25. mart 2021 Poslanička pitanja u martu

25. mart 2021 Poslanička pitanja u martu

Četvrtak, 25. mart 2021.

Poslanička pitanja u martu

Narodni poslanici su, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, 25. marta 2021. godine, od 16.00 do 19.00 časova, postavljali pitanja članovima Vlade Republike Srbije.


Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Vladan Glišić, Samir Tandir, Šaip Kamberi, Branimir Jovanović, Žovota Starčević i Elvira Kovač.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, Anđelka Atanasković, ministarka privrede, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, Novica Tončev, ministar bez portfelja, Maja Popović, ministarka pravde, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, Siniša Mali, ministar finansija, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Radomir Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiju i Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.


PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE

(neredigovane i neautorizovane)

30/1 VS/LJL 16.10-16.20

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.

Na početku, samo da još jednom ponovim - Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta. Nakon toga nema daljih komentara od strane članova Vlade.

U toku postavljanja pitanja nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.

Kao što znate, redosled će biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi. Reč će najpre dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.

Dame i gospodo, prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.

Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić. Izvolite.

VLADAN GLIŠIĆ: Poštovani predstavnici Vlade, moje pitanje je upućeno ministru kulture, a tiče se izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji već tri godina čami u fijokama ministarstva. Prethodni ministar Vladan Vukosavljević je pripremio taj zakon i taj zakon bi trebao da pomogne da se zaštiti ćirilica kao naše identitetsko pismo.

Ne znam da li ste upoznati da od 2008. godine ISO standardom 639/2 sve što je pisano na ćirilici je na srpskom jeziku, a sve što je pisano na latinici je na hrvatskom jeziku. Znači, tako se primenjuje i u g-mail, i na „Fejsbuku“, i na „Instagramu“ i tako se naša kulturna baština gubi. U svakom slučaju, mislim da je potrebno što pre pustiti ovaj zakon u proceduru.

Kada je ovde 1915. godine ušla nemačka okupaciona sila, prvo je zabranila ćirilicu. Kada je formirana Nezavisna Država Hrvatska, prvo je zabranila ćirilicu a onda je počela da ubija Srbe i druge u Jasenovcu. Danas časnici Nezavisne Države Hrvatske znamo kako se ponašaju prema našem pismu u njihovoj državi. Znači, imamo sve razloge da zaštitimo ćirilicu i nije mi jasno zašto ministarstvo čeka i zašto vladajuća većina ne pusti što pre taj zakon u skupštinsku proceduru, jer po sadašnjem zakonu, koji već 15 godina čeka da bude usaglašen sa Ustavom Srbije, uskim tumačenjem službene upotrebe jezika i pisma mi dolazimo u situaciju da samo državni organi i državne organizacije su obavezne da koriste ćirilicu.

Znači, potrebno nam je da se u ovim izmenama i dopunama zakona koje su u fijoci u ministarstvu, je tačno predviđeno da se ta upotreba proširi i da na kraju dođemo u situaciju da možemo ozbiljno da tražimo da se ćirilično pismo primenjuje više u Srbiji i da se više štiti, jer je to pitanje našeg identiteta.

Ako mi ne znamo koliko je ćirilica važna, pogledajte kako se naši neprijatelji prema nama odnose i onda ćemo znati koliko je bitna.

Moramo se setiti i toga da je bila najavljena još 2017. godine, od vođe Srpske napredne stranke a predsednika Srbije, Deklaracija o zaštiti srpskog naroda, koja je trebala da se pretvori i u zaštitu srpskog jezika i ćirilice, da je to trebalo

30/2 VS/LJL

uraditi zajedno sa Republikom Srpskom, međutim, u jednom trenutku je to, kao i ovaj zakon, nestalo, iz prostog razloga što je vođa SNS-a rekao da želi da ima što širu međunarodnu podršku, a ne što širu međunarodnu osudu.

Ja ne znam na koju je međunarodnu zajednicu mislio, ja znam da ni Brazil, ni Indija, ni Kina, ni Rusija, niko od njih nas neće maltretirati zbog toga, a ovi drugi nisu jedina međunarodna zajednica.

Znači, u svakom slučaju ne znam, za Dodika znam na osnovu toga kako se do sada ponašao da nije baš plašljiv, ne znam šta je to vođu SNS-a a predsednika Srbije uplašilo da još ne dozvoljava da se ta deklaracija donese, a isto tako me interesuje zašto Ministarstvo kulture drži u fijoci ovaj predlog zakona? Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima potpredsednica Vlade, ministarka Maja Gojković. Izvolite.

MAJA GOJKOVIĆ: Zahvaljujem.

Poštovani poslaniče, vaše pitanje je na mestu, samo sadržina pitanja ne odgovara uopšte istini, jer ste promašili adresu kojoj se obraćate. Ministarstvo kulture i informisanja ne može da bude predlagač takvog zakona. Ili, možemo da se držimo one izreke da „hartija trpi sve“, pa da bilo koje ministarstvo može da napiše bilo koji predlog zakona. Tako da u fijokama Ministarstva kulture i informisanja, u istorijatu ovog ministarstva ima svašta i tu svašta mogu da nađem, ali ovaj nacrt zakona ne postoji u Ministarstvu kulture i informisanja.

Mogu samo da vas podučim da takav predlog zakona može jedino da podnese Vladi Republike Srbije na razmatranje naše zakonodavstvo. Znam da je bilo nekakvih inicijativa ranije, od strane ministra pre mene, u kojima se razmatrala mogućnost da se donese takav propis. Bilo je i javne rasprave, polemike, ali ne one zvanične, koja ide posle predloga zakona, jer predlog zakona nikad nije ni donet, nego ovako, u javnosti. Bilo je mnogo zamerki na uvođenje nekih pravnih termina koji ne postoje inače u pravnom životu Republike Srbije.

Kada se nešto predlaže i donosi, moramo da imamo nešto ozbiljno, što je usaglašeno sa pre svega Ustavom Republike Srbije, a vi ste citirali samo jedan član, a zatim i druge zakone koje koristimo, a sudaraju se prosto sa eventualnim donošenjem ovakvog zakona.

Slažem se sa vama, mnogo putujem po Srbiji, vidim anomalije, da je ćirilica kao naše pismo u potpunoj defanzivi i ono na šta mi treba prvenstveno da obratimo pažnju jeste da državne ustanove koriste ćirilicu i ćirilično pismo, naravno, uz latinicu, ne bih se složila sa vama kako ste vi rekli da je to hrvatski jezik, nego mi govorimo srpskim jezikom, koristimo ćirilicu, ali koliko znam naš narod, prosto ni ne razlikuje kada čita neki tekst ćirilični i latinični i ne možete da kažete da je to hrvatski jezik ako je nešto napisano latinicom. Ne mogu da se složim sa vama, jer jednako koristim i jedno i drugo i uopšte ne primećujem kada prelazim sa ćirilice na latinicu.

Imam veliku zamerku na vašu komunikaciju i pokušaj da uvredite svakog ko se bavi politikom u našoj državi i ko je zaslužio veliko poverenje građana Srbije i ne kaže se vođa Srpske napredne stranke, nego se kaže – predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ili predsednik Srpske napredne stranke. A malicioznost u postavljanju pitanja, to ostavite za neka druga mesta.

30/3 VS/LJL

Ako želite stvarno da čujete nečiji odgovor, onda na takav način i postavljajte pitanja i nemojte da se trudite da budete malo interesantni jednom određenom delu javnosti pa da neko kaže – e, super što si rekao da je neko vođa. Nije vođa nego je predsednik ove države, za koga je glasalo skoro 60% izašlih građana na prethodnim izborima.

Ako vi insistirate da se ministarstvo pozabavi inicijativom da zakonodavstvo donese neki takav zakon, ja ću vas poslušati kao poslanika, jer poštujem sve poslanike ovog parlamenta i krenućemo u pravljenje neke javne rasprave o potrebi definisanja prave uloge ćirilice u skladu sa Ustavom Republike Srbije i raditi zajedno sa zakonodavstvom da oni predlože parlamentu nekakav zakon. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Narodni poslanik Vladan Glišić ima reč.

VLADAN GLIŠIĆ: Poštovana ministre, uzevši u dobroj veri da je tačno to što govorite, neću sumnjati, tako da verujem da ste u pravu, ali moram da se osvrnem na to da smo mi u javnosti imali ozbiljne intelektualce i ozbiljne javne ličnosti koje su govorile da takav predlog postoji. Gde je on nestao u međuvremenu, šta se sa njim desilo, ostavićemo nekom drugom da utvrđuje.

Što se tiče ovoga što prevazilazi samu priču zakona, tiče se malo i deklaracije i svega toga što nas dovodi u situaciju da se suviše ustručavamo kad razmišljamo o jednom delu međunarodne zajednice koja bi možda imala problem sa tim da se srpski jezik i ćirilično pismo što više koristi u Srbiji.

31/1 GD/MP 16.20 – 16.30

S druge strane, ja sam citirao ISO standard, koji ne zavisi od nas, da li je latinica, hrvatsko ili srpsko pismo. Znači, neko je već od hrvatskih lobista uspeo da postigne to da se u tim delovima međunarodne zajednice, koji ja mnogo ne cenim, ali ima svoju političku težinu, smatra da je latinično napisan tekst hrvatski jezik. Znači, mi sa tim imamo problem i već sada ne možemo da se igramo, da ne znamo da nam se to desilo.

S druge strane, kada se već tiče ovih stvari koje se ulaze u odnos pozicije i opozicije, ja nikoga nisam vređao. Vođa nije uvredljiv naziv, ali mislim da sadržinski dobro opisuje predsednika vaše stranke i milim da odnos vaš prema njemu, takođe, je dobro opisan u toj reči sa svim istorijskim naslagama koje termin vođa ima.

Ne možete reći da je to uvredljivo i niko ne može reći u tumačenju jezika i termina da je to uvredljiv termin. Znači, moje nije da budem nemaliciozan, moje nije da budem blagonaklon, moje nije da budem neko ko će glancati bistu vašeg vođe i vašeg predsednika. Moje je da budem kritičan, pa nekada možda i oštrije. Bitno je da se zadržim u granicama pristojnosti, što se ja uvek trudim da budem i u tom smislu potrebno je u ovom parlamentu da neko bude opozicija. Malo nas je.

Ja sam jedini poslanik opozicije srpskog naroda, tako da u tom smislu je normalno da očekujete da će moji komentari biti oštriji i prema vašem predsedniku i prema vođi vaše stranke i prema vašoj Vladi.

Što se tiče predsednika naše države, ja se trudim da tu titulu poštujem zato što je ona postojala i pre toga što je predsednik vaše stranke izabran na to mesto. Postojaće i kada on bude sišao sa tog mesta. Možda će se čak udostojiti da ispoštuje sve građane Srbije, pa da napusti mesto predsednika vaše stranke dok je predsednik svih nas koji nismo članovi vaše stranke. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.

Izvolite.

MAJA GOJKOVIĆ: Niste me sada baš ništa pitali, ali kako ste pitali tako ću i da odgovorim.

Znači, u pravu ste. Za ISO standarde ste potpuno u pravu. Mnogo slučajeva u našoj prošlosti. Naši susedi bili su mnogo brži i organizovaniji i istina je sada da sve što se štampa na latinici, prosto, se podvodi pod baštinu hrvatsku, a ne srpsku i na to mi je skrenulo pažnju i gospodin Vladimir Pištalo kako se to radi u Americi, u kongresnoj biblioteci i da na to prosto moramo da obratimo pažnju, jer zamislite kada bi bilo ko od naših velikih, a to se dešava, srpskih pisaca dobio štampano izdanje latinicom, on se tamo podvodi kao hrvatski književnik, odnosno kao hrvatsko književno delo i tu ste delimično u pravu.

Niste me dobro slušali. Molim da me slušate kada vam odgovaram da bi postojao nekakav dijalog. Inicijativa jeste postojala, ali zakon ne predlaže Ministarstvo kulture i informisanja. Rekla sam da je vođena jedan javna polemika. Nisam pravila kategorizaciju intelektualaca. Ili jesi ili nisi intelektualac. Znači, ne postoje viđeniji i neviđeniji intelektualci, to moram da vas ispravim. Znači ili jeste neko intelektualac ili nije, ali ne znam ko daje ocenu tog intelektualizma. Možda neka šira javnost?

Deklaracija je izuzetno ozbiljna stvar, koliko je ozbiljna stvar vođenje države, tako da treba odmeriti dobro šta bi pozitivno, a šta bi možda u nekom drugom smislu donela ta deklaracija i nije to tako jednostavno i lagodno kako neko posmatra onako sa klupe prema ljudima koji vode državu koja je uvek pod nekim manjim ili većim udarima sa strane.

31/2 GD/MP

Lično, poštujem instituciju predsednika, predsednika države. Ja nikada ne bih rekla da je predsednik vaše bivše stranke vođa Šapić, nego bih rekla da je predsednik vaše stranke, jer vođa je nekada u istoriji naše civilizacije bilo nešto veoma ružno, pežorativno i nešto što je donosilo negativne posledice po čitav svet, te vas dalje molim da nastavite sa vašim uljudnim postavljanjem pitanjima i da predsednika jedne stranke zovete predsednik, a pogotovo kada se obraćate predsedniku jedne države.

Bivši predsednik nije otišao sa tog mesta, nego je izgubio izbore od bivšeg predsednika gospodina Tomislava Nikolića i tako je otišao, a Tomislav Nikolić se nije ni kandidovao, tako da ne znam ko je to tako otišao kako vi to lepo opisujete.

Hvala vam puno.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Idemo dalje. Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Izvolite.

SAMIR TANDIR: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovane ministrice i ministri, na početku želim da istaknem nesporne rezultate rada Vlade u borbi protiv Kovida-19. Želim da istaknem da smo kao država lideri kada je u pitanju broj vakcinisanih i revakcinisanih građana i ponosni smo svakako na činjenicu da naši građani imaju na raspolaganju četiri vakcine i da svako ima slobodu izbora da li želi da bude vakcinisan.

Hoću posebno da istaknem ekonomski paket mera koji smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini, a tiče se najranjivijih delova našeg društva, naših penzionera, kao i svih građanki i građana i posebno kada je u pitanju pomoć privredi.

Želim da istaknem opredeljenost ove Vlade, predsednice Vlade i njenog Kabineta da se sva otvorena pitanja i otvorenost Kabineta prema nama narodnim poslanicima, da se sva otvorena pitanja koja imamo rešavaju.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Republike Srbije. Kada možemo očekivati popuštanje mera Kriznog štaba? Znači, zanimaju me kratkoročne i dugoročne projekcije. Takođe, zanimaju me kakvi su ekonomski trenutno pokazatelji, kakve su projekcije BDP-a, kako stoji izvoz i da li neko od privrednika pokušava da zloupotrebi ovu situaciju da bi otpuštao radnike?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu za brigu o selu. Želim, takođe, da istaknem da kada smo konstituisali ovu Vladu poslanici Stranke pravde i pomirenja su jasno istakli da je jako važno što imamo Ministarstvo za brigu o selu, jer ja dolazim iz dela naše zemlje koji se Sandžak zove. To je planinski kraj. Naša sela su jako razuđena i hoću da istaknem da selo Zabrnjica kod Priboja je udaljeno od centra Priboja 30 kilometara i da bi došli do tog sela morate da pređete granicu. Karaula je udaljena 40 kilometara od centra Prijepolja, kao i Komaranski kraj. Sela Pešterske visoravni Delimeđe, Kladnica, Raškoviće, Cvetanoviće su takođe udaljeni po 50 i 60 kilometara i jako je važno da danas imamo ministarstvo koje se direktno brine za naše selo, da ti ljudi moraju imati osnovne uvjete za život, jer ne može neko svaki dan da ide 50 i 60 kilometara, da vodi, ne znam, svoje dete, unuče u vrtić, u ambulantu itd.

Znači, konkretno pitanje - kako planirate prevazići probleme između ruralnog i urbanog i koje konkretno akcije planirate da sprovedete i kada?

Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima premijerka Brnabić.

Izvolite.

31/3 GD/MP

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Dobar dan, poštovani narodni poslanici.

Poštovani građani Republike Srbije, pre svega, želim da kažem, narodni poslaniče, da mi je drago da smo se videli nakon što smo mi poslednji put bili ovde i odgovarali na pitanja vas narodnih poslanika, kao što smo se i dogovorili i mislim da je to pravi primer saradnje između izvršne i zakonodavne vlasti, našeg poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu i naše otvorenosti da čujemo i vaše komentare i vaše kritike i vaše sugestije i kako možemo da unapredimo dalje rad Vlade Republike Srbije.

Još jednom, želim da vam kažem da su moja vrata uvek otvorena za sve narodne poslanike, da vidimo kako zajedno možemo da nastavimo da guramo Srbiju u pravom smeru najbrže što možemo.

32/1 BD/IR 16.30 – 16.40

Što se tiče vakcinacije, evo, da obavestim i građane Republike Srbije i vas narodni poslanici o stanju vakcinacije. Podaci su od pre nekih, otprilike, pola sata, 45 minuta pre nego što sam krenula iz Vlade u Skupštinu. Dakle, mi u ovom trenutku imamo vakcinisano 1.356.000 ljudi, otprilike, od kojih imamo revakcinisanih 913.000, ja se nadam da u narednih nekoliko dana i pređemo u tu brojku od milion revakcinisanih ljudi, što je zaista izuzetno, izuzetno značajno.

Mi smo čak sada uveli i treću kategoriju po kojoj pratimo našu vakcinaciju i prema kojoj ćemo takođe odlučivati u okviru Kriznog štaba i o merama, popuštanju mera, zatezanju mera, kako da pravimo dobar balans između privrede i zdravlja, ali i mentalnog zdravlja nacije. Ta treća kategorija je imunizovani građani, odnosno u principu potpuno zaštićeni građani i to praktično brojimo broj građana koji su primili, dakle, tri nedelje nakon revakcinacije i takvih građana u ovom trenutku imamo 564.663, dakle, otprilike nešto oko, malo ispod 10% punoletnog stanovništva. Tako da, ne ide nam loše, ali svaki dan je važan i zaista moramo da uradimo sve što možemo da što više ubrzamo dalju vakcinaciju, da razgovaramo sa ljudima, da komuniciramo koliko je ovo važno i da se borimo.

Tako da, u ovom trenutku 913.000 revakcinisanih građana, ali ako računamo da su građani zaštićeni nekih tri nedelje nakon revakcinacije, to je 564.663 građana na današnji dan.

Otprilike i dalje imamo oko 10.000 građana Republike Srbije koji se svakodnevno prijavljuju putem portala i e-uprave za vakcinaciju, što je i dalje jako dobro, ali ono što znam je da postoji mnogo, mnogo građana koji ili ne znaju ili ne žele, ne osećaju se lagodno da se prijave za vakcinaciju putem portala e-uprave ili putem kontakt centara. Zbog toga u sve više lokalnih samouprava imamo otvorene punktove za masovnu vakcinaciju, da ljudi dođu bez poziva, kako nam budu stizale dodatne vakcine, a to je početkom aprila dodatnih pet stotina hiljada Sinofarm vakcina. Takođe, 5. aprila očekujemo još nekih 106.000 Fajzer vakcina. Očekujem da će zaista u svim lokalnim samoupravama biti otvoreni punktovi za masovnu vakcinaciju i bez prijava, a da ćemo uz podršku lokalnih samouprava i, naravno, resornog ministarstva, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje se zaista izuzetno aktiviralo po ovom pitanju, ući i u svako selo i obezbediti da zaista svako ko bude želeo da se vakciniše, da se i vakciniše, uglavnom vakcinom kojom žele.

Što se tiče ekonomskog paketa mera i pomoći privredi, dakle, vi znate da smo usvojili ovaj treći ekonomski paket mera. Sveukupno kroz ta tri paketa mera, mi smo iz budžeta Republike Srbije izdvojili osam milijardi evra direktne podrške privredi i građanima. Po tome smo jedna od 10 najboljih zemalja sveta, dakle, jedna od 10 zemalja koja je najviše dala za podršku ne samo privredi, već i direktnu finansijsku podršku građanima i to se vidi u našim ekonomskim rezultatima, po tome što imamo jednu od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ne samo u odnosu na BDP ili da smo imali minimalni pad BDP od nekih 1% u 2020. godini, već i po tome što je Srbija, mislim, jedina zemlja u kojoj su rasle plate, u kojoj su rasle takođe i penzije, u kojoj smo zajedno sa privredom povećali minimalnu cenu rada za 6,6%. Inflacija stabilna, javni dug pod kontrolom i time ne mogu da se pohvale ni mnoge druge, ni veće, ni bogatije zemlje Zapadne Evrope.

Tako da, paket mera i pomoći privredi i građanima daje svoje rezultate.

Želim, takođe, da naglasim da se naši sastanci i razgovor sa različitim industrijama i sektorima u okviru privrede Republike Srbije nastavljaju, tako da mi već sutra imamo dodatne sastanke sa onima koji su najviše pogođeni. Neki traže dodatne savete oko toga kako da iskoriste sredstava iz Fonda za razvoj, neki oko toga kako da

32/2 BD/IR

iskoriste garancijske šeme koje radimo zajedno sa privrednim komercijalnim bankama, za koje opet garantuje Vlada Republike Srbije, što je ogromna direktna podrška našoj privredi. Neki jednostavno samo traže da rade. Ne žele nikakvu finansijsku pomoć i podršku, samo žele da pokušamo zajedno da napravimo plan kako možemo da otvaramo našu privredu, šta mogu da očekuju i čemu mogu da se nadaju, jer ljudi samo žele da rade. Neki traže da produžimo radno vreme, koje je u ovom trenutku između 20 časova i 21 čas, u zavisnosti od toga koja grana industrije je u pitanju.

Pokušavamo, zaista, da investiramo i naše vreme i našu energiju da čujemo sve, da saslušamo i da zajedno u ovim teškim trenucima podržimo našu privredu.

Do sada prvi kvartal ide, da kucnem u drvo, dobro, nešto malo bolje nego što smo očekivali. Ne želimo da budemo preveliki optimisti. I dalje je izuzetno teška situacija, posebno teška u zemljama EU na koje je naša privreda naslonjena, i Nemačkoj i Italiji. Imate višemesečni lokdaun, dakle, potpuno zatvaranje. Naravno da privreda trpi, naravno da se time smanjuje i kupovna moć i apetit kupovni stanovništva. Od toga zavisi naša privreda.

Dakle, ne možemo biti preveliki optimisti, ali za sada sve što mi možemo da uradimo, ide to jako dobro.

Imali smo u januaru nešto manji pad nego što smo očekivali. Opet, januar 2020. godine je bio rast, ukoliko se ne varam, nešto preko 6%, dakle, januar 2020. godine nam je bio toliko jak da je zaista očekivano da smo imali pad, ali smo imali mnogo manji pad nego što smo očekivali.

Industrija nastavlja da raste, vidi se taj oporavak. To je zaista nešto što nas ohrabruje. Imamo investitore koji su nastavili i da investiraju i da grade pogone i da otvaraju pogone. Samo u poslednje vreme i kamen temeljac za veliku japansku investiciju „Tojo Tajers“. Imamo još jednu najavu velike japanske investicije u Novom Sadu. Imali smo otvaranje novog pogona fabrike „Kontinental“ koji se dalje širi zato što na sve ono što su već radili u Srbiji i ono što razvijaju u svom istraživačkom i razvojnom centru u Novom Sadu, sada će to i proizvoditi u Republici Srbiji. To je neverovatna dodatna vrednost.

Ali, kada u ovako teškim trenucima nastave da investiraju nemački i japanski investitori, onda nema boljeg signala da je Srbija stabilna, bezbedna, jaka zemlja i da je pred nama dobra perspektiva. Ali, moramo da nastavimo da radimo svaki dan naporno i, čini mi se, sve napornije, zato što su ovo trenuci kada mi možemo da nadoknadimo ono što je propušteno i da skočimo brže u trenucima kada neki drugi zaostaju. Tako da, imamo ambiciozne planove. Videćemo kakav će biti prvi kvartal. Za sada deluje nešto bolje nego što smo očekivali, ali je izazovna godina pred nama.

Što se tiče popuštanja mera, opet moram da ponovim, mi pratimo situaciju bukvalno na svaka dva sata. Pratimo i broj novozaraženih i procenat novozaraženih u odnosu na ukupno testirane i pojedinačno po lokalnim samoupravama i broj hospitalizovanih i broj otpuštenih iz bolnice, nažalost, i broj preminulih i trudimo se da u odnosu na sve ovo gledamo kakve mere mogu da budu.

Ponavljam, postoje tri stvari koje uvek imamo u vidu kada razmišljamo o merama. Prva stvar je, naravno, zdravlje nacije, zaštita života, zaštita i podrška zdravstvenom sistemu Republike Srbije i zdravstvenim radnicima Republike Srbije. Druga stvar je privreda. Privreda mora da radi, da bi ljudi imali posao, da imaju od čega da prehrane porodicu, da znaju da postoji život i nakon ove korone, ali i da bi se punio budžet Republike Srbije, zato što je borba protiv ovog korona virusa izuzetno skupa, izuzetno skupa. Zato moramo da imamo prilive u budžet.

33/1 /MJ 16.40 – 16.50

Treća stvar je, naravno, mentalno stanje nacije. Vidite neke druge zemlje gde su ljudi realno disciplinovani, ali gde više ni potpuno zatvaranje ne daje efekte zato što ljudi jednostavno ne mogu da izdrže više. Dakle, mi se trudimo da se to ne desi u Republici Srbiji, trudimo se da između ove tri tačke nađemo neki balans.

Imam stalne sastanke i stalnu komunikaciju sa medicinskim delom kriznog štaba, hvala i njima, pokušavaju da razumeju, pokušavaju da nađu kompromis i da pristanu na kompromis iako je njihov posao da zastupaju najstrožije, najoštrije moguće mere.

Ja se nadam da ćemo mi moći da popustimo mere sledeće nedelje. U ovom trenutku deluje da nam brojevi stagniraju, da nam procenat stagnira. Mi smo danas imali 5.226 novozaraženih, što je otprilike oko 30% pozitivnih u odnosu na ukupno testirane, što je ogroman procenat, zastrašujući procenat, ali opet procenat koji stagnira ili polako pada u odnosu na prošlu nedelju.

Mislim da nas vadi vakcinacija. Da nismo uspeli kao zemlja, i velika zahvalnost predsedniku Vučiću na svoj pomoći, na svoj podršci u nabavci vakcina, da nismo uspeli da nabavimo ovoliko vakcina, da imamo ovako dobro organizovan sistem za imunizaciju, imali bi danas preko i 10.000 zaraženih. Vidite šta se dešava u ostalim zemljama.

Dakle, ide dobro, verujte da svaki dan razmišljam o tome kad možemo da popustimo mere, ali opet u ovom trenutku ipak je najvažnije da damo podršku našim zdravstvenim radnicima. Preko godinu dana nisu imali odmor, ne mogu da vide svoju decu, ne znaju koliko će vremena provesti sa njima, ne znaju kad da rade, kad su im smene. Zaista moraju da osete podršku svih nas, tako da imamo u vidu privredu, ali sada su najvažniji zdravstveni radnici, oni najviše trpe.

Evo, ja vam obećavam i vama i svima u Srbiji, građanima i privredi, razmišljam o tome, ali molim vas u ovom trenutku samo da svi vodimo računa o disciplini, merama, vakcinaciji, prijavi za vakcinaciju da bi naši zdravstveni medicinski radnici i nemedicinski radnici koji rade u kovid bolnicama osetili da zaista razumemo kroz šta prolaze zarad svih nas. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Samo da dodam jednu informaciju da je od danas u toj tzv. crvenoj zoni u Batajnici i naša koleginica, narodna poslanica Aleksandra Marković Pavlović koja se dobrovoljno prijavila, tako da je to doprinos u borbi protiv Kovida.

Hteo bih samo pre nego što dam reč, Milan Krkobabić se javio, da samo zamolim poslanike da ne moraju da se javljaju, utvrđena je već lista. Lista je posle Samira Tandira, Šaip Kamberi, Branimir Jovanović, Života Starčević, Elvira Kovač, Đorđe Milićević, Milimir Vujadinović, Uglješa Marković i Aleksandar Mirković, pa dokle stignemo do 19.00 sati.

Reč ima ministar Krkobabić.

Izvolite.

MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine Dačiću, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, uvaženi narodni poslaniče, zahvaljujem vam na pitanju. Ako mi dozvolite da ga ocenim, mada ministar nema prava da ga baš ocenjuje, tu je da odgovori. Pitanje je konkretno, direktno i ja bih rekao pravo. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Banata, od Plandišta do Bača. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Kladova, ali i oni iz Bajine Bašte. To je pitanje iza koga stoje ljudi iz Trgovišta, ali i iz, kako vi kažete, oblasti koju zovete Sandžak. Mi ćemo oficijelno reći Zlatiborski i Raški upravni okrug. Vi se nećete ljutiti.

33/2 /MJ

Naravno da ste vi u tom pitanju već i sugerisali jedan pravi ključni odgovor. To je to partnerstvo urbanog i ruralnog dela Srbije. Danas u Srbiji u ruralnom delu živi preko 40% ljudi. Naš osnovni zadatak ove Vlade i budućih vlada je da poradimo upravo na tom partnerstvu urbanog i ruralnog, ali ne tek tako da poradimo, pa da se setimo povremeno ruralnih delova kad korona uzme maha, pa imamo blokirane granice i onda ne znamo gde ćemo na godišnji odmor.

Jeste pitanje godišnjih odmora veoma bitno, ali za ovu Republiku postoje mnogo bitnija pitanja. Jedno je i ovo. Ja bih tu u prvi plan istakao tzv. Lajpcišku povelju, koja je potpisana decembra meseca prošle godine, 27 ministara Evrope je to potpisalo i definisalo održivost grada u Evropi do 2030. godine.

Šta to znači? Isti problem ih muči kao i nas. Koja su rešenja? Rešenja su, pre svega, precizno definisanje određenih zakonskih stavova, normi koje obavezuju, ali šta obavezuju? Obavezuju ono što je ključno. To je transfer sredstava iz urbanog dela u ruralni deo. To je ključ svega. Možemo da pričamo u nedogled, ali sve počinje i završava se sa novcem.

Prema tome, urbani deo koji baštini sirovine, dobre ideje, dobre talente ljudi, koji dolaze iz ruralnih delova, ima obavezu da deo tog profita transferiše u ruralni deo. Zato je vaše pitanje sada konkretno – kako to da neko 30 ili 40 kilometara od centra nema stomatologa, nema apoteku i da ne nabrajam? Mogao bih da nabrajam satima, ali zadržaćemo se na tome. Tu je odgovor.

Upravo tim partnerstvom, ako ga definišemo na valjan način, ako definišemo sredstva koja će iz određenih centara ići u rubna područja, omogućićemo tim ljudima da se dogovaraju, to je osnovno, da odlučuju i da planiraju ili, prvo da kažemo, da planiraju, pa kada isplaniraju, onda i da odlučuju. Znači, to je celokupna inicijativa da lokalna zajednica konačno bude stavljena u centar.

Ako mi dozvolite, spomenuli ste te puteve, spomenuli ste sve to, neophodno nam je da na nivou države jasno u narednom periodu, a podsetio bih vas da je Investicionim planom predsednika Republika Aleksandra Vučića predviđeno izdvajanje pet milijardi evra, pazite, gospodo, pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva. Predviđeno je tri milijarde za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava.

Idem po Srbiji. Ovo je neka moja sugestija i članovima Vlade i predsednici. Morali bismo malo transparentnije da nastupamo, da ljudi u lokalnim sredinama znaju koji će to putevi biti urađeni, kada i kako. Lepo je imati narodne poslanike, pa se oni zauzimaju u Skupštini za svoj kraj, ali mi nećemo rešiti pitanje ruralnog razvoja ako imamo jakog narodnog poslanika koji će uspeti da se izbori. Šta ćemo sa onima koji nemaju takvog poslanika ili nemaju kontakte? Nužno je da imamo jedan koncept, potpuno transparentan, vidljiv i da ljudi imaju tačno predočena rešenja.

Uz ovo osnovno o čemu smo govorili, ta nova zakonska rešenja će, po meni, podrazumevati i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije. Ovo je isto bitno za građane Srbije. Mi danas model teritorijalne organizacije, koji imamo, to je model iz 1965. godine. Sve evropske zemlje koje su bile, hajde da kažemo na toj strani, gde smo bili i mi, 2004, 2008. godine, Slovenija, Hrvatska, Češka, potpuno su primenile jedan novi model teritorijalne organizacije. Očekujem da ćemo kod ovih ustavnih pitanja, kada budu došla na red, da pokrenemo jednu široku, jednu pravu javnu raspravu, da vidimo kakav nam je model teritorijalne organizacije Srbije, najadekvatniji, kakav nam je najprimereniji. Znači, ne sad Krkobabić ili neko hoće ili neko iz Evrope ili mi. Kad kažem mi, Sandžaka ili Bača ili Trgovišta hoćemo da pravimo nove opštine. Nije poenta u novim opštinama, već je poenta da ljudi u tim sredinama neprikosnoveno, samostalno dogovaraju, planiraju i odlučuju.

34/1 AL/IĆ 16.50-17.00

Naravno reći ćete odakle pare? Naravno, dolazimo do ključnog momenta a to je da se izvrši adekvatan transfer sredstava. To je prvi deo.

Pitali ste me i konkretno - šta ćemo preduzimati? Tretirali smo četiri krupne grupe pitanja.

Prva je vezana za egzistenciju i izvore egzistencije. Osnovna stvar je danas, pogotovo kod mladih ljudi, pitanje redovne sigurne zarade. Ako imaju redovnu i sigurnu zaradu, postoji mogućnost da se odluče da ostanu i da žive. To je prvo. Šta je redovna i sigurna zarada? To je porodično gazdinstvo na selu, slažete se sa mnom. To je porodično gazdinstvo povezano u zadrugu. To su stari, to su novi zanati. To su mala porodična preduzeća, to je seoski turizam. To su ti oblici egzistencije na kojima moramo da poradimo. Ne znam da li je tu ministar Nedimović, on bi mogao mnogo šire da govori o merama koje će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti. One se svode prosto na određenu vrstu subvencija.

Šta je to što je srpska država spremna i koliko da odvoji da pomogne srpskog domaćina, domaćina u Srbiji, da budemo precizni? Cilj je da taj hektar naše obradive zemlje koji danas odbaci 1.000 dolara u budućnosti se primakne holandskom modelu od 24.000 ili bar danskom od 17.000. Vidimo gde su nam mogućnosti.

Drugi set pitanja koji je ključan, to su pitanja infrastrukture, o njima sam malopre govorio. Predviđena su velika sredstva, ponavljam. Moramo biti konkretniji, moramo biti jasniji sa planovima i transparentniji. Mislim tu pre svega na vodovod, kanalizaciju, lokalne puteve, atarske puteve, ali mislim i na napon struje. Mali broj ljudi danas u Beogradu zna da napon struje u Srbiji varira. Mali broj ljudi zna da ima sela gde ljudi kažu mi termin - sade bandere, znači sami ih stavljaju. Ovo nije kritika, ovo je odslikavanje realnog stanja da bismo mogli upravo da ga menjamo da vučemo prave poteze. Znači, hoćemo napon, hoćemo IT vezu koja će biti dostupna, mobilni signal. To su neke stvari koje su ključne za pitanje infrastrukture.

Treća grupa pitanja, ako mi ministar finansija dozvoli, ovo je bitno i za njega.

PREDSEDNIK: Nema šta ministar finansija vama da dozvoljava, vi ste u Skupštini, niste na sednici Vlade.

Ja vam dozvoljavam, ali vas molim da završite brzo.

MILAN KRKOBABIĆ: Znači, treća grupa pitanja vezana je za oblast društvenog standarda. To je, pre svega, zdravstvena zaštita, obrazovanje, svi oblici društvenog standarda koji su neophodni za život jedne lokalne zajednice. Ako govorimo o zdravstvenoj zaštiti uvod je bio upravo sučeljavanju sa virusom korone, da vidimo kakva nam je ta primarna zdravstvena zaštita i koliko smo spremni da u tim prvim linijama seoskog područja pružimo tu adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Četvrta grupa pitanja koja je ključna, posebno će vas interesovati, to je pitanja vezana za negovanje tradicije kulturnog identiteta. Kulturni identitet je nešto na čemu moramo posebno da poradimo. Svako mesto, svaki kraj u Srbiji zaslužuje posebnu pažnju. Treba da bude uvažavan, a te osobenosti treba da dižemo na pijadestal. One moraju da budu osnov za negovanje kulturnog identiteta podjednako kao i pismo o kome je poslanik Glišić govorio. Tačno, imamo i latinično i ćirilično, oni su u upotrebi. Jezik je deo kulturnog identiteta, ali mi taj deo identiteta moramo da negujemo i da mu dajemo osobenost. Zbog toga ćemo u narednom periodu snažno podržavati manifestacije kulturne koje upravo ističu osobenost određenog kraja.

34/2 AL/IĆ

Zašto to govorim? Kada kažemo osobenost određenog kraja mislim i na ekonomiju. Izuzetno je bitno da brendiramo određene proizvode, da kažemo – to i to područje je geografski zaštićeno, to i to područje predstavlja dragulj ove zemlje i jednostavno šaljemo poruku kupcima ili korisnicima usluga ili ljudima koji žele da to posete, da se bave seoskim turizmom ili sličnim delatnostima.

Pred nama su veliki poslovi. Treba nam puno znanja. Imamo ga – Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Potrebno nam je htenje i opredeljenje i neophodno nam je mnogo novca. Zato sam govorio o ministru finansija. Izuzetno nam je potrebno mnogo para za ovakve stvari. Završiću jednim pojašnjenjem. Nedavno sam pratio novinara Boška Jakšića. Interesantna je stvar bila. Istočna Nemačka i Zapadna Nemačka su se ujedinile posle pada Berlinskog zida. U periodu od 30 godina izdvojeno je pet hiljada milijardi evra za integraciju Istočne Nemačke. Danas gotovo 58% upitanih stanovnika Istočne Nemačke kaže – ja sam i dalje građanin drugog reda. Među 500 vodećih kompanija nemačkih 26 je sa istoka. To je dugotrajan skup proces i zahteva na kraju da smo svi sa jedne strane.

Ovde nema opozicije. Moramo biti svi sa iste strane opredeljeni ili polako, ali sigurno sela Srbije će nestajati. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Da li gospodin Tandir hoće reč?

Izvolite.

SAMIR TANDIR: Hvala predsednici Vlade na odgovoru. Hvala ministru na iscrpnom odgovoru.

Hoću da istaknem da razgovor koji smo imali predsednica Vlade i ja je imao za cilj da sva ona otvorena pitanja koja smo delegirali da sprovedemo u delu, da ih rešimo i ona se nisu ticala samo mog bošnjačkog naroda, nego svih građanki i građana i to je otprilike svrha i ovog parlamenta i narodnog poslanika, a i izvršne vlasti.

Što se tiče drugog seta pitanja, moje pitanje, spominjali smo više puta infrastrukturu, mislim da je to ključna reč, i moje pitanje se odnosi da li će Autoput Miloš Veliki biti izgrađen do decembra, kako je planirano, do Požege? Znači, nema ekonomskog razvoja tog dela Srbije odakle ja dolazim, Sandžaka, bez izgradnje autoputa? Najavljuju se u medijima određena kašnjenja. Da li je to tačno, da li nije tačno?

Juče smo, ministar Momirović, pošto nije ovde, pitanje je vama, jako kvalitetnu diskusiju, koliko naše građanke i građani prate ovu Skupštinu, ja sam dobio dva mejla od dvojice predsednika mesnih zajednica, jedan je Milošev Do, on je Ilija Svičević, Srbin, i drugi je Kaćevo, gospodin Džamaludin Hajdarević. Njih zanima jedno te isto pitanje, koliko su građani okrenuti životnim pitanjima - šta će biti sa pristupnim saobraćajnicama na autoputu kada on prođe ka Dugoj Poljani, za opštinu Prijepolje, Priboj i Nova Varoš? Da li je to planirano, kako će biti sprovedeno i zanima ih ovaj stari magistralni put preko Miloševog Dola? To je pitanje za predsednicu Vlade.

Drugo pitanje ide ministru prosvete. Takođe sam zamoljen od građanki i građana Novog Pazara kada je u pitanju izbor direktora Osnovne škole „Đura Jakšić“ u naselju Trnovo. Oni su uputili dopis ministru. Uputili su dopis Skupštinskom odboru gde se žale da nisu uposlenici te škole imali tajnost glasanja. Mene zanima – šta će ministar da učini, da li je dobio dopis, da bi ispoštovali ove ljude? Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Premijerka ima reč.

Izvolite.

34/3 AL/IĆ

ANA BRNABIĆ: Hvala.

Da potvrdim, obećanje izvođača radova je da će Autoput Miloš Veliki do Požege biti završen do Svetog Nikole, 19. decembar ove godine. Otvaramo i tu deonicu Čačak – Požega. Velika stvar. Znate da paralelno sa tim radimo i uređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure koja je zaista biser Srbije i želimo da pokažemo građanima da radimo paralelno sa stvarima. Da ne kasnimo. Ako već izmeštamo saobraćaj iz Ovčarsko-Kablarske klisure zahvaljujući autoputu da ćemo odmah ovo da sređujemo kao izuzetnu turističku i prirodnu destinaciju, predeo izuzetne prirodne lepote. Tako da i na tome radimo. Izdvojili smo 100 miliona dinara samo za sređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure u 2020. godini.

35/1 MJ/CG 17.00 – 17.10

Osim ako nemamo dodatnih nekih ozbiljnih problema koje može da nam napravi korona virus, zaražavanja radnika koji rade na autoputu, mislim da tu imamo odlične partnere kineski Siar bisi, neverovatno kvalitetna kompanija, ispunjavaju sve što kažu, tako da ja verujem da ćemo imati do kraja godine autoput do Požege, a onda krećemo dalje Požega-Kontroman, ono što je važno za taj deo Srbije.

Što se tiče pristupnih saobraćajnica. Tu vas pozivam ponovo da dođete, da imamo sastanak sa ministrom Momirovićem, sa njegovim timom, da pogledamo sve mape, da dođu i predsednici opština, pa da znate, da se dogovorimo. Čini mi se da je tako najbolje i najpraktičnije. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Prvi potpredsednik i ministar prosvete Ružić.

BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem predsedniče.

Narodni poslaniče, zahvaljujem na pitanju.

Dakle, vrlo kratko. Kao i uvek do sada u skladu sa procedurama, ukoliko je taj upit ili rezerva izražena, sektor za inspekcijski nadzor će promtno reagovati i u skladu sa tim nalazom videćemo da li su te tvrdnje utemeljene ili ne. To je nešto što dnevno radimo. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Narodni poslanik Tandir, dva minuta.

SAMIR TANDIR: Želim da istaknem kao predstavnik najjače bošnjačke stranke u Srbiji, kao šef poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja, posebno čin predsednika države Aleksandra Vučića i njegovu donaciju u vakcinama BiH i svim drugim susednim zemljama.

To je nešto što mi podržavamo kao politiku pomirenja. Kreator te politike jeste lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić i dogovor koji smo napravili sa predstavnicima SNS jeste da se odnos između bošnjačkog i srpskog i srpskog i bošnjačkog naroda podigne na jedan najveći nivo i radimo na relaksaciji prilika u regionu.

Znači, nema stabilnosti, trajne stabilnosti jugoistočne Evrope, jugozapadnog Balkana bez dobrih odnosa bošnjačkog i srpskog naroda. Sve ovo što radimo na rešavanju otvorenih pitanja, infrastrukturnih, ekonomskih pitanja jeste da se isprave neke nepravde iz prošlosti. Hoću samo da istaknem da ova Vlada već ima neke rezultate, velike rezultate pogotovu kada je u pitanju ekologija. Hoću da se zahvalim na sredstvima za opštine Priboj i Prijepolje 66 miliona dinara i 15 miliona dinara za plutajuće prepreke. Takođe, hoću da se zahvalim na svemu onome što je u planu da učinimo, pogotovo kada je u pitanju infrastruktura i turizam. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Narodni poslanik Šaip Kamberi. Izvolite.

ŠAIP KAMBERI: Hvala, gospodine predsedniče.

Gospođo predsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.

Od preuzimanja ovog mandata kao narodni poslanik, bez obzira kako se ovde doživljavaju moji govori ja uporno pokušavam da ukažem na potrebu da Republika Srbija preduzme mere za sprečavanje širenja i institucionalizovanja jezika mržnje i međuetničkih provokacija. Učinio sam to, po meni na tečnom srpskom jeziku, ali izgleda da vi i ja govorimo drugačiji srpski.

Kada sam koristeći svoje pravo, govorio i na svom maternjem albanskom jeziku, naišao sam na prezir, buku mojih kolega i nepodnošljivost, da me makar pet minuta saslušaju.

35/2 MJ/CG

Bez obzira na sve ja ću nastaviti da govorim o temama koji neki ne bi želeli da čuju, ali koje smatram da su ključne za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i izgradnju demokratskog društva, ali i izgradnju dugotrajnog mira i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.

Poznato je da nakon oružanih sukoba i perioda teških kršenja ljudskih prava, kao i ratova, malo je zadataka koji su toliko aktuelni kao pomirenje. Pomirenje sa samim sobom, pomirenje sa stvarnošću, pomirenje sa svojim neprijateljem. Pomirenje podrazumeva da su raniji neprijatelji pronašli osnov za zajednički život. Pomirenje je zato proces gde se realnost konflikta posmatra u perspektivi budućnosti.

Upravo u tom cilju posredstvom EU i SAD pokrenut je dijalog između Kosova i Srbije koji ima za cilj normalizaciju odnosa između dva naroda i dve zemlje, a normalizacija odnosa sa Kosovom je takođe od istinskog značaja za određivanje brzine pristupnih pregovora Srbije i Kosova sa EU. U cilju normalizacije odnosa, stvaranja dobrih međuetničkih odnosa i stabilnosti na zapadnom Balkanu, u cilju smirivanja česti uzavrelih strasti koje su ozbiljno rizikovale sam proces dijaloga EU je uvek prizivala sve političke aktere u Srbiji i na Kosovu i ostatku regiona da se uključe u akcije koje stvaraju, promovišu atmosferu pogodnu za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju.

I pored ovakvih zakona koji dolaze od strane EU, svedoci smo čestih i nepotrebnih provokacija koje ceo proces pregovaranja rizikuju da vrate na polaznu tačku. U ranijem periodu čovek zadužen za provokacije od strane Srbije bio je Marko Đurić, ali od kako je on otišao u Ameriku, nažalost njegovu ulogu je preuzeo predsednik Vučić.

Objavljivanje karte Kosova sa srpskom zastavom, simbolična je provokacija koja pokazuje dalje pretenzije Srbije prema Kosovu, ali ona predstavlja i simboliku Kosova bez Albanaca, simboliku parole devedesetih, Albance preko Prokletija, a znamo svi kako je ta politika završila.

Sa druge strane, svesni smo da u srpskoj političkoj sceni Kosovo više od 30 godina predstavlja ambar za prikupljanje nacionalističkih glasova, te i ova slika koju je predsednik Vučić objavio na njegovom instagram profilu može naznačiti početak kampanje za naredne predsedničke izbore i izbore za glavni grad. Ovaj akt predsednika države treba posmatrati u svetlu isprobanog recepta, kada se pojavi neki unutrašnji problem treba izazvati spoljno političku tenziju kako bi se pažnja domaće javnosti odvukla na drugu stranu.

Međutim, smatram da je u interesu svih da se „Jovanjica“ i druge afere koje prete da se u Srbiji ponove u vidu Brionskog plenuma, ne bi trebalo da se koriste kako bi se još više produžili odnosi sa Albancima i Kosovom.

PREDSEDNIK: Hvala gospodine Kamberi. Isteklo vam je tri minuta.

Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, vi ste narodni poslanik Republike Srbije, dakle, morate da poštujete Republiku Srbiju i morate samim tim takođe da poštujete da je Kosovo i Metohija AP u okviru Republike Srbije.

Dakle, oko ovoga nema dvojbe, nema preteranih emocija, nema ljutnje i nema rasprave. Ovo je potpuno jasno, a posebno i pre svega u ovom domu.

35/3 MJ/CG

Karta AP Kosova i Metohije koja je obeležena srpskom zastavom je karta koja je uobičajena. Tu kartu, takvu sa tom srpskom zastavom priznaje više od polovine zemljine kugle. Dakle, oni koji misle da Kosovo nije u Srbiji su u manjini na ovoj planeti i brojčano po broju stanovnika i po broju zemalja u UN.

Zastava neke druge zemlje ili neke druge izmišljene zastave na teritoriji Kosova i Metohije pokazuju pretenzije stranih sila ka srpskoj teritoriji. Dakle, to ne bi bilo u redu, a ovako kako je stavio predsednik Aleksandar Vučić to je istina i to je tačno tako kako treba da bude.

36/1 MZ/BM 17.10 - 17.20

Što se tiče dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu, mislim da zaista niko u poslednjih ne znam koliko decenija nije uradio više od predsednika Aleksandra Vučića za dobrosusedske odnose na zapadnom Balkanu. Nije reagovao niti na jednu provokaciju. Svaki put kada su drugi provocirali trudio se da pošalje poruke mira, razumevanja, saradnje, trudio se da Srbija ne odgovara na agresivan način zato što nikome u ovom regionu nije u interesu da region bude nestabilan i da mir ovde u ovom regionu ponovo dođe u pitanje. Nikome to nije u interesu, ponajmanje Republici Srbiji.

Zbog toga, između ostalog, inicijativa mini Šengen. Zbog toga od pre nekih mesec i po dana građani Republike Albanije u Republiku Srbiju mogu da uđu bez pasoša, samo sa ličnom kartom. Znate ko je to inicirao? Aleksandar Vučić. Ne znam da bilo šta bolje od toga govori. Mi možemo ovde da pričamo političke floskule. Političari smo, razumem, vama idu i lokalni izbori, treba sada pokušati da nabacite još neki glas, još neki procenat, ali ovo je istina.

Kada pričamo o dijalogu Beograda i Prištine, a ne Kosova i Srbije, kao što vi kažete, nego Beograda i Prištine, taj dijalog održava Beograd i predsednik Vučić, upravo zbog mira i upravo zbog stabilnosti. Ali u ovom trenutku postoji samo jedna tačka kada govorim o dijalogu, samo jedna stvar o kojoj pričam - zajednica srpskih opština. Zajednica srpskih opština je predviđena, da vas podsetim, Prvim sporazumom o normalizaciji. Prvi sporazum o normalizaciji potpisali su politički lideri u Prištini. Potpisala je takođe i Evropska unija, u ime Evropske unije njihova visoka predstavnica koja je tada moderirala dijalog Ketrin Ešton i naravno predstavnici centralne Srbije, odnosno Beograda.

Iz tog prvog sporazuma o normalizaciji ostala je jedna neispunjena obaveza, jedina koju je Priština imala da ispuni - osnivanje zajednice srpskih opština. Nema drugog sporazuma o normalizaciji dok se ne implementira Prvi sporazum o normalizaciji - zajednica srpskih opština. Ako pričamo o dobrosusedskim odnosima, ako pričamo o pomirenju među narodima, među nacijama, onda treba da pričamo o tome da ozbiljni ljudi, ozbiljni državnici implementiraju ono što su dogovorili i na čemu stoji njihov potpis u ime neke njihove institucije.

Konačno, pošto smo sada bili svedoci formiranju tzv. vlade u Prištini, dakle vlade privremenih institucija samouprave u Prištini, ponovo vidimo provokaciju. Ponovo vidimo ljude koji ne samo što ne mogu da stoje iza svog potpisa u Prvom sporazumu o normalizaciji, pa ne ispunjavaju taj Briselski sporazum i ne osnivaju zajednicu srpskih opština, već ponovo, naočigled celog sveta, krše sopstveni ustav.

Srbi u toj vladi, toj vladi privremenih institucija, moraju po tom ustavu te tzv. republike Kosovo da imaju dva mesta. Mi treba da razgovaramo sa ljudima koji ne poštuju ni taj svoj tzv. ustav, ali smo i dalje tu, ali smo i dalje za stolom, ali i dalje molimo da pričamo. Zašto? Zato što mi za mlade generacije moramo da napravimo potpuno drugačiju budućnost nego što je bila prošlost na ovim prostorima. To pravi pre svega Aleksandar Vučić.

Srbija, Beograd, Vlada Republike Srbije, pa i ovaj dom su tu da mu daju punu i potpunu podršku u tome. Ja vas molim i kao predstavnika albanskom naroda, da razgovarate sa političkim liderima u Prištini i skrenete im pažnju na to da je za dobrosusedske odnose, za bolju budućnost u stvari najvažnije da poštujemo ono što smo dogovorili i ono što je potpisano - zajednica srpskih opština, i da ako već imaju ustav u nekoj njihovoj zamišljenoj državi, onda dok žive u toj zamišljenoj državi, sami oni moraju taj ustav i da poštuju. Nisu ga poštovali ni kada su formirali svoju tzv. vojsku, ni sada kada formiraju svoju tzv. vladu.

36/2 MZ/BM

Kako, evo, recite mi vi, ozbiljan ste političar, ozbiljan čovek, kako onda da se nastave razgovori sa ljudima koji ne poštuju ni svoj Ustav, ni prethodno potpisane dogovore i stalno provociraju? Ali, tu smo, mi moramo da obezbedimo drugačiju budućnost. Ta budućnost je razgovor o školama, obrazovanju, auto-putevima, zajedničkim prugama, letovima, poslovima, naučno-tehnološkim parkovima, nešto što će dati šansu ljudima da žive na tim prostorima, da znaju da su bezbedni i da znaju da je pred njima neka sigurna i svetla budućnost. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Izvolite.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Vlade, kolege ministri, kada u skupštini privremenih institucija samouprave u Prištini reč dobije poslanik srpske nacionalnosti i govoreći o našoj južnoj pokrajini kaže Kosovo i Metohija, toga trenutka mu se oduzima reč, izriče kazna, a neretko i on udaljuje iz sale za sednice. Kada u Narodnoj skupštini Republike Srbije narodni poslanik albanske nacionalnosti nastupi govoreći suprotno Ustavu i zakletvi koju je položio stupajući na dužnost narodnog poslanika, dopusti mu se da kaže šta je mislio i šta je hteo do kraja, bez obzira na to da li je istinito ili ne ono što kaže. E vidite, to je razlog zašto je ovo ovde država, a zašto naša južna pokrajina to nije. Dakle, svako od nas ko stupa na javnu funkciju potpisao je zakletvu. Uveren sam da je to i uvaženi govornik na čije reči sam se javio da repliciram.

Proziva se predsednik Republike Aleksandar Vučić što je na svoj Instagram profil u danu kada smo obeležili 17 godina od 17. marta, u danu u kome je spaljeno 34 srpske crkve i manastira, u danu u kome je, ako se ne varam, 11 ljudi izgubilo svoj život, u danu u kojem su u divljačkim nasrtajima hordi spaljeno i uništeno preko 800 kuća, proterane hiljade Srba iz sela gde su živeli vekovima oni i njihovi preci i napada se predsednik naše države što je na kartu naše južne pokrajine postavio našu državnu zastavu. Ali toliko opet o tome koliko se u Srbiji osporava sloboda govora, koliko se u Srbiji ugnjetava drugačije mišljenje, koliko je Srbija neslobodna i nedemokratska. Toliko o tome koliko manjka i našim parlamentarcima neke etičnosti u obraćanju. Pa se onda još napadne i naš ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama kako je on, navodno, bio protagonista priče protiv Albanaca. Ne, ne, nemojte da menjamo teze.

37/1 JJ/MT 17.20 – 17.30

Malo pre je rečeno da je prikazana karta sa Kosovom bez Albanaca. To nije tačno. Državna zastava Republike Srbije je zastava svih naših građana, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Ali je istina da u Bujanovcu Srbi nisu u vlasti, iako nisu zastupljeni sa 4%, 5% ili 10%, nego sa preko 40% u lokalnom stanovništvu. Tu vidite razliku između reči, sa jedne strane, i dela, sa druge strane.

Razumem ja uvaženog narodnog poslanika. Tu je reč o tekstu, verovatno, koji je napisan na jednoj drugoj adresi, tu je reč o tekstu za koji je dobijen zadatak da se pročita. U redu, neka svako od nas radi ono što je naš posao, što je njegov posao, što je njegov posao i što su naši zadaci. Naš zadatak je da branimo i čuvamo ustavni poredak Republike Srbije. Na to smo se zakleli građanima i stavili potpis na zakletvu na koju je to učinio i onoj ko je u današnjem govoru očigledno tu zakletvu prekršio i kome ona nije važna ali svakome na čast. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

ZLATIBOR LONČAR: Dragi gospodine Kamberi, ja nisam uspeo da prebrojim koliko puta ste pomenuli EU. Mislim da je više od 20, ako nije problem ja bih voleo, pogledajte, imate to napisano koliko puta ste to rekli, EU, EU. Mislim da je preko 20 puta.

Pretpostavljam da smo svi trebali da steknemo utisak da ste vi i EU neki nokat i meso, da je to… Šta, jel nam pretite? Ne razumem. Jel treba da se uplašimo sada?

Samo ću vas vratiti na životne stvari iz skore prošlosti. Kada niste imali PSR testove, da li vam ih je dala EU ili Beograd? Kada niste imali kiseonik za pacijente u bolnici, da li vam je dala EU ili Beograd? Da, dao vam je Beograd, napredni, jer se kiseonik proizvodu u Beogradu, odnosno u Srbiji. Jel vam dala EU jednu vakcinu? Kad smo vakcine dali počeli ste da hapsite ljude na Kosovu, iako su vam ljudi, Albanci, dole rekli – ljudi, nemojte to, pa oni vakcinišu i nas, nemamo nikakav problem. Ponudili su vam za zdravstvene radnike, za sve, ponudio vam je Vučić vakcine, vi, iz neke politike, niste hteli to da uradite. Koji su brojevi Albanaca koji se i sad, dok mi pričamo, vakcinišu u Preševu, prelaze, i mi to sve dozvoljavamo, jer su nam najbitniji ljudski životi nebitno odakle dolaze i šta rade.

Jel vam to dala EU? Da li vi uopšte znate šta hoćete? Vi nama pretite sa EU. Ljudi, bre, Srbija je deo Evrope. Zapamtite to. Ne može nas niko da istera iz Evrope, a vi vidite ko ste, šta ste i gde ste. Nek vas usvoji neko tamo iz EU, nek vam da pasoš i nek vam da šta hoće, mi nemamo nikakav problem, sve je rešeno. Prvo morate da znate šta hoćete i da se vratite i da vidite ko kome pomaže i ko kome čini, a ne zbog vas, nego zbog ljudi koji žive tamo i kojima je potrebna pomoć i do kojih je nama stalo. Imajte to na umu.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi. Izvolite.

ŠAIP KAMBERI: Mislim da su govornici prekršili poglavlje 14. Poslovnika, jer ja nisam ni postavio pitanje, a oni su odgovorili na pitanja, ali ja ću nastaviti tamo gde sam stao.

„Države, kao i pojedinci, imaju nasleđene sklonosti, svoje tradicionalne, geopolitičke težnje i svoja osećanja za istoriju, tako da se one razlikuju po sposobnosti da uočavaju distinkciju između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja“ - kaže Zbignjev Bžežinski u svom delu „Amerika, Kina, sudbina svete“. U tom kontekstu Srbija bi trebala da definiše svoju ulogu i izrazi realističnu ravnotežu između svojih ambicija i stvarnih potencijala.

37/2 JJ/MT

Zato, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je – šta će Vlada preduzeti u sprečavanju širenja, odnosno institucionalizovanja jezika mržnje prema manjinama, posebno prema Albancima, prema provokacijama koje dižu regionalne tenzije i šta će preduzeti u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom?

Kada smo kod jezika mržnje preporučujem premijerki Brnabić, a možda ću ja pokloniti vama ovu knjigu gospodina Aleksandra Pavlovića „Imaginarni Albanac“, jer kada ministar kaže da je ovaj tekst neko pisao u Beogradu to je stereotip prema Albancima koji i dalje imate. To je izjava zasnovana na stereotipu da Albanci nisu svesni, niti mogu da pišu nešto, nego im to neko drugi piše.

Dakle, mi imamo ozbiljan problem sa demokratijom u ovoj državi. Vi i ja, gospođo predsednice, možemo ceo dan da raspravljamo, nećemo se složiti oko određenih pitanja. Da li je Kosovo država ili nije, svako ima svoj stav, ali svako, možemo reći da oni koji od 1999. godine nisu bili na Kosovu da kažu nešto drugo, ali svi vi koji trebate dozvolu da ulazite tamo znate o čemu se radi.

Privremene institucije – ako postoji na Balkanu neka Vlada koja je privremena, onda je vaša Vlada, koja je neustavno proglašena, privremeno pre nego što je izabrana. Da razgovaram sa mojim prijateljima u Prištini – ja sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovarajte vi sa Prištinom. Vaša je obaveza da razgovarate i da nađete rešenje o tom problemu.

Ja samo kažem, kao narodni poslanik, da postoji potreba da se o ovakvim stvarima razgovara i da nema potrebe da se dignu tenzije. Ja upozoravam na taj jezik mržnje koji vaš ministar, ministar u vašoj Vladi svakodnevno upotrebljava prema Albancima, a nikakve reakcije od vas nema.

Rekao sam da ću vama pokloniti ovu knjigu, ministru ne vredi pokloniti, jer džabe… Toliko ima mogućnosti od državne plate, ja nemam drugu delatnost, primam samo državnu platu, niti imam bogatu tetku u Americi, tako da…

PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Kamberi.

Prošlo je tri minuta.

ŠAIP KAMBERI: Imam još tri minuta.

PREDSEDNIK: Imate u trećem krugu.

Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Zaista nema potrebe da se nervirate i da se raspravljamo na taj način, čini mi se i da sam ja i da su moji ministri u Vladi potpuno jasno rekli neke stvari. Možemo mi da pričamo Amerika, Kina, sudbina sveta, nego da pričamo mi o zajednici srpskih opština.

Dakle, da ne vodimo mi baš neki veliki politike, da mi pričamo o tome kako zapadani Balkan može da bude region prosperiteta, mira, saradnje i kao što znate, ja pričam sa Prištinom kad god mi se ukaže prilika. Volela bih da je to češće. Nemamo naročitog sagovornika u Priština. Da mogu da pričam svaki dan, a volela bih pričam svaki dan zato što bi onda mogli da nađemo neko rešenje nego ima tamo političkih lidera u Prištini koji kažu da im je razgovor sa Beogradom šesti ili sedmi prioritet. Pa, tako da mi evo sedimo, čekamo, a nama nije, nama je jedan od prvih prioriteta. Mi mislimo da je mir i stabilnost, bezbednost, zaštita života ljudi, dovođenje investitora, podrška privrede, otvaranje radnih mesta, za šta je sve preduslov taj dijalog, da je to najvažnija stvar u ovom trenutku.

37/3 JJ/MT

Tako da, evo, gospodine Kamberi, volela bih ja da pričam sa Prištinom, nego Priština neće da učestvuje u tom dijalogu, nije joj važan. Toliko je važno kako žive građani na Kosovu i Metohiji. Vi pričate, gospodine, poštovani narodni poslaniče o jeziku mržnje i apropo jezika mržnje pominjete Marka Đurića. Jezik mržnje čoveka koji je bio otet u Kosovskoj Mitrovici, koga su tukli i mučili, koga su vezali, pa fotografisali da bi se hvalili kao zveri sa mladim političarem iz Beograda koga je njih desetorica uhvatilo, vezalo, tuklo, vuklo za kravatu kao da smo u 14 ili 15 veku.

38/1 VS/LŽ 17.30 – 17.40

Vi pričate o jeziku mržnje, pa, gde je Priština od jezika mržnje. Pa, jezik mržnje je za Prištinu civilizacijsko dostignuće. Vi ste još na mučenju, otmicama, ubijanju, pa, gde smo mi do jezika mržnje.

Marko Đurić je to najbolje osetio na svojoj koži. Hoćete da vas podsetim slike kada su ga izveli i paradirali ulicama Prištine, vukući ga za kravatu kao psa. Jel, to ta Priština, jel, su to ti dobrosusedski odnosi? Jel, to, nije provokacija. Jezik mržnje.

Mi pričamo ovde o lingvistici sa ljudima koji odu, ubiju decu na kupanju i nikad niko ne odgovara. Niko, nikad nije odgovarao za decu koju su pobili na kupanju. Za uništene crkve, manastire, ubijane, proterivane porodice 2004. godine, niko nikada nije odgovarao.

Nisu tada Albanci na KiM uništili samo srpsku kulturnu baštinu, nego i svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom UNESK-a, kao što je ISIS uništavao hramove u Palmiri, što su tada UN proglasile za zločin protiv čovečnosti. Tako su Albanci 2004. godine uništavali svetsku kulturnu baštinu na KiM. Niko reč jednu nikada nije rekao. Niko nikada za to nije odgovarao.

Mi smo okrenuli drugi obraz u razgovoru, dijalogu sa Prištinom samo da bi bio mir, samo da bi imali drugačiju budućnost, i vi pričate o jeziku mržnje. Ni za jedan jedini zločin protiv srpskog naroda, pa, makar srpske dece, niko nikada tamo nije odgovarao. Ni u tim tzv. kosovskim institucijama ni u UNMIK, ni u Euleksu, ni u međunarodnim institucija, koje su tamo bile i te 2004. godine, da čuvaju ljude, bezbednost, mir na tom području.

Kada pričate o stereotipima prema Albancima, zaista, ja nemam nikakve stereotipe prema Albancima, ja nemam stereotipe ni prema jednom ljudskom biću, nekom narodu, ili nekoj veri.

Imam prijatelje na sve strane, kao što postoje ljude svih vera i nacionalnosti koje ne cenim. Ne delim ljude po tome da li je neko Srbin, ili Albanac, nego po tome koliko je kvalitetan čovek. Na primer o tome koliko stoji iza datih obećanja, koliko stoji iza svog potpisa, da li je čovek ili nije, po tome.

Dakle, političare u Prištini, određene, ne cenimo ama, baš ni malo. Ne cenim ih zato što nešto pregovaraju, potpišu, i onda misle da svi ostali mogu da budu budale koje ne vide da neće da ispune ono što su potpisali. Čemu onda gubljenje vremena?

Mogli ste odmah da kažete da neće da pričate, da za vas nikakav dijalog nema nikakvu važnost, da to što dogovorimo, potpišemo, nikada neće sa jedne strane biti ispunjeno. Ali, znate, problem u tome je što je na tom Sporazumu i potpis EU, što oni moraju, na kraju dana da obezbede da se Briselski sporazum u potpunosti implementira.

Vraćam se na početak, poštovani narodni poslaniče, Zajednica srpskih opština, mislila sam, pošto vam je toliko u interesu, kako kažete, dobrosusedski odnosi, saradnja među narodima, pomirenje, drugačija budućnost, u tom smislu sam mislila kao molbu da pričate sa političarima iz Prištine, da kažete – ljudi, fer je, ljudski je, da kad se nešto potpiše da se to onda i ispuni. Ja ću to, naravno, kao što uvek i govorim reći na svakom mestu kada mi se pruži prilika, sa Prištinom sešću sa bilo kim iz Prištine kad god treba da razgovaramo o bilo čemu, samo da bi bio mir.

Ali, to je Srbija, a u Prištini, nažalost, čujem da sagovornika nemamo. To ja čujem od gospodina Kurtija, i to me i plaši i zbog toga sam tužna, i žao mi je, zato što ne mogu da verujem da ne vidi da je jedini način, pa da, i na teritoriji KiM i da svima nama bude bolje, dijalog sa Beogradom.

38/2 VS/LŽ

Ali, mi smo tu, ali nemojte govoriti o jeziku mržnje, posebno nemojte da stavljate Marka Đurića u istu rečenicu sa tim da je jezik mržnje čoveka koji je jedini čovek, verovatno, u celom, čitavom 20. veku u Evropi, koji je kao pas bio vođen ulicama jednog grada, samo zato da vi pokažete, odnosno da vaši politički lideri, u Prištini pokažu, jel te, koliko su jaki, ali pokazali su time i koliko su civilizovani. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Ministar Selaković. Izvolite.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem.

Dakle, ako mogu da nastavim ovde gde je predsednica Vlade stala, da je ambasador Marko Đurić, primer iznošenja jezika mržnje, ne bi mu bila otvorena nijedna jedina ni evropska ni svetska vrata, gde je pregovarao u ime Srba sa KiM, u ime države Srbije, o problemu KiM.

Naprotiv, kao i predsednik Vučić, svugde su mu vrata bila otvorena, svugde je bio kredibilan sagovornik i svugde mu je ukazivano ono poštovanje koje se pokazuje prema civilizovanom čoveku koji predstavlja svoju državu i svoj narod.

Sa druge strane, smatram za potrebno da se osvrnem na nešto što je rečeno, jer su moje reči izvrtane gde sam rekao, ako se dobro sećam, da otprilike nijednom Albancu ne može nešto da padne na pamet sam da napiše, pa, mu neko drugi u Beogradu to piše, otprilike, tako nešto rečeno. Potpuna neistina.

Dakle, prva stvar, to nisam govorio gospodinu Kamberiu kao Albancu, to sam govorio njemu kao političaru.

Šta ja mislim o Albanskom narodu dovoljno pokazuje to što kao Srbin pravoslavac, proslavljam Prepodobnu mati Angelinu Branković, koja je rođena kao Albanka, i Srbi je smatraju jednom od svoji najvećih svetiteljki.

Ali, to su znate, one dodirne tačke, koje nažalost, i sa strane Srba i sa strane Albanaca neko ne želi da vidi. Ja želim da ih vidim. Postoji mnogo toga što nas spaja. Kao što ima stvari koje nas razdvajaju, o kojima mi želimo da razgovaramo, a kao što je predsednica Vlade rekla, neko drugi neće da razgovara.

Znate, šta je država, a šta nije država, to je uređeno nečim što se mogu nazvati međunarodni pravni standardi, da je tzv. Kosovo država, njima razgovor sa nama ne bi ni bio potreban, a jedan od tih standarda jeste, da je država ona teritorija koja je punopravna članica Organizacije UN.

Vidite, Republika Srbija to jeste. Ako bi neko i hteo da bude država, onda treba da se drži onoga što potpiše i što obeća i za šta da reč, a ne da opovrgava. Ako bi neko i hteo da bude država, onda bi gledao kako da reši 14 nerešenih slučajeva ubistava novinara od 1998. do 2005. godine, bez obzira na to koje su nacionalnosti.

Ako neko tvrdi da je demokratija, valjda on brani slobodu medija, valjda brani slobodu mišljenja novinara, pravo na slobodnu reč.

Kosovo i Metohija je jedina teritorija u Evropi, gde nijedna jedina istražna radnja u slučajevi ubistva 14 novinara nije preduzeta.

39/1 JI/MP 17.40 – 17.50

Vidite, gospodine Kamberi, ja o tome govorim, uprkos činjenici što od tih 14 novinara 12 su Albanci koji su pisali nešto što nije bilo po volji određenih grupa, klanova ili političke mafije. I, na to svi ćute. Na to, čak ćuti i Evropa. O tome jedino govori ko? Zvanični Beograd.

Da, ubistvo naše dece na obali Drima i autobus Niš-ekspres i žeteoci u Starom Gracokom, nikad ništa. I to hoće da bude država.

Apsolutno sam uveren da ćemo mi istrajavajući u našem stavu, u našoj poziciji, ozbiljnoj, odgovornoj, gde se zalažemo za dogovor, gde se zalažemo za kompromis, gde pokazujemo u odnosu sa Republikom Albanijom, baš kroz inicijativu mini Šengen, kako možemo zajednički da nastupamo prema trećima, da možemo da postignemo i nešto dobro, dobro za sve, ne tako što ćemo Srbe u Bujanovcu da isključimo u potpunosti iz političkog života i rukovođenja opštinom, nego tako što ćemo pokazati mnogo više nego što je to ikada ranije bio slučaj, i jedni i drugi, poštovanje jedni prema drugima.

Ne krijem ja, i nama je u istoriji često nedostajalo da pokažemo poštovanje prema Albancima, kao narodu, ali smo ga pokazivali. Pokazivali smo ga kada smo kao država na Kosovu i Metohiji otvarali škole, kada smo kao država otvorili univerzitet, kada smo kao država gradili bolnice, kada je KiM bila teritorija na čitavom prostoru Evrope sa najvećim brojem studenata na hiljadu stanovnika.

Nije to radio Brionski plenum, to je radila tada država Srbija, odnosno srpska federalna jedinica u okviru Jugoslavije.

Kakve veze ima "Jovanjica" sa pravima nacionalnih manjina i sa govorom mržnje? Pa, ima. To je pisao neko drugi. Nešto ste sigurno pisali vi, ja vas ne potcenjujem, ja vas uvažavam, ali neko je rekao - dodaj ovo, dodaj ono, pa popularno je sad da se to nađe.

Koliko ja znam, po tom pitanju se vodi zvanični sudski proces i dok traje ne treba se mešati, treba pustiti da sud u okviru svojih nadležnosti donese i odluku. Mi ćemo i dalje biti spremni da pretrpimo i uvredu i provokaciju. Na neistinu ćemo uvek da odreagujemo, ali nećemo nijednog jedinog trena da odustanemo od traženja rešenja, mirnim sredstvima, dogovorom, ali štiteći državne i nacionalne interese srpske države, Republike Srbije i našeg naroda.

Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Šip Kamberi.

Izvolite.

ŠAIP KAMBERI: Hvala.

Nećemo se sigurno svo vreme sukobiti oko neke ideje. Znam da vi ovde imate ogromnu većinu u odlučivanju, rekao bih brutalnu, ali nemate moć uveravanja po nekim pitanjima. Ne možete me uveriti za nešto što se desilo ili što se dešava.

Kažete, gospođo predsednice, da ja ovo radim zbog lokalnih izbora u Preševu. Pa, pola vaših ministra je bila u Zaječaru, valjda, gde se održavaju izbori? Da li je to zbog izbora ili zbog čega? Kažete da su ubijeni novinari na Kosovu? Da li je Slavko Ćuruvija ubijen na Kosovu ili gde? Da li je pronađen taj koji ga je ubio?

(Narodni poslanici i ministri prisutni u sali: Jeste.)

Jeste.

Postavio sam vam konkretno pitanje o dijalogu, vi mi kažete o nekim masovnim grobnicama. Vi mi niste još odgovorili od prve sednice kada je izabrana vaša Vlada da li ćete posetiti Batajnicu ili ne? Niste mi odgovorili ni tad.

39/2 JI/MP

Niste mi odgovorili ni na pitanje šta će biti sa jezikom mržnje koji upotrebljavaju vaši ministri?

Znate u srpskom jeziku postoji jedna mudra izreka: "zovi me kako hoćeš, nemoj da me vređaš". Ako se ja osećam uvredljivim terminom koji vaš ministar upotrebljava, zašto insistira na tome? Ako se Albanci osećaju uvredljivo, zašto on stalno upotrebljava, a vi ćutite na to?

Mislim da oni koji žele dijalog, oni koji žele pomirenje to treba da zaustave.

Poslanik Srbin ne može da dobije reč? Pa, poslanik Srbin je prekjuče postao ministar u Vladi republike Kosovo. Ministar je postao. Vi govorite da oni nemaju prava.

PREDSEDNIK: Gospodine Kamberi, isteklo je dva minuta.

Zahvaljujem.

Samo bih podsetio da posle ovog trećeg obraćanja predstavnici Vlade nemaju više pravo da odgovaraju, ali isto tako i onaj ko postavlja pitanje u trećem odgovoru nema pravo da postavlja pitanje nego da da pojašnjenje da li je zadovoljan odgovorom ili ne. Dakle, da ne širimo dalje.

Samo jednu asocijaciju na sve ovo o čemu smo pričali i koje smo ljude spominjali.

Ovde, u ovoj sali pre dvadeset godina lomili smo koplja, i dan i noć smo ovde sedeli i borili se protiv izglasavanja Zakona o amnestiji za albanske separatiste i teroriste. Tako da, nije nama Šaip Kamberi oslobodio Kurtija, nego Koštunica je potpisao pomilovanje i DOS-ovi ministri i Vlada su predložili Zakon o pomilovanju i o amnestiji, gde su na hiljade albanskih terorista pustili iz zatvora.

Sa ponosom samo mogu da kažem da mi koji smo bili poslanici u to vreme iz Socijalističke partije Srbije i tadašnje Srpske radikalne stranke, ne znam ko je sve tada bio iz Srpske napredne stranke poslanik, ali Veljko i ja smo bili ovde i znamo, do kraja smo se borili i glasali protiv. Kurti bi do pre neku godinu bio u zatvoru još, a ne bi bio kandidat za premijera ili predsednik političke stranke na Kosovu i Metohiji.

Idemo dalje.

Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanić.

Izvolite.

BRANIMIR JOVANOVIĆ: Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, moje prvo pitanje odnosi se na problem odlaganja otpada, odnosno rešavanja tog pitanja u delu Centralne Srbije. Pitanje upućujem ministarki zaštite životne sredine, Ireni Vujović.

Naime, pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa, u izgradnji regionalne deponije od koje bi koristi imali gradovi Kraljevo i opštine Raška, Vrnjačka Banja, Trstenik i Paraćin. Osnovano je i preduzeće, tačnije deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi ovim pitanjem.

Moje pitanje ministarki glasi - u kojoj fazi je sada ovaj projekat? Šta ministarstvo konkretno može da učini da se ovaj projekat ubrza i realizuje? Da li je moguće, ako se pokaže kao uspešan ovaj projekat o izgradnji Regionalne deponije da se to pitanje preslika i na ostale delove Srbije? Jer, zaista, pitanje odlaganja otpada je jedno od aktuelnih pitanja i sve više, kako vreme protiče, to pitanje dolazi do izražaja.

39/3 JI/MP

Znam da je konkretno za Regionalnu deponiju o kojoj sam govorio potrebno da se izradi regionalni prostorni plan, znam da nije sve u rukama ministarstva, ima nešto i na lokalnim samoupravama, one su, takođe na potezu za određene stvari i nadam se da će oni uraditi onaj deo posla koji je do njih, jer je i njima najviše u interesu da se ovaj projekat realizuje.

Drugo pitanje upućujem ministarki Državne uprave i lokalne samouprave, Mariji Obradović. Vaše Ministarstvo koordinira lokalne samouprave u Srbiji kada govorimo o pitanju vakcinacije.

40/1 GD/IR 17.50 – 18.00

Građani često pitaju, ja dobijam ta pitanja na terenu i, s obzirom da je revakcinisano preko 900.000 ljudi, a vakcinisano preko milion ljudi, dakle, ovo više nisu usamljeni slučajevi, dešava se, naime, na terenu da građani zakažu termin preko eUprave, ali nekada iz opravdanih razloga zaista propuste taj termin i ne odu na vreme i ne vakcinišu se. Šta da rade u tom slučaju? Šta da rade u slučaju ukoliko izgube potvrdu koju su dobili pri vakcinaciji ili revakcinaciji, a koju, naravno, žele da imaju. To je na milion stanovnika sada, a mogu misliti i kasnije koliko će biti. Dešavaće se, biće takvih slučajeva.

Još jedno pitanje za ministarku Obradović i nadam se da sam na pravoj adresi kada upućujem ovo pitanje - kome građani mogu da se obrate i da upute prigovor ako neko ne poštuje propisane mere? Nekada su građani zbunjeni koje radnje rade, koje radnje ne rade. Nekada privrednici zloupotrebljavaju mere koje je doneo Krizni štab i važno je za građane da znaju kome mogu da se obrate u kom trenutku, jer, prosto, to su jedna životna, svakodnevna pitanja na koje su potrebni odgovori.

Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministarka Vujović.

Izvolite.

IRENA VUJOVIĆ: Poštovani narodni poslanici i poslanice, pre svega, moram da istaknem da je upravljanje čvrstim otpadom jedan od prioriteta ministarstva i moram da napomenem i da vas podsetim da smo od početka ove godine preneli sredstva na nekoliko lokalnih samouprava upravo kako bi i završili izgradnju transfer stanica, proširenja i sanacije deponija, jer jednostavno suočavamo se sa ovim problemom. Dakle, i kada uklonimo otpad, nemamo gde da ga odložimo i svakako je to ono na čemu intenzivno radimo.

Dakle, susreli smo se sa problemom višedecenijskim i regionalni centri koji će biti građani, dakle osam regionalnih centara će se izgraditi zahvaljujući upravo i kreditu od strane IBRD i značajno će se poboljšati situacija u Srbiji nakon izgradnje. U ovoj godini kreće projektovanje i to je ono što je izuzetno važno da uvek napomenemo.

Moram samo da napomenem da smo, pre svega, dali i sredstva Čačku, Knjaževcu, Novoj Varoši, Pirotu i Trsteniku upravo za sanaciju i proširenje kaseta deponija.

Kada govorimo o gradu Kraljevu, takođe smo imali nekoliko sastanaka sa gradonačelnikom. Pre svega, imamo Projekat za proširenje i sanaciju kasete gradske deponije u Kraljevu u visini sredstava od 250 miliona dinara.

U 2020. godini ministarstvo je dalo 20 miliona dinara, jedinica lokalne samouprave pet, a u toku 2021. godine je izdvojeno ukupno 90 miliona dinara. Dakle, iz budžeta ministarstva 65, a jedinica lokalne samouprave 25 miliona dinara.

S obzirom da imamo ove iznose koji su već namenjeni, nedostajuća sredstva za završetak projekta su 135 miliona dinara. Stoga smo razgovarali sa jedinicom lokalne samouprave i ono što je potrebno jeste da Kraljevo obezbedi sredstva iz kredita.

Nakon proširenja ove kasete i sanacije deponije ćemo biti mirni, da tako kažem, odnosno građani Kraljeva, u narednih pet godina sigurno.

A što se tiče Regionalnog centra za upravljanje otpadom, tu napominjem da je to u planu i potpisan je Ugovor sa kineskim partnerom kroz Ministarstvo građevine.

Dakle, kada govorimo o projektima koji se tiču zaštite životne sredine, imamo baš iz velike potrebe za svim tim velikim projektima nekoliko kredita kroz nekoliko ministarstava i mi svi koordiniramo svakako, ali za Kraljevo je važno da

40/2 GD/IR

preko SRBC, dakle, kineskih partnera, potpisan je Sporazum i grad Kraljevo, dakle, regionalni centar za sve pomenute opštine se nalaze na tom spisku.

Što se tiče lokacije i izbora, to je svakako na upravi grada Kraljeva i ja smatram da će u narednim mesecima i da se kandiduje određena lokacija i da će se krenuti u realizaciju, u izradu projekta, a kasnije u realizaciju i radova.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministarka Obradović.

Izvolite.

MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, hvala, pre svega, kolegi iz Kraljeva koji je postavio ovo pitanje koje se tiče vakcinacije, a tiče se cele Srbije. S druge strane, eto malo da se odmaknemo od ovih teških političkih tema kojima smo se bavili u prvom delu ovih pitanja poslanika.

To jesu bolne političke teme, čak i onda kada Beograd i Priština budu dogovorili način funkcionisanja između dve zajednice čiji su predstavnici Beograd i Priština. I dalje ćemo imati još dugo neke teške teme oko kojih se nećemo moći dogovoriti, ali možda za početak da počnemo da pričamo o nekim svakodnevnim temama.

Često kada smo pričali, baš žene koje žive i u Beogradu i u Prištini, a koje su političarke, novinarke, aktivistkinje nevladinih organizacija, bila je neka inicijativa „Follow us“, pričali smo o tome, o svakodnevnim temama – nasilje nad ženama, zdravlje, preduzetništvo žensko i evo samo jedna kratka poruka. Da bi bolje Beograd i Priština počeli da razgovaraju hajde da pričamo o svakodnevnim temama. To je jedno. Kada ne možete po glavnom kanalu da rešite problem, probajte posredno. To je neko od diplomatskih instrumenata. I, pričale smo o tome kada je nasilje u porodici u pitanju da li više boli kada bije Albanac suprug ili Srbin suprug. E, to je suština priče o čemu treba da priča Beograd i Priština, da bi se odmakla sa ove mrtve tačke. To smo negde mi žene u politici pokušale da razgovaramo. Ne mogu reći da smo napravile neki veliki pomak, ali hajde da probamo i tim alternativnim pravcima da pronalazimo zajedničke jezike, jer očigledno ono na čemu je Beograd do sada insistirao teško ide. Priština odbija da razgovara.

Izvinjavam se što sam oduzela vreme. Samo kratko oko vakcinacije. Pitali ste ključne stvari koje se tiču vakcinacije - šta da radimo u situaciji kada smo propustili termin za vakcinaciju, šta da radimo u situaciji kada nemamo potvrdu o vakcinaciji, a jesmo vakcinisani i revakcinisani. Mi smo upravo zbog velikog broja pitanja otvorili poseban portal i na portalu eUprave postoji posebna usluga. Kada ljudi budu otišli na adresu „euprava.gov.rs“ mogu da pronađu opciju koja se upravo tako zove – nova potvrda o vakcinaciji i propušten termin za vakcinaciju. To je najjednostavniji način, da ja sada ne opterećujem ljude ostalim detaljima.

Dakle, na adresi „euprava.gov.rs“mogu dobiti novu potvrdu o vakcinaciji i mogu zakazati novi termin za vakcinaciju. Ima i još jedna opcija. Ukoliko ste sigurni da zbog nekih svojih razloga ne možete da budete vakcinisani u narednom periodu, možete i da odaberete period u kome otprilike možete da budete vakcinisani. To je veoma važno za ljude koji su sprečeni iz nekih drugih razloga da budu vakcinisani.

Ono što jeste važno i to sam i videla kao negde suštinu vašeg pitanja, da insistiramo svi na tome da budemo vakcinisani što veći broj ljudi i ovo o čemu ste vi pitali takođe je meni deo borbe za vakcinaciju. Mi jesmo rekli u ovom trenutku da imamo oko milion i po ljudi koji su prijavljeni na portal eUprave, ali to mora da bude mnogo, mnogo bolje. Radimo svakodnevno na toj promociji. Ministarstvo državne uprave i lokane samouprave po gradovima i opštinama insistira da i funkcioneri, čelnici

40/3 GD/IR

lokalnih samouprava promovišu svakodnevno u lokalnim medijima, ali takođe rade na terenu i ono što je i najavila premijerka Brnabić, a naravno i predsednik Vučić svojom najavom vakcinacije. Nekoliko mesta je spomenuo na jugu Srbije, gde je zaista mali, nizak procenat vakcinisanih i mislim da će snažno pomoći taj momenat kada predsednik bude vakcinisan i bude još jače pozvao ljude na vakcinaciju. Važno je da razgovaramo po gradovima, po selima, da ljudima objasnimo sve ono što su predrasude oko vakcinacije.

Ne treba u ovom trenutku da robujemo različitim predrasudama kada je posebno vakcina „Astra Zeneka“ u pitanju. Čini mi se da nije popularno u javnosti, ali ja ću vam reći da je to samo još jedna predrasuda. Ja imam brojke u kom procentu se ljudi vakcinišu u Srbiji i kojim vakcinama. „Sinofarm“, naravno, zbog najveće količine koju posedujemo, 70% od ukupnog broja vakcinisanih i revakcinisanih u Srbiji primili su „Sinofarm“, 12% „Fajzer“ vakcina, „Sputnjik“ 9% i „Astra Zeneka“ isto 9%.

41/1 BD/MJ 18.00 – 18.10

Dakle, sve ono što sam slušala poslednjih dana na terenu, gde su ljudi govorili da odbijaju i da nisu raspoloženi da primaju Astra Zeneku, apsolutno brojke pokazuju drugačije. Dakle, mi imamo preko 110 hiljada ljudi u Srbiji koji su primili Astra Zeneku. Angela Merkel takođe je neko ko je najavio da želi da bude vakcinisan i najavio kupovinu Astra Zeneke za stanovništvo Nemačke, pa ako oni ne robuju predrasudama i raspoloženi su za to, zašto bismo mi brinuli?

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je takođe u podstandardnim naseljima, dakle, za ono stanovništvo koje je u tim ranjivim grupama, marginalizovanim, poput Roma, recimo, koji nisu posebno u situaciji da budu prijavljeni na portal e-uprave, organizovalo mobilne timove, gde takođe želimo da vakcinišemo tu grupu građana, bez termina i mobilni timovi sa određenom količinom vakcina odlaze na teren, naravno, u strogo kontrolisanim uslovima, da vakcinišu ljude na terenu. Naravno da se to radi i sa ljudima koji su nepokretni, koji nisu u situaciji da dođu do vakcinalnih punktova, kojih inače u Srbiji ima 319 u ovom trenutku.

Želim da se zahvalim još jednom i to činimo svakodnevno, ali nije zgoreg još jednom, da se zahvalim svim medicinskim radnicima, naravno, Ministarstvu zdravlja, svakako Vladi Srbije, ali Ministarstvu zdravlja, svim medicinskim radnicima, nemedicinskom osoblju koje pomaže da proces imunizacije se sprovede ovako kako se to sprovodi.

Mi dobijamo pohvale iz celog sveta, to zaista nije floskula koju ja ponavljam, svakodnevno srećući se i sa strancima i sa zvaničnicima posebno EU koji se nama dive i našem stepenu organizacije i rada na terenu kad je imunizacija u pitanju.

Mi od ovoga nećemo odustati. Rekoh, nije dovoljan broj ljudi prijavljen putem e-portala. Zato uvodimo i specifične načine vakcinisanja na terenu, vakcinisanja bez termina. Ljudi koji su stariji od 60 godina treba da budu i jesu u prioritetu Srbije kada je vakcinacija u pitanju. Mi smo za sada u populaciji od 60 plus vakcinisali oko 42% u Srbiji. Dakle, od ukupnog broja starijih ljudi od 60 godina u Srbiji, 42% tih ljudi je vakcinisano. Beograd prednjači u tome, 53% vakcinisanih ljudi u Beogradu.

Ja bih, osim ova dva portala, ove dve usluge koje mogu na portalu e-Uprave ljudi da dobiju, hoću samo da još kratko najavim da na portalu inspektor.gov.rs, to je drugi deo vašeg pitanja, ljudi mogu da dobiju informacije o tome kako tačno protumačiti uredbe Vlade Srbije, uredbe koje u ovom trenutku potpisuje ministar Lončar, jer je to mnogo praktičnije nego ranije, to su odluke Kriznog štaba, dakle, Centar za Kovid 19 mere na portalu inspektor.gov.rs, tu možete dobiti sva pojašnjenja na tu temu. U centru rade četiri pravnika, radi jedan ekonomista i vi vrlo brzo možete dobiti informacije o tome šta je i na koji način pojašnjenje određene mere.

Ljudi kažu – pa, čekajte ili rade ili ne rade neke radnje. Suština je u tome da mi ne pričamo o zabrani određene delatnosti. Sve ove uredbe, mere koje donosi Vlada, nije suština da zabranimo nekoj delatnosti da uopšte ne funkcioniše, nego da način na koji se odvija ta delatnost, usluga koja se pruža građanima bude maksimalno bezbedna i pod epidemiološkim merama. Zato svakodnevno mnogo upita od različitih preduzetnika i privrede, da li oni ipak mogu da rade.

Zbog toga smo pričali o 16 kvadrata koje treba obezbediti u fitnes centrima, o devet kvadrata u kozmetičkim i frizerskim salonima po jednom korisniku. Zbog toga smo na taj način definisali te detalje, jer mi želimo kao Vlada da pokažemo da nam je važno da uspostavimo balans između daljeg funkcionisanja ekonomije, privrede u Srbiji, jer nam je potreban priliv kako bismo mogli da obezbedimo sredstva za borbu protiv korone, a da istovremeno to bude i epidemiološki ispravno.

41/2 BD/MJ

Dakle, još jednom, za sve te nejasnoće, a ima ih zaista, mi smo otvorili taj centar 19. marta i od tada je primljeno oko 1.200 pitanja i upita na tom portalu inspektor.gov.rs. Ja bih zamolila sve ljude koji imaju neka pitanja i dileme na tu temu da se tu obrate. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Jovanoviću, izvolite.

BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima premijerka.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Dakle, što se ovoga tiče, mi smo krenuli u digitalizaciju našeg obrazovnog sistema neke 2017. godine. Krenuli smo time što smo predmetno uključili programiranje i kodiranje kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole, ali takođe, uz puno razumevanje da dosadašnji način učenja, držanja predavanja, časova, nije više toliko zanimljiv za mlađe generacije, ušli smo u kompletnu digitalizaciju škola.

Znate, neverovatno je kada se sada setim tamo 2015. godine, koliko malo škola širom Republike Srbije je imalo pristup internetu, što je sramota i pokazuje stav, mislim, prethodnih vlada od 2000. do pa i 2014. godine prema obrazovanju i prema tome kakve veštine mi dajemo našoj deci da se bore u budućnosti za bolja radna mesta.

Dakle, krenuli smo u tu kompletnu digitalizaciju obrazovanja, 2017. godine krenuli da povezujemo škole na brzi internet, krenuli da uvodimo digitalne učionice i digitalne udžbenike. Te 2017. godine, ako se ne varam, imali smo praktično test fazu, pilot projekat sa 2.000 digitalnih učionica. To se pokazalo kao izuzetno. Bili su zadovoljni učitelji, nastavnici, profesori, ali su zaista izuzetno bila zadovoljna i deca i roditelji i onda smo to nastavili.

Naš plan je da do kraja 2022. godine završimo kompletno digitalizaciju, odnosno da sve škole u Republici Srbiji budu povezane na internet, i to tako da ne samo informatički kabinet ili računarska učionica ima internet, već da sve učionice u svim školama imaju internet, imaju digitalne učionice, imaju digitalne udžbenike.

41/3 BD/MJ

To onda otvara prostor za ovo što je kao inicijativu dao zamenik gradonačelnika Goran Vesić i grad Beograd, a to je da lokalne samouprave same umesto onoga što je nekada bilo, kupuju udžbenike, u stvari, daju tablete, kupuju licence i tako daju potpuno jedan drugačiji način, metod obrazovanja svojim osnovcima ili osnovcima u toj lokalnoj samoupravi.

Što se tiče nas kao Vlade, mi ćemo obezbediti da na čitavoj teritoriji Republike Srbije sve škole imaju iste uslove, da svaka škola, bez obzira koliko je udaljena, koliko je mala, u kojoj je sredini, koliko ima učenika, da svaka škola bude povezana na internet, da svaka učionica ima digitalne učionice i da svaka škola ima digitalne udžbenike.

42/1 /IĆ 18.10 – 18.20

Onda ćemo videti i sa lokalnim samoupravama i na jedan sistemski način, pa i preko Akademske mreže Srbije kako možemo da obezbedimo stalno zanavljanje opreme, jer je to nešto što će dati onda potpuno drugačije uslove za učenje našim mlađim generacijama, deci u školama, drugačije veštine, drugačiji način razmišljanja i onda će sve to rezultirati i u drugačijim radnim mestima, platama i jednoj drugačiji privredi i generalno drugačijem društvu i ekonomiji, dakle, drugačijoj jednoj Srbiji.

To je ono što smo krenuli da radimo. To je velika investicija. Zahvaljujem se i Narodnoj skupštini i vama narodnim poslanicima što ste glasali za ratifikaciju kredita sa Evropskom investicionom bankom za povezane škole od 65 miliona evra. To je taj deo koji ćemo mi, svih 65 miliona evra, u stvari, investirati da sva deca širom Srbije imaju jednake uslove, a da ti uslovi, verujte, budu nešto bolji nego u najvećem broju zemalja EU.

Paralelno sa tim ide sve ono što radimo preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, gde renoviramo sve škole od poda do plafona, gde u sve većem broju škola pravimo i školske bazene.

Ja sam imala zaista veliko zadovoljstvo da posetim upravo završenu renoviranu osnovnu školu u opštini Ub. Izgleda kao da ste u nekoj osnovnoj školi u Velikoj Britaniji, sa malim školskim bazenom. Zaista fenomenalno sve to izgleda i to je taj standard koji mi danas imamo u Srbiji.

Za sve škole trebaće vremena ali, bogami, već smo dosta i uradili. Tako da je to što se tiče digitalizacije obrazovanja, a ova druga stvar je zaista samo kvaliteta uslova u kojima naša deca uče. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Pre nego što dam reč prvom potpredsedniku i ministru Ružiću, a i gospodinu Jovanoviću, ja sam zaista iz najboljih namera rekao ko se sve prijavio za postavljanje pitanja.

Mi ovde imamo jedan princip za koji sad ne možemo da polemišemo da li je dobar ili nije, ali to je da se poslanička pitanja postavljaju od najmanje do najveće poslaničke grupe.

Ako idemo ovim tempom kojim pričamo, poslanička grupa Srpska napredna stranka neće stići na red. Govorim sada o najvećoj poslaničkoj grupi.

Poslovnikom nije predviđeno koliko članovi Vlade dugo mogu da odgovaraju na poslanička pitanja.

Ako je poslaničko pitanje tri minuta, stvarno vas molim da se držite nekih granica, jer nećemo moći… Mislim, predviđeno je da ova sednica traje po Poslovniku od 16.00 do 19.00 sati. Znači, nema ni pre, ni posle.

Nisam hteo da reagujem, niti da bilo koga upozoravam, ali vas samo molim, ukoliko je moguće, imamo još četiri, gospodin Jovanović će se verovatno opet javiti da da odgovore, a mislim da nije ni potrebno, zato što sugerišem mu. Isto tako, zamolio bih sve ostale koji će postavljati pitanje da omogućimo, Branimir Jovanović još jedan krug ima pravo, Života Starčević, Elvira Kovač, Đorđe Milićević, Milimir Vujadinović.

Reč ima ministar Branko Ružić.

BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem,predsedniče.

Vrlo ću kratko, da ne bih morao da prilažem diskusiju u pisanoj formi.

Dakle, ono što jeste inicijativa grada Beograda i zamenika gradonačelnika zaista je naišlo i na podršku resornog ministarstva, a na vaše konkretno pitanje ja moram prosto da vam ukažem na činjenicu da je Ministarstvo u ovoj godini opredelilo

42/2/

720 miliona dinara upravo za besplatne udžbenike i taj obuhvat je negde oko 25% sveukupnog broja učenika i učenica, pre svega onih koji su vulnerabilne grupe ili nižeg socijalnog statusa, takođe, osobe sa invaliditetom.

Pored toga, još 760 miliona, ako se ne varam, dinara za besplatne digitalne udžbenike i to je neka, kažem vam, četvrtina ukupnog broja, ali ovo što predstavlja inicijativa grada Beograda praktično znači da se taj obuhvat dece koja dobijaju besplatne udžbenike širi i ono što je i na tragu onoga što je i predsednica Vlade rekla, dakle, želimo i da to sagledamo i da u izmenama i dopunama i Zakona o udžbenicima sagledamo tu opciju da praktično one jedinice lokalne samouprave koje imaju taj potencijal, koje su kapacitetne da mogu da opredele određena sredstva za udžbenike, da na to imaju i zakonom definisano pravo i da na taj način podignemo taj, približimo se idealu da imamo što više učenika sa besplatnim udžbenicima, i to svakako jeste i intencija i Ministarstva. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministarka Joksimović.

Izvolite.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.

Samo da dodam nešto, pošto mislim da je jako važno pitanje, a pomenula je predsednica Vlade, oko uvođenja širokopojasnog interneta, dakle, u svim seoskim sredinama, u ruralnim područjima. Mi smo, inače, taj projekat letos odabrali kao jedan od ključnih projekata za kandidovanje za ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan koji je ovde u oktobru mesecu predstavio zajedno sa predsednikom Vučićem komesar za proširenje Varhej. To su zaista velika sredstva, ali je traženo da budu ključni projekti koji će ići u usmeravanje, ne samo razvoja infrastrukture, nego ukupno jednog inkluzivnog rasta, a svedoci smo da se menja i vreme i obrazovanje i da mi našu decu za budućnost moramo da spremimo, da budu konkurentni i na evropskom i na svetskom tržištu.

Taj projekat je ukupne vrednosti 76 miliona evra. Najveći deo će biti finansiran iz kredita, odnosno iz granta, bespovratnih sredstava EU, nešto iz povoljnog kredita IBRD – Evropske banke za obnovu i razvoj. Mi smo u januaru, koleginica Matić i ja, baš na Svetog Savu, dakle, na školsku slavu, potpisali 1,7 miliona evra za pripremu projektno tehničke dokumentacije, što je vrlo važno.

To je zapravo projekat koji će omogućiti da svako dete u Srbiji, svaki đak u Srbiji na bilo kom mestu da živi ima pravo jedne nove generacije, a pravo nove generacije je pristup internetu. Bez toga nema razvoja ni ekonomije, ni konvergentnosti našeg tržišta i privrede sa EU. Samo sam želela dodatno da vam dam tu informaciju. Dakle, uveliko se radi priprema projektno tehničke dokumentacije i, kažem, biće finansirana najvećim delom iz sredstava, i to bespovratnih sredstava EU. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

To je upravo sada na glasanju posle postavljanja poslaničkih pitanja.

Reč ima gospodin Jovanović.

BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala, gospodine Dačiću.

Ja sam se i u prvom svom obraćanju i u drugom obraćanju trudio da ne iskoristim tri minuta. Neću ni sada iskoristiti dva minuta koja mi pruža Poslovnik.

Zadovoljan sam, naravno, odgovorom. Kao što ste rekli, mi smo pre dva dana vodili raspravu. Bila je tu ministarka trgovine, telekomunikacija i turizma gospođa Tatjana Matić. Nadam se da ćemo usvojiti taj sporazum koji će obezbediti infrastrukturu za brzi internet za još 500 seoskih škola. U tom kontekstu zapravo i govorim da tehnološki napredak je sada na dnevnom redu i da sve oblasti života moraju da prate taj tehnološki napredak, pa naravno i prosveta.

42/3/

Što se tiče odgovora koji sam dobio od ministarke zaštite životne sredine Irene Vujević, takođe, zadovoljan sam odgovorom i zahvalan što ministarstvo čini sve što je u njihovoj nadležnosti da se situacija na terenu popravi. Spomenuli ste da Kraljevo treba da popravi kredit da bi rešio problem. Kraljevo nema problem sa kreditima. Kraljevo, što se tiče kreditnog zaduženja je nula dinara, je jedan od retkih gradova u Srbiji koji može to sebi da priušti, zahvaljujući jednoj odgovornoj politici gradske uprave.

Samo da se osvrnem na odgovor ministarke Marije Obradović. Tako je, bavimo se često visokom politikom, teškim temama, ali ništa lakša tema nije ni vakcinacija. To je jedan vruć krompir u rukama svih ministara, naravno, i u vašim rukama. Nadam se da ćete ga uspešno rešiti.

Vrlo je važno što su građani mogli večeras da čuju neke korisne informacije, jer samo ako im pružimo pravovremeni i korisne informacije, vakcinacija će biti uspešna. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Izvolite.

43/1 AL/CG 18.20-18.30

ŽIVOTA STARČEVIĆ: Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana na društvenim mrežama čini mi se više nego ikada možemo biti svedoci pojačane aktivnosti neodgovornih, rekao bih, i zlonamernih pojedinaca, antivaksera ili kako već sebe nazivaju, koji šire po društvenim mrežama i ne samo po društvenim mrežama lažne vesti, šire paniku, ja bih rekao, i usmeravaju svoju mržnju i bes prema onima koji su se vakcinisali ili koji žele i imaju nameru da se vakcinišu.

Na društvenim mrežama inače šire razne lažne vesti, ali ovo o čemu večeras pričam moramo odvojiti uobičajenih lažnih vesti, jer se direktno tiču zdravlja i života ljudi. Naime, pozivima ljudima da se ne vakcinišu, jer će, kako kažu, citiram „vakcinisanjem će postati laboratorijski miševi na kojima se izvode eksperimenti o da ljudi ne umiru u stvari od Kovida 19 već od nečega drugog“ jesu zaista opasni pozivi koji će koštati živote mnogih ljudi.

Na svoju veliku žalost sam poznavao na desetine i desetine ljudi koji su preminuli od posledica Kovida 19. U gradu iz koga dolazim svakoga dana po neko izgubi život zbog Kovida 19. Pre nekoliko dana, pre nedelju dana, čak osam osoba u jednom danu. Svakako da mogu da razumem da se neko ne slaže sa političkim mišljenjem našim, da neko navija za neki drugi tim, ali zaista ne mogu da razumem tu vrstu neodgovornosti, neozbiljnosti i rekao bih zlonamernosti.

Naime, ja bih čak rekao da je ovaj poziv da se ljudi ne vakcinišu i ovo širenje panike u stvari ništa drugo nego krivično delo protiv javnog reda i mira koje u Krivičnom zakoniku u članu 343. glasi – ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda i mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija, koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Stav 2. ovog člana zakona kaže – ako je delo iz stava 1. učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ne vidim ovde ministra policije, ali evo možete vi predsednice Vlade ili ministarka pravde da odgovorite – kada će se početi sa primenom ovog člana zakona i kada će se stati na put ljudima koji neodgovorno, neozbiljno pokušavaju, ne da ruše državu, nego pre svega da sruše zdravlje naše nacije?

PREDSEDNIK: Reč ima premijerka Brnabić.

Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam što ste pokrenuli ovu temu. Mislim da teško da ima neke važnije teme u ovom trenutku za našu zemlju i sve naše građane. Slažem se sa vama naravno.

Mislim da je ovakva vrsta širenja lažnih vesti nešto što je u ovom trenutku ogroman zločin. Svako ko takve lažne vesti širi i na bilo koji način pokuša da uveri građane da je bolje da se ne vakcinišu nego da se vakcinišu je indirektno ili direktno potencijalno odgovoran za nečiji život, život te osobe koja se nije vakcinisala. Mogla je da bude zaštićena, a nije zaštićena.

Mi u ovom trenutku kao Krizni štab analiziramo broj zaraženih i broj hospitalizovanih ljudi koji su primili vakcinu, prvu dozu, revakcinu, jer realno niste zaštićeni posle prve doze i da li ima zaraženih tri nedelje nakon revakcine. Mi ćemo uskoro objaviti te podatke.

43/2 AL/CG

Mogu danas da vam kažem da je jasna razlika u broju zaraženih koji su ne vakcinisani u odnosu na one koji su vakcinisani, pa makar jednom dozom. Mislim da ministar Lončar to može mnogo bolje da kaže, kakva je razlika ukoliko ste primili makar jednu prvu vakcinu u stepenu ozbiljnosti korona virusa.

Imate ljude, to sam slušala na Kriznom štabu, od dr Gorana Stevanovića, profesora Pelemiša, koji su primili prvu dozu vakcine, zarazili su se, hospitalizovani su, ali koji su zbog različitih nekih drugih oboljenja sigurno bili mrtvi da nisu primili čak i tu prvu vakcinu. I sada se bore i bore se lekari za njih.

Još jednom molba i apel. Ljudi, nije ova vakcina ni nešto novo, vakcina je spasila čovečanstvo u koliko poslednjih vekova. Dakle, ovo je jedini, ali jedini način da pobedimo korona virus. Jasne su brojke. Mi ćemo sačekati da prođe još neko vreme da imamo još više ljudi kojima je prošlo tri nedelje od revakcine i pokazaćemo jasne brojke, jasne argumente da su vakcinisani ljudi nakon tri nedelje, nakon revakcine zaštićeni i da ćemo se mi vratiti normalnom životu.

Još jednu stvar koja mi je izuzetno važna da kažem danas i vama poštovani narodni poslanici, ali da dam jasnu poruku svim građanima koji misle da mogu da izvrdaju sistem i da mogu da dobiju potvrdu da su vakcinisani bez da su vakcinisani. Danas smo nažalost imali prve slučajeve, dva slučaja, na masovnom punktu za vakcinaciju na Beogradskom sajmu, gde su volonteri koji ubacuju ljude koji dolaze da se vakcinišu, ubacuju ih u sistem, ubacivali ljude koji se nisu vakcinisali, da bi dobili potvrdu o vakcinaciji, da bi mogli da putuju.

Ljudi, molim vas, mi danas imamo savršen informacioni sistem, mi odmah možemo da zapazimo takve mahinacije. Danas su dve osobe privedene od strane MUP-a koji su radili kao volonteri na Beogradskom sajmu, na Punktu za masovnu vakcinaciju, zato što su u dogovoru sa nekim drugim ljudima njih ubacivali u sistem vakcinisanih, štampali im potvrde i o vakcini i revakcini, da ti ljudi apsolutno nisu bili vakcinisani. Dakle, antivakseri su želeli potvrdu da bi mogli da putuju. To je ozbiljno krivično delo.

Koliko imam informaciju, određeno je zadržavanje od 48 sati. Jednoj osobi je već uzeta izjava. Druga osoba je trenutno u policijskoj stanici i uzima se izjava, ali nemojte to da radite. Ovo nije ta Srbija gde takve mahinacije moguće.

Pre nekih mesec dana smo videli da se vakcinišu na jednom punktu i neki stranci koji nisu bili u prioritetnim kategorijama kao stranci. Poslali smo naše bezbednosne službe. Nemojte to da radite. Imamo informacioni sistem. Imamo jasan pregled situacije. Jasan monitoring. Jasnu kontrolu. Molim vas, nemojte to da radite ni vama, ni nama, ni tim ljudima kojima mislite da činite neku uslugu. Usluga je da im kažete da odu i da se vakcinišu.

Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja je nabavila dovoljno vakcina da ima kampanju masovne imunizacije. Iskoristite to. Iskoristite to što možete da birate vakcine. Iskoristite to što cela država i čitav državni vrh rade na ovome kao prioritetnoj stvari. Nemojte da pokušavate da varate sistem zato što će iz toga proizići ništa osim loših stvari za ove koji varaju sistem, za ove koji su ih zamolili ili potplatili da bi varali sistem. Verujte, mi smo danas država koja već petu godinu radi na svojoj digitalizaciji, elektronskoj upravi. Zahvaljujući tome možemo da imamo ovakve sisteme. Idite, vakcinišite se, zaštite sebe, svoje porodice. To je zaista najvažnije u ovom trenutku. Hvala.

44/1 MJ/BM 18.30 – 18.40

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Lončar.

Izvolite.

ZLATIBOR LONČAR: Imam samo jedan apel za sve građane Srbije i želim da svi shvatite da kada mi pomenemo te antivaksere, onda su oni uspeli. To je njihov cilj. Molim vas razumite to. Ako mogu to i mediji da razumeju. To je jedino što oni žele.

Samo obratite pažnju na jednu stvar. Da li postoji u svetu jedan jedini dokaz za to što oni kažu? Ne, ne postoji ni jedan dokaz da vakcina škodi. Niti oni navode jedan dokaz, niti oni navode jedno ispitivanje, niti navode jedan rad.

Znači, ljudi, samo razmislite da li za nešto postoje činjenice ili ne postoje. Imate milion i jednu činjenicu za vakcinu, da spašava život, da poboljšava zdravlje, da sprečava prenošenje virusa, a za ovo što rade ti antivakseri nemate ni jednu jedinu činjenicu, niti jedan dokaz. Imajte samo to na umu, jer oni su uvek u dobiti kad god ih pomenemo i kada ističemo to. To je njihov cilj.

Video sam, nisam sada neki stručnjak za te društvene mreže, da li je „gugl“ ili „tviter“, da su oni već doneli odluku da su zabranili sve te poruke koje su tog tipa protiv vakcine i ostalo, da su zabranili da se pojavljuje na njihovim mrežama. Nisam siguran, možda je to bila neka inicijativa ili nešto, ali sam apsolutno za to da dok traje ovo, ovo nije regularno, da ako možemo, evo tu je i ministarka pravde, ne znam koliko mi to možemo, da uvedemo da takve poruke ne smeju da se emituju. To bi bilo najbolje, jer koliko god pričamo dajemo im na značaju, pravimo problem i onda nam treba više vremena da ga rešavamo.

Ljudi, skoncentrišite se samo na činjenice i na dokaze. Dokazi su svi na strani vakcinacije. Ne postoji ni jedan jedini dokaz da se ljudi ne vakcinišu. Imajte samo to na umu, to je sasvim dovoljno. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Ministarka Popović.

Izvolite.

MAJA POPOVIĆ: Poštovani poslanici, želim samo da istaknem da je širenje lažnih vesti krivično delo Krivičnog zakonika koji je na snazi. Na nama je samo da postupamo po tom zakonu, odnosno da nadležna tužilaštva reaguju na svako širenje ovih lažnih vesti.

Na žalost, to naše pozitivno zakonodavstvo nema načina da obaveže građane Srbije da se vakcinišu, što smatram da je manjak, ali u demokratskim principima je mogućnost čoveka da bira da li će ili neće biti vakcinisan. Mi moramo biti svesni da je neophodno da se svi vakcinišemo i da utičemo kroz naše apele građanima da se vakcinišu, a da sankcionišemo sve one koji šire ove lažne vesti.

U tom smislu ja ću izdati jedan poseban apel tužilaštvu da reaguje na sve ovo što se događa na društvenim mrežama, na „tviteru“, pa i na svim medijima. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Poslanik Starčević.

ŽIVOTA STARČEVIĆ: Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, apelujemo već godinu dana, godinu i jače. Što više mi apelujemo na ljude da uvažavaju struku, da se vakcinišu, da poštuju mere toliko su ovi uporniji na društvenim mrežama.

Zato podržavam stav ministarke pravde i podrška za taj dopis tužilaštvima nadležnim kako bi reagovali i krenuli da procesuiraju te neodgovorne i neozbiljne ljude. Hvala.

44/2 MJ/BM

Moje sledeće pitanje je upućeno ministru Selakoviću i možda ministarki Matić.

Naime, od sedmog do 13. marta ove godine, Dragan Marković Palma je vodio delegaciju, u kojoj sam i ja bio član, koja je putovala u Egipat i tamo smo imali sastanke sa guvernerom regije Crvenog mora, generalom Amrom Hanafijem, sa guvernerom regije GIZ-a, regija koja ima više od deset miliona stanovnika, generalom Abdulahom Hafezom i sa poslanicima u senatu Egipta, a naravno i sa zamenicom ministra turizma, gospođom Gadom Šalabi.

Zamenica ministra turizma je pokazala otvorenost za jačanje saradnje u oblasti turizma i to u oba pravca, kako povećanja broja turista iz Srbije u Egiptu, ali je takođe izrazila želju da se poveća značajno broj turista koji bi dolazili u Srbiju. Naime, Egipat je zemlja od 106 miliona stanovnika, pa neka i 50 hiljada njih godišnje dođe veoma bi značilo Srbiji.

Ono što je ona navela kao prepreku u tom procesu saradnje jeste izuzetno komplikovana i dugotrajna procedura dobijanja vize za egipatske državljane. Naime, juče smo ovde, samo u maloj sali ovog doma, imali sastanak grupe prijateljstva Srbija-Egipat kome je između ostalog prisustvovao i Nj.E. ambasador, gospodin Alguvejli i on je takođe istakao taj problem u procesu privredne saradnje i procesu saradnje u oblasti turizma.

Moje pitanje, naravno svesni smo naših obaveza u procesu pristupanja EU i naše obaveze se odnose, između ostalog, i na vizni režim prema trećim zemljama, ali moje pitanje je da li možemo iznaći način da olakšamo tu proceduru, da građani Egipta mogu dobijati na brže i efikasnije neke grupne vize za koje bi garantovalo eventualno Ministarstvo turizma Egipta ili turističke organizacije Egipta ili turističke agencije i da na taj način pomognemo i pospešimo saradnju, turističku saradnju između naše dve države? Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala, isteklo je vreme.

Izvolite, Tatjana Matić.

TATJANA MATIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovana premijerko, uvažene kolege ministri, poštovani poslanici, kada govorimo o razvoju turizma naravno da je jedna od ključnih i važnijih stvari, pre svega preduslova, da ne postoji vizni režim. Druga je naravno dobra konekcija bilo da je reč o aviosaobraćaju ili o drugim vrstama saobraćaja.

Kada je u pitanju Egipat i pitanje viznog režima, vi ste lepo napomenuli, postoje obaveze, međunarodne obaveze koje Srbija ima i procene se vrše iz nekoliko resora o tome da li je poželjno i da li je zapravo svrsishodno ući u jedan bezvizni režim za određene zemlje.

Dakle, interesovanje kada je u pitanju Egipat prema Srbiji postoji, ali poznato je da uglavnom većina turista zapravo iz Srbije odlazi za Egipat. Oni jesu za nas interesantno tržište, ali da li je moguće i na koji način olakšati vizni režim, to je jedno više političko pitanje o kome između ostalog možda može nešto više reći ministar spoljnih poslova. Nije samo u domenu Ministarstva spoljnih poslova, nego i MUP-a i drugih agencija koje o tome treba da donesu procenu i na osnovu te procene da se izvrši finansijska analiza efekata donošenja jedne takve odluke.

Dakle, to nije samo pitanje turizma ili prihoda koje bismo imali na jednoj strani, nego jedne druge vrste procene i političke i bezbednosne sa druge strane i da li to ugrožava na bilo koji način naše međunarodne obaveze na koje smo obavezani kao što ste i sami rekli i procesom pristupanja EU. Hvala.

44/3 MJ/BM

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću. Prvo zahvaljujem vam se na pitanju koje ste postavili ne samo u svojstvu čoveka koji vodi resor spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije, već i kao ministar koji je kopredsedavajući Mešovitim vladinim komitetom za ekonomsku saradnju.

Očekujem da ćemo do kraja meseca ili početkom juna imati posle 11 godina i održavanje prve sednice našeg Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, a ovo pitanje koje ste pokrenuli ćemo svakako posebno razmotriti.

45/1 MZ/MT 18.40 – 18.50

Meni u ovom trenutku ono u detaljima nije poznato, ali već sam tražio da dobijem referisano koje je stanje stvari po pitanju viznog režima prema Egiptu. Dobićete odgovor i u pisanom obliku, a ako postoji prostora,u skladu sa našim već preuzetim međunarodnim obavezama, a naročito u obavezama u odnosima sa Briselom da nešto promenimo na tom planu,budite uvereni da ćemo na tome predano i vredno raditi. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Joksimović.

Izvolite.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.

Vrlo kratko, samo da bi građani razumeli.

Kada pričamo o viznom režimu sa bilo kojoj državom, ne govorim sada samo o Egiptu koji ste vi pomenuli i zašta očigledno postoje brojni, pre svega ekonomski razlozi. Međutim, da razumete, nije to specifično zahtev Briselaili naše međunarodne obaveze iz procesa pristupanja, nego je to u direktnoj relaciji sa našom viznom liberalizacijom koju imamo kao pristupajuća zemlja i koju imaju naši građani kao mogućnost da bez viza putuju širom zemalja Evropske unije. Naravno, svaka lista zemalja koje nemaju tu vrstu vizne liberalizacije prema Evropskoj uniji otuda mora da bude pažljivo analizirana kod nas, da upravo ne bi ni na koji način, kažem, opet podvlačim, zaista ne govorim o Egiptu u ovom slučaju, ali govorim generalno o principu, da ne bi ugrozila eventualno našu viznu liberalizaciju.

Dakle, ne radi se o nekim proizvoljnostima, već se radi zaista i o nekada našim interesima, ali to je uvek stvar političke procene i vaganja potreba, s jedne strane i političkih, ekonomskih i svakih drugih, naravno, i turizam pre svega spada u domen onoga što je važno i za našu privredu, ali i za kulturnu razmenu i uopšte razmenu na nivou kontakata između različitih naroda i ljudi. Dakle, i u tom odmerenom vaganju mi zaista uvek nastojimo da nađemo najbolji način primene ovih ne samo obaveza, nego prosto, da kažem, sporazuma koji se direktno tiču i naše, između ostalog, vizne liberalizacije.

Zbog toga uvek vrlo, vrlo pažljivo vagamo. Kao što je rekao kolega Selaković, to je inače i nadležnost Ministarstva spoljnih poslova, ali uvek i mi iz Ministarstva za evropske integracije upravo u ovom svojstvu analiziramo sve i dajemo mišljenje. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Izvolite.

ŽIVOTA STARČEVIĆ: Govorio sam o viznom režimu, nisam govorio o oslobađanju od viznog režima, o uspostavljanju bezviznog režima između Egipta i Srbije, već sam govorio pre svega o pojednostavljenju procedure uz neke garancije sa druge strane, kako egipatski državljani ne bi čekali 20 ili čak 40 dana za dobijanje vize, što komplikuje taj proces uspostavljanja turističke saradnje.

Verujte mi, vi ste, ministarka Matić, rekli da više naših turista ide u Egipat. Tako je, ali koliko se mi divimo crvenom moru, pustinjama i piramidama, verujte, dolazili su i kod nas u Jagodinu u uzvratnu posetu naši prijatelji iz Egipta, oni se jednako dive našim rekama, našim šumama, našim planinama. Kada vide sneg na Kopaoniku i Tari, to je za njih jedan prizor koji ih oduševljava. Verujte mi da bi rado dolazili i egipatski turisti u Srbiju. Još jednom kažem, to je zemlja sa 106 miliona stanovnika. Neka njih 50.000 godišnje dođe u Srbiju, to je velika stvar za turizam u Srbiji i turističku ponudu.

45/2 MZ/MT

Tako da, moj apel je bio u pravcu da se nađe rešenje koje neće narušiti naš vizni režim, koje neće narušiti naše obaveze, a opet negde naći model i modus da se pojednostavi dobijanje viza za egipatske državljane. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Izvolite.

ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice Vlade, članovi Vlade, pre sedam-osam dana evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji je predstavio ambasadorima zemalja članica Evropske unije tzv. „non-paper“, primenu revidirane metodologije za Srbiju i Crnu Goru. Ovaj dokument je zapravo razrada u februaru prošle godine predstavljenog dokumenta „Jačanje procesa pristupanja, kredibilna EU perspektiva za zapadni Balkan“, kojim je zapravo načelno predstavljena nova metodologija.

Komesar Varhelji je tada naglasio da „non-paper“ sadrži četiri osnovna principa: princip kredibilnosti procesa, drugi kao snažnijeg političkog upravljanja procesa, treći – ubrzanja dinamike pristupnih pregovara, kao i četvrti princip – predvidivosti procesa.

Suština nove metodologije, kao što smo to čuli i kao što već znamo, je zapravo to pregovaranje ne po poglavljima, već po klasterima, ali zapravo najveća novina koja postoji, samo što je sada definisana, je jača politička kontrola od strane visoke politike, kao i da je pojačavanje te uslovljenosti sa jedne strane dobro zbog nagrađivanja, ali sa druge strane je to kažnjavanje, znači mogućnost vraćanja procesa pregovora ako nema napretka. Kao što sam spomenula, ono što bi trebalo da bude dobro su konkretne nagrade u vidu veće finansijske podrške ili uključivanja u neke od internih politika.

Imajući u vidu izuzetnu kompleksnost ovog procesa, da on zaista već predugo traje, da kada pričamo samo, na primer, o pripremi izveštaja o skriningu, naravno ne računajući Poglavlje 31, samo da se izradi i usvoji izveštaj sa skrininga je bilo potrebno 15,6 meseci, da izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31 nije usvojeno ni nakon šest i po godina, da ni nakon 56 meseci Srbija nije ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24, a sada je naglašeno da nijedno poglavlje neće biti zatvoreno ukoliko se ne ispune upravo ova prelazna poglavlja. Znamo, ne predstavlja nikakvu novinu politička kontrola ovog procesa i znali smo da će ova fundamentalna poglavlja biti još nadjačana.

Konkretno pitanje poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara je ne da li je Vlada spremna za primenu ove nove metodologije, već da li je Vlada konkretno pripremljena za tu prvu, nadamo se što raniju, međuvladinu konferenciju na kojoj će se tačno definisati kako će to izgledati, dinamika monitoringa, konkretno preciziranje primene metodologije, planiranje sektorskog pristupa i da li možda postoji šansa da otvorimo ne jedno, već više klastera. Znamo da su sva poglavlja iz prvog klastera već zapravo otvorena. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima premijerka Brnabić.

Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Hvala.

Evropske integracije ostaju naš strateški spoljnopolitički prioritet. Mi smo, kao što verovatno znate, ako se ne varam, Jadranka će me ispraviti, bili prva zemlja koja je rekla da prihvata novu metodologiju koja je predložena od strane francuskog predsednika Makrona. Od tada je ministarka Joksimović vodila zaista

45/3 MZ/MT

stalni, kontinuirani dijalog sa predstavnicima Evropske unije i Evropske komisije o toj metodologiji. Dobili smo sada i nacrt te metodologije. Imale smo prošle nedelje ili pre dve nedelje ministarka Joksimović i ja dobar razgovor sa komesarom Verheljem o novoj metodologiji i o očekivanjima Republike Srbije, ali i Evropske unije, naravno, o našem napredovanju tokom 2021. godine.

Nova metodologija praktično treba da posluži, onako kako ja to razumem i da probam lako da objasnim građanima Republike Srbije, da bi sam pristupni proces bio brži, lakši za razumevanje i kako se ni bi vodilo poglavlje po poglavlje, već kako bi otvarali čitave klastere na istu temu ili u istoj oblasti. Tih klastera ima šest. Mi očekujemo, mislim spremni smo za otvaranje makar jednog klastera u ovoj godini, ali opet sa druge strane moram da napomenem da je i sam apetit, meni se čini, Evropske unije za proširenje nešto manji usled korona virusa.

Evropska unija, naravno, i za to treba da imamo razumevanja, ima svoje probleme, druge prioritete u borbi protiv korona virusa. Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Nismo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera jedan fundamentalsili osnove, kako god pravilan prevod bio.

46/1 JJ/LŽ 18.50 – 19.00

Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Mi smo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera 1. fundamental ili osnove, kako god je pravilan prevod. Možemo i da idemo na otvaranje dva klastera. Spremni smo, dalje provodimo reforme i poseban fokus kao Vlada imamo na oblast vladavine prava. Tu radimo i na reformi pravosuđa i na efikasnijem pravosuđu.

Narodna skupština Republike Srbije je takođe izuzetno mnogo radila u ovom sazivu i na izboru novih sudija u sudovima. Tu rešavamo veliki problem vršilaca dužnosti predsednika sudova. Ukoliko se ne varam, imamo još nekih 16 sudova gde imamo v.d, što je takođe u postupku. To se ne tiče izvršne vlasti, ali mi to pratimo zato što je to važno da bi mi pokazali zaista taj napredak u oblasti vladavine prava.

Ono što možemo da uradimo u oblasti slobode medija smo zaista na tome mnogo radili, i usvojili Akcioni plan za medijsku strategiju i formirali Radnu grupu za implementaciju tog Akcionog plana i medijske strategije. Formirali radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara. Mi imamo stalne sastanke, potpredsednica Vlade, resorni ministar Maja Gojković i ja imamo jednom mesečno sastanke sa tom radnom grupom da vidimo kako Vlada može dodatno da pruži podršku.

Sutra je upravo sledeći takav sastanak. Otvorili smo na njihov zahtev i na njihovu inicijativu SOS liniju za prijave napada, pretnji, uvreda novinarima. Na njihovu inicijativu smo uvrstili i novinare i medijske radnike u prioritetne kategorije za vakcinisanje proti korona virusa i po tome smo jedna od retkih zemalja koja je prepoznala medijske radnike kao prioritetnu kategoriju.

Radimo na platformi za prijavu nasilja i za sve informacije za prijavu nasilja. U saradnji sa OEBS-om radimo na analizi Krivično-pravnog zakonika kako bi eventualno uveli još jednu kategoriju u Krivični zakonik, a to je napad na novinara. Tako da je mnogo inicijativa. Pripremamo sastanak i molbu za sastanak Vrhovnim kasacionim sudom kako bi oni iz ugla medija, novinara rekli šta misle da moglo da bude bolje u radu pravosuđa.

Zaista nekako dajemo sve od sebe. Ima tu još mnogo prostora da se radi, ali ja, i naravno Jadranka, sa pažnjom pratimo čitavu ovu debatu danas u Evropskom parlamentu, u vezi sa napretkom Srbije. Mi smo spremni, to nam je jedan od ključnih prioriteta, rekla bih, u regionalnu stabilnost, ključni spoljnopolitički prioritet. Nastavljamo da radimo, a sada kako će sve to dalje da teče, zaista u najvećoj mogućoj meri zavisi od država članica EU. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Ministarka Joksimović. Izvolite.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Dobro, osnovne elemente je predsednica Vlade iznela, još samo, dužna sam da kažem, nekoliko važnih stvari, da bi građani razumeli.

Dakle, ta nova metodologija nije napravljena zbog Srbije, ona je napravljena pre svega zbog Severne Makedonije i Albanije, kao zemalja koje trebalo da uđe u pristupni proces, i to se odlagalo, kao što znate. Neki signali prema zapadnom Balkanu u prošloj godini nisu bili pozitivni, ni prema kome sa zapadnog Balkana, ali pandemija je, i dosta je stvari poremetila.

Međutim, ono što je važno reći to je da su predsednik Vučić i premijerka Brnabić prihvatili novu metodologiju u trenutku kada niko nije ni znao kako će ona da izgleda, ni kako će se ona primenjivati, čime smo mi pokazali kao Vlada, dakle, i predsednik i Vlada, veliko poverenje prema dobrim i iskrenim namerama EU, u pogledu kredibilnosti, verodostojnosti čitavog procesa i pokazali da smo zaista partneri u tom procesu, i očekujemo naravno, da će i EU, kao važan partner Srbije u mnogim segmentima,

46/2 JJ/LŽ

ali pre svega kao strateški partner u pristupnom procesu pokazati da je takođe, bila ozbiljna oko nove metodologije. Mi smo neku razradu, kao što ste vi rekli, otprilike, već i dobili. Ta razrada sada ide na usvajanje među državama članicama, koje će verovatno još da imaju izvesnih upita, možda nekih izmena itd.

Suština nove metodologije jeste, da formalizuje nešto što je do sada bila činjenica, a to je da je pristupni proces duboko i visoko politički proces. To je politički proces, to nije tehnokratski proces. On je u jednom trenutku upao u čistu tehnokratiju, i to prilično sklerotičnu tehnokratiju, ali taj proces, znate, tehnokratski se završava onog trenutka kada završite sa skriningom.

Šta su skrininzi? Vi znate, to je Srbija već odavno uradila, uporedna analiza. Dakle, legislativnog okvira u svim, u svim aspektima pristupnog procesa, i to je Srbija odavno uradila. Nakon toga smo radili i primenjivali staru metodologiju pregovaranja po pojedinačnim poglavljima, sada su poglavlja grupisana u šest klastera po srodnosti i ona bi trebala da daju jednu novu dinamiku i novi zamajac. Ali, suština je u političkom vođenju procesa. To znači, da će i ovaj, dakle, dom u kome večeras sedimo i raspravljamo imati veću ulogu u procesu evropskih integracija.

Osluškivaće se sve što se govori o evropskim integracijama, način na koji se govori o evropskim integracijama. Pratiće se sve što zvaničnici Vlade govore i rade. Da budemo vrlo otvoreni oko toga i ne samo prema Srbiji, dakle, prema svima u regionu. Očekivanja će biti veća, zahtevi će biti politički sigurno veći, ali mi smo na taj proces pristali zato što mislimo da u krajnjoj liniji zaista dobar za naše društvo. Da li EU sada ima problema? Ima, ima ceo svet problema, ali ne bismo mi ni uspeli mnoge stvari da uradimo da nismo bili u pristupnom procesu. Ipak je EU naš najvažniji spoljno politički ali i spoljno-trgovinski partner, najveće investicije na kraju i regionalna stabilnost u dobroj meri zavisi i od uspešnosti evropskih integracija svih u regionu.

Nova metodologija formalizuje neke stvari koje su i do sada bile, kao činjenica ali koje se nisu tako nazivale. Veći će biti upliv država članica, dakle, u pripremu izveštaja o napretku same zemlje. Naravno, podrazumeva se Evropska komisija jer i same države članice, ne zaboravite naravno, da države članice imaju i svoje neke možda i bilateralne agende, imaju i neke svoje različite pristupe. Tako da videćemo na koji način će sve to da se odvija.

Ono što je važno, to je da je Srbija spremna na bilo koju vrstu metodologije. Mi smo pokazali da smo efikasna zemlja, da smo solidarno društvo, otporno društvo. Pokazali i u vremenu najveće pandemije da smo uspeli da se organizujemo, da smo uspeli da zaštitimo zdravlje naših građana, da obezbedimo sve što je neophodno. Naravno, očekujemo da će i Kovaks mehanizam uskoro početi dakle za pristup vakcinama i kupovinu vakcina iz Kovaks mehanizma uskoro početi da se primenjuje i za nas sa zapadnog Balkana, ali Srbija je svoj deo posla uradila. Pokazali solidarnost sa svima u EU. Pokazali solidarnost sa susedima u regionu. Brojne reforme iz oblasti vladavine prava i pored pandemije otpočeli i sprovodimo.

Moram samo još da vam kažem da će oblast vladavine prava koji je o do sada bio ključni sada biti dodatno naglašen, dodatno merena i dodatno, da kažem, politički sigurno interpretirana. To je ono što je činjenica. Da li je to lakše, da li je to teže? Ja mislim da za Srbiju to nije nešto što nismo već iskusili ali mislim da će se političko vođenje procesa pojačati. Mislim da je Vlada, a i premijerka je to već rekla, spreman na to. Imamo inače već dosta spremnih stvari u reformskom procesu u okviru klastera.

46/1 JJ/LŽ

Pitali ste za Međuvladinu konferenciju. Međuvladina konferencija će postati najviši nivo strateškog, političkog dijaloga između kandidata i EU. Ona bi trebalo da se održi po najavama kako je otprilike bilo čini mi se i dogovarano, da do kraja juna negde, do kraja Portugalskog predsedavanja bude održana visoka politička Međuvladina konferencija gde bismo precizirali sve ono što su zaista najvažniji elementi primene nove metodologije ali i u koliko taj „nonpejper“ o vladavini prava koji se očekuje negde, recimo u maju mesecu, pokaže dovoljan napredak.

Mislim da napretka u Srbiji u oblasti vladavine prava ima i to značajno, onda bismo možda mogli da idemo i na otvaranje nekog od klastera. Mi intenzivno radimo na proceni svih grupa, pregovaračkih poglavlja po klasterima. Posebno za klaster tri – inkluzivni rast i kompetitivnost i klaster četiri – zelena agenda digitalizacija i transportno-infrastrukturno povezivanje.

47/1 VS/MP 19.00 – 19.05

Prema tome što se nas tiče spremni smo, restrukturirano Ministarstvo za Evropske integracije. Pregovarački tim će biti zapravo tim za podršku pregovorima Vladi Republike Srbije sa koordinatorima klastera iz resornih ministarstava, čime ćemo mi pokazati političku posvećenost procesu i evo mogu samo još da kažem i Narodna skupština će i te kako imati svoj deo posla i vrlo često, u predmetu naših razgovora budu upravo aktivnosti Narodne skupštine. Vi ste inače predsednica Odbora za evropske integracije u parlamentu tako da ćete i vi imati više odgovornosti i više posla. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Elvira, ali pošto se nalazimo na samom isteku ovog roka, možete da kažete, ali ne znam da li će imati vremena za odgovore. Prema tome imate to pravo, ali vreme govori drugačije. Ajde brzo.

ELVIRA KOVAČ: Zahvaljujem.

Ja ću nekako simbolično iskoristiti tri i dva minuta u tri minuta i onda posle mene i onako nećete imati vremena za komentar, ali pošto uvažena predsednica Vlade spomenula, mislim da sada, pošto ovog momenta objavljuju rezultate glasanja da će Evropski parlament je ovih dana, tačnije konkretno o Srbiji raspravljaju danas o Izveštaju zapravo Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Srbiji koji je moramo to naglasiti nikada nije bio ovako obiman, ali nikada nije bio ni ovako politički nastrojen i kritičan.

Mislim da je jako, jako čudan. Primedbe u potpunosti izlazi iz okvira pregovaračkih poglavlja. To nije izveštaj. Mnoge stvari nisu vezane za Evropske integracije Srbije. Vrlo je zastareli naprotiv, birokratske fraze su koje ne prepoznaju realnost Srbije.

Jedan od najgorih primera koji ćete mi dozvoliti da baš konkretno prikažem je na primer tačka 41. koja apeluje na Vladu Srbije da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji kao i vakcinama i dovode se u pitanje statistički podaci vezani za Kovid 19, dok smo čuli da smo mi zapravo trenutno, kada pričamo o procentu vakcinacije na milion stanovnika prvi u Evropi, sedmi u svetu, a kada pričamo o zemljama članicama Evropske unije procenti su mnogo niži, imaju mnogo više problema.

Srbija je zemlja u kojoj građani mogu da biraju od četiri vakcine, tako da ima, ovo je samo jedan jedini primer jel ima jako puno kritika i ako mogu u ime poslaničke grupe SVM da naglasim da smo svi mi svesni da je ovaj Izveštaj u ovakvoj formi zbog političkih snaga u Evropskom parlamentu, zato što više i Pipilit i Evropska narodna partija, bez obzira da su naši koalicioni partneri mi u IPP sa njihovim dugogodišnjim partnerima nemaju većinu i upravo zbog toga je trebalo napraviti neki širi kompromis koji je ispao takav kakav je, ali da naglasim da su poslanici mađarskog FIDESA upravo zbog jako dobrog odnosa, kako FIDESA, tako i Mađarske i Republike Srbije, ako mogu tako da kažem ipak smo mi neki most su glasali protiv ovog Izveštaja, zato što smatraju da on zaista nije na mestu i zato što oni žele iskreno da pomognu što brže učlanjenje Republike Srbije u Evropsku uniju, ali mislim da je to u interesu svih nas pa tako i vojvođanskih Mađara, Mađarske nacionalne manjine koju mi ovde zastupamo i da kažem da Narodna skupština i posebno Odbor za evropske integracije Narodne skupštine je spreman da i dalje radi, naravno u saradnji uz koordinaciju sa predsednikom parlamenta i sa Vladom Republike Srbije na ispunjenju svih naših obaveza. Zahvaljujem.

47/2 VS/MP

PREDSEDNIK: Hvala.

Ja samo želim da dodam Elvira, da ja sam iznenađen, što ste vi iznenađeni što je Evropski parlament usvojio ovakav tekst.

Znate šta, ako imate kod Irene Vujović u oblasti zaštite životne sredine u tekstu Rezolucije stoji da su zabrinuti za životnu sredinu u Smederevu, Boru i ne znam gde još, Kolubari ili negde, gde su samo Kinezi.

Znači u Beogradu se potrujte, a samo tamo gde su Kinezi, to je problematično.

Ja tražim od vas Elvira da Odbor za evropske integracije zaseda i razmotri taj izveštaj i da nam podnesete predlog o tome.

Možemo otvoreno da razgovaramo o svemu, a Srbija je suverena i nezavisna zemlja i mi ćemo sami donositi odluke o tome kako ćemo da radimo. Hvala vam puno.

E, sada pošto nemamo više vremena, ja se izvinjavam niste stigli da odgovorite, ali završavamo rad i zakazujem dan za glasanje za tri minuta, u 19.06 sati.



Video (3)

Četvrtak, 25. mart 2021. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.03.2021.(I)

Četvrtak, 25. mart 2021. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.03.2021.(II)

Četvrtak, 25. mart 2021. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.03.2021.(III)



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
27 28 29 30 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31