25. jul 2019. Poslanička pitanja u julu

25. jul 2019. Poslanička pitanja u julu

Četvrtak, 25. jul 2019.

Poslanička pitanja u julu

Narodni poslanici su, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, 25. jula 2019. godine, od 16.00 do 19.00 časova, postavljali pitanja članovima Vlade Republike Srbije.


Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici dr Muamer Zukorlić, Đorđe Komlenski, Đorđe Vukadinović, Aleksandar Stevanović, Dragan Marković, Olena Papuga i Grozdana Banac.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, ministar finansija dr Siniša Mali, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović.


PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)


31/1 GD/LŽ 16.05 – 16.15

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pravila postavljanja pitanja znate. U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će, najpre, reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Dame i gospodo, poštovani prisutni, poštovani predsedavajući i poštovani članovi Vlade, moje prvo pitanje se odnosi na obavezu Vlade da obezbedi primenu ustavnih načela i zakonskih odredbi koje se odnose na ravnopravnost svih crkava i verskih zajednica.
Naime, poznato je da je od 2007. godine došlo do ugrožavanja jedinstva islamske zajednice, odnosno prava pripadnika islamske zajednice da imaju jedinstvenu, tradicionalnu islamsku zajednicu, koja bi bila prema zakonskim odredbama zaštićena isto onako kako se pruža zaštita SPC i drugim crkvama, odnosno verskim zajednicama.
Nažalost, tadašnji režim, Tadić-Koštunica, zloupotrebili su državni aparat i ugrozili islamsku zajednicu, kršeći vrlo otvoreno i ustavne i zakonske odredbe.
Iako smo svedoci da je došlo do određene promene odnosa prema islamskoj zajednici od strane ove Vlade, međutim ova Vlada je obavezna da posledice koje su izazvale prethodne vlasti saniraju.
Moje drugo pitanje se, takođe, odnosi na još jedno ustavno i zakonsko pravo zagarantirano nacionalnim zajednicama, mimo većinskog naroda, u ovom slučaju je u pitanju pravo na upotrebu bosanskog jezika za bošnjačku nacionalnu zajednicu, jer smo svedoci ovih dana da imamo prilično agresivne stavove od određenih akademskih i drugih krugova koji osporavaju ovo pravo pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice.
Poznato je da su Ustav i zakon veoma jasni po ovom pitanju. Poznato je da je i Vlada zapravo na strani primene Ustava i zakona. Međutim, ja ovde prenosim zabrinutost pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice, s obzirom na ovu atmosferu o kojoj govorim i zato mi je potreban odgovor Vlade, odnosno jasan stav Vlade kako pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice ne bi bili uznemireni.
Moje treće pitanje se odnosi na dijasporu, odnosno zakonsku obavezu da i pripadnici bošnjačke dijaspore, koja je veoma brojna, po našim podacima preko milion pripadnika je bošnjačke dijaspore, takođe budu tretirani kao pripadnici dijaspore većinskog naroda po zakonu i od strane Uprave za dijasporu. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Dobar dan.
Želim samo da potvrdim još jednom, i stvarno samo kratko, da Republika Srbija i Vlada Republike Srbije imaju najviše moguće standarde za poštovanje prava i sloboda nacionalnih manjina i Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi u skladu sa svim zakonima koji se bave ovom oblašću, pre svega Zakonom o nacionalnim
31/2 GD/LŽ

savetima nacionalnih manjina, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, matičnim knjigama, samoupravama i tako dalje.
Svakako, predstavnici bošnjačke nacionalne zajednice nemaju nikakav razlog da budu uznemireni. Ako postoji neka konkretna stvar oko kojih su uznemireni, a mi treba nešto da uradimo, kao što ste vi rekli, razgovaraćemo. Biće tu ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, tako da ćemo uraditi u skladu sa svim ovim zakonima i ukoliko je potrebno dodatne neke stvari da uradimo, uradićemo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Muamer Zukorlić. Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Dakle, vezano za jezik, najkonkretnija je stvar odluka, odnosno stav Uprave Javnog servisa RTS, koji se negativno izjasnio po pitanju zahteva bošnjačkog nacionalnog veća da se obezbedi određeni prostor, vremenski prostor na toj televiziji za bošnjačku nacionalnu zajednicu i u smislu jezika, ali i u smislu predstavljanja bošnjačke nacionalne kulture i to sa vrlo problematičnim i neprihvatljivim objašnjenjem da postoji neki Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji je, zapravo, stava da to nije jezik i da tu ne postoji osnov da se ovo pravo primeni.
Dakle, ovim se šalje poruka da je neki odbor, po meni neformalni, stariji od zakona, stariji od Ustava i mi smo, zapravo, imali to već ovih dana čitati u medijima. Dakle, to je ono što, recimo, je konkretan postupak, a uz to svakako i javno zastupanje tih stavova je nešto što zapravo zabrinjava.
Ono što je naš zahtev, ali isto tako i podrška ovoj Vladi jeste da ne dopusti da nikakve paralelne grupe, paralelne strukture moći, paralelni centri koji se pokušavaju nametnuti kao neka vrsta paradržave, zapravo da oni budu ti koji će davati naloge zvaničnim organima i institucijama, u ovom slučaju Javnom servisu, koji kao medijska kuća predstavlja servis svim građanima. Dakle, to je što se tiče samog jezika.
Zamolio bih vas da se izjasnite i po pitanju prava islamske zajednice da bude zaštićena. Dakle, to je jedno veoma veliko pitanje.
Znam i svestan sam da to nije nešto što je ova Vlada proizvela i znam da je to vruć krompir koji je ostavljen ovoj Vladi, ali ozbiljna vlast i ozbiljna Vlada se moraju suočiti i sa posledicama nečega što su učinile prethodne vlasti.
Dakle, vi ste sada u prilici kao šira javnost Srbije da pratite i ono što se dešava u Crnoj Gori vezano za imovinu SPC. Da li ste videli kakve sve to emocije pokrene, koliko je to osetljivo, koliko je to teško pitanje?
Ja znam da vi možete da kažete da je to unutrašnje pitanje islamske zajednice, mi ne možemo da se mešamo. Mi i ne tražimo da se vlast meša unutar unutrašnjih pitanja islamske zajednice, ali tražimo da vlast obezbedi odnos prema islamskoj zajednici isti kao prema ostalim crkvenjskim zajednicama, a po najpre kao SPC.
Zakon jasno kaže da je vlast obavezna da obezbedi, da zaštiti zajednicu svaku legalnu, posebno tradicionalnu crkvu i versku zajednicu ukoliko je ugroženo njeno pravo, odnosno bilo koja zakonska odredba u pogledu tog prava.

32/1 DJ/VZ 16.15-16.25

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Samo kratko, ponovo.
Što se tiče RTS, Vlada Republike Srbije ne može da utiče na uređivačku politiku RTS-a, ni na odgovore koje vam oni šalju. Radio televizija Srbije, naravno mora da poštuje zakone Republike Srbije.
Ako u bilo kom trenutku mislite da RTS ne poštuje zakone, ne razume ih dovoljno ili treba da se pojasne, opet ja nudim sve usluge Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, da zajedno sednemo sa RTS da vidimo šta je po sredi. Ali, direktan uticaj na RTS mi ne možemo da imamo, niti želimo da imamo, kao Vlada u jednoj demokratskoj zemlji.
Što se tiče prava islamske zajednice da bude zaštićena, ponovo, ja se ponosim kao predsednica Vlade Republike Srbije svime onim što Republika Srbija radi, kakvo je društvo, koliko jednaka prava pruža, koliko je otvoreno za različitosti, verske, etničke itd.
Dakle, ponovo, računajte da smo tu otvoreni u potpunosti za dijalog, da razumemo problem, ne da se mešamo, ali da pomognemo koliko je moguće. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Želi te komentar? (Da)
MUAMER ZUKORLIĆ: Očekivao sam i od potpredsednika Vlade, Dačića i ministra spoljnih poslova, da se izjasni po pitanju uprave za dijasporu, jer zaista je u pitanju milionska brojka Bošnjaka, od Turske do Zapadne Evrope, od Australije do Kanade. Dakle, oni su u značajnom broju i građani ove zemlje, oni su zainteresovani da se programi dijaspore odnose na njih.
Zato, ja bih zamolio da se i Uprava za dijasporu, ali i projekti koji su predviđeni za dijasporu, dakle učine dostupnim i pripadnicima bošnjačke dijaspore. Za to postoji volja. Mi, kao narodni poslanici smo i njihovi narodni poslanici. Eto i ako možda nije najbitnije, ali sam na proteklim izborima jako veliki broj glasova dobio i u dijaspori, tako da su me još dodatno obavezali da predstavljam njihove interese. Mislim da to pitanje nije periferno, već da je veoma važno, jer ono kako ja pokušavam da doživim državu, jeste da je zapravo ona mehanizam, sistem koji mora dati sve od sebe da svim građanima ove zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost, omogući ambijent zaštite, ambijent sigurnosti, ambijent jednakosti.
Na kraju krajeva, zbog toga se i nalazim u ovom parlamentu i zbog toga mi se vratio optimizam s obzirom na dogovore koje smo postigli sa ovom Vladom, odnosno sa vrhom ove države. To je ono što je, mislim, dobar osnov, što su i pripadnici bošnjačke zajednice u zemlji i u dijaspori shvatili, ali sada je od izuzetne važnosti da operativno kroz sve te mehanizme to i potvrdimo.
Dakle, svestan sam i po pitanju RTS da ne postoji komandna mogućnost, niti to tražimo, ali nam je veoma važno da Vlada, prvo, veoma glasno saopštava ove stavove, a naravno da zajednički se suočavamo sa svim ostalim problemima.
PREDSEDNIK: Hvala.
Đorđe Komlenski, izvolite.
ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem predsedavajuća.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

32/2 DJ/VZ

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.
Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.
Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.
Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.
Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.
Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.
Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.
PREDSEDNIK: Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Dakle, svakako je bez sumnje i vi ste tu u pravu, bez sumnje je utvrđeno da pružaoci medijske usluge N1, „Sport klub“ i „Nova S“ nisu registrovani u Republici Srbiji, odnosno da im nisu izdate dozvole za pružanje medijske usluge od strane Regulatornog tela za elektronske medije, odnosno REM.
U tom smislu, oni nisu domaći kanali. Oni su registrovani u EU, odnosno u Luksemburgu, a u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, oni u Srbiji, praktično reemituju njihov program.
Čini mi se da je nama svima, bez sumnje, jasno da su to domaći kanali. Ja sada ne znam kako mi možemo da se pravimo ludi i da kažemo da su to strani kanali. U ovom slučaju je sigurno se radi o rupi u zakonu. Ja sada to mogu da kažem, mislim, to je moje mišljenje. Dakle, nije da se taj program samo reemituje, to je program domaće televizije, sa domaćim sadržajem, domaćim reklamama, itd.
Ono što je takođe, što mora da se uradi, a to je ponovo, čini mi se, nešto što zahteva širu koordinaciju koja je svakako dosta teža zato što nije koordinacija samo u okviru Vlade Republike Srbije, različitih resora, različitih agencija, institucija, već i nezavisnih tela kao što je REM ili kao što je RATEL, a to je, svakako, čini mi se, da se utvrdi odakle SBB dobija signal, recimo na TV N1?
Dakle, ja takođe molim i nezavisna tela da se malo više ovim pozabave i ja razumem da svi beže od ovog problema, zato što kada pipnete to, svi vas optužuju da želite da se mešate u slobodu medija i da gasite medije, ali se ne radi uopšte o tome.
32/3 DJ/VZ

Radi se o tome da svi poštujemo vladavinu prava makar u jednoj instanci. Znamo da SBB, kao distributer medijskog sadržaja ne poštuje sigurno, bez sumnje, zakone Republike Srbije, a to je Zakon o elektronskim komunikacijama koji kaže da numeraciju kanala određuje nezavisno telo, odnosno REM zato što time štiti javni interes, pa numeracijom kanala koje određuje REM, nacionalna televizija RTS mora da bude prvi kanal.

33/1 BD/MP 16.25 – 16.35

Oni to ne poštuju, tako da je kod njih RTS tek treći kanal, čime oni zloupotrebljavaju svoj položaj koji je većinski na medijskom tržištu, odnosno na tržištu distribucije medijskog sadržaja sa nekih 53%, u kome je njima javni servis tek na trećem kanalu, čime oni neke druge kanale nameću apriori građanima Republike Srbije i time apsolutno direktno i nedvosmisleno krše Zakon o elektronskim komunikacijama.
Dakle, to je jedino što je utvrđeno i što ja znam. Protiv toga REM može da podnese samo prekršajnu prijavu, na koju se oni ne osvrću naročito, ali to je ponovo nešto u čemu treba da učestvuje i ovo najviše zakonodavno telo da da uputstva, da li u tom smislu onda treba da se menja zakon, pa da pored prekršajne prijava može još nešto da se uradi ili ne treba, pa su te sankcije toliko male i beznačajne da je nekom kao što je SBB svejedno da li krši zakone Republike Srbije ili ih ne krši, ali je svakako utvrđeno da se u tom smislu zakon krši.
Za sve ovo ostalo, ja mislim, ali to je moje mišljenje kao Ane Brnabić, koje svakako želim da istaknem, je da je ovde pronađena u najmanju ruku rupa u zakonu, u kom smislu se domaći kanali tretiraju kao strani kanali koji se samo reemituju u Republici Srbiji i za to im ne treba dozvola od strane Regulatornog tela za elektronske medije i ne treba im registracija u Republici Srbiji. Ali, je svakako jako kompleksan problem.
Ponovo želim da zamolim i nezavisna tela i moje ministre i resorna ministarstva da se pozabave ovom temom, zato što je ovo nefer konkurencija. I kakvu mi svi skupa onda poruku šaljemo što se tiče vladavine prava? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Da li želite još jedno pitanje?
Izvolite.
ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem.
Imam pitanja ponovo za premijera, predsednika Vlade.
Mi smo već pre jedno dobranih osam, devet meseci u ovom domu razgovarali o tome da je zaista nužno da se plate sudija za prekršaje usklade sa platama sudija redovnih i specijalizovanih sudova. Mislim da smo to razgovarali o tome kada je bio budžet u pitanju, pošto očigledno, i tada smo se složili, a i iz izjava koje sam čuo od gospođe ministra, vezano za usklađivanje tih plata, ja više neću pitati da li ima uslova i potrebe, nego kada ćemo to uraditi, jer zaista, ti ljudi su dobili maksimalne obaveze koje podrazumevaju sudijske funkcije, ali njihova prava nisu do kraja ispoštovana.
Mislim da je to jedna od naših ozbiljnih obaveza kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, a da to možemo da gotovo sa izmenom i dopunom tri ili četiri člana zakona dovedemo u red. Ja ne znam da li su finansije problem ili šta drugo, ali ne vidim razloga zbog čega se sa rešavanjem ovog toliko čeka.
Interesuje me, kada je u pitanju izdavačko preduzeće „Prosveta“ a.d. Beograd, Knez Mihailova 12 koje se trenutno nalazi u programu unapred pripremljenog programa restrukturiranja, odnosno oporavka od pljačkaške privatizacije koja nažalost nije poništena, nego je samo raskinuta, šta Vlada Srbije, kada je u pitanju ova zaista institucija od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, može da učini kada su u pitanju dve stvari? Jedna stvar je rekonstrukcija knjižare „Geca Kon“, za koje su oni dobili od Republičkog zavoda za spomenike kulture nalog da izvrše rekonstrukciju, popravku i sve ostalo, šta Vlada može da učini da im obezbedi odgovarajuća sredstva za to i da li će Ministarstvo privrede i Vlada podržati njihovu molbu i zahtev za odobrenje kredita koji bi im omogućio da jednostavno svoje poslovanje usklade do kraja
33/2 BD/MP

i stanu na noge i da bar u ovoj minijaturi očuvamo jednu istorijsku instituciju koja je nekada imala 700 zaposlenih? Zna se šta je prosveta značila na ovim područjima.
Nažalost, posledica pljačkaških privatizacija jeste da je neko ko je kupio bez ikakvih posledica prodao ogromne prostore u Čika Ljubinoj, ogroman broj drugih objekata koje su imali, doveo ih na rub propasti. Dobro je što je bar taj ugovor raskinut, ali mislim da imamo obavezu da iznađemo mogućnosti da u ova dva pravca im pomognemo da stanu na noge.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministar Vukosavljević.
VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ: Svakako da će sa svoje strane i Vlada Srbije, bez sumnje, ali i Ministarstvo kulture i informisanja preduzeti maksimum u okviru svojih nadležnosti da se spase koliko se spasiti može.
Vi ste pravilno zapazili da je u toku privatizacije, koju ste takođe okarakterisali jednim otprilike tačnim pojmom, su se dešavale stvari koje su manje-više poznate svima, ne samo to što ste vi naveli, nego prodat je i poslovni prostor u Dobračinoj ulici, prodat je magacin u ulici Cara Dušana, prodato je sve ono što se moglo prodati na način kako je to rađeno u to vreme i sa osobenostima tog društvenog trenutka, koje su nam svima manje-više poznate.
Sreća u toj celoj nevolji je što je knjižara "Geca Kon" izuzeta od prodaje na taj način i ona je opredeljena kao objekat od značaja za kulturu i može biti samo knjižara. To jeste jedna stvar koja je povoljna u celom tom jednom protivzakonitom i veoma sumnjivom zamešateljstvu koje se odigravalo. Naravno, i sada je, da bi se to sa budžetskih pozicija davalo za rekonstrukciju i obnovu, potrebno rešavati pitanje vlasništva nad privrednim subjektom.
Pravo da vam kažem, ja sa malim zrnom pesimizma u vezi sa vašom pretpostavkom da li je moguće obnoviti izdavačko preduzeće "Prosveta" u njegovom starom sjaju i sa onim obimom poslovanja i imovine koje je nekad imalo, zahvaljujući ovim okolnostima o kojima smo i vi i ja govorili, to jedva da je moguće, ali može država da pomogne i pomoći će i da se, naravno, prostor knjižare "Geca Kon" zaštiti na doličan način i da se izvrši sanacija štete koja je nastala od poplave. Mi smo u komunikaciji sa njima. Verujem da ćemo imati konkretne i brze rezultate u vezi sa sanacijom tog objekta, znači, knjižare "Geca Kon" u Knez Mihailovoj.
Što se tiče ovih drugih stvari, videćemo kako će druga resorna ministarstva postupati u jednoj vrlo komplikovanoj situaciji u kojoj je naneta velika šteta srpskoj izdavačkoj tradiciji. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite, komentar.
ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem na komentarima.
Ne čuh odgovor za plate za sudije, ali nadam se da ćemo to brzo biti u prilici da rešimo.
Želim samo da ukažem na jednu stvar. Možda grešim, ali mislim da čak i nema toliko prostora koji bi se nazvao rupa u zakonu koliko rupa u koordinaciji.
U svemu ovome ključna stvar je, kada sam govorio o ovim tzv. prekograničnim televizijama, da li se program koji mi gledamo preko SBB kanala ovih televizija isti takav emituje u Luksemburgu? Ukoliko se identičan program, sa reklamama na srpskom jeziku i svim ostalim detaljima ne emituje tamo i ovde, to je dovoljan osnov i dovoljan pokazatelj onoga o čemu smo govorili i to mislim da treba da bude polazna tačka koja će apsolutno omogućiti da se osim prekršajnih prijava nešto ozbiljnije desi.
33/3 BD/MP

U toj situaciji kad je očigledno da neko namerno izbegava da ovo utvrdi, jer REM kao regulatorno telo ukoliko ovako nešto utvrdi, ima pravo da zabrani SBB-u reemitovanje, odnosno emitovanje ovih programskih sadržaja na svojoj distributivnoj mreži. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem.
Mnogo je pitanja, a malo minuta. Ali, da pođem od onoga što nisam planirao, a što je gospođa Brnabić rekla pominjući SBB i televiziju N1.
Nemam ništa protiv, naprotiv, da državna televizija bude na prvom kanalu, ali ono što bih ja voleo, takođe, ne znam, pošto ste vi uzeli reč na tu temu, onda hajde vi počnite, mada mislim da je pitanje i za Ministarstvo kulture i informisanja takođe.

34/1 TĐ/IR 16.35 – 16.45

Ja bih voleo da vidim šta treba da se dogodi i pretpostavi, da bi građani, a dve trećine građana Srbije ne može da gleda tu televiziju ne na prvom, na drugom, nego uopšte ne može da gleda tu televiziju, kako bi tu televiziju, koja se ovde predstavlja kao izvor svekolikog zla, a ja smatram da ona ima svoje mesto u medijskom prostoru, jer nam je potrebna zarad medijskog pluralizma, mogli da vide i oni građani koji nemaju pojma šta ta televizija emituje, ali svakoga dana slušaju drvlje i kamenje na račun nje, njenog uređivačkog programa i njenih vlasnika?
Dakle, kad pominjete tu strašnu stvar što je, ne znam, RTS na toj televiziji, odnosno, ne, pardon, kod tog operatera, jel tako, na trećem, a ne na prvom mestu, onda hajde da vidimo kako je to kod drugih kablovskih operatera. Te televizije, govorim sad o televiziji N1, uopšte nema, gospođo Brnabić. Ne bi li to bio doprinos pluralizma u medijske scene. To je naravno jedna stvar, možda ne najvažnija, ali čisto da i to pomenemo.
Tu je i ministar ekologije i ministar energetike. Za njih imam kratko pitanje, ali tema je teška, tiče se ovih mini hidroelektrana. To se čini kao mali problem, ali mislim da nije i biće sve veći. U jednom trenutku, to nije zaista zasluga, odnosno odgovornosti ove Vlade, to je počelo ranije, mini hidroelektrane su plasirane kao veliko čudo i spas i sreća, pozivalo se na standarde EU i slično. Ispostavilo se da nije baš tako i da je njihov doprinos u energetskom sistemu veoma mali, da ne kažem mizeran, tih mini hidroelektrane, a ekološka šteta vrlo velika.
Zato očekujem komentar od vas da li se u tom pogledu može nešto i učiniti. Naravno, povod, ali samo povod je ova situacija u mesnim zajednicama Zvonce i Rakita gde je, po mišljenju eminentnih stručnjaka, zaista ugrožena bezbednost tih naselja, a da ne govorim o ekološkoj šteti.
Konačno, treća, ali najvažnija stara tema u razgovorima između mene i gospođe Brnabić ovde. Vi ste završili prošli put, hvaleći Briselski sporazum, naš dijalog, gospođo Brnabić. Moram da se vratim na tu osetljivu temu, jer jeste možda negde čvorno mesto naših neslaganja, kada je reč o ovim velikim političkim temama, ne samo vas i mene, nego i ove Vlade.
Ja smatram da je taj sporazum loš. Tu sedi njegov potpisnik. Doduše, ne potpisnik, nego više parafer, kako se kaže, onaj koji je parafirao, ali očekujem od vas odgovor na tu temu. Nastaviću kasnije.
PREDSEDNIK: Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Svakako ću vam reći ovako.
Prvo, što se tiče numeracije kanala, sada da li treba da bude javni servis, nacionalna televizija prvi kanal ili treba neka druga televizija ili neki drugi program da bude prvi kanal, to ponovo ne određuje Vlada Republike Srbije i ne određujem ja, niti se pitam za to, niti me neko pita. To određuje Regulatorno telo za elektronske medije, kao nezavisna institucija. Dakle, nezavisna institucija određuje numeraciju kanala u skladu sa javnim interesom, balansiranim programom i prava javnosti da se balansirano informiše. U tome su oni bili apsolutno jasni. Ako su oni jasni, a neko to ne poštuje, onda on krši Zakon o elektronskim komunikacijama, bez da ga u potpunosti briga što krši zakone Republike Srbije.
To što vi kažete da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju je jedna potpuno površna, paušalna i netačna informacija za koju ne znam odakle vam ili niste informisani ili ovde namerno dezavuišete javnost. Dakle, rekla sam, ponoviću, SBB, kao distributer medijskog sadržaja, drži 53% tržišta, 53% tržišta.


34/2 TĐ/IR

Na 53% tržišta ti građani, kao prvi kanal gledaju N1, kao drugi kanal gledaju „Novu S“, kao treći gledaju RTS. Mislim da Telekom drži između 36 i 40% tržišta. Dakle, apsolutno nije istina da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju.
Pri tom, takođe da vas informišem, što pretpostavljam da znate, pretpostavljam da nećete da kažete je da Telekom u svom programu daje kanal N1, tako da onaj ko ima Telekomov program, odnosno koristi Telekom kao distributera medijskog sadržaja apsolutno može da gleda televiziju N1. Za to ne morate da se brinete, i to je isto u skladu sa svim normama.
Što se tiče malih hidroelektrana, mogu to da ostavim ministru Antiću, ali vi ste u pravu i hvala vam makar na tome. Tako je, većinu tih dozvola izdala je Vlada u vreme mandata predsednika Vlade Mirka Cvetkovića i tada su mini hidroelektrane bile velike bum, bile su jako popularne, to je bilo ono što Srbiji treba. Dakle, može 100 puta da mi neko kaže - ne možete sada da se vraćate na to vreme, morate da se vraćate na to vreme zato što, ako neka Vlada neke zemlje potpiše neke ugovore, preuzme neke obaveze, izuzetno, izuzetno je teško da vi ostanete kredibilna zemlja, zemlja u koju veruju građani, investitori, domaći i strani, da vi raskidate ugovor, ugovorne obaveze koje ste preuzeli. Ne ja kao Ana Brnabić ili Aleksandar Vučić kao Aleksandar Vučić, kao premijer pre mene, nego sve one vlade pre njega što su ostavile njemu, odnosno danas meni u amanet. Svakako gledamo i svesni smo tog problema, ali je teško sada razlučiti tu situaciju koja je bila preuzeta kao preuzete obaveze u to vreme.
Što se tiče Briselskog sporazuma, ponoviću vam, možemo dodatno da pričamo o tome, nemam nikakav problem, čak šta više, volela bih da imamo više vremena, jer apsolutno da niste u pravu, iz srca mislim da niste u pravu. Dakle, moj najveći argument je taj, uvek će biti da je Briselski sporazum u interesu Srbije, srpskog naroda, pre svega Srba na KiM, što Priština beži od njega kao đavo od krsta. Da je on u interesu Prištine, oni bi ga sutra primenili, kao što su primenjivali sporazume koji je pregovarao, dogovarao Borko Stefanović. Svi ti sporazumi su primenjeni. Nisu još potpisani, a oni su bili primenjeni. Kada vi priznate pečat sa natpisom „carina Kosova“, naravno da će Priština odmah to da primeni, pa kada imate nedvosmisleno da li je granica granični prelaz ili administrativni prelaz, pa je to toliko nedvosmisleno da neko može da ga zove administrativni prelaz, a neko granični prelaz, pa naravno da će to odmah da se implementira. Kada stavljate granice, kada stavljate prepreke, naravno da će Priština to odmah da odmah implementira.
Da ste vi u pravu i da je Briselski sporazum suprotan interesa srpskog naroda i Srba na KiM, pa šta mislite zašto ga Priština ne bi implementirala? Zašto bi mi dan danas na njemu insistirali i zašto bi tu Priština izgubila… To je bio prvi udarac kada je Priština krenula najozbiljnije da gubi kredibilitet i neke poene u međunarodnoj zajednici, gde su oni bili zacementirani, a to je da ispregovarate dugo i teško jedan sporazum, potpišete ga i onda postane potpuno jasno da oni njega neće da implementiraju, a za njega garantuje EU. Nije danas lako EU, koliko god beži od toga, a ni SAD da odgovore na pitanje zašto Priština ne implementira međunarodne obaveze koje je preuzela, a za koje garantuje EU.
Ponovo kažem svim građanima Republike Srbije, najbolji pokazatelj toga koliko je dobro ispregovaran Briselski sporazum, koliko on štiti interese srpskog naroda na KiM je to što Priština od njega beži ko đavo od krsta. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Stefanović.


34/3 TĐ/IR

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Samo jedno kratko zapažanje, dodatak ovome vezano za kablovske operatere. Ne ulazeći uopšte u to kakva je uređivačka politika bilo koje televizije ili pravo operatera da stavi ono što on misli da je na ovoj ili onoj poziciji, dolazimo do ključnog pitanja - kako je jedan kablovski operater došao do pozicije da ima 53% tržišta? Da li je to urađeno zakonito? Da li je to urađeno na način da se plati državi sve ono što treba da se plati, da ako se koristi mreža kablova određenih javnih preduzeća, recimo, u Beogradu, da li je to plaćeno građanima Beograda? Nije. Nije im plaćeno. Iskorišćena je ilegalno mreža kablova koja se prostire u Beogradu i drugim delovima Srbije, provučeni kablovi, a da od toga građani nisu dobili ni dinar, a trebali su da dobiju na osnovu korišćenja javnog resursa.
Još gore od toga, u ulazima gde postoji taj kablovski operater, obraćaju nam se građani, u velikom broju ulaza, a negde to čak ne znaju, se taj kablovski operater priključio na javno svetlo, na javnu struju, na struju od lifta i na takav način koristi javni resurs građana. Dakle, resurs građana koji žive u tim ulazima, šteti njima i na osnovu toga obezbeđuje sebi uticaj na tržištu.

35/1 AL/IĆ 16.45-16.55

Kad im se ti građani obrate, za šta postoje dopisi ljudi, i kažu im – ljudi, vi ste se priključili na našu struju, nećemo više da budete priključeni ilegalno na našu struju koju mi plaćamo, oni kažu pod A – ali, ako se mi budemo isključili, ako se budemo sklonili sa vaše struje, vi onda više nećete imati SBB i drugo, i da je to sa strane, mi tražimo da se vi svi potpišete u zgradi da to bude tako. Dakle, ilegalno smo se priključili, krademo vašu struju, ali postavljamo uslove pod kojima ćemo da prekinemo svoje ilegalno delovanje u velikom delu Beograda.
Tako se došlo do 53% uticaja, odnosno učešća u tržištu. Sve ovo ostalo je posledica, ali je suština kada se poštuje zakon da li se zakon primenjuje, da li to važi jednako za sve ili za neke ne važi, ne smeju da se pomenu, jer ćete onda biti linčovani zato što su se usudili da pomenete medijske imperije Šolaka i Đilasa, da li smete da pomenete njihova imena ili ne ili će neko da se iživljava nad vama.
Mi moramo da primenimo zakon i mi kroz zakon moramo da pokažemo da tržišna pravila utakmice važe za sve. Ako „Telekom“ kao najveći, kao državna kompanija mora da izmiruje sve svoje obaveze i na takav način učestvuje u utakmici, onda to moraju da urade i svi ostali. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Antić.
ALEKSANDAR ANTIĆ: Pre svega, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, predsednica Vlade je u odgovoru na pitanje vezano za male hidroelektrane dala jedan široki osvrt. Ja ne bih sada dužio dalje u tom odgovoru. Ono na čemu ja želim samo da insistiram kako bi imali jedno ozbiljno razumevanje mesta i uloge Vlade Republike Srbije u izgradnji malih hidroelektrana kao energetskog objekta.
Pre svega, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo energetike na čijem se čelu nalazim, ne utiče na to gde će se izgraditi mini hidroelektrana. Pre svega, da bi se bilo gde izgradila mini hidroelektrana taj objekat mora da bude deo plana regulacije koji usvaja lokalna samouprava nakon sprovedenog postupka javne rasprave i javnog uvida. Za taj objekat su potrebne neophodne saglasnosti, vodni uslovi, određeni elementi koji tangiraju uticaj na prirodu koje daje nadležni zavod i na kraju konačnu građevinsku dozvolu za izgradnju takvog objekta opet izdaje jedinica lokalne samouprave.
Mi u ovom trenutku imamo 60 i nekoliko megavata instalisane strane iz malih hidroelektrana. Ja ne bih sada dimenzionirao uticaj toga na ukupan energetski sistem. Mogu da se složim da on nije ključni, ali u svakom slučaju on ima određeno mesto u našem energetskom bilansu i to nije neka novotarija koju smo mi u Srbiji izmislili. Moderne evropske države, vrlo razvijene i one koje vrlo vode računa o uticaju na životnu sredinu, poput Austrije, Švajcarske, Francuske, imaju veliki broj malih hidroelektrana. I one same po sebi nisu bauk ukoliko se čvrsto držimo zakona i vodimo računa o svim ključnim segmentima, pre svega vezano za zaštitu prirode.
Ono za šta se ja zalažem i mislim da je to opšta politika i Vlade je pre svega da se takvi objekti ne grade u zonama zaštite, jer ako se ne grade u zonama zaštite mi ključni problem rešavamo, a u svim drugim segmentnima, naravno, to mora biti procedura koja će striktno voditi računa o zaštiti prirode i ugrožavanju životne sredine i to je ono na čemu ćemo mi insistirati u narednom periodu i mislim da u nekoj budućnosti sa nekim novim dozvolama koje ćemo mi izdavati mi ovu vrstu problema nećemo imati. Meni ponekad imamo određenu neprincipijalnu kampanju.
Na primer, slučaj reke Grze i male hidroelektrane na teritoriji opštine Paraćin je za mene savršen primer. Dakle, Paraćin je taj objekat predvideo svojim Planom detaljne regulacije, izdao građevinsku dozvolu da bi se danas maltene oni

35/2 AL/IĆ

nalazili na čelu kolone koja se tobože bori protiv te mini hidroelektrane zato što im to deluje da je popularno u ovom trenutku i da je deo nekog dobrog trenda.
Zalažem se da svi državni organi radeći striktno i kvalitetno svoj posao obezbede da iznađemo upravo takve uslove koji će obezbediti da se naš energetski sistem razvija, ali da se to realizuje na jedan održiv način i uz puno poštovanje svih onih ključnih faktora vezano za zaštitu životne sredine.
PREDSEDNIK: Ministar Trivan. Molim vas samo kratko da damo i drugim šansu.
GORAN TRIVAN: Hvala lepo.
Budući da ovo pitanje tangira oba ministarstva, kratko, predsednica Vlade je već dala širi okvir i ono što se zna da je važno da je ovo pravna država i da ona ne može i neće rušiti objekte koji su napravljeni već do sada.
Ono što je intencija to je da se objekti privedu nameni, da poštuju zakone i propise kako je to ministar Antić već rekao i poenta je da u 7,8% zaštićenih dobara, koliko obuhvata to u Srbiji, izbegnemo izgradnju i narušavanje životne sredine i mislim da ima dovoljno lokacija koje su i van i mi ćemo kao ministarstvo svakako razgovarati sa onima koji su u nameri da to rade da to radimo van toga i bez ikakve dileme ćemo zaštiti prirodu i taj vodni resurs koji je jedan od ključnih vodnih resursa.
Ne možemo da se vraćamo u prošlost na ovaj način kako i ja sada govorim. Moramo da ispoštujemo sve ono što je do sada urađeno, ali smo svesni grešaka koje su napravljene i mi ćemo ih svakako ispraviti i svakako ćemo zaštiti naša zaštićena prirodna dobra. Hvala vam puno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Želite komentar? Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem na odgovorima.
Svaki od njih bi mogao da bude tema elaboracije celodnevne. Govorio sam tri minuta, a odgovarano mi je 20, ali to je tako Poslovnikom uređeno. Šta da se radi. Samo vas molim da me bar naknadno ne poklapate kada isteknu ona poslednja dva minuta.
Dakle, nisam ovde advokat televizije N1, niti tog kablovskog operatera. Samo bih morao ispraviti gospođu premijerku da joj procenti nisu adekvatni, odnosno jesu adekvatni kada je reč o udelu kablovski operatera. Procenti imaju najveći udeo pojedinih operatera unutar kablovske mreže.
Rekao sam i ponavljam – većina građana Srbije, mislim oko 60%, možemo da licitiramo tačno koji je procenat, to nije sasvim jasno, ali svakako veliki deo građana Srbije ne može da gleda tu televiziju. To je poenta.
Ovo što se tiče zakona isterati pravdu, ko šta krši. Ja nemam ništa protiv i podržavam svako privođenje pravu po tom pitanju, ali se stiče utisak i to bojim se iz ove današnje rasprave, a kamoli u čitavoj kampanji koja se vodi, da je ovde ipak reč o jednoj vrsti kampanje protiv jednog kablovskog operatera i jedne televizije, odnosno jednog kanala koji ne odgovara aktuelnoj vlasti.
Dakle, jedno je regulisanje prava i zakona, a drugo je nešto što se stiče kao utisak kampanje protiv te jedne kompanije i protiv jedne televizije koju, ponavljam i naglašavam, većina građana Srbije ne mogu ni da čuju, ali čuju samo kritike i grdnju na račun njih.


35/3 AL/IĆ


Što se tiče ove ključne teme, to je Briselski sporazum, to je ključna stvar našeg neslaganja, pošto vi imate više vremena gospođo Brnabić, vi ste elokventno ovde potezali i pet puta ponovili zapravo istu stvar – da to što Priština okleva da implementira Briselski sporazum je najbolji znak da je on dobar. To ste rekli i prošli put i sad, ali je problem u tome što ste vi sami implementirali sve ono što Prištini odgovara. Tako Priština samo izbegava da implementira ono što bi bila njena obaveza.
Uostalom, pročitajte, ako nećete sve, onda barem tačku 14. ovde pred građanima, Briselskog sporazuma gde se kaže da dve strane neće jedna drugu blokirati u procesu evrointegracija. Šta je to, gospođo Brnabić, ako ne priznanje, tačka 14, da neće se dve strane blokirati uzajamno u procesu evrointegracija?
Poslednja stvar, gospodine Stefanoviću, pošto mi vreme ističe, hteo sam da vas pitam u vezi sa aferom „Omča za Srbiju“, koja je očito lansirana iz nekih provladinih krugova, da li vi imate indicije, da li postoji neka zavera svetskih centara protiv nas?

36/1 MG/CG 16.55-17.05

Drugo, da li nameravate da razrešite aferu „indeks“ odnosno aferu „diploma“ jer je to nešto što objektivno opterećuje vaš rad. Ja bih voleo da vi to efikasno otklonite te dileme. Možemo mi o tome ćutati, to je neki način – slon u prostoriji koji se možemo se praviti da ne primećujemo. Dakle, za ovo uspešno obavljanje vašeg posla poželjno je da se stvar dobro reši.
PREDSEDNIK: Odgovoriće vam Nebojša Stefanović.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Nekako sam znao, kada pomenem Šolaka i Đilasa da odmah ide odgovor. Ne znam da li Đilas šalje SMS ili programirano unapred. Nema sumnje, nepogrešivo je, apsolutno je nepogrešivo. Ja sam spreman da trpim udarce i kao neko ko je nosilac javne funkcije, ali nažalost to se dešava svakom čoveku u Srbiji koji se usudi da stane protiv ove hobotnice, svako ko se suprotstavi toj vrsti kriminala. Sada ću vam reći zašto to i kažem.
Ovde kaže gospodin Vukadinović, pažljivo sam ga slušao, kaže ovde se vodi kampanja. Kada vi kažete da neko od njih krši zakon onda je to kampanja. Postavlja se pitanje, izvinite, šta nije tačno? Jesu li se protivzakonito priključivali? Jesu. Jesu li uzimali struju građana da priključe za svoje poslovne interese? Ne rade oni javni posao, nisu oni državna firma, nisu oni dom zdravlja, oni zarađuju ogroman novac na tome, protivzakonito, za račun svoje kompanije, a protiv interesa građana. Kada to kažete, vodi se kampanja protiv njih. Ne kažu, ne, izvinite, to nije tačno. Nismo se ljudima priključivali na struju za lift. Jesu se priključivali. I još uvek su priključeni. Veliki broj ljudi to čak i ne zna. I plaćaju njihove račune.
Ne kažu, da tačno je, tako smo napravili svoje poslovne imperije. Ne. Očekujem sada da će uskoro Đilas i Obradović da pokrenu jednu inicijativu da se zabrani da se promeni azbuka i da se izbaci slovo č, pošto Češka više ne sme da se spomene u Srbiji, pa bolje da izbacimo slovo č iz azbuke i da slučajno neko ne pomene Češku. Ćute svi ko zaliveni, ne samo Đilas i Obradović, nego i svi njihovi poslanici, svi oni iz Saveza za Srbiju, okreću glavu na drugu stranu. Ne sme da se izgovori reč Češka.
I kada postavite pitanje kako je Dragan Đilas zaradio svoje milijarde, milijarde dinara? Kako ih je zaradio? Jer nam je on govorio ovde, na svakom mestu, a bio je direktor Kancelarije predsednika Republike, ministar za nacionalno-investicioni plan, gradonačelnik Beograd, zamenik predsednika DS, vlasnik svih sekundi u Srbiji i komandant svih medija u Srbiji, što je rekla i pokojna Verica Barać. Ne kažem to ja. On je bio alfa i omega u tom režimu kojim je upravljao svim medijima, diktirao naslovne strane.
Imamo ljude iz te kompanije koji su u to vreme radili, i oni su spremni da o tome govore. Da su zvali po Đilasovom nalogu medije da im diktiraju naslove za sutra, da slučajno reč ne bude drugačije, ne daj bože. Kad ste mogli da izjavite kritiku protiv Dragana Đilasa u tom periodu? U kojim se to medijima mogla pojaviti kritika, u kojem? Recite mi jedan gde je mogla da se pojavi naslovna strana gde kaže Dragan Đilas, ne radi baš najbolje svoj posao, da ne kažem nešto oštrije. Kojim medijima? U koje vreme? U kojoj sekundi? Gde? Da nije mogla na RTS, gde su imali najpovoljnije ugovore pod navodnicima ali za sebe i svoju kompaniju, a protiv interesa Republike Srbije.
E, tako se steklo i onda je došla priča, zaradio sam te pare u Češkoj i došao sam ovde kao bogat čovek, onda ušao u politiku da pomognem našem narodu. Onda proverite, i kaže da budem vrlo precizan – kompanije „Krokus“, „Linea“, IMD Internacional. To su tri kompanije koje su Đilas i njemu blisko povezana lica osnovali u Češkoj u periodu dok je poslovao u Češkoj.
36/2 MG/CG

I sada, da vam ne čitam svaki detalj svega, na kraju sve te firme su prijavile dobit za sve godine poslovanja, kada saberete, od ukupno 74.000 evra za sve godine poslovanja, sveukupno, sve zajedno, da nije dinara potrošio, mogao je da donese u Srbiju za sve te godine 74.000 evra. E, od 74.000 evra, kako je Dragan Đilas došao do zvanično danas prijavljenih 25 miliona evra? To vam pričam o zvanično prijavljenom novcu, direktno povezanim za njegovo ime, nekretnine, kompanije i da kažem lica koja su direktno pod njegovom upravom, to neće nikada da objasni građanima Srbije. Tu imate apsolutnu medijsku tišinu.
I kada pokrenete to pitanje, dobijete najgoru moguću kampanju, to vas provlače kroz blato od jutra do mraka, jer ne smete da postavite pitanje odakle Đilasu novac i zašto je lagao 6da je milioner postao u Češkoj kada smo utvrdili da je sve apsolutna laž. Kada smo utvrdili da je novac iz Češke laž, od tog trenutka više niko ne sme da izgovori reč Češka. Možete da ih pitate kad god hoćete. Što kaže gospodin Vukadinović, ne slon, mamut je u sobi, ali tog mamuta više ni gospodin Vukadinović ne sme da pomene, ne Češku, ne ove tri kompanije, ne daj bože da se pita kako je moguće da je neko dok je bio na svim ovim funkcijama, imao sve vreme kompanije, na koje je kako on kaže preneo je upravljačka prava. Pa šta to znači?
Vi osnujete kompaniju, date da to vodi neki direktor i vi ste od tog trenutka, kao nemate nikakve veze sa tim, a te kompanije valjda dobijaju poslove što je direktor lep i dobro je doručkovao to jutro. Pa ne, dobijate zato što vam je šef, odnosno vlasnik kompanije, politički moćnik, koji upravlja zemljom, zato dobija. Onda kada te kompanije za godine u kojima posluju povećaju abnormalno svoje bogatstvo, 18 milijardi dinara je prošlo samo kroz te kompanije za vreme vlasti Dragana Đilasa, 18 milijardi dinara. Ljudi nezamisliv novac, nezamisliv novac.

Zahvaljujući vlast, ne zahvaljujući tome što su to bile jedine i dobre kompanije. Otkrijemo sledeću stvar, otkrijemo da je samo mali "M-tel" Republike Srpske, a da ljudi ne misle da je to neka kompanija Republike Srpske, to je srpska kompanija, to je kompanija ćerka firme "Telekoma" koja posluje u Republici Srpskoj.
Taj "Telekom" Republike Srbije" sa Đilasovim firmama u samo kratkom periodu od tri godine ima 30 miliona evra prometa u "Media baingu" i u raznim marketinškim promocijama, koje je plaćao Đilasovim firmama. Samo "M-tel" Republike Srpske 30 miliona evra. Ljudi, pa gde je RTS, gde je "Telekom Srbija"? Ima i ćerci firmi "Telekoma" u Crnoj Gori i to je samo jedan deo posla. Gde su sve one kompanije koje su radile ovde sa RTS rijalitije. Čovek je osnovao rijalite u Srbiji, imao je licence za sve rijalitije. On nam je doveo "Velikog brata", on nam je doneo "48 sati svadba", ženi se, ne oženi se, kako su se već zvali. To su sve bili rijaliti koje je Đilas plasirao u ovoj zemlji i ozbiljno zaradio na tome. Valjda su njegovu kompaniju izabrali zato što je bila najbolja. Pobedila na tenderu. Uveren sam da je moralo biti tako.
Kada to pomenete, dobijete blato u lice i bezveze, koliko god morali da se branite, demantujem ja, izađe fakultet, pokažu ljudi dokumentaciju, dozvole da dođu mediji sa snime izveštaje sa svakog ispita, sa polaganja, sa imena domaćih profesora, sve to uradite i laž se nastavlja. Ja vam to kažem, ne nameravam da odustanem od borbe za zakonitost u Srbiji. Ja lično i MUP insistiraćemo na rasvetljavanju svih malverzacija koje su se događale u ovoj zemlji.



36/3 MG/CG

Zašto oni pokušavaju da se vrate na vlast? Pokušavaju da se vrate na vlast, jer više to ne može. Danas nemate te firme, imate medije koji mogu da pišu o kome god. Šta pišu o Aleksandru Vučiću, o njegovoj porodici, o mojoj porodici, o Ani Brnabić, o ljudima koji su njoj bliski, o svima nama, gde ste to mogli od 2008. do 2012. godine.
Bio sam predsednik Gradskog odbora stranke kojoj pripadam u tom periodu, "Studio B" u to vreme je bio državna televizija, televizija koju su plaćali svi građani Beograda, javni servis. Znate li koliko puta sam gostovao za četiri godine kao predsednik Gradskog odbora najveće opozicione stranke na "Studiju B", koji ni tada, ne mogu da kažem da je imao neku preveliku gledanost? Nula puta. Dobio sam jedan termin u obaveznom predstavljanju stranaka za izbore 2012. godine. tada sam bio kao gost, jer je to zakon propisao pa su morali da me pozovu. Nula puta, nisu moju izjavu hteli da prenesu. Javni servis "Studio B" pod direktnom palicom Dragana Đilasa.

37/1 BM/MT 17.05 – 17.15

Mogao je bar trik da napravi, da nas zove jednom u tri meseca, pa da kaže – evo, dao sam vam 20 minuta, jednom u tri meseca, malo li je. Nula puta. To su ljudi koji su upravljali našim životima, to su ljudi koji su partijski postavljali sudije i tužioce, razmišljajući o vremenu posle vlasti.
Imate, videli ste svuda, javno su dostupni oni dokumenti iz opštinskih odbora DS, direktno pod Đilasom, Tadićem, Đelićem, svima onima koji su nam vrlo lepo radili ekonomiju , o čemu bih mogao da pričam satima. Ti ljudi su pisali – ovo je tužilac koji je povoljan po mišljenje Opštinskog odbora DS, njega izaberite. Ovo je sudija, izaberite njega. Da bi oni došli 2014. ili 2015. godine da kažu – pa, ako smo nešto radili, što nas niste tužili? Ko da vas tuži? Sa kojim tužiocima, sa kojim sudijama?
Danas se mnogi tresu od pomena Đilasovog imena, Jeremića, sa njegovim Patrikom Hoom. Znate, Patrik Ho bude osumnjičen za najviši stepen korupcije i misli da smo ga zaboravili. Vidite, ljudi misle da smo zaboravili Patrika Hoa. Nismo zaboravili Patrika Hoa i vratićemo se na temu Patrika Hoa.
Dakle, Patrik Ho, sa drugim čovekom, budu obojica osumnjičeni, jedan za davanje, jedan za primanje mita, najviši oblici korupcije, a čovek koji im je bio posrednik, Vuk Jeremić, treba da bude aboliran. Kako je to moguće? Kako je to moguće da je sasvim u redu da uzme novac za to, da njih dvojica budu osumnjičeni u velikoj kriminalnoj aferi, da budu osuđeni za to, a on koji je posredovao u kriminalu da uzme novac za to i da je to čisto? Ja to ne razumem. Ja ne razumem da li je to moral za koji se zalažu? Ili će da kažu, što se morala tiče, pa znate već šta ide dalje.
Ali, ono što je očigledna istina, da ne postoji način da pomenete ime Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Šolaka, Boška Obradovića, a da vam se čitava kampanja ne sruči na glavu i besmisleno je, šta god vi da odgovarate, jer oni samo nastavljaju dalje. Ali, neće da odgovore na Češku, neće da odgovore na milione, neće da vam kažu odakle novac. Neće da vam to kažu, jer taj novac je stečen političkim uticajem, za vreme vlasti. Tako je stečen, tako su te kompanije poslovale. To ne sme da se pomene. Ne sme da se pomene RTS, ne sme da se pomene „Telekom“, ne smeju da se pomenu ti ugovori koje su oni imali, zato što su izvlačili novac u vreme svoje vlasti, poslujući sa državnim preduzećima. Pa, jel nas Đilas ubeđivao kako nije imao ni jednog državnog klijenta? Jel nas ubeđivao to? Samo sa „M-tel“ Republike Srpske 30 miliona evra. Ljudi, pa to je ogroman novac za samo par godina.
Kada otkrijete to, što da neće, neću da pominjem druge televizije, pošto mene ti uređivački programi i kako će oni to da rade, uređivanje njihovog programa, ne zanima. Što, da nisu imali specijalne emisije o tome? Da se nije neki istraživački novinar zainteresovao da pita – izvinite, izneli su neki ljudi informacije, dajte da vidimo, malo je čudno, dok ste bili u vlasti, dok ste bili ministar, da baš vaše firme ostvare toliku dobit, malo je čudno. Ne, ti istraživački novinari se za to neće zainteresovati. Ne daj Bože da se pomene, mislim da Đilas lupa packe ko pomene slovo „č“, odmah ide vaspitno–popravna. Dakle, nema šanse, ni iz njihovih redova niko ne sme.
Kada pomenete Češku, oni svi vidi, ti si na konferenciji za štampu, svi gledaju gore, imaju komandu u koji ugao moraju da pogledaju, ne smeju da obore pogled. Nema, slovo „č“ se izbacuje, očekujem tu sledeću inicijativu da se „č“ izbacuje i da više nema uopšte potrebe da se koristi u našem jeziku.



37/2 BM/MT

Dakle, istražićemo sve i ono tamo gde su menjali zakone. Nažalost, pitaju me ljudi u Srbiji – kako je moguće da je bila tako velika pljačka građana Srbije, privatizacije koje su bile pljačkaške, najgore na svetu? Kako je moguće da je to sve urađeno? Urađeno je, svedoci smo svi toga. Za razliku od ovog vremena, kada taj neki Aleksandar Vučić i Vlada Srbije otvaraju mnoge fabrike, kada je nezaposlenost sa 26%, koliko smo je zatekli, došla na ispod 11%, kada imamo danas suficit u budžetu, kada ljudi rade.
Pitaju me – kako je moguće da su ti ljudi sve to pljačkali i da manje-više te krupne ribe nisu odgovarale? Zato što su donosili zakone, nažalost, koji su to omogućavali. Donosili su zakone u kojima je pljačka bila legalizovana, gde su faktički privatizacije rađene na način da vi faktički uđete u posed firme koju privatizujete i da ne morate da ispunite privatizacionu obavezu, uništite firmu, a onda se samo povučete i raskinete odgovor i državi vratite ljušturu, vratite joj ništa, razvalinu, itd. Tako je bilo moguće.
Danas, ti ljudi se smeškaju, stoje sa strane. U redu je što je uzeo 30 miliona od „M-tela“ Republike Srpske, to je njemu pripadalo, jer on je ipak bio najbolji. Zamislite da neko iz ove Vlade ima firmu koja se bavi prodajom sekundi, uticajem na medije i da kaže – preneo sam upravljačka prava, nisam ja, ali ja nemam ništa sa tim, ja sam samo vlasnik, ja samo uzimam pare. I, da ta firma, recimo, sa „Telekom-om“ ima danas ugovor na 30 miliona. Mislite li da bi taj mogao da preživi? Pa, obesili bi ga o prvu banderu, zaista. Ali, zaista ne bi mogao. U to vreme je moglo i u redu je.
U redu je što su oni mogli i u redu je kad Verica Barać napiše… Mislite da izveštaj Verice Barać, kad se pojavio 2011. godine, da je bio publikovan na nekoj televiziji, da su ga objavili na javnom servisu, na RTS-u, na „Studiju B“? Ja sam očekivao, Dragan Đilas kao veliki demokrata, pusti da „Studio B“ napravi specijalnu emisiju i kaže – ovo je skandalozno da predsednica Saveta za borbu protiv korupcije iznese tako teške optužbe, očekivao sam da možda u to vreme, gospodin Vukadinović, kaže – slon je u radnji, veliki slon, dajte da odgovorimo. Ne, tada nije moglo. Tada pitanje Draganu Đilasu, kao ni danas, mnogi ne smeju da postave.
Neki su nažalost od Đilasa dobijali batine kada su postavljali pitanja, a to je neka sledeća tema.
Nažalost, u jednom delu naše istorije, tim ljudima nije smelo da se kaže ništa, bili su gospodari naših života. Ono što sam video poslednje, iz saopštenja, shvatio sam konačno šta im najviše nedostaje. Sad sam konačno shvatio gde je najveća bol, a to je Miroslav Mišković. Vidim da nedostaje ljudima to vreme kada su zajednički upravljali Srbijom, vidimo koliko ga zdušno brane, kako pominju njegovo ime i kako pokušavaju da ga jednom kvazi pričom, znate to je ono, na mala vrata da pokušaju da relativizuju sve i da kažu u stvari kako je to sve politička neka igra. Njima je u stvari, uželeli su se Miškove kase. E, kad bi ponovo mogla da se vrate ta vremena i kasa, ja verujem da bi oni bili mnogo srećni, ali mislim da građani Srbije to još dugo neće dozvoliti. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Ne znam, pošto sam izbrisala ekran, jer je bilo previše prijavljeni. Ne mora, poslanici, ja imam redosled po kojem ću vas prijavljivati, mislim na ministre.
Reč ima ministar, Zlatibor Lončar.



37/3 BM/M

ZLATIBOR LONČAR: Uvažene predsednice, poštovani narodni poslanici, pažljivo slušam sva ova izlaganja i naravno radi se o izuzetno ozbiljnim temama.
Drago mi je da je i predsednica Vlade i potpredsednik Vlade, da su nas podsetili na vremena koja su bila iza nas i naravno sve se te stvari brzo zaborave, preorijentišemo se na nešto novo i krenemo u tom pravcu, i onda smatramo da je to sve normalno i da to treba da ide tako.
Ali, ja ne mogu da se otmem jednom utisku, znam, svi smo radili danas i vi ste bili ceo dan ovde, mi smo imali razne obaveze, neko je to video, čuo, neko nije, mislim da je danas dotaknuto dno dna u Srbiji. Danas su pojedinci priželjkivali, odnosno priželjkuju, teško mi je i da izgovorim, da deca predsednika, sin i ćerka, da budu mrtvi. Znači, to je nešto što mislim preko čega ne možemo da pređemo.
Stvarno mi je dosta toga da mi apelujemo stalno, javljaju se pojedinci i mi ne apelujemo na nadležne da nešto urade. Ali, ljudi, hajdemo samo da budemo realni, većina nas su roditelji, neko ima mlađu, neko ima stariju decu, završiće se ovo, otići ćemo kući, postoje deca koja to čitaju, koja to vide. Pa, pitaće nas, evo, vidimo ovo šta hoće Danilu, šta hoće Milici. Vi ste na nekoj vlasti, a šta ste vi to uradili, da to ne postane normalno u Srbiji, jer nažalost ovo niko nije mogao, verovatno, ni da zamisli da može da se desi, a ovo se desilo?

38/1 MZ/LŽ 17.15 – 17.25

Zato apelujem na sve vas, i na nas kao Vladu i kao poslanike, nalazimo se svi na jednom mestu, da li ćemo da odreagujemo na to ili ćemo to da pustimo da prođe, da sutra već bude kao da se ništa nije desilo, a mislim da je jedinstvena prilika da svi poslanici, ako su protiv ovoga i mi iz Vlade koji smo sigurno protiv toga, da izađemo i da kažemo da to ne sme više nikad da se desi i da to mora da se sankcioniše, da to više nikome ne padne na pamet. A onda oni neka čekaju i Miškovića i Đilasa i Jeremića, pa onda to neka rade sa njima.
PREDSEDNIK: Komentar, izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Ovo poslednje ne bih komentarisao, ne znam o čemu se radi, ali mislim da je zaista dotaknuto dno, u različitim smislovima.
Što se tiče gospodina Stefanovića, mislim da je on promašio temu i mesto i da je ovih dvadesetak minuta koliko je govorio, govorio kao potpredsednik SNS-a, to je primeren govor na nekoj stranačkoj konferenciji za štampu, ali ne u Narodnoj skupštini, jer on je ovde u svojstvu potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova koji odgovara na pitanje poslanika. On je uspeo da ne odgovori na dva moja pitanja, na jedno je objasnio zašto neće da odgovori, a drugo je prećutao.
Gospodine Stefanoviću, verovali ili ne, ja navijam za vas. Znate zašto? Zato što znam da onaj ko dođe posle vas, biće gori od vas ministar. Tako da, ja uopšte nemam taj problem, ali samo vam kažem, da li je slon, da li je mamut, o tome možemo razgovarati, ali za aferu sličnog tipa su padali ministri ili ponekada i visoki državni službenici i u Nemačkoj i u Češkoj, vidite, smem da izgovorim reč Češka, i u okruženju. Dakle, prosto, molim vas, ako možete, napravite razjašnjenje te afere, pokažite indeks, otklonite to, a posle ćemo da pričamo, ili pričajte to o Šolaku i Đilasu. Na kraju krajeva, kao potpredsednik stranke, napravite duel na RTS-u, na Studiju B, na N1, pozovite gospodina Đilasa, pa raspravite šta imate sa njim o tim milionima, milijardama i ostalo. Znači, prosto to nije mesto za ovo.
Drugo, pre nego što mi isteknu ova dva minuta, moram vas podsetiti da ste prećutali da kažete nešto o ovoj sramnoj aferi „Omča za Srbiju" i insinuacijama prorežimskih medija da neko radi o glavi državi i predsedniku, neki prijatelji iz zemlje iz vrha NATO alijanse. Ili demantujte ili potvrdite, nemojte da se bavimo slonovima ili mamutima.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Nije korektno, ne može da se odgovori na vaš komentar, i to znate. Nije korektno da postavljate pitanja i da ispadne kao da neće neko da vam odgovori.
Aleksandar Stevanović ima reč. Izvolite.
ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poslanička grupa Stranke moderne Srbije imaće dva pitanja, oba su povezana sa 35 velikih setova pitanja koja se nalaze pred Srbijom.
Prvo pitanje se tiče upravo ispunjenja Poglavlja 30. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi, uz Belorusiju i Bosnu i Hercegovinu, koja nije članica Svetske trgovinske organizacije, pardon, tu su još i Andora i, ako se ne varam, San Marino, ali oni zaista nisu relevantni.
Godine 2004. kada je usvojena politika dva koloseka i kada je Srbija tada kao carinska oblast počela pregovore, od tada je prošlo nekih 15 godina. Mi sa dva stuba međunarodnog finansijskog poretka imamo odlične odnose, i sa MMF-om i sa Svetskom bankom.
Međutim, sa Svetskom trgovinskom organizacijom imamo jedan problem koji je do nas u potpunosti, imamo neku bilateralu koja se vuče godinama i koja verovatno bi mogla da se reši, da nemamo taj jedan problem koji se tiče vrlo čudnog
38/2 MZ/LŽ

shvatanja prirode napretka u oblasti poljoprivrede, kod nas poznat pod strašnim imenom GMO, gde ćemo imati paradajze koji će verovatno da ujedaju i sve to što će da se pojavi vodiće ka uništenju naše poljoprivrede. To, naravno, nije tačno i to nije ništa sporno. Međutim, naš zakon je takav da mi sa takvim zakonima ne možemo ući u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Da bismo ušli u Evropsku uniju, moramo biti članica Svetske trgovinske organizacije i poželjno je da to ne uradimo u poslednjoj godini. Mislim da ne bismo ni mogli, jer prvo treba zemlje da nas potvrde, svaka pojedinačno, da jesmo ispunili sve uslove. S te strane je pitanje zašto u regularnoj proceduri puta zakona u Srbiji ne otklonimo taj problem. Naime, Evropska unija ima vrlo restriktivne zakone o GMO koji su potpuno u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije i pitanje je do kada ćemo čekati i voleo bih da u našoj zemlji taj problem ne stoji po strani, da ne budemo u društvu Uzbekistana, Iraka, Irana, Sirije, Sudana, Etiopije, jer nama tamo nije mesto. Voleo bih da naša trgovina spoljna ne trpi troškove zbog toga što ne možemo praktikovati multilateralizam.
Pored sve naše diplomatije, mi kroz bilateralu ne možemo rešiti trgovinske odnose sa zemljama sa kojima se ne trguje previše, a opet treba se boriti za svaku firmu, za svako radno mesto i za svaki evro koji ćemo zaraditi na stranom tržištu, jer samo ekspanzija izvoza može voditi brzom rastu, nacionalno tržište nije dovoljno.
Dakle, moje pitanje je - kada ćemo dobiti regularnim putem zakon koji će biti u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, da ga ovde u Skupštini prodiskutujemo i usvojimo? Šta ćemo raditi sa protokolima 5 i 7 CEFTA-e i izgradnjom administrativnih kapaciteta vezanih upravo za Poglavlje 30, što i jesu bile neke primedbe Evropske unije?
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Predsednice, izvolite.
ANA BRNABIĆ: Vratiću se samo kratko na neke od komentara prethodnog narodnog poslanika. Dakle, rekli ste mi da ne razumete napade na N1 televiziju. Ja nisam napala N1 televiziju i nemojte da menjamo teze. Dakle, apsolutno nisam napala N1 televiziju. Pričala sam o SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja. Što se tiče N1 televizije, ja se ne mešam u njihovu uređivačku politiku, nek rade ovo ili ono, nek pričaju ovo ili ono. Dakle, potpuno koji su im prioriteti uopšte niti želim, niti jesam, niti imam nameru. Dakle, nisam napala N1 televiziju, nisam ih pomenula apsolutno bilo kako, osim da kažem da su na SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja, sa 53% tržišta oni broj jedan kanal, pa dva Nova S, pa je tek tri onaj kanal za koji je nezavisno telo reklo da mora da bude kanal broj jedan. Rekla sam - SBB direktno i nedvosmisleno krši Zakon o elektronskim komunikacijama Republike Srbije. To što vi dajete znak jednakosti između SBB-a i N1, ja to nisam uradila, to ste uradili vi. Ali, to što ja mogu ili što možemo onda papirima svakako, posredno i neposredno da utvrdimo znak jednakosti između SBB-a, odnosno Šolaka i Đilasa, to takođe možemo, ali ja N1 pomenula nisam i nisam ih napala i neću ih nikada napasti.
Ako pričamo o napadu, a vi bi to trebali da znate, ali nisam čula da ste se naročito glasno oglašavali povodom toga, napad na medije direktno i nedvosmisleno možemo da vidimo kada se napadne RTS i novinari RTS-a, fizički napadnu, polome vrata, uleti neka rulja tamo, preti novinarima, zahteva svojih pet minuta, hoće uređivačku politiku, iako opoziciona. Pa zamislite kako bi to danas izgledalo, kako je izgledalo pre, a kako bi tek danas izgledalo, da su na vlasti, kad u opoziciji fizički prete da oni uređuju Dnevnik RTS-a. Tako izgleda napad. Može biti i
38/3 MZ/LŽ

verbalni, ali ovako izgleda direktni nedvosmisleni fizički napad na javni servis i novinare, sve one, i novinare i tehničare i sve druge ljude, šminkere koji tamo rade i koji su tamo radili to veče.
Dakle, ja nisam napala N1, neću ih nikad napasti, potpuno nemam nikakvo interesovanje da ih napadam, to nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije koju vodim i našim vrednostima i našim principima.
Sa druge strane, videli smo kako izgledaju napadi na medije kada smo imali Savez za Srbiju i Đilasa i Boška Obradovića i sve ostale koji se danas hvale da su ušli tamo i pretili ljudima. Videli smo kako izgleda napad na Pink, kada smo imali fizički napad na dve devojke novinarke Pinka. E, tako izgledaju napadi na medije, surovi, fizički napadi na medije, sa čijom uređivačkom politikom se ne slažete, samo zato što se sa njihovom uređivačkom politikom ne slažete.

39/1 JJ/VZ 17.25 – 17.35

Mi takav manir nemamo. Mi naše poštovanje prema medijima, i onima koji imaju drugačiju uređivačku politiku, odnosno uređivačku politiku koja ne podržava ono što mi radimo, naše projekte, ne vole naročito da pričaju o našim rezultatima, podržava neke druge ljude, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, mi naše vrednosti, naše principe pokazujemo svaki dan na javnim događajima, na pres konferencijama koje organizujemo time što svakog od njih pozivamo i stojimo koliko god treba da odgovorimo na koliko god pitanja i pod pitanja. Što ponovo, apsolutno paralelno, kao u ogledalu možete da vidite kada odete na pres konferenciju Saveza za Srbiju, gde kada neko ko se njima ne sviđa, postavi pitanje, oni kažu - neću da vam odgovorim vi niste mediji. Ko ste vi da određujete koje mediji? Jel to je sloboda medija? To je vladavina prava? To je moderna Srbija? Evropska Srbija, to je ono što oni obećavaju građanima Republike Srbije.
I onda kažu nama, vi napadate medije. Mi napadamo medije? Sedimo, stojimo, odgovaramo na sedam pitanja, 17 potpitanja iz dana u dan, svaki dan. Privatna, državna, koja se tiču generalno porodica, ne postoji šta nam nisu rekli, ne postoji šta nam nisu rekli, hajde ne nama ovde što se bavimo javnim poslom pa smo to zaslužili, to smo tražili, to smo dobili, nego porodicama, maloletnim licima, koji nikakve veze nemaju sa tim, ničega se ne libe, ničega. Ne postoje danas, kao što je ministar Lončar rekao, ne postoje nažalost danas u politici crvene linije.
Da li znate ko je to uveo? Nismo mi, to su uveli oni istraživački mediji, takozvani istraživački mediji i opozicionari koji se nisu libili da prvo upere prstom na brata, tadašnjeg premijera Vučića, pa na oca, pa na sina, pa nije ni bitno ni koliko ima godina, ni koliko je mlad, ni koliko je star, ni da li ima veze sa istinom, nema veze sa istinom, bez i jednog jedinog dokaza, paušalne tvrdnje i onda je to postalo normalno. To je onda bio brat Ane Brnabić, otac Nebojše Stefanovića, sin ne znam kog ministra, brat Siniše Malog, supruga, beba, ma nema ni veze sada, zato što je to postalo normalno.
Ja se ponosim što mi to ne radimo i nećemo nikada ni raditi. Da li smo napali porodicu? Čiju smo porodicu napali? Kada smo napali fizički nekog novinara? Kada smo napali verbalno novinara, osim verbalno da raspravljamo da nemamo iste stavove. Ja se time ponosim. Građani Republike Srbije znaju i ko napada medije i da ne pričamo o sivoj zoni. Da li sam ih ja napala? Ne, fizički, udri šamarčinu devojci, pošto je novinarka Pinka. U redu je to, zašto ne? Jel Dragan Đilas rekao da oni nisu mediji. Nego šta su onda? A, ko je on da određuje ko su mediji? Fizički napad na RTS, hoću mojih pet minuta, ja ću da uređujem Dnevnik, gde je ovde studio? Pa, čekajte ljudi, stanite. Da li je to Srbija koju zastupamo, Srbija koju želimo, to je evropska Srbija?
Dakle, nisam napala N1, molim vas, nisam napala čak ni SBB, rekla sam da krše zakon. Krše ga. Da li želite da kažem da ga ne krše, da ne smemo o tome da pričamo, da ne bi bilo nemojte to je ugrožavanje slobode medija. Ne, ovo je poštovanje vladavine prava. Evo, neka kažu da ne krše. Evo, neka kažu da numeracija nije onakva kakva je REM trebao. Evo, mogu večeras da promene numeraciju i da poštuju zakone Republike Srbije i neka nastave onda svaki dan, 24 časa, da pričaju o vladavini prava i kako ovo država, ova Vlada ne poštuje vladavinu prava.
A, vi gospodo? Mi menjamo zakone, trudimo se. Da li ima još puno stvari koje treba da se urade? Ima još mnogo mnogo stvari. Da li idemo brzo? Pa, ne idemo dovoljno brzo, možemo i brže. A, vi gospodo, koliko je vama teško da poštujete zakone Republike Srbije i vladavinu prava? Evo, pozivam vas da poštujete numeraciju, u skladu sa zakonom, odnosno da poštujete to što je nezavisno telo dalo. Koliko je to teško?

39/2 JJ/VZ

Sada, što se tiče konkretnijih tema, od narodnog poslanika, Poglavlje 30, Svetska trgovinska organizacija. Želim samo da vam kažem da je ovo užasno važna tema, od koje mi ne bežimo i vi ste u pravu, ostalo je samo još jedna otvorena tema, to su izmene Zakona o GMO. Nažalost i vi to znate, ovo je tema koja se bespotrebno politizuje i to je tema na kojoj ćemo svakako videti i vi ćete se uveriti u to, jedan potpuno neprimereni politički oportunizam, zato što je ovo važno za Srbiju, bitno za Srbiju, nama izuzetno važno da budemo članice Svetske trgovinske organizacije i čim otvorimo, a otvorićemo temu izmene i dopuna Zakona o GMO, videćete sve ljude koje baš briga i za GMO i za naše poljoprivrednike i šta će u stvari pisati. To što ćemo predložiti mnogo bolje rešenje nego što imamo trenutno, biće samo važno da ponovo spinuju stvarnost i da optuže nas da želimo da otvorimo Srbiju za ovo, što ovo nije poenta.
Srbija je i pre 2009. godine imala zakon koji je nama bio dovoljno dobar da postanemo članica STO. Godine 2009. je taj zakon izmenjen da je nama blokirano članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, nažalost. I jeste teme, i želim da vas uverim da je tema koja je visoko na listi naših prioriteta i kojima ćemo se baviti i bavimo se već, ali bavićemo se još više u narednom periodu.
Želim sve, uključujući i vas ili možda pre svega vas, da zamolim za podršku sa tom temom koja će biti bez obzira na stranku podrška vladajućoj većini, Vladi ili ne, zato što je ovo tema koja je važna za Srbiju. Zato što svi zajedno treba ozbiljno da se pozabavimo ovom temom.
Takođe, želim da vam kažem da mi imamo odličan odnos i što je još važnije imamo stalnu komunikaciju sa predstavnicima Svetske trgovinske organizacije, pa čak je i jedna osoba, a savetnica u mom kabinetu koja je radila, otišla je i sada je predstavnik Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što čini mi se makar indirektno govori o kredibilitetu koji mi imamo u STO. Mogu vam reći da i oni generalno očekuju izmene zakona kako bi brzo i efikasno mogli da dovršimo ovaj proces.
Što se tiče CEFT-e Protokola 5 i 7, vi znate da smo mi, odnosno na inicijativu Vlade i Skupštine ratifikovali Protokol 5. Privremene institucije u Prištini su jedine u regionu koje još nisu ratifikovale Protokol 5 CEFT-e o Protokolu 7, mi raspravljamo, našli smo rešenja za neka otvorena pitanja, ali je nažalost CEFT-a, kao CEFT-a suspendovana kršenjem, direktnim kršenjem CEFT-e od strane Prištine, uvođenjem taksi od 100% za robu za centralu Srbiju i BiH. Tako da u ovom trenutku CEFT-a kao takva nažalost ne postoji, odnosno na ledu je.
Ono što ćemo mi raditi u interesu Srbije, regionalne stabilnosti, regionalne saradnje, bolje regionalne trgovine, je to da ćemo mi sada, dok je CEFT-a praktično suspendovana, ići na što više i na što pre direktnih bilateralnih sporazuma. Na kraju krajeva i na dnevnom redu Skupštine je i ratifikacija Sporazuma sa Severnom Makedonijom. Očekujem da ćemo čak u prvoj nedelji avgusta mi potpisati da ćemo imati jedno šalterski granični prelaz, odnosno sistem i da ćemo međusobno mi sa Severnom Makedonijom bilateralno ratifikovati ono što se zove AEO, odnosno povlašćeni ekonomski privredni operateri. Tako da ćemo mnogo brže ići u razmenu između Srbije i Severne Makedonije, a onda bilateralno i sa svim ostalima, odnosno sa što više zemalja zapadnog Balkana i to je jedini način na koji mi odgovorno u ovom trenutku možemo da se borimo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima Aleksandar Stevanović. Izvolite.

40/1 JI/MP 17.35 – 17.45

ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: Nije da smo baš hteli da idemo hronološki, ali tako je jednostavno ispalo. Drugo pitanje Stranke moderne Srbije, se odnosi upravo na Poglavlje 31. Poglavlje 31. ima jednu dozu koja unosi jedan osećaj odbojnosti u delu naših građana u Srbiji. To se zove usklađivanje, zajednička, spoljna i bezbedonosna politika.
Mi ćemo to morati uraditi u nekom momentu, a taj momenat se približava, barem se ja nadam da je tako, da nije to momenat koji nam beskonačno ide i da ga nećemo dočekati u nekim poznijim godinama života što ne bi bilo dobro za razvoj ove zemlje.
Dakle, u 2017. godini mi smo imali usklađenost od 53% sa spoljnom politikom EU. Paradoksalno, čak i pre što smo otpočeli pregovore, ta usklađenost je bila na sličnom nivou i to je nešto što nas čeka, da se moramo uskladiti. Mislim da nije poenta da godinama to izbegavamo jer to kasnije može izazvati posledice koje mogu biti neugodne.
Ja mogu razumeti zbog tradicionalnih odnosa i pogotovo zbog nekih savezništava koja su nam koristili da mi imamo različite stavove, recimo kada je u pitanju odnos sa Ruskom Federacijom, ali mi je jako teško razumeti različite odnose po pitanju zemalja koje nama nisu bitne u spoljnopolitičkom smislu, npr. kao što je Venecuela ili kao što je nekoliko puta bilo podržavanje Irana kontra politici EU
Dakle, postoji jedna doza zabrinutosti u stranci Moderne Srbije, da mi težeći da imamo što više oslonaca ne izgubimo onaj oslonac za koga su glasale naše firme i naši građani svojim novčanicima kada smo odabrali da nam 80% trgovinskih tokova, kapitala bude sa zemljama Evropske Unije.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Da ne ostane da smo ostali dužni odgovora na nekoliko pitanja, pre svega pitanje je vezano za ovo što se naziva omča.
Dakle, ljudi moraju da razumeju da se vode operativne obrade i kada država, a naravno da ima uvek onih koji žele da naškode interesima svoje države i da štite svoje interese i nije njima, tim određenim stranim službama i silama, nije njima u najboljem interesu naš nacionalni interes već njihovi.
Kada se ti interesi ne poklope, naravno da postoji delovanje tih sila da ostvare svoje interese. Dokle će ići zavisi od mnogo faktora. Nismo imali samo jednom, javnost je o tome upoznata, imali smo hapšenje u ovoj zemlji stranih državljana kod kojih je pronađeno oružje, koji su ovde bili očigledno sa oružjem koje je brušeno, na kome nema serijskih brojeva i nisu sigurno dolazili u našu zemlju da se interesuju o GMO ili kako će najbolje da investiraju, nego su dolazili da počine neko teško krivično delo.
Ono što javnost mora da zna, o tome tužilaštva i bezbednosne službe vode računa, ne može se izlaziti u javnost ni sa preliminarnim rezultatima, ali ni sa rezultatima istrage koje su u toku, prosto tu postoje razlika, ljudi ne razumeju. Mi kada govorimo o istragama, mi govorimo o istragama koje su tužilački završene, koje imaju početak i kraj, gde su dokazi obezbeđeni i gde se ide u sledeću fazu krivičnog postupka.
Dok je to u istražnoj fazi, ne možete govoriti - e, da radimo ovo, ili ne radimo ovo, najbolje da obavestimo sve one koji su pod merama obrade državnih organa vezanih za potencijalni terorizam ili organizovani kriminal, da mi sagledamo vaš kriminal. Naravno da to ne možemo da uradimo.


40/2 JI/MP

Dakle, ono što jeste dobro, to je da bezbednosni aparat dobro funkcioniše, da Republika Srbija ima službe koje mogu da izađu na kraj sa organizovanim kriminalom, sa potencijalnim terorizmom i sa onima koji hoće da ugroze našu sigurnost.
Zahvaljujući tome, i naravno, pre svega ekonomskoj stabilnosti zemlje mi imamo mir u našoj zemlji, mi u našoj zemlji imamo stabilnost, imamo mogućnost da naša zemlja napreduje.
Hoću samo da kažem ljudima da imaju poverenje, da će državni organi svaku stvar istražiti do kraja i da će na kraju građani imati informaciju šta se dešavalo i kako se dešavalo.
Što se tiče drugog pitanja gospodina Vukadinovića, znate teško je uvek komentarisati izmišljene afere jer vi možete da ih fabrikujete na dnevnom nivou i onda očekujete da to neko komentariše. Ja razumem da vam se ne sviđam ja, ne sviđa vam se moj fakultet, ne sviđa vam se studijski program, ne sviđa vam se profesor sa fakulteta, džaba izađe i akademik Rakić kaže – da, od tada u skladu sa svim zakonima urađeno je sve u skladu sa zakonom.
Fakultet uradi najviše što je mogao. Otvori svoje arhive, pokaže vam svu dokumentaciju, dakle ne Indeks, nego vam pokaže zapisnike sa položenih ispita, prijave ispita i sve ostalo, ali to, naravno, nikada neće biti dovoljno. Zašto? Zato što onda bolje je da se govori o tome, nego da se govori o lopovluku i pljački. Ne može da se govori o Đilasovom novcu. Da se ne bi govorilo o Đilasovom novcu, kada pomenete Češku dobijete jednu aferu, kada pomenete nešto drugo dobićete drugu aferu.
Samo da se ne govori o tome i to je tema koja je prethodno nastala. Nije ova tema nastala juče, to je tema koja je nastala o kojoj se ne govori već godinama, o kojoj ne sme da se govori godina, ne sme da se govori o odnosima između RTS i Đilasovih kompanija. Prosto, ne sme da se govori o tome. Zašto? Pa, zato što je bilo sve regularno i čisto. Nije, nego da vidimo kako je to RTS, kome, po kojim uslovima davao te ugovore, da vidimo da li je to bilo u skladu sa zakonom, da vidimo kako je to i ko odlučio da ovima da ogromne milione evra, kao što je bilo 30 miliona evra u saradnji samo sa Telekomom.
Razumem zašto pokušavaju da pobegnu, a da se o tome ne govori, neće da govore o pljačkaškim privatizacijama. Neće da govore o tome kako da dođe do praćenja šestomesečne bebe. Znate, kad dođe do teme, svi beže, evo i ovaj heroj što neće da se javi, taj što je pratio bebu, sad se zabio u neku mišiju rupu, ne sme da mrdne, ne sme nos da promoli, ne znamo ni ko je, naći ćemo i ko je taj, ko je heroj koji se odlučio da prati šestomesečnu bebu. E, to je skandalozno.
Izvinite, da prate vašu šestomesečnu bebu, svako od vas u ovoj sali bio bi šokiran, osećao bi se uplašeno, osećao bi se užasno grozno, užasno bi se osećao u ovoj zemlji, u svakoj zemlji. Ali, nekima je to dozvoljeno i to rade sa sladostrašćem, izmišljaju stvari, fabrikuju ih, imaju fabriku za proizvodnju, svaki dan nešto novo. Opet da se ne govori o novcu, o onome što se dešavalo, kako su isisavane pare iz zemlje, jer u to vreme, 400.000 ljudi je ostalo bez posla, u to vreme su se zatvarale fabrike, nije bilo novih radnih mesta, tad se na satu merilo koliko smo gubili poslove na sat.




40/3 JI/MP

Razumem da to ne razume ovaj Obradović, on je i sa azbukom imao problem, on je stigao do „č“, tu je stao, ali ja razumem da ovi koji su ozbiljniji u tome, koji fabrikuju sve ovo, oni to rade upravo iz razloga da se ne bi pričalo o ovim temama, da se ne bi govorilo o tome kako je neko od toga da je prijavljivao, da je postao milijarder u Češkoj, doneo 74.000 evra iz Češke i onda postao multimilioner u Srbiji za vreme vršenja vlasti i za vreme dok je njegova stranka sve vreme bila na vlasti.
Nema odgovora na to pitanje, ne sme da se pokrene kao tema jer bi oni da se vrate na vlast. Oni bi da se vrate na vlast, ali ne da se vrate na vlast da bi nešto dobro uradili, jer to nisu uradili ni kad su bili na vlasti. Meni je stvarno smešno kada neko u čije vreme je minimalna plata u Srbiji bila toliko niska, da je bila skandalozna, da je prosečna plata bila 320 evra, minimalna plata, ukoliko se dobro sećam 159 evra. I, onda, ti ljudi kažu – Nedovoljno je sada. Sad nije dobro. Nije dobra prosečna plata od 462, 465, 467 evra, koja raste i, Bogu hvala, dobrim radom i predsednika Vlade imaćemo priliku da ponovo povećamo i plate i penzije. Nije dobro skoro 500 evra, ali bilo je dobro naših 300 evra - to vam kažem iz razloga što bilo ko u Srbiji, čini mi se, nema iluziju da kad bi se oni vratili na vlast da bi to nešto bilo dobro po građane, oni se na vlast vraćaju zbog sebe, zbog svoje kase i da ako bi mogli Miška ponovo vrate u igru, to bi bilo super.
PREDSEDNIK: Hvala, lepo.
Reč ima ministar Dačić. Izvolite.


41/1 GD/IR 17.45 – 17.55

IVICA DAČIĆ: Ja sam se malopre javio povodom ovog pitanja koje se odnosi na Poglavlje 31 - usklađivanje spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Republike Srbije sa politikom EU.
Tačno je da iz godinu u godinu je različit procenat naše usklađenosti. Trenutno je ta usklađenost oko 62%, 63%. Međutim, to je pitanje na koje se ne može odgovarati statistički i procentualno, jer mi treba da budemo načisto sa jednom stvari. Jeste da smo mi postavili kao svoj strateški cilj članstvo u EU, ali imamo mi i druge strateške ciljeve čije ostvarenje ne možemo da ugrozimo time što bismo se pridruživali nekim stavovima, deklaracijama, rezolucijama i osudama nekih zemalja koje nam pomažu u realizaciji naših nacionalnih i državnih interesa, tako da je to pitanje veoma kompleksno i to svi u EU znaju.
Ko je taj ko bi izvršio sopstveno političko samoubistvo, osim, naravno, dela opozicionih stranaka kod nas, ali govorim o međunarodnoj političkoj sceni? Govorim o tome kako vi sada možete da se obraćate Kini, Rusiji, Indiji, Indoneziji ili bilo kojoj drugoj zemlji za pomoć kada je reč o našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu, a da vi njima na prvoj političkoj krivini uvedete sankcije? To jednostavno nije moguće.
Kada je reč o Venecueli, Venecuela je jedna od zemalja koja je najsnažnije i najjače podržavala Srbiju i naš teritorijalni integritet. Gvaido je kontaktirao sa Pacolijem i Pacoli je priznao Gvaida. Nije valjda naš interes da u Venecueli na vlast dođu oni koji će priznati Kosovo? To, na kraju krajeva, nije naša stvar. Naša stvar nije da se mešamo u unutrašnje stvari Venecuele i drugih zemalja. Mi nikada nismo podržali Madura kao Madura, nego nismo podržali Gvaida kao predsednika koga nije izabrao narod. To je suština svega. Ne možete vi prihvatiti… Mi kao zemlja mi ne priznajemo vlade nekih zemalja, nego priznajemo države.
Uostalom, kada je reč o Iranu i tako dalje, Iran je glasao, kao što znate, protiv članstva Kosova u Interpolu. Mi ne možemo sada tek tako glasati protiv Irana. Bilo je to tako u vreme prethodnih vlasti, pa smo imali sa njima velike probleme u smislu glasanja.
Podsetiću da su naši nacionalni državni interesi zbir naših spoljnopolitičkih prioriteta. U vreme Tadića, Koštunica i ostalih procenat pridruživanja, iako nas na to niko nije terao, je bio veći od 90%.
Kažu da u nekim zemljama bivše Jugoslavije u službi u ministarstvima spoljnih poslova i u misijama pri UN ili EU gotovo da nisu potrebni diplomatski službenici tih zemalja, da sve što stigne na mejl ili na faks se automatski podrži. Mi, nažalost ili na sreću, nismo u toj situaciji zato što ne znamo šta će stići na mejl, odnosno faks i zato što mi nismo zemlja koja tako reaguje, već imamo svoje nacionalne i državne interese. Prema tome, ništa što je na našu štetu nećemo prihvatiti, a to znači da ćemo voditi računa o našim nacionalnim i državnim interesima.
Naše prijatelje ne možemo da osuđujemo. Uostalom, oni ne daju da se osude njihovi prijatelji, kao što su teroristi sa Kosova. Takođe, videli ste da je Pacoli juče rekao na nas se vrši strašan pritisak da mi prestanemo sa povlačenjem priznanja Kosova, da pustimo Kosovo da uđe u međunarodne organizacije, a oni su se ponovo prijavili za članstvo u Interpolu. Oni su se prijavili za članstvo u drugim međunarodnim organizacijama, u Svetskoj carinskoj organizaciji.
Juče je Pacoli objavio da je za Kosovo veliki dan, uspostavili su diplomatske odnose sa Antigvom i Barbudom, koja ih je inače priznala još pre dve-tri godine.
41/2 GD/IR

Znači, oni će da rade, a nama ne daju. Sa time je gotovo. Evo, ja upozoravam sve, sutra i preksutra će imati reakciju na to, mi nastavljamo našu borbu za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Šta to znači? Da mi gledamo sada kako će oni… Šta treba, da aplaudiramo da oni uđu u Interpol?
Zato će pred Nebojšom Stefanovićem i Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova biti velike aktivnosti u oktobru. U Čileu će biti ponovo konferencija Interpola, gde će oni ponovo da se kandiduju. Da li će biti na dnevnom redu ili ne, videćemo.
Kada je reč o Briselskom sporazumu, samo bih vas podsetio, ja sam potpisao. Briselski sporazum nigde ne definiše da Kosovo treba da bude član međunarodnih organizacija. Nije to definisao Briselski sporazum, to su definisali sporazumi pre Briselskog sporazuma koje je potpisao Borko Stefanović, a to je učešće Kosova u regionalnim inicijativama, organizacijama, ali i to na način kako je dogovoreno, a to znači sa zvezdicom i fusnotom.
Prema tome, svaki sadašnji pokušaj Kosova, odnosno odbijanje Kosova da pod tim znacima učestvuje u regionalnim forumima kazuje da je to tada njima bilo prihvatljivo, a danas više nije i da oni insistiraju na tome da toga ne bude.
Tako je bilo sada u Sarajevu. Nisu došli. Tamo je bila premijerka. Ja sam bio na tom ministarskom nivou, proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, iako je prva takva konferencija kada su oni ušli u ovaj proces održana u Albaniji pod istim tim uslovima, a ti uslovi danas više za njih nisu prihvatljivi. Ako nisu prihvatljivi, ni za nas nije prihvatljiv povratak na nešto o čemu se nismo dogovorili.
Znači, Briselski sporazum apsolutno ne obuhvata nikakvo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a naročito u onim međunarodnim. Reč je o inicijativama, čak i kada se Srbija saglašavala sa tim. Reč je o regionalnim inicijativama po kojima je potpisan sporazum i naveden čak spisak, a to je potpisao Borko Stefanović.
Kada je reč o UN, OEBS-u, Savetu Evrope, Interpolu, UNESKO-u i svemu ostalom, o tome ne postoji nikakav sporazum, nikakav dogovor. Oni stalno hoće da kažu – mi ćemo da ukinemo takse, a vi nas pustite u te organizacije. To ne dolazi u obzir, jer to su jednostrani akti koji ne smeju da budu razmatrani uopšte kao deo pregovaračkog procesa, tako da jeste dijalog u problemu, ali je dijalog blokiran pre svega zbog nerazumnih poteza Prištine.
Na samom kraju želim da… Predsednik Vučić je rekao da, mislim da je juče ili prekjuče bio na televiziji, gde je rekao da će pozvati Vladu Srbije, odnosno premijerku da pozovemo ODIR za izbore. Oni koji to ne prate, ODIR je specijalizovano telo, odnosno institucija OEBS-a, koja se bavi praćenjem izbora i ja na to nisam do sada video ni jednu reakciju od strane ovih stranaka koje su se do sada zalagale za stvaranje uslova za izlazak na izbore.
Znate, 1991. ili 1992. godine, kada se mnogi nisu ni rodili ovde, nažalost, ja jesam, je bio dijalog vlasti i opozicije. Maja i ja smo tada bili najmlađi, a sada smo već pred penzijom. Tada je Nikola Milošević, ugledni akademik, koga sam mnogo poštovao, učestvujući u ime Srpske liberalne stranke, rekao onako iskreno, ne vodeći računa kakve će to reakcije da izazove: „Ma, dobro bre…“. Mi smo pričali o različitim uslovima - koji izborni sistem, kako će to da se kontroliše i tako dalje, izborna komisija i onda je u jednom momentu rekao: „Ma, neću da pričam, bre. Ne postoje ti uslovi pod kojima ću ja da izađem na izbore.“ To je suština i politika ovde nekih stranaka.

42/1 DJ/IĆ 17.55-18.05

Znači, ne postoje uslovi, ne postoje ti uslovi pod kojima će izaći na izbore zato što će videti koliko u stvari nemaju glasova. I to je velika razlika. Inače bi danas ovo što je gospodin Lončar malopre rekao, inače bi danas predstavnici tih stranaka sami, bez bilo kakve kritike, se ogradili od ovih pretnji i sramnih poruka koje idu ka predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, jer to nije politička borba i o tome zaista politički ne treba uopšte da razgovaramo.
Reakcija za to se zna, to je hapšenje i o tome nema šta da se vodi politička borba. Ja zaista pozivam one koji se time bave da se time stvarno bave. To nije politika.
(Nebojša Stefanović: Bave se.)
Pa, dobro, ako se bave da vidimo rezultate.
Hoću da vam kažem da zaista mislim da to prevazilazi sve oblike političke borbe, jer to nije politička borba i o tome ne treba uopšte da diskutujemo. Od toga treba da beže i da se ograđuju svi oni koji žele da se bave politikom.
Zukorlić je otišao, a želeo sam samo njemu još da dodam, dijaspora, oni ne razumeju o čemu se tu radi, nije dijaspora samo srpska dijaspora. Po zakonu, dijaspora su svi građani Srbije koji žive u inostranstvu. Tako da, postoje dve vrste konkursa za udruženja i za organizacije, mogu i udruženja i organizacije da se jave na konkurse zavisno od programa, ne mora da bude samo srpska dijaspora.
Ako je to dovoljno, mi smo spremni da, pošto to sada po nekoj reorganizaciji pripada mom ministarstvu, ali to je sasvim normalno da će i bošnjačka dijaspora, ukoliko smatra da je Srbija matična država, imati ravnopravan status kao i srpska.
Sutra dolazi na primer Nikaragva. Evo, sad ste me vratili ponovo na to. Ministar iz Nikaragve večeras dolazi, sutra imam sastanak sa njim. Nikaragva je glasala za nas. Nikaragva, protiv nje se sada daju, treba mi da se pridružimo osudi Nikaragve. Šta ćete da radimo? Razumete? To je nešto što svaka zemlja vodi računa o svojim interesima.
Oni da nemaju dvostruke aršine, sigurno ne bi priznali Kosovo, jer reč je o potpuno jednom aktu koji se ne može primeniti na druge zemlje, jer oni kažu da je to sui generis, znači da je to jedan posebni pojedinačni akt.
Ovde oni zbog svojih interesa priznaju Kosovo, a mi sada treba da povlačimo poteze koji će nama naneti političku štetu. Ja se izvinjavam, ali bez obzira na EU, EU je cilj strateški, ali je i dovoljno strateški da je daleko, a ovo nam je nešto što se dešava danas. Mi imamo obavezu do ulaska u EU da izvršimo korekciju, odnosno usklađivanje naše spoljne i zajedničke politike, a kad ćemo ući u EU i da li će ta EU da opstane dotle videćemo, na dalekom štapu. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Želite komentar? (Da)
Izvolite.
ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: Jedina stvar koja je kada birate prijatelje što u nekom momentu se moramo odlučiti između toga koji su nam prijatelji bitniji, a koji su nam manje bitni. Jednostavno, svet je dosta surov i takav je kakav jeste i treba uvek da gledamo naše interese i da nikada ne pogrešimo oko toga šta nam je bitno danas, šta je bitno za godinu, šta je bitno za pet dana, jer takve greške nekada mogu ispostaviti veliku cenu.



42/2 DJ/IĆ

Nije sporno, dok god imate mogućnost da imate i malo neobičnije prijatelje koji su od koristi, male zemlje s dobrom diplomatijom to treba da koriste, ali treba imati jednu lepu meru i pogotovo izračunati gde su to koristi za nas danas, a gde su mnogo veće koristi u budućnosti. Nema tu egzaktne matematike, ali može se dosta dobro planirati ta stvar.
Tu mi se u stvari nametnula jedna stvar, koja neće biti zaključak ne daj Bože kao neko poklapanje ili slično, to je bez veze inače u normalnoj raspravi o budućnosti, o ključnim problemima koji postoje u Srbiji, a to je jedno pitanje da stalno kada govorimo o našim budućim tokovima i uopšte kada raspravljamo upravo o ovim pitanjima EU, nekako stalno zaboravljamo na jednu stvar. Tačno je da mi ćemo imati tamo korist i troškove, ali u našim raspravama, to nek bude pitanje za razmišljanje, ko želi o tome razmišljati, ključno pitanje danas na koje mi trebamo dati odgovore a šta ćemo mi kao Srbija tačno tamo uneti, zbog čega ćemo mi biti dobrodošli?
Šta je kvalitet specifični koji mi unosimo, koji možemo doprineti našoj budućoj kući? Da li je to samo poštovanje onoga što moramo usvojiti da bismo bili deo jedne velike kuće? Imamo li mi nešto da ponudimo što će tu kuću da unapredi? I to jedno pitanje o kome se malo razmišlja, a stalno smo zauzeti pričama koje ćemo imati koristi i koje troškove samim time što prihvatamo nešto što je u našem najboljem interesu.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova, ne sviđa mi se današnja diskusija, umesto da ste svi vi ministri pričali o izveštaju o radu koji je impozantan, a mi se žalimo na nekoliko slaninara koji sve vreme pokušavaju da ono što uradi ova Vlada i ova država da devalviraju.
Ja vas molim da sprovodite zakon. Da li se mi bojimo izveštaja Evropske komisije pa ne smemo tu barabu da uhapsimo ili ne možemo da je nađemo tri dana, koja je napala ženu sa bebom, a žena nije javna ličnost niti je njen suprug javna ličnost?
Da li ne možemo slaninare i barabe da uhapsimo koji prete deci predsednika Republike Srbije? Kakva smo mi to vlast? Ministre unutrašnjih poslova, vas će da napadaju uvek kada god budete uhapsili neku kriminalnu grupu i to vešto rade i ne treba da nasedate na to.
Danas građani Srbije čekaju da čuju šta će raditi ova Vlada u narednom vremenskom periodu, da se živi bolje, da očekuju neko povećanje itd, vi svi kukate, bre. Sprovodite zakon. Ova Vlada ima rezultat. Kakva Evropska komisija? Kako se to zove u Francuskoj da neko napada decu predsednika Srbije i da neko napada brata, rođenog brata i njegovu ženu i bebu u tunelu itd? Zakon mora da se primenjuje i to nije isto, nasilje između dve odrasle osobe, nego je to nasilje koje mora da ima tretman u krivičnom delu nasilje nad bebom i majkom.
Znate li šta kažu obični ljudi? Hej, pa mi nemojmo da izlazimo, bre, iz kuće, vidite šta se dešava, pa nije ovo Bliski istok. Svako da radi svoj posao. Pustili ste onog što je sa testerom ušao u RTS. Pa čekajte, naravno da će da se ponašaju tako. Da li bi ga pustili iz Velike Britanije, iz zatvora? Ne bi. Da li bi ga pustila Angela Merkel? Ne bi. Da li bi ga Makron pustio? Ne bi. Da li bi ga pustili iz Amerike? Kome se mi to šlihtamo, više?


42/3 DJ/IĆ

Da znate, globalna politika tih zemalja je ista, nevezano za personalnu promenu pojedinca prema Srbiji. Ova država ima rezultat, nikada više kriminalaca nije uhapšeno i narko-dilera nego poslednjih godina i time se bavite. Svakog trećeg dana oni će nešto da izmišljaju. Ima da izmisle za deset dana da ste jahali kozu i time da se pravdate. Sprovodite zakon ove države.
Jedan MUP nudi 500 hiljada dinara ko poznaje ovu osobu da javi MUP. Pored tolike tehnike i kamera, sad treba neko da mi javlja. Ako nemate ko da nađe, angažujte neku međunarodnu instituciju da tu bitangu pronađe i da se kazni.
PREDSEDNIK: Hvala.
Ministar Stefanović, izvolite.

43/1 BD/CG 18.05-18.15

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Pre svega, kao što sve našli, i ovaj Milićev kada je pobegao u Kinu, posle onoga na Brankovom mostu, mislio je da ga nećemo naći, pa smo ga našli. Dovešćemo svakoga, svakoga ko se ogrešio o zakon, biće pod oštrim udarom države i država nema milosti za one koji prete ženama i deci na bilo koji način. Ni protiv narko dilera, ni protiv ovih nećemo pokazati nikada milost, pokazaćemo odlučnost, pokazaćemo poštovanje zakona.
Ovo se dogodilo danas i mi smo odmah reagovali. Mislim da su kolege već identifikovale o kome se radi. Videćemo odakle ti ljudi šalju.
Da bih građanima objasnio, nekada pretnje koje se upućuju internetom mogu da se pošalju van naše zemlje. Nekada se ta lica ne nalaze u našoj zemlji. Mi se nekada obraćamo, to sam razgovarao sa ljudima koji su me pitali kako to funkcioniše i zašto nekada to nije brže. Vi se obratite, recimo, kompanijama „Fejsbuku“ ili „Tviteru“, zavisi koja je platforma iskorišćena, i oni kažu – po našim pravilima ovo nije dovoljno za hitan odgovor o identifikaciji lica koje je uputilo tu pretnju. I tu ne možete ništa protiv kompanije. Mi onda putem našeg tužilaštva upućujemo zahtev za međunarodnu pravnu pomoć zemlji domaćinu gde se kompanija nalazi i ona pravnim putem, putem suda traži identifikaciju lica koje je uputilo pretnju. To nekada traje. Nažalost, kada se nešto nalazi mimo naše zemlje, nemamo mnogo mehanizama da mi utičemo na brzinu. Kada se nalazi u našoj zemlji, naravno da je neuporedivo brže. Naravno, identifikujemo sve.
Ne interesuje nas kome se preti, pošto sam to slušao od nekih u našoj javnosti – e, za ove reagujete, a za ove ne reagujete. Ne. Reagujemo za sve, apsolutno za sve. Kada je pretnja, kada ugrožava nečiju bezbednost, reagujemo, policija hapsi. Predajemo tužilaštvu, sudovi procesuiraju.
Ono što jeste tačno je da smo nekada imali situaciju da sudovi puštaju. Lično sam govorio o tome, ne mogu da se mešam u rad suda, to je nezavisna grana vlasti. Oni rade onako kako misle da treba i to potpuno poštujem. Ja sam ih samo molio da uvek uzmu u obzir društvenu opasnost kada uhvatimo nekoga sa oružjem, kada ga uhvatimo sa drogom, kakvu poruku mi šaljemo našoj deci ako tom ne odredimo zadržavanje, ako ga pustimo da se brani sa slobode? Zašto? Nađeno mu brušeno oružje, pa šta je krenuo sa tim oružjem na pijacu? Krenuo je nekoga da ubije. Tog treba da zadržimo. Prvo, zakon je tu veoma oštar, od dve do 12 godina može da dobije taj za nelegalno nošenje oružja. Hajde da mu ne damo baš uslovnu kaznu i onu nanogicu i takve stvari. Hajde da mu odredimo nekada šest godina, sedam, deset, nek sudija odredi, ali nemojte da mu dajemo uvek minimum. Dajte mu ozbiljnu kaznu, onda kriminalci više neće nositi ilegalno oružje. Plašiće se ruke zakona.
Ja vas tu potpuno razumem i slažem se. Vi znate da je moj stav isti takav. Nekada policija uhapsi nekoga, sud ga pusti da se brani sa slobode. Ti procesi onda traju godinama i ljudi imaju osećaj, utisak da se tu u stvari ništa nije desilo. Nema veze, dođe presuda za pet godina, ljudi su već zaboravili. Njima je u onom momentu, rekli – vi ga uhapsili, on je pušten. Ljudi ne shvataju da pritvor nije krivična sankcija, samo mera obezbeđenja tog osumnjičenog u krivičnom postupku da sprečimo da utiče na svedoke, da ponovi izvršenje krivičnog dela ili da napusti zemlju.
Međutim, utisak javnosti je uvek loš kada nekome ne odredite pritvor. To je nešto na šta policija ne može da utiče. Mi se trudimo da obezbedimo najkvalitetnije dokaze i tako ćemo raditi.



43/2 BD/CG

Što se tiče ovog slučaja, potpuno se slažem, monstruozno je. Mi smo uspeli da u zonama škola, da radom sa decom, nastavom, preventivnim delovanjem, represivnim delovanjem, da štitimo više našu decu i u sajber prostoru i u realnom svetu i od droge i od svega i uvek smo posebno osetljivi kada se radi o napadima na decu.
Ovo je bio slučaj, i upravo zato smo se odlučili, iz dva razloga, reći ću vam koji su, za raspisivanje novčane nagrade. Pre svega, radi se o nečemu što je do sada relativno nezabeleženo u našoj zemlji, da se neko usudi da prati majku sa šestomesečnom bebom. Ne znam kako ne razmišlja da toj ženi može da napravi stres, može da joj učini zlo samim tim što će ona da vidi da je neko prati, neki nepoznati ljudi se vrzmaju, presreću je tamo, što je monstruozno.
Znate, postoji jedna fina razlika, ne možete vi pod plaštom istraživačkog novinarstva da uradite sve, ne može tako, to je prosto nemoguće. Zna se kako se to radi. Plasiralo se hiljade afera, svi oni koji su dolazili da proveravaju i u službama bezbednosti znaju, ne može bez sudskog naloga. A, istraživački novinar sebi daje za pravo da presreće majku sa bebom, istraživački novinar pod navodnicima, mi još uvek ne znamo koje je ovo lice. Mi još uvek ne znamo koje je ovo lice, jer očigledno svi prikrivaju identitet ovog lica.
Međutim, šta postoji mogućnost? Postoji mogućnost da ovo lice nije iz naše zemlje, da nije naš državljanin, da je državljanin jedne od susednih država. Zato smo se odlučili i raspisivanje nagrade, jer naprosto, on ako se prikrije u toj od tih zemalja, mi na osnovu naših baza, podataka i svega onog možda nećemo imati takvo lice u bazi podataka i možda nećemo znati ko je. Dođe vam neko npr. iz Bugarske, dođe vam neko iz Crne Gore ili BiH, vi nemate to lice u bazi podataka.
Znači, iz ta dva razloga smo se opredelili za novčanu nagradu, što ne znači da policija ne radi paralelno. Dakle, nismo se mi oslonili na to, dali smo poziv za nagradu, pa ako se neko javi. Ne, mi radimo, ali smo želeli da upravo tim signalom pojačamo šansu da brzo dođemo do identiteta tog lica i da pokažemo da pravda može da se primeni, da vidimo zašto je to radio i za čiji račun, zašto je pratio tu ženu sa bebom, ko mu je rekao da to radi i šta je bio cilj, šta je bila namera, pogotovo što se radi o osobi koja nije javna ličnost, koja isto ima i svoja prava, koja ima pravo na bezbednost, na privatnost i sve ostalo.
To je nešto što moramo da pokažemo našoj javnosti, da takve stvari nisu dozvoljene. I tu podržavam i Narodnu skupštinu i sve poslanike koji se za to bore, da pokažemo da Srbija jeste sigurno mesto za život, kao što i jeste, kada pogledate statistiku, kada pitate strance. Kažem – nemojte da pitate nas, pitajte strance koji žive u Beogradu kako se osećaju u svojim zemljama, što se tiče bezbednosti, kako se osećaju u Beogradu, da li neko može u dva ili tri noću da šeta Beogradom i da li strahuje od bilo čega. Ja vam sada kažem odgovorno – ne strahuju ljudi. Potpuno su opušteni, normalni, šetaju.
Imamo zaista mali broj krivičnih dela koji se izvrše, pogotovo mali broj protiv života i tela. Ozbiljno smo napredovali u tome i policija i tužilaštvo svakog dana rade na unapređenju i tehničkih i personalnih kapaciteta da budemo sposobniji da se sa tim borimo i imamo dobre rezultate, ali to, naravno, ne znači da smo u potpunosti zadovoljni. Ja ću biti zadovoljan kada ne budemo imali izvršeno ni jedno krivično delo. Naravno, da li je to realno moguće, ne znam, ali ćemo se truditi da taj broj bude što bolji.


43/3 BD/CG

Obećavam, ove pretnje predsedniku Republike, odnosno njegovoj deci, monstruozne pretnje, ovo što je izrečeno i protiv njegovog sina i ćerke, apsolutno ćemo dovesti do kraja. Ja mislim da već imamo identitet lica koje je to učinilo, ali sačekaćemo kraj istrage, da kažem, da tužilaštvo završi taj posao. Videćemo da li ćemo dobiti brz odgovor od „Tvitera“ i da na osnovu toga nedvosmisleno imamo formalno-pravni osnov za ulazak u prostorije, obezbeđivanje dokaza i privođenje. Vrlo brzo očekujemo da ćemo takvu stvar moći da realizujemo. Naprosto, hoću da pozovem ljude.
Zašto se to dešavalo? Dešavalo zbog ovog govora mržnje. Dešavalo se zbog toga što i Đilas i Jeremić i Obradović svakog dana ne propuštaju da satanizuju i Aleksandra Vučića i svakog ko im se suprotstavi. I satanizacijom tih ljudi, u ovom slučaju predsednika Republike i njegove porodice, vi faktički dajete ljudima jednu vrstu podstreka da mogu da urade neko zlo.
Naravno, onda odmah ide kontra spin. Kada to kažete, oni odmah kažu kontra spin – e, mi smo ugroženi, i onda konferencije za štampu, dešavaju nam se užasi. Nikome dlaka s glave nije falila, ni u jednom trenutku. Tamo gde su se dešavala krivična dela, hapsili smo odmah, završavali posao. Nedozvoljeno je napasti bilo koga u ovoj zemlji, nedozvoljeno je pretiti. I odmah smo hapsili, pokazali da država stoji iza toga, apsolutno, da stoji iza vladavine prava.
Ono što jeste važno, važno je da uputimo građanima Srbije - vi imate pravo na različito mišljenje, ovo je demokratsko društvo, demokratska zemlja. Imate pravo da razmišljate o čemu god hoćete i kako god hoćete. Ali, molim vas, zaboravite nasilje. Nasilje u ovoj zemlji nikome nije dozvoljeno. Zaboravite nasilje, zaboravite pretnje. Probajte idejama da se izborite za glasove.
To što nekima ne ide, prosto, neće ih narod. Pa, šta treba, da uzmu na ulici da nas sve pobiju da bi došli na vlast? To ne može.
Izađite, ljudi, na izbore. Kao što je rekao gospodin Dačić, neki neće na izbore ni po koju cenu, jer će na izborima da dobiju kao u Lučanima, ispod 10%, ispod dvocifrenog broja. Onda ne mogu da objasne, znate, to je problem. Ako Đilas i ovi izađu na izbore i dobiju 9%, 8%, tu cela priča o tome kako iza njih stoji ceo narod i kako su oni većina pada u vodu. I za njih je politički oportuno samo da ne izađu na izbore. Oni zato guraju u bojkot, jer kada ne izađu na izbore, onda ostavljaju iluziju – e, da smo mi izašli.

44/1 TĐ/MT 18.15- 18.25

Znate i sami, na izbore u Srbiji izađe između 53%, 54% i 56%, 57% građana, uvek, unazad 100 godina. Nikad nije izašlo 90% na izbore. Nikada. Vi onda imate, naravno, iluziju i kažete – jeste, ali, evo, 30, ne znam, 40 i par posto ljudi, 43%, 44% ljudi nije izašlo na izbore, a to su sve naši, naravno, što je besmislica. Mi svi znamo da je besmislica, ali to onda stvara iluziju kako tu ima neke političke snage. Kako da ima političke snage kad je jedina ideja mržnja i, druga, povratak na kasu, a nijedna nije baš inspirativna za građana da glasa vas. Nijedna.
Pošto je to tako, onda jedina priča koju oni mogu da sprovedu je da ih nema, jer ovde u Skupštini bi morali da razgovaraju o temama u kojima su sami učestvovali, morali bi da odgovaraju na pitanja: zašto je bilo korupcije i zašto nas je EU označavala u vreme njihove vlasti kao jednu od najkorumpiranijih zemalja, zašto su one 24, od 224, privatizacije označene kao užas Evrope, kako su sprovede u njihovo vreme, zašto ništa nisu radili po tom pitanju, zašto su fizički likvidirali pripadnika opozicije Ranka Panića na protestu opozicije, jel to bila vladavina prava i poštovanje demokratije, zašto su išli na to da kontrolišu sve medije?
Zašto da odgovaraju na ta pitanja? Mnogo je lakše da ne dođu. Nema dolaska, nema na izbore, dođu ovde, jedna konferencija za štampu, onda odu na neku od ovih ekskluzivnih destinacija, sad je leto, oni moraju ljudi na brodove, na jahte, na ostrva, po raznim gradovima da obiđu sve svoje nekretnine koje imaju, da provetre, da se tu prašina ne skuplja i, naravno, onda se vrate posle pet dana, preplanuli, opet jedna konferencija za štampu. To je taj naporni rad za građane.
Neko mora za to vreme da se suoči sa svim problemima koje su nam oni ostavili. Bogu hvala, zemlja je uradila mnogo. Ova Vlada i predsednik uradili su mnogo za ovu zemlju. Prethodna Vlada, koju je vodio Aleksandar Vučić, i ova Vlada radili su na tome da smanjimo, prvo da se izvučemo iz ponora u koji su nas gurnuli da smo došli do toga da možda ne možemo da isplatimo plate i penzije, do toga da danas imamo, ne neuporedivo više, nego zaista najveći rast od svih zemalja koje su u našem regionu, ubedljivo najveći, imamo najviše smanjenje stope nezaposlenosti, da smo uspeli da povećamo uposlenost, što je mnogo značajnije, i da i dalje budemo atraktivni za investitore, da se ovde takmičimo ko će da dovede više fabrika, ko će da otvori više radnih mesta. To i jeste naš posao.
Hoću da se zahvalim poslanicima Narodne skupštine, jer bez vaše podrške, ne samo formalne, nego i suštinske, bez donošenja dobrih i kvalitetnih zakona, bez ozbiljnog rada na tome da stvaramo ugled zemlje, zajedno sa predsednikom i sa Vladom, mi u ovome ne bi mogli da uspemo. Hvala vam još jednom.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Vi imate još jedno pitanje?
Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Pitanje za Ivicu Dačića – kakav je stav Srbije kad je u pitanju ponašanje Ramuša Haradinaja u Haškom tribunalu? Građani samo da znaju da to nije onaj Haški sud koji je bio za Srbe. Ovo je sud koji je napravljen za ratne zločine počinjene na KiM od strane UČK.
Šta možemo da očekujemo od afričko – arapskih država u narednom vremenskom periodu, imajući u vidu da je počelo prijateljstvo da se vraća kao nekada, pre 40, 50 godina?




44/2 TĐ/MT

Pitanje za gospodina Lončara. Želim prvo da vam zahvalim na kvalitetu i kvantitetu u zdravstvu, ali ima jedan mali problem u bolnici u Kragujevcu, pošto ceo Šumadijski okrug, kada je hitan slučaj, odlazi tamo. Kada se desi pacijentu u subotu ujutru da ima infarkt, onda kažu iz bolnice – ne možemo da vas primimo u subotu i
nedelju, zato što je tada predviđeno samo za građane iz Kragujevca. Imali smo i nekoliko slučajeva, ne samo u Jagodini, i u nekim drugim gradovima gde ljudi ne mogu da čekaju ponedeljak, nego smo zvali Beograd, Bojića, itd, pa vas molim da mi odgovorite na to pitanje.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Ivica Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Pošto je Dragan postavio pitanje vezano za Haradinaja i sud za zločine OVK, kao što se sećate, taj sud je formiran na osnovu velikog pritiska dela međunarodne zajednice posle izveštaja Dika Martija u Savetu Evrope o zločinima OVK, trgovini organima, itd. On je na neki način iniciran zvanično od strane Saveta bezbednosti UN i prihvaćen, uz veliki pritisak, od kosovskih predstavnika koji su delegirali ta ovlašćenja Holandiji, odnosno međunarodnim tužiocima i sudijama koji će tamo zasedati.
Da li se nešto može očekivati od toga? Vi ste videli da se odlazak Haradinaja pretvorio u političku farsu. Pretvorio se u još jedan vetar u leđa i on želi sutra već, za sutra, mislim, da je već zakazao, pokušao da zakaže sednicu Vlade, ali su drugi sada proglasili da je on već sada podneo ostavku i da on ne može da zakazuje više sednicu Vlade. Znači, više niko i ne razmatra to pitanje zbog čega je on pozvan da da izjavu u Hagu.
Mi se nadamo, da ne govorimo ništa u napred, ali ovaj ad hok sud, tzv. Haški tribunal, koga smo mi tako zvali, koji je sudio za zločine u bivšoj Jugoslaviji, nije osudio ni jednog Albanca, odnosno nikoga nije osudio za zločine protiv Srba na teritoriji KiM.
Haradinaj je pobio sve svedoke, i to u zemljama zapadne Evrope. Kakva je to zaštita svedoka u zemljama zapadne Evrope? Jedan od njih, koliko se sećam, je ubijen u Nemačkoj. Pitanje je koliko i dalje ima živih svedoka, ali svi to znaju. Deo međunarodne zajednice je prikrivao dokaze i za to imamo dokaze, prikrivao je izjave koje su UN imale još na početku događa u toj tzv. žutoj kući.
Znači, nemamo neka prevelika očekivanja da će pravda biti zadovoljena, ali da ne govorimo i da ne prejudiciramo stvari unapred.
Ono što je sigurno, srpski narod i srpska država ne smeju nikada to da zaborave, ne smeju nikada da prestanu da nekoga za to optužuju. Lično mislim da je naša država napravila grešku posle 5. oktobra 2000. godine kada je povukla neke presude prema nekim međunarodnim činiocima koji su bombardovali Jugoslaviju, a povukli smo da bi mogli da posete, povukli smo protiv Solane da bi mogao da dođe u posetu. Ne znači da su svi trebali da budu tako kažnjeni, ali neki kojima je tako presuđeno su zaista počinili ratni zločin prema Jugoslaviji, prema Srbiji, prema srpskom narodu, prema svim građanima naše zemlje.
Kada je reč o ovom drugom pitanju, već sam rekao da mi moramo da posvetimo pažnju celokupnoj strukturi onih organizacija koje čine najvažnije svetske organizacije, kao što su UN. Ima 193 članice UN. Od toga u Africi 54. Znate, mi imamo mnoge od tih zemalja koje su na našoj strani, a gde niko nije išao po 10, 20, pa i 30 godina.


44/3 TĐ/MT

Sa druge strane, imamo mnoge zemlje sa kojima tek sada radim na uspostavljanju diplomatskih odnosa. Daću vam jedan primer. Samoa, zemlja sa istim pravom glasa kao i Kina, Indija, znači, ostrva u Pacifiku, ima diplomatske odnose sa Kosovom, a nema sa Srbijom. Zašto? Zato što nas, mislim nas, one koji su vodili ovo ministarstvo u prethodnom periodu, u vreme Vuka Jeremića i Tadića, nije to jednostavno zanimalo.
Kao što sam rekao, od proglašenja nezavisnosti do 2012. godine, mi smo imali situaciju da su 84 zemlje priznale Kosovo.

45/1 AL/LŽ 18.25 – 18.35

Za vreme naše vlasti, odnosno, hajde da sad kažem naše vlasti, ja nisam bio u te dve godine, ali pošto taj broj računam od kad sam postao ministar spoljnih poslova, znači od 2014. godine, 13 zemalja je povuklo priznanje, a sedam zemalja je priznalo Kosovo.
Za dan, dva se nadam da ću moći da saopštim i četrnaestu.
Znate, mi smo bili korektni, ali oni se mnogo čačkaju, ovi sa Kosova, mnogo se hvale. Oni misle da se mi plašimo toga da oni nama prete, mi sada ne smemo dalje da nastavimo da radimo na tome. I sve nam se tresu noge od toga kako sada Pacoli, Haradinaj, Tači i ostali, oni imaju veliki dan za Kosovo itd.
Oni su se kandidovali u Interpolu. Oni ne mogu da uđu u Čile, jer Čile njih ne priznaje kao državu. Mogu da uđu sa našim pasošima, naravno. Mogu da uđu ako im Nebojša da pasoše. Mislim da bi mogli na takav način da dođu u Čile, a kamoli da postanu članovi Interpola. Mada, u suštini, oni veoma dobro sarađuju sa Interpolom, jer se nalazi većina njih na poternicama Interpola.
U svakom slučaju, nama je prioritet, osim EU, ja sada to zaista potpuno iskreno i otvoreno kažem, ja jesam za EU, ali sam istovremeno najviše za Srbiju, jer mi moramo da vodimo računa o našim nacionalnim i državnim interesima i da popravljamo odnose.
Izvanredna je bila poseta Makrona, ako mogu to da kažem, ja se izvinjavam predsednici Vlade, da ne uzimam previše vremena. Ali, predsednik Vučić i predsednik Makron su napravili jednu izuzetnu posetu. To je istorijski važna poseta. Osamnaest godina je prošlo od poslednje posete Francuskog predsednika. Poslednja engleska premijerka koja je došla u Srbiju bila je Margaret Tačer kad je Tito umro 1980. godine. Boris Džonson je bio ovde. Nadam se da će uskoro doći. Poslednji američki predsednik koji je bio u Jugoslaviji je bio Džimi Karter. Isto tako mislim da većina vas nije ni bila rođena kad se to desilo.
Kako mi možemo sa njima da imamo strateške i partnerske odnose? Zato je potrebno i mislim da je velika stvar, mogu to sa zadovoljstvom da kažem, velika je promena… Ovde je Slavica Đukić Dejanović, ona je bila pre predsednica Skupštine Srbije, i pre nekoliko godina je bila, kada je bila predsednica parlamenta, u poseti SAD, razgovarala je sa Nensi Pelosi, koja je tada isto bila šef Predstavničkog doma, tada je bila demokratska administracija, odnosno administracija Obame, odnosno Klintonovih, i Slavica je pitala – šta je oko Kosova. Slavica mi je to ispričala pre nekoliko godina. Njihov odgovor je bio sledeći, njen odgovor – Kosovo, pa kakvo Kosovo, to je za nas završeno pitanje. Time se sada niko ne bavi ozbiljno više ovde. Time se sada bave staferi trećeg i četvrtog reda u Stejt departmentu.
Danas Bolton, Trampova administracija smatra da je to pitanje veoma važno za nacionalni i državni interes SAD i podržavaju kompromis i smatraju da Kosovo nije rešeno. To je rezultat ove politike koju smo zajedno vodili u poslednjih sedam godina. Za to je potrebno da zadržimo i da stvaramo nove prijatelje, da zadržimo stare prijatelje, da nijednog ne izgubimo.
Ono što je Dragan Marković pitao, u svakom slučaju sigurno ćemo voditi računa o tome da širimo broj zemalja koje će dolaziti ovde, a on je izašao i na grčko more i na egipatsko more. Očekujem sada da proširi aktivnosti Jagodine još dalje – na Pacifik.
PREDSEDNIK: Ministar Lončar.



45/2 AL/LŽ

ZLATIBOR LONČAR: Gospodine Markoviću, upravo sam proverio sa direktorom Sazdanovićem u Kragujevcu. Nije po njihovoj evidenciji niko vraćen, ali da ne ulazimo u priču. Apsolutno i od ovog vikenda to se sigurno neće dešavati. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala.
Imate komentar, poslaniče Markoviću, dva minuta.
DRAGAN MARKOVIĆ: Zahvaljujem ministre Lončar i ministre Dačiću.
Želim samo da kažem još nekoliko rečenica vezano za odnos međunarodne zajednice prema ratnim zločinima, kako oni to zovu, kada su u pitanju Srbi i kosovski Albanci jer ono što se desilo juče u tom novoformiranom sudu u Hagu, oni su ga namerno formirali u Hagu da bi taj sud bio za respekt, da građani misle da je to onaj sud koji je sudio do pre par godina samo Srbima, i samo da konstatujemo da Ramuš Haradinaj je ćutao sve vreme dok su ga u smislu osumnjičenog saslušavale sudije.
On nije ukrao traktor iz srpskog dvorišta, pa je ćutao. U knjizi Dika Martija sve tačno stoji šta je radio i Haradinaj i Hašim Tači i mi koji se bavimo politikom i ne samo mi koji se bavimo politikom, i sve ostale javne ličnosti, moramo oko nacionalnog pitanja da budemo jedinstveni.
Kako to kosovski Albanci, koji se ubijaju međustranački, kada je u pitanju nacionalno pitanje svi su zajedno, a naša opozicija jedva čeka da neko nešto kaže protiv Srbije i da kažu – kriv je Vučić, kriv je Dačić, kriv je ministar policije, Mali, ministar zdravlja itd.
Jel možemo mi da naučimo nešto od drugih država koje su imale sličnu istoriju kao što je imala Srbija?
Albanci su krvni neprijatelji Srbiji. Ono dete kada se rodi oni ga vaspitavaju da je Srbin njegov neprijatelj i da sa Srbima nikada nema nikakve odnose itd.
Svake nedelje na Kosovu se dešava da se napadne neka porodica srpska ili neki incident u srpskom kafiću…
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Sve je to predočio…
Kako brzo prođe ovo vreme, ljudi.
PREDSEDNIK: Brzo prolaze godine.
Hvala.
Reč ima poslanica Olena Papuga.
OLENA PAPUGA: Hvala predsednice.
Sva svoja pitanja sam htela da postavim ministrima resornim, ali pošto nema nijednog koga sam htela da pitam, sva pitanja postavljam premijerki Ani Brnabić.
Prvo pitanje koje sam htela da postavim ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću – koliko je za 2018. godinu isplaćeno podsticaja za traktore, a koliko za poljoprivrednu mehanizaciju? Koliko još nije isplaćeno, zašto i kada će biti isplaćeno? Država duguje poljoprivrednicima premije za mleko, za junad i po raznim drugim osnovama, novac koji kasni često i po godinu dana. Zašto?
Drugo pitanje takođe sam htela da postavim ministru Nedimoviću – da li je Kinološki savez Srbije obavestio Ministarstvo poljoprivrede da je oduzeo prava izrade i izdavanja rodovnika u poslovnom sedištu Kinološkog saveza Vojvodine i zašto je to urađeno?



45/3 AL/LŽ

Šta ćete uraditi povodom toga što opština Vrbas uporno izbegava zakonsku i ustavnu obavezu uvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu, imajući u vidu da su za to ispunjeni svi zakonom propisani uslovi? Zakon je veoma decidan i jasan. On ne predviđa bilo kakvu anketu o tome da li neko govori određeni jezik ili mu se sviđa taj jezik ili ne. Zakonski uslov je jedino taj – to je broj nacionalno izjašnjenih građana na popisu.
Pitam takođe – da li će stvarno početi izgradnja fruškogorskog koridora na jesen? Ovo sam htela da pitam ministra Đorđevića. Više od 13 hiljada mama u Srbiji je oštećeno primenom Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

46/1 MG/VZ 18.35 – 18.45

Ministar je govorio da će biti izmenjen taj zakon, kada će biti izmenjen taj zakon? Da li će on biti izmenjen do septembra, da li će se prema mamama drugačije odnositi novi zakon?
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče podsticaja za poljoprivredu, moram da kažem da sam juče gledala tabelu, pošto sam išla u posetu Lučanima i Požegi, i da je za 2018. godinu 98,2% ukupnih podsticaja isplaćeno.
Bilo je nekog kašnjenja, zbog čega mi uvodimo e-agrarnu upravu, dakle potpuno elektronski sistem, da možemo lakše da pratimo, da možemo lakše da primamo prijave, da zahtevamo ljudima ako treba dodatna dokumentacija i brže da isplaćujemo. Ali, u ovom trenutku, za 2018. godinu, ako se ne varam, mislim da je 98,2% podsticaja isplaćeno. Zamolila sam sada moj tim da mi pošalje tu informaciju, da imam tačnu cifru koliko je isplaćeno.
Za ovo drugo pitanje moram da se konsultujem sa ministrom poljoprivrede.
Što se Vrbasa tiče i crnogorskog jezika u službenoj upotrebi, evo ako se sa ovim Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine nije obraćao, ja molim da se obrate. Ja sam i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, tako da je to direktno moj posao, da obezbedim da ukoliko je Crnogorski nacionalni savet to tražio, da ukoliko postoje svi uslovi, da oni to i dobiju.
Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mi smo nakon najave da ćemo ići na izmene i dopune Zakona, imali još jedan sastanak u Vladi Republike Srbije, sa čini mi se svim relevantnim udruženjima roditelja i udruženjima koji se bave pitanjem porodice. Imali smo jednu, čini mi se otvorenu i konstruktivnu raspravu oko toga šta je bila intencija, šta su mane šta možemo da popravimo. Imali smo i dobrih predloga.
Ja sam u ponedeljak imala sa ministrima Đorđevićem i Đukić Dejanović sastanak i Ministarstvom finansija, da prođemo kroz različite modele, kako možemo da unapredimo dodatno ovaj zakon i koliki će biti fiskalni efekti. Očekujem da ćemo ta udruženja pozvati na sastanak već sledeće nedelje, da predstavimo. Ako vi želite, možemo da pozovemo i vas da čujete dokle smo došli, na čemu radimo, koje su ideje, pa mislim da ćemo odmah nakon ove letnje pauze ići na izmene i dopune zakona.
Ne bih se složila sa tim da je 13 hiljada žena oštećeno. Mislim da se ne govori o tome koliki je broj žena koji je uključen u sistem podsticaja, koje nikada pre nisu bile u sistemu podsticaja. Možda ministarka može nešto o tome da kaže. Svakako ćemo ono što mogu da garantujem, da ćemo onu grešku za koju mislim da je došlo do greške, da nismo trebali to tako da uradimo, gde je za one žene koje imaju nadprosečna primanja, gde je prosek zarada tri umesto pet, da ćemo to ispraviti.
Gledamo, takođe finansijske efekte da ako se smanji prosek plata sa 18 na 12, da vidimo kako možemo da obezbedimo da i one žene koje sa tim prosekom primaju 800, 1.000 ili 2.000 dinara, da li da idemo na minimalnu platu, prvih tri meseca ili godinu dana, ali sve je to ono što ćemo predstaviti na tom sastanku sledeće nedelje. Tako da vas pozivam, svakako ću upisati sebi da dođete.
Što se tiče traktora, samo da vam kažem, za traktore za 2018. godinu, ispraćeno 2,3 milijarde dinara. Kupljeno je preko 1.600 traktora. U stvari, 1682 traktora tačno, od čega je 150 iz IPARD i sada je sve isplaćeno što je bilo budžetirano za 2018. godinu. Hvala.
46/2 MG/VZ

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Zahvaljujem na interesovanju vezanom za ovo pitanje. Premijerka je zapravo iznela suštinu svega što Vlada radi. Naravno da je pitanje interdisciplinarno, ali moram reći da smo zakonom koji je izazvao mnogo polemika po prvi put toliko povećali obim prava da po prvi put ona deca koju su rodile mame koje rade ugovorom u delu, koje rade privremene i povremene poslove, poljoprivrednice, po prvi put izjednačene sa ženama koje su u stalnom radnom odnosu. Dakle, obim prava je apsolutno povećan, količina novca apsolutno u ogromnom povećanju.
Ono na čemu sada radimo, svesni da koliko god povećavali prava za ovaj osetljiv segment, to nikada nije dovoljno i uvek može više i na tome ćemo raditi. Usklađuje se finansijski potencijal sa procenama šta zapravo moramo učiniti.
Nije istina da je 13.000 mama oštećeno. Postoje različiti osnovi po kojima porodica mame, odnosno standard dece obezbeđujemo i taj procenat i broj je nešto manji.
Krivo je interpretirana jedna informacija koja je iz Vlade izašla i to ne odgovara istini, ali ćemo u svakom slučaju u jesenjem zasedanju imati prilike da ispravimo sve što je moguće, a izvesne greške jesmo uočili. Hvala na pitanju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.
OLENA PAPUGA: Hvala.
Niste mi odgovorili za Fruškogorski koridor i Kinološki savez Vojvodine.
Hoću da vam kažem da to što se tiče službene upotrebe jezika i pisma, o tome nacionalni saveti ne treba da se izjašnjavaju. To uopšte nije posao nacionalnih saveta. To je posao opštine na čijoj teritoriji treba da se uvede jezik koji treba da bude u službenoj upotrebi. Znači, u opštini Vrbas se po popisu izjasnilo preko 7.353 stanovnika koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, i to je 17,5%. Znači, opština Vrbas je u svakoj obavezi po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma u obavezi da uvede taj jezik.
Pre devet godina, opština Mali Iđoš, gde su Lovćenac i druga sela koja su pretežno naseljena Crnogorcima, su bez problema uveli crnogorski jezik u službenu upotrebu, a Vrbas to devet godina ne uvodi. Znači, nije uopšte na nacionalnom savetu da o tome odlučuje. To određuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma i opština to treba da uradi.
Za Kinološki savez molim vas da mi odgovorite – zašto se na neki način ukida Kinološki savez Vojvodine koji ima tradiciju od 70 godina? Jednostavno je predsednik Kinološkog saveza iz Beograda došao, uzeo pečat itd. Najverovatnije da se radi o dobrim novcima koji jednostavno neće da se daju Kinološkom savezu Vojvodine.
Takođe niste odgovorili – da li će se Fruškogorski koridor početi graditi od jeseni, jer je Vojvodina, Novi Sad. Odsečeni na neki način od Beograda i od drugih delova Srbije, jer znamo da je u izgradnji brza pruga Beograd-Budimpešta. Stanovnici su oštećeni time što jednostavno nemaju kako da doputuju do 2022. godine. Znači, još tri godine će se graditi pruga. Autobusi nisu uvedeni, znači više autobusa nije uvedeno. Putnici moraju da putuju autobusima po nekim višim cenama, jer železnica ne radi, a sav transport taj, koji je nekada išao železnicom i taj teretni transport je usmeren na drumski saobraćaj, tako da kroz Frušku goru i ima dokaza da je bio preopterećen, da je do 12.000 vozila dnevno prolazilo kroz Iriški venac i kroz Irig. Sada je to svakako više, tako da vas pitam da li će stvarno po najavama ministarke Mihajlović početi izgradnja Fruškogorskog koridora od jeseni?
46/3 MG/VZ

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Izvinite, istina je, preskočila sam pitanje o Fruškogorskom koridoru. Nadam se da će početi u poslednjem kvartalu ove godine. radimo sve što možemo, što se tiče uzimanja kredita, zajmova, projektovanja, svakako je to sada samo pitanje meseci kada će početi da se gradi Fruškogorski koridor.
Što se tiče rešavanja tog problema, moram da vam kažem dva odgovora. Prvo, to morate da uradite ako hoćete da modernizujete železnice. Ne znam kako hoćete da ih modernizujete bez toga da ih zatvorite. Stvarno ne znam kako je to uradila bilo koja druga zemlja.

47/1 BM/MP 18.45- 18.55

Dakle, to je nešto što svi zajedno, na žalost, moramo da istrpimo. Ja bih takođe mnogo više volela da nismo morali to da radimo i da smo već imali tu modernu železnicu, zato što bi to značilo da u ovom trenutku mi ne moramo da se dovijamo sa dizel lokomotivama kojih nemamo dovoljno, da otvaramo druge pružne prelaze, alternativne, da zbog toga trpi naša ekonomija, i lakše bi i politički bilo da smo rekli - dobro, dajte da odložimo to, neka radi neka druga Vlada. Zato što u ovom trenutku, onako - drži bure vodu, dok majstori ne odu. To je neodgovorno i ja se nadam da ćete se složiti da je u redu što smo krenuli u tu stvarnu kapitalnu investiciju da napravimo potpuno modernu rekonstruisanu prugu, između Beograda i Kelebije, odnosno Beograda i Budimpešte. Ali, za to smo morali da zatvorimo tu prugu i to je tako.
Što se tiče, opet Fruškogorskog koridora. Dakle, pitanje je meseca kada ćemo mi da gradimo Fruškogorski koridor, ali Fruškogorski koridor neće da se završi za šest meseci, pa će to biti alternativa. To će biti neki radovi, to je ozbiljan projekat koji će takođe trajati godinama. Ja sam, što se tiče drumskog saobraćaja, trudimo se da to olakšamo koliko možemo, ja sam skoro prolazila tamo, nisam osetila da je toliko opterećenje, ali ponovo, nisam ja relevantna, ja tamo ne živim.
Dakle, ako imate ideju šta dodatno možemo da uradimo, ali Fruškogorski koridor ćemo mi početi da radimo u narednih nekoliko meseci, ali on neće biti odgovor na pitanje kako će ljudi lakše da se kreću Vojvodinom. Verujte, ja sam juče, nema veze sa tim, znate li vi koliko će biti ljudi, ja sam juče čitala intervju sa Draganom Đilasom u nedeljniku „NIN“, koji čovek kaže, nisam mogla da verujem, mislim da je to, četvrtak je danas, danas je izašao, gde čoveka kaže, kada pričam o Fruškogorskom koridoru i pričamo o tome koliko investicija, koliko ulažemo, kada će ići, kada će krenuti, čovek kaže, bez problema, kaže – ja ne znam uopšte zašto se gradi Moravski koridor? Moravski koridor je potpuno nepotreban za Srbiju. To je bacanje para.
Moravski koridor, nepotreban za Srbiju? Znate li vi koliko je, recimo, Moravski koridor je još potrebniji od Fruškogorskog koridora. Znači, ljudi koji žive u Kraljevu, u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Kruševcu, Ćićevcu njima autoput nije potreban. Vi ne znate danas kako da dođete, i to sam govorila sto puta, vi ne znate kada krenete od Niša do Užica, vi ne znate kojim putem da idete.
Vi imate lidera opozicije koji kaže - Moravski koridor nije potreban za Republiku Srbiju, a onda imamo ovde kada ćete krenuti sa Fruškogorskim koridorom. Dakle, samo malo, izvinite, stvarno samo malo strpljenja dok stignemo na sva mesta, jer na kraju krajeva imate ljude koji bi danas… bili su na vlasti deset godina, pa nisu ništa od tih puteva izgradili, nisu ih ni planirali, a sada znamo zašto. Evo, ja sam juče kada sam čitala taj intervju, prvi put u stvari shvatila da nije to ni do toga da nije bilo para, da su pare išle za nešto drugo, da nije bilo projekata ili su krenuli sa projektima pa nisu stigli da ih završe. Nego ljudi misle da je to sve nepotrebno za Srbiju, da to sve nije bitno za građane Srbije. Šta će građanima Srbije koridori? Šta će im autoputevi? Nisu oni zaslužili, ljudi u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, ma nisu oni zaslužili autoput. Šta će vam ljudi Moravski koridor? Tako da smo došli do toga da morate da završite i projektovanje i finansiranje i izbor izvođača i da vidite kako je to u najboljem interesu Republike Srbije, a i najveći problem je da imate novac za to. E, sada to sve imamo i biće u narednih nekoliko meseci.


47/2 BM/MP

Što se tiče ponovo Vrbasa, pomenula sam, nisam ni rekla da je to odluka Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine, to je svakako odluka lokalne samouprave. Ali, da se to podigne na republički nivo, kao što vi tražite od mene, kao narodna poslanica, zato služi Republički savet za nacionalne manjine i zato služi između ostalog i Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine. Zato što, ako ne mogu da se dogovore sa lokalnom samoupravom, onda taj nacionalni savet digne to na nivo Republičkog saveta za nacionalne manjine. Zato što, složićemo se, pa ne mogu ja kao predsednica Vlade da znam šta se dešava u svakoj lokalnoj samoupravi i sa svakim nacionalnim savetom za svaku nacionalnu manjinu. Zato služi ta institucija Republičkog saveta za nacionalne manjine, koji su svi, pa i evropske institucije, pre svega Savet Evrope, pohvalio. Zato što postoji institucionalni mehanizam da o tome mi pričamo.
U redu, sada ste mi vi skrenuli pažnju, ali kada kažem da je to nešto što jako lako može da se završi zato što imamo institucionalan mehanizam, koji se stalno sastaje. Ako mi verujete, ja mislim da 2009. do 2014. godine jednom se sastao, jednom. Mi imamo na četiri meseca sastanke. Dakle, lako se institucionalno to rešava u ovom trenutku.
Što se tiče ovog Kinološkog saveza Vojvodine. Jel Kinološki savez Vojvodine nevladina organizacija ili institucija? Dakle, u svakom slučaju ja ću proveriti sa ministrom Nedimovićem i videću da li se to ponovo tiče republičke vlasti ili pokrajinske vlasti, čija je to nadležnost. Hvala.
PREDSEDNIK: Komentar.
OLENA PAPUGA: Hvala.
Kinološki savez je pod, da kažem, upravom Ministarstva poljoprivrede, tako da je to to.
Niko ne osporava izgradnju svih puteva i svega onoga što se radi u Republici Srbiji, ne osporavam ni ja brzu prugu koja se radi, u punom jeku je Budimpešta. Znači, ja i Liga socijaldemokrata Vojvodine, uopšte nismo protiv toga šta se radi i koliko se radi, nego jednostavno mislim da se ne poštuju prioriteti, da jednostavno Fruškogorski koridor, o njemu se isto razgovara da će biti na jesen, na proleće, na ne znam kada, od 2016. godine. Vi ste sedam godina na vlast, tako da jednostavno mislim da su građani Vojvodine razmišljali o tome da Republici Srbiji, ministarstvu, Vladi nije prioritet Fruškogorski koridor zato što im se godinama, znači od 2016. godine obećava i jednostavno su možda skeptični prema tome.
Tako da, ne osporava se ništa što se radi, ali se osporava to što se obećava, a ne uradi se. Jednostavno, za sve ono što smo rekli da je Vojvodina odsečena, građani su osećali da će se napraviti neke alternative koje se, eto, možda nisu napravile, možda je trebalo da se uvede i više autobusa, možda su trebale da budu neke povlašćenije cene za ljude koji putuju iz Novog Sada na posao u Beograd, itd. Mislim da se moglo pomoći građanima, ako već tri, četiri godine neće imati mogućnost da putuju železnicom koja je jeftinija od autobusa. Eto, toliko.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Imamo prostora još za pitanje Grozdane Banac. Izvolite.
GROZDANA BANAC: Hvala, gospođo predsednice.
Ja sam htela da zamolim, pre svega predsednicu Vlade da resorna ministarstva, ne sva, ali uglavnom sve odgovore za poslanike, daju svojim saradnicima koji, koliko ja vidim, nisu baš mnogo stručni.



47/3 BM/MP

Onda, na ponovno insistiranje, malo se uozbilje, ja bih vas zamolila da kada imate sastanke u Vladi, da zamolite ministra da zaista obrate pažnju na svoje saradnike i zaista da ti odgovori ne budu - može da bidne, ali ne mora.
Htela sam da vas zamolim nešto. Molim vas, imam par odgovora ja lično, a imaju i moje koleginice, nije ni bitno sada. Htela sam da vas zamolim i da vas pitam, da li…
Svi imaju pitanja, ja se izvinjavam, ne možete mene da čujete ako razgovarate sa ministrima.
PREDSEDNIK: Ne, ne, sluša vas premijerka.

48/1 MZ/IR 18.55 – 19.05

GROZDANA BANAC: Nema problema, molim vas.
Što se tiče regionalnog razvoja uopšte, u celini, ako mi mislimo da nam ti mladi ostaju, znači, mi moramo da imamo neke uslove da im pružimo da bi ti ljudi ostajali na toj zemlji, da bi radili tu zemlju, da bi je obrađivali itd. Ja sam htela da vas zamolim, da vas pitam, da li vi razmišljate o infrastrukturi naše zemlje Srbije. Vrlo dobro znate kakvo je stanje na terenu, ne moram vam pričam, bili ste i sami, odlazite svakodnevno. Da li ste razmišljali uopšte o toj infrastrukturi sa gospođom Zoranom Mihajlović, čiji je resor? Mnoge stvari, ona se ograđuje da to nije njen resor, možemo da porazgovaramo, ja ću vam pokazati njene odgovore itd. To sam htela da vas zamolim.
Ujedno bih da zamolim i ministra gospodina Stefanovića. Vidim da Palma se… Nema problema. Jel mogu da pitam gospodina Stefanovića, da vas zamolim, pošto ima problem na Voždovcu, Policijska uprava Voždovac je dostavila tužilaštvu problem koji se odnosi pored samog auto-puta prvog reda. Ja ne znam da li su oni identifikovali to lice koje je napravilo ogromnu štetu i ljudima, to se nalazi u Ozrenskoj ulici, napravio je put na zelenoj površini, isekao je drveće, to se odnosi na gospodina Trivana. Znači, sva ministarstva praktično treba da budu umrežena. Ja vas samo najlepše molim ako možete da proverite.
PREDSEDNIK: Hvala. Dobićete odgovore.
Predsednice, izvolite.
ANA BRNABIĆ: Samo da se vratim kratko na ovo – sedam godina ste na vlasti, pa treba da se znaju neki prioriteti. Ja se slažem sa vama. Tako sam ja isto mislila dok nisam, pravo da vam kažem, na poziv Aleksandra Vučića ušla u Vladu i postala ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, onda i predsednik Vlade. I onda vi pogledate da ne da ne mogu da se znaju prioriteti, nego ne znate gde pušta, s obzirom na to koliko ništa nije bilo urađeno i koliko ničega nije bilo, pa kažete – prioritet mi je da gasim požar. Od tih sedam godina na vlasti, dve godine makar su bile mere teške fiskalne konsolidacije kojima je trebalo makar tri godine da daju rezultate. Samo da vam kažem, dakle, tri godine da daju rezultate.
Mi smo bili na tri meseca od bankrota, to je bio prioritet. Nije bilo – e, postao je Aleksandar Vučić predsednik Vlade 2014. godine, hajde da gradimo Fruškogorski koridor. Pa, odakle? Zemlja je pred bankrotom. Odakle? Nemate odakle penzije da isplaćujete. Odakle? Nemate plate za doktore, za vojsku, za policiju, policija pocepana, nema cipele. E, gde je sada Fruškogorski koridor, sedam godina ste na vlasti? Pa trebalo je prvo stabilizovati zemlju, uraditi makroekonomsku stabilnost, imati novac, pa onda završiti ono što se krenulo pre pet decenija, Koridor 10, Koridor 11 nastaviti, napraviti projekat za Fruškogorski koridor, popraviti regionalne puteve, početi da stavljate zdravstvo na noge, pa ljudi su radili u poljskim bolnicama. Pa pitajte samo u Vojvodini, pa vi znate koliko je bilo skenera u Vojvodini. Koliko je bilo skenera? Koliko je bilo magnetnih rezonanci samo? I tu sve koliko to sve košta. Pa, ne, naravno.
Sada je lako reći – sedam godina ste na vlasti, još niste počeli Fruškogorski koridor. Pa da, sedam godina smo, da kažemo, svi zajedno na vlasti, pa imamo danas i makroekonomsku stabilnost i suficit u budžetu od 21 milijardu dinara, umesto deficita, i smanjen javni dug na 51% BDP-a i, konačno, održiv rast BDP-a prošle godine 4,3%, ja se nadam ove godine 3,5% ili malo više, pa smo spustili nezaposlenost ispod 12%, a bila je preko 25%, pa samo završili južni krak Koridora 10, završavamo sada istočni krak. Jel završavamo sada 15. avgusta Koridor 11, otvaramo od Obrenovca do Čačka? Pa jel smo počeli u maju da radimo Preljina-Požega,
48/2 MZ/IR

od Čačka do Požege? Pa treba da krenemo u septembru Moravski koridor, za koji Dragan Đilas kaže da je apsolutno nepotreban, nepotreban. Šta će ljudima iz Kraljeva, molim vas, auto-put? Šta će ljudima iz Vrnjačke Banje auto-put? Koga briga za njihove turističke potencijale?
Pa smo krenuli modernizaciju Beograd-Budimpešta. Dakle, nemojte da mi kažete, molim vas, samo – deluje kao da Vojvodina nije prioritet. I vi znate isto tako da se danas u budžetu odvaja mnogo više nego 7% za Vojvodinu. Pa Naučno-tehnološki park Novi Sad se kompletno finansira iz republičkog budžeta, Klinički centar Srbije iz kredita koji je uzela Republika Srbija. Dakle, nemojte samo da kažete – da, ali koliko smo čekali. Pa naravno da smo čekali, čekali smo svi mi skupa, i Zrenjanin i Novi Sad i Niš, ali za to nismo mi krivi.
Što se tiče savetnika u ministarstvima, poštovana narodna poslanice, apsolutno ne pristajem na to i ne prihvatam da imamo nestručne ljude, apsolutno ne pristajem na to i apsolutno to ne prihvatam. Zato što sa nestručnim ljudima ne bi uradili ovoliko stvari, a svi građani Republike Srbije vide koliko smo uradili i koliko radimo i to bi bilo nemoguće sa nestručnim ljudima. Da li su svi najbolji na svetu i stručni? Ne. Na kraju krajeva, ja bih takođe volela da imamo i u budućnosti takav budžet, a ako nastavimo ovako imaćemo, da možemo i te stručnije ljude ili ljude koji ne rade u svim tim samo volonterski ili iz ljubavi prema zemlji, da ostaju u državnoj upravi i sa tim. Ali, mislim da ljudi daju sve od sebe, mislim da imamo, posebno po kabinetima ministara, jako dobre ljude, koji dobro rade, trude se, imamo dobre državne sekretare, dobre i iskusne pomoćnike ministara i mislim da nije u redu i nije fer da uopšte kažemo – molim vas da ministri imaju stručnije ljude. Ne, mislim da bez tih ljudi, bez nas kao tima, mi sve ovo što sam upravo sada rekla ne bi ni mogli da postignemo.
Što se tiče regionalnog razvoja i infrastrukture, opet ne mogu da verujem kako vi to mene možete da pitate. Pa ako se nešto vidi, onda se vide ti putevi. Ako se nešto vidi, onda se vide ti putevi. Pa za koga ih mislite gradimo? Za nas? Za Beograd? Za koga mislite da ih gradimo, ako sa tim putevima ne podstičemo regionalni razvoj, da je svako selo važno, da je svaka opština važna?
Pre deset dana bila sam u selu Tmava, u opštini Kuršumlija, zato što mi se jedna penzionerka obratila, zato što lokalno rukovodstvo nije bilo dovoljno brzo, za 150 metara puta. Zato što tim lokalnim rukovodiocima hoću da kažem da je svaki građanin važan, da je svaka opština važna, da je svako selo važno i za sve njih se borimo. Kada ste vi pre Aleksandra Vučića i naše Vlade imali Vladu koja se bavi svakim pojedinačno građaninom, koji odgovara penzionerima iz Kuršumlije na mejlove, na pozive, da se borimo svaki dan, a pitate me za puteve i regionalni razvoj? Pa gde je Koridor 10, pa gde je Koridor 11? Počinjemo Moravski koridor. Koliko je mreža lokalnih puteva? Pa ja sam lično bila da obiđem put između Rače i Lapova, da opštinu Rača vežemo direktno za Koridor 10. To je sve urađeno, to je sve završeno. Ne razumem kako me takve stvari pitate.
Za poslednje dve godine je izgrađeno više od 150 kilometara samo auto-puteva. Pa to je regionalni razvoj. Povezivanje svih osnovnih škola u Srbiji na internetu u okviru Akademske mreže Srbije, što je urađeno u prethodne dve godine, pa to je regionalni razvoj. Dakle, ne znam šta više da radimo da bi pokazali koliko nam je regionalni razvoj važan, a posebno u oblasti infrastrukture.
Molim vas još jednom, malo poštovanja prema tim ljudima koji rade stvarno izuzetno naporno i daju sve od sebe. Ja kažem, ako prvi mi uvek za sebe kažemo da možemo i bolje i moramo bolje i moramo brže, zato što građani Srbije ne mogu da
48/3 MZ/IR

čekaju, moramo brže, ali, ljudi, mi to kažemo za sebe, svi ti ljudi koji svaki dan rade sa nama rame uz rame da ova zemlja ide brže i da naši građani žive bolje i u skladu sa onim koliko oni imaju potencijala i koliko su zaslužili. Hvala.
PREDSEDNIK: Poslanica Grozdana Banac ima pravo na komentar.
Izvolite. Time ćemo završiti.
GROZDANA BANAC: Izvinjavam se, možda smo premoreni, možda se nismo razumeli. Molim vas, infrastruktura se ne odnosi samo na puteve, pa treba valjda i prodavnice, pa treba valjda i lekar, treba valjda i pošta, pa treba valjda i kafić, treba negde gde će ti mladi da provode vreme. Ne mislite valjda da će oni samo da sede na zemlji i da rade, da idu putem i da se vrate putem? I to nije bitno, hvala vam u svakom slučaju. Izvinjavam se.
PREDSEDNIK: Hvala vama, poslanice.
Hvala svim ministrima, predsednici Vlade Republike Srbije. Hvala svima koji su učestvovali u raspravi.
Pošto je sada prošlo 19.00 časova, završavamo današnju sednicu.
Nastavljamo sutra sednicu u 10.00 časova raspravom o amandmanima na zakon koji je na dnevnom redu.

(Sednica je prekinuta u 19.05 časova.)

Video (3)

Četvrtak, 25. jul 2019. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.07.2019. (I)

Četvrtak, 25. jul 2019. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.07.2019. (II)

Četvrtak, 25. jul 2019. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.07.2019. (III)



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
29 30 31 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 1
četvrtak, 22. avgust
  • Nema najava za izabrani datum

Ceo kalendar dogadjaja