Tom prilikom, u više odvojenih susreta, razgovarao je sa članovima stalne delegacije Narodne skupštine pri PSSE, članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i narodnim poslanicima - predstavnicima nacionalnih manjina.

Tema sastanaka bilo je pitanje položaja nacionalnih manjina u Srbiji.

Tokom susreta sa članovima stalne delegacije Narodne skupštine pri PSSE, govorilo se o primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i o međusobnoj usklađenosti zakona koji se tiču prava i statusa nacionalnih manjina.
Šefica stalne delegacije Narodne skupštine pri PSSE Aleksandra Đurović je istakla da, prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi više od 30 registrovanih nacionalnih manjina i da su dostignuti značajni standardi u zaštiti njihovih prava. Đurović je ukazala da su u Narodnoj skupštini nacionalne manjine zastupljene preko svojih predstavnika – narodnih poslanika, koji su izabrani kako sa lista manjinskih partija, tako i sa lista većinskih partija u Srbiji. Đurović je istakla da se Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je usvojen 2009. godine, uređuje širok spektar prava nacionalnih manjina, u pogledu obrazovanja i kulture. Za položaj nacionalnih manjina značajan je i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, naglasila je Aleksandra Đurović.

Izvestilac Komiteta za jednakost i nediskriminaciju PSSE Ferenc Kalmar ocenio je da se donošenjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina priznaju grupna prava nacionalnim manjinama, a time i pravo na identitet svakog pojedinca. On je istakao da je bitno da se političke partije ne mešaju u izbore članova ovih nacionalnih saveta.
Na sastanku je bilo reči i o potrebi bolje zaštite prava srpske nacionalne manjine u državama u regionu.
Sastanku su prisustvovale i članica stalne delegacije Narodne skupštine pri PSSE Nataša Vučković i zamenice članova delegacije Stefana Miladinović i mr Svetislava Bulajić.


Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova ocenio je da, kada je reč o pravima nacionalnih manjina, Srbija ima veoma dobar pravni okvir koji reguliše ta prava, ali i da ima prostora za dalje unapređivanje podzakonskih akata, koji bi regulisali primenu tih zakona. Tokom razgovora, Omerović je naveo da su u poslednjih godinu dana učinjeni značajni pomaci kada je reč o učešću pripadnika nacionalnih manjina u radu državnih institucija, posebno u policiji i da je ključno da se nastavi njihovo uključivanje u rad zakonodavstva, zdravstva i policije. On je ocenio da u Srbiji ne postoje alarmantni problemi koji mogu voditi asimilaciji, kao i da postoji spremnost i državnih organa i nacionalnih manjina da se otvorena pitanja rešavaju razgovorom uz međusobno razumevanje i uvažavanje. Predsednik Odbora istakao je da Srbija vodi računa o osetljivosti nacionalnih manjina i teži jedinstvu u okviru cele države.

Ferenc Kalmar, izvestilac Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Parlamenta skupštine Saveta Evrope ocenio je da je učešće nacionalnih manjina u radu državnih institucija veoma važno pitanje. Kalmer je pohvalio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji ukazuje da je Srbija jedna od retkih zemalja koje priznaju kolektivna prava.

U razgovoru su učestvovali i članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Olena Papug, Teodora Vlahović i Petar Kuntić.


Narodni poslanici, koji u Parlamentu zastupaju interese naciopnalnih manjina, su u razgovoru sa izvestiocem Kalmerom, izrazili nezadovoljstvo stepenom uključenosti Bošnjaka, Mađara i Albanaca u javnom sektoru. Da Bošnjaci nedovoljno učestvuju u radu, posebo policije, bila je osnovna zamerka koju je Enis Imamović istakao u razgovoru sa izvestiocem Kalmarom. Imamović je posebno ukazao na loš odnos medija prema Bošnjacima, koji su, kako kaže, samo na osnovu nacionalne pripadnosti, izuzeti iz prezumpcije nevinosti.
U ime Bošnjaka govorio je i Emir Elfić. On smatra da je pitanja obrazovanja na maternjem jeziku prioritet, ali i da ga treba oprezno rešavati. Elfić ističe da bi loš model primene, inače tog Ustavom zagarantovanog prava, mogao napraviti veliku štetu ukoliko bi podrazumevao razdvajanje dece, po odeljenjima i školama, na osnovu nacionalnosti. Po njegovom mišljenju to bi neminovno dovelo do sagregacije društva.
Riza Halimi je ukazao na lošu ekonomsku situaciju u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i visoku stopu nezaposlenosti Albanaca u tom delu Srbije. Status svoje nacionalne manjine je okarakterisao kao talački, jer tvrdi da Albanci koji žive u Srbiji, najviše trpe zbog aktuelnog odnosa Beograda i Prištine. Zamerku je stavio i na odnos srpskih i albanskih sudija, u Osnovnom sudu u Vranju, koji iznosi 58 prema 3 u korist Srba.
Kao jedan od većih probelama sa kojima se susreću predstvnici Mađarske manjine u Srbiji, Balint Pastor je istakao neravnomerno zapošljavanje predstavnika manjina u javnom sektoru . On smatra da je neophodno rešiti i problem privatizacije medija, koji emituju program na jeziku nacionalnih manjina.