Otvarajući javnu debatu, predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić – Dejanović je podsetila da je Srbija tokom devedesetih godina pružila utočište stotinama hiljada izbeglih sa prostora bivše SFRJ. Đukić – Dejanović je ukazala da su se mnogi od njih u međuvremenu naturalizovali, ali da i dalje u našoj zemlji ima oko 97 000 ljudi sa izbegličkim statusom i još 206 000 interno raseljenih lica koji trenutno ne mogu da se vrate u svoje domove. Republika Srbija je tokom svih ovih godina uprkos brojnim problemima sa kojima se suočavala, pružala zaštitu i pomoć uz podršku UNHCR-a i drugih međunarodnih donatora, ali se mnogi i dalje suočavaju s velikim problemima u svakodnevnom životu, dok ne mali broj njih, naročito pripadnici romske nacionalne manjine, živi ispod granice ljudskog dostojanstva, objasnila je predsednica.

Predsednica Narodne skupštine pozvala je narodne poslanike da aktivno učestvuju u svim procesima vezanim za unapređenje položaja izbegličkih i raseljenih lica u Srbiji.

Predsednik Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović je naveo da je ovo drugo javno slušanje u Narodnoj skupštini o položaju izbeglih i raseljenih, a organizovano je kako bi se čulo s kojim problemima se i danas suočavaju i na koji način je moguće trajno rešiti izbegličko pitanje u regionu.

U radu debate učestvovali su i šef Predstavništva UNHCR za Srbiju Lenart Kocalajnen, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju i predsednik Koordinacionog centra za KiM Zvonimir Stević, komesar za izbeglice Vladimir Cucić, šef Misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urstad, izvršni direktor Grupe 484 Miodrag Shresta, a u radu debate učestvovali su i narodni poslanici, kao i predstavnici izbegličkih udruženja.

Većina uvodničara se složila da se na poboljšanju položaja izbeglica dosta uradilo, a na to ukazuje i činjenica da je 1996. godine bilo oko 700 kolektivnih centara, a da ih danas ima 75. Za rešavanje problema izbeglih i interno raseljenih lica ključna je njihova integracija u društvo ili održiv povratak u matične države, ali je ocenjeno da u zemljama regiona još uvek nema političke volje da se ovaj problem reši. Zajednički zaključak je da je neophodno u potpunosti sprovesti Sarajevsku deklaraciju i da će se o načinima njene primene raspravljati na sastanku početkom decembra ove godine u Ženevi.

U nastavku rada, posle uvodnih izlaganja, otvorena je diskusija u kojoj su učesnici ukazali na probleme izbeglica i raseljenih lica u Srbiji.

• INFORMACIJA O JAVNOM SLUŠANjU