Narodni poslanici su 29. aprila u 16 časova, u skladu sa članom 200. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, postavljali poslanička pitanja Vladi Republike Srbije.

Na poslanička pitanja odgovarali su potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, ministar prosvete Žarko Obradović, ministar za dijasporu Srđan Srećković i ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.

Narodni poslanik Riza Halimi pitao je potpredsednika Vlade Božidara Đelića kada će biti završeni radovi na deonici autoputa kod Preševa, mesto Lebosoj, s obzirom da se trenutno radovi ne odvijaju, saobraćaj je otežan u delu koji je pušten u rad, a ministar Mrkonjić je obećao da će se svi radovi završiti do jula ove godine. Drugo pitanje narodni poslanik Halimi takođe je uputio potpredsedniku Đeliću, a odnosilo se na problem štrajkova radnika privatizovanih preduzeća čiji novi vlasnici ne ispunjavaju obaveze iz ugovora prema radnicima.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić naveo je da će do 2012. godine biti završeni radovi na Koridoru 10, a što se tiče konkretnih podataka oko deonice na koju je ukazao narodni poslanik, konsultovaće ministra Mrkonjića i na pitanje će biti dostavljen pisani odgovor. Pitanje problema kod privatizovanih preduzeća je odraz ekonomske krize, ali i nepoštovanja obaveza od strane novih vlasnika. U tim slučajevima, kojih je oko 2 procenta, prekida se ugovor, a preduzeće ponovo ide u proces restrukturiranja i privatizacije. Potpredsednik je dodao da neće biti isplaćivanja finansijskih sredstava za lične dohotke radnika posle privatizacije, ali da će Vlada, gde god je to moguće i gde je to potrebno, pružiti socijalnu pomoć, omogućiti povezivanje radnog staža i uplatu doprinosa.

Narodni poslanik Velimir Ilić ponovio je pitanje na koje nije dobio odgovor od ministra Olivera Dulića, a koje se odnosi na to kako preduzeće Nuba Invest radi posao za koji nije registrovano i kako je moguće da se posao vredan 25 miliona evra sprovodi bez tendera. On je upitao i da li je tačno da se put kod granice sa Makedonijom radi bez dokumentacije, da li je tačno da se autoput kod Kragujevca radi takođe bez dokumentacije, da li je tačno da je ministar Dulić dobio dozvolu za privatnu firmu koja se bavi priuzvodnjom na Novom Beogradu i da li je tačno da je Delta Siti, koji je otvorio potpredsednik Đelić, izgradđen bez dozvola.

Potpredsednik Vlade odgovorio je da će narodni poslanik dobiti pisani odgovor na postavljena pitanja.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović zatražio je odgovor od potpredsednika Đelića na pitanje o reformi pravosuđa u Srbiji, objašnjenje zašto Vlada nije reagovala na napade u javnosti na predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i ministarku pravde i više pitanja o ulozi bivšeg v.d. generalnog sekretara predsednika Republike u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.

Odgovarajući na pitanja narodnog poslanika Jovanovića, potpredsednik Đelić se složio da je bilo kritika reforme pravosuđa, ali i da je ključni element evropskih integracija dostizanje evropskih standarda u domenu pravosuđa. On je ponovio uverenost Vlade da će borba protiv organizovanog kriminala imati i svoj pravosudni ishod. On je izrazio razočarenje činjenicom da otpori prema reformi pravosuđa postoje i dodao da Vlada daje punu podršku toj reformi i ministarki pravde, kao i da će reforma biti sprovedena do kraja.

Narodna poslanica Donka Banović zatražila je od potpredsednika Đelića da prokomentariše novu političku, diplomatsku i ekonomsku ofanzivu Republike Turske na zemlje Balkana i intenzivnu saradnju Srbije i Turske, jer se stiče utisak da je Turska najvažniji strateški partner Srbije. Narodnu poslanicu je zanimalo da li je Vlada promenila kurs i da Srbiju vodi u otomanske, umesto u evropske integracije.

Potpredsednik Đelić odgovorio je narodnoj poslanici navodeći kao primer razgovore sa francuskom kompanijom Mišlen oko mogućnosti povećanja proizvodnih kapaciteta fabrike guma u Pirotu i plasiranja Mišlenovih proizvoda iz te fabrike na tržište Turske. On je istakao važnost razvoja saradnje sa Turskom i potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini kao preduslova za to. Turska će u 21. veku biti zemlja sa populacijom preko 100 miliona stanovnika, raspolaže velikim resursima važnim za region, a Srbija, vodeći računa o geo-političkoj i ekonomskoj koristi, vidi u ovome važnost saradnje sa Turskom, ne odustajući od svog cilja – priključenja Evropskoj uniji.

Dodatno pitanje poslanice Banović odnosilo se na komentar stava pojednih zemalja članica EU o pristupanju Turske EU, ali i drugih zemalja zapadnog Balkana, na šta je potpredsednik Đelić odgovorio da je istina da ne postoji konsenzus različitih zemalja članica EU oko ulaska Turske u EU, ali postoji konsenzus kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković postavila je pitanje u vezi sa nemogućnošću izvršenja sudske presude za 40 radnika „Koka-kole“ sa Kosova i Metohije iz pogona u Lipljanu, koji su 2000. godine nezakonito dobili otkaz, a pravosnažna odluka opštinskog suda u Lipljanu iz 2005. godine ne može da bude izvršena.

S obzirom da niko od prisutrnih predstavnika Vlade nije odgovorio na postavljeno pitanje, predsednica Narodne skupštine dala je reč sledećem narodnom poslaniku.

Narodni poslanik Zoran Krasić postavio je pitanje u vezi sa problemima koje radnici preduzeća „Montaža“ imaju sa rukovodstvom i vlasnicima nakon procesa privatizacije.

Pošto niko od predstavnika Vlade nije dao odgovor, pravo da postavi pitanje dobio je sledeći narodni poslanik.

Narodni poslanik Đura Mučenski postavio je pitanje potpredsedniku Vlade Đeliću u vezi sa planovima za izlazak iz svetske ekonosmke krize. On je zatražio objašnjenje Plana 20-20, šta sadrži taj plan i šta je EU pripremila za 2020. godinu, kao i da li Vlada Republike Srbije radi na tome.

Potpredsednik Đelić je objasnio mehanizme rešavanja grčke krize i njenog uticaja na evropsku ekonomiju, istakavši da ona nije pogodna ni za atmosferu za proširenje EU. Strategija 20-20 ne znači da je evropska perspektiva Srbije pomerena za dalju budućnost. Ona pokriva strateške ciljeve EU u ovoj deceniji: inteligentni rast, tj. izdvajanje 3 procenta BDP-a za nauku; održivi rast, tj. 20 procenata energije proizvoditi iz obnovljivih izvora, 20 procenata bolja energetska efikasnost i 20 procenata niža emisija CO2 u atmosferi i inkluzivni rast tj. rast koji nijednu socijalnu kategoriju ne ostavlja bez dobrobiti i boljitka. Srbija i zemlje zapadnog Balkana biće pozvane da dostave projekte po ovom pitanju.

Narodnog poslanika Miroslava Markićevića je interesovalo zašto je potpredsednik Vlade glasao za povećanje telefosnke pretplate građanima od 100 procenata i koji su ekonomski razlozi za to povećanje. Njega je takođe zanimalo i zašto se prodaje Telekom.

Potpredsednik Vlade rekao je da je Vlada, sagledavajući situaciju na tržištu, procenila da je pravi momenat da se nađe strateški partner za 40 procenata Telekoma. To je odluka u interesu zaposlenih u Telekomu i u ineteresu građana Srbije.

Narodni poslanik Slobodan Maraš pitao je potpredsednika Vlade gde je ministar Dulić i zašto se Zakon o planiranju i izgradnji neće menjati ako je nesprovodiv i ako je zbog njega 50 hiljada radnika ostalo bez posla. Zanimalo ga je i šta potpredsednik Vlade zna o pravilniku za etapnu gradnju.

Potpredsednik Đelić rekao je da će poslanik Maraš dobiti odgovor u skladu sa članom 201. stav 1, kao i da će on razgovarati sa kolegom Dulićem da se odgovor dostavi.

Narodna poslanica Milica Vojić-Marković pitala je, u odsustvu ministra Dulića, potpredsednika Vlade Đelića i ministra rudarstva i energetike Petra Škundrića da prokomentarišu odluku Ministarstva životne sredine da da dozvolu za skladišljenje opasnog otpada za preduzeća Gorenje i Kemis, na lokaciji u Valjevu, na 1,5 km od centra grada, 50 m od vodotoka reke Kolubare i odmah iza dvorišta srednje škole u tom gradu. Ona je pitala da li Valjevo ovom odlukom postaje tačka za skladištenje opasnog otpada, da li će neko doći u grad da razgovara sa predstavnicima lokalne samouprave i da li je moguće da će Vlada svakom ko hoće da investira u Srbiji izdti dozvolu za skladištenje opasnih materija.

Ministar rudarstva i energetike istakao je da deo pitanja koji se odnosi na podatke o izdavanju dozvole preduzeću za skladištenje otpada zahteva proveru podataka, ali da je on saglasan da je nedopustivo skladištenje otpadnih materija u okruženje gde se živi, a pogotovo u delu vodotokova. On je naveo da nije upućen u podatke, ali da nadležno ministarstvo treba da izvrši proveru i da interveniše. Ministar je naveo i da je saglasan da ne treba prihvatiti one oblike investiranja u Srbiji, koji mogu da dovedu u opasnost životnu sredinu u Srbiji.

Narodni poslanik Dejan Mirović postavio je dva pitanja potpredsedniku Vlade. Prvo pitanje je zašto se prodaje Telekom, a drugo kako je moguće da se 350 ljudi zapošljava u Vladi za potrebe evropskih integracija, ako je postignut dogovor sa MMF-om o smanjenju u broja zaposlenih.

Potpredsednik Đelić je naveo da je Vlada procenila da je u ovom momentu EPS od strateškog značaja za zemlju i da neće otvoriti kapital EPS-a. Uvek se vodi računa o interesu građana i tačno je da nije uvek privatna svojina superiorna, dodao je on. Za to su primer Železnice Srbije i EPS. Što se tiče Telekoma procenjeno je da, gledajući strategije u regionu i razvoj usluga u oblasti telekomunikacija, dolazi vreme za dalji razvoj ovog preduzeća. Zato je Vlada procenila da je sada pravi momenat i u interesu građana, koji će dobiti akcije Telekoma, prodaja ovog preduzeća. Što se tiče pitanja evropskih integracija, potpredsednik Đelić je rekao da ako Srbija želi da bude pobednik u evropskim integracijama, mora da raspolaže ljudskim kapacitetom da sprovodi reforme.

Narodna poslanica Smiljana Milisavljević pitala je potpredsednika Đelića kada će biti rešen problem telekomunikacija na Kosovu i Metohiji i kada će građani, posebno ljudi koji žive u enklavama, dobiti telefonske veze, kao i da li će Vlada zatražiti pomoć evropskih institucija za rešavanje ovog problema.

Potpredsednik Vlade obavestio je narodne poslanike da je signal fiksne i mobilne telefonije vraćen u Štrpce i istkao da je poruka građanima da će se raditi na očuvanju svih veza sa građanima Srbije na KiM.

Narodni poslanik Zoran Ostojić pitao je potpredsednika Đelića o sudbini bezbednosnog sporazuma sa NATO koji je potpisan u oktobru 2008. godine, a koji još nije došao u skupštinsku proceduru.

Potpredsednik je u odgovoru rekao da ako je sporazum potpisan nema sumnje da treba da bude i ratifikovan. Pošto nema podataka o tome, narodni poslanik će dobiti odgovor u skaldu sa članom 201. stav 1.

Narodnog poslanika Srboljuba Živanovića zanimao je problem privatizovanih preduzeća, zatim šta je sa novcem u iznosu od 200 miliona evra za podsticaj rada mladih naučnika, nauke i istraživačke delatnosti i kako rešiti problem radnika koji u zrelim godinama ostaju bez posla, a novi poslodavci neće da ih zaposle. Ministra Škundrića upitao je dokle se stiglo u realizaciji mini hidroelektrana, a ministra Obradovića da li će doći do gašenja škola u sredinama gde se broj dece smanjuje.

Potpredsednik Božidar Đelić ponovio je, odgovarajući na prvo pitanje u vezi sa privatizacijom, da će Vlada poništiti sve privatizacije gde nisu ispoštovani ugovori, ali da nije realno očekivati da isplati zarade radnicima. Vlada će prižiti podršku kod povezivanja radnog staža. Radnici u zrelim godinama predstavljaju najveći izazov za tržište rada i nije rešenje stvoriti nove penzionere, kao i da će to pitanje biti izazov za svaku Vladu. On je dodao da se moramo boriti da ti ljudi imaju poseban tretman, a služba za zapošljavanje će se fokusirati na programe namenjene njima. Što se tiče pitanja o sredstvima za podsticaj naučnika, potpredsednik je odgovorio da mu nije jasno na koja sredstva se misli, ali se u odgovoru osvrnuo na pitanje aranžaman sa MMF-om. On je naveo da će se na narednoj sednici Narodne skupštine naći Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma sa Evropskom investicionom bankom i ta ratifikacija će biti prava poruka za ljude koji se bave naukom. On je dodao i da je sa ministrom Obradovićem obezbeđeno 25 miliona evra koji se plasiraju ka institucijama visokog obrazovanja.

Ministar Obradović rekao je odgovarajući na postavljeno pitanje da Vlada i ministarstvo prosvete neće gasiti seoske škole, ali da je demografska situacija u Srbiji loša i da mreža škola ne prati tu situaciju. Postoji 4.800 odeljenja u školama sa manje od 5 đaka, što dovodi u pitanje održivost obrazovnog procesa. On je istakao da se neće ući u proces gašenja škola bez istraživanja i saglasnosti lokalne samouprave, a pre svega brige o interesima učenika.

Ministar Škundrić obavestio je narodne poslanike da je juče, posle više desetina godina, puštena u rad prva savremena hidrocentrala u Crnoj Travi, na području jedne od najnerazvijenijih opština. Ove godine se obeležava 110 godina od postojanja i rada prve hidrocentrale u Užicu, napravljene po Teslinim principima, a koja je bila druga izgrađena hidrocentrala u svetu. On je dodao da će na području najnerazvijenijih opština u Srbiji, u narednih nekoliko meseci, biti puštene u rad još dve ili tri male hidrocentrale.

Pre okončanja rada, predsednica Narodne skupštine prof.dr Slavica Đukić-Dejanović čestitala je građanima Srbije i narodnim poslanicima Prvi maj, međunarodni dan rada.