicijativu o tom tzv. mini Šengenu, ili regionalnu inicijativu. Naravno, vama se sada obraćam, jer je drugo pitanje na dnevnom redu.
Prema tome, interes građana je celog regiona da se ekonomija uzme kao najbolji okvir za unapređenje odnosa za pacifikaciju celog regiona, za pomirenje, za smanjenje predrasuda. Kada imate četiri osnovne slobode – slobodu kretanja kapitala, slobodu kretanja ljudi, usluga, ideja, na kraju krajeva, vi onda rađate diplomatiju ljudi. To nije više samo međunarodna referenca Vlade, parlamenta, ministra ovog ili onog, diplomatija ljudi.
Dakle, mi živimo u regionu. Jedan od preduslova i evropskih integracija jeste regionalna saradnja. Ali, regionalna saradnja na kraju donosi korist i ekonomsku i političku i bezbednosnu svim građanima naših zemalja. I to je bila rukovodeća ideja, pre svega, naravno, građanima Srbije, ali zašto da ne, i građanima regiona. To nije ni zamena za evropske integracije, niti zbog toga želimo bilo kome da se pravdamo, kao što je više puta rekao predsednik, ja smatram da je u pravu, jer ovo je autentična regionalna inicijativa.


41/3 BD/IR

Ovo je autentična inicijativa Srbije i predsednika Srbije, koja je uvek doživljavana kao neki hegemon koji ima posebne interese u regionu, a mi nismo hegemon, nego odgovorna država koja želi da i drugi napreduju i da ćemo samo tako biti interesantniji i biti kompetativniji na jednom velikom evropskom tržištu.
Podsetiću vas da je Crna Gora inicijalno reagovala negativno na ovaj predlog. Pojedini ministri iz Vlade Crne Gore su govorili kako to nije dobro za crnogorsku ekonomiju. Ali, znate, ako ste zemlja koja želi da uđe u EU, a Crna Gora je, između ostalog, pa povezano i sa drugim pitanjima oko crnogorske politike, zemlja koja je otvorila najveći broj poglavlja u pregovorima sa EU. To obavezuje.
Ako hoćete da uđete u EU i na mnogo zahtevnije tržište, a nije vam subregionalna i regionalna inicijativa dobra za vašu ekonomiju, pa sa kakvom ćete ekonomijom da izađete na stotine puta jača tržišta, kao što je tržište EU, zajedničko tržište EU?
Prema tome, ovo je neka vrsta dodatne vežbe i praktikovanja dobre ekonomije i kompetitivne ekonomije i za ono što je zajedničko tržište.
Da ne govorim o tome da u tom smislu Crna Gora, naravno, i treba kao zemlja koja je još uvek sa Srbijom prednjačeća zemlja procesa evropskih integracija. Treba da poštuje prava manjinska, ljudska, građanska i verska prava svih onih koji u Crnoj Gori žive.
U tom smislu, mislim da su evropske integracije dobar okvir za razgovor i o toj temi. I to je pametno i zrelo promišljanje, o kojima su i moje kolege govorile. Hvala.

42/1 TĐ/IĆ 18.25 – 18.35

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Lončar.
ZLATIBOR LONČAR: Dragi narodni poslanici, dragi građani Srbije, ja ću vrlo kratko. Mislio sam da postoji minimum nekog razuma, minimum nekih činjenica ili nečega, ali očigledno sam se prevario. Ovde smo mogli da čujemo od gospodina stvari koje ne mogu ni da se shvate, ni da se razumeju i ne znam ni kako je mogao to da izgovori da je njemu bio cenjeniji Tadić i, ne znam, Koštunica nego Aleksandar Vučić. Ja sam sve to pridavao tome da oni iole nešto razumeju, da imaju neki pregled igre, ali da to rade iz nekog svog razloga, iz neke svoje taktike. Ja sam danas konačno shvatio da oni nikakav pregled igre nemaju, da su oni ozbiljni antitalenti za politiku i za sve ostalo i, nažalost, s takvim ljudima teško je polemisati i pričati. Moraćemo da se okrenemo sebi i da gledamo šta je najbolje za građane Srbije, jer od nekih stvari treba shvatiti da nema koristi. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Zahvaljujem, poštovani poslaniče, na pitanju koje ste mi uputili zbog toga što se radi zaista o pitanju koje dira možda najdublji nacionalni interes, u ovom momentu Srbiju. To što nas ima ispod sedam miliona u ovom momentu, što je prosečna starost 43,2 godine, što je očekivana dužina života 78 godina za žene, a 72 za muškarce, što znači da ćemo biti sve stariji kao nacija i u Evropi smo osma po redu država po toj prosečnoj starosti. To su pitanja koja su za sve strategije, vezane za sve segmente života u Srbiji, više nego važne.
U poslednje dve i po godine budžet Vlade Republike Srbije, odnosno vi ste ovde izglasali budžet koji je imao dosta razumevanja za transfere ka jedinicama lokalne samouprave kada je u pitanju pronatalitetna politika i 1,2 milijarde je izdvojeno za jedinice lokalne samouprave da same na osnovu sopstvenih prioriteta učine sve u skladu sa elementima Strategije za podsticanje rađanja, jer su različiti problemi u različitim sredinama. Mi zaista imamo izvanredne primere na nivou gradova i opština utrošenih sredstava i zahvaljujući samo toj vrsti aktivnosti, mi smo npr. smanjili liste čekanja za 2.500 mališana, dečaka i devojčica, za vrtiće, za predškolske ustanove.
Naravno da početni rezultati i ako su nas demografi naučili da će prvi dobri rezultati biti za 10 godina, ovakve politike populacione se već mogu registrovati. Mi smo jedina zemlja u regionu, a uzete su u obzir sve članice bivše Jugoslavije, Rumunija, Bugarska, dakle, zemlje EU, Mađarska koja izuzetnu pažnju posvećuje ovom pitanju i Albanija, koja u prvih devet meseci ima za preko 600 novorođene dece više nego prošle godine, sve ostale su u minusu.
Šta su naši planovi i šta ovaj resor koji je sada funkcionisao na nivou kabineta i do i nakon izbora će svakako raditi? Ovo je resor koji će se baviti, pre svega, stvaranjem boljih uslova za mlade ljude da ostanu u Srbiji da žive i rade u Srbiji, da planiraju brojnije porodice, kroz projekte vezane za izgradnju stanova.
Nama podaci govore da samo 29% naših mladih sugrađana, parova, ima rešeno stambeno pitanje. Izgradnja i mogućnost da se dođe do stambenog prostora je vrlo bitna za sve porodice, za sve partnere koji planiraju rađanje, decu i opstanak ovde.
Drugi bitan element je saradnja sa poslodavcima. Znate, poslodavci su vrlo zainteresovani za profit. Poslodavac je u krajnjem slučaju i država i finansijske institucije i privredni subjekti, ali aktivnost koju smo krenuli da testiramo i da zajednički ulažemo u predškolske ustanove koje nisu samo mesto
42/2 TĐ/IĆ

obrazovanja, odnosno čuvanja dece, već i obrazovanja i sticanja onih prvih navika koje dete treba da ima i u kulturološkom i u intelektualnom i u saznenom smislu, treba da budu na višem nivou. Tek 51% dece koja bi trebalo da se nađu u predškolskim ustanovama je smešteno u ove, što znači da razgovor sa poslodavcima o subvencijama, koje bi država dala i partnerstvo koje bismo imali u pogledu razvoja mreže predškolskih ustanova… To jeste naš plan.
Ova dva plana su najdirektnije vezana za inicijative Saveta i to Nacionalnog saveta za populacionu politiku, na čijem čelu je predsednik države, i Saveta Vlade, na čijem je čelu predsednica Vlade. Dakle, mi ova dva segmenta nikako ne možemo rešavati samo kroz kabinet na čijem sa ja čelu. To možemo raditi isključivo zajednički, svi ministri, pre svega, zaduženi za zdravlje, socijalnu politiku, finansije, obrazovanje, i te kako sarađuju na ovim pitanjima i zajedničke aktivnosti daju solidne rezultate.
Ono što jeste jako važno to je da je znanje o reproduktivnom zdravlju u mnogim sredinama na prilično niskom nivou i da pojam seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja treba, kroz sistem školovanja, da bude jedan od naših zadataka, a sa druge strane zaista i ohrabrivanje roditelja da na prikladan način priđu ovom pitanju u komunikaciji sa svojom decom. Jeste važan problem, jer broj maloletničkih trudnoća, broj onih koji zapravo imaju zdravstvene probleme, a potencijalno su roditelji ili budući roditelji, nije mali, tako da u saradnji sa zdravstvenim sistemom i sistemom socijalne zaštite mislimo da je potrebno i te kako raditi na ovim pitanjima.
Još samo dva segmenta hoću da pomenem. Jedan je vezan za sredstva informisanja koji ne retko senzacionalistički prilaze temama koje su vezane za populacionu politiku i zapravo imaju kontraproduktivne efekte. Mislimo da izvesna edukacija i saradnja sa njima treba u narednom periodu da bude na višem nivou, kao što smatramo da najodgovorniji u jedinicama lokalne samouprave, i tu je primer Jagodina, moraju zapravo raditi na način da okupe i nevladin sektor i deo akademske zajednice koja pripada toj sredini i da mobilišu svakog pojedinca, da zajednički radimo na ovom pitanju.
Divni tekstovi su napisani 2008. godine. Kao ministar sam ih, kada sam ušla u Vladu, našla u fiokama prekrivene prašinom. Dakle, stručnjaci su dali veliki doprinos da se napravi strategija koja nije bila primenjivana i zapravo od 2017. godine radimo na ovim pitanjima, ali to je samo prvi korak. Čeka nas distanca od 7.000 milja.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
VOJISLAV VUJIĆ: Hvala, uvaženi predsedavajući.
Da se zahvalim svima koji ste dali odgovor i samo jedna mala napomena. Ja sam vas malopre u sred diskusije gospođe Joksimović zamolio da mi date reč. Znam da to nije po Poslovniku. Nisam plašljiv čovek, ali se moja tetka uznemirala načinom i tonom kako se ministarka obratila, pa sada kažem javnosti da to nije bilo upućeno meni. Gospodin, kolega Vukadinović je bio tu i svo vreme je ta kritika išla ka njemu, a meni je ovaj drugi deo bio upućen.
Ako mogu da nastavim dalje sa pitanjima, ali da mi vratite ovih 30 sekundi, pošto mi malopre niste dali.
Pitanje za Aleksandra Antića. Ono što je svakako aktuelno u sektoru kojim se vi bavite, gospodine Antiću, to je tzv. Turski tok, pa me interesuje dokle su stigli radovi, kako napreduju radovi i koliko je to u stvari uopšte važno za Srbiju?
42/3 TĐ/IĆ

Za gospodina Đorđevića pitanje, juče smo sa dnevnog reda povukli zakon koji se tiče migracija, pa vas sada molim da nas vi sada malo informišete, kakva je uopšte strategija kada su u pitanju ekonomske migracije, kakve su posledice i šta mi kao država možemo da očekujemo po tom pitanju?
Za gospodina Vulina, još jednom ću da apostrofiram ono što ste vi juče podvukli, a to je stvar koja je meni prekjuče bila utisak dana, a to je strategija koju ćemo zajednički da usvojimo svi, strategija u kojoj je najbitniji cilj da će teritorija Srbije ostati u granicama ovakvim kakvim jesu.

43/1 AL/CG 18.35-18.45

Za sve one neverne Tome koji su rekli i slutili razno-razne situacije ovo je odgovor Vlade Republike Srbije i svih nas poslanika koji ćemo za taj zakon da glasamo. Ovo nije strategija koja se menja svaki mesec, ovo nije strategija koja se menja svakih godinu dana. Ovo je dugoročna strategija i ovo je put kojim će Srbija u narednom periodu da ide.
Usput,, ministre da vas pitam, obzirom da svakako mnogo bolje vojno opremljeni u odnosu na neko prethodno vreme, iskren da budem i u odnosu na komšije oko nas, na naše malo bliže i malo dalje susede, još jedina stvar za koju mislim da nam možda fali, a vas molim za odgovor, a to je bolji sistem za PVO - da li ćemo ga i kada nabaviti? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar gospodin Antić.
Izvolite.
ALEKSANDAR ANTIĆ: Gospodine Vujiću, dobra vest za vašu tetku.
Ovih dana smo završili sa postavljanjem cevi gasovoda „Turski tok“ od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Naravno, to je pre svega dobra vest za sve građane Srbije. Mi, kao što smo i obećali, do kraja godine ćemo završiti sa postavljanjem cevi na našoj deonici tog gasovoda. Mi smo to realizovali. Linijski deo gasovoda smo završili.
Naravno pred nama je još dosta posla. Tokom 2020. godine treba završiti blok stanice, merne stanice, veliku kompresorsku stanicu koja treba da obezbedi da taj gasovod ima pun kapacitet i da možemo da izbacimo neophodni pritisak kako bi se snabdevala i Mađarska iz tog pravca. Sve u svemu, mi smo veliki deo posla ove godine završili.
To je od izuzetnog značaja za Srbiju. Srbija dobija novi pravac snabdevanja gasom. Nažalost, Srbija je sve ovo vreme bila oslonjena samo na onaj pravac iz Ukrajine preko Mađarske. Sada imamo jednu daleko veću energetsku sigurnost koja može da nam obezbedi, pre svega dve ključne stvari. Prvo, da Srbija ima tranzit gasa i od toga ostvaruje prihode, što je za nas koji smo do sada bili negde, da kažem, na slepom crevu bilo nezamislivo i s druge strane, to može da nam omogući nove planove za gasifikaciju Srbije.
Znači, čitav set novih projekata nam se sada otvara. Sada gas možemo da dovedemo do čitave Srbije, da razvijamo nove industrijske zone, da obezbedimo da svi gradovi budu priključeni na gas, u smislu njihovih toplana itd.
Očekujemo da će sve zemlje na trasi „Turskog toka“ realizovati svoje projekte. U ovom trenutku svi pogledi su upereni pre svega ka Bugarskoj. Hajde da krenemo redom. Ona morska deonica tog gasovoda je završena. Očekujemo početkom januara da će to biti zvanično proglašeno u Turskoj. Završena je deonica kopnenog dela gasovoda u Turskoj do granice sa Bugarskom. Završena je prva deonica gasovoda u Bugarskoj od granice sa Turskom do njihove velike kompresorske stanice „Strandža“ kojom ulazi taj gasovod u njihov gasni sistem, ali još uvek je veliki deo posla kako bi se taj gasovod doveo do granice sa Srbijom.
Oni su tu u nekom laganom kašnjenju, laganom - to je ovako da kažem sa moje strane možda fleksibilan izraz. Ima kašnjenja. I oni su trebali svoj gasovod da završe do kraja godine. Međutim zbog problema, nadam se, zbog problema sa izborom izvođača i određeni sudski postupak koji su imali tom prilikom, oni su tek skoro počeli sa radovima i konzorcijum sa saudijskom firmom „Arkad“ na čelu je počeo sa radovima. Mi očekujemo ili imamo obećanje da će oni u prvoj polovini sledeće godine završiti nekih 308 km gasovoda prema Srbiji, što će obezbediti da prve količine gasa prema Srbiji iz tog pravda poteknu u drugoj polovini 2020. godine.
43/2 AL/CG


Ponavljam, projekat od izuzetnog značaja za Srbiju. Zaista kapitalan projekat, projekat dugačak 403 km, sa velikim brojem pratećih gasnih elemenata, uključujući i veliku kompresorsku stanicu koja će biti izgrađena negde u okolini Žabara, dakle, projekat koji dramatično menja položaj Srbije na gasnoj mapi i regiona i Evrope i projekat koji Srbiju, ponavljam, stavlja u mogućnost da Srbija od tranzita gasa ima prihode i što je još važnije da može da planira nove projekte.
Želim, bez obzira što je još puno posla, da kažem da je ovo prolazno vreme za nas izuzetno značajno. Želim da se zahvalim čitavoj Vladi na jednoj ogromnoj posvećenosti realizacije tog projekta, naravno svima koji su u tom projektu učestvovali i Mešovitom komitetu za saradnju sa Ruskom Federacijom, na čijem čelu sa naše strane se nalazi prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, ali i pre svega ogromna zahvalnost predsedniku Vučiću na velikoj podršci koju je dao razvoju ovog projekta i meni lično kao čoveku koji se ispred naše Vlade nalazio na čelu Radne grupe za izgradnju tog gasovoda. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.
Poslanik je rekao da je njegova tetka uznemirena mojim tonom i načinom obraćanja poslaniku. Znate, mene je sada vaša tetka jako uznemirila zato što se ja zaista pitam – da li sam ja prekoračila granice dobrog ukusa, a ja to nikada ne radim. Znači, nastojim da i poslanicima opozicije na vrlo argumentovan način, jer ovo je debatni forum, vaša tetka, samo da razume, gleda Skupštinu, to je debatni forum i ton može da se diže, menja gore-dole, ali je bitno da nema vređanja, uvreda ličnih itd. Mene je zaista tetka jako uznemirila, da li sam ja prešla tu granicu. Lično mislim da je vaša tetka bila uznemirena time što je ona pomislila da ste vi u opoziciji pa se ja vama tako obraćam. Nemojte da brinete za ton. Ja to nikada, niti poslanici SNS to ne rade. Tako da mislim da je samo tu nastao problem.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vulin.
Izvolite.
ALEKSANDAR VULIN: Poštovani poslaniče, svako opremanje i svako naoružavanje Vojske Srbije se odvija u skladu sa odgovarajućim planskim dokumentima, u skladu sa odgovarajućim strategijama, u skladu sa odgovarajućim projekcijama koje daje na prvom mestu Vojska Srbije, Generalštab Vojske Srbije, odnosno nadležne uprave koje najbolje znaju šta je potrebno Vojsci Srbije.
Nije nikakva tajna da smo 1999. godine tokom NATO agresije preživeli strašne udare, da nam je uništen značajan deo našeg PVO, da je vazduhoplovsto jedva preživelo, da je uništen i značajan broj naših radara.
Od 1999. do 2012. godine nismo se potrudili da bilo šta od toga obnovimo, da bilo šta uradimo. Od 2012. godine do danas to radimo intenzivno. Činjenica je da Vojsci Srbije nedostaje još protivazduhoplovnih sistema i činjenica je da ćemo na tome raditi da možete biti pouzdani da će Vojska Srbije biti jača nego što je bila.
Baš sada sve da crtam i sve da kažem i da dam svaki datum i svakog proizvođača i svaku cenu, to naravno neću uraditi, ali u ono što i vi i svi građani Srbije mogu biti sigurni, pouzdani – Vojska Srbije je već sada jača nego što je bila, a biće i mnogo jača već iduće godine. Hvala.
43/3 AL/CG

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Đorđević.
Izvolite.
ZORAN ĐORĐEVIĆ: Kada su u pitanju ekonomske migracije i kada je u pitanju strategija o ekonomskim migracijama, pored demografskog pitanja svakako predstavlja jedno od najvažnijih pitanja i o tome govori i samo angažovanje predsednika koji nema svoje obraćanje javnosti koji na prvom mestu ne stavlja pitanje ekonomskih migracija, kako i na koji način da se izborimo sa time da mlade zadržimo, ali i da ih vratimo u našu zemlju i da učinimo našu zemlju interesantnom da možda i neki stranci dođu da žive ovde kod nas.

44/1 BM/MT 18.45 – 18.55

U takvim okolnostima koordinacioni tim je svakako doneo, da kažem, jedan zaključak da je potrebno našoj zemlji da ima strategiju ekonomskih migracija, odnosno kako i na koji način da se kao država postavimo, kako bi upravo ovaj problem rešili.
U tom smislu se i krenulo u izradu strategije. Strategija je trenutno u fazi javne rasprave, bilo je u šest gradova i 3. januara se završava. Očekujem da se javnost, koja je vrlo zainteresovana za ovu temu, uključi u celu priču, dostavi svoje predloge, jer od kvaliteta te strategije i od toga šta mi želimo zavisi i kako ćemo posle toga biti postavljeni prema akcionom planu i ko će kakav biti nosioc u državi kada je u pitanju akcioni plan, a sve sa ciljem da se spreči odlazak i povratak mladih, da se učini, da kažem, na jednom efikasnijem nivou.
Kada su u pitanju ekonomske migracije, zaključilo se da postoje tri razloga zašto se one dešavaju. One su, svakako, prisutne i u zemljama koje su mnogo razvijenije od Srbije i da postoji lako rešenje govori činjenica da možda jedina zemlja koja ima delimično ili, onako, da kažem, uspeh u tome jeste Izrael. Tri komponente su tu bitne, kada su u pitanju ekonomske migracije. Prva jeste materijalno-finansijska, svakako možda i najvažnija. Druga jeste briga države o samom građaninu. Treća jeste društveni život.
Kada je u pitanju društveni život, krenućemo od toga, tu je Srbija daleko ispred svih drugih, ali, naravno, to nije dovoljno.
Kada je u pitanju briga države tu smo započeli, upravo i naša premijerka kada je u svom ekspozeu rekla, digitalizaciju, brigu o građanima, zatim odnos prema njima. Olakšavanje tog svakodnevnog života naših građana je vrlo bitna činjenica. ` Materijalno-finansijski, kao što sam rekao je možda najbitniji, ali je najsporiji i najteži da se dostigne neki zadovoljavajući nivo.
Svakako svi oni uspesi koje imamo kao država govore o tome da ćemo svakako u perspektivi vrlo brzo doći do toga da imamo, na neki način, jedan zadovoljavajući nivo koji može da pruži mogućnost da sve tri komponente imamo na zadovoljavajućem nivou.
Ministarstvo finansija, takođe, radi i postoji dosta mera koje ono čini. Ja sam bio u Izraelu i pričao sam sa ljudima koji su tamo radili na tome, ne razlikuju se ono dosta od nas, osim u činjenici da dosta hrabrije ulaze u te mere i dosta hrabrije ih sprovode. To govori i činjenica da hrabrost koju je predsednik uradio 2014. godine kada smo napravili prekretnicu i kada smo pozitivno krenuli u našoj ekonomiji treba da učinimo i u ovim stvarima, da mere koje treba da preduzmemo trebamo hrabrije da preduzmemo i siguran sam da će ova Vlada to i učiniti.
Ono što je, takođe, bitno to je da danas imamo i tu prisutnu situaciju u našem političkom životu da, i kad god naš predsednik priča o ovome, i kad god neko priča o ovome, dolazi do ironije sa one strane, one opozicije koja danas traži bojkot sledećih izbora i koja u svemu tome vidi, da kažem, jednu ironiju i govori protiv toga. Oni govore protiv države, protiv perspektive ove države, protiv budućnosti ove države i na neki način, dok se mi bavimo povratkom mladih, dok se mi bavimo time kako da učinimo našu zemlju interesantno i da mladi ne odlaze iz ove zemlje, Šolak i Đilas se bave time kako, kad je u pitanju jedna druga migracija, migracija kapitala, kako da izađe iz ove zemlje, kako da se ne oporezuje i kako da se izvuče na neka egzotična mesta.
To je suštinska razlika između njih i nas i ja verujem da će ova Vlada sigurno uspeti u tome, jer budućnost ove zemlje upravo zavisi od ove stvari. Hvala.

44/2 BM/MT

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče migracija, mi zaista jako mnogo radimo na tome i podelila bih nekako u dve teme na kojima radimo. Jedno je, naravno, da pravimo uslove da mladi ljudi ili generalno ljudi ne žele da odlaze iz Srbije i to je sve ono što je radila Vlada od 2014, pa ova Vlada od 2016. godine, dakle da napravite konkurentnu ekonomiju, otvarate radna mesta, podižete plate, podižete plate u javnom sektoru, posebno u zdravstvu i prosveti. To ćemo nastaviti da radimo i to mislim da zaista daje efekta.
Druga velika tema je kako da vratimo one ljude koji su otišli u inostranstvo u zemlju. Na tome smo radili intenzivno poslednjih 12 meseci i imamo neke konkretne rezultate. Jedna stvar koju mi ne radimo je da imamo bilo kakvu analizu koliko ljudi se vraća u zemlju. Dakle, mi nemamo te podatke i svako ko kritikuje Vladu, priča o odlivu mozgova, a niko ne prati koliko ljudi se vrati, jer se ljudi i vraćaju.
Pored toga, ja sam prošle godine u decembru započela jednu godišnju konferenciju sa našim, pre svega mladim ljudima iz dijaspore, koja se zove – Talenti na okupu, pisala sam na adrese 50 najboljih, najprestižnijih svetskih fakulteta, da zamolim da ljudi koji su iz Srbije, studenti koji su iz Srbije ili nastavno osoblje, ukoliko žele da kontaktiraju mene i moj tim, da organizujemo zajedno ovu konferenciju. Prošle godine smo imali odličnu konferenciju u palati Srbije sa 260 ljudi iz inostranstva, na kojoj smo ceo dan razgovarali o tome šta je to što Srbija može da uradi da promenimo neke stvari kako bi njima bilo lakše da se vrate. Tu sam čula stvari o kojima nisam imala pojma i mislim da niko od nas, svakako niko ni ranije, nije znao da dok mi deklarativno pozivamo ljude da se vrate, da postoje neke zakonske, naka zakonska opterećenja gde mi njima naplaćujemo svaki povratak.
Na primer, da ukoliko imate osobu koja je neko vreme u inostranstvu, kada želi da se vrati u zemlju, kada hoće da vrati svoju imovinu od knjiga preko elektronske opreme, televizora, vešmašine, automobila, da sve što je procenjeno preko imovine od pet hiljada evra, oni moraju da plate carinu na to. Dakle, ako je neko bio u inostranstvu pet, sedam, deset, petnaest godina i više, ima porodicu, želi da se vrati, svakako će imati imovinu, sopstvenu imovinu u mnogo većoj vrednosti i neće se osećati ni pozvano, ni stimulisano da se vrati u zemlju u kojoj će onda na to da mu naplati carinu, a to je njihova imovina. To su neke stvari koje smo konkretno i brzo mogli da promenimo i već smo promenili.
Ja sutra imam drugu takvu godišnju konferenciju i jedan pozitivan indikator što se ovaj put na tu konferenciju odazvalo 450 ljudi, mnogo bolje, i 260 je već bilo odlično, ali 450 fantastičnih ljudi, koji će doći, sutra je konferencija celodnevna u Narodnom pozorištu, gde ćemo mi njima da predstavimo šta smo sve uradili u odnosu na ono što smo se dogovorili pre 12 meseci, šta smo uradili u ovih 12 meseci i definisati šta dodatno možemo da uradimo.
Ja ću vam reći sad nekoliko stvari konkretnih koje smo uradili. Dakle, prvo smo izmenili taj poreski tretman, naravno zahvaljujući svima vama, narodnim poslanicima, i svim onim narodnim poslanicima koji su glasali za te izmene zakona, ja ću biti ponosna da to sutra predstavim i mi smo to podigli tako da ukoliko je neko bio u inostranstvu do deset godina, taj limit je u ovom trenutku do 20 hiljada evra, pa tek iznad 20 hiljada evra plaćate carinu. Ako je bio u inostranstvu više od deset godine, nema limita, samo se vrate, donesu kompletno svoju imovinu bez plaćanja bilo kakvih dodatnih carina.
44/3 BM/MT

Drugi ogroman problem je bila nostrifikacija diploma. Jako težak proces, vrlo netransparentan proces koji je mogao da traje u nedogled i to je ono što je njima naravno smetalo. Mi smo kao Vlada usvojili predlog zakona koji smo poslali u Skupštinu, ja se nadam da će biti na dnevnom redu vanrednog zasedanja, ukoliko Skupština to prihvati, u januaru ili u februaru, gde smo skratili datum za nostrifikaciju diploma sa 90 dana na 60 dana, plus smo predložili da za 500 najboljih univerziteta, sa tri najprestižnije liste imamo automatsko priznavanje u roku od osam dana. Od 1. januara uvodio e-nostrifikaciju, da sve napravimo elektronski, da ti ljudi ne moraju da skupljaju svoje papire, da ih kopiraju, da im fali jedan papir, da donose na šalter, da to sve urade elektronski i da smo mi njihov servis.

45/1 VS/LŽ 18.55 -19.00

Osnovali smo i jedan program koji se zove „tačka povratka“, iz koga će verovatno izaći jedna agencija za cirkularne migracije gde imamo ljude koji se bave samo ljudima koji žele da se vrate.
Dakle, od najpraktičnijih stvari, kada želite da se vratite u zemlju, gde dobijate ličnu kartu, gde vadite zdravstvenu knjižicu, šta možete da uradite, kako je tržište rada, kako da pomognemo da se zaposlite, nađete adekvatan posao, i sve takve stvari.
Poslednja stvar, velika, je da smo opet zahvaljujući vama, ja vam se svima zahvaljujem na tome, u sklopu seta finansijskih zakona izmenili zakone koji se tiču poreza za građane, tako da sada kompanije koje od 1. januara zaposle nekog ko je u dijaspori, dakle povratnika, žele da ga vrate, a ima minimalno tri puta prosečnu platu, što znači da prima platu od 1.500 evra, u narednih pet godina su oslobođene od čak 70% plaćanja poreza i doprinosa. Tako da to činimo jako konkurentnim. Tako da su to neke najkonkretnije stvari gde se mi borimo da se naši ljudi vraćaju u zemlju, paralelno sa tim se borimo da naši ljudi ostaju u zemlji.
Hvala vam na ovom pitanju zaista.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
VOJISLAV VUJIĆ: Zahvaljujem.
S obzirom da imam samo dva minuta, ja gospođi Joksimović ponovo moram da spomenem moju tetku i da kažem nešto, u zavisnosti od okolnosti u kojima se ja nalazim, moja tetka zna, i sigurna je da sam ja uvek na pravoj strani. Ako vi aludirate na to što sam ja u Vrnjačkoj banji opozicija, šta da radim takve su okolnosti.
Ovde sam neko ko podržava ovu vlast, a upravo je premijerka rekla jedan deo razloga zašto je to tako. Hvala vam na odgovorima koje ste dali, a drugo, što se tiče moje tetke, verujte mi sutra ću joj o vama sve najlepše da joj ispričam, pošto vas ona ne poznaje.
Kad je u pitanju poljoprivreda, da sad ne postavljam pitanje Dragan Marković Palma je više puta zamolio da se dođe do neke strategije ili do načina kako možemo poljoprivredne proizvođače da informišemo šta trebaju da seju, šta trebaju da sade u nekoj narednoj godini.
Obzirom da ste vi zaduženi za informacione tehnologije, pokrenuli ste taj jedan pozitivan talas, možda bi trebalo da razmišljate o tom načinu te brze komunikacije između poljoprivrednika, zadruga u kojima im se svakako pomaže da ih formiraju i Ministarstva koje ima najtačnije informacije. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Pošto više niko ne želi, odnosno pošto je sada 19,00 sati završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja i zahvaljujem svima na učešću.
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 sati.

(Sednica je prekinuta u 19,00 sati)